Ilin, Prof. Dr Zarko M. - Lukovicasto Povrce

7/29/2019 Ilin, Prof. Dr Zarko M. - Lukovicasto Povrce

1/91

POVRTARSTVO

Prof. dr arko M. Ilin


2/91

LUKOVIASTO POVRE

Familija Alliaceae-Lukovi

LUKOVI SU: -Jednogodinje-Dvogodinje-Trogodinje i-Viegodinje monokotiledone biljke

Familija Alliaceae obuhvata preko 500 vrsta

Vei privredni znaaj imaju: -Allium cepa-Allium sativum-Allium porum


3/91

CRNI LUK-Allium cepa

U ishrani se koristi: Lukovica

Mlada biljka-listovii to kao: SalataVarivoDodatak jelima u sveem stanju

Osim toga, crni luk se: Marinira iDehidrira i tada zadrava visok sadraj:

ProteinaeeraMineralnih materija:Ca, P; K, Mg, Zn, Cu, Si, Cl, Na

Vitamina: C, B1 i B2Vitamin C se nalazi u: Listu 16-33 mg % i

Lukovici 2-10 mg%

Crni luk je botaniki dvogodinja biljka iz klase monokotila


4/91

///28,0/5,0Vitamin B2///12,0/20,0Vitamin B1

///13,9/2,0Askorbinska kiselina

///75,0/18,0Glikozidi

///16,2/12,0Eterino ulje

mg/100 g svee materije

1,01,01,10,50,30,7Pepeo

0,8//1,51,02,2Belanevine

/0,82,82,00,35,8Monosaharidi

2,00,53,57,82,514,3Ukupni eeri

/7,211,815,07,221,2Suva materijaNajeeMin.Maks.NajeeMin.Maks.

LISTLUKOVICASastav u % na suvu

materiju

Hemijski sastav crnog luka

KORISTI SE LUKOVICA U SVEEM STANJU,VARIVO, ZAIN, DEHIDRIRAN, MARINIRAN,DUBOKO ZAMRZNUT


5/91

Crni luk je sa visokim sadrajem suve materijeSadraj suve materije u lukovici se kree od 7,2-21,2 %,Najee oko 15 %

Sadraj suve materije je uslovljem poreklom sorte/hibrida iznatno je vii kod sorata sa severnih geografskih irina,takozvanih ljutih lukova koji se proizvode iz arpaika,a nii kod sorata iz grupe slatkih ili poluljutih lukova koji se

proizvode direktnom setvom semena ili iz rasada.

Od ukupnog sadraja suve materije veinu

ineUGLJENI HIDRATI 65 %, od ega eeri ine 80-90 %

Ljute sorte sadre vie SAHAROZE, aSlatke vie GLUKOZE


6/91

U uslovima navodnjavanja ili u kinoj godini sadraj

suve materije i eera opada. Suvi ovojni listovi sadrepovien sadraj bojenih materija-KVERCETIN-veomasu postojane i koriste se za bojenje. Ljut ukus i specifian

miris daju eterina ulja, a najznaajniji je ALIN-amino acidi on je uglavnom skoncentrisan u klici a manje u otvorenimi zatvorenim sonim listovima.

Crni luk vodi poreklo iz srednje Azije.Odatle se preko Irana iri u dolinu reke Nil.Iz Egipta gajenje luka se proirilo u staru Grku,zatim Rim i u Evropu.


7/91

BOTANIKE OSOBINE I SORTE

LJUTE SORTE-Sadraj suve materije je preko 14 %imaju visok sadraj saharoze i eterinih ulja

proizvode se iz arpadika i dobro se uvaju

POLU LJUTE SORTE-Sadraj suve materije 10-14 %proizvode se iz arpadika i direktnom setvom semena,a neto se tee uvaju od ljutih sorti

SLATKE SORTE-Sadre do 10 % suve materije,preovlauje glukoza, imaju malo eterinih uljaproizvode se direktnom setvom ili iz rasadau uslovima navodnjavanja i teko se uvaju


8/91

BIOLOKE OSOBINE CRNOG LUKA

ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA TEMPERATURI

Nie ve na 2-30C, optimum je 220C

Na 5-80

C nie za 25-35 danaNa 18-200C nie za 10-12 danaNa 20-250C nie za 3-5 dana

Koren intenzivno raste pri temperaturi 8-100C,s porastom temperature obrazovanje korena je usporeno,posebno iznad 200C. Sve ovo upuuje na ranu setvu

da bi se biljka to bolje ukorenila.Nadzemna vegetativna masa listovi se intenzivno razvijajuna temperaturi 18-200C.

U uslovima dugog dana i povienih temperaturana 22-250C zapoinje (ve na 150C) formiranje lukovice


9/91

Temperature iznad 250C ubrzavaju sazrevanje lukovice,pogotovo temperature iznad 300C (35-450C).

U fazi nicanja mlade biljke podnose mrazeve do30C,neke severne i do60C. U fazi nekoliko razvijenih listovapodnose i do150C

Primer je jesenja sadnja arpadika ili direktna setva zimskih lukova.Te biljke u fazi 3-4 lista izuzetno dobro prezimljavaju.

Stadijum jarovizacije prolazi u fazi lukovice na 2-180C,optimum je 5-100C tokom 60-200 dana u zavisnosti od sorte.


10/91

ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA SVETLOSTIBILJKA DUGOG DANAREAKCIJA NA DUINU DANA JE VEZANA ZA POREKLOSORTESORTE STVORENE I UZGAJANE NA SEVERU

EVROPE, AZIJE I AMERIKE OBRAZUJU LUKOVICUI GENERATIVNE ORGANE PRI DUINI DANAOD 14-16 ASOVA

SORTE STVORENE I UZGAJANE NA JUGUSLATKI ILI KABA LUKOVI OBRAZUJU LUKOVICUI GENERATIVNE ORGANE PRI DUINI DANA

OD 12-14 ASOVAZATO JE OVO VANO ZNATI?


11/91

ZAHTEV CRNOG LUKA PREMA VODI

CRNI LUK IMA MALI TRANSPIRACIONI KOEFICIJENTUSLOVLJEN OBLIKOM LISTA IVOTANOM PREVLAKOM NA LISTU

KORENOV SISTEM JE...?

NAJVEE ZAHTEVE IMA U PERIODU NICANJA

DO FAZE INTENZIVNOG OBRAZOVANJA LISTOVAU FAZI SAZREVANJA LUKOVICE IMA SMANJENEZAHTEVE

DA LI ZAHTEV ZA VODOM ZAVISIOD NAINA PROIZVODNJE?

PRI PROIZVODNJI SEMENA OTIMALNA VLANOSTZEMLJITA JE 70 % OD PVK I 60-70 % R.V.V.

DINAMIKA RASTA I RAZVIA CRNOG LUKA


12/91

DINAMIKA RASTA I RAZVIA CRNOG LUKAI. 1. Klijanje i nicanje

2. Pojava prvog pravog lista i sekundarnog korena3. Rast listova i korena-pun vegetativni razvoj

II. 4. Obrazovanje lukovice

III. 5. Obrazovanje cvasti

6. Cvetanje7. Obrazovanje plodova i semena

U TOKU RASTA I RAZIA PROLAZI 12 ETAPAORGANOGENEZE

BOTANIKI JE...?A UZGAJA SE U...?


13/91

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE

CRNOG LUKAPREDUSEVI?

OBRADA ZEMLJITA?

PREDSETVENA PRIPREMA


14/91

UBRENJE


15/91

KONTROLA PLODNOSTI ZEMLJITA

S / S C OG


16/91

SETVA I/ILI SADNJA CRNOG LUKA

CRNI LUK PROIZVODI SE GENERATIVNIM PUTEM, SETVOM SEMENA I TO:

1. DIREKTNOM SETVOM SEMENA NA KONA

AN SKLOP2. SETVOM SEMENA ZA PROIZVODNJU ARPADIKA, PA TEK ZATIM, SADISE ARPAIK U JESEN ISTE GODINE I/ILI EE PROLEE NAREDNEGODINE

3. SETVOM SEMENA ZA PROIZVODNJU RASADA, A U FAZI DOBRORAZVIJENOG RASADA, STAROSTI 50-60 DANA I SA 3-5 LISTOVASADI SE ISTE GODINE NA KONAAN SKLOP


17/91

SETVA SEMENACRNOG LUKA

KONZUMNELUKOVICE i/ili

IZVODNICEARPADIK

RASADKONZUMNE

LUKOVICE i/iliIZVODNICE

SEMEKONZUMNE

LUKOVICE i/iliIZVODNICE

SEME

SEME

SEME


18/91

KONTUMNA LUKOVICA IZVODNICA

SEME CRNOG LUKA


19/91

SEME CRNOG LUKA

ARPADIK

KONZUMNA LUKOVICA i/iliIZVODNICA

I. 1. Klijanje i nicanje


20/91

I. 1. Klijanje i nicanje2. Pojava prvog pravog lista i sekundarnog korena3. Rast listova i korena-pun vegetativni razvoj

KOJE ETAPE CRNI LUK PROLAZI PRILIKOM KLIJANJA I NICANJA?


21/91

KOJE ETAPE CRNI LUK PROLAZI PRILIKOM KLIJANJA I NICANJA?

KRITINE SU...?


22/91


23/91


24/91

1. 2. 3. 4.


25/91

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ARPADIKA


26/91

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE ARPADIKA

KADA JE VREME SETVE SEMENA CRNOG LUKA ZA PROIZVODNJU ARPADIKA?


27/91

KADA JE VREME SETVE SEMENA CRNOG LUKA ZA PROIZVODNJU ARPADIKA?

NA KOJI RAZMAK SE SEJE SEME CRNOG LUKA ZA PROIZVODNJU ARPADIKA?

KOJI BROJ BILJAKA TREBA OSTVARITI PO m2?

KOLIKO JE POTREBNO SEMENA PO ha?

NA KOJU DUBINU SE SEJE SEME CNOG LUKA?

KOJE REDOVNE MERE NEGE U PROIZVODNJI ARPADIKA TREBA SPROVESTI?


28/91

VAENJE ARPADIKA

KADA JE VREME VAENJA ARPADIKA?

NA KOJI NAIN SE ARPADIK VADI?

KOLIKA JE KRUPNOA ARPADIKA?

KOLIKI JE PRINOS ARPADIKA PO JEDINICI POVRINE?

KAKO SE SKLADITI?

KADA SE DORAUJE?

VAENJE ARPADIKA DORADA ARPADIKA


29/91

PAKOVANJEARPADIKA

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE CRNOG LUKA


30/91

O OG J O O J C OG UDIREKTNOM SETVOM SEMENA


31/91

KOLIKO TREBA OSTVARITI BILJAKA PO m2


32/91

KOLIKO TREBA OSTVARITI BILJAKA PO m2

OPTIMALNI SKLOP KOD CRNOG LUKA


33/91

OPTIMALNI SKLOP KOD CRNOG LUKAPROIZVEDEN DIREKTNOM SETVOM SEMENA



34/91




35/91



36/91

SA 10 t/ha CRNI LUK IZ ARPADIKA LJUTE SORTE IZNOSE:

K OP O kgN kg


37/91

SA 10 t ARPADIKA IZNOSI SEISTA KOIINA HRANIVA KAO KOD LJUTIH SORTI

40 kg N, 15 kg P2O5 i 40 kg K2O

60-200 kg N/ha, 60-240 kg P2O5 i 60-400 kg K2O

401540

K2OP2O5 kgN kg

SA 10 t/ha CRNI LUK IZ ARPADIKA POLULJUTE SORTE IZNOSE:

801540

K2

OP2

O5

kgN kg

SA 10 t/ha CRNI LUK IZ SEMENA POLULJUTE SORTE IZNOSE:

601540

K2OP2O5 kgN kg

CRNI LUK SEUBRI SA60-200 kg N/ha, 60-240 kg P2O5 i 60-400 kg K2O


38/91

NAJEE ZA PROIZVODNJU LUKA IZ ARPADIKA UBRI SE SA

100-120 kg N/ha, 80-100 kg P2O5 i 120-140 kg K2O

LUK IZUBRIVA USVAJA- N 100 %FOSFOR 20-30 %KALIJUM 40-50 %

ILI60-140 kg N 60-120 kg P2O5 i 60-180 kg K2O

A U PROIZVODNJI ARPADIKA 20-30 % MANJE ZAVISNO OD TIPA ZEMLJITA

60-80 kg N 50-60 kg P2O5 80-100 kg K2O

KOLIINE ZAVISE OD TIPA ZEMLJITAVREMENA I NAINA PROIZVODNJE

POREKLA SORTE i/ili HIBRIDAPLANIRANOG PRINOSA

Plodored


39/91

ubrenje crnog lukaubrenje crnog luka (Holandija)(Holandija)

Organska ubrivaOrganska ubriva prinosprinos ++kvalitetkvalitet

Mineralna ubrivaMineralna ubriva

10 t10 t 40 : 15 : 5040 : 15 : 50

AGROHEMIJSKA ANALIZAAGROHEMIJSKA ANALIZA

(20(20 DO 30DO 30 DANA PRE BILO KAKVOG UBRENJADANA PRE BILO KAKVOG UBRENJA))

120 : 80 : 140120 : 80 : 140 2/3 do setve2/3 do setve

1/3 intenzivan rast1/3 intenzivan rast


40/91


41/91

Iznoenje sa 10 t prinosa

818351025

MgCaK2OP2O5N

Preporuka za 50 t/ha

305016050125

MgCaK2OP2O5N


42/91

1.1. Agrohemijska analiza zemljiAgrohemijska analiza zemljitata

2.2. Planirani prinosPlanirani prinos3.3. NaNain i vreme proizvodnjein i vreme proizvodnje

Proseno iznoenje sa 10 t prinosa (Lazi, B.)

1018401540

MgCaK2OP2O5N

UBRENJE ZA PRINOS 40 t/ha120 140 : 80 100 : 140 160 + Mg


43/91

Izbor sorte,navodnjavanje

Sorta,

rana sadnja arpadika,

dug suni period

Pri dancurascvetana lukovica

Prihrana KStajnjak,

preobilno ubrenje N,

neodgovarajua sorta

Debeo vrat

Prihrana Mn folijarnoNedostatak MnSvetao vrh, utepruge, list uvrnut

Prihrana K folijarnoNedostatak KSvetlo ut vrh lista,

mrk pa izumire

MERE BORBEUZROKSIMPTOMI

NEDOSTATAKNEDOSTATAK


44/91

ProProirenje vratairenje vrataRastresite lukoviceRastresite lukovice

Slabiji rastSlabiji rastKlonulost listovaKlonulost listova

ute prugeute pruge

SUVISUVIAK HRANIVAAK HRANIVA

Ne poveNe poveava prinosava prinos

Kasnija berbaKasnija berba

BujnostBujnost bolestibolesti

Rastresitost lukovicaRastresitost lukovica

SUZBIJANJE IROKOLISNIH KOROVSKIH VRSTA U CRNOM LUKU


45/91

CRNI LUK-PROIZVODNJA IZ SEMENA

POSLE SETVE A PRE NICANJA LUKA I KOROVA (pre-em)

4-5STOMP 330-E

l/haAKTIVNA MATERIJAPREPARAT

POGRENO JE POSLE SETVE A PRE NICANJA LUKA I KOROVA (pre-em) II SAPROMETRINOM, AFALONOM ILI GOAL-om

POSLE NICANJA LUKA I KOROVA (post-em)


46/91

0,3-0,8-1,5...GOAL

0,6-1,0LONTREL 100

0,5-1,0STARANE 250

1-2RONSTAR

l/haAKTIVNA MATERIJAPREPARAT

(p )


47/91

SUZBIJANJE PLAMENJAE LUKA:

3-4 godinji plodored

Izbegavati vlane, zasenjene terene, luk saditi na osvetljenim

provetrenim lokalitetima, na ocednom zemljitu Fungicidi: bakarni preparati (Bakarni Antrakol, Champion...)

karbamati (Antrakol, Dithane, Polyram DF...)

sistemini fungicidi (Ridomil gold, Aliette...)

AKO JE LUK ZARAEN I SA PLAMENJAOM I SAPURPURNOM PEGAVOSTI LUKA:

Quadris, bakarni preparati (Blauvit, Champion, Kocide...)

Napomena: primena fungicida uvek uz okvaiva : Citowet, Trend,

Radovit..

PREPARATIPREPARATI


48/91

SCGSCG -- MalationMalation

NemaNemakaka -- Dimetoat (sistemin)Dimetoat (sistemin)-- ConfidorConfidor

PREPARATIPREPARATIza suzbijanje Tripsaza suzbijanje Tripsa

POTREBE CRNOG LUKA ZA VODOM


49/91

VREME NAVODNJAVANJA I ZALIVNE NORME


50/91


51/91

TEHNIKE NAVODNJAVANJA


52/91


53/91


54/91


55/91

GubiciGubici kodkod lukaluka posleposle vavaenjaenja


56/91

suenje gubitak teine

trulenje prorastanje

DORADA CRNOG LUKA


57/91

Gubitak u masiGubitak u masi kalokalo~ temp +2~ temp +2 C ~C ~


58/91

~ temp. +2~ temp. +2 C ~C ~

2525 28%28%UkupnoUkupno

33VIVI33 44VV

44IVIV

44 55IIIIII55IIII

66 77II

Gubitak teGubitak teineineMesecMesec uvanjauvanja

upa dvorite


59/91

upa dvorite

7 t18 t30 t

1. mart1. novembar1. septembarHolandski uti

Kako spreKako spreiti prorastanje ?iti prorastanje ?


60/91

* Na* Nain proizvodnjein proizvodnje

* Zdrave* Zdrave kvalitetne lukovicekvalitetne lukovice ((ubrenjeubrenje, za, zatita)tita)

* Kori* Korienjem retardantaenjem retardanta maleinmaleinhidrazidhidrazid

arpadarpadikik

direktna setvadirektna setva

ROYAL MH 30 RROYAL MH 30 R


61/91

Aktivna materija:Aktivna materija: malein hidrazidmalein hidrazid

-- crni lukcrni luk iz semenaiz semena-- iz arpadiz arpadikaika

Primena:Primena: -- 1010 --14 da14 dana pre vaenjana pre vaenja

-- popoetak poleganjaetak poleganja

-- ZDRAVA ZELENA MASAZDRAVA ZELENA MASA

KoliKoliina: 12,5 l/haina: 12,5 l/ha

Napomena: ako u roku od 6 sati padne kiNapomena: ako u roku od 6 sati padne kia ponoviti sa 6 l/haa ponoviti sa 6 l/ha


62/91

SKLADITENJE I UVANJE


63/91


64/91

1 m3

=570 kg crnog luka


65/91


66/91

PROIZVODNJA SEMENA CRNOG LUKA


67/91


68/91


69/91


70/91


71/91


72/91

BELI LUK-Allium sativumJEDNOGODINJA JE MONOKOTILEDONA BILJKA


73/91

BOGAT JE: PROTEINIMA 5-6 %MINERALNIM MATERIJAMASPECIFINIM ETERUNIM ULJIMA

EERIMA 22 %VITAMIN C-U LISTU 30 mg%

-U LUKOVICI 15 mg%

SADRI 35-40 % PA I DO 45 % SM

BELI LUK VODI POREKLO IZ SREDNJE AZIJEPREKO IRANA PROIREN JE U EGIPATSEKUNDARNI CENTAR POREKLA SU ZEMLJE


74/91

SREDOZEMLJA

BELI LUK SE U SVETU GAJI NA 400.000 ha

U AZIJI 311.000 ha i94.000 ha U EVROPI

BIOLOKE OSOBINE BELOG LUKA

UMERENIH JE ZAHTEVA PREMA USLOVIMA USPEVANJA


75/91

ZAHTEV BELOG LUKA PREMA SVETLOSTIbiljke dugog danapri duini dana od 10-12 h obrazuje listoveu uslovima dugog dana i povienih t0Cobrazuje glavicu

umereni zahtevinajevi zahtev u fazi rasada

U J US O US J

JAKO REAGUJE NA PROMENE EKOLOKIH USLOVA

KLIJA NA 3-50COPTIMALNA t0C ZA RAZVOJ KORENA JE 100C

LIST 16-180

CENJEVI 200CZA FORMIRANJE LUKOVICE 250CKOREN PODNOSI I DO -250CLISTOVI PODNOSE I DO -150C

ZAHTEV BELOG LUKA PREMA VODI

Optimalna vlanost zemljita je 80-85 % od PVKNepodnosi kolebanje vlanosti zemljita


76/91

Nepodnosi kolebanje vlanosti zemljita

U vreme zrenja zahteva 60-70 % od PVKZaliva se 4-5 puta sa po 30-40 mm

TEHNOLOGIJA PROIZVODNJE BELOG LUKA

ZAHTEV BELOG LUKA PREMA ZEMLJITU


77/91

PLODORED

OBRADA ZEMLJITA

BELI LUK ZAHTEVA SREDNJE LAKA DO SREDNJE TEKA,DUBOKA I PLODNA ZEMLJITA

DOLAZI NA DRUGO MESTO U PLODOREDU, MADA DAJE DOBRE REZULTATEPRI UBRENJU ORGANSKIM UBRIVIMANAJBOLJE USPEVA POSLE: LEGUMINOZA

KUPUSAPENICERANOG POVRA

POSLE BILJAKA IZ FAMILIJE Alliaceae NE GAJI SE 3-4 GODINE

JE U JESEN NA DUBINU OD 30 cmPREDSETVENA PRIPREMA JE U PROLEE NA 8-10 cm

UBRENJE BELOG LUKA

NOVIJI REZULTATI UPUUJU NA POTREBUUBRENJA BELOG LUKAZGORELIM STAJNJAKOM U JESEN SA 20-25 t/ha


78/91

BELI LUK SA 10 t IZNOSI:

402080

Kg K2OKg P2O5Kg N

40-8060-8080-100Kg K2OKg P2O5Kg N

ZATO BELI LUK TREBAUBRITI SA:

UKOLIKO SE NE KORISTI ZGORELI STAJNJAK KOLIINE ISTIHHRANIVA TREBA POVEATI ZA 30-40 %UNOSI SE: NPK POD OSNOVNU OBRADU I

NPK PREDSETVENO

PRIPREMA SADNOG MATERIJALA

POTAPANJE U CINEB, DITHAN, BENLATE- 10-20 minuta


79/91

SADNJA-01.-15. OKTOBRA01.-15. MARTARAZMAK SADNJE: 30-40 cm x 8-10 cmKOLIINA SADNOG MATERIJALA

PROLENOG BELOG LUKA: 800-1200 kg/ha

JESENJEG BELOG LUKA: 1400-1600 kg/ha

NEGA USEVA BELOG LUKA

MEUREDNA OBRADAZATITA OD BOLESTIZATITA OD TETOINA-GALATTON, ROVOCID: LUKOVA MUVA, MINIRAJUE MUVEZATITA OD KOROVA-TREFLAN 2-3 l/ha, PROMETRIN 2 kg/ ha, 4-5 LISTOVANAVODNJAVANJE

PRIHRANJIVANJE

PRINOS: 3-4 t/ha

REALNO JE POSTII: 5-7 t/ha PROLENOG BELOG LUKA8-9 t/ha OZIMOG BELOG LUKA

BERBA BELOG LUKA

PRAZILUK-Allium porrum


80/91

DVOGODINJA, MONOKOTILEDONA BILJKAU ISHRANI SE KORISTE LISTOVI I LANA LUKOVICAVISOK SADRAJ -KAROTENA DO: 15 mg/100 gVISOK SADRAJ VITAMINA C: 50-80 mg/100 gSADRAJ VITAMINA C RASTE SA UVANJEM NA t C 0-1 C I

PRI VALNOSTI 80-85 %, TO JE POSEBNO ZNA

AJNO TOKOM ZIMEVAAN JE SADRAJ UGLJENIH HIDRATA, POSEBNO EERA

9,20LIST12,40LUKOVICA

SADRAJ SUVE MATERIJE ( % )

GAJI SE U SVETU NA 26800 ha I TO U:FRANCUSKOJ, BELGIJI, HOLANDIJI, PANIJI, GRKOJ, ITALIJIVODI POREKLO IZ SREDOZEMLJA

GDE SE I DANAS NALAZI DIVLJA FORMA:Allium ampeloprasum

NIE NA: 2-5COPTIMUM ZA NICANJE JE: 15-20C

BIOLOKE OSOBINE PRAZILUKA


81/91

STADIJUM JAROVIZACIJE PROLAZI NA TEMPERATURI: 5-10CPRI UVANJU NA 01C ILI IZNAD 15C NE PROLAZI STADIJUM JAROVIZACIJEOPTIMUM ZA FORMIRANJE GENERATIVNIH ORGANA JE: 20-22CCVETA NA: 25CPOD SNEGOM DOBRO PODNOSI NISKE TEMPERATURE,

BEZ SNEGA PRAZILUK PODNOSI I DO -15CPRAZILUK SE TEKO UVAZATO GA TREBA UVATI NA -1 DO + 1C, MOE I NA -3C


82/91

SVETLOST-VISOK INTENZITET I DUG DAN

VODA-TRAI DOSTA VLAGENAVODNJAVA SE SA 30-40 mm

PRI NEDOSTATKU VODE LO KVALITET

ZAHTEV PRAZILUKA PREMA ZEMLJITU

PRAZILUK ZAHTEVA PLODNA, SREDNJE TEKA ZEMLJITA, pH 6-7


83/91

DOLAZI NA PRVO MESTO U PLODOREDUDOBRI PREDUSEVI SU: PENICA I JEAMLEGUMINOZERANO POVRE

NA ISTO MESTO VRAA SE POSLE 3-4 GODINE

PLODORED

OBRADA ZEMLJITA

JE NA DUBINU DO 30 cmPROLENA PREDSETVENA PRIPREMA ILIZA JESENJE-ZIMSKU PROIZVODNJUOSNOVNA OBRADA JE PLITKAPO SKIDANJU PREDHODNOG USEVA I

PREDSETVENA PRIPREMA

UBRENJE PRAZILUKA

POD OSNOVNU OBRADU ZAORAVA SE 40-50 t/ha STAJNJAKA,


84/91

PRI LETNJOJ SADNJI POD OSNOVNU OBRADU ZAORAVA SE20-30 t/ha ZGORELOG STAJNJAKA

PRAZILUK SA 10 t IZNOSI:

30-5010-1530-40

Kg K2OKg P2O5Kg N

120-14080-100100-120

Kg K2OKg P2O5Kg N

PRAZILUK SEUBRI SA:

1/2 POD OSNOVNU OBRADU,ODNOSNO, 1/2 PREDSETVENO i/ili U

2 PRIHRANJIVANJA

NAIN PROIZVODNJE PRAZILUKA

PROIZVODI SE: 1. DIREKTNOM SETVOM SEMENA I IZ2. RASADA


85/91

ZA 1 ha POTREBNO JE 1-3 kg SEMENA (PRI PROIZVODNJI IZ RASADA)SEJE SE 8-10 g SEMENA/m2

SADI SE RASAD STAROSTI 50-60 DANA

SADI SE U FAZI KADA JE RASAD S 3-4 PRAVA LISTA VISINE 15-20 cm, MASE OKO 300 g

SETVA ZA PROIZVODNJU RASADA JE OD POETKA FEBRUARA TOKOM MARTASADNJA KRAJEM MARTA I U APRILUDOSPEVA U JUNU, JULU I AVGUSTU

ZA JESENJU POTRONJU- SETVA SEMENA JE POETAK APRILA DO POLOVINE MAJA- SADNJA RASADA JE U JUNU

- DOSPEVA OD SEPTEMBRA DO NOVEMBRA

ZA ZIMSKU POTRONJU- SETVA JE U MAJU I JUNU

- SADNJA U JULU, AVGUSTU I SEPTEMBRU- DOSPEVA TOKOM ZIME I RANOG PROLEA

USEV PRAZILUKA


86/91

SETVA PRAZIKUKA

SADNJA PRAZIKUKA

06.02.2007.

SADNJA PRAZILUKA

PO JEDAN RED NA GREDICI IRINE 20 cmRAZMAK IMEU GREDICA JE 70 cmRAZMAK U REDU NA GREDICI JE 10-15 cm


87/91

U TRAKE NA RAZMAK 50-60 cm IZMEU TRAKA IIZMEU REDOVA 10-15 cm X 15 cm U REDU

50-60 cm X 10-15 cm X 15 cm

NA MALIM POVRINAMA SADNJA JE U REDOVE NA25-30 cm X 15 cm

DIREKTNA SETVA SEMENA U PANTLIKE

50-60 cm X 20-25 cm X 5-7 cmSA PO 4 REDA U PANTLICI

NEGA PRAZILUKAKULTIVIRANJEZALIVANJE-3-5 PUTA SA 35 mm VODETREFLAN-RASAD

STOMP-DIREKTNA SETVABOLESTI, TETOINE-KAO KOD CRNOG LUKA

BERBA, SKLADITENJE, UVANJE I PAKOVANJE

PRINOS PRAZILUKA JE 30-50 t/haMOE SE UVATI I DO TRI MESECA


88/91


89/91


90/91


91/91

Ilin, Prof. Dr Zarko M. - Lukovicasto Povrce

Documents

Transcript of Ilin, Prof. Dr Zarko M. - Lukovicasto Povrce