in SERBIAN language

EKONOMSKA KOMISIJA UN ZA EVROPU

Konferencija evropskih statističara MAPA PUTA ZA STATISTIKU ZA CILJEVE ODRŽIVOG RAZVOJA

United Nations Njujork i Ženeva, 2017.

 

Napomena Oznake koje su korišćene i prezentacija materijala u ovoj publikaciji ni na koji način ne podrazumevaju izražavanje mišljenja u ime Sekretarijata Ujedinjenih nacija u pogledu pravnog statusa bilo koje zemlje, teritorije, grada ili oblasti, ili organa, niti u pogledu razgraničenja granica ili graničnih linija.

UNITED NATIONS PUBLICATION

Sales No. E.17.II.E.22

ISBN 978-92-1-117143-3 eISBN 978-92-1-362841-6

Copyright © United Nations, 2017

Sva prava zadržana širom sveta

Publikacija Ujedinjenih nacija koju izdaje Ekonomska komisija za Evropu

 

Izjave Ovu publikaciju je izradila Koordinaciona grupa Konferencije evropskih statističara (CES) za statistiku u vezi sa održivim razvojem. Koordinaciona grupa se sastoji od članova iz sledećih zemalja: Benjamin Rothen (potpredsedavajući, Švajcarska) i Jennifer Park (potpredsedavajuća, SAD); Cara Williams (Kanada); Niels Ploug i Maciej Truszczynski (Danska); Claire Plateau (Francuska); Fabienne Middeke, Annette Pfeiffer i Maria Joao Santos (Nemačka); Marina Gandolfo (Italija); Kanykey Orozbaeva (Kirgistan); Enrique Ordaz López (Meksiko); Ala Negruta (Republika Moldavija); Gerard Eding (Holandija); Denise Brown (Novi Zeland), Renata Bielak (Poljska); Natalia Ignatova (Ruska Federacija); Viveka Palm i Sara Frankl (Švedska); Esengül Tanrikulu i Övünç Uysal (Turska); Joanne Evans (Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije i Severne Irske); Marleen De Smedt, Fritz Gebhard, Anton Steurer i Nicola Massarelli (Eurostat); Marco Mira d’Ercole i Simon Scott (OECD); Lidia Bratanova, Tiina Luige i Gady Saiovici (UNECE). UNECE je obezbedio sekretarijat za rad grupe. Sledeći članovi su predvodili rad na pojedinim poglavljima: Poglavlje I – Tiina Luige i Gady Saiovici; Poglavlje II – Benjamin Rothen i Jennifer Park; Poglavlje III – Jennifer Park; Poglavlje IV – Claire Plateau i Maciej Truszczynski; Poglavlje V – Natalia Ignatova i Gerard Eding; Poglavlje VI – Renata Bielak i Enrique Ordaz López; Poglavlje VII – Benjamin Rothen i Tiina Luige; i Poglavlje VIII – Annette Pfeiffer i Maria Joao Santos.

Članovi Konferencije evropskih statističara i Biro Konferencije obezbedili su korisne komentare tokom celog procesa izrade Mape puta. Robert Smith (Midsummer Analytics, Kanada) dao je doprinos u uređivanju publikacije a Assel Zhabagina u konačnoj proveri.

Informacije o sprovođenju Mape puta date su na Wiki stranicama o statistici za SDG (https:// statswiki.unece.org/display/SFSDG), koju je postavio Gady Saiovici (UNECE), uz doprinos Assel Zhabagina. Članovi Koordinacione grupe i nekoliko nacionalnih zavoda za statistiku obezbedili su informacije za Wiki.

 

 

S A D R Ž A J

I.   REZIME ............................................................................................................................................. 9 A. Uspostavljanje nacionalnih mehanizama za saradnju (Odeljak III) .............................................................. 9 B. Procena spremnosti da se daju podaci za indikatore SDG (Odeljak IV) ................................................... 10 C. Izrada regionalnih, nacionalnih i podnacionalnih indikatora (Odeljak V) .............................................. 10 D. Obezbeđivanje podataka o globalnim indikatorima SDG (Odeljak VI) ................................................... 11 E. Izgradnja statističkih kapaciteta za statistiku u vezi sa SDG (Odeljak VII) ............................................... 11 F. Komunikacija i razmena statističkih podataka o SDG (Odeljak VIII) ......................................................... 11 

II.   UVOD .........................................................................................................................................13 A. Mandat............................................................................................................................................................................. 13 B. Ciljevi i pristup ............................................................................................................................................................... 13 

III.   USPOSTAVLJANJE NACIONALNIH MEHANIZAMA ZA SARADNJU ..............................................15 A. Uloga nacionalnih zavoda za statistiku ............................................................................................................... 15 B. Presudni značaj dijaloga sa kreatorima politike ............................................................................................... 15 C. Institucionalni aranžmani za dostavljanje podataka o indikatorima SDG .............................................. 16 D. Preporuke za nacionalne zavode za statistiku – Uspostavljanje saradnje ............................................. 17 E. Aktivnosti za Koordinacionu grupu – Uspostavljanje saradnje .................................................................. 17 A. Identifikacija proizvođača podataka i izvora podataka ................................................................................. 18 B. Identifikacija podataka i metodologija koje nedostaju i konceptualna pitanja i njihovo rešavanje .............................................................................................................................................................................. 20 C. Rešavanje pitanja koja se odnose na razvrstavanje (dezagregaciju) podataka ................................... 20 D. Preporuke za nacionalne zavode za statistiku – Procena spremnosti ..................................................... 21 E. Aktivnosti za Koordinacionu grupu – Procena spremnosti .......................................................................... 21 

V.   RAZVOJ REGIONALNIH, NACIONALNIH I PODNACIONALNIH INDIKATORA ...............................23 A. Odlučivanje o nacionalnim indikatorima ........................................................................................................... 23 B. Razmatranja regionalnih indikatora u regionu UNECE .................................................................................. 26 C. Distribucija i objavljivanje ........................................................................................................................................ 26 D. Preporuke za nacionalne zavode za statistiku – Nacionalni i podnacionalni indikatori ................... 27 E. Aktivnosti za Koordinacionu grupu – Nacionalni i podnacionalni indikatori ........................................ 27 

VI. OBEZBEĐIVANJE PODATAKA O GLOBALNIM POKAZATELJIMA SDG ................................................28 A. Nacionalni mehanizmi za dostavljanje podataka o SDG .............................................................................. 29 B. Modeli protoka podataka ......................................................................................................................................... 30 C. Saradnja sa međunarodnim organizacijama ..................................................................................................... 35 D. Specijalne situacije kod davanja podataka ........................................................................................................ 37 E. Preporuke za nacionalne zavode za statistiku – Obezbeđivanje podataka o globalnim pokazateljima SDG ........................................................................................................................................................... 38 

VII.   IZGRADNJA KAPACITETA ZA STATISTIKU ZA SDG ......................................................................40 A. Iskustva iz Milenijumskih ciljeva razvoja ............................................................................................................. 41 B. Strategija izgradnje kapaciteta na nacionalnom nivou ................................................................................. 42 C. Postojeće strukture i mehanizmi ........................................................................................................................... 43 D. Identifikacija partnerstava........................................................................................................................................ 46 

 

E. Preporuke za nacionalne zavode za statistiku – Izgradnja kapaciteta ..................................................... 48 F. Aktivnosti za Koordinacionu grupu – Izgradnja kapaciteta ......................................................................... 48 

VIII.   KOMUNIKACIJE ZA STATISTIKU ZA SDG .....................................................................................50 A. Izrada strategije komunikacija ................................................................................................................................ 50 B. Identifikacija raspoloživih i potrebnih resursa .................................................................................................. 52 C. Komunikacija sa kreatorima politike .................................................................................................................... 52 D. Preporuke za nacionalne zavode za statistiku – Komunikacija .................................................................. 53 E. Aktivnosti za Koordinacionu grupu – Komunikacija ....................................................................................... 54 

ANEKS I Studije slučaja ..........................................................................................................................55 Studija slučaja 1: UNICEF: Rešavanje potreba za razvrstavanjem podataka – primeri dece sa invaliditetom i dece Roma ............................................................................................................................................ 55 Studija slučaja 2 – Poljska: Nacionalni indikatori održivog razvoja ................................................................ 56 Studija slučaja 3 – Ruska Federacija: Proces sprovođenja SDG ....................................................................... 57 Studija slučaja 4 – Švajcarska: Podnacionalni indikatori .................................................................................... 57 Studija slučaja 5 – Turska: Planovi za praćenje indikatora SDG....................................................................... 58 Studija slučaja 6 – Švajcarska: Izbor nacionalnih indikatora ............................................................................. 59 Studija slučaja 7. – UNFPA: Međunarodna konferencija o demografiji i razvoju (ICPD) posle 2014. i regionalnim indikatorima .............................................................................................................................................. 60 Studija slučaja 8 – Ujedinjeno Kraljevstvo: Uloge Nacionalnog zavoda za statistiku (ONS) ................. 61 Studija slučaja 9 – Meksiko: Od nacionalne platforme za izveštavanje po MCR ka SDG ...................... 61 Studija slučaja 10 – SAD: nacionalna platforma za izveštavanje o SDG ....................................................... 62 Studija slučaja 11 – Poljska: Od pokazatelja održivog razvoja do indikatora SDG – nacionalna platforma za izveštavanje .............................................................................................................................................. 63 Studija slučaja 12 – Ujedinjeno Kraljevstvo: planovi prikupljanja podataka .............................................. 63 Studija slučaja 13 – UNICEF: Istraživanje višestrukih indikatora (MICS) ....................................................... 63 Studija slučaja 14 – UNFPA: doprinos MICS izvan regionalnog pregleda 2014 ....................................... 64 Studija slučaja 15 – Nemačka: Iskustvo sa nacionalnom strategijom komunikacija za svrhe statistike ................................................................................................................................................................................................. 65 

ANEKS II Kontekst ..................................................................................................................................66 

A. Agenda 2030 za održivi razvoj ..........................................................................................................66 

B. Politički kontekst ...............................................................................................................................66 

C. Statističke aktivnosti .........................................................................................................................67 

ANEKS III  Grupe koje rade na povezanim pitanjima ............................................................................71 

9 

I. REZIME

1. Mapa puta je resurs kojim se usmerava rad Konferencije evropskih statističara (CES) u vezi sa statistikom Ciljeva održivog razvoja (SDG). Ona sadrži strategiju koju članice CES treba da primenjuju u sprovođenju Deklaracije CES o ulozi nacionalnih zavoda za statistiku u merenju i praćenju Ciljeva održivog razvoja, koju je CES usvojila 2015. godine. U Mapi puta navedene su aktivnosti u vezi sa proizvodnjom statistike za SDG; konkretno:

• šta je potrebno da se uradi;

• ko treba da uradi šta i kada;

• ko su zainteresovane strane, i

• mogućnosti za saradnju.

2. Mapa puta treba da bude bude dinamični i živi dokument. Mapu puta će ažurirati CES Koordinaciona grupa za statistiku za SDG sa ciljem da prati promene u vezi sa statistikom za SDG, uključujući rad Međuagencijske ekspertske grupe za indikatore SDG (IAEG-SDG), Grupe na visokom nivou za partnerstva, koordinaciju i izgradnju kapaciteta za Agendu 2030 (HLG-PCCB), kao i Partnerstva u oblasti statistike za razvoj u 21. veku (PARIS21).

3. S ciljem da se izradi Mapa puta i da se prati njeno sprovođenje, Biro Konferencije CES je u oktobru 2015. uspostavila Koordinacionu grupu za statistiku za SDG. Koordinacionom grupom zajednički predsedavaju Švajcarska i SAD. Članice su Kanada, Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Kirgistan, Meksiko, Holandija, Novi Zeland, Poljska, Moldavija, Ruska Federacija, Švedska, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Evrostat, OECD i UNECE. UNECE ima ulogu Sekretarijata Koordinacione grupe. Mapa puta takođe obuhvata studije slučaja koje su pripremili UNICEF i UNFPA.

4. Tekst Mape puta je usavršavan u više navrata, kako bi se prihvatile sugestije CES i njenog Biroa, i da bi se uzela u obzir nova zbivanja na svetskom i lokalnom nivou: odluke Statističke komisije UN (UNSC); ishodi dobijeni od IAEG-SDG, HLG-PCCB i UNECE Ekspertskog sastanka o statistici za SDG1 iz aprila 2017; kao i iz marta 2017, te komentari iz elektronskih konsultacija sa svim zemljama i međunarodnim organizacijama koje učestvuju u radu CES. Dokument je usvojen u junu 2017, na 65. plenarnoj sednici CES kao prva verzija Mape puta, uz dogovor da će se tekst ažurirati u sledećim godinama, kako relevantna tela UN budu donosila svoje odluke i kako se bude sakupljalo relevantno iskustvo.

5. Mapa puta sadrži šest osnovnih delova usredsređenih na uspostavljanje mehanizama za nacionalnu saradnju, procenu spremnosti zemalja da proizvode indikatore za SDG, izradu regionalnih, nacionalnih i podnacionalnih indikatora, za dostavljanje podataka o indikatorima SDG, izgradnju kapaciteta i razmenu statistike za SDG. Dokument sadrži i Preporuke za nacionalne zavode za statistiku (NZS) i konkretne aktivnosti za Koordinacionu grupu radi pružanja podrške zemljama u sprovođenju sistema merenja za svrhe SDG. Aneksi daju studije slučaja koji se odnose na dobre prakse u vezi sa Mapom puta, predstavljaju međunarodni kontekst za razvoj SDG i spisak grupa koje rade na povezanim pitanjima kako na globalnom nivou, tako i na regionalnim nivoima.

A. Uspostavljanje nacionalnih mehanizama za saradnju (Odeljak III)

6. Mapa puta preporučuje NZS da funkcionišu kao tačka za kontakt za potrebe statistike za SDG. To zahteva koordinaciju nacionalnih načina saradnje i planiranja i izradu detaljne nacionalne Mape puta i/ili akcionih planova za primenu međunarodnih standarda u davanju statističkih podataka za indikatore

1 Videti: https://www.unece.org/index.php?id=45249.

10 

SDG. Bliska saradnja NZS sa kreatorima politike je od presudnog značaja da bi se zadovoljili uslovi izveštavanja po Agendi 2030 u skladu sa nacionalnim prioritetima.

7. Koordinaciona grupa CES pružiće podršku pojedinačnim zemljama omogućujući (a) o razmenu Mapa puta za statistiku za SDG, i (b) prisustvo predstavnika regionalnih NZS na relevantnim sastancima o merama politike u vezi sa SDG.

B. Procena spremnosti da se daju podaci za indikatore SDG (Odeljak IV)

8. Odeljak IV Mape puta posvećen je potrebi da se izvrši procena spremnosti za davanje podataka o globalnim indikatorima SDG, u čemu će NZS imati ključnu ulogu. Da bi delotvorno obavljali ovu ulogu, NZS treba da procene dostupnost podataka za globalne indikatore u svojim zemljama, odnosno da: (a) identifikuju davaoce i izvore podataka za indikatore SDG; (b) identifikuju praznine u podacima i metodologiji; i (c) razmotre zahteve u pogledu razvrstavanja podataka. Koordinaciona grupa preporučuje da se ove procene obave pod vođstvom NZS, uz blisku saradnju sa relevantnim proizvođačima podataka i uz konsultacije sa civilnim društvom i međunarodnim organizacijama. Jedan od suštinskih ishoda procene je identifikacija i raspodela odgovornosti među nacionalnim institucijama za svaki indikator. Ove aktivnosti treba da se obave uz dijalog sa nacionalnim kreatorima politike i nacionalnim telom odgovornim za sprovođenje SDG da bi se uzeli u obzir nacionalni prioriteti i potrebni resursi.

9. Koordinaciona grupa CES pružiće podršku državama u proceni spremnosti: (a) obezbeđivanjem formata za procenu spremnosti na nivou zemlje a na osnovu iskustva zemalja koje su već sprovele svoju procenu, i (b) obezbeđivanjem platforme za razmenu i objedinjavanje nacionalnih iskustava (npr. na plenarnoj sednici CES 2017. godine, tokom Ekspertskog sastanka i putem javnog Wiki portala). Dugoročno, Koordinaciona grupa CES predlaže da se periodično rezimiraju procene u okviru regiona UNECE i da se izradi plan rada za zemlje radi testiranja novih metodologija (npr. indikatori Stub III2) i novih izvora podataka (npr. „veliki podaci“). Sve ove aktivnosti treba da budu povezane sa relevantnim planovima rada na nivou CES.

C. Izrada regionalnih, nacionalnih i podnacionalnih indikatora (Odeljak V)

10. Agenda 2030 podrazumeva da je ciljeve i potciljeve SDG potrebno ostvariti na nacionalnim i podnacionalnim nivoima. Njihovo integrisanje u nacionalne politike i strategije biće od presudnog značaja. Sprovođenje ovih nacionalnih strategija je potrebno podržati podacima na nacionalnom nivou. Osim toga, moguće je da će za zemlje sa značajnim regionalnim razlikama biti potrebni i indikatori za podnacionalni nivo.

11. Odeljak V Mape puta daje smernice za uspostavljanje indikatora SDG na regionalnom, nacionalnom i podnacionalnom nivou. Situacija među zemljama se razlikuje u pogledu merenja održivog razvoja. Neke zemlje već poseduju setove indikatora održivog razvoja i možda će želeti da prilagode svoje indikatore da odražavaju SDG. Neke zemlje mogu preuzeti indikatore SDG kao polaznu tačku i prilagoditi ih svojim politikama nacionalnih prioriteta. Zemlje koje su prikupljale podatke za Milenijumske ciljeve razvoja (MCR) mogu da se oslone na to iskustvo. Mapa puta naglašava ključnu potrebu za dijalogom između NZS i kreatora politike na poslovima praćenja i revizije na nacionalnom nivou, kao i značaj postizanja zajedničkog razumevanja o ulogama i odgovornostima.

12. Odeljak V takođe stavlja naglasak na posao koji obavlja Operativna grupa za prilagođavanje preporuka CES o merenju održivog razvoja i mogućnosti korišćenja prilagođenog okvira CES radi usmeravanja kriterijuma za identifikaciju nacionalnih/regionalnih statističkih podataka i indikatora.

13. Koordinaciona grupa predlaže da se: (a) izradi lista zemalja koje planiraju da uspostave svoje nacionalne indikatore SDG i da se (b) razmene iskustva o izboru nacionalnih indikatora. Na osnovu

2 Videti Aneks II za opis tri „stuba“ indikatora SDG.

11 

tih iskustava, potrebno je izraditi rukovodeće principe za prilagođavanje postojećih setova indikatora održivog razvoja (IOR) za izradu indikatora o SDG.

D. Obezbeđivanje podataka o globalnim indikatorima SDG (Odeljak VI)

14. U Odeljku VI Mape puta ukazuje se na moguće mehanizme za davanje podataka o indikatorima SDG i s tim povezanim protokom podataka. Ovaj deo naglašava značaj uloge NZS kao organizacije koja koordinira podatke u vezi sa SDG.

15. NZS u jednom broju zemalja trenutno rade na razvoju Nacionalne platforme za izveštavanje (NRP) kao mogućeg mehanizma za razmenu podataka o indikatorima SDG. Mapa puta preporučuje da podaci koji su na raspolaganju preko platformi NRP budu uporedivi, transparentni, pravovremeni i javno dostupni. Platforme NPR treba da obuhvataju: (i) portale za prikupljanje ili slanje podataka koji omogućavaju različitim proizvođačima podataka u zemlji da šalju/objavljuju podatke; (ii) baze podataka za proizvodnju indikatora i (iii) portale za prikaz podataka gde korisnici mogu da nađu tabele, dokumenta i publikacije (ovo je takođe deo strategije komunikacija). Biro CES je osnovao Operativnu grupu koja trenutno izrađuje smernice za nacionalne mehanizme izveštavanja, uključujući platforme NRP.

16. U Odeljku VI takođe se razmatraju mogući modeli razmene podataka na nacionalnom nivou i sa nacionalnog na regionalne/globalne nivoe. Tela odgovorna za koordinaciju zvanične statistike u pojedinačnim zemljama (odnosno NZS) dobro su pozicionirana da planiraju i predlože model ili modele protoka podataka za korišćenje u njihovim zemljama. Potrebno je da NZS razviju i održavaju jasan sistem za upravljanje statistikom za potrebe indikatora SDG od svih proizvođača, tako da ulaganja u sistem budu od koristi za zemlju u celini. Koordinaciona grupa preporučuje da NZS izvrše evaluaciju koji model(i) protoka podataka osigurava(ju) najtransparentniji i najefikasniji prenos podataka sa nacionalnog na globalni nivo, uz izbegavanje dupliranja i uzimanje u obzir nacionalnih specifičnosti.

E. Izgradnja statističkih kapaciteta za statistiku u vezi sa SDG (Odeljak VII)

17. U Odeljku VII Mape puta razmatraju se strategije za izgradnju kapaciteta na nacionalnom nivou, uz korišćenje iskustava iz sprovođenja MCR i postojećih struktura i mehanizama za statističku obuku i izgradnju kapaciteta. Bitan deo u izgradnji kapaciteta biće identifikacija i izgradnja partnerstava, kako na nacionalnom, tako i na međunarodnom nivou.

18. Mapa puta predlaže kao prvi korak procenu potreba za izgradnjom kapaciteta na nivou zemlje. Bitan preduslov je procena spremnosti zemalja da daju podatke za Indikatore SDG, što je predmet dela IV. Mapa puta sugeriše da zemlje takođe procene vreme potrebno za razvijanje bilo kog indikatora koji nedostaje. Ta procena treba da identifikuje indikatore koje je moguće obezbediti kratkoročno, srednjoročno i dugoročno. Sledeći korak je da se identifikuje koje zemlje u regionu

imaju slične potrebe i kako one mogu da sarađuju kad je posredi planiranje, finansiranje ili partnerstvo.

19. Nakon što se identifikuju prioriteti, zemlje mogu tražiti sredstva i početi da investiraju u ljude i sisteme za proizvodnju i procenu statistike. Koordinaciona grupa smatra da je važno da postoji neko mesto gde zemlje mogu da diskutuju i koordinišu svoje aktivnosti u vezi sa izgradnjom kapaciteta statistike u vezi sa SDG.

F. Komunikacija i razmena statističkih podataka o SDG (Odeljak VIII) 20. U poslednjem Odeljku (VIII) Mape puta razmatraju se načela koja mogu da budu korisna za NZS u izradi strategije za komunikaciju statistika u vezi sa SDG. Ovde se predlaže korišćenje novih sredstava za razmenu podataka i alata za komunikaciju sa zainteresovanim stranama na transparentan i otvoren način.

12 

21. Ovaj odeljak takođe naglašava značaj komunikacije sa kreatorima politike i njihovog angažovanja u celom procesu. Važno je razumeti da je NZS nezavisan i kredibilan proizvođač kvalitetne statistike za potrebe javnosti. Osim toga, važna je i komunikacija o tome kakva ograničenja postoje u pogledu korišćenja indikatora za merenje ciljeva, posebno u svetlu nedavnog širenja netestiranih, nekonvencionalnih izvora podataka. Koordinaciona grupa preporučuje da NZS u pripremi strategije komunikacije definišu ključne grupe zainteresovanih strana, uključujući proizvođače podataka (NZS, nacionalni statistički sistem, akademske ustanove itd.) i korisnike podataka (kreatori politike, civilno društvo, privatne kompanije itd.). NZS, nakon toga, treba da definišu sadržaj i formu komunikacije, koristeći prednosti postojećih i novih načina distribucije. Takođe, potrebno je da NZS razmotre uspostavljanje sistema za upravljanje klijentima koji će se efikasno baviti upitima korisnika. Neophodno je i da NZS izrade kriterijume i načela za komunikaciju sa kreatorima politike da bi se postiglo bolje razumevanje njihovih različitih uloga u procesu SDG.

Koordinaciona grupa Konferencije CES uspostaviće veze sa Ekspertskom grupom UNECE za komunikaciju radi razmatranja mogućih zajedničkih aktivnosti u ovoj oblasti, uključujući izradu smernica za NZS sa najvažnijim informacijama i preporukama. U srednjoročnom i dugoročnom smislu, Koordinaciona grupa i Ekspertska grupa za komunikacije UNECE prikupljaće i analiziraće najbolje prakse u komunikaciji i mapirati postojeće alatke za razmenu informacija o SDG.

22. Sama Mapa puta je instrument komunikacija koji pojašnjava pitanja koja je neophodno razmotriti u vezi sa statistikom za SDG, kao i presudnu ulogu zvanične statistike i NZS. Koordinaciona grupa priprema ’generičku’ prezentaciju Mape puta za ovu svrhu.

13 

II. UVOD

A. Mandat

1. Dokument Transformisanje našeg sveta: Agenda 2030 za održivi razvoj3 (ili jednostavno: Agenda 2030), s njim povezani globalni ciljevi održivog razvoja (SDG) i 169 potciljeva usvojeni su u septembru 2015. godine od strane šefova i visokih predstavnika država.

2. Zvanična statistika ima ključnu ulogu u obezbeđivanju podataka za praćenje i pregled SDG i s njima povezanih potciljeva. Osim toga, dva potcilja su usmerena na unapređenje nacionalne statistike, odnosno:

• Potcilj 17.18: „Do 2020. godine, unaprediti podršku za izgradnju kapaciteta u zemljama u razvoju, uključujući najnerazvijenije zemlje i male ostrvske zemlje u razvoju, kako bi se značajno povećala dostupnost visokokvalitetnih, blagovremenih i pouzdanih podataka razvrstanih prema dohotku, rodu, starosti, rasi, etničkoj pripadnosti, migratornom statusu, invaliditetu, geografskoj lokaciji i drugim karakteristikama relevantnim u datim nacionalnim kontekstima.“

• Potcilj 17.19: „Do 2030, nadograditi postojeće inicijative kako bi se razvilo merenje napretka u održivom razvoju, komplementarno merenju bruto domaćeg proizvoda, i podržati izgradnju kapaciteta za statistiku u zemljama u razvoju.“

3. Na plenarnoj sednici CES 2015. godine odlučeno je da „se pokrene izrada Mape puta za razvoj zvanične statistike za praćenje SDG“.4 Ovaj dokument ima za cilj da usmerava rad CES u oblasti statistike za potrebe Ciljeva održivog razvoja.

4. Radi izrade Mape puta i praćenja sprovođenja njenih ciljeva, Biro CES je u oktobru 2015. osnovao Koordinacionu grupu za statistiku za SDG. Sledeće zemlje i organizacije su članice grupe: Švajcarska (kopredsedavajuća), Sjedinjene Američke Države (kopredsedavajuća), Kanada, Danska, Francuska, Nemačka, Italija, Kirgistan, Meksiko, Holandija, Novi Zeland, Poljska, Moldavija, Ruska Federacija, Švedska, Turska, Ujedinjeno Kraljevstvo, Evrostat i OECD. UNECE ima ulogu Sekretarijata.

B. Ciljevi i pristup

5. Mapa puta usmerava rad CES na statistici za SDG. Ona definiše aktivnosti koje su povezane sa proizvodnjom statistike za SDG:

• šta treba da se uradi;

• ko šta radi i kada;

• ko su ostale zainteresovane strane, i

• mogućnosti za saradnju.

6. Mapa puta podržava sprovođenje Deklaracije o ulozi nacionalnih zavoda za statistiku u merenju i praćenju Ciljeva održivog razvoja5 koje je CES usvojila u junu 2015. Deklaracija:

3 Videti: https://sustainabledevelopment.un.org/content/documents/21252030%20Agenda%20for%20Sustainable%20

Development%20web.pdf. 4 Videti izveštaj sa plenarne sednice CES 2015 ECE/CES/89, paragraf 23 na http://www.unece.org/fileadmin/DAM/stats/

documents/ece/ces/2015/Rep_1512361E.pdf. 5 Videti: ECE/CES/89/Add.1 at http://www.unece.org/index.php?id=38920.

14 

(a) poziva nacionalne vlade da podrže nacionalne zavode za statistiku u njihovoj ključnoj ulozi u merenju i praćenju SDG i prepoznaju značaj saradnje na lokalnom, nacionalnom, regionalnom i globalnom nivou u radu na statistici za SDG, i

(b) naglašava značaj efikasne koordinacije u praćenju SDG na regionalnom nivou između relevantnih međunarodnih organizacija i između međunarodnih organizacija i nacionalnih zavoda za statistiku.

7. Mapa puta daje preporuke za NZS u njihovoj pripremi za pružanje podataka o globalnim indikatorima SDG kao podršku za pregled i praćenje napretka u pravcu ostvarenja SDG. Trenutno se osmišljavaju mehanizmi za pregled i praćenje SDG na nivou kreiranja politike i merenja i davanja podataka na nivou statistike. Mapa puta objedinjava ove tekuće radnje kako bi pomogla da zvanična statistika bude aktivno uključena u ove procedure, gde je to relevantno. Mapa puta takođe identifikuje aktivnosti koje može da preduzme CES radi pružanja podrške zemljama u njihovom radu.

8. Mapa puta je u komplementarnom odnosu sa Globalnim akcionim planom iz Kejp Tauna za podatke o održivom razvoju,6 koji je izradila Visoka radna grupa za partnerstva, koordinaciju i izgradnju kapaciteta za Agendu 2030 (HLG-PCCB) a koji je usvojila Statistička komisija UN (UNSC) u martu 2017. Ona sugeriše konkretne aktivnosti koje će podržati države u suočavanju sa izazovom obezbeđivanja statistike za SDG. Osim toga, identifikujući potrebne vrste poslova i potrebna finansijska sredstva, Mapa puta daje informacije svim NZS, međunarodnim organizacijama i zainteresovanim stranama (npr. Partnerstvo za statistiku za razvoj u 21. veku – PARIS21) u vezi sa izgradnjom kapaciteta statistike.

9. Namera je da Mapa puta bude komplementarna sa tekućim radom Međuagencijske ekspertske grupe za indikatore SDG (IAEG-SDG) i HLG-PCCB, tako što će davati sugestije u vezi sa potrebama država članica CES. Ova Mapa puta može biti od koristi i drugim NZS.

10. Mapa puta je do sada prošla kroz nekoliko rundi ažuriranja i konsultacija. Od prvog predstavljanja na plenarnoj sednici SEC u aprilu 2016. (ECE/CES/2016/19), tekst je revidiran tako da odražava ishode relevantnih sastanaka i sugestije zainteresovanih strana. Time su uzete u obzir odluke Statističke komisije UN (UNSC); ishodi dobijeni od IAEGSDG, HLG-PCCB i UNECE Ekspertskog sastanka o statistici za SDG7 iz aprila 2017; kao i iz marta 2017, te komentari iz elektronskih konsultacija sa svim zemljama i međunarodnim organizacijama koje učestvuju u radu CES. Dokument je usvojen u junu 2017, na 65. plenarnoj sednici CES, kao prva verzija Mape puta, uz napomenu da će Koordinaciona grupa ažurirati tekst u narednim godinama, kako relevantna tela UN budu donosila svoje odluke i kako se bude sakupljalo relevantno iskustvo.

11. U Odeljku III Mape puta navodi se značaj uspostavljanja mehanizama saradnje na nacionalnom nivou, u čemu NZS ima ključnu ulogu. Odeljak IV opisuje procenu spremnosti zemalja da obezbede podatke za globalne indikatore SDG. U Odeljku V razmatraju se regionalni, nacionalni i podnacionalni indikatori. Odeljak VI opisuje razmenu podataka za indikatore SDG. Odeljak VII se bavi izgradnjom kapaciteta. I, konačno, Odeljak VIII govori o strategiji komunikacija za statistiku SDG.

12. Sadržajni delovi Mape puta završavaju se: (1) preporukama za NZS država članica CES i (2) kratkoročnim, srednjoročnim i dugoročnim aktivnostima za Koordinacionu grupu radi pružanja podrške u praćenju SDG od strane država članica CES. Kratkoročne aktivnosti su one koje treba da budu obavljene prema plenarnoj sednici CES 2017. godine (juni 2017). Srednjoročne aktivnosti je potrebno završiti do plenarne sednice CES za 2018. godinu. Dugoročne aktivnosti se očekuju nakon plenarne sednice CES 2018. godine (juni 2018).

6 Videti: http://unstats.un.org/sdgs/files/global-consultation-hlg-1/GAP_HLG-20161021.pdf. 7 Videti: https://www.unece.org/index.php?id=45249.

15 

III. USPOSTAVLJANJE NACIONALNIH MEHANIZAMA ZA SARADNJU

A. Uloga nacionalnih zavoda za statistiku

13. NZS će imati ključnu ulogu u merenju dostizanja SDG. Prema Agendi 2030, izveštaj o godišnjem napretku u vezi sa SDG izrađuje generalni sekretar UN (UNSG) u saradnji sa međunarodnim statističkim sistemom, odnosno zasniva se na globalnim indikatorima i podacima koje proizvode nacionalni statistički sistemi. Proces praćenja na svim nivoima biće „rigorozan i zasnovan na podacima, urađen na osnovu procena pojedinačnih zemalja i podataka koji su visokokvalitetni, dostupni, blagovremeni, pouzdani i razvrstani po dohotku, polu, starosti, rasnoj i etničkoj pripadnosti, migracionom statusu, invaliditetu i geografskoj lokaciji, kao i drugim karakteristikama relevantnim za nacionalni kontekst.“8

14. Za potrebu ovog dokumenta, važno je postaviti razliku između termina „izveštavanje“ o SDG i „davanje podataka i statistike za merenje napretka“ ka dostizanju SDG i potciljeva (izraz koji se u ovom kontekstu koristi jeste ’praćenje’, odnosno ’monitoring’). ’Izveštavanje’ o SDG se odnosi na praćenje napretka u dostizanju SDG i potciljeva na političkom nivou i zahteva evaluaciju odgovarajućeg napretka za dati prioritet mera politike. Dva takva primera jesu izveštavanje na globalnom nivou od strane generalnog sekretara UN prema Visokom političkom forumu (HLPF) o održivom razvoju i dobrovoljnim pregledima pojedinih država na HLPF. U mnogim zemljama, organi uprave koji se bave politikama (na primer, nacionalna kontakt tačka za sprovođenje SDG, ministarstvo, kabinet premijera itd.) koordinišu proces izveštavanja o SDG. Takođe, mogu da postoje posebne državne kancelarije koje koordinišu konkretne ciljeve. Često se izrada nacionalnih indikatora SDG sprovodi uz vodeću ulogu nacionalnih tela koja se bave politikama.

15. Na drugoj strani, obezbeđivanje podataka za SDG kao podrške merenju i dostizanju SDG (ili monitoring) zadatak je statistike. To se odnosi na identifikaciju odgovarajućih izvora podataka i metodologija za proizvodnju statistike koja odgovara indikatorima SDG. Potrebno je da NZS, kao kontakt tačka za SDG, blisko sarađuje sa nacionalnim kontakt tačkama za SDG koje se bave politikama. Obavljanje ključne koordinacione uloge koju imaju NZS u praksi zavisi od toga kako su uspostavljeni statistički sistemi (centralizovani ili decentralizovani), od nacionalnog zakonodavstva za statistiku i postojećih okvira saradnje između statistike i kreatora politike.

16. Dobra osnova za identifikaciju davalaca podataka jeste procena spremnosti zemlje da obezbedi podatke za indikatore SDG i identifikuje podatke koji nedostaju. Koordinaciona grupa preporučuje da, u sprovođenju ovih procena, NZS blisko sarađuju sa relevantnim proizvođačima podataka i međunarodnim organizacijama. Jedan od ključnih rezultata ove procene je identifikacija i podela obaveza između nacionalnih institucija.

B. Presudni značaj dijaloga sa kreatorima politike

17. Praćenje nacionalnog i podnacionalnog napretka ka dostizanju SDG i potciljeva treba da bude rezultat bliske saradnje između statističara i kreatora politike. U tom smislu, najvažnije je da statističari od samog početka budu uključeni u rad na pripremi nacionalnog akcionog plana i, ukoliko se u dotičnoj zemlji to radi, izboru nacionalnih indikatora. Ovakva saradnja treba da osigura da ciljevi budu merljivi (što olakšava posao statističarima) i da izabrani indikatori budu prihvaćeni i relevantni za kreatore politike. Osim toga, statističari mogu da osiguraju da praćenje SDG na nacionalnom i podnacionalnom nivou bude u skladu sa relevantnim postojećim konceptualnim okvirima kao što je Okvir CES. Dobar primer efikasne saradnje između statističara i kreatora politike predstavljen je u Studiji slučaja 6 iz Švajcarske.

8 Videti stav 74(g) i 83 na http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/70/1.

16 

18. Bliska saradnja između statističara i kreatora politike korisna je jer su jasno definisane uloge i odgovornosti. One treba da budu definisanei javno objavljene da bi se osigurala transparentnost u procesima u vezi sa SDG. Na primer, izbor nacionalnih i podnacionalnih ciljeva i mera spada pod odgovornost kreatora politike uz podršku statističara. S druge strane, izbor indikatora i utvrđivanje metodologija i izvora podataka je odgovornost statističara uz konsultacije sa kreatorima politika.

19. Razumevanje ovih uloga i odgovornosti, uz istovremeno postojanje jasnih kriterijuma za izbor indikatora, osigurava i blisku saradnju između svih zainteresovanih strana i poštovanje zahteva koje predstavlja zvanična statistika.

C. Institucionalni aranžmani za dostavljanje podataka o indikatorima SDG

20. Koordinaciona grupa CES preporučuje da nacionalne vlade informišu sva relevantna ministarstva i agencije o Agendi 2030 i indikatorima SDG i da ojačaju međuagencijsku saradnju radi suočavanja sa postojećim izazovima.

21. Potrebno je da nacionalne vlade imenuju nacionalno telo koje će koordinisati sistem merenja SDG radi postizanja doslednosti u radu svih zainteresovanih strana, razmene informacija i mišljenja i sprovođenja međunarodno priznatih metodologija.

22. Takvo nacionalno telo za koordinaciju:

• služi za diskusiju o pitanjima koja se odnose na sakupljanje podataka i analizu indikatora SDG između organa vlade i međunarodnih organizacija;

• informiše zainteresovane strane o statističkim aktivnostima i novim saznanjima o sakupljanju i analizi podataka;

• organizuje i promoviše koordinaciju i zajedničko zagovaranje u vezi sa sakupljanjem podataka sa posebnim naglaskom na SDG;

• osigurava koordinaciju u razmeni informacija o indikatorima SDG, i

• promoviše razmatranje suštinskih pitanja za izgradnju kapaciteta u oblasti statistike.

23. Koordinaciona grupa CES preporučuje da NZS imaju ključnu koordinacionu ulogu u obezbeđenju statistike za praćenje SDG u pojedinačnim zemljama i da rade u bliskoj saradnji sa nacionalnim telom za koordinaciju SDG. NZS su dobro pozicionirani da koordiniraju obezbeđivanje podataka i indikatora za SDG u svrhu monitoringa; zapravo, u mnogim zemljama su upravo NZS zaduženi za koordinaciju nacionalnih statističkih sistema (to se često navodi i u zakonu kojim se uređuje oblast zvanične statistike). Podrška vlade u ovom pogledu je veoma važna. To je vidljivo u Deklaraciji CES iz 2015, gde se „pozivaju nacionalne vlade da podrže nacionalne zavode za statistiku u njihovoj ključnoj koordinacionoj ulozi u merenju i praćenju SDG u pojedinačnim zemljama“.9

24. Način i obim u kom je ovakvu raspodelu uloga moguće sprovesti zavise od načina na koji je postavljen statistički sistem, kako zakonodavstvo uređuje ulogu NZS, i od postojanja ranijih institucionalnih aranžmana za praćenje sprovođenja mera politike, a u vezi sa održivim razvojem ili MCR. Mnoge zemlje su već uspostavile okvir saradnje između kreatora politike i statističara koji se zasniva na postojećim sistemima merenja procene rezultata mera politike. U ovim slučajevima, možda je najbolje integrisati procese koji se tiču SDG u već postavljeni sistem.

25. Mnogo je pitanja koja zavod za statistiku ne može uvek samostalno da reši. Neki primeri su: saradnja sa proizvođačima podataka izvan nacionalnog statističkog sistema sa različitim agencijama i organizacijama civilnog društva; osiguranje kvaliteta indikatora SDG i podataka koji dolaze iz drugih delova statističkog sistema i izvan sistema; rad sa „nestatističkim“ indikatorima itd.

9 ECE/CES/89/Add.1 na http://www.unece.org/index.php?id=38920.

17 

26. Jedan od bitnih zadataka tela koje vrši koordinaciju statistike za SDG je priprema detaljne Mape puta ili akcionog plana za implementaciju indikatora SDG. To uključuje i identifikaciju pitanja koja treba razrešiti u saradnji sa partnerima izvan zvanične statistike, kako je navedeno u prethodnom pasusu.

D. Preporuke za nacionalne zavode za statistiku – Uspostavljanje saradnje (a) Potrebno je da NZS informiše sva relevantna nacionalna ministarstva i agencije o indikatorima

SDG i da doprinese jačanju međuagencijske saradnje radi efikasnog odgovora na izazove u vezi sa SDG. Određivanje kontakt osobe u svakom ministarstvu i agenciji može da olakša ovaj proces. Može se razmisliti i o partnerskim odnosima sa akademskim ustanovama. NZS treba da radi uz blisku saradnju sa nacionalnim telom za koordinaciju posla u vezi sa SDG.

(b) Potrebno je da NZS razmotri načine koordinacije nacionalne komunikacije i planiranja u vezi sa davanjem podataka i indikatora za SDG da bi se ostvarila doslednost u radu svih nacionalnih zainteresovanih strana, razmena informacija i diskusija, kao i sprovođenje međunarodno priznate statističke metodologije.

(c) NZS treba da služi kao kontakt tačka na nacionalnom nivou za koordinaciju davanja statističkih podataka za SDG. NZS takođe može da pruži stručnu podršku i pomoć onim telima vlade koja imaju zadatke u kreiranju mera politike za SDG.

(d) NZS, kao nacionalno telo za koordinaciju (ili u saradnji sa nekim drugim takvim telom), treba da izradi detaljnu Mapu puta ili akcione planove za primenu međunarodnih standarda u obezbeđenju podataka za statističke indikatore SDG.

(e) NZS treba da organizuje sastanke sa glavnim korisnicima podataka radi boljeg razumevanja njihovih potreba. Takvi sastanci mogu da budu koristan forum za uključivanje privrede, civilnog društva, kao i akademskih ustanova u proces SDG.

(f) Potrebno je da pojedinačne države razmotre osnivanje stručnih tematskih grupa (o ljudskim pravima i rodnoj ravnopravnosti, socijalnoj inkluziji, ekonomskom rastu i zaštiti životne sredine, ili zasebno za svaki cilj) radi diskusije o merenju SDG u tim oblastima.

E. Aktivnosti za Koordinacionu grupu – Uspostavljanje saradnje

1. Srednjoročno (popuniti do plenarne sesije CES za 2018)

(a) Izraditi prošireni oblik nacionalne mape puta o statistici za SDG i prikupiti primere iz raznih država preko Wiki portala.

(b) Obezbediti mesto za preuzimanje i razmenu nacionalnih mapa puta o SDG statistici između država koje učestvuju u radu CES (za ovu svrhu može da se koristi UNECE Wiki o SDG statistici).

(c) Razmenjivati informacije na regionalnim i globalnim političkim forumima o SDG da bi se obezbedilo prisustvo nacionalnog zavoda za statistiku na relevantnim sastancima.

(d) Identifikovati dobre prakse u integrisanju merenja SDG u postojeće okvire saradnje između statističara i kreatora politike.

(e) Identifikovati oblasti u kojima je potrebno usmeravanje za NZS kako bi bio osposobljen da obavlja svoju koordinacionu ulogu u vezi sa statistikom za SDG, kao, na primer, uspostavljanjem i jačanjem saradnje izvan nacionalnih statističkih sistema, razvojem novih vidova saradnje, pojašnjavanjem uloge NZS u sveukupnom mehanizmu koordinisanja SDG i sl.

18 

IV. PROCENA SPREMNOSTI ZEMALJA DA DOSTAVLJAJU PODATKE O GLOBALNIM SDG INDIKATORIMA

27. U skladu sa Agendom 2030, proces pregleda i praćenja treba da se izgradi na postojećim platformama i procesima, uz izbegavanje dupliranja i u skladu sa nacionalnim okolnostima, potrebama za kapacitetima i prioritetima.10 Ovi procesi će se tokom vremena razvijati i uzimaće se u obzir nova pitanja i razvoj novih metodologija radi smanjenja opterećenja zbog izveštavanja nacionalnih administracija. Da bi se ove odluke realizovale, neke zemlje su već sprovele ili upravo sprovode procenu spremnosti da obezbede podatke za globalno, regionalno, podregionalno i nacionalno izveštavanje o SDG. Pojedine su započele identifikaciju podataka koji nedostaju, gde će statistički podaci i indikatori tek razviti kao osnova za SDG proces.

28. Pošto je reč o procesu kojim rukovodi svaka država zasebno, odluku o tome koji izvor koristiti za obezbeđivanje statistika za SDG donosi svaka zemlja za sebe. Ipak, moguće je da će određeni podaci imati poreklo izvan statističkog sistema zemlje. U nekim slučajevima, na primer, dešavaće se da će međunarodne organizacije vršiti procene na bazi nekog modela o uslovima kada ne postoje podaci u zemlji. Potrebno je da postoje mehanizmi koji će omogućiti zemljama uvid u takve podatke i njihovu verifikaciju pre nego što oni postanu dostupni javnosti. Sva odstupanja u podacima između domaćih i međunarodnih izvora treba da se rešavaju ili razjasne. Možda neće uvek biti moguće da države verifikuju procene na bazi nekog modela koji izrade međunarodne organizacije, pa takve procene treba jasno naznačiti.

A. Identifikacija proizvođača podataka i izvora podataka

29. NZS može imati bitnu ulogu u koordinaciji svoje nacionalne procene spremnosti tako što će omogućiti komunikaciju sa drugim relevantnim institucijama koje proizvode podatke. Koordinaciona uloga NZS je bila predmet rasprave na seminaru koji je CES organizovala 2015. i navela u Deklaraciji CES o ulozi nacionalnih zavoda za statistiku u merenju i praćenju Ciljeva održivog razvoja. Konkretna priroda ove koordinirajuće uloge, posebno u pogledu davanja informacija za nestatističke indikatore SDG, variraće zavisno od nacionalnih okolnosti, ali neki aspekti uloge koordinacije ipak mogu da se generalizuju.

30. Prvo treba napraviti razliku između nestatističkih i statističkih indikatora. Nestatistički su, na primer, oni kod kojih je potrebno odgovoriti sa DA/NE na nivou zemlje i/ili uključiti procenu kvaliteta zakona ili strategije. 11 Bilo bi korisno da odgovarajuće telo na globalnom nivou (npr. IAEG-SDG) identifikuje nestatističke indikatore, jer ta razlika nije uvek sasvim jasna. Međutim, u nekim zemljama je i dalje moguće da NZS koordiniše obezbeđivanje podataka za sve indikatore SDG, uključujući nestatističke indikatore.

31. Uspešna procena spremnosti takođe podrazumeva postojanje jasnih definicija i metapodataka za globalne indikatore. To još nije svuda slučaj za indikatore SDG označene kao Stub III u IAEGSDG (što zahteva dalju konceptualizaciju pre nego što je moguće obaviti solidno merenje). U takvim slučajevima, možda je potrebno razmotriti procenu raspoloživosti ovih indikatora kada konačna definicija i metodologija budu na raspolaganju.12

32. Potrebno je da NZS identifikuju potencijalne proizvođače podataka za statističke indikatore u okviru svojih statističkih sistema, izvore podataka i raspoloživost podataka. U nekim slučajevima, NZS

10 Videti stav 74(f) na http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/70/1. 11 Na primer, 1.5.3: „Broj zemalja koje usvajaju i sprovode nacionalne strategije za smanjenje rizika od katastrofa u skladu

sa Sendai okvirom za smanjenje rizika od katastrofa 2015-2030“; 5.1.1: „Da li postoje ili ne postoje zakonski okviri za promovisanje, sprovođenje i praćenje ravnopravnosti i zabrane diskriminacije po osnovu pola“.

12 Za indikatore koji su klasifikovani kao Stub I i Stub II, dostupnost je povezana sa izgradnjom kapaciteta; indikatori iz Stuba III zahtevaju rad na metodologiji i razvoj zajednički dogovorene metodologije. Više detalja u Aneksu II.

19 

mogu da odluče da se oslone na nezvanične izvore podataka i da pri tom imaju na umu pitanja kvaliteta, transparentnosti i pravovremenosti. NZS, takođe, mogu da identifikuju izvore podataka za nestatističke indikatore.

33. Osim toga, NZS mogu da razmotre svoje postojeće prakse u izveštavanju, uzimajući u obzir svoju ulogu koordinatora. Da bi se izbegla dupliranja, međunarodne organizacije mogu da izveštavaju o statistici u ime određene zemlje ukoliko se NZS slaže. NZS redovno obezbeđuje nacionalnu i podnacionalnu statistiku agencijama UN. Agencije UN zatim proizvode uporedne, globalne statistike u konkretnim regionima u okviru svog mandata. Pošto je zainteresovanost za statistiku porasla i po obimu i po vrsti, porastao je i obim i složenost ovakvih protoka podataka. Koordinaciona grupa preporučuje da se u proceni spremnosti pojasne ovakvi protoci podataka, kao i uloge i odgovornosti relevantnih tela i, gde je to potrebno, da se dodatno urede i koordiniraju. Kako je primećeno u odluci Statističke komisije UN iz marta 2017. (48/101, OP [k]), informacije od međunarodnih organizacija o protoku podataka za zemlje u vezi sa SDG indikatorima (uključujući njihove pandane iz tih zemalja) biće od pomoći pri identifikaciji proizvođača podataka. Metapodaci koje daju međunarodne organizacije o indikatorima SDG13 i upitnici koje UNSD dostavlja agencijama UN i drugim međunarodnim organizacijama (čiji su odgovori objedinjeni u maju 2016) i državama članicama IAEG-SDG mogu da budu od pomoći u ovom poslu.

34. Međunarodne organizacije mogu pomoći u proceni spremnosti revidiranjem sopstvenih baza podataka14 i identifikacijom statistike koju one proizvode sa ulaznim podacima koje daju NZS. Na primer, Evrostat je izradio popis indikatora u okviru Evropskog statističkog sistema (ESS).15,16 UNSD je takav popis uradio u julu 2016, za jedan podset indikatora koje daju agencije. OECD je sproveo pilot procenu merenja koliko su zemlje OECD-a daleko od dostizanja ciljeva iz SDG. To se zasnivalo na izboru indikatora koji su, u meri u kojoj je to moguće, usaglašeni sa globalnim okvirom indikatora UN i primeni podataka dobijenih od pojedinačnih država i smeštenih u baze podataka OECD-a.17

35. Koordinaciona grupa je izradila opšti obrazac za sprovođenje procena spremnosti koji će možda biti od koristi zemljama iz okvira CES.18 Taj obrazac može pomoći NZS u identifikaciji indikatora koji su već na raspolaganju, indikatora koje je moguće izraditi u kratkom roku i indikatora koji će zahtevati duže vreme za razvoj. Osim toga, procene takođe mogu da pomognu u analizi prirode i opsega postojećeg protoka podataka od NZS ka agencijama UN.

13 https://unstats.un.org/sdgs/metadata/. 14 Videti, na primer, slučaj UNICEF-a u vezi sa indikatorima vezanim za decu: https://data.unicef.org/wp-

content/uploads/2016/09/ SDGs-and-Data-publication.pdf. 15 Članice ESS su sve članice EU i Evropske asocijacije za slobodnu trgovinu. 16 http://ec.europa.eu/eurostat/web/sdi/overview. 17 Videti: http://www.oecd.org/std/measuring-distance-to-the-sdgs-targets.htm. 18 Dostupno na UNECE Wiki na temu statistike za SDG, na adresi: https://statswiki.unece.org/display/SFSDG.

20

B. Identifikacija podataka i metodologija koje nedostaju i konceptualna pitanja i njihovo rešavanje

36. Koordinaciona grupa može da pomogne zemljama iz CES u proceni praznina u podacima i metodologijama i pri rešavanju konceptualnih pitanja. Sekretarijat UNECE, zajedno sa drugim međunarodnim organizacijama u regionu, može objediniti nacionalne procene spremnosti obavljene u pojedinim NZS svojih članica i utvrditi zajedničke oblasti u kojima je potrebno dodatno raditi, kao i oblasti gde se rezultati nekih članica mogu iskoristiti za potrebe drugih.

37. Da bi se osigurala uporedivost podataka i da bi se pomoglo zemljama da razvijaju novu statistiku kada je to potrebno, neophodni su dobro upravljanje, tehničke smernice i kontrola kvaliteta. Sastanci koji se organizuju u okviru CES treba da ostanu glavno mesto gde se razmenjuju iskustva i traže nova rešenja u okviru regiona.

C. Rešavanje pitanja koja se odnose na razvrstavanje (dezagregaciju) podataka

38. Agenda 2030 stavlja naglasak na razvrstavanje podataka s ciljem da „niko ne bude izostavljen“. Prema tome, prilikom procene raspoloživosti podataka treba uzeti u obzir i raspoloživost potrebnih razvrstavanja (dezagregacija).

39. Prema IAEG-SDG o pitanjima u vezi sa tokom rada na dezegregaciji,19 potrebno je razjasniti dezagregacije koje su potrebne za svaki indikator SDG. U nekim slučajevima, tražene dezagregacije se eksplicitno pominju u samom opisu potcilja ili cilja. U drugim slučajevima, dezagregacije zavise od nacionalnog konteksta, kao kod nekih indikatora gde se pominju „ugrožene grupe“. Statističari moraju da sarađuju sa kreatorima politike u toj oblasti da bi identifikovali ugrožene grupe. Sve što CES bude radio u ovoj oblasti biće rađeno uz postizanje koherentnosti sa onim što radi IAEG-SDG u oblasti toka posla za dezagregaciju podataka. Zadaci na regionalnom nivou biće sledeći:

• identifikovati razvrstane statistike za SDG koje su trenutno na raspolaganju na regionalnom nivou,

• istražiti kako se najbolje može postići razvrstavanje relevantnih indikatora, i

• analizirati i preneti nacionalna iskustva i najbolje prakse u oblasti razvrstavanja.

40. Statistička načela poverljivosti su veoma važna i treba da budu uzeta u obzir posredstvom relevantnih nacionalnih zakona. Za svako razvrstavanje indikatora treba uzeti u obzir rizik od identifikacije ispitanika u situacijama kada su podaci prikupljeni uz obavezu zaštite poverljivosti.

41. Osim pitanja poverljivosti, postoje i druga pitanja koja treba imati na umu kad je reč o razvrstavanju podataka, i to su: zakonske odredbe (možda NZS nema zakonsko pravo da prikuplja podatke o određenoj temi); politička pitanja (razvrstavanje podataka može predstavljati rizik po zaštitu prava demografskih podgrupa); relevantnost, raspoloživost podataka, pristup i pitanje troškova i kvaliteta (npr. uzorak za ankete može biti premali da bi omogućio razvrstavanje u konkretne grupe).

42. Da bi se obezbedilo davanje razvrstanih podataka o ugroženim grupama, možda će biti potrebno da NZS sarađuje sa prozvođačima podataka izvan nacionalnog statističkog sistema. To mogu biti međunarodne organizacije (videti primer: Studija slučaja 1, koja daje primer UNICEF-ovih podataka o deci sa invaliditetom i romskoj deci), privatna lica, akademske ustanove ili civilno društvo. Takva saradnja zahteva dogovor, u načelu, o načinu i vremenu kako se ti podaci mogu koristiti, uzimajući u obzir

19 Prvi sastanak na temu toka rada održan je tokom sastanka IAEG-SDG u Ženevi, u Švajcarskoj, u novembru 2016. U junu

2016, UNSD je organizovao sastanak ekspertske grupe na temu razvrstavanja podataka.

21

Fundamentalna načela zvanične statistike (FPOS), zahteve za kvalitet statistike i norme ljudskih prava koje su bitne za statistiku.20 43. Prema tome, u saradnji sa IAEG-SDG za tok rada na razvrstavanju podataka, Koordinaciona grupa CES mogla bi da imenuje podgrupu koja bi:

• analizirala SDG, potciljeve i s tim povezane indikatore da bi se osiguralo da koncept „da niko ne bude izostavljen“ bude u dovoljnoj meri uzet u obzir u okviru indikatora kroz predlog odgovarajućeg razvrstavanja;

• predlagala strategije za pribavljanje podataka o demografskim podgrupama; procenila primerenost podataka za svrhe razvrstavanja; i

• obezbedila primere dobre prakse i iskustva zemalja o pitanjima razvrstavanja, posebno u pogledu zaštite poverljivosti ispitanika i drugih zakonskih odredaba.

D. Preporuke za nacionalne zavode za statistiku – Procena spremnosti

(a) NZS imaju važnu koordinacionu ulogu u sprovođenju procena spremnosti i izveštavanju o globalnim SDG indikatorima, iako će konkretna priroda te uloge zavisiti od nacionalnih okolnosti.

(b) Mapiranje proizvođača statističkih (i nestatističkih) indikatora biće od presudnog značaja za procenu raspoloživosti podataka. Potrebno je da se napravi razlika između nestatističkih i statističkih indikatora, zatim da NZS usredsredi svoje napore na statističke indikatore, kao ida se identifikuju ostali nacionalni proizvođači podataka (u nekim slučajevima, izvan nacionalnog statističkog sistema), uzimajući u obzir zahteve za kvalitet podataka.

(c) Potrebno je da se, koliko je to moguće, mapiraju postojeći protoci podataka od nacionalnih proizvođača podataka do međunarodnih organizacija. Za ovu svrhu bilo bi od pomoći dobiti spisak nacionalnih kontakata od agencija koje su zadužene za određene SDG indikatore.

(d) Potrebno je da NZS identifikuju okolnosti u kojima odlučuju da se oslone na proizvođače podataka izvan nacionalnog statističkog sistema, uključujući međunarodne organizacije, za obezbeđivanje nacionalne statistike za globalne indikatore SDG. Time će se izbeći dupliranje uloženog napora. NZS treba da razmotre dodavanje procene kvaliteta u slučajevima kada se koriste podaci izvan statističkog sistema.

(e) NZS treba da oceni izvodljivost razvrstavanja za svaki indikator SDG na nivou zemlje, po potrebi uz konsultacije sa kreatorima politike. Ta ocena može uključivati procenu vremenskog okvira u kom svako razvrstavanje može da se obezbedi.

E. Aktivnosti za Koordinacionu grupu – Procena spremnosti

1. Kratkoročno (završeno do plenarne sednice CES 2017)

(a) Koordinaciona grupa je izradila šablon za procenu raspoloživosti indikatora SDG i protoka podataka između NZS i međunarodnih organizacija [dostupno na UNECE statistika za SDG Wiki21].

20 Videti smernice OHCHR o pristupu podacima sa stanovišta ljudskih prava: http://www.ohchr.org/Documents/Issues/

HRIndicators/GuidanceNoteonApproachtoData.pdf. 21 https://statswiki.unece.org/display/SFSDG

22

(b) Razmena inicijalnih rezultata nacionalnih procena spremnosti (npr. na ekspertskom sastanku ili putem veb-sajta). [Inicijalni rezultati nacionalnih procena spremnosti su razmenjeni na ekspertskom sastanku za statistiku za SDG (april 2017) i dostupni su na Wiki portalu.]

2. Srednjoročno (treba da bude završeno do plenarne sednice CES 2018)

(a) Rezimiranje nacionalnih procena spremnosti koje su sprovele članice CES, uzimajući u obzir procene koje su sprovele druge regionalne komisije UN.

(b) Na osnovu regionalnih rezimea procena spremnosti članica CES, identifikovati zajedničke uspehe i izazove.

(c) Obezbediti platformu za razmenu nacionalnih iskustava i inicirati i očuvati dijalog sa relevantnim nacionalnim zainteresovanim stranama, kao što su proizvođači podataka, korisnici podataka, kreatori politike, civilno društvo i nevladine organizacije (npr. na nekom ekspertskom sastanku ili UNECE Wiki o statistici za SDG https://statswiki.unece.org/display/SFSDG).

(d) Obezbediti platformu za razmenu nacionalnih iskustava u izveštavanju o razvrstanim nacionalnim statističkim podacima za globalne SDG indikatore.

(e) Identifikovati zajedničke oblasti za zemlje članice CES gde postoje indikatori u nacionalnoj statistici za Stub 1 i Stub 2, ali ih je potrebno ojačati.

(f) Proširiti proizvodnju harmonizovanih statističkih podataka za Stub 1 i Stub 2 među zemljama članicama CES.

(g) Predložiti strategije za rešavanje zajedničkih problema oko podataka koji nedostaju za indikatore iz Stuba 1 i 2 među zemljama članicama CES, uključujući nedostatke u razvrstavanju statističkih podataka.

(h) Predložiti planove koji će doprineti međunarodnim standardima za metapodatke za indikatore iz Stuba 3.

3. Dugoročno (treba da bude završeno nakon plenarne sednice CES 2018)

(a) Pripremiti periodična ažuriranja regionalnog rezimea nacionalnih procena spremnosti koje su obavile zemlje članice CES, uzimajući u obzir rezultate drugih sličnih inicijativa.

(b) Predložiti planove za nove metodologije korišćenjem novih i/ili nerevidiranih izvora podataka među članicama CES uz koordinaciju i saradnju sa IAEG-SDG i HLG-PCCB.

23

V. RAZVOJ REGIONALNIH, NACIONALNIH I PODNACIONALNIH INDIKATORA

44. Ovaj odeljak sadrži smernice za uspostavljanje sistema merenja za SDG na nacionalnim i podnacionalnim nivoima radi praćenja sprovođenja nacionalnih strategija posvećenih održivom razvoju. Razmatraju se i regionalna perspektiva i regionalni indikatori, na osnovu aktivnosti Statističkog odbora CIS, Evrostata i OECD-a u vezi sa indikatorima SDG za zemlje članice.

45. Agenda 2030 naglašava da će praćenje i analiza sprovođenja Agende „biti dobrovoljna i da će je voditi pojedinačne države, uz uzimanje u obzir različitih nacionalnih okolnosti, kapaciteta i nivoa razvoja i uz poštovanje politike i prioriteta“.22 Nadalje, globalni indikatori SDG „biće praćeni indikatorima na regionalnim i nacionalnim nivoima koje će izrađivati države članice“.23 Na svojoj 47. sednici, UNSC je dodatno podvukao da je „nacionalno vlasništvo ključno za postizanje održivog razvoja i da će nacionalne analize [...] uzimati u obzir različite okolnosti na nacionalnom nivou“.24 UNSC se takođe saglasio da će se kompilacija globalnih indikatora zasnivati, u najvećoj mogućoj meri, na uporedivim i standardizovanim nacionalnim zvaničnim statističkim podacima koje dostavljaju zemlje u internacionalne statističke sisteme i da će, kada se koriste drugi izvori i metodologije, oni biti analizirani i dogovoreni sa organima za nacionalnu statistiku i predstavljeni na transparentan način.25

A. Odlučivanje o nacionalnim indikatorima 46. Transformacija SDG i potciljeva u aktivnosti i mere na nacionalnom i podnacionalnom nivou i njihovo integrisanje u nacionalne strategije i druge mere politike predstavljaće presudan korak za uspešno sprovođenje SDG. Uz globalne indikatore mogu da se dodaju nacionalni indikatori radi podrške merenju nacionalnih strategija. Na svakoj zemlji je da odluči da li će uvesti i nacionalne SDG indikatore. To zavisi od nacionalnih prioriteta u sprovođenju SDG i postojanja nacionalne strategije održivog razvoja.

47. Lista globalnih indikatora SDG je osmišljena da meri napredak u dostizanju SDG na globalnom nivou. Nacionalni indikatori mogu da budu opravdani: (i) kada postoje specifični nacionalni prioriteti koji nisu obuhvaćeni globalnim indikatorima; (ii) kada su za mere politike potrebni dodatni indikatori za detaljnije merenje nekog dela SDG specifičnog za datu zemlju; ili (iii) kada globalni potciljevi možda nisu dovoljno ambiciozni (ili su preambiciozni) da bi bili relevantni za zemlju. Potreba za dodatnim indikatorima očekuje se od strane politike, ali izbor i merenje treba razraditi uz konsultacije sa nacionalnim statističkim sistemom. Nadalje, Agenda 2030 naglašava potrebu da se koriste postojeći mehanizmi i procesi. Prema tome, pri uvođenju novih nacionalnih indikatora SDG, preporučljivo je da se iskoriste postojeće politike i indikatori u oblastima u vezi sa održivim razvojem. Dobar primer je strategija Evrostata da razvije set indikatora za SDG za EU na osnovu postojećih statistika i prioriteta politike EU, uz istovremeno odslikavanje svih 17 SDG.

48. Moguće je da postoje određeni statistički razlozi koji opravdavaju nacionalne indikatore. Na primer, nivo razvoja statistike u zemlji možda omogućava korišćenje razvijenijih indikatora nego na globalnom nivou. Na primer, alternativni (nacionalni) indikator može da se koristi u slučaju kada ne postoji zvanični (globalni) indikator. Nacionalni indikatori, takođe, mogu da budu opravdani kada bi globalni indikatori imali koristi od daljeg razvoja. Neki globalni indikatori (iz Stuba III) zahtevaju dalju konceptualizaciju pre nego što se započne šire prikupljanje i objavljivanje statističkih podataka. Osim 22 Videti stav 74(a) na http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/70/1. 23 Videti stav 75 na http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/70/1. 24 Videti odluku 47/101 (j) sa 47. sednice Statistike komisije UN (http://unstats.un.org/unsd/statcom/47th-session/

documents/Report-on-the-47th-session-of-the-statistical-commission-E.pdf). 25 Videti odluku 47/101 (l) iz izveštaja sa 47. sednice Statističke komisije UN

(http://unstats.un.org/unsd/statcom/47thsession/documents/Report-on-the-47th-session-of-the-statistical-commission-E.pdf).

24

toga, neki globalni indikatori odnose se samo na jedan deo s njima povezanog potcilja, pa su potrebni dodatni indikatori radi postizanja punog obuhvata. Isto tako, može se razmišljati i o uključivanju subjektivnih indikatora (kojih nema u setu globalnih indikatora). Pojedine zemlje mogu da odluče da, uz globalne indikatore, dodaju i jedan manji set nacionalnih indikatora da bi se odgovorilo na ove slabosti.

49. Nacionalni indikatori mogu takođe da budu opravdani potrebom komunikacije na nacionalnom nivou. Tako bi se moglo razmišljati o uvođenju glavnih pokazatelja za ciljeve. Takvi indikatori bi mogli da se izaberu među globalnim indikatorima SDG ili među nacionalnim indikatorima. Moguća prednost uvođenja jednog seta glavnih, vodećih indikatora je jasnija komunikacija sa kreatorima politike i javnošću. Mogući nedostatak je što, po svojoj prirodi, glavni indikatori mogu da stave prioritet na određene potciljeve i time pošalju poruku da su neki ciljevi ili potciljevi važniji od drugih, što bi bilo u suprotnosti sa globalnim okvirom. Važno je da se naglasi da glavni indikatori ne podrazumevaju postojanje hijerarhije potciljeva ili rezime stanja za konkretni cilj. Upotreba konceptualnog okvira bi mogla da bude od pomoći pri izboru i obrazlaganju Naslovnih indikatora.26

50. Zemlje članice CES se razlikuju u pogledu svojih nacionalnih okolnosti u vezi sa indikatorima održivog razvoja. Neke zemlje već godinama imaju strategije održivog razvoja i setove IOR. Te zemlje sada mogu da razmišljaju kako da prilagode nacionalne setove IOR sa ciljem da uzmu u obzir SDG. Tematska struktura okvira CES za merenje održivog razvoja je korisna smernica. U skladu sa odlukom CES, takođe, može se preporučiti korišćenje ovog okvira u merenju održivog razvoja. S obzirom na to da je proces proizvodnje nacionalnih IOR već uspostavljen, dobro je da se oni iskoriste na efikasan način.

51. Nadalje, nacionalni setovi IOR mogu da idu i dalje od SDG (održiv razvoj je širi koncept nego SDG). Na primer, blagostanje ljudi je možda važno u nekom nacionalnom kontekstu, ali se to ne odražava kroz SDG.

52. Neke zemlje, ili delovi zemlje, mogu takođe da odluče da uvedu indikatore i sakupljaju informacije na podnacionalnom nivou. To je bitno posebno u zemljama sa velikim regionalnim razlikama ili zemljama sa federalnim uređenjem. Moguće je odlučiti da se uspostave indikatori i na lokalnom, opštinskom nivou, posebno za praćenje cilja 11, „Učiniti gradove i ljudska naselja inkluzivnim, bezbednim, otpornim i održivim“.

53. Studije slučaja 2 (Poljska), 3 (Ruska Federacija), 4 (Švajcarska) i 6 (Turska) predstavljaju primere na koji način su ove zemlje pristupile nacionalnim indikatorima SDG.

1. CES okvir za merenje održivog razvoja kao alatka za usmeravanje

54. CES okvir za merenje održivog razvoja27 je koristan u razmišljanju o načinu kako razviti regionalne ili nacionalne indikatore koji bi bili komplementarni setu globalnih indikatora. Operativna grupa koju je osnovao Biro CES u 2015. izvršila je prilagođavanje CES okvira sa SDG i izvršila mapiranje SDG, potciljeva i indikatora prema temama iz okvira CES.28 Mapiranje je grupisalo indikatore prema temama koje su u vezi sa tradicionalnim oblastima zvanične statistike, kao što su zdravlje, obrazovanje, rad, voda, energija itd., i sa temama koje se često koriste u setovima indikatora održivog razvoja koje zemlje koriste. Mapiranje je na sistematičan način identifikovalo regionalne indikatore i oblasti u kojima podaci koji se redovno proizvode mogu da budu od pomoći u obezbeđivanju SDG statistike.

26 Videti, na primer, „Preporuke za merenje održivog razvoja“ (2013) UNECE/Evrostat/OECD. 27 CES okvir za merenje održivog razvoja je predstavljen u publikaciji CES preporuke za merenje održivog razvoja (CES

Recommendations for Measuring Sustainable Development), koju je izradila zajednička operativna grupa UNECE/Evrostat/OECD, koja je usvojena od strane država članica CES i međunarodnih organizacija u junu 2013. Preporuke CES daju univerzalan pristup merenju održivog razvoja na osnovu tri konceptualne dimenzije blagostanja. One takođe uzimaju u obzir vremensku dimenziju, posmatrajući potrebe sadašnjeg vremena (’ovde i sada’) i budućih generacija (’kasnije’), kao i onih koji žive u drugim zemljama (’drugde’). Te dimenzije su povezane sa temama mera politike koje obuhvataju životnu sredinu, socijalne i ekonomske aspekte održivog razvoja. Te teme, dimenzije i struktura koja ih objedinjava predstavljaju ono što se u ovom dokumentu označava kao ’CES okvir’.

28 Pregled ovog rada dat je u periodičnom izveštaju Operativne grupe (videti https://www.unece.org/fileadmin/DAM/ stats/documents/ece/ces/2016/mtg/NewCES_18-Interim_report_on_SDGs_Revised.pdf). U prvoj fazi rada, Operativna grupa je uskladila teme u CES okviru i mapiranim SDG sa temama i dimenzijama CES. Planirano je da se rad nastavi sa fokusom na indikatore SDG.

25

55. Nekoliko zemalja već poseduje nacionalne setove indikatora održivog razvoja sa jasnim vezama sa CES okvirom. Prilagođeni okvir CES može koristiti za analizu načina na koji bi se ovi setovi indikatora mogli revidirati kako bi se razmotrili SDG a da istovremeno očuvaju kontinuitet sa sistemom koji se do sada koristio za merenje održivog razvoja.

56. Nadalje, okvir CES sadrži i listu od 95 indikatora za merenje održivog razvoja. Jedan od kriterijuma za identifikaciju indikatora je raspoloživost podataka. Na taj način, okvir CES može pomoći u identifikaciji regionalnih ili nacionalnih indikatora za koje bi podaci bili raspoloživi u velikom broju zemalja.

2. Kriterijumi za nacionalne i podnacionalne indikatore

57. U izradi nacionalnih indikatora potrebno je pažljivo razmotriti kako su oni usklađeni sa kriterijumima navedenim za globalne indikatore; odnosno: „Ovaj okvir [indikatora] biće jednostavan ali istovremeno robustan, i odnosiće se na sve Ciljeve i potciljeve održivog razvoja, uključujući sredstva za sprovođenje i očuvanje političke ravnoteže, integrisanja i ambicija koje su u njima sadržane“29. Uravnotežen, integrisan i holistički pristup izboru nacionalnih indikatora je neophodan da bi izbeglo biranje samo određenih SDG. Prednost se daje indikatorima ishoda, osim kada se potcilj konkretno odnosi na ulazne indikatore.

58. Pri izboru nacionalnih indikatora, neophodno je postići pravu ravnotežu između koristi od dodatnih indikatora relevantnih za nacionalni kontekst i dodatnog opterećenja izveštavanja koji ti indikatori nameću i složenosti u komuniciranju. Nacionalni indikatori treba da uzmu u obzir i druge indikatore održivog razvoja koji se trenutno koriste u datom regionu (kao što je Evrostatov set indikatora za SDG). Prioritet treba dati relevantnim, neduplikativnim indikatorima za koje statističke podatke proizvode zvanični statistički sistemi u skladu sa uspostavljenim standardima i dogovorenim metodologijama.

59. Lista globalnih SDG indikatora najvećim delom sadrži objektivne indikatore. Na nacionalnom nivou, može se razmišljati i o subjektivnim indikatorima. Subjektivni indikatori blagostanja, na primer, pokazali su se kao validni i moguće ih je pouzdano meriti. Postoji rastuća zainteresovanost za razumevanje održivog razvoja korišćenjem objektivnih i subjektivnih mera30.

60. Preporučuje se da se kod izbora nacionalnih indikatora uzmu u obzir sledeći kriterijumi:

• Postizanje ravnoteže između socijalnih, ekonomskih i ekoloških indikatora radi očuvanja svrhe i ambicija Agende 2030;

• Davanje prioriteta indikatorima ishoda, osim u slučajevima kada se potciljevi konkretno odnose na inpute ili autpute, tj. ulazne ili izlazne elemente;

• Davanje prioriteta indikatorima koje proizvode zvanični statistički sistemi po uspostavljenim standardima i dogovorenim metodologijama;

• Uzimanje u obzir postojeće liste indikatora održivog razvoja koje koriste relevantne organizacije u regionu (npr. Evrostat i CIS-Stat) i setovi nacionalnih indikatora u srodnim/sličnim oblastima politike (npr. pokazatelji blagostanja);

• Izbor višenamenskih indikatora kad god je to moguće, radi svođenja broja indikatora na minimum;31 i

• Svođenje na najmanju meru opterećenost izveštavanjem, uzimajući u obzir da određeni broj globalnih indikatora možda izrađuju međunarodne organizacije (posebno u slučaju kvalitativnih indikatora), da se ne bi nepotrebno opterećivali nacionalni statistički sistemi.

29 Videti stav 75 na http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/70/1. 30 Videti Izveštaj Komisije za merenje ekonomskih učinaka i društvenog napretka (http://www. stiglitz-sen-fitoussi.fr/en/). 31 Korišćenjem multinamenskih indikatora smanjuje se broj indikatora; takvi indikatori su možda manje korisni za

odlučivanje o merama politike, jer po svom dizajnu odražavaju višestruke dimenzije ishoda.

26

B. Razmatranja regionalnih indikatora u regionu UNECE

61. Agenda 2030 navodi: „Ciljevi i potciljevi će se pratiti i analizirati korišćenjem seta globalnih indikatora. Na njih će se dodati prateći indikatori koje će izraditi države članice na regionalnim i nacionalnim nivoima.“32

62. Na svojoj sednici 2016. godine, Statistička komisija UN je naglasila da su „predloženi globalni indikatori namenjeni praćenju i analizi Agende 2030 za održivi razvoj na globalnom nivou i ne moraju se nužno primenjivati na sve nacionalne kontekste. Indikatori za regionalne, nacionalne i podnacionalne nivoe praćenja biće razvijeni na regionalnim i nacionalnim nivoima“.33

63. Važno je razjasniti šta se misli pod regionalnim indikatorima. Globalni indikatori koji su prilagođeni određenom regionu za poređenje i objavljivanje predstavljaju regionalne nivoe globalnih indikatora. Za razliku od toga, cilj regionalnih indikatora je da jednoobrazno reflektuju regionalne prioritete kad je reč o informacijama.

64. Izbor regionalnih indikatora zavisi od odluka na političkom nivou o obimu i fokusu koji se želi postići z regionalnim praćenjem. Šta će se meriti zavisi od političkih razmatranja, a kako će se meriti zavisi od statističkih posmatranja.

65. Region UNECE je heterogen. Različite grupe zemalja i međunarodnih i nadnacionalnih organizacija imaju sopstvene prioritete i liste indikatora. Na primer, nakon Komunikacije Evropske komisije „Sledeći koraci ka održivoj evropskoj budućnosti“34, Evrostat je razvio set indikatora EU SDG35 za redovno praćenje SDG u kontekstu EU, počevši od 2017. godine. OECD je sproveo pilot studiju o merenju jaza do dostizanja potciljeva SDG na osnovu podataka koji postoje u bazama podataka OECD-a (što ne mora nužno da bude u skladu sa globalnim indikatorima SDG). CIS-Stat je uspostavio indikatore SDG za zemlje CIS na osnovu nedavnog istraživanja o relevantnosti i raspoloživosti globalnih indikatora SDG u tim zemljama.

66. Kao što je slučaj i sa nacionalnim indikatorima, iskazivanje potrebe za regionalnim indikatorima treba da dođe od strane politike. Ukoliko se pojavi takva potreba za UNECE region, onda treba primeniti pristup odozdo nagore, uzimajući u obzir indikatore koje su izabrali Statistički komiteti Evrostata, OECD-a i CIS-a, kao i odluke o spomenutim nacionalnim indikatorima. Regionalni indikatori za UNECE treba da budu usklađeni sa setovima drugih međunarodnih i nadnacionalnih organizacija u regionu radi postizanja sinergijskih efekata i smanjenja opterećenja za zemlje. UNECE Regionalni forum za održiv razvoj, koji je održan 25. aprila 2017. godine, na zasebnom okruglom stolu je razmatrao pitanje podataka i monitoringa. Međutim, nije pokrenuto pitanje potrebe za regionalnim indikatorima.

67. Zainteresovanost za regionalne indikatore mogu da pokrenu i međunarodne agencije koje imaju mandat od država članica da rade u posebnim oblastima (videti Studija slučaja 7 koju je obezbedio UNFPA o regionalnim indikatorima).

C. Distribucija i objavljivanje

68. Nacionalne i podnacionalne statističke indikatore za praćenje SDG (kao i globalne i regionalne indikatore) treba da obezbeđuju nacionalni zavodi za statistiku na transparentan način. Isti sistem koji se koristi za davanje nacionalne statistike za globalne indikatore SDG treba da se koristi kao referentni osnov

32 Videti stav 75 na: http://www.un.org/en/ga/search/view_doc.asp?symbol=A/RES/70/1. 33 Videti E/CN.3/2016/34, odluka 47/101 (i) E/CN.3/2016/34, odluka 47/101 (i)

(http://unstats.un.org/unsd/statcom/47thsession/documents/Report-on-the-47th-session-of-the-statistical-commission-E.pdf).

34 http://ec.europa.eu/europeaid/sites/devco/files/communication-next-steps-sustainable-europe-20161122_en.pdf (COM(2016) 739, usvojeno 22. novembra 2016; deo 3.3).

35 Lista SDG je dostupna na: http://ec.europa.eu/eurostat/web/sdi/overview. Puna onlajn implementacija seta indikatora, uključujući slike, predviđena je u novembru 2017, zajedno sa objavljivanjem prvog izveštaja o monitoringu EU SDG.

27

za izveštavanje o nacionalnim i podnacionalnim indikatorima SDG. Nacionalni zavodi za statistiku takođe treba da objavljuju podatke o nestatističkim nacionalnim indikatorima, ili da upućuju na njih.

69. U svrhu informisanja, poželjno je da NZS postavljaju rezime informacija o SDG na svojim veb- sajtovima na maternjem jeziku (jezicima) i/ili na engleskom jeziku.36

D. Preporuke za nacionalne zavode za statistiku – Nacionalni i podnacionalni indikatori

(a) Ukoliko od strane politike postoji potražnja za nacionalnim indikatorima SDG, onda nacionalni zavodi za statistiku treba da pristupe proaktivno i identifikuju indikatore za merenje dostizanja SDG i potciljeva u njihovim zemljama, posebno o prioritetnim oblastima politike, a uz blisku saradnju sa kreatorima politike. Ukoliko ne postoji nacionalni set indikatora za održivi razvoj, može se koristiti globalni set kao polazna tačka.

(b) Nacionalne i podnacionalne statističke indikatore za praćenje SDG (kao i regionalne) treba da obezbeđuje NZS na transparentan način.

E. Aktivnosti za Koordinacionu grupu – Nacionalni i podnacionalni indikatori

1. Kratkoročno (završeno pre plenarne sednice CES 2017)

(a) Identifikacija zemalja članica CES koje nameravaju da uspostave ili rade na uspostavljanju nacionalnih indikatora SDG [informacije dostupne na Wiki].

(b) Razmena iskustava o izboru nacionalnih indikatora SDG i/ili prilagođavanja postojećih setova IOR radi usklađivanja sa SDG na Ekspertskom sastanku za statistiku za SDG (april 2017).

2. Srednjoročno (treba da bude završeno pre plenarne sednice CES 2018)

(a) Identifikacija vodećih načela za izbor nacionalnih SDG indikatora i/ili prilagođavanja postojećih setova IOR radi usklađivanja sa SDG na Ekspertskom sastanku za statistiku za SDG.

(b) Predstavljanje vodećih načela za izbor nacionalnih SDG indikatora i/ili prilagođavanja postojećih setova IOR prema SDG.

3. Dugoročno (treba da bude završeno posle plenarne sednice CES 2018)

(a) Uz konsultacije sa UNECE Visokom grupom za modernizaciju statistike, razmotriti proširenje izvora podataka, veći broj istraživanja i upotrebe administrativnih izvora podataka da bi se olakšalo izveštavanje o nacionalnim SDG indikatorima.

36 Videti, na primer, pristup Saveznog zavoda za statistiku Nemačke (https://www.destatis.de/EN/FactsFigures/

Indicators/SDG/SDG.html).

28

VI. OBEZBEĐIVANJE PODATAKA O GLOBALNIM POKAZATELJIMA SDG

70. U ovom odeljku razmatra se kako su organizovani tokovi podataka (ili kako bi mogli da budu organizovani) na optimalan način između nacionalnih, regionalnih i globalnih nivoa i kako bi mogli da obezbede globalno usklađene statističke podatke za SDG. Sistematično davanje podataka za globalne indikatore SDG je neophodno za efikasno praćenje i analizu Agende 2030. Da bi se osigurala doslednost i izbeglo dupliranje, važno je da se sprovodi koordinisan pristup između različitih nivoa, imajući na umu postojeće mehanizme izveštavanja.

71. U ovom odeljku razmatra se organizacija protoka podataka sa stanovišta države. Prema tome, naglasak se stavlja na svođenje na najmanju meru opterećenja u vezi sa obezbeđivanjem podataka u zemlji (uključujući smanjenje dupliranja), osiguranje da zemlja ima vlasništvo nad podacima i izbegavanje nedoslednosti između podataka koje proizvode zemlje i koje proizvode međunarodne organizacije. Daje se i opis razumevanja situacije sa stanjem u proleće 2017, s ciljem da se zemlje upoznaju sa različitim mogućnostima i da se identifikuju pitanja koja zahtevaju dodatno pojašnjenje ili raspravu. Ovaj odeljak će biti dodatno razrađen u sledećoj verziji Mape puta.

72. Tokom proteklih nekoliko meseci pojavile su se rasprave o razmeni podataka na različitim forumima na globalnom i regionalnom nivou (na nivou UNSC [odluka 48/101] i na Forumu na visokom nivou u martu 2017; na IAEG-SDG u martu 2017, na Koordinacionom komitetu za poslove statistike [CCSA] u martu 201737 i na UNECE Ekspertskom sastanku o pitanjima statistike za SDG 10–12. aprila 2017). Postoji saglasnost o opštim principima, ali još nisu dovoljno istražene procedure i mehanizmi sprovođenja, kao ni osnovne pretpostavke i potrebe aktera.

73. Cilj okvira globalnih indikatora SDG je da obezbedi osnovu za izveštaj generalnog sekretara UN za godišnji politički forum na visokom nivou (HLPF). Izveštaj generalnog sekretara koristi globalne i regionalne agregirane podatke i, u načelu, ne predstavlja nacionalne podatke. Međutim, globalno usklađeni nacionalni podaci (koje obezbeđuju agencije UN) i regionalni i globalni agregirani podaci su dostupni u bazi podataka globalnih indikatora SDG koju vodi UNSD. Osim izveštaja generalnog sekretara, HLPF razmatra i dobrovoljne nacionalne preglede zemalja. Ti pregledi takođe treba da koriste nacionalne podatke (preporučeni format dobrovoljnih nacionalnih izveštaja sadrži statistički aneks). Još nije jasno kako će se dobijati nacionalni podaci (koje priprema NZS) i kako će se usklađivati sa agencijama UN koje imaju podatke radi izrade regionalnih i globalnih agregatnih podataka. Ipak, u praksi, proces prikupljanja podataka za SDG indikatore i priprema izveštaja za HLPF je već u toku.38

74. To, međutim, ne znači da su procesi davanja podataka koji omogućavaju praćenje i analizu već uspostavljeni i da se ne mogu dalje unapređivati. Međunarodne organizacije koje su nadležne za različite delove izveštaja GS potrudile su se da započnu svoje zadatke uz vremenska ograničenja, postojeću raspoloživost podataka, kao i obim i složenost Agende 2030. Mnogi aspekti davanja statističkih podataka za globalne indikatore SDG i dalje su predmet analiza, uporedo sa uspostavljanjem dobre prakse i sazrevanja celog procesa.

75. Na primer, uporedo, statistička zajednica angažovana je na sistematskoj doradi i reviziji globalnih indikatora, metodologija i protoka podataka. Ima mnogo mogućnosti za unapređenje raspoloživosti i kvaliteta podataka, ali i uspostavljanja efikasnih mehanizama davanja podataka i metapodataka, i obezbeđivanja koherentnosti između podataka koje daju zemlje i međunarodne organizacije. Veoma je 37 CCSA „Nacrt principa i prakse globalnog izveštavanja i razmene podataka za Agendu 2030 za održivi razvoj“ na

http://www.unece.org/fileadmin/DAM/stats/documents/ece/ces/ge.32/2017/mtg1/Annex_2_-_ CCSA_reporting_principles_for_SDGs_28_03_2017.pdf.

38 Prvi izveštaj generalnog sekretara o napretku ostvarenom na putu dostizanja SDG je objavljen u junu 2016. a drugi u julu 2017, uz korišćenje podataka koji su sada na raspolaganju. 44 zemlje su dobrovoljno dostavile svoje nacionalne preglede za 2017.

29

važno da se, što je moguće ranije, pojasne međunarodni procesi za nacionalne statističke sisteme, da bi mogli da planiraju svoje aktivnosti i resurse, kao i za međunarodne organizacije, da bi efikasno obavile svoje zadatke. Možda je podjednako važno da se pojasne uloge koje će pomoći da se uspostave vrlo dobri odnosi saradnje između NZS i međunarodnih organizacija. Prema tome, sigurno je da će biti dostupno još smernica zemljama kako se indikatori SDG koriste za izveštaj generalnog sekretara i za dobrovoljne nacionalne preglede.

76. Pojedinačne zemlje mogu da izaberu različite opcije za davanje podataka o SDG indikatorima, zavisno od statističkih kapaciteta i nacionalnog konteksta (videti Studije slučaja 8 za Ujedinjeno Kraljevstvo i 9 za Meksiko). Da bi se omogućio ovaj proces, potrebne su opšte smernice o okviru davanja podataka.

A. Nacionalni mehanizmi za dostavljanje podataka o SDG

77. Nekoliko zemalja radi na razvoju „Nacionalne platforme za izveštavanje“ (Platforme NRP) za SDG indikatore (videti Studije slučaja 10 za SAD, 11 za Poljsku i 12 za Ujedinjeno Kraljevstvo). Osim toga, verovatno je da će takve platforme razviti na regionalnom i globalnom nivou i međunarodne organizacije kao što su UNSD (već postoji globalna baza podataka za indikatore SDG39), kao i druge agencije u okviru UN. Prema tome, biće neophodna njihova koordinacija.

78. Platforma za indikatore SDG može imati tri komponente: (i) portal za prikupljanje ili podnošenje podataka koji omogućava različitim proizvođačima podataka da objavljuju/postavljaju podatke; (ii) proizvodna baza podataka, i (iii) portal gde korisnici mogu da nađu tabele, tekstualne dokumente i publikacije. Platforma je šira od proste b