II vežba Morfološka građa tela medonosne...

Morfološka građa tela

medonosne pčele (Apis mellifera)

II vežba

Katedra za biologiju

Fakultet veterinarske medicine

Univerziteta u Beogradu

Phylum: Arthropoda

Subphylum: Uniramia

Classis: Insecta

Subclassis: Pterygota

Ordo: Hymenoptera

Subordo: Apocrita

Familia: Apidae

Subfamilia: Apinae

Genus: Apis

Species: A. mellifera – medonosna pčela

TAKSONOMSKI STATUS MEDONOSNE PČELE

Apis mellifera – građa tela

otrovna

žlezda

rectum

žaoka


ganglije

nervne

lestvice

jezik

ždrelo

mozak

pljuvačne

žlezde

krilni

mišićiaorta

medni želudac

srednje crevo dorzalni

krvni sud

respiratorni

mišići

tanko crevo

Kod pčela čitavo telo prekrivaju dlake ili

čekinje (sete) egzokutikularnog sastava,

različite strukture i funkcije.

Najbrojnije su pokrivne dlake koje u vidu

gustog dlakavog pokrivača štite telo pčele.

Za te dlake se prilepljuje polen tokom

boravka pčele na cvetu što pčeli

omogućava ulogu polinatora (oprašivača).

polenova zrna

pokrivne dlake

Opšta šema građe

ekstremiteta pčele

APARAT ZA

ČIŠĆENJE

ANTENA

Prednji ekstremitet pčele

tarsustibia

tibialni

zub

tarzalno

udubljenje

čekinje

POSMATRANJE PREPARATA:

Prednji ekstremitet pčele – lupa, uveličanje 4x

Prednji ekstremitet pčele (aparat za čisšćenje) – mikroskop, uveličanje 4x

grabulja

(rastellum)

trochantercoxa

femur

tibia

prašne

(polenove)

četkice

Zadnji ekstremitet pčele – unutrašnja strana

prašna

kašika

coxa

tarsus

Zadnji ekstremitet pčele – spoljašnja strana

coxa

trochanter

femur

tibia

tarsus

corbicula

grabulja

(rastellum)

prašna kašika

basitarsus


Zadnji ekstremitet pčele – lupa, uveličanje 2,5x

radioli

kukice

žlebovi

costa

subcosta

radius

PREDNJE

KRILO

ZADNJE

KRILO

Krila pčele

Kukice na gornjoj ivici

zadnjeg krila

Krila pčele


Krila pčele – lupa, uveličanje 2,5x

Krila pčele (kukice) – mikroskop, uveličanje 4x

Na antenama se pored taktilnih i

hemoreceptornih čula nalazi i

Džonstonov organ koji funkcioniše

kao ORGAN ČULA SLUHA.

Džonstonov organ

(čulne jamice)

Antena

Džonstonov organ, slično timpanalnim organima drugih insekata, prima tonove

iznad 60 Hz, što predstavlja ultrazvuk koji nije dostupan čoveku.

Istovremeno, ovaj organ služi kao ČULO ZA BRZINU, VIBRACIJE I

ZEMLJINU TEŽU.

Glava pčele

Maksile I čine sledeći delovi:

Cd - cardo

St - stipes od koga polaze Lacinia i Galea - Ga

MxPlp - Palpus maxillaris

Maksile II su osnovnim delovima spojene uzdužno

tako da obrazuju jedinstvenu celinu – labium podeljen na:

Pmt - Postmentum (submentum)

Prmt - Prementum (mentum)

Gls - Glossa

Lbl - Labellum

Pgl - paraglossa

LbPlp - labijalni palpus

Usni aparat pčele:

ZA GRICKANJE I SRKANJE

Delovi usnog aparata

labellum

Jezik

(glossa)

labellum

Kada pčela zaroni jezik u nektarije cveta,

svi izduženi delovi maksila I i II obrazuju

proboscis (sisaljku) koja sadrži olučasti

žljeb za usisavanje nektara na ventralnoj

strani, dok je na dorzalnoj strani uzani

kanal za izbacivanje sekreta pljuvačnih

žlezda.

proboscis

ocelle

antena

složeno oko

mandibule

stipes

paraglossa

palpus labialis

glossa

proboscis

Apis mellifera – spoljašnja morfologija glavenog regiona

Glava i usni aparat pčele

USNI APARAT MEDONOSNE PČELE

prilagođen je za

GRICKANJE i SRKANJE


Usni aparat pčele – lupa, uveličanje 4x

Usni aparat pčele (jezik) – mikroskop, uveličanje 4x

- Hrana prolazi kroz ezofagus i ulazi u medni želudac

- Uloga mednog želuca je da se u njemu nektar donese od cvetova do

košnice. U njemu počinje pretvaranje nektara u med.

DIGESTIVNI SISTEM PČELE

- Medni želudac izgleda kao

providna kesica koja, kad je

puna, zauzima veći deo prednjeg

abdomena.

- Kada je prazan misići se

skupljaju i značajno ga smanjuju.

- Kada je maksimalno pun, u njega

može stati oko 100 mg nektara

ali najčešće pčela u njemu nosi

20 do 40 mg.

- Da bi sakupila 1 kg nektara pčela

treba da donese oko 150000 puta

tovar nektara, dok za 1 kg meda

treba obaviti tri puta više letova.


PROVENTRIKULUS – zalistak koji sprečava da se nektar iz

mednog želuca prebaci u sledeće organe digestivnog kanala.


Varenje i apsorbcija se najvećim delom odvijaju u srednjem crevu.

Srednje crevo se nastavlja na rektum kroz koji se izbacuju ostaci hrane.


Kao i medni želudac, i rektum ima

sposobnost da se znatno proširi.

To omogućava pčelama da ne

defeciraju u košnici, već da zadrze

veliku količinu ostataka hrane u

rektumu, tokom dugih perioda

zatočeništva u košnici (kao što je to

slučaj tokom zime).


Čvrst otpad (uglavnom nesvaren

polen, masti, mrtve ćelije zeluca i

dr.) prolaze kroz crevo do

rektuma i zatim se izlučuju.

Tečni (azotni) otpad se apsorbuje

iz telesne tečnosti pomoću

Malpigijevih tubula (ekskretornih

tubula – cevcice), koji ga izlučuju

u crevo i rektum.

Pčele imaju oko 100

Malpigijevih tubula. Oni su

dobili naziv po italijanskom

fiziologu, (Malpighi, 1623-1694),

kao i protozoa koja parazitira u

njima Malpighamoeba mellificae.

EKSKRETORNI SISTEM PČELE

DIGESTIVNI i EKSKRETORNI SISTEM PČELE

Voljkaždreloždrelo

bočna faringealna žlezda

glavena pljuvačna žlezda

jednjak

medni želudac

grudna

pljuvačna

žlezda

proventriculus

ventriculus

Malpigijeve cevčicerectum

rektalne

papile

tanko

crevo

Masno tkivo predstavlja sloj

specifičnih ćelija koje su u vidu listića

labavo spojene za telesni zid u regionu

abdomena.

Postoje dve vrste ćelija masnog tkiva:

1. Adipociti (trofociti) – tipične ćelije

maskog tkiva u kojima se akumuliraju

rezerve glikogena i masti, ali i proteini i

ugljeni hidrati (za preživljavanje

nepovoljnih uslova). Najviše ih ima kod

larvi pred ulutkavanje i troše se sve do

izleganja imaga);

2. Enociti – u kojima se akumuliraju

nepotrebni štetni produkti metabolizma,

ali i polutanti iz životne sredine.

Vremenom potamni zbog

nagomilavanja ekskreta.

MASNO TKIVO

Cirkulatorni sistem od krvnih sudova sadrži dorzalno srce i aorte.

Iz njih hemolimfa se izliva u šupljine (sinuse i lakune).

Osnovna uloga cirkulatornog sistema je transport hranljivih

materija iz creva do drugih celija u organizmu, hormona i imunih

peptida, ali i otpadnih materija iz ćelija do ekskretornh organa.

Cirkulatorni i respiratorni

sistem kod pčela (insekata)

su razdvojeni – za razliku

od sisara.

CIRKULATORNI SISTEM PČELE

Insekti nemaju pluća niti centralizovani

respiratorni sistem.

Poseduju sistem traheja koje nose kiseonik

u i CO2 iz ćelija.

Traheje su povezane sa spoljašnjom

sredinom preko sistema od deset parova

otvora - stigmi

U toku odmora, disanje pčela se obavlja pasivnom difuzijom.

Sistem organa za disanje - TRAHEJE

10 pari stigmi (žigova), smeštenih sa obe

bočne strane (na pleurama) tela, i to:

- tri para na grudima (na svakom

grudnom segmentu po jedan par),

- sedam pari na trbušnim telesnim

segmentima.

Stigme se nastavljaju u proširenja

označena kao trem, koja su obložena

dlačicama u cilju zadržavanja stranih

čestica i sprečavanja da one prodru u

traheje i zapuše ih.



stigme

traheja

cerebralne

trahejne kese

torakalne

trahejne kese

abdominalne

trahejne komisure

ventralne trahejne komisure

traheja

traheja

Atrijum

Tokom napora (npr. let), pčele pumpaju svoje abdomene poput

meha i time povećavaju razmenu gasova.

Insekti su prilagođeni da tolerišu mnogo veće koncentracije CO2

od lјudi.

VOSKOVE ŽLEZDE PČELE


Voštana ogledala – lupa, uveličanje 4x

Sveže izlučene voštanje ljuspice

VOSKOVE ŽLEZDE PČELE

ŽAOČNA-OTROVNA ŽLEZDA

Apis mellifera

ŽAOČNI

APARAT

rezervoar

žaočne žlezde

žaoka

ŽAOČNA-OTROVNA ŽLEZDA

Velika

žaočna

žlezda

Rezervoar velike

žaočne žlezde

Mala

žaočna

žlezda

Ugaoni

retraktorni

mišići

Pokretački

mišić

žaoke

žaoka

Žaočni pipci

Retraktorni

mišić

kvadratne

pločice

pokretačkimišić

kvadratne

pločice

žaočni

bulbus

Kp – kvadratne pločice

Dp – duguljaste pločice

Tp – trouglaste pločice

Lžž – luci žaočnog žleba

Žž – žaočni žleb; Žp – žaočni pipci

St – stileti žaoke

ŽAOČNI

APARAT

POSMATRANJE PREPARATRA:

Žaočni aparat pčele – lupa, uveličanje 4x

Žaočni aparat pčele (stileti) – mikroskop, uveličanje 4x

otrovna

žlezda

rectum

žaoka

ganglije

nervne

lestvice

jezik

ždrelo

mozak

pljuvačne

žlezde

krilni

mišićiaorta

medni želudac

srednje crevo dorzalni

krvni sud

respiratorni

mišići

tanko crevo


Razmnožavanje medonosne pčele

(ženski polni organi, muški polni organi)

ŽENSKI POLNI ORGANI

JAJNICI

PARNI

JAJOVODI

Polni organi matice:

parni JAJNICI od kojih polaze

PARNI JAJOVODI koji se ulivaju

u jedan NEPARNI JAJOVOD.

Na prelazu NEPARNOG JAJOVODA

u VAGINU evaginacijom se obrazuje

SPERMATEKA – kesica u kojoj se

deponuje sperma nakon parenja

matice sa trutom

- spermatekalne žlezde čiji se sekret

izlučuje u spermateku u cilju održavanja

svežine i funkcionalnosti spermatozoida

koji su u njoj deponovani,

- spermatekalna pumpa za potiskivanje

sperme u vaginu radi oplođenja

neposredno pre polaganja.

VAGINA

PENIS

TRUTA

t

vd

Polni organi truta:

parni TESTISI (t) od kojih polaze

PARNI SEMEVODI (vd) koji se

proširuju u SEMENE KESICE -

proširenja u kojima se deponulu zreli

spermatozoidi (vs) a zatim spajaju u

jedan NEPARNI SEMEVOD (de)

iz koga se spermatozoidi ubrizgavaju

u PENIS kontrakcijama BRIZNIKA

(mišićnog dela semenovoda).

de

vs

SEMENE KESICE su tankim kanalima

povezane sa SLUZNIM ŽLEZDAMA

(SŽ) koje luče belančevinastu sluz za

objedinjavanje više spermatozoida u

spermatofore.

sžsperma

i sluz

bulbus

penisa

Da bi nastali haploidni SMERMATOZOIDI neophodno je da haploidne

SPERMATOGONIJE prođu kroz proces ENDOREDUPLIKACIJE

(endomitoze) – fazu intenzivne replikacije hromozoma, bez deobe jedra.

POLNI ORGANI TRUTA

Disekcija pčele

Disekcija pčele

Za disekciju je najbolje koristiti sveže sakupljene žive

pčele koje se samo ubace kratko u frižider da se „ošamute“

i potom disekuju.

Disekcijom abdomena lako se može izolovati digestivni

sistem i kutikularni omotač uz koji je prilepljeno masno

tkivo (koje se može odvojiti, mada su količine minimalne i

teško ga je „oguliti“, daleko je lakše da se ostavi zajedno sa

kutikulom, kao za potrebe izolacije RNK kada se prati

ekpresija gena).

Pribor za disekciju

1. Pean,

2. Razne pincete,

3. Makaze,

4. Petri šolja ispunjena

voskom

5. Entomološke igle

1 2 2 2 2 3

4 5

Pčelu treba najpre fiksirati za podlogu

(petri šolja ispunjena voskom) sa 2 entomološke

igle. Obavlja na sledeći način:

1. Uzeti pčelu pincetom i postaviti je da leži na

leđima

2. Jednu iglu probosti kroz sredinu toraksa

3. Drugu iglu probosti kroz zadnji abdominalni

segment, pazeći da se ne probuši rektum

(igla se bode uvek malo sa strane od sredine).

Osim toga, abdomen treba da bude zategnut.

Zato se abdomen iglom povuče, rastegne i

prilikom probadanja zategne.

2 3

2 i 3

1

4. Uzeti makazice i jedan vrh zavući bočno (sa leve ili desne

strane) u kaudalnom delu i lagano seckati bazalnu membranu

između sternita i pleura duž celog abdomena, tako da se sterniti na

kraju mogu odvojiti, odnosno abdomen otvotiti kao „knjiga“ .

4

Medni želudac

II vežba Morfološka građa tela medonosne...

Documents

Transcript of II vežba Morfološka građa tela medonosne...