III

PRIPREMA OPERACIJE

Vojno-politička situacija nastala probojem Crvene armije u Rumuniju i Bugarsku i jedinica Narodnooslo-bodilačke vojske Jugoslavije u Srbiju neodložno je zahte-vala da se usaglase dejstva dveju savezničkih armija.

Septembra 1944. godine sa ostrva Visa, u Jadranskom moru, poleteo je avion s petokrakom zvezdom u kome se nalazio maršal Josip Broz Tito. Vrhovni komandant Na-rodnooslobodilačke vojske Jugoslavije leteo je u glavni grad Sovjetskog Saveza, iskrenog prijatelja i vernog sa-veznika u antifašističkoj borbi.

Nacionalni komitet oslobođenja Jugoslavije poverio je svome predsedniku da se sa sovjetskom vladom dogovori 0 stupanju sovjetskih trupa na teritoriju istočne Srbije 1 o njihovim zajedničkim dejstvima s Narodnooslobodi-lačkom vojskom u pogledu oslobođenja toga dela države i glavnog grada Beograda.

U toku razgovora u Moskvi je bio postignut sporazum na osnovu koga Crvena armija prenosi vojna dejstva na teritoriju Jugoslavije, a bila su i usaglašena pitanja sa-dejstva sovjetskih i jugoslovenskih jedinica. Pri tom je sa sovjetske strane podvučeno da će sovjetske trupe posle izvršenja svojih borbenih zadataka biti odmah povučene iz Jugoslavije, da će u rejonima u kojima se privremeno nalaze; jedinice;Cryeneiarmije sve funkcije građanske ad-

<1-,« 83

minis t rac i je ostat i u r u k a m a organa Nacionalnog komi te ta os lobođenja Jugoslavi je . 1

Za v r e m e boravka marša la Tita u Moskvi, Državni komi te t odb rane SSSR-a doneo j e od luku da na rodu J u -goslavi je p r e d a vazduhoplovnu grupu, 2 a t akođe n a o r u -žan j e i op remu za dvanaes tak pešad i j sk ih i dve vazduho-plovne divizije,3 i da u jedinice NOVJ, u svojs tvu i n s t r u k -tora, u p u t i g r u p u sovje t sk ih oficira .

Sovje tsko- jugoslovenski sporazum, sklopl jen u sep-t e m b r u 1944. godine, imao je veliki znača j za m e đ u n a -rodnu a f i rmac i ju nove Jugoslavi je . Objavivši s lužbeno o po tp i s ivan ju toga sporazuma, sovje t ska vlada samim t im je još j e d a n p u t podvukla da ona s m a t r a Nacionalni ko-mi te t os lobođenja j ed inom zakoni tom v ladom Jugos lav i j e i da je sp remna da mu ukaže p o t p u n u poli t ičku podršku i svaku v o j n u ili ekonomsku pomoć.

Donoseći odluku o p r e n o š e n j u borben ih de j s t ava na t e r i to r i ju Jugos lavi je , sovje tska Vrhovna k o m a n d a je uzi-mala u obzir važan polit ički i s t ra teg i j sk i znača j S r b i j e i Beograda.

S rb i j a zauzima istočni deo Jugos lav i j e i graniči se s Mađarskom, R u m u n i j o m , Bugar skom i Alban i jom. P r e k o n j e n e t e r i to r i j e pre laze važni železnički pu tev i koj i po-vezu ju cen t r a lnu Evropu ne samo s južn im r e jon ima Bal-kanskog poluos t rva već i sa d ržavama Male Azi je i Bli-skog istoka. Ovde prot iče takođe i D u n a v — vel ika vodena magis t ra la ko ja povezu je gotovo sve evropske države. Do-l inom reke Velike Morave p ruža se gusta mreža železnič-kih p ruga i pu teva koj i se razi laze u istočnom, južnom i zapadnom pravcu .

Važan s t ra teg i j sk i znača j imao je grad Beograd, poli-tički, ku l tu rn i i ekonomski cen ta r S r b i j e i Jugos lavi je .

1 Oslobodilački r a t na roda Jugos l av i j e 1941—1945, k n j . 2, Vojnois tor i j sk i ins t i tu t JNA, Beograd 1958, s tr . 297—298.

2 Deseta ga rd i j ska ju r i šna i 236. lovačka vazduhoplovna d i -vizi ja i 9. r e jon vazduhoplovne baze, pod opštom k o m a n d o m ge-n e r a l - m a j o r a av i j ac i j e A. N. Vi t ruka .

3 Pored toga, već posle os lobođenja Beograda, sov je t ska v l ada dodelila je jugos lovenskom n a r o d u 3,300.000 pud i žita i b rašna , i

Od davnina je t a j g rad zauzimao vidno mesto u isto-r i j i . Za Beograd su se bori l i Kelt i , R iml jan i , Goti, Huni , Sarmat i , Avari , Sloveni, Mađar i , Bugari , Turci, Nemci. Grad je više p u t a bio po tpuno raz rušen i opustošen po-žar ima. Na n j egov im ul icama eksplodirala su p rva to-povska zrna u p r v o m svetskom ra tu . On je prv i b o m b a r -dovan iz vazduha p r i n a p a d u fašis t ičke Nemačke na J u -goslavi ju 1941. godine.

Nemačko-faš is t ička vojska je za v r e m e okupac i je pre tvor i la Beograd u bast ion svoje o d b r a n e na Ba lkanu . Grad je bio vel iki čvor železničkih p ruga , pu teva i vaz-duhoplovnih l in i ja i važno pr i s tan iš te na D u n a v u i Savi .

Za sovje t ske t rupe , ko je su u p r e thodn im b i tkama razbi le južno kri lo nemačko-faš i s t ičkog f ron ta , p rvos te -pen i je zada tak bio da brzo r azv i ju š i roka ofanzivna d e j -s tva na pros toru od K a r p a t a do D u n a v a rad i ukaz ivan ja nepos redne vo jne pomoći b ra t sk im čehoslovačkim i jugo-slovenskim narodima, zat im da izbace iz r a t a Mađarsku , pos ledn ju evropsku saveznicu Nemačke .

Hit lerovsko k o m a n d o v a n j e u s tvoren im uslovima mo-glo je pokušat i da uspostavi južno kri lo nemačko- faš i -st ičkog f r o n t a i da zadrži n a d i r a n j e sovje tsk ih t r u p a u dub inu Mađarske uz pomoć mađa r ske vojske 4 i združen ih jedinica nemačk ih g rupa a r m i j a »E« i »F« ko j e su d e j -s tvovale u Albani j i , Grčko j i Jugoslavi j i .

Na t a j način, spreči t i pov lačen je jedinica g rupe a r m i j a »E« iz južnih oblast i Balkanskog poluos t rva u M a đ a r s k u p reds tav l j a lo je za 3 . u k r a j i n s k i f r o n t n a j v a ž n i j i s t r a t e -gi jski zadatak, č i j im se i zv r šen jem moglo zna tno ut ica t i na razvoj ofanzive Crvene a r m i j e na bud impeš tanskom i bečkom pravcu. Ostvar i t i ovo bilo je moguće samo ako se p reseku glavne komun ikac i j e n e p r i j a t e l j a u Srb i j i i oslo-bodi Beograd, veliki čvor t ih komunikac i j a .

Pored toga, i zb i j an je t rupa 3 . uk ra j i n skog f r o n t a kroz Moravsku dolinu u P o d u n a v l j e omogućavalo im je da izvrše po tpuno s t ra teg i j sko g rup i san je i s t ra tegi j sk i razvo j

rad i p r e d u z i m a n j a da l j ih ofanzivnih de j s tava u j užn im r e jon ima Mađarske i Aus t r i j e .

Borba za S r b i j u i Beograd bila je veoma znača jna i za svu narodnooslobodi lačku borbu u Jugos lavi j i . N j ihov im os lobođenjem Narodnooslobodi lačka vo j ska Jugos lav i j e dobij ala je, pored ostalog, čvrs tu i s tabi lnu pozadinu n e -ophodnu rad i da l j eg uspešnog vođen j a r a t a i konačnog oslobođenja cele zemlje . P r i tom bi jugoslovenske snage došle u mogućnost da i iz sov je t sk ih baza za s n a b d e v a n j e neposredno dobi ju pomoć u borbeno j tehnici , n ao ružan ju , munici j i , odeći i d r u g i m v r s t a m a vo jne op reme r a d i p r e -o ružan ja j ednog dela jedinica.

K a d j e Crvena a r m i j a izbila na jugoslovensku g r a -nicu, h i t lerovsko k o m a n d o v a n j e je shvat i lo da sov je t ske o ružane snage dobi j a j u mogućnost da izvrše u d a r na beo-gradskom pravcu i da z a j e d n o s Narodnooslobodi lačkom vojskom Jugos lav i j e odseku g rupac i ju t r u p a n e p r i j a t e l j a na jugu Ba lkana od os ta l ih snaga i da je uniš te . Stoga je nemačko-faš i s t ička vojska dobila n a r e đ e n j e da uporno bran i S r b i j u i Beograd kao važna s t ra teg i j ska p o d r u č j a od či jeg je d r ž a n j a umnogome zavisila sudbina ne samo ba lkanske g rupac i j e h i t lerovaca nego i celog južnog kr i la fašist ičkog f ron t a .

Cilj beogradske operac i je bio je u tome da se z a j e d -ničkim napor ima sovje tsk ih i jugoslovenskih jedinica na beogradskom pravcu i jugoslovenskih i bugarsk ih snaga na niskom i skopskom pravcu r azb i ju snage nemačke a r m i j -ske g rupe »Srbi ja« i oslobode okup i ran i r e jon i S rb i j e i Beograd; da se izbi je na komun ikac i j e g rupe a r m i j a »E« i spreči povlačen je n j e n i h jedinica s juga Ba lkanskog poluost rva; da se obrazu je j ed ins tven f r o n t sov je t sk ih i jugoslovenskih snaga i s tvore još povol jn i j i uslovi za da l je b o r b e Narodnooslobodi lačke vojske Jugos lav i je r ad i po t -punog oslobođenja države, a da t r u p e 3. uk ra j i n skog f r o n t a d e j s t v u j u na bud impeš t anskom pravcu .

Rad i o s tva r en j a ovih zada taka predviđa lo se da se pro t iv n e p r i j a t e l j a izvrši kombinovan i u d a r : snagama Crvene a r m i j e (3. uk ra j i n sk i f r o n t i buga r ske t r u p e ko je su mu opera t ivno bile po tč in jene , a t akođe deo snaga

2. uk ra j in skog f ron ta ) sa is toka; snagama Narodnooslobo-di lačke vo jske Jugos lav i j e (1. a r m i j s k a grupa, za t im 13. 14, 15, 16. korpus) sa zapada, juga i is toka.

Savladavši o tpor jedinica a r m i j s k e g rupe »Srbija« na jugos lovensko-bugarskoj granici , u zapadno j Srb i j i i cen-t r a lnom delu Šumadi je , sov je t ske i jugoslovenske t r u p e t rebalo je da r azv i ju n a s t u p a n j e u dva pravca : p r e m a Beogradu, da bi se razbi le osnovne snage a rmi j ske g rupe »Srbi ja« i oslobodio glavni grad Jugos lavi je , i p r e m a reci Z a p a d n o j Moravi , da bi se s juga obezbedila bo rbena d e j -stva na beogradskom pravcu i par i ra l i mogući uda r i n e -p r i j a t e l j a koj i se povlačio s juga Ba lkanskog poluost rva . Pored toga, i zb i j an je sovje tsk ih i jugoslovenskih jedinica u dolinu r eke Vel ike Morave, a t akođe n a s t u p a n j e jugo-slovenskih i buga r sk ih jedinica na niškom i skopskom p ravcu omogućaval i su da se p r e seku glavne železničke komunikac i j e i pu tev i od Skopl ja ka Beogradu k o j i m a su se jedinice g rupe a r m i j a »E« mora le povlačit i iz Grčke i Makedoni je .

Važan poli t ički i s t ra teg i j sk i znača j S rb i j e i Beogra -da, kako za sov je t ske i jugoslovenske tako i za nemačko --faš is t ičke t rupe , predodredio j e k r a j n j e žestok k a r a k t e r borben ih de j s t ava u toku beogradske operaci je .

1. P R I P R E M A S O V J E T S K I H T R U P A

Sred inom sep tembra 1944. godine sovje tskom k o m a n -d o v a n j u bilo je pozna to da je n e p r i j a t e l j počeo da s juga Balkanskog poluos t rva povlači jed in ice g rupe a r m i j a »E«. Pu t ev ima S rb i j e u p r avcu Beograda izdužili su se želez-nički vozovi i au to-kolone sa t r u p a m a i bo rbenom t e h -nikom. Bilo je po t r ebno p reduze t i h i t ne m e r e da b i se — do početka bo rben ih de j s tava sov je t sk ih t r u p a u S rb i j i — dezorganizovalo to povlačen je i nane l i n e p r i j a t e l j u što veći gubici. Po red toga, javi la ,se r ea lna opasnost da n e -p r i j a t e l j izvrši p ro t ivuda re u p ravcu Sof i j e da bi sa is toka obezbedio komunikac i j e At ina — Solun, Niš — Beograd i dolina Ibra — Be™rad . '

U tim uslovima Vrhovna komanda je odlučila: da sov-jetska avijacija izvrši udare na neprijatelja koji se po-vlači; da na bugarsko-jugoslovensku granicu isturi jedi-nice novoorganizovane bugarske armije Otečestvenog fronta i da pod njihovom zaštitom brzo pregrupiše glavne snage 3. ukrajinskog fronta radi izvođenja daljih borbenih dejstava na teritoriji Jugoslavije. Težeći da glavni grad Bugarske i bliže prilaze k njemu obezbedi od mogućih neprijateljskih udara, Komanda 3. ukrajinskog fronta je od 13. do 18. septembra prebacila u rejon Sofije tri stre-ljačke divizije 34. streljačkog korpusa i 5. samostalnu gar-dijsku motorizovanu streljačku brigadu, koje su obrazo-vale Sofijsku operativnu grupu.5 Tamo je već 14. sep-tembra stigla Operativna grupa 17. vazduhoplovne armije, a posle nje su se na aerodrome u rejonu Sofije, Plovdiva i Loma iprebazirali jurišna i lovačka vazduhoplovna divi-zija i dva bombarderska puka.

Sedamnaesta vazduhoplovna armija, kojom je koman-dovao general-pukovnik avijacije V. A. Sudec, dobila je borbeni zadatak da izvede samostalnu vazduhoplovnu operaciju radi »dezorganizovanja saobraćaja na železnič-kim prugama i automobilskih prevoza na nizu odseka, sprečavanja železničkog saobraćaja od Soluna ka Beo-gradu, uništavanja trupa i tehnike neprijatelja na pute-vima koji vode iz Grčke i južne Jugoslavije na sever i severozapad«.6

Izviđanjem iz vazduha je utvrđeno da se neprijatelj-ska vojska povlači iz Grčke železničkom prugom Veles — Skoplje — Mitrovica — Kraljevo, i da saobraća prugom Leskovac — Niš — Stalać. Kao neprekidna bujica kretali su se na sever vojni ešeloni hitlerovaca, dobro zaštićeni vatrom protivavionske artiljerije. Suvozemnim putevima, koje su štitili tenkovi i jurišna oruđa, kretale su se auto--kolone sa trupama, municijom i borbenom tehnikom, težeći da što brže napuste ugrožene rejone.

Sovjetski piloti morali su tih dana da dejstvuju u teškim uslovima. Planinsko-šumsko zemljište i rđavi me-

5 A rh iv MO SSSR, f. 243, op. 20371, d. 61, list 46 i 49. 6 Isto, list 102.

88

teorološki uslovi ograničavali su manevar, otežavali ori-jentaciju i gotovo u potpunosti isključivali letenje u ve-likim grupama.

Heroj Sovjetskog Saveza general-major avijacije B. A. Smirnov, koji je u to vreme komandovao 288. lovačkom vazduhoplovnom divizijom, seća se: »Po lepom vremenu piloti su se upućivali ciljevima »visoko«, tj. leteći iznad vrhova planina. Međutim, u većini slučajeva vreme ih je prinuđavalo da lete ka frontu kroz klisure. Takve marš--rute piloti su nazivali »vazduhoplovnim kanalima«. Po-stroj ivši se u rep avionu-vođi, leteći jedan za drugim, lovci su u nizu leteli sredinom tesnaca. Naročito je teško bilo menjati pravac leta na krivinama klisure. Tu je sve zavisilo od vođe, čiji su manevar tačno 'ponavljali ostali avioni. Greškom vođe pri zaokretu, pratioci su mogli da se razbiju o stenoviti zid«.

No veliko iskustvo, visoko letačko majstorstvo, bez-granična ljubav prema otadžbini i žarka želja da se pruži pomoć jugoslovenskom narodu u njegovoj borbi pomogli su sovjetskim letačima da savladaju sve teškoće i da, bez obzira na ogromno naprezanje duhovnih i fizičkih snaga, časno ispune borbeni zadatak.

Sovjetski jurišni avioni, lovci i bombarderi bukvalno su »visili« nad putevima kojima se povlačio neprijatelj. Bombarderskim udarima i mitraljesko-topovskom vatrom oni su uništavali železničke ešelone i auto-kolone hitle-rovaca u mestima prikupljanja i na kretanju, bombar-dovali prikupljanje vagona na velikim železničkim stani-cama u Solunu, Skopliu, Nišu, Kraljevu i tukli neprija-teljske aerodrome koji su se nalazili u tim rejonima, rušili železničke mostove i tunele.

Avijacija 17. vazduhoplovne armije od 13. do 30. septembra 1944. izvršila je 1.437 avio-poletanja. Za to vreme ona je oštetila i uništila 24 lokomotive, 291 vagon, 11 aviona, 121 automobil, bacila u vazduh dva skladišta s municijom i pogonskim materijalom, razrušila železničke mostove na prilazima stanicama Niš, Kačanik i Vratarnica, zatim tunel.,koji se nalazio, jugoistočno od Skoplja, 5 va-

89

zduhoplovnih hangara, izazvala 37 jačih eksplozija i 107 požara.7

Uspešnim dejstvima sovjetske avijacije saobraćaj na glavnim železničkim i putnim magistralama u Srbiji i Makedoniji bio je u pomenutom periodu znatno parali-zovan. Hitlerovci su bili prinuđeni da prekrcavaju osnovne terete na automobile i kolski transport i da za njih traže obilazne puteve.

U isto vreme jedinice na levom krilu 2. ukrajinskog fronta otpočele su borbe u rej onima Star. Oršava, Turn--Severin, na tromeđi rumunsko-bugarsko-jugoslovenske granice, vezujući za sebe znatne snage neprijatelja. Stvo-rena je povoljna situacija za nastupanje na beogradskom pravcu.

Trupe 3. ukrajinskog fronta, kojima je predstojalo da izvrše to nastupanje, nalazile su se u tome trenutku u rej onima Ruse, Šumen, Burgas, na 400—600 km od bugarsko-jugoslovenske granice. Da bi se obezbedio nji-hov marš i razvoj bilo je neophodno potrebno da se ta granica zaštiti od mogućih neprijateljskih udara. Vrhovno komandovanje je odlučilo da se u tom cilju iskoriste trupe Narodne armije Bugarske, koje su, na molbu vlade Ote-čestvenog fronta, stupile u operativnu potčinjenost 3. ukrajinskog fronta.8

Po uputstvu sovjetskog komandovanja, bugarska voj-ska je od 17. do 28. septembra izvršila pregrupaciju, za-uzela odsek granice od Pirota do Strumice dužine 280 km i, predviđajući ofanzivna dejstva na levom boku sovjet-skih trupa, obrazovala nekoliko udarnih grupacija.

U pravcu Sofija — Niš grupisala se 2. bugarska armija, sastava: 4, 6, 9, 12. pešadijska, 2. konjička, 1. ustanička divizija, oklopna brigada i 4. granična brigada. Glavne snage ove armije nalazile su se u rej onima Cari-broda i Pirota u gotovosti za nastupanje na niškom prav-cu. Na granici, na pravcu Sofija — Skoplje, rasporedila se 1. armija i 2. pešadijska divizija 1. bugarske armije, a južno od nje 5. pešadijska divizija i Makedonska bri-

7 Arhiv MO SSSR, f. 243, op. 2900, d. 1122, list 234. 9 Direktiva Vrhovne komande br. 220214 od 13. 9. 1944,

90

gada 4. bugarske armije. Na krajnjem jugozapadu, u re-jonu Strumice, dejstvovala je 2. konjička brigada. Na severnoj granici patrolirale su jedinice Vidinskog odreda bugarske vojske: pešadijski puk 6. pešadijske divizije, artiljerijska baterija i dve čete protivtenkovskih pušaka.

Na taj način, 28. septembra duž bugarsko-jugo-slovenske granice, na sektoru od Pirota do Strumice, bilo je grupisano 13 bugarskih divizija i brigada, od kojih je 8 sastavljalo udarnu grupaciju radi dejstva na niskom pravcu.9

Neposredna priprema beogradske operacije u jedini-cama 3. ukrajinskog fronta počela je 20. septembra 1944, posle prijema direktive Vrhovne komande.10 Frontu se predlagalo da najkasnije 30. septembra izvede 57. armiju na bugarsko-jugoslovensku granicu i da bude u spremno-sti za dejstva u zapadnom pravcu. Trebalo je da se 4. gardijski mehanizovani korpus do 24. septembra grupiše u rejonu Jambola.

Za izvođenje operacije Vrhovna komanda je dodelila znatne snage i sredstva. Od 3. ukrajinskog fronta privu-čena je 57. armija (75, 68. i 64. streljački korpus),11 4. gardijski mehanizovani korpus, 236. streljačka divizija, potčinjena Frontu, 5. samostalna gardijska motorizovana streljačka brigada, 1. gardijski utvrđeni rejon,* 17. vazdu-hoplovna armija; od Crnomorske flote — Dunavska ratna flotila.12 Navedene trupe raspolagale su sa 2.200 topova i minobacača, 149 reaktivnih oruđa, 358 tenkova i samo-hodnih artiljerijskih oruđa, 1.292 aviona i oko 80 ratnih brodova.

Aktivno sadejstvo trupama 3. ukrajinskog fronta pružale su jedinice 10. gardijskog streljačkog korpusa 46.

9 Istorija velikog otadžbinskog rata Sovjetskog Saveza 1941—1945, tom 4, str. 422.

10 Direktiva Vrhovne komande br. 220222 od 20. 9. 1944. 11 Sedamdeset peti streljački korpus je ušao u sastav 57.

armije 29. 9. 1944 (direktiva VK br. 220227 od 28. 9. 1944, Arhiv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 16, list 117).

12 Dunavska ratna flotila se od 30. 8. 1944. nalazila u opera-tivnoj potčinjenosti 3. ukrajinskom frontu (direktiva Vrhovne ko-mande br. 220200 od 29. 8. 1944).

* Jedinica koja je ranije branila utvrđeni rejon pa je radi očuvanja tradicije zadržala stari naziv.

91

a r m i j e 2 . uk ra j i n skog f ron ta , ko je su nas tupa le duž leve obale Dunava , za t im deo av i jac i je 5. vazduhoplovne a r -m i j e toga f ron ta , a takođe 13. divizi ja i b r igada 1, 2. i 4. bugarske a rmi je .

Ograničeni rok za p r e g r u p a c i j u g lavnih snaga na u d a l j e n j e do 600 km pr inuđavao je k o m a n d o v a n j e i Š tab f r o n t a da u b r z a j u iz radu p lansk ih d o k u m e n a t a za p r e d -s tojeći m a r š i i zdavan j e borben ih n a r e đ e n j a t r upama . Po-red toga, perspekt iva izvođenja n a p a d n e operac i je na malo poznatom, planinsko-šumsk'om zemlj iš tu , a uz to još iz pokre ta , bez b lagovremenih p r ip rema , zahtevala je da se maks ima lno iskoris t i v r e m e p redv iđeno za p r e b a c i v a n j e t r u p a p reko t e r i to r i j e Bugarske , r ad i n j i hov ih bo rben ih de j s tava i poli t ičke i ma te r i j a lno - t ehn ičke p r ip reme .

Od komand i i š tabova svih s tepena, par t i j sko-pol i t i č -kog a p a r a t a i o rgana pozadine zah teva l i su se zna tn i n a -pori, k a o i ogromno n a p r e z a n j e f izičkih i mora ln ih snaga vojn ika , da bi se b lagovremeno izašlo na određenu l in i ju i u toku fo rs i ranoga m a r š a jedinice p r ip remi le za bor -bena de j s tva na p lan inskom zeml j i š tu i popuni le l j u d -stvom, n a o r u ž a n j e m i bo rbenom t ehn ikom i da bi se raz-vio visoki ofanzivni duh kod l juds tva .

U duhu d i rek t ive Š taba 3. u k r a j i n s k o g f ronta , 1 3 ko-m a n d a n t 57. a r m i j e genera l -po tpukovn ik N. A. Gagen je 21. s e p t e m b r a 1944. izdao n a r e đ e n j e po kome su jedinice te a r m i j e bile dužne da se u pe r iodu od 21. do 30. sep-t e m b r a pred is loc i ra ju u r e j o n e Loma, Metkoveca, S tu -bela, Vratca.1 4

Dana 22. sep tembra 1944. snage 3. uk ra j in skog f r o n t a n a m e n j e n e za izvođenje beogradske operac i je počele su da se kreću ka buga r sko- ju -goslovenskoj granici . Du-navom, železničkim p r u -gama i pu tev ima prebaci -vale su se pešadi jske jedi-nice, teški tenkovi , a r t i l j e -r i j a velikog ka l ib ra i po-

13 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 16, list 45. 14 Isto, f. 243, op. 2900, d. 490, list 48.

Štab 3. ukrajinskog fronta (sie-va udesno: general-major V. M. Lajok, maršal SSSR-a F. I. Tolbuhin, general-potpukov-nik P. S. Zeltov, general-pu-kovnik S. S. Birjuzov)

92

Sovjetski oficir među stanovnicima oslobođenog jugoslavenskog sela

Grupa oslobođenih zatvorenika iz koncentracionog logora u rejonu Bora

zadinske jedinice i us tanove; neposredno ka granici p r e -bazirale su se vazduhoplovne jedinice. Plovidba D u n a -vom bila je otežana zbog magne t sk ih mina ko je je u n j ega bacila anglo-amer ička avi jac i ja .

P r i p r e m a j u ć i t r u p e za p reds to jeće borbe na t e r i to r i j i Jugos lavi je , sov je t sko k o m a n d o v a n j e je uložilo ogromne napore da b i j ed in ice popunilo l juds tvom, bo rbenom teh -nikom, n a o r u ž a n j e m i d rugom v o j n o m opremom ko ja je bila po t r ebna za uspešno izvođenje n a p a d n i h de j s tava.

U vezi s t im, Vojn i savet 3. u k r a j i n s k o g f r o n t a je 17. s ep tembra doneo odluku: da do početka operac i je b r o j n o s t a n j e pešad i j sk ih divizi ja 57. a r m i j e bude do 7.500 l judi , r ad i čega je u sas tav ove a r m i j e dodel jeno 23.400 l jud i popune.1 5

Radi nao ružavan ja novopr ispele popune i rad i k o m -p le t i r an ja združenih jedinica 3 . u k r a j i n s k o m f r o n t u k r a -j e m s e p t e m b r a i početkom oktobra bilo je upućeno: 193 a r t i l j e r i j ska oruđa, 600 minobacača, 50 p ro t ivav ionsk ih mi t ra l j eza , 800 pro t iv tenkovsk ih pušaka , 250 teških i 1.000 lak ih m i t r a l j eza, 10.000 pušaka i 10.000 automata . 1 8 F r o n t je dobio 1.403 automobila,1 7 546 t enkova i samohodnih oruđa,1 8 280 motocikla sa prikolicom, 20 pro t ivavionskih mi t r a l j eza M. 17.19 Vojska je p o p u n j a v a n a munic i jom, pogonskim ma te r i j a lom, h r a n o m i fu ražom.

Do početka operac i je F ron t je raspolagao dovo l jnom količinom m a t e r i j a l n i h s reds tava : od 3 do 5,5 bo rben ih komple ta munic i je , 6 p u n j e n j a pogonskog mate r i j a l a , 15 dnevn ih obroka h r a n e i furaži . 2 0

U jesen 1943. godine, na molbu veće g rupe jugoslo-venskih vo jn ika i oficira, nasi lno mobi l i sanih u faš is t ič-ku vo j sku iz k o j e su prešl i na s t r a n u Crvene a r m i j e ili pali u ropstvo, u Sov je t skom Savezu je bila f o r m i r a n a 1. samosta lna jugos lovenska pešađ i j ska br igada. Poče tkom

15 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 15, list 164. 18 Arh iv MO SSSR, op. 12074, d. 633, list 7. 17 A rh iv MO SSSR, op 42640, d. 19, list 198. 18 Arh iv MO SSSR, f. 38, op. 80033, d. 6, list 75. 19 A rh iv MO SSSR, f. 38, op. 30401, d. 19, list 201, 299. 20 Arh iv MO SSSR, f. 413, od. 10381, d. 16, list 61.

93

oktobra 1944. god ine ta br igada , po tpuno n a o r u ž a n a i op reml jena , došla je u zeml ju i bi la uk l j učena u sas tav 23. divizi je Narodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lavi je , ko ja je bila p redv iđena za os lobođenje Beograda. 2 1

Državn i komi t e t o d b r a n e SSSR-a doneo je 7 . sep-t e m b r a 1944. odluku o obuci u Sov je t skom Savezu 500 tenkis ta od l juds tva NOVJ. Tenkovska br igada sastava 895 l jud i i 65 t e n k o v a T-34 bila je konačno f o r m i r a n a u SSSR-u 8. m a r t a 1945.22

U skladu sa dogovorom u Moskvi Sovje t sk i Savez je oktobra 1944. počeo isporučivat i r a t n u t ehn iku i o ruž j e za n a o r u ž a n j e dvanaes t d iviz i ja Narodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lav i je . Bilo je i sporučeno: 96.515 pušaka, 20.528 piš tol ja , 68.423 laka i teška mi t ra l j eza , 3.797 p ro -t iv tenkovskih pušaka , 51? pro t ivav ionsk ih mi t r a l j eza t ipa DŠK, 3.364 minobacača raznog kal ibra , 170 pro t ivav ion-skih i 895 po l j sk ih a r t i l j e r i j sk ih o ruđa razn ih ka l iba ra , 491 avion, 65 tenkova , 1.329 radio-s tanica , 7 evakuac i j -skih i 4 h i ru r ške bolnice i d rugi mater i ja l . 2 3 Na jveć i deo ovog o ruž ja i o p r e m e N O V J je p r imi la posle beogradske operaci je .

U per iodu izvođenja mar ša u p ravcu bugarsko- jugo-slovenske granice vel ika pažn ja je obraćena i na pa r t i j sko--pol i t ički r ad sa l juds tvom.

Poli t ički o rgan i ,su se b r inu l i o raspode l i p a r t i j s k o --komsomolskih snaga, o n j i hovo j p r i su tnos t i u svim je -dinicama, [naročito u onima ko j ima je p reds to j a lo da n a -s t u p a j u u p r v o m ešelonu, o f o r m i r a n j u čvrs t ih pa r t i j sk ih i komsomolskih organizaci ja . Veliki r ad su obavili p a r t i j -sko-poli t ički organi da bi se svaki vo jn ik upoznao sa s i tu-ac i jom i b o r b e n i m zada tkom i da bi mu se r a z j a s n i l e osobenost i bo rben ih d e j s tava na p lan insko-šumskom ze-ml j i š tu i p r i n a p a d u na ve l ike gradove .

Članovi Vojnog saveta 3. u k r a j i n s k o g f r o n t a gene-ra l -pukovnik A. S. Zel tov i g e n e r a l - m a j o r V. M. La jok ,

21 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 10381, d. 29, list 158, 253. 22 A rh iv MO SSSR, f. 56, op. 12214, d. 164, list 22, 24. 2 3 Sov je t ske o ružane snage u borb i za os lobođenje n a -

roda Jugos lav i je . M., Voenizdat , 1960, s tr . 51—52.

94

načelnik Pol i t ičke up rave g e n e r a l - m a j o r I . S. Anošin, č lan Vojnog save ta 57. a r m i j e g e n e r a l - m a j o r L. P. Bo-čarov i poli t ički radnic i sprovel i su u vojsci veliki r ad na va sp i t an ju vo jn ika u dubokom poš tovan ju jugos loven-skog maroda. Oni su pozvali borce i of icire da p ruže podršku i (pomoć vojn ic ima Narodnooslobodi lačke vojske Jugos lav i je u svemu što bi doprinosilo borbi pro t iv opšteg nep r i j a t e l j a .

U jed in icama su držana p r e d a v a n j a , č i tani izveštaj i , d ržan i govori o narodnooslobodi lačkoj borb i jugos loven-skog naroda , o h r ab ros t i i he ro izmu jugoslovenskih boraca koj i su pod rukovods tvom svoje komunis t i čke p a r t i j e s tupi l i u borbu na život i smr t sa nep r i j a t e l j em.

U jedin icama se široko popular isao Ukaz Vrhovnog sovje ta SSSR od 5. s ep tembra 1944. godine po kome je v rhovni k o m a n d a n t Narodnooslobodi lačke vojske Jugo -s lavi je marša l Jos ip Broz Tito »za i s t aknu te uspehe u r u k o v o đ e n j u vo j skom i i zvođen ju bo rben ih de j s tava p ro -t iv opšteg n e p r i j a t e l j a Sov je t skog Saveza i Jugos lav i j e — hi t l e rovske Nemačke« odl ikovan o rdenom Suvorova I s te-pena . Za vešto r u k o v o đ e n j e bo rben im de j s tv ima jedinica i p r i tom ispol jenu l ičnu h rab ros t i junaš tvo , 46 genera la i of ic i ra Narodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lav i j e bilo je odl ikovano višim v o j n i m orden ima Sovje t skog Saveza. Među n j i m a se na laze i p ros lav l jen i vo jn i rukovodioci Ivan Gošnjak, Koča Popović, Peko Dapčević i drugi.2 4

Ovaj ukaz j e p r eds t av l j ao s j a j a n izraz p r i z n a n j a Ko-munis t ičke p a r t i j e Sovje tskog Saveza i svih sovje tsk ih na roda važnosti doprinosa jugoslovenskog naroda za jed-ničkoj borb i p ro t iv fašizma.

U p r e d v i đ a n j u žestokih borbi s j a k i m i lukav im n e -p r i j a t e l j e m na teškom p lan inskom i išumskom zeml j i š tu bilo je po t r ebno ul i t i t r u p a m a visok n a p a d n i duh. Veliki znača j u tome dobi j ala je obuka novodošavše popune u pogledu m r ž n j e p r e m a hi t lerovskim osva jač ima. S t a re š ine i polit ički radnic i govorili su borc ima o zverskoj su-

2 4 Spo l jna pol i t ika Sovje t skog Saveza u per iodu otadž-binskog ra ta , tom II, M., 1946, str . 179—181.

95

št ini fašizma, o zvers tv ima koja su fašist ički r azbo j -nici i mračn j ac i izvršili u p r iv remeno okup i ran im zem-l jama , o masovn im s t r e l j a n j i m a i m u č e n j i m a vojn ika , s taraca , žena i dece.

Žestoku m r ž n j u p rema nep r i j a t e l j u izazvao je kod bo-raca 3. ukra j inskog f ron t a izveštaj o zločinima hi t lerovaca u odnosu na sovje tske zarobl jenike. U borbama zapadno od grada Turn-Sever ina , 27. sep tembra 1944, hit lerovci su zarobili m a n j u g rupu sovje tskih boraca iz 75. s t re l jačkog korpusa. Uskoro su naše jedinice m u n j e v i t i m uda rom iz-bacile nep r i j a t e l j a iz sela M. Kamenice (rejon b rzopa la -nački, srez kraj inski) . U jednoj j ami borci su otkri l i t r i leša sovje tskih oficira ko je su fašist ički zločinci zverski mučili .

Preds tavnic i sovje tsk ih t r u p a i mesnog s tanovniš tva sastavil i su izveštaj u kome se posebno kaže:

»Utvrđeno je da su Nemci zarobili na boj iš tu r a n j e n e oficire m a j o r a Kalašnikova Ivana Ivanoviča i poručnike Šatal ina Alekseja A n d r e j eviča i N a r e n j a n a Vagaršaka Hoz-rokoviča. Hit lerovci su ih dugo ismejaval i i zverski mučili . Otkr iveno je da na te lu m a j o r a Kalašnikova postoje t r a -govi zverskih m u č e n j a : svi prs t i r u k u prob i jen i su b a j o n e -tom, na g rud ima je bilo šest teških r a n a prouzrokovanih us i j an im klešt ima, na v ra tu t ragovi konopca koj i su p r ime-n j iva l i pr i m u č e n j u , levi obraz je bio isečen, levo uho odre-zano, nos isečen i desno oko rasečeno, na glavi t r i r ane od zrna i j edna u desnoj butini .

Telo poručnika Satal ina imalo je šest rana od zrna u oblasti nogu, s tomaka i grudi, desno oko izvađeno, rase-čene usne.

Telo poručnika N a r e n j a n a imalo je t ragove teških udara (modrice na g rud ima i leđima) i t r i r ane od zrna, od ko j ih je j edna bila u oblasti rskavice nosa«.25

Takođe su fašis t ička čudovišta nečovečno pos tupala s jugoslovenskim borcima i mesn im s tanovniš tvom. U d r u -goj polovini 1943. godine oni su samo u selu Rgotini ubil i 70 s tanovnika u ko je su sumnja l i da su s impatizeri na rod-

25 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 10389, d. 13, list 101.

96

nooslobodilačkog pokreta , potpuno uništ i l i porodicu p a r -t izana Žike Je f t i ća ko ja je imala 6 članova, spalili 20 seo-skih domaćinstava. Zbog s impat i je p r ema par t izanima oku-pator i su oterali u koncentracione logore 63 starca, od ko-j ih je 7 bilo uskoro s t re l jano.

Masovna ubistva, mučen ja , p l jačke, nas i l ja ko je su p r imenj iva le hi t lerovske glavoseče u ci l ju i s t r eb l j en ja Slo-vena i uspos tav l j an ja »novog poretka« u okupi ran im d r -žavama prešli su po svojoj okrutnost i čak i užase s r edn jo -vekovne inkvizicije.

Kada su u a rmi j sk im novinama »Zvezda Sovjeta« ob-jav l j en i dokument i o zvers tvima hit lerovaca, u svim jedi -nicama su održani k ra tk i mit inzi na ko j ima su se borci zakl inja l i da će uniš t i t i nep r i j a t e l j a i da će sa čašću p ro -net i svoje borbene zastave po zemlj i jugoslovenskog n a -roda. Pr i l ikom ogromnog moralno-poli t ičkog odušev l jen ja l juds tva izazvanog vešću o preds to jećem prelasku b u g a r -sko-jugoslo venske granice i susre tu s p r i j a t e l j sk im jugo-slovenskim narodom, mnogi borci i oficiri stupil i su u re -dove Komunis t ičke par t i je . Samo u sep tembru u jedini-cama 57. a rmi j e bilo je p r iml jeno za članove 445 l judi i 625 kand ida ta za SKP(b).2 6 Mladi borci su s tupal i u K o m -somol. P r ima juć i članske knj iž ice oni su se zakl injal i da će bit i verni zaštitnici svoje velike socijalističke otadžbine, da će časno i ponosito nositi počasno zvan j e lenj inovca.

Visoka disciplina i snažno poli t ičko-moralno s t an j e boraca i starešina, n j ihova ogromna žel ja da uskoro pruže pomoć bra t skom jugoslovenskom narodu, doprineli su da se p regrupac i ja t rupa 3. ukra j inskog f ron ta ka bugarskoj i jugoslovenskoj granici izvrši veoma organizovano i uspe-šno.

Dok su jedinice bile na maršu, bavi le se borbenom pr i -premom, popun java le l juds tvom, borbenom tehnikom, n a -oružanjem, u š tabovima je bio napregnu t i rad na p lani -r a n j u predstojeće operaci je . S tab 3. ukra j inskog f ron ta u k r a tkom je roku izradio jasan, br iž l j ivo pros tudi rani svoj p lan operaci je , b lagovremeno postavio jedin icama konkre t -ne borbene zadatke, organizovao sadejs tvo kako između

2 6 A r h i v MO S S S R , f . 243, op . 2914, d . 73, l i s t 141.

7 Beogradska ope rac i j a 97

t r u p a unu t a r Fronta , tako i s jed in icama na levom kr i lu 2. ukra j inskog f ron t a i s bugarskom vojskom.

Međut im, pr i tome je t rebalo savladat i zna tne teškoće. Česta p romena s i tuaci je u zoni borben ih de js tava jedinica na levom kr i lu 2 . uk ra j in skog f r o n t a pr i s i l j ava la je Vr -hovnu komandu da 3 . uk ra j i n skom f r o n t u izdaje de ta l j -n i j e i dopunske direkt ive, ko je su p r inuđava le Stab f ron t a da unosi izmene u dokumente p lan i ran ja , da izdaje jed i -nicama znatan b ro j posebnih borben ih na ređen ja .

Kao što je već gore pomenuto, komandan t 3. u k r a j i n -skog f ron ta je 20. sep tembra 1944. dobio d i rekt ivu Vrhov-ne komande na osnovu koje je t rebalo n a j k a s n i j e 30. sep-t embra da izvede 57. a rmi ju , sa svim snagama ojačanja , na l in i ju Brusarc i — Metkovec — Vratca — Mizdra. P r i tom se predviđalo da će desni dunavski bok uda rne g rupa -cije 3. uk ra j inskog f ron t a obezbediti levokri lne jedinice 2. ukra j inskog f ron ta .

U tom cil ju je komandan tu 2. uk ra j inskog f ron t a m a r -šalu Sovje tskog Saveza R. J . Mal inovskom bilo izdato n a -r e đ e n j e »očistiti od nep r i j a t e l j a izbočinu reke Dunava j u -gozapadno od Turn-Sever ina i izbiti na l ini ju D. Milano-vac — Klokočevac — Stubik — Negotin — R a d u j evac, posle čega se čvrsto u tv rd i t i na navedeno j liniji«.27

Jedinice 75. s t re l jačkog korpusa 2. ukra j inskog f r o n t a su 22. sep tembra fors i ra le Dunav na odseku Oršava — Turn-Sever in i preš le u na s tupan j e u vel ikoj izbočini reke, da bi od nep r i j a t e l j a očistile desnu obalu. K r a j e m 24. sep-t embra one su izbile na l in i ju Oršava — Slatina.

Od samog početka borba je pr imi la žestok ka rak te r . Nepr i ja te l j , osećajući da mu se ugrožava komunikac i ja Vi-din -— Negotin — Donj i Milanovac, prebacio je u vel iku izbočinu Dunava k r u p n e snage u ci l ju r azb i j an j a 75. s t re -l jačkog korpusa i l ikvidaci je mos tobrana koj i je on zauzeo. Jedinice 1. b rdske divizi je i dva puka be logardejskog R u -skog zašt i tnog korpusa su 25. sep tembra preduzel i p ro t iv-napad, potisnuli sovje tske t rupe i u r e jonu južno od Sla-t ine izbili na Dunav . Na mos tobranu se stvorila nap regnu ta si tuacija.

27 Di rek t iva Vrhovne k o m a n d e br. 204997 od 23. 9. 1944.

98

U vezi sa u spo ravan j em borben ih de js tava 75. s t re -l jačkog korpusa i sa neodređenošću s i tuaci je u vel ikoj iz-bočini Dunava , Vrhovna komanda je odlučila da l in i ju polaska glavnih snaga 57. a rmi j e pomer i nešto severoza-padni je , zbog čega je naredi la da se 68. s t re l jački korpus uvede u re jon Negotin, Bregovo, Vidin (isključno), a 64. s t re l jački korpus na l in i ju Brusarc i — Metkovec — Vratca — Mizdra.2 8 Uspos t av l j an j e takt ičkog sadejs tva 68. i 75. s t re l jačkog korpusa t rebalo je da znatno poboljša opera-t ivni položaj u d a r n e grupac i je 3. uk ra j inskog f ronta .

P rec iz i ran je zada taka t rupa od s t rane Vrhovne ko-m a n d e pr inudi lo je Komandu f ron t a da izvrši izmene u r a -n i j e donetoj odluci. Šezdeset osmi s t re l jački korpus i skr-cavao se u pr is taniš tu Vidin, a ne u Lomu, kako je bilo r an i j e planirano. Korpus je dobio zadatak da odmah izbije u re jon Bregovo, Bela Rada, Vidin i da, grupišući g lavne snage na svom levom krilu, upu t i p r e d n j e odrede na l in i ju Negotin — Kosovo — Vojnica. Korpus je imao da uspo-stavi vezu sa 75. s t re l jačk im korpusom, da izvidi nep r i j a -te l j sku grupac i ju na f ron tu i m a r š - r u t e u zapadnom p r a v -cu, imajuć i u vidu da će se glavni uda r izvršiti p ravcem Salaš — Rgotina.2 9 Zadaci ostalih jedinica nisu se men ja l i .

Jedinice 68. s t re l jačkog korpusa, ko je su se iskrcale u pr is taniš tu Vidin, brzo su k renu le u određene im re jone grup isan ja . I s tovremeno je avi jac i ja 17. vazduhoplovne a r -m i j e izvršila masovne udare na nep r i j a t e l j a u velikoj izbo-čini Dunava i nanela mu osetne gubi tke. Međut im, nad -moćni je snage hi t lerovaca, u žestokim borbama od 26. do 27. septembra , uspele su da zauzmu Sla t inu i da odseku 299. s t re l jačku diviziju, koja je izbila na l in i ju Urovica — M. Kamenica.

Događaj i su se razvi jal i tako da je sovjetska komanda , ne čekajući po tpuno grup i san je jedinica 57. a rmi je , bila p r inuđena da ih uvodi u borbu po delovima.

Komandan t 3. ukra j inskog f r o n t a je 27. sep tembra pr imio d i rekt ivu u ko jo j je, pored ostalog, s ta ja lo: »Ne-p r i j a t e l j . . . preduzeo napad prot iv jedinica 75. s t re l jačkog

28 Di rek t iva Vrhovne k o m a n d e br . 205024 od 25. 9. 1944. 29 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 18136, d. 4, list 79, 80—83

7* 99

korpusa 2. uk ra j inskog f ronta , koj i d e j s t v u j e u izbočini Dunava jugozapadno od Turn-Sever ina , i , potisnuvši de-love 74. i 299. s t re l jačke divizije, zauzeo Štubik i J a b u -kovac.

Molimo što brže uput i t i j ednu s t re l j ačku diviziju 68. s t re l jačkog korpusa u r e jon Negotina i uda rom iz tog re -jona u pravcu Stubika, za jedno s jedinicama 75. s t re l jač-kog korpusa, l ikvidirat i nepr i j a t e l j a koj i se t amo p ro -bio«.30

Dan kasni je , predavši 75. s t re l jački korpus u sastav 57. armije , Vrhovna komanda je naredi la 3. uk ra j i n skom f r o n t u da »snagama 75. i 68. s t re l jačkog korpusa uniš t i nep r i j a t e l j a koj i napada severno od Stubika i da s igurno ovlada l ini jom Donj i Milanovac — Klokočevac — Salaš — Tabakovac, i da l j e duž reke Timoka do Zaječara«. 3 1 De-snokr i lne jedinice 64. s t re l jačkog korpusa t rebalo je do-vesti na l in i ju Belogradčik — Ferd inand .

K r a j e m sep tembra komandovan j e i S tab 3. u k r a j i n -skog f ron ta razradi l i su konačni svoj p lan beogradske ope-racije.

Udarna grupac i ja Fronta , sastava: 57. a rmi ja , 4. ga r -di jski mehanizovani korpus, 5. samostalna gard i j ska mo-torizovana s t re l jačka br igada i 236. s t re l jačka divizija, pot -č in jena Frontu , dobila je zadatak da prob i je graničnu od-b r a n u nep r i j a t e l j a u zoni od Dunava do Knjaževca a potom da usmer i g lavne snage p ravcem Zaječar — Zagu-bica — Pa lanka — Beograd. Za jedničk im de j s tvom ove grupac i je i snaga Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je (1. a rmi j ske g rupe i 14. korpusa) t reba lo je preseci želez-ničke p ruge i pu teve koj i s juga vode ka Beogradu, oslo-bodit i glavni grad Jugo-slavije, razbi t i g lavne sna-ge nep r i j a t e l j ske beograd-ske grupac i je i na k r a j u operac i je izbiti na l in i ju D u n a v — Obrenovac — Kragu jevac — Ćićevac — Knjaževac .

30 Di rek t iva Vrhovne k o m a n d e br . 205073, od 27. 9.. 1944. 31 Di rek t iva V r h o v n e k o m a n d e br . 220227 od 28. 9. 1944.

Rukovodioci 57. armije: gene-ral armije N. A. Gagen, član Vojnog saveta general L. P. Bočarov i načelnik štab a ge-neral P. M. Verhalovič, među izviđačima — nosiocima orde-na »Slava«

100

U vezi s t im što se duž bugarsko- jugoslovenske gra-nice pruža teško prohodni zapadni Balkan, Komanda f ron -ta je odlučila da p lan inu obiđe sa severa na odseku zapad-no od l ini je Vidin — Kula i da ovde grupiše glavne snage. P lan ine istočne Srb i j e t rebalo je savladat i u uslovima tak-t ičke podvojenost i korpusa, čak i divizija, što je bilo pro-uzrokovano nedos ta tkom puteva i n j ihovom malom pro-pusnom moći. Posle i zb i jan ja s t re l jačkih jedinica u dolinu reke Velike Morave, u b i tku bi se uvele pokre tne jedinice Fronta .

Pomoćni uda r na niškom pravcu izvodila je 2. buga r -ska armi ja , koja je, n a s t u p a n j e m iz r e jona Pirota ka Nišu i Leskovcu, t rebalo da sade j s tvu je sa 13. korpusom Narod-nooslobodilačke vojske Jugos lavi je i da obezbedi borbena de js tva 57. a rmi j e i 14. korpusa Narodnooslobodilačke voj -ske Jugos lavi je s juga. Levo od 13. korpusa Narodnooslo-bodilačke vojske i 2. bugarske armi je , u Makedoni j i de j -stvovali su 15, 16. i Bregalničko-s t rumički korpus Narod-nooslobodilačke vojske Jugos lavi je i 1. i 4. bugarska a r -mi ja . Borbena de js tva 57. a r m i j e sa severa je obezbeđivao 10. gard i j sk i s t re l jački korpus 46. a r m i j e 2. ukra j inskog f ronta , koj i je dobio zadatak da uda rom preko Vršca iz-b i je u r e jon Pančeva, p r ema Beogradu.

Sedamnaes ta vazduhoplovna armija , 3 2 č i je su jedinice k r a j e m sep tembra 1944. godine bazirale ug lavnom na aero-dromima u re jonu Vidina, Loma i Sofi je , dobila je zadatak da produži de js tva rad i dezorganizaci je železničkog i auto-mobilskog prevoženja nepr i ja te l ja , da uniš tava n jegovu živu silu i borbenu tehn iku na bojištu, na mar šu i u re jo -n ima p r ikup l j an j a , kao i avione na aerodromima u Zemu-nu, Novom Sadu i Borovu, da osvoji prevlas t u vazduhu

32 U sas tav 17. vazduhop lovne a r m i j e ulazil i su : 136, 306, 189. ju r i šna , 295, 288, 194. lovačka, 244, 262. b o m b a r d e r s k a vazduho-p lovna divizi ja i dva izviđačka vazduhop lovna puka . A r m i j i je bila opera t ivno po tč in jena vazduhop lovna g r u p a genera la V i t r u k a : 10. ga rd i j ska ju r i šna i 236. lovačka vazduhop lovna divizi ja.

Sovjetski vojnik među jugo-slavenskom decom

i da samim t im sade j s tvu-je u n a p a d u sovjetskih, j u -goslovenskih i bugarsk ih jedinica.

101

Radi s igurnog obezbeđenja borben ih de js tava jedinica kopnenih snaga, organizaci je tesnog sadejs tva sa n j ima , preciznog i neprekidnog komandovan ja avi jac i jom u toku borbe, 17. vazduhoplovna a rmi j a bila je podel jena na dve grupe: severnu i južnu. Severna grupa , ko ja je bazirala na aerodromu u r e jonu Vidina, obezbeđivala je borbena de js tva 57. a r m i j e i 4. gardi jskog mehanizovanog korpusa i u svome sas tavu imala je t r i jur išne, dve lovačke, j e d n u bombarder sku vazduhoplovnu diviziju i speci ja lnu izvi-đačku vazduhoplovnu grupu. Južna grupa, koja je imala zadatak da podržava jugoslovenske i bugarske jedinice na niskom pravcu, bazirala je na ae rodromu u re jonu Sof i je i sastojala se iz ju r i šne i lovačke vazduhoplovne divizije.33

U štabove i na komandna mes ta 57. a rmi je , 4. gard i j skog mehanizovanog korpusa, Narodnooslobodilačke vojske J u -goslavije i 2. bugarske a rmi j e bile su upućene opera t ivne g rupe 17. vazduhoplovne a rmi j e i vazduhoplovnih zd ru -ženih jedinica.

Dunavska r a tna flotila, ko jom je komandovao kon-t raadmira l S. G. Gorškov, dobila je zadatak da u per iodu p r ip reme operaci je ostvari vel ika opera t ivna p revožen ja t rupa i borbene tehnike, a da u toku operaci je iskrcava takt ičke desante i va t rom brodske a r t i l j e r i j e podržava bor -bena de js tva jedinica kopnene vojske ko je na s tupa ju duž Dunava .

Jedinice 3. ukra j inskog f ron t a su imale sledeći bor -beni poredak. U p rvom ešelonu je bila razvi jena 57. a r -mi ja sa sva t r i s t re l jačka korpusa u liniji . Pok re tnu g rupu F ron ta obrazovao je 4. gardi jski mehanizovani korpus. U rezervi F ron ta se nalazila s t re l jačka divizija i lovačka prot iv tenkovska a r t i l j e r i j ska br igada. Pored toga, k o m a n -dan t f ron ta je u toku operaci je pr idao 57. a rmi j i deo snaga iz Sof i jske opera t ivne grupe.

Dubina operaci je za sovje tske snage plani ra la se na 250—300 ki lometara . Da bi se n e p r i j a t e l j dezor i jent isao u pogledu pravca g lavnog udara , pr ikovale n jegove snage na kr i l ima, sprečio m a n e v a r snagama i s reds tv ima kako duž f ron t a tako i u dubini , p lan operac i je je r a z m a t r a o

33 Arh iv MO SSSR, f. 370, op. 6518, d. 248, list 16—17.

102

razne rokove početka nas tupan ja . Trebalo je da n a j p r e levokr i lne jedinice 2. uk ra j i n skog f r o n t a i jugoslo venske i bugarske jedinice p ređu u n a s t u p a n j e na niskom provcu, a zatim, posle po tpunoga g rup i san j a i razvoja , g lavne snage 3. uk ra j in skog f ron t a na beogradskom pravcu.3 4

Međut im, kako ćemo da l je videti , s i tuaci ja ko ja se brzo m e n j a l a zahtevala je da se unose korekc i j e u te planove.

Beogradska operaci ja izvodila se u dve etape. U prvoj e tapi (od 28. sep tembra do 10. oktobra), od

sovje tsk ih jedinica, osnovnu je ulogu imala 57. a rmi ja , či ja su de js tva bila od odlučnog znača ja za razvoj ofanzive celog Fronta . A r m i j a je morala da prob i je nepr i j a te l j sk i odbrambeni položaj na granici, da u sadejs tvu s jedini -cama 14. korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je savlada otpor hi t lerovaca u još neoslobođenim re jon ima istočne Srbi je , da ovlada delovima pu teva na prevoj ima, da izbije u dolinu reke Velike Morave, iz pokre ta fors i ra reku i na n j e n o j zapadnoj obali zauzme mostobran i obez-bedi uvođen je u b i tku pokre tn ih jedinica Fronta .

Radi izvršenja ovih zadataka, komandan t a r m i j e je odlučio da prvo ovlada važnim čvorovima puteva (Nego-tin, Rgotina, Zaječar) koj i izvode na pravac glavnog udara Fronta , da uspostavi takt ičko sadejs tvo sa 75. s t re l jačk im korpusom i da pouzdano obezbedi svoj desni bok i p r edu -zme nas tupan j e u zapadnom pravcu.

Sedamdeset pet i s t re l jački korpus (74, 233, 299. s t re-l jačka divizija), pod komandom gene ra l -ma jo ra A. Z. Aki-menka, dobivši kao o jačan je četiri a r t i l j e r i j ska i j edan samohodni a r t i l j e r i j sk i puk i ba ta l jon pionira, imao je za-da tak da p reduzme nas tupan j e p ravcem Stubik — Kloko-čevac — Rudna Glava — Požarevac.

Šezdeset osmi s t re l jački korpus (93, 113, 223. s t re -l jačka divizija), pod komandom genera l -ma jo ra N. N. Skodunoviča, o jačan sa pet a r t i l j e r i j sk ih pukova, sa dva diviziona topova a r t i l j e r i j ske brigade, samohodnim ar t i -l j e r i j sk im pukom i sa dva inž in jer i j ska pionirska ba t a -

34 Direkt iva Vrhovne k o m a n d e br . 220233 od 1. 10. 1944.

103

l jona, imao je da nas tupa p ravcem Rgotina — Slat ina — Zagubica — Petrovac .

Šezdeset če tvr t i s t re l jački korpus (19, 52, 73. ga rd i j -ska s t re l jačka divizija), pod komandom genera l -majora I . K. Kravcova, o jačan haubičkom ar t i l j e r i j skom brigadom, divizionom topova a r t i l j e r i j ske brigade, sa pet a r t i l j e r i j -skih pukova, samohodnim ar t i l j e r i j sk im pukom, samostal-n im jur i šn im ba ta l jonom i sa dva ba ta l jona pionira, izvr-šava uda r u p ravcu Za ječa r — Bol jevac — Paraćin . 3 5

U drugoj e tapi operaci je (11—20. oktobra) t r u p a m a 3. ukra j inskog f ron t a predstoja lo je da u sadejs tvu sa 14. korpusom Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je p r e -seku osnovne komunikac i je nep r i j a t e l j a u dolini r eke Ve-like Morave, da se s jedine s jedinicama 1. a rmi j ske g rupe Narodnooslobodilačke vojske Jugos lav i je i da, razv i ja juć i n a s t u p a n j e na beogradskom pravcu, za jedno sa n j i m a okruže i uniš te deo snaga g rupe a r m i j a »F« i oslobode glavni grad Jugoslavi je . Is tovremeno je t reba lo da sovje t -ske, jugoslovenske i bugarske jedinice, u tesnom sade j -stvu, ov lada ju vel ikim čvorovima komunikac i ja i j ak im otpornim tačkama Nišom, Leskovcem, Vran jem, Skopl jem, Velesom i da preseku glavnu komunikac i ju Solun — Beo-grad, ko jom je nepr i j a t e l j ska komanda povlačila svoje jedinice s juga Balkanskog poluostrva.

Glavnu ulogu u d rugoj etapi operacije, od sovje tsk ih jedinica, imao je 4. gard i j sk i mehanizovani korpus , o jačan f ron tovsk im reze rvama i delom snaga 57. a rmi je . On je imao zadatak da, s tupivši u b i tku s l ini je reke Velike Mo-rave, za jedno s jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je p reduzme nas tupan j e na beogradskom pravcu. Te jedinice N O V J i Crvene a r m i j e imale su zadatak da oslobode Beograd. Z n a t a n deo snaga 57. a rmi je , za jedno s jed in icama Narodnooslobodi lačke vojske Jugoslavi je , obezbeđivao je s jugoistoka i juga n a s t u p a n j e na Beograd.

U K r a j ovi se 5. oktobra vrhovni komandan t Narodno-oslobodilačke vojske Jugoslavi je marša l Josip Broz Tito susreo s načelnikom štaba 3. uk ra j in skog f ron ta genera l --pukovnikom S. S. Bir juzovom. U razgovorima, koj i su

35 A rh iv MO SSSR, f. 413. op. 10372, d. 397, list 44.

104

protekl i u duhu uza j amnog shva t an j a i b ra t ske saradnje , de ta l jno je razmot ren i usaglašen p lan beogradske opera-cije i u tanačena su p i t an j a sadejs tva u toku za jedničkih borben ih de js tava sovjetsko- jugoslovenskih jedinica na beogradskom pravcu.

Za v reme pregovora u K r a j ovi stigla je bugarska v la-dina delegacija. Kao što je poznato, p i t an j e učešća na rodne bugarske a rmi j e u r a tu prot iv fašist ičke Nemačke rešeno je još sredinom septembra . U K r a j ovi je potpisan buga r -sko-jugoslovenski sporazum o učešću novih bugarsk ih t r u -pa u bo rbama p ro t iv hi t lerovaca na t e r i to r i j i Jugoslavije .3 8

T a j sporazum je preds tav l jao ozbi l jnu mora lnu i poli t ičku podršku otečes tvenofrontovskoj Bugarskoj i poslužio m e -đunarodno j a f i rmaci j i nove Bugarske.

Bugarske jedinice su imale, po p lanu operacije, da na s tupa ju na t r i pravca: Pi ro t — Niš, Custendil — Skop-lje, Gorn j a D ž u m a j a —- Veles. U p rvo j etapi operaci je one su bile dužne da tesno s ade j s tvu ju sovje tsk im i jugosloven-skim jedinicama, razb i ju p r e d n j e delove 7. b rdske SS di-vizi je »Princ Eugen« i 11. i 12. pešadi j sku diviziju i izbi ju na l in i ju Niš — Leskovac — V r a n j e —- Kumanovo. U d r u -goj etapi operaci je t rebalo je da bugarske jedinice, izvrša-va juć i glavni uda r u pravcu V r a n j e — Priš t ina — Peć, za jedno s jugoslo venskim t r u p a m a preseku komunikac i je nepr i j a t e l j a dolinom reke Ibra, razb i ju n jegove rezerve ko je su u toku borbe mogle preći u t a j re jon i izbiju na l in i ju Peć — Đakovica — Prizren.

Na t a j način, u toku plodonosnih pregovora u K r a -jovi bio je post ignut po tpun dogovor o tesnom sadejs tvu oružanih snaga Sovje tskog Saveza, Jugos lavi je i oteče-s tvenofrontovske Bugarske u borbi pro t iv opšteg nep r i j a -tel ja , hi t lerovske Nemačke, na te r i tor i j i Jugoslavi je .

Zemlj iš te na kome će jedinice dejs tvovat i u toku beo-gradske operaci je bilo je veoma različito. Gotovo duž cele bugarsko- jugoslovenske granice p ruža ju se planinski g re -beni čija se visina kreće od 400 do 2000 metara . P rva l ini ja ko ju bi jedinice 3. ukra j inskog f ron t a t rebalo da zauzmu

se p reg led narodnoooslobodi lačkog r a t a u Makedoni j i 1941— 1944. godine, Beograd, 1950, str . 142.

105

u pravcu doline reke Velike Morave bila je zapadni Bal-kan. Za k r e t a n j e t r u p a preko planina na jpogodn i j e su bile Negot inska k r a j i n a i Timočka k ra j i na , u ko j ima su gradovi Negotin, Za ječa r i Knjaževac .

Zapadno od p lan ine Balkana p r u ž a j u se teško pro-hodne planine istočne Srbi je . One se sas toje iz mnogobro j -n ih grebena pokr ivenih šumom. Grebeni su kratki , s t rmi , p ruža ju se u razn im pravcima. Zna tan bro j planinskih reka ob razu je uske kl isure ko j ima prolaze putevi . Međut im, t i pu tev i su slabo izrađeni, obilovali su mnogobro jn im s t r -mim nagibima, padovima i kr iv inama, i bili su uski. Sve je to, naroči to u per iodu jesen j ih kiša, gotovo isključivalo k r e t a n j e u dva pravca, obilaske i mimoilaženja , što je zna-tno usporavalo tempo k r e t a n j a jedinica. Ovde se moglo nas tupa t i samo pu tev ima: Vidin —- Negotin — Klokočevac — Majdanpek —- Kučevo — Požarevac — Beograd, Z a j e -čar — Zagubica — Pet rovac — Velika P lana — Beograd, Vidin — Za ječa r — Boljevac — Ćupr i j a — Kragujevac , Belogradčik — Knjaževac — Aleksinac — Kruševac — Kral jevo. Najpogodni je su m a r š - r u t e bile d ruga i t reća.

Tek pošto su savladale pojas p laninsko-šumskog ze-ml j i š ta i fors i ra le reku Veliku Moravu, či jom su dolinom prolazile osnovne komunikac i je nepr i j a te l j a , t r upe su iz-lazile na operat ivni prostor gde su pokre tne jedinice dobi-ja le slobodu manevra .

Na t a j način, uda rno j grupi 3. ukra j inskog f ron ta i jedinicama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je p r e d -stojalo je da sav lada ju ne samo žestok otpor nepr i j a t e l j a već i teško planinsko-šumsko zemlj iš te ko je je s t i ca jem pri l ika postalo saveznik hi t lerovaca.

Nemačko-fašis t ičke t rupe dobro su iskoristile za n j i h pogodno zemlj iš te i na n j e m u organizovale j aku i duboko ešeloniranu odbranu. N j e n u osnovu su preds tav l ja le ot-porne tačke i čvorovi odbrane. Velika nase l jena mesta kao što su Radujevac , Negotin, Rgotina, Zaječar , Knjaževac , Niš, Požarevac, Kragujevac , Kruševac, Kral jevo, ko ja se nalaze na železničkim p rugama i putevima, nepr i j a t e l j je pre tvor io u čvorove otpora i p r ipremio za k ružnu odbranu.

Naročito jako hit lerovci su u tvrdi l i odsek na t romeđi bugarsko- rumunsko- jugos lovenske granice, preko koga je

106

bilo moguće da se obiđe zapadni Ba lkan sa severozapada i na kome se nalazio na jpogodni j i prelaz preko p lan ina istočne Srbi je . Ovde su organizovani snažni čvorovi otpora koj i su se sastojal i iz jako u tv rđen ih o tpornih tačaka u Prahovu , Radujevcu , Negotinu, Rgotini, Š tub iku i osla-n ja l i se na p r i rodne odbrambene l ini je: reke Dunav i Ti-mok.

Na severoistočnim, istočnim i jugoistočnim pad inama zapadnog Balkana i p lanina istočne Srbi je , na pu tev ima verovatnog k r e t a n j a naših t rupa , bili su izgrađeni mnogo-bro jn i va t reni položaji za mit ra l jeze , a r t i l j e r i ju i minoba-cače. Uske planinske pu teve i k l isure nep r i j a t e l j je zapre-čavao s tenama; mostove i prelaze pr ip remio je za d izan je u vazduh. Na p lan inskim prelazima bili su izgrađeni laki i teški bunker i a u rasedl inama pr ikr ival i su se sna jpe r i i automat ičar i . Sve odbrambene ob jek te nep r i j a t e l j je š t i -tio višespratnom, višepojasnom va t rom a pri laze ka n j i m a minirao. Hitlerovci su široko p r imenj iva l i zaseke, mine nagaznog i poteznog dejs tva, krst i la, fugase i različita »iz-nenađen ja« .

Na zapadnoj obali Velike Morave nemačko-fašis t ičke t r u p e su organizovale odbrambeni međupoložaj , sa s t re -l jačk im gnezdima poljskog tipa. Međut im, t a j položaj t r u -pe nisu uspele da posednu. Samo na mes t ima prelaza preko r eke bilo je nekoliko mi t ra l j esk ih lakih i teških bunke ra sa posadama.

Armi j ska g rupa »Srbija« dobila je zadatak da, sa osloncem na tu odbranu, zaštiti pr i laze glavnim komuni -kac i jama: Leskovac — Niš — Beograd i Skopl je — dolina Ibra — Kra l j evo — Beograd i da, na t a j način, obezbedi povlačenje t rupa g rupe a rmi j a »E« iz južnih oblasti Bal-kanskog poluostrva.3 7

U momen tu i zb i jan ja 3. ukra j inskog f ron ta na jugo-slovensku granicu, pro t iv sovjetskih, jugoslovenskih i b u -garskih t rupa , na pros toru od velike izbočine Dunava (kod Oršave) do bugarsko-grčke granice, de js tvovale su jedi -nice a rmi j ske g rupe »Srbija« i deo snaga grupe a rmi j a »E«. Iz vazduha ih je podržavala opera t ivna grupa nepr i -

37 A rh iv MO SSSR, f. 413, op. 219383, d. 15, list 11—12.

107

j a te l j skog vazduhoplovstva »Jugoistok«, u č i jem se sastavu nalazilo oko 200 aviona.3 8 Ostale snage g rupe a r m i j a »F« i jugoslovenske kvisl inške fo rmac i je bile su pr ikovane d e j -s tvima Narodnooslobodilačke vojske i par t izanskih odreda Jugoslavi je . 3 9

Nepr i j a te l j ske jedinice su imale dovol jno borbenog iskustva, bile dobro popun jene i p r ip r eml j ene za dejs tvo u p laninskim uslovima, komple t i rane kadrovskim l j u d -stvom. Tako, 1. b rdska s t re l jačka divizija, do izb i jan ja na bugarsko- jugoslovensku granicu, borila se u p lan inama Kavkaza, Albani je i Crne Gore. Ba ta l jon »Glazer« bio je sas tavl jen od hi t lerovskih morna ra koj i su prešli na kopno posle po tapan ja n j ihov ih brodova na Dunavu. Ceo oficir-ski i podoficirski sastav Ruskog zašt i tnog korpusa, pod komandom generala S ta j fa , sastojao se iz belogardejaca koj i su jako mrzel i Sovjetski Savez.

Nepr i j a te l j je obrazovao t r i g rupe koj ima je za tvarao glavne pravce u istočnoj i južnoj Srbij i . Grupac i ja u r e jonu Požarevca kontrolisala je izlaze iz re jona Vidina i T u r n --Sever ina u p ravcu Beograda, duž Dunava . T rupe ko je su se os lanja le na planinski greben kod Zaječara , Negotina, Žagubice za tvara le su pr i laze ka reci Velikoj Moravi. Gru -paci ja u r e jonu Niš — Leskovac imala je zadatak da obez-b e đ u j e vezu sa hi t lerovskim jedinicama koje su se povla-čile iz Grčke.

Sovje tsko komandovanje , težeći da na pravcu glav-nog udara post igne odlučnu nadmoćnost nad nepr i j a t e -l jem, rešilo je da smelo masira snage i sredstva. Udarna grupac i ja 3. ukra j inskog f ronta , ojačana sa dve a r t i l j e r i j -ske divizi je za proboj i 37 samostalnih a r t i l j e r i j sk ih i mi -nobacačkih pukova, podržana 17. vazduhoplovnom a r m i -jom i Dunavskom rečnom floti lom i u sadejs tvu sa 14. korpusom NOVJ, imala je znatnu nadmoćnost nad nepr i -j a t e l j em na f r o n t u kako u b ro ju t r u p a tako' i u količini i kva l i te tu borbene t ehn ike i nao ružan ja . Sve je to umno-gome predodredi lo uspešno izvođenje beogradske ope-raci je .

38 A rh iv MO SSSR, f. 370, op. 6518, d. 248, list 6. 39 »Nova i n a j n o v i j a istorija«, i zdan je AN SSSR, 1963, t om I,

str . 5.

108

2. P R I P R E M A J U G O S L O V E N S K I H JEDINICA. PRODOR U Š U M A D I J U I U DOLINU KOLUBARE

U danima p r ip r eme za odlučne borbe radi oslobođenja svoje zeml je Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugos lav i je preduzeo je odlučne mere za da l je j ačan je n a -rodnooslobodilačkog pokre ta na te r i tor i j i Srbi je . Kao što je poznato, tamo su bi le upućene velike snage. Pored toga, 19. avgusta je Glavni štab Srb i je dobio opštu di rekt ivu Vrhovnog š taba u kojo j se ukazivalo da je u na rednom per iodu »osnovno razbi t i okupatorsko-nedićevsko-četničku vlast organizovanu po srezovima, opš t inama i selima«4 0 i organizovati vo jne jedinice i novu na rodnu vlast tamo gde je n i je bilo. U direkt ivi se podvlačio značaj jugoistočne i istočne Srbi je , Šumadi je , Kosova i Metoh i je za s t v a r a n j e uporiš ta narodnooslobodilačkog pokreta , a takođe i pot reba da se s juga izbi je na Dunav i Savu radi veze s Vojvodi-nom, Predviđa lo se da se Srb i ja podeli na pet operat ivnih područja . Za de js tva na n j ima Vrhovni štab je odredio sledeće snage: na p rvom područ ju (istočna Srbija) 23. i 25. diviziju i par t izanske odrede, s t im da se od t ih divizija i odreda fo rmi ra korpus; na drugom područ ju (u Vlasini) 22. diviziju i par t izanske odrede; na t r ećem područ ju (iz-među r eke Ib ra i Južne Morave) 2. prole tersku i 24. divi-ziju, j ednu novoformi ranu diviziju i par t izanske odrede, s t im da ove snage obrazu ju j edan korpus; na če tvr tom područ ju (na Kosovu i Metohiji) bile su predviđene za de j -s tvo postojeće čete, ba ta l jon i i br igade; na petom područ ju (Sumadi ja i zapadna Srbi ja) t rebalo je da de j s tvu ju snage ko je će se tamo tek probit i i to: 12. korpus (16. i 36. divi-zija) iz istočne Bosne na Cer i Bl izanske visove iznad Va-l jeva, 1. prole terski korpus (1. i 6. prole terska divizija) iz Sandžaka na sektor Suvobora, Opera t ivna grupa divizija (2. proleterska, 5. i 17. divizija) iz re jona Kopaonika i J a -strepca na Suvobor i Rudnik. Do dolaska t ih jedinica na peto operat ivno područ je t rebalo je t amo upućivat i m a n j e jedinice.

Izb i jan je Crvene a rmi j e na D u n a v i sv rgavan je faš i -stičkog režima u R u m u n i j i odlučno su uticali na dal j i raz-

40 A rh iv VI I JNA, k. 172, reg. br . 4/1.

109

voj vojno-poli t ičkih događaja u Bugarskoj . Bugarska faš i -stička vlada je 29. avgusta izdala n a r e đ e n j e 1. okupacio-nom korpusu 4 1 da se povuče iz Srbi je . Međut im, 5 a rmi ju 4 2

je i da l j e zadržala u Makedonij i , j e r ju je smat ra la sas tav-nim delom bugarske države.

Vrhovni k o m a n d a n t Narodnooslobodilačke vojske J u -goslavi je na red io je u to v reme g lavnim š tabovima S rb i j e i Makedoni je da oni zah teva ju od bugarsk ih jedinica: ili da se p r ik l juče jed in icama Jugos lovenske narodnooslobodi-lačke vojske i za jedno s n j i m a p reduzmu borbu prot iv ne -mačko-fašis t ičkih t rupa , ili da p r e d a j u o ruž je i povuku se iz Jugoslavi je . 4 3

Pregovori sa š tabovima nekih bugarsk ih jedinica, a takođe sa š tabom 1. okupacionog korpusa, nisu dali n ika-kve rezul tate . Tada je Glavni štab S rb i j e naredio da se razoruža ju bugarske jedinice. Hitlerovci, plašeći se da će bugarske jedinice okrenut i o ruž je prot iv nj ih , takođe su počeli da razoružava ju jedinice 1. okupacionog korpusa. Međut im, g lavne snage toga korpusa uspele su da se po-vuku u Bugarsku, sačuvavši naoružanje .

Ods tupan j e okupacione 5. bugarske a r m i j e iz Make-doni je počelo je posle uspos tav l jan ja vlast i Otečestvenog l'ronta u Bugarskoj .

K r a j e m avgusta i početkom sep tembra 1944. godine Vrhovni š tab je preduzeo dal je m e r e rad i brzog oslobo-đen ja Srbi je . U to v r e m e jedinice Narodnooslobodilačke vojske koje su dejs tvovale u Srb i j i nalazile su se u sle-dećem rasporedu: pod neposrednom komandom Vrhovnog š taba Opera t ivna g rupa divizija (5, 17. i 21. divizija), u Toplici i Župi, 1. prole terski korpus (1. i 6. prole terska divizija) na Zla t iboru i južno od Požege i 12. korpus (16. i

4 1 Voenno istoričeski sbornik, godina XVIII , knižka 58, Voe-nno is toričeska komisi ja , Sof i ja , 1946, s tr . 5.

42 U sas tav bugar skog 1. okupacionog korpusa ulazile su 6, 22, 24, 25. i 27. d iv iz i ja ; u sas tav b u g a r s k e 5. a r m i j e — 14, 15, 17. i 29. divizi ja.

43 A r h i v VI I JNA, k. 234, reg. br. 10—2/1.

110

36. divizija) na p lanin i Tari,44 jedinice pod k o m a n d o m Glavnog štaba S rb i j e (2. proleterska, 22, 23, 24. i 25. divi-zija) u južnoj Srbi j i .

K r a j e m avgusta Vrhovni k o m a n d a n t Narodnooslobo-dilačke vojske Jugos lav i j e je s tavio u zadatak Opera t iv -no j grupi divizija, 1. p ro le te rskom i 12. korpusu da što p re ovladaju g redom Rudnik — Suvobor — Sokolska planina — Cer, a potom nas tave brzo n a d i r a n j e kroz za-padnu Srb i ju i Sumad i ju ka Beogradu. Vrhovni k o m a n -dan t je, nameravao da u prvo v r e m e izbije b a r sa t r i divi-z i je na sektor Rudnik, Suvobor, Povlen a zat im postepeno nadi re ka istoku i zapadu, uvodeći u borbu nove snage ko je će bit i dovedene s juga. U duhu p lana t rebalo je da 6. p ro -le terska i 37. divizija ostanu na sektoru višegradska pruga, Zlatibor, Dragačevo, kako bi obezbedile pozadinu jedinica ko je budu nas tupale na sever; da 1. proleterska, 5. i 17. divizija ovlada ju gredom planina Rudnik , Suvobor, Sokol-ska planina; pošto se ovlada pomenu t im planinama, t r e -balo je da se 21. divizija, po br igadama, probi je u S u m a -di ju i na Kosmaj , a 12. korpus da izbi je na Blizanske vi-sove i Cer, odakle će de js tvovat i ka Savi i Kolubari .4 5 V r -hovni komandan t je naredio Glavnom štabu S rb i j e da p r e -duzme h i tne m e r e radi učvršć ivanja vo jne organizaci je i komandovanja , kako bi, u duhu di rekt ive od 19. avgusta , što p re ovladao još neoslobođenim oblastima.

Da bi sprečio da l j e p rod i ran je Opera t ivne g rupe divi-zija, 1. prole terskog i 12. korpusa u zapadnu Srb i ju i Su-madi ju , v rhovni komandan t nemačkih okupacionih t rupa na Jugois toku iskoristio je če tnike i d ruge jedinice doma-

44 Za v r e m e p r o d i r a n j a u Srb i ju , zbog neprek idn ih borb i i ogromnih f izičkih n a p r e z a n j a , zna tno se sman j i l a b r o j n a jač ina jedinica pod k o m a n d o m Vrhovnog š taba. Tako je posle dolaska u S rb i j u 6. p ro le te r ska divizi ja imala oko 2.000 l judi , a ceo 12. ko rpus oko 3.000 boraca . B ro jno s t a n j e jedinica ko je su se n a l a -zile pod k o m a n d o m Glavnog š taba S rb i j e t akođe je bilo m a l o : 21. divizi ja imala je u poče tku s ep t embra 1.100, a 22. divizi ja oko 3.000 boraca . U s ep t embru su divizi je bile zna tno p o p u n j e n e nov im borc ima i u ok tobru je 1. p ro le te r ska divizi ja imala već oko 8.000 l jud i a 25. divizi ja oko 30.000 boraca .

4 5 A rh iv VII JNA, k. 28, reg. br . 1/1: d i rek t iva v rhovnog k o -m a n d a n t a od 28. 8. 1944. godine Ope ra t i vno j g rup i divizi ja.

111

ćih izdajnika. Vrhovna četnička komanda objavila je 1. sep-t embra opštu mobil izaci ju i počela h i tno da p r ebacu j e 4. g r u p u jur i šn ih korpusa 4 6 iz r e j o n a Kruševca i Trs ten ika ka Čačku, kako bi sa n j o m i sa četničkim snagama iz za-padne S rb i j e napala 1. proleterski i 12. korpus i izbacila ih iz Srbi je . U to v reme sve funkc i j e civilne uprave u S r -biji , ko je je dotad imala kvislinška vlada Milana Nedića, preš le su u r u k e nemačkih okupatora . Nakon toga, Nedi-ćeva vlada je napus t i la Beograd i k renu la u Aus t r i ju .

Početkom sep tembra je 1. prole terski korpus otpočeo n a s t u p a n j e sa Zlat ibora na sever. Deo snaga 1. pro le terske divizije, ko jom su komando vali pukovnik Vasa Jovanović i politički komesar potpukovnik Vlado Šćekić, 1. sep tem-b r a je razbio četnike i na ju r i š zauzeo Užičku Požegu. Da bi obezbedio pozadinu za v r e m e p rod i ran ja ka Val jevu, Vrhovni š tab je 5. sep tembra naredio 1. pro le terskom kor-pusu, koj im je komandovao politički komesar pukovnik Mi-jalko Todorović, da zauzme grad Užice (sada Titovo Uzi-ce), a zat im što p r e izbi je u r e j o n Suvobora , or i jen t i šuć i snage u pravcu Val jeva i Lajkovca. I s tovremeno je Ope-ra t ivna grupa divizija dobila zadatak da odmah k rene u određenom pravcu, kako bi se n j ena de js tva uskladila sa de j s tv ima 1. pro le terskog korpusa .

Međut im, 5. sep tembra je počeo napad četničke 4. g r u -pe jur išnih korpusa, zbog čega se odustalo od napada na Užice. Četnici su nas tupal i iz re jona Čačka desnom i levom obalom Zapadne Morave ka Užičkoj Požegi. Namera je n j i -hova bila »tući komunis te u oblasti Požege i Užica, a po-tom pr ikupi t i snage radi da l jeg un i š ten ja crvenih na pro-s toru Srbije«.4 7 Četnici su bili svesni da se rad i o odluču-

4 6 č e t n i č k a 4. g r u p a ju r i šn ih ko rpusa p reds t av l j a l a je u to v r e m e n a j j a č u g r u p a c i j u Draže Mihai lovića; bila je f o r m i r a n a u j u n u 1944. godine od četničkih ko rpusa r a spoređen ih u zapadno j S rb i j i i Sumadi j i , iz ko j ih su uzete n a j b o l j e b r igade i ba ta l jon i . U n j e n sas tav su ulazi la četir i ko rpusa u k u p n e jač ine oko 8.000 če tn ika . Četnički korpus i bili su različi tog sas tava i n j i hova jač ina se k re t a l a od 200 do 2.000 l judi .

47 A r h i v VI I JNA, SV-11306: d i rek t iva br . 6 od 4. 9. 1944. Š t a b a 4. g rupe ju r i šn ih korpusa .

112

jućoj bici za S rb i ju i da će od ishoda ove b i tke zavisiti n j i -hova sudbina . Pošto su postigli i znenađenje , oni su 6. sep-t embra zauzeli Požegu i potisnuli delove 1. proleterskog korpusa južno i zapadno od Užica. No tr i dana kasni je , pošto je pregrupisao snage, 1. proleterski korpus je na J e -lovoj gori (severozapadno od Užica) toj grupaci j i četnika zadao takav udarac da se od n jega nikada više n i j e opo-ravila.

Posle r azb i j an ja četnika unekoliko je i zmenjen prvo-bi tni plan. Na prostoru Užice — Višegrad — Zlat ibor osta-la je samo 37. divizija. G o n j e n j e četnika u pravcu Mal jen — Suvobor — Ravna gora, gde se nalazila četnička v r -hovna komanda, s tav l jeno je u zadatak 1. prole terskoj di-viziji, a gon j en j e u pravcu p lanine Bukovi — zapadne pa -dine Mal jena — Val jevo bio je zada tak 6. pro le terske divizije, pod komandom komandan ta pukovnika Đoke Jo -vanića i političkog komesara po tpukovnika Dragoslava Mu-tapovića. Nas tupa juć i naveden im pravcima, obe divizije su razbile četnike i odbacile ih preko r eke Kolubare. Dok je bežala sa Ravne gore pod udarc ima 1. prole terske divi-zije, četnička vrhovna komanda je 11. septembra , južno od Mionice, bila napadnu ta od delova 6. prole terske divizije. Draža Mihailović je uspeo da se prebaci preko Kolubare i da nađe zašti tu kod hit lerovaca, ali je čitava arhiva čet-ničke vrhovne komande bila zaplenjena .

Ubrzo je 1. proleterski korpus izbio u dolinu Kolubare . Tu se u p rvom svetskom ra tu odigrala poznata ko lubar -ska bi tka (»srpska Marna«), u kojoj je s rpska vojska od-nela znača jnu pobedu nad aus t ro-ugarskom vojskom. A 1941. godine tu je bilo borbeno područ je Sumadi jskog i Posavskog par t izanskog odreda, posebno Kolubarskog ba -tal jona, čiji je komandi r narodni he ro j S tevan Filipović, p red vešan je u Val jevu 22. m a j a 1942, svojim besmr tn im podvigom simbolisao hrabros t i samopožr tvovanje boraca Narodnooslobodilačke vojske. P r e smrti , smeli komandir , gordo podignute glave i pesnica klicao je Komunis t ičkoj par t i j i i oružanoj borbi jugoslovenskih naroda i pozivao ih da tuku hi t lerovske osvajače do po tpune pobede nad ni ima.

8 Beogradska ope rac i j a 113

Nastav l ja juć i of anzi vu, 1. prole terski korpus je noću 14/15. septembra napao na Valjevo, na jveć i g rad u zapad-noj Srbij i . Sa severa su napadal i delovi 1. prole terske di-vizi je a s juga delovi 6. prole terske divizije. Grad su b r a -nili 5. nemački policijski puk, 4. puk Srpskog dobrovo-l jačkog korpusa i četnički Val jevski korpus. Već prvoga dana t r u p e domaćih izdajnika bile su razbi jene. Jedino su delovi policijskog puka pružal i žestok otpor iz u tv rđene kasarne. Nepr i j a te l j je izbegao po tpuno un i š t en je samo zahva l ju juć i tome što je nemački 1. puk divizije »Bran-denburg« uspeo da se probi je iz La jkovca i Uba u grad. I pored pojačanja , nepr i j a te l j je, p re t rpevš i osetne gu-bitke, bio p r inuđen da se 18. sep tembra izvuče iz grada, dolinom Kolubare, ka Ubu. Njega su stalno gonili delovi 1. i 6. prole terske divizije. Sredinom oktobra Vrhovni š tab je sa otoka Visa prešao u oslobođeno Valjevo.

U borbama za Val jevo učestvovao je i narodni hero j Bogdan Bolta, vodnik u ba ta l jonu »Marko Orešković«, j e -dan od n a j h r a b r i j i h par t izanskih bombaša i puškomi t ra -l jezaca, koj i je zarobio deset ine i t a l i j ansk ih i nemačk ih okupatorsk ih vojnika , us taša i četnika, zaplenio više mi-t r a l j eza i uništ io dva tenka . Naroči to se is takao u bo rbama pro t iv nemačkih padobranaca pr i l ikom n j ihovog desanta na Vrhovni š tab u Drva ru . Bogdan Bolta je iz-vršio mnogo podviga, učestvovao je u če t rdese todnevnom he ro j skom maršu 6. divizi je iz zapadne Bosne u Srb i ju . U bo rbama za grad Val jevo Bolta je pos lednj i put ju r i šao i bio smr tno r a n j e n . Izdahnuo je na t lu Srb i je prešavši do n j e s tot ine k i lometa ra u tešk im borbama .

Istoga dana, posle oslobođenja Valjeva, delovi 1. p ro -le terske divizi je oslobodili su gradove Lazarevac i La j ko-vač i sva okolna sela. Bez obzira na to što u tom k r a j u j edno v reme n i j e bilo par t izanskih odreda, u selima su stalno delovali narodnooslobodilački odbori, čiju vlast je na rod priznavao kao jedinu zakonitu vlast. O tome dobro svedoče t r i spomen-ploče u selu Trbušnici , nedaleko od Lazarevca, gde su u avgustu 1943. godine domaći izdajnici

114

otkril i i s t re l ja l i članove narodnooslobodilačkog odbora toga sela. Narod je izabrao svoj drugi odbor, ali je i n j e -gove članove stigla ista sudbina. U odgovoru na ta zver-stva, narod je i po t reći pu t obrazovao odbor narodne vlasti.

Pod komandom potpukovnika Žarka Vidovića i poli-t ičkog komesara potpukovnika Mila Jovičevića, 37. divi-zija, sa osloncem na Zlat ibor, napadala je nepr i j a te l j ske snage u dolini r eke Lima i u zahvatu komunikac i je Više-g rad — Užice. Delovi ove divizi je 6. sep tembra su oslo-bodili Novu Varoš i kod Mokre Gore i Kremana nanel i zna tne gubi tke nemačkoj 7. SS diviziji koja je bila u po-k re tu od Višegrada ka Užicu. Divizija je k r a j e m meseca oslobodila P r i j epo l j e i Pr iboj . Svoj im dejs tv ima ona je ve-zivala k r u p n e snage nepr i j a t e l j a i t ime uspešno sadejs tvo-vala sa 1. pro le tersk im korpusom za v r e m e njegovog pro-dora ka reci Kolubari .

Dvanaest i korpus, pod komandom genera l -majora Da-nila Lekića i političkog komesara pukovnika S tevana Mi-trovića, nas tupa juć i sa severoistočnih padina planine Tare, energičnim napadom je razbio četnike na Povlenu i Med-vedniku i ovladao ovim planinama. Da bi obezbedio 1. p ro-leterski korpus od Loznice i K r u p n j a pri l ikom njegovog napada na Valjevo, S tab 12. korpusa je uput io 16. diviziju, pod komandom ma jo ra Marka Peričina i političkog kome-sara potpukovnika Paška Romca, sa p lan ine Medvednika na komunikac i ju Val jevo — Loznica, a 36. diviziju, pod komandom m a j o r a Radosava Jovića i političkog komesara potpukovnika L juba Momčilovića, ka Peckoj , u namer i da tamo potuče četnike i zatvori pravce koj i vode od K r u p -nja . Korpus je na t a j način, sa osloncem na Povlen i Med-vednik, pr ivukao na sebe jače snage četnika i onemogu-ćio ih da in tervenišu ka Val jevu.

Iz istočne Bosne je 16. sep tembra prešla u Srb i ju 11. divizija, pod komandom pukovnika Miloša Siljegovića i političkog komesara Blaža Đuričića. Ona je odmah razbila j edan ba ta l jon Srpske državne straže i zauzela varošice K r u p a n j i Mali Zvornik.

8' 115

Na t a j način, 12. korpus je izbio u predeo gde je 7. jula 1941. godine, u selu Beloj Crkvi, kod K r u p n j a , pukla prva ustanička puška u Jugoslavij i , stvorivši u j edno po-vol jne uslove za prodor p r e m a Ceru i Mačvi.

Pokre t Opera t ivne grupe divizija, pod komandom ge-nera l -po tpukovnika Peka Dapčevića, iz r e jona Župe i p la-n ine Zelj ina ka Suvoboru i Rudniku počeo je 6. septembra . Krećući se obilaznim pravcem, preko Užičke Požege, Ope-ra t ivna grupa je u toku dve noći, 6/7. i 7/8. septembra , pregazila reku Ibar u re jonu Ušća i izbila na Čemernu planinu. U toku dal jeg nas tupan j a ka dolini Zapadne Mo-rave ona je razbila slabije delove četnika i oslobodila više nase l jen ih mesta (Ivanjicu, Guču, Ar i l je i dr.). U toku noći 13/14. s ep tembra 21. divizija, pod k o m a n d o m pukovnika Miloj a Miloj evića i političkog komesara Mladena Marina, napala je Užičku Požegu, a 5. divizija, pod komandom pukovnika Milut ina Morače i političkog komesara po tpu-kovnika Il i je Materića, napala je Užice, dok je 17. divi-zija, pod komandom pukovnika Gligori ja Mandića i poli-tičkog komesara potpukovnika Branka Petričevića, imala zauzeti Ovčarsko-kablarsku kl isuru i obezbediti se od Ča-čka. Međutim, napad n i j e dao očekivane rezultate, j e r su baš tada iz Višegrada u Užice i Požegu stigli delovi 7. SS divizije koja se prebacivala ka Nišu.

Da ne bi gubila vreme, Opera t ivna grupa je preduzela n a s t u p a n j e na Rudnik. Razbivši četnike i delove Srpske državne straže, 17. divizija je 17. septembra oslobodila Gorn j i Milanovac, a 21. divizija ovladala grebenom plan ine Rudnika. Na levom kri lu, 5. divizija je 20. sep tembra oslo-bodila Aranđelovac.

Na t a j način, Opera t ivna grupa divizija p rodr la je u srce Sumadi j e i stvorila sebi s igurnu bazu za dejs tvo ka komunikac i j i Kra l j evo — Kragu jevac — Topola Beograd i ka dolini Velike Morave ili na sever ka

Komandant 1. armijske grupe general-potpukovnik Peko Dap-čević i politički komesar pu-

B e o g r a d u . 1 kovnik Mijalko Todorović Plavi

116

3. BORBENA DEJSTVA J E D I N I C A GLAVNOG ŠTABA SRBIJE

Kada su Operativna grupa divizija i 1. proleterski i 12. korpus krenuli u ofanzivu, Glavni štab Srbije, na čijem su se čelu nalazili general-potpukovnik Koča Popović i poli-tički komesar Milosav Milosavljević, do maksimuma je aktivirao potčinjene jedinice. Od 28. avgusta do 1. septem-bra one su oslobodile Kuršumliju, Blace, Svrljig i neko-liko drugih naseljenih mesta, nanevši neprijatelju velike gubitke. Značajni su uspesi postignuti i u rušenju želez-ničkih pruga, što je ometalo neprijateljski saobraćaj. Ze-lezničke pruge Niš — Skoplje -— Kraljevo— Raška — Pri-ština, Niš — Prokuplje — Kuršumlija, Stalać — Kruše-vac — Kraljevo i Niš — Svrljig — Knjaževac bile su po-rušene na mnogim mestima, uništeno je oko 150 vagona, razrušeno desetine mostova i nekoliko tunela.48

Glavni štab Srbije, izvršavajući direktivu Vrhovnog štaba od 19. avgusta, preduzeo je i mere za učvršćenje ko-mandovanja i obrazovaitja novih jedinica. Trećeg septem-bra je formirana 45. divizija, a tri dana kasnije formirani su 13. i 14. korpus Narodnooslobodilačke vojske Jugosla-vije.49 Pored toga, pod neposrednom komandom Glavnog štaba Srbije zadržana je 2. proleterska divizija.

Trinaesti korpus, pod komandom pukovnika Ljube Vučkovića i političkog komesara pukovnika Vase Smaje-vića, dobio je zadatak da, u južnoj Srbiji, uništi četničko--nedićevske snage, poruši komunikacije, oslobodi sela i gradove, mobiliše ljudstvo u Narodnooslobodilačku vojsku Jugoslavije i formira nove jedinice (jednu diviziju odmah), organizuje korpusnu vojnu oblast, politički deluje u na-

4i* Arh iv VII JNA, k. 181, reg. br. 47,5: i zveš ta j Glavnog š taba Srb i j e od 1. 10. 1944. Vrhovnom š tabu NOV i POJ .

49 U sas tav 13. korpusa ušle su 22. i 24. divizi ja a u sas tav 14. ko rpusa — 23, 25. i 45. divizi ja.

rodu, održava vezu s je-

Borci NOVJ upadaju u zgradu u Ulici kralja Aleksandra (sa-da Bulevar revolucije) br. 167-a

dinicama bugarske Narod-ne armije i s jedinicama Narodnooslobodilačke voj-ske Jugoslavije u Make-

117

doniji , na Kosovu, u Metohi j i i u Crnoj Gori.50 Skoro iste zadatke dobio je i 14. korpus, koj i je, pod komandom potpukovnika Radivoja Jovanovića i političkog komesara pukovnika R a j e Nedeljkovića, dejs tvovao u istočnoj Srbij i . Trebalo je da ovaj korpus izbije na Dunav i uhvat i vezu s jedinicama Crvene armije .

Šestog sep tembra jedinice Crvene a rmi j e su izbile na jugos lovensko-rumunsku granicu na Dunavu kod Turn -Se-verina. U vezi s t im Vrhovni štab Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je izdao je saopš ten je u kome je, pored ostalog, rekao: » . . . Nastupio je radosni dan koji je cela zemlja očekivala t r i i po godine — Crvena a rmi ja je izbila na granicu Jugoslavije«.

Istočna Srb i ja je postala neobično važno operaci jsko područje . Odbranom toga područ ja nemačke okupa torske jedinice su sa istoka za tvara le pri laze u dolinu r e k e Velike Morave i ka Beogradu, K r a l j e v u i Nišu, va -žnim komunikac i j sk im čvorovima. U to v r e m e u istoč-no j Srb i j i su se nalazile nezna tne nep r i j a t e l j ske snage: u Boru jedan puk belogardejskog Ruskog zašt i tnog ko rpu -sa, j edan puk Srpskog dobrovol jačkog korpusa i dva ba t a -l jona Nemaca; u Đerdapu borbene g rupe »Re« i »Zelezna vrata«; u Don jem Milanovcu dva ba ta l jona ; u Požarevcu jedan ba ta l jon ; u Kostolcu j edan ruda r sk i ba ta l jon ; i na celoj toj t e r i to r i j i Knjaževački , Timočki, Homol jski i Mlavski četnički korpus. Sve ove snage obrazovale su bor -benu g rupu »Fišer«. Radi o jačanja te grupe, nemački ko-mandan t Jugoistoka uputio je u istočnu Srb i ju 2. puk divi-zije »Brandenburg« iz Šumadi j e i 1. b rdsku diviziju iz Crne Gore. Te jedinice su dobile zadatak da na l ini j i Vla-sotince — Bela Pa lanka — reka Timok -— reka Dunav or-ganizuju odbranu prot iv jedinica Crvene armije , da one-moguće dejs tva jedinica Narodnooslobodilačke vojske J u -goslavije u istočnoj Srbi j i i da obezbede eksploataci ju r u d -nika bakra u Boru.

Posle oslobođenja Svrl j iga, Knjaževca, Boljevca i Za-ječara, Stab 14. korpusa je 8. sep tembra preduzeo nas tu -p a n j e ka Dunavu, i to: 23. divizija, pod komandom po tpu-

50 Arh iv V I I JNA, k. 1078, reg. br . 43/1: n a r e đ e n j e Š taba 13. ko rpusa NOVJ od 7. 9. 1944. Š tabu 24. divizije.

118

kovnika Miladina Ivanovića i političkog komesara po tpu-kovnika Voje Popovića, nas tupala je od Za ječara ka Ne-gotinu i Prahovu, a 25. divizija, pod komandom ma jo ra Uroša Kukol ja i političkog komesara potpukovnika Ra-doša Jovanovića, od Boljevca ka D o n j e m Milanovcu dok je 45. divizija, ko jom je komandovao po tpukovnik Rade Zorić i polit ički komesar Sava Radojičić, raspoređena u r e jonu Boljevca, Sokobanje i Knjaževca, gde se p o p u n j a -vala l juds tvom i obezbeđivala borbena de js tva 23. i 25. divizi je sa pravca Aleksinca i Niša. Nas tupa juć i na sever, jedinice 14. korpusa razbile su t r i četnička korpusa. Dva-naestog sep tembra 23. divizija je ušla u Negotin, a 25. di-vizija izbila na Dunav kod Donjeg Milanovca, ali ovaj g rad n i j e uspela da zauzme.

Is tovremeno, dok su jedinice 14. korpusa Narodnoo-slobodilačke vo jske nas tupa le ka Dunavu, iz Niša se ka Zaječaru , Negot inu i Dunavu kre ta la i nemačka 1. b rdska divizija. Odbacivši delove 45. i 23. divizije, ona je 9. sep-t embra zauzela Knjaževac i Zaječar , zatim Negotin, a 13. septembra, posle žestokih borbi s jedinicama 23. divizije, izbila na Dunav. Hitlerovci su uspeli da obrazuju f ron t odbrane na l ini j i Vlasotince — Bela Pa l anka — Zaječar — Negotin.

I zb i j an jem delova 14. korpusa Narodnooslobodilačke vojske na Dunav s tvorene su mogućnost i da se uspostavi neposredna veza s jedinicama Crvene a rmi j e ko je su se nalazile na levoj obali te reke. P reds tavn ik Glavnog štaba Srb i je pukovnik L jubodrag Đurić, koji se nalazio sa 23. divizijom, dobio je zadatak da se sa preds tavnic ima Crvene a rmi je sporazume o usk lađ ivanju borben ih dejs tava i, u prvom redu, o dob i j an ju oružja, u kome se, usled masov-nog pri l iva novih boraca, oskudevalo. Noću 12/13. sep tem-b ra grupa boraca NOVJ sa p reds t avn ikom Glavnog š taba S rb i j e prebaci la se p reko Dunava kod Radu jevca i u salu G r u j i s tupila u vezu sa sovjetskim jedinicama.

U zoru borci NOVJ su se s nekol iko c rvenoa rme jaca vrat i l i u Radujevac , a L j u b o d r a g Đurić je ostao u R u m u -ni j i da uspostavi vezu s višim š tabovima Crvene a rmi je . Uveče su delovi nemačke 1. b rdske divizi je prodr l i od Ne-gotina u R a d u j evac i odsekli ba t a l j on koj i je bio u p r a t n j i

119

Ljubodraga Đurića. Ba ta l jon je bio p r inuđen da se u toku noći prebaci preko Dunava u Rumuni ju , gde je bio srdačno dočekan od sovje tskih boraca i s tareš ina i gde je ostao do k r a j a septembra .

Posle izb i jan ja 25. divizi je na Dunav kod Donjeg Mi-lanovca, Š tab 14. korpusa je na levu obalu uput io pat ro le u ci l ju u spos t av l j an j a veze sa delovima Crvene a rmi je . Trinaestog sep tembra ova patrola se vrat i la iz R u m u n i j e sa grupom crvenoarmejaca . Š tab 14. korpusa je bratski primio sovje tske vojnike, a zatim je svoga preds tavnika uputio na levu obalu Dunava.

Vest o uspos tav l jan ju neposredne veze sa Crvenom a rmi jom brzo se rašir i la po svim jedinicama Narodnooslo-bodilačke vojske Jugoslavi je . To je bio veliki t r enu tak . Ono što je donedavno bilo san i nada svih jugoslovenskih boraca sada se ostvarilo.

Posle prodora nemačke 1. b rdske divizije u dolinu reke Timoka, Š tab 14. korpusa Narodnooslobodilačke voj -ske Jugoslavi je , očekujući nas tupan je Crvene a rmi je iz Ru-m u n i j e i Bugarske , rasporedio je svoje divizi je na vodo-delnici između reka Timoka i Velike Morave rad i v r š en j a udara po komunikac i jama u pozadini nemačkog f ron ta obrazovanog na reci Timoku. Iako nisu mogle sprečiti pro-dor nemačke 1. b rdske divizije u dolinu Timoka, jedinice 14. korpusa postigle su zna tne uspehe. One su razbile čet-ničke snage u istočnoj Srbij i , fo rmira le pet par t izanskih odreda i u svim oslobođenim mest ima obrazovale organe na rodne vlasti, a de js tvom na komunikac i jama znatno ote-žale maneva r i snabdevanje nepr i j a te l j sk ih jedinica koje su se nalazile u dolini Timoka.

Odmah posle fo rmi ran ja , 13. korpus Narodnooslobo-dilačke vojske Jugoslavi je preduzeo je napade na svom operaci jskom području , gde se u to v reme nalazilo neko-liko hi l jada nemačkih vojnika, 3. i 5. puk belogardejskog Ruskog zašti tnog korpusa, delovi Srpske državne straže, četničke i bal is t ičke snage. P red početak napada, 24. di-vizija 13. korpusa, pod komandom m a j o r a Mila Čalovića i političkog komesara potpukovnika Srbol juba Josifovića, nalazila su se kod Leskovca, a 22. divizija, pod komandom potpukovnika Ra tka Sof i janića i poli t ičkog komesara pot -

120

pukovnika Dragoslava Đorđevića, bila je raspoređena na desnoj obali Južne Morave, kod Vlasotinca i Surdul ice . Na operac i j skom pod ruč ju ovoga korpusa dejs tvovalo je i osamnaest par t izanskih odreda.

Posle odlaska bugarskog 1. okupacionog korpusa, j ed i -nice 13. korpusa Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je brzo su zauzele Surdulicu, Vladičin Han, Vranje , B u j a n o -vac, Babušnicu, Caribrod (sada Dimitrovgrad), Bosi l jgrad i razbile četnički Čegarski korpus. Do polovine sep tembra 13. korpus je zna tno proširio s lobodnu te r i to r i ju . N e p r i j a -te l j je na n j egovom operaci jskom pod ruč ju još držao samo gradove Niš, Leskovac, Vlasotince i rudn ik kod sela Mač-katice. Železnička pruga i put u dolini reke Južne Morave potpuno su izbačeni iz upotrebe, zbog čega su nemačke okupatorske snage pr is i l jene da saobraća j sa Grčkom i Makedoni jom obav l j a ju samo dol inom Ibra. Četničke sna-ge bile su gotovo razbi jene, a bal ist i su pre t rpe l i zna tne gubitke, naroči to u r e jonu Bujanovca . Post ignut i uspesi omogućili su obrazovanje organa na rodne vlasti na oslobo-đenoj t e r i to r i j i i popunu jedinica. Pr i l iv novih boraca bio je toliko veliki da je, pored više odreda, 20. sep tembra fo rmi rana i 46. divizija, pod komandom Tomice Popovića i političkog komesara Mili je Stanišića.

Neposredno potč in jena Glavnom štabu Srb i j e bila je 2. proleterska divizija, pod komandom potpukovnika Sre-do ja Uroševića i polit ičkog komesara po tpukovnika Mil in-ka Đurovića. Sa područ ja Toplice ona se 9. septembra p re -bacila u re jon Kruševca, gde je, os lan ja juć i se na severne pad ine p lan ine Velikog Jas t repca , ruši la komunikac i ju Kra l j evo — Kruševac — Stalać — Niš i vodila uspešne borbe prot iv nemačkih okupatorsk ih snaga, četnika i S r p -ske d ržavne straže.

Jedinice pod komandom Glavnog štaba Srb i je postigle su znača jne uspehe u istočnoj i južnoj Srbij i . One su oslo-bodile veću ter i tor i ju , uspostavile neposrednu vezu sa Cr-venom a r m i j o m na Dunavu, nane le vel ike gubi tke če tn i -cima i d rugim kvislinzima i onesposobile saobraćaj na ko-munikac i jama u dolini r eke J u ž n e Morave od Kumanova do Leskovca. Na oslobođenim područ j ima bila je organi-zovana narodna vlast. U redove Narodnooslobodilačke v o j -

121

s k e Jugoslavi je stupio je veliki bro j novih boraca, što je omogućilo da se formira nekoliko par t izanskih odreda i b r igada i dve divizije.

P rodor Opera t ivne g rupe divizi ja u Sumadi ju , izbi ja-n j e 1. proleterskog i 12. korpusa na Kolubaru i J a d a r i 14. korpusa na Dunav i za tva ran je doline reke J u ž n e Morave od s t rane 13. korpusa označili su uspešan završetak p rve e tape borbi za Srb i ju . P o m e n u t e snage bi le su t ime postav-l j ene na položaje s koj ih su mogle ubrzo k renu t i u borbu za potpuno oslobođenje još okupi ranog dela Srb i je i Beo-grada. Iako nisu još bili po tpuno uništeni, četnici su nizom teških poraza bili dovedeni u veoma kr i t ičnu si tuaciju. Svi n j ihovi planovi , a u j edno i p lanovi n a j r e a k c i o n a r n i j i h krugova na zapadu bil i su srušeni .

Bez obzira na neprek idne borbe i marševe, u jedini-cama Narodnooslobodilačke vojske Jugos lavi je intenzivno se izvodila politička i opš tekul turna obuka boraca. Orga-nizacije Komunis t ičke pa r t i j e i Saveza komunist ičke omla-dine Jugoslavi je održale su više sas tanaka na ko j ima je podvučen značaj S rb i j e i predstojećeg oslobođenja Beo-grada, a naroči to značaj zajedničkih borbenih de js tava s jedinicama Crvene armi je . Politički komesari , na poli-t ičkim časovima, govorili su borcima o narodnooslobodi-lačkoj borbi, o izdajničkoj ulozi četnika i drugih nepr i j a -te l ja jugoslovenskog naroda, o međunarodno j si tuacij i itd.,51 u l is tovima pojed in ih jedinica š tampani su članci u

5 1 S ta je sve bilo s ad rža j vasp i tnog r a d a u jedin icama N a -rodnooslobodi lačke vo j ske Jugos lav i je pred beogradsku operac i ju vidi se iz sačuvan ih d o k u m e n a t a iz toga per ioda. Tako se u izve-š t a j u Š taba 9. s rpske b r igade *od 24. 9. 1944. kaže :

»Uvek k a d a pojedin i ba ta l jon i ili čete n e m a j u pokre t , od r -ž a v a j u se polit ički časovi.

1. Čitani su članci iz »Nove Jugoslavi je« . Skoro u svim če-t a m a je či tan č l anak »Sovjetski čov jek i naša borba« a ostali članci či tani su različi to u razn im če tama.

2. Održani su časovi u svim če tama na ko j ima su o b j a š n j e n e od luke A V N O J - a i d i skutova lo se po n j i m a .

3. S obzirom na nove drugove mora lo se održat i više časova o pa r t i zansko j disciplini, o ponašan ju , o d r u g a r s t v u itd.

4. Sve vest i i »Ratne novosti« proč i tane su če tama i p rod i -skutovane . Diskutovalo se o sporazumu Subašić-Ti to .

5. Držani su časovi o ulozi Komunis t i čke p a r t i j e u borbi p r o -t i v f a š i zma . . . « (Arhiv VI I JNA, k. 1067, reg. br . 23/3).

122

koj ima su borci i rukovodioci izražavali svoju radost po-vodom dolaska Crvene a rmi j e na istočne granice Jugosla-vije, govorili o borbama u Srbi j i i oslobodilačkim tradici-j ama srpskoga naroda. U oslobođenim gradovima i selima održan je veliki b ro j zborova i pr i redbi , što je, pored osta-log, doprinelo pri l ivu velikog bro ja novih boraca u jedi-nice Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je .

Jed in icama Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je , ko j e su bile određene da učes tvu ju u beogradskoj opera-ciji, Vrhovni k o m a n d a n t marša l Tito postavio je određene opera t ivne zadatke .

U prvoj etapi beogradske operaci je od jedinica Narod-nooslobodilačke vojske Jugoslavi je glavnu ulogu je imala 1. a rmi j ska g rupa (1. proleterski i 12. korpus) koja je sa zapada i juga imala da podiđe Beogradu, zauzme više upo-rišta nepr i j a te l j a i izbije na l ini ju Topola — Mladenovac — Obrenovac a delom snaga na reku Veliku Moravu kod Velike P lane radi povezivanja s jedinicama Crvene a r m i j e i radi p resecanja komunikaci ja ko je s juga vode ka Beo-gradu.

Prv i proleterski korpus (1. i 6. proleterska, 5, 17. i 21. divizija) t rebalo je da napadom od Val jeva zauzme Ub, Stepojevac, Kosmaj i Aranđelovac, preseče komunikaci ju Kragu jevac — Mladenovac — Beograd i delom snaga iz-b i je na reku Veliku Moravu a d rug im delom se obezbedi od nepr i j a t e l j a u Kragujevcu , Kra l j evu i Čačku.

Dvanaest i korpus (11, 16, 36. i 28. divizija) imao je za-datak da zauzme Loznicu, Kovi l jaču i Mačvu, blokira 5 a -bac, a zat im produži dejs tvo desnom obalom Save ka Obre-novcu.

Četrnaes t i korpus (23, 25. i 45. divizija) t rebalo je da za jedno s jed in icama Crvene a r m i j e oslobodi još neoslobo-đeni deo istočne Srbi je .

Tr inaes t i korpus (22, 24, 46. i 47. divizija) t rebalo je da spreči prodor nemačkih snaga dolinom Južne Morave, od Skoplja ka Nišu, napada nemačke garnizone u dolini Južne Morave i delom snaga de j s tvu je na niskom pravcu zajedno sa bugarskim jedinicama.

123

Druga proleterska divizija, kao samostalna borbena grupa , imala je, s osloncem na p lan inu Jas t rebac , da d e j -s t vu j e u pravcu Kruševca i ometa saobraćaj nepr i j a te l j a u dolini Zapadne i Južne Morave.

Jedinice Glavnog štaba Makedoni je (Bregalničko-stru-mički, 15. i 16. korpus) imale su zadatak da napada ju snage nemačke grupe a rmi ja »E« koje su se, preko Makedonije , izvlačile iz Grčke na sever, nanose im što veće gubi tke i usporava ju izvlačenje a delom snaga, za jedno sa buga r -skim jedinicama de j s tvu ju na skopskom i veleškom pravcu.

U drugoj etapi operaci je 1. a rmi j ska grupa je, obez-beđu juć i se delom snaga p rema Kragu jevcu , Kra l j evu i Čačku, imala zadatak da s l ini je Mladenovac, Obrenovac, pošto se pre thodno spoji s jedinicama Crvene armije , na -s tupa ka Beogradu i za jedno s n j i m a razbi je delove ne -mačke g rupe a rmi j a »F« i oslobodi glavni grad Jugosla-vije. U istočnoj Srbi j i 14. korpus je imao da posedne oslo-bođenu te r i tor i ju i da delom snaga sade j s tvu je s jedini-cama C r v e n e a rmi je u nas tupan ju ka Beogradu i Nišu a 13. korpus da oslobodi Leskovac i V r a n j e i za jedno s jedini-cama bugarske i Crvene a rmi je zauzme Niš, a potom usme-ri de js tva na nepr i j a t e l j a u dolinama Z a p a d n e Morave i Ibra kuda su se nemačke okupa torske snage izvlačile na severozapad. Jedinice Glavnog š taba Makedoni je imale su da d e j s t v u j u kao i u p rvo j etapi operaci je .

Glavnu ulogu u drugoj etapi operaci je imao je 1. p ro-leterski korpus koji je t rebalo da nas tupa opštim pravcem Aranđelovac — Beograd, slomi spol jnu odbranu nep r i j a -te l ja i za jedno sa 4. gardi j sk im mehanizovanim korpusom Crvene a rmi j e i 12. korpusom NOVJ zauzme Beograd.

U zoni de js tva 1. a rmi j ske g rupe NOVJ zemlj iš te je manevarsko i omogućava upot rebu svih snaga, uk l juču juć i i tenkovske, ali je p laninskim vencem Rudnik — Venčac — Kosma j — Avala, koj i čini vododelnicu između reka Velike Morave i Kolubare, podel jeno na dva izrazita ope-raci jska pravca: kragujevački , koji s juga, preko K r a g u -jevca i Mladenovca, vodi ka r e jonu Beograda, i val jevski , koj i s juga, preko Valjeva, izvodi takođe u re jon Beo-grada.

124

DeOSTVA OeDINICA N O V J U SRBIOI ( P r v a p o l o v i n a s e p t e m b r a 1 9 4 4 . g o d . )

S obzirom na predstojeće nad i r an j e sovje tsko- jugo-slovenskih snaga sa istoka ka dolini Velike Morave, u su-sret 1. a rmi j sko j grupi NOVJ, n j e n e jedinice su uporno nas toja le da ovlada ju lancem niskih planina Rudnik — Venčac — Kosmaj — Avala, kako bi bočnim napad ima što više ugrozile nepr i j a t e l j ske snage duž čitavog k ragu -jevačkog pravca i olakšale prodor sovje tskih i jugosloven-skih snaga sa istoka ka Velikoj Moravi, radi p rodužen ja za jedničkih operaci ja ka Beogradu.

Zapadno od navedenog planinskog lanca, zahva ta juć i na zapadu i š iroku dolinu Kolubare , ocrtava se m a n j e va-žan val jevski pravac, ko j im su mogle da se upu te pomoćne snage. Međut im, još p re početka za jedničkih operaci ja sa Crvenom armi jom, snage 1. proleterskog i 12. udarnog kor -pusa su bile izbile pred Ub, Obrenovac i Šabac, tako da Nemci nisu iskoristili vel ike mogućnost i ko je su im, za in te rvenci ju tenkovskih i motor izovanih snaga, pružale ravnice Mačve, Pocerine, Tamnave , Posavine i Kolubare .

Dok su se jedinice u istočnim delovima Jugoslavi je p r ip remale da, za jedno sa sovje tskim t rupama, oslobode još neoslobođene k r a j e v e S rb i j e i Beograd, dotle su ostale snage Narodnooslobodilačke vojske Jugoslavi je izvodile ofanzivna de js tva i postizale znača jne pobede. De j s tvu juć i po jedins tvenom opera t ivno-s t ra tegi jskom planu i pod ru -kovodstvom Vrhovnog štaba, Narodnooslobodilačka vojska je do k r a j a sep tembra 1944. oslobodila veliki deo Jugosla-vije.

Usled svestrane, iako k r a t k o t r a j n e pr ipreme, sovje t -ske t rupe 3. ukra j inskog f ron ta i jedinice Opera t ivne grupe divizija, 1. proleterskog, 12, 13. i 14. korpusa Narodnoo-slobodilačke vo jske Jugoslavi je bi le su potpuno spremne za zajednička borbena dejs tva na te r i tor i j i Srbi je .

Sovjetski i jugoslo venski borci gor eli su jednom že-l jom — da što brže razbi ju nep r i j a t e l j a i oslobode glavni grad nove Jugoslavi je .

125