II deoTehnike ili metodi identifikacije osobe

Osoba u kriminalisticiOsoba predstavlja primarni objekat identifikacije.Pojavljuje se kao:

iva osoba uinilac KD,le,ostaci ljudskog tela,uesnik ili svedok KD.

IdentitetSvaki objekat u prirodi (osoba, ivotinja, predmet) razlikuje se od svih drugih i svega drugoga. esto su objekti iste vrste vrlo slini i ne mogu se razlikovati bez primene odreenih metoda identifikacije koji e izdvojiti detalje po kojima se objekti ipak razlikuju.

Identitet predstavlja skup nepromenljivih obeleja koja ine odreenu osobu ili predmet, a po kojima se moe razlikovati od svih drugih. Taj skup obeleja, odnosno individualnih karakteristika predstavlja individualnost.

Identifikacija osoba je utvrivanje istovetnosti nepoznatih karakteristika sa poznatim karakteristikama.To je postupak uporeivanja odreenog broja identifikacionih obeleja, pri emu se ustanovljava podudarnost ili razliitost izmeu objekata koji se uporeuju.

Identifikacija osobe

Identifikovanje osobe podrazumeva postupak utvrivanja istovetnosti sporne osobe sa:osobom koja je pred nama,osobom koja se trai, osobom koja je ranije registrovana.

Utvrditi identitet jedne osobe znai utvrditi sve jedinstvene karakteristuke po kojima se ta osoba razlikuje od drugih.Identifikovanje osobe

IstorijatPotrebe za razlikovanjem, prepoznavanjem i identifikacijom meu osobama javljaju se jo u dalekoj prolosti. U doba plemenskog ureenja ljudske zajednice lanovima plemena koji su se ogreili o plemenska pravila odreivan je progon. To je bila drastina mera kanjavanja koja ih je oznaavala, jer se nije moglo samostalno preivljavati, bez vatre, hrane i lovake opreme. Oznaavanje je vreno i sakaenjem, oiljcima ili igosanjem, kako bi svi znali da se radi o prognaniku, pa ga obino, nakon to je prepoznat kao takav, nije prihvatalo ni jedno drugo pleme. U srednjovekovnoj Evropi su poznati slini naini oznaavanja ubica, lopova i nemoralnih osoba.

Uinioci kriminalnih dela registrovani su tako to su obeleavani na razliite nehumane naine: sakaenje,igosanje,

Vrena su odstranjivanja pojedinih delova tela (prst,aka, ruka, nos,uvo) izvriocu krivinog dela, u cilju njegovog trajnog obeleavanja i registrovanja. To je zavislio od poinjenog krivinog dela: za kradju se sekla ruka, za izgovorenu la jezik i sl.

Ovakav nain obeleavanja imao je za posledicu stvaranje trajnog invaliditeta, a nije bio pouzdan metod identifikacije,jer je sakaenje moglo uslediti i u nekim drugim okolnostima.

Istorijat

Za obeleavanje nekih kriminalnih dela utiskivani su znakovi na delove tela pomou vruih igova. igovi su bili napravljeni u vidu slova koja su simbolizovala izvreno krivino delo.

U Engleskoj je igosan dlan na osnovu kojeg se zakljuivalo da je osoba povratnik u izvrenju krivinog dela. Istorijat

IstorijatU Francuskoj su lopovi igosani slovom V (Voleur). Rimljani su kradljivcima utiskivali ig na lea u obliku slova F(Furtum).

IstorijatPojedine metode iprepoznavanja koristile su se i u humanije svrhe.Poznato je da su pre etiri hiljade godina u pisanim dokumentima Asiraca i Vavilonaca kao dokaz autorstva na dokumentima utiskivali i otiske papilarnih linija prsta (supur). Stari Kinezi daktiloskopirali su novoroenad kako bi spreili zamenu dece.

II.2

Metodi identifikacije ive osobe

Karakteristike ivih osobaKarakteristike ljudskog tela koje se nose od roenja.Karakteristike koje se ne menjaju tokom ivota.Karakteristike koje se mogu meriti.Karakteristike preko kojih je mogue izvriti prepoznavanje ili pouzdanu identifikaciju.

Spoljanje karakteristike lica i tela - izgled.Biometrijske karakteristike.

Metodi identifikacije ive osobeKlasini metodi parada identifikacija, antropometrijska identifikacija,vizuelno prepoznavanje, opis fizikog izgleda lica i tela.Savremeni metodi biometrijske identifikacije identifikacije osobe preko fiziolokih karakteristika,identifikacije osobe preko karakteristika ponaanja.Automatski metodi identifikacija

II.2-a

Klasini metodi

PARADA IDENTIFIKACIJAPeriod 18. i 19. veka obeleen je primenom klasinih, humanijih naunih metoda registrovanja i identifikacija uinilaca krivinih dela.Do 18. veka, u Evropi se forenzika identifikacija zasnivala uglavnom na fotografskom pamenju kriminalaca od strane policijskih slubenika.Tvorac metoda parade identifikacija je Fransoa Vidok, pripadnik francuske policije, koji je pamtio karakteristike lica kriminalaca i na osnovu njih vrio prepoznavanja.Kako ljudski mozak nije u stanju da memorie veliki broj podataka, sa godinama je sklon zaboravu, a i izgled lica kriminalaca se tokom vremena menja.Znai da ovakav metod identifikacije osobe nije pouzdan.

Fransoa Vidok (1775-1857)

Bivi kriminalac koji je postao kriminalista ikasnije vlasnik prve detektivske agencije.

ANTROPOMETRIJSKI METODAlfons Bertijon, francuski antropolog i policijski slubenik, razvio je 1883. godine antropometrijski metod.To je bio prvi precizni nauni metod koji je naao iroku primenu u identifikaciji kriminalaca.Metod je obuhvatao precizna merenja: irine i duine glave i delova tela, obeleavanje oiljaka i tetovaa,...

Ovaj metod identifikacije nije bio dovoljno pouzdan, jer se duine ljudskih kostiju smanjuju tokom starenja, odnosno nisu nepromenljive tokom ivota.

BertijonaBertijona je metod koji je dobio ime po Alfonsu Bertijonu.Baziran na merama pojedinih delova tela. Bertijonov antropoloki metod identifikacije osobe sastojao se od tri dela:merenja telesnih proporcija, preciznim ureajima uz detaljno propisana pravila merenja, morfolokog odreivanja izgleda i oblika tela i njegovih delova i opisa posebnih obileja poput deformacija, oiljaka, tetovaa i sl.

Alfons Bertijon (1853-1914)

Bertijona

Antropometrija

Merenje dimenzija glave (1913. godina)

VIZUELNO PREPOZNAVANJEKoristi se za prepoznavanje osobe, izvrioca KD, preko spoljanjih karakteristika lica i tela od strane policijskih slubenika ili svedoka.Vizuelno prepoznavanje vri se pogledom na crte lica, preko boje glasa ili mirisa, boje oiju, naina hoda, dranja tela, telesnih nedostataka, gestikulacije...Ovakva vrsta identifikacije osobe nije pouzdana, jer ovekova memorija nije u stanju da dui period vremena uva podatke ovog tipa. Poseduje kriminalistiki znaaj kao pomona metoda.

OPIS FIZIKOG IZGLEDA LICA I TELAKoriste se mogunosti i sposobnosti ljudskih ula, zapaanja, pamenja i opisivanja u cilju uspenog prepoznavanja osobe.Primenjuje se kod potrage za kriminalcima.Koriste se svedoci, koji opisuju fiziki izgled lica i tela uinioca KD koji nije prisutan na MKD.

Primer - opis fizikog izgleda lica i tela Poternica izdata u Aleksandriji Mladi rob Aristogena, sin Hrizapa, predstavnika Albande, pobegao je u Aleksandriju. Njegovo ime je Herman, nadimak Hejlos. On je roen u Siriji u Bambikou, oko 18 god. star, srednjeg rasta, golobrad, noge su mu pravilne, na bradi ima brazdu, a sa leve strane nosa ima malu okruglu bradavicu, na levom uglu usta ima posekotinu, na desnoj ruci ima tetovau od varvarskih slova...

Opis fizikog izgleda lica i telaVisina: 195 cm;Razvijenost: jaka, srednja, slaba.Oblik glave: okrugao, duguljast, etvrtast, krukast, pravougaoni, igrast, ovalan, romboidan.Boja koe lica: bela, mrka, bleda, crvena, crvenkasta, belocrvenkasta, mrkocrvenkasta, modrocrvena. Kosa: oblik (prava, talasasta, kovrdava, grgurava, kudrava, vunasta), boja (plava, bledoplava, otvorenoplava, zagasitoplava, kestenjasta, otvorenokestenjasta, zagasitokestenjasta, crna, ria, otvorenoria, zagasitoria, proseda, seda),obilnost (gusta, retka), elavost (elna, eonotemena, slepoona, potpuna).

Opis fizikog izgleda lica i telaelo: irina (iroko, usko), visina (visoko, nisko), pravac (zabaeno, uspravno, nagnuto).Obrve: prave, lune, talasaste, duina (dugake, kratke), irina (iroke, uske), poloaj (visoke, niske, vrlo rastavljene, vrlo pribliene, sastavljene), pravac (vodoravne, kosospoljanje, kosounutranje), obilnost (guste, retke).Oi: boja (svetloplave, tamnoplave, sive, zelenoute, kestenjaste), veliina (velike, male), osobenosti (ispupene, upale).

Opis fizikog izgleda lica i telaNos: veliina (veliki, srednji, mali), pravac (kos udesno, kos ulevo), koren (irok, uzan, dubok, plitak), lea (prava, ispupena, kukasta, talasasta), baza (sputena, vodoravna, uzdignuta), vrh (iljast, zatupast, razdeljen), nozdrve (sastavljene, posuvraene, debele, tanke), osobenosti (bubuljiav, crven, modrocrven).Ui: velike, srednje, male, oblik (trouglaste, pravougaone, okrugle, ovalne), poloaj (priljubljene, odvojene, klempave), resica (sraena, slobodna, velika, mala).

Opis fizikog izgleda lica i telaUsta: oblik (prava, talasasta), pravac (vodoravna, sa uzdignutim ili sputenim uglovima, kosa udesno, kosa ulevo), veliina (velika, mala).Usne: debljina (debele, tanke), poloaj (gornja isturena, donja isturena), osobenosti (gornja posuvraena, donja oputena, raspuknuta, gornji zubi vidljivi).Podbradak: irina (irok, uzan, visok, nizak), pravac (povuen, uspravan, isturen), oblik (etvrtast, okrugao, iljast, dupli).Vrat: dugaak, kratak, irok, uzan.

Opis fizikog izgleda lica i telaGovor (glas): dubok, otar, enski kod mukaraca, muki kod ena, piskav, uketav, tepav, zamuckujui.Dranje tela: uspravno, povijeno (pogureno), ukrueno, prirodno.Hod: s kratkim ili dugim koracima, lak, teak, poskakujui, ukruen, gegav, hramajui.

Opis fizikog izgleda lica i tela tetovae, mladei, oiljci, amputacije, nadogradnje...Posebni znaci:

Formular za sastavljanje opisa lica i tela Sastavljanje opisa se sprovodi podvlaenjem odgovarajue karakteristike meu ponuenim. Tako se izbegava upotreba razliitih termina.

II.2-b

Savremeni metodiBiometrijske identifikacione karakteristike

Biometrijske identifikacione karakteristikeDanas nije dovoljno samo prepoznati osobu, ve je neophodna njena pouzdana identifikacija.Nauka je omoguila metode pomou kojih se karakteristike ljudskog tela (biometrijske karakteristike) mogu upotrebiti za identifikaciju osoba.Metodi biometrijskih identifikacija najpre su primenjeni u postupku identifikacije kriminalaca.Danas se veliki broj biometrijskih metoda koristi i u civilnom drutvu.

Savremena tehnoloka dostignua omoguila su nastanak i razvoj potpuno novih metoda identifikacija, koje se baziraju na individualnim karakteristikama osoba, koje pre nije bilo mogue registrovati, izdvojiti i koristiti biometrijske karakteristike

Glavne prednosti biometrijskih metoda su:

biometrijski parametri opisuju osobu u svakom trenutku, biometrijske parametre je teko kopirati i lano predstaviti, zahtjevaju da osoba koja se prepoznaje bude prisutna na mestu identifikacije. Biometrijske identifikacione karakteristike

Biometrijske identifikacije Primenom modernih tehnologija kroz savremene hardverske i softverske alate neke od klasinih identifikacionih metoda, koje su prema optim karakteristikama biometrijske, dobijaju potpuno novo znaenje. To se posebno odnosi na antropoloke identifikacije koje su zbog tehnolokih ogranienja tokom dvadesetog veka gotovo naputene osim u sudsko medicinskim ekspertizama.

IstorijatJo od zaetaka ljudske civilizacije, fizioloki podaci su bili kljuni za preivljavanje. ovek je prepoznavao tragove apa divljih ivotinja u potrazi za hranom. Informacije koje ljudsko telo nosi jo od roenja se svakodnevno koriste za identifikaciju.Ljudi se meusobno identifikuju jednostavnim pogledom na lice. Boja glasa ili miris takoe odaju identitet osobe.

Antropometrijski metod (Bertijona) je zasluan to je biometrija postala grana nauke.

To je bio prvi precizni, nauni metod. Problemi su nastali sa razliitim postupcima merenja i promenjivim merama, pa je sistem naputen. Policije zapadnog sveta okrenule su se postupcima identifikacije preko otisaka prstiju.

Danas je biometrija daleko odmakla od vremena jednostavnog uzimanja otisaka prstiju. Danas se vre savremena merenja ljudskog tela i mjerenja ponaanja osobe.

Istorijat

Tvorac moderne teorije evolucije: svi ivotni oblici razvijaju se putem prirodne selekcije.

U prirodi ne postoje dva oblika ivih organizama koji bi bili u svemu podudarni...

arls Darvin (1809-1882)

BiometrijaNaziv biometrija potie iz starogrkog jezika: bios = ivot, metron = mera Definicije

Biometrija je grana biologije koja primenjuje matematiko-statistike metode u ispitivanju postojeih razlika u ivom svetu i njihovog nastajanja, odnosno promenljivosti osobina.Biometrija je nauka koja se bavi razvojem automatskih metoda za identifikaciju osoba, baziranim na merljivim karakteristikama ljudskog tela.

Biometrijske karakteristikeJedinstvene karakteristike ljudskog tela;nepromenljive tokom ivota;mogu se meriti;daju najpouzdanije identifikacije.

Postupci biometrijske identifikacije nazvani su po konkretnim biometrijskim elementima (karakteristikama). To su karakteristini elementi pojedinca koje se javljaju ili kao fizioloki ili kao elementi ponaanja. Za svaku biometrijsku karakteristiku (biometriju), uspostavljen je metod identifikacije. Rezultat identifikacije - biometrijski potpis.Biometrijske karakteristike

Biometrije meke biometrije

otisak prsta, dlana i tabanaslika licatermogram lica i telagenetski materijali akauhousnezubi i kostinoktiiris i retinamodani talasimirisFizioloke karakteristike

Karakteristike ponaanjaglashodrukopisdinamika kucanjapokreti usanagestikulacije

Meke biometrijePol, etnika pripadnost,boja kose,boja oiju,visina ,teina,oiljci, belezi, tetovae,

Biometrijske karakteristike

II.2-c

Automatski biometrijski sistemi

Automatski biometrijski sistemiKarakteristike:

informacioni sistemi;koriste digitalne forme biometrijskih karakteristika;digitalna slika je strogo ureena;dokazi se uvaju u bazi podataka;identifikacija se vri automatski;postupak identifikacije je veoma kratak;rezultat je verifikacija ili identifikacija;koriste se jednomodulni sistemi (identifikacija preko jedne karakteristike) ili viemodulni sistemi (identifikacija preko vie karakteristika).

Automatski sistemSastoji se iz 5 modula:

senzorski modul,modul ekstrakcije karakteristika za poreenje,modul za komparaciju ponuenih karakteristika i odgovarajuih iz baze,modul baza podataka,modul prikazivanja rezultata identifikacije.

Biometrijski podaciBiometrijski podaci prikupljaju se pomou senzora, koji ih pretvaraju u digitalni oblik i alju na analizu.Pomou njih se stvara biometrijski uzorak, koji reprezentuje pojedinu bioloku karakteristiku koja moe da poslui za identifikaciju osoba.

Automatski biometrijski sistemiTo su identifikacioni sistemi koji vre automatska prepoznavanja osobe na bazi jedne ili vie fiziolokih ili ponaajnih karakteristika.

Da bi osoba bila identifikovana potrebno je izvriti :

upisivanje (registracija u referentnoj bazi podataka), identifikacija (biometrijski element se uporeuje sa svim referentnim elementima iz baze podataka), provera.

Jednomodulni sistemiJednomodulni identifikacioni sistemi koriste samo jednu biometrijsku karakteristiku, odnosno jedan biometrijski metod. Povoljni su i jednostavni, ali su podloni pogrenim odbijanjima zbog nepovoljnih uslova oitavanja loe osvetljenje ili neistoa optikih skenera. U velikim populacijama, neke biometrijske karakteristike nisu dovoljno jedinstvene za sve osobe dve osobe mogu imati vrlo slino lice.

Automatski metodi biometrijskih identifikacijacrte lica (FIIS) otisak prsta (AFIS)zubi (ADIS)ona duica (IRIS)DNKretinauvo geometrija akeglaspokreti usanaelektronski potpis

Viemodulni sistemiOvi sistemi istovremeno upotrebljavaju dve ili vie biometrijskih karakteristika za identifikaciju osobe. Svaki metod svojim algoritmom izraunava stepen poklapanja. Dobijeni stepeni se usklauju i donosi se konana odluka. Vei broj upotrebljenih metoda znai veu tanost.Ne postoji jednostavan nain odabira biometrijskih metoda.Meu najee korienim metodama su: otisak prsta, crte lica i duica oka.

Viemodulni sistem

Identifikacija (1:N) - sistem odgovara na pitanje o kojem se objektu radi.

Verifikacija (1:1)- sistem potvruje da je identifikovani objekat onaj za koji se predstavlja.Rezultat

Zahtevi uspenosti biometrijske identifikacijeuniverzalnost - opisuje koliko je esta biometrija kod pojedinca;jedinstvenost - pokazuje koliko dobro biometrija razlikuje jednog pojedinca od drugoga;nepromenljivost - pokazuje kolika je mera starosti biometrije;pristupanost - pokazuje koliko je lako prikupiti biometriju za merenje;prikazivost - pokazuje kolike su preciznost, brzina i robustnost sistema koji meri biometriju;prihvatljivost - pokazuje stepen odobravanja tehnologije u javnosti;prevarljivost - pokazuje koliko je lako prevariti sistem za identifikaciju.

Ocena efikasnosti biometrijskog sistema

Bazirana je na dva koeficijenta:

FAR (False Acceptance Rate) odnos prihvaenih lanih uzoraka i ukupnog broja obraenih uzoraka;FRR (False Rejection Rate) odnos odbaenih ispravnih uzoraka i ukupnog broja obraenih uzoraka.

Prag pouzdanosti sistema

Odluka o visini pouzdanog praga zavisi od svrhe biometrijskog sistema.Odluka predstavlja kompromis izmeu upotrebljivosti i pouzdanosti. Cilj kvalitetnog sistema prepoznavanja je da se postigne to nia vrednost za FAR i FRR.

Status biometrijskih sistemaKako raste potreba za viim nivoom pouzdanosti, tako i biometrijski sistemi ispunjavaju sledee karakteristike:sve su manji,precizniji,pouzdaniji, bri. Nalaze sve veu primenu u svim delatnostima gde je neophodno nedvosmisleno utvrditi ili potvrditi identitet osobe. Ljudski faktor i dalje predstavlja osnovnu "rupu" u pouzdanosti brojnih biometrijskih sistema.

Biometrija se koristi u mnogim oblastima kao to su:administracija, medicina, bankarske usluge, industrija, transport, informacione tehnologije, kontrole pristupa, evidencije prisutnosti, IT sigurnost i logon, upravljanje identitetom, kao i skladitenje i ifrovanje podataka.

Primena biometrije

Prednosti biometrijskih metodaEliminacija potrebe za pamenjem lozinki i linih identifikacionih brojeva.Poveavanje pouzdanosti sistema. Olakavanje pristupa sistemu.

Glavne prednosti biometrijskih metoda prepoznavanja zasnovane su na saznanju:

da nas biometrijski parametri definiu u svakom trenutku. da ih je teko kopirati i falsifikovati. zahtevu da osoba koja se prepoznaje bude prisutna na mestu identifikacije. Prednosti biometrijskih metoda

ProblemiProblem greke Ako je diskriminativnost metoda DNK profilisanja oko 1 u milijardu, uz primenu baze podataka od stotinu miliona ljudi stepen tanosti ne deluje toliko visoko (otprilike 1% sluajeva).Etiki problem Ako se, osuenik odrekao prava na svoju privatnost (pri emu je i njegov uzorak DNK deponovan u bazi), da li drava ima pravo da zahteva uzorke DNK lanovima njegove ue ili ire porodice i na taj nain ugrozi njihova prava? U nekoliko sluajeva utvreno je delimino preklapanje DNK profila kriminalaca koji su na sluenju kazne sa uzorcima DNK uzetim sa mesta novih zloina. U ovom sluaju ne moe biti re o istom poiniocu, ali je statistiki vrlo verovatno da je u pitanju lan porodice osuenika.

Problemi

U Velikoj Britaniji predloen je projekat stvaranja baze DNK profila cele populacije. Dananja britanska baza je najvea na svetu i sadri preko 4,5 miliona uzoraka, kako osuenika, tako i nevinih ljudi koji su bili sumnjieni. Britanski pravni sistem dozvoljava zadravanje uzoraka DNK ljudi koji su optueni i osloboeni krivice za odreeno krivino delo. Problem lei u povredi prava na privatnost, do ega dolazi zbog prava drave da skladiti uzorke DNK nevinih ljudi.

ZloupotrebeMoe se zakljuiti da biometrijske tehnologija omoguavaju sprovoenje pravde na nain koji je bio nezamisliv, uz veliku dobrobit za drutvo, ali se istiu ogromne mogunosti za zloupotrebu.Nameu se pitanja:Da li je verovatnoa greke dovoljno mala? Da li drava ima pravo da "uzorkuje" celu populaciju? Da li je pravni sistem dovoljno razvijen da sprei mogunosti zloupotreba?

II.3

Metodi identifikacije leeva

Metodi identifikacije leevaIdentifikacija leeva je znatno tei proces od identifikacije ivih osoba, to oteavaju i okolnosti pod kojima se le nalazi. U kriminalistici se leevi iskljuivo vezuju za krivina dela i njima treba posvetiti mnogo vie panje od ostalih koji se identifikuju uglavnom prepoznavanjem.Otkrivene leeve obezbeuje policija.Metode identifikacije leeva odreuje forenzika medicina.Forenzika odnosno kriminalistika medicina primenjuje patologiju, antropologiju, odontologiju i sline forenzike discipline radi identifikacije nepoznatih leeva ili rtava katastrofalnih nesrea.

Delimino poznati leevi su oni koje neko od prisutnih moe identifikovati ili uz koje je pronadjena neka od identifikacionih isprava (lina karta, paso..). Medjutim, prepoznavanje koje izvri neko od prisutnih (moe biti i lan porodice) nije dovoljno kriminalistima, naroito ako je le povezan sa krivinim delom. Potpuno nepoznati leevi sa sobom nose dodatne probleme pri identifikaciji.

Identifikacije leeva

Identifikacije leevaIdentifikovanje celih leeva vri se na isti nain kao i kod ivih osoba i to postupcima opisivanja, pokazivanja, fotografisanja i daktiloskopiranja. U sluajevima raspadnutih leeva proces identifikacije je znatno otean i sastoji se u odredjivanju pola, ivotne dobi, visine tela i sl.

Identifikacije leevaSluajevi, kada se javlja veliki broj leeva stradalih osoba, nastaju usled:

zemljotresa, poplava, udesa u eleznikom, vazdunom, renom ili morskomsaobraaju, erupcijom vulkana i sl. otkopavanja masovnih grobnica

Ovde je process identifikacije znatno otean i nepouzdan, pa mu je potrebno posvetiti vie panje nego kada je rtva jedna osoba.

Forenzika patologijaCilj patologije je da ustanovi:uzrok,nain,vreme nastupanja povreda ili smrti.

Ako nema svedoka, vreme smrti se moe samo nagaati. Smrt se tee utvruje ako je proteklo due vreme. Svrha forenzike patologije je rasvetljavanje krivinog dela.

SmrtSmrt je ireverzibilni prestanak kompletne cerebralne funkcije respiratornog i cirkulatornog sistema.Nauka o smrti i promenama na telu koje nastaju kao posledica smrti naziva se tanatologija.

Klinika smrt prestanak funkcije pojedinih organa (srce, plua...).Prividna smrt vane ivotne funkcije se svode na minimum.Bioloka smrt potpuni prestanak funkcija svih elija organizma.

Prirodna smrt predstavlja prirodno oteenje zdravlja koje se u krajnjem obliku zavri smrtnim ishodom. Uzroci prirodne smrti mogu biti endogeni i egzogeni. Prirodna smrt moe biti: neznana, sumnjiva i naprasna.

Nasilna smrt moe biti:

samoubilaka, ubilaka i zadesna.

Prirodna i nasilna smrt

Nakon prestanka vitalnih funkcija na ljudskom telu se javljaju:mrtvaka mlitavostmrtvaka hladnoamrtvake mrljemrtvako bledilomrtvaka ukoenostsleganje krviisuivanje leaLene promene

Sigurni i nesigurni znaci smrtiNesigurni:mrtvako bledilo (pallor mortis).Sigurni:mrtvaka hladnoa (algor mortis),mrtvaka ukoenost (rigor mortis),mrtvake mrlje (livor mortis).

Najsigurniji znak smrti je raspadanje lea.

Mrtvaka ukoenost i mrtvake mrlje

Lene promene-dekompozicijaProces razgradnje tkiva deava se u periodu od nekoliko dana do godinu dana.

Lene promene:isuenje,truljenje,raspadanje,skeletonizacija.

U svakoj fazi lene promene vodi se rauna o uticaju insekata.

Truljenje je razgradnja organizma do koje dolazi delovanjem bakterija pri emu nastaju tenosti i gasovi neprijatnog mirisa.

Brzina truljenja zavisi od: spoljne temperature i sredine u kojoj se le nalazi.

Kasparovo pravilo: brzina truljenja u vazduhu je 4 puta bre nego u vodi, a u vodi je 2 puta bre nego u zemlji.Truljenje

Truljenje, raspadanje i skeletonizacija

Posebni vidovi lenih promena Maceracija kod leeva koji se nalaze u tenosti u kojoj nema bakterija. Prava maceracija se vidi jedino na leu ploda koji je mrtav i jo uvek je u majinoj utrobi.Saponifikacija stvaraju se suvobeliaste sapunaste mase na leu, nastale jedinjenjem masnih kiselina iz masnog tkiva sa Ca, Na, K... iz okoline lea ili samog lea. Taj prelazak oleinskih kiselina u stearinske kiseline traje od 6 meseci do godinu dana.Mumifikacija nastaje pod uticajem strujanja toplog vazduha kada se le sui, pre nego to ponu da se razvijaju bakterije.

Maceracija, saponifikacija i mumifikacija

Identifikacija leaObuhvata utvrivanje:

grupne pripadnosti po polu, visini, rasi i starosti. Koriste se telesne karakteristike i druga obeleja na telu.karakteristika lea sa antemortem podacima o pretpostavljenoj osobi.

Za utvrivanje identiteta lea moe biti dostupno:

1.Nepromenjeno svee telo koje se vizuelno prepoznaje preko boje kose, pigmentacije koe, oiljaka i tetovaa.

2.Destruisano telo, kod kojeg mogu biti delimino ili potpuno izgubljene neke povrinske karakteristike tela. Vie informacija se moe se dobiti pregledom kostiju pri obdukciji. Identifikacija lea

3. Unakaeno telo, kod kojih identifikacija moe biti ograniena ili onemoguena u zavisnosti od stepena mutilacije (u nekim sluajevima razlog selektivne mutilacije moe biti oteavanje identifikacije, uklanjanjem jagodica prstiju ili zuba).

4. Skeletizovan materijal, ukoliko postoji odsustvo svih mekih tkiva identifikacija zavisi samo od osteolokog ispitivanja i merenja, i na osnovu poznavanja patolokih ili anatomskih abnormalnosti na kostima osobe.Identifikacija lea

Identifikacione karakteristike neskeletizovanih leeva Izgled lica i oiju -usled smrti dolazi do promena i duice i boje. Kosa- spada u najotpornije identifikacione karakteristike. Na osnovu korena dlake, moe se utvrditi DNK lea. Koa - pigmentacija, tetovaa, dermatoglifi, oiljci. Profesionalna obeleja. Pol - spoljanji polni organi, materica ili prostate.Prisustvo ili odsustvo obrezivanja.

Starost leaPrisustvo odreenih karakteristika odreuje starost.Sede vlasi javljaju se oko 35 god. ivota u predelu slepoonica, a oko 45 god. po telu.Bore se pojavljuju oko spoljanjih uglova oiju oko 30. god. ivota, na elu oko 35., na vratu i akama oko 50. god.Izlizanost krunice zuba javlja se posle 30. god.

Utvrivanje vremena smrti(POST MORTEM INTERVAL)Vreme smrti je vreme proteklo izmeu trenutka smrti i trenutka pronalaenja lea.

Utvrivanje priblinog vremena smrti vri se:spoljnim pregledom lea,pregledom odee zakljuuje se ta je osoba radila u vreme smrti i u koje doba dana je nastupila smrt,pregledom eludanog sadraja zakljuuje se ta je osoba poslednje pojela,pronalaenjem insekata na leu,otkrivanjem promena koje se javljaju na telu.

Vreme smrtiPostoje dva osnovna naina da se potvrdi vreme smrti pomou insekata: preko promene faune inseka na telu (preko mesec dana starosti lea) preko starosti larvi i njihovog razvoja (do mesec dana starosti lea) Potrebno je dobro poznavati insekatske skupine na odreenom prostoru i vreme kolonizacije lea kako bi vremenski okvir bio to ui.

Razvojne etape insekta

Miris leaMiris lea je bitna karakteristika prilikom analiza nastanka smrti.Miris koji se stvara raspadom ljudskog tela je razliit od mirisa tela ive osobe.Kako proces raspada odmie i miris se menja.Izvor mirisa moe biti: ljudska krv, ljudsko tkivo, uzorci zemlje sa mesta gde su pronaeni ljudski ostaci...

Psi tragaiObueni su za detekciju specifinog, svojstvenog mirisa lea.Oni tragaju njuei vazduh.Treniranje psa da pronalazi ljudske ostatke predstavlja modifikaciju instinktivnog lova.

Psi tragai

II.4

Metodi identifikacije ljudskih ostataka

Metodi identifikacije ljudskih ostatakaIdentifikacija skeletizovanih ostataka.Grana forenzike koja se bavi analizom i identifikacijom ljudskih ostataka naziva se Forenzika antropologija.

Prouava kotano tkivo:Ljudske kosti,Ljudske zube.

Ljudski ostaciNa osnovu pronaenih ljudskih ostataka mogua je: identifikacija osobe, odreivanje uzroka i naina smrti.

Ponekad je potrebna i kombinacija analiza:Forenzike patologije koje su usmerene na meka tkiva nedavno umrlih osoba,Forenzike antropologije koje se bave prvenstveno osteolokim ostacima.

Forenzika antropologija

II.4-a

Ljudske kosti

Ljudske kosti

Kotano tkivo ili kostiIzuzetno vrsto potporno tkivo koje gradi kostur svih kimenjaka.

U ljudskom telu nalazi se 206 kostiju.Sve kosti zajedno ine kostur.Kosti zajedno sa miiima ine sistem organa za kretanje.

Graa kosti ive osobevrsto kotano tkivo,hrskavica,sunerasto kotano tkivo, pokosnica,kotana sr.

vrsto kotano tkivo proeto je kanaliima oko kojih su kruno poreane kotane elije, koje u meuelijski prostor izluuju kalcijum i fosfor to kostima daje vrstou. Kanaliima prolaze krvni sudovi i nervi.

Graa kosti ive osobeHrskavica je glatka i vrsta savitljiva dopuna kostima koja smanjuje trenje u zglobu. Sunerasto kotano tkivo je ispunjeno upljinama i iarano malim potpornjima koji ine kosti jakima ali ne i pretekima.Pokosnica obavija kost i vrsto prirasta uz nju. Graena je od posebnog vezivnog tkiva. Kotana sr ispunjava cevaste upljine dugih kostiju i upljine u sunerastom tkivu, i proizvodi veinu krvnih elija.

KostiKosti su aktivno ivo tkivo u telu. Graene su od kotanih elija meusobno povezanih nastavcima. Sadre: belanevine osein (25%),vodu (10%),minerale (oko 65%) (preteno kalcijum i druge hemijske supstance koje kosti ine tvrdim i krutim).

Omoguavaju odreivanje:

porekla kostiju,odreivanje pola skeletizovanih leeva,procenjivanje visine,odreivanje starosti,odreivanje rase,individualnosti,frontalnog sinusa,datiranje skeletnih ostataka.Identifikacije skeletizovanih ostataka

Analize kostijuMakroskopske analize morfoloke strukture kostiju odreuju doivljenu starost, pol i eventualno prisutne patoloke promene.Metrike analize odreuju visinu osobe.Statistike analize odreuju pol i populacijsku pripadnost.Posebne metode koriste se za prikupljanje i kompjutersku obradu osteolokih podataka kao i u razlikovanju izmeu postmortalnih oteenja i perimortalnih / antemortalnih trauma.DNK analize.

Analize ljudskih kostiju

Analize kostiju

Male koliine DNK, relativno dobro ouvane, nalaze se u fosilima, zakopanim mumijama i raznim ostacima ljudskog kotanog tkiva. Krajem prolog veka otkriven je i novi postupak lanana reakcija polimeraze (PCR) koji je omoguio umnoavanje vrlo malih koliina DNK za dijagnostike analize.

PCR tehnika poveava vrlo male koliine genomske DNK naene u jedru elije ili mitohondrijalne DNK izolovane iz mitohondrija, koje se iskljuivo nasleuju od majke.

DNK

Lobanja svake osobe je jedinstvena. Kosti lobanje determiniu izgled i lica i glave.

Lobanja

Slika lobanje radiogram Koristi se za rekonstrukciju i superpoziciju lica

Za metod rekonstrukcije lica osobe neophodna je iskljuivo lobanja.

Rekonstrukcija se izrauje u tri dimenzije (3D).Nema optike distorzije.Primenljiva je i kod drevnih lobanja.Nedostatak donje vilice predstavlja nesavladivi problem pri rekonstrukciji.

Metod rekonstrukcije lica osobe

2D rekonstrukcija slike lica na osnovu cele lobanje

3D facijalna rekonstrukcija iz parcijalnih delova kostiju lobanje

Superpozicija predstavlja jedinstven metod za identifikaciju nepoznatih humanih skeletnih ostataka, pogotovo kada je telo truleno znatno izmenjeno sve do stepena dekompozicije. Superpozicija je metod za identifikaciju osoba koji se vri preklapanjem fotografije pronaene lobanje i fotografije zaivotnog izgleda osobe koja se trai.Ono to se ne zna je izgled lica koju je ta lobanja nekada nosila na sebi.

Metod superpozicije

Za primenu ovog metoda potrebno je posedovati:fotografiju pronaene lobanje, zaivotnu (2D) fotografiju nestale osobe ili umetniki portret.Superpozicioniranjem te dve slike se utvruje pozitivna ili negativna identifikacija.Metod je neprimenjiv kod drevnih lobanja.Nedostatak donje vilice predstavlja odreen problem i prepreku.

Superpozicioniranje

Pronaena lobanja se priprema za superpozicioniranje:

sastavljanjem kostiju u celinu, ienjem lobanje od ostataka sa mesta gde je pronaena, otkuvavanjem u cilju odstranjivanja ostalog tkiva od samih kostiju.

Postupak superpozicioniranja

Sledei koraci su: snimanje lobanje i proporcionalno uveanje slike lobanje sa slikom lica. oznaavanje antropometrijskih taaka na snimcima lobanje i lica. Ove take se odredjuju prema isturenim kostima, grebenovima, prema naborima na koi ili granicama delova pokrivenih dlakama .Postupak superpozicioniranja

Postupak sperpozicioniranja

Stalak sa lobanjom treba da je pokretan kako bi se lobanja lake pozicionirala u istom poloaju kao na fotografiji .

Postupak superpozicioniranja

Potrebno je izvriti pravilno preklapanje slike lobanje i lica. Najvanije antropometrijske take na digitalnim fotografijama lobanje i lica oznae se takama ili poveu linijama. Preklapanje je prihvatljivo ako take skoro u potpunosti preklapaju jedna drugu ili se dodiruju .Postupak superpozicioniranja

Preklapanje snimaka lobanje i lica

Parametri za utvrivanje poloaja delova lica su:

projekcija oiju, projekcija i irina nosa,debljina i irina usana,uticaj kostiju brade na izraz lica,pozicija usne koljke.Postupak superpozicioniranja

Stepen uspenosti superpozicije Podudaranje veeg broja antropolokih taaka znai i uspenu identifikaciju.Ukoliko je ovaj broj mali, identifikacija je negativna. Identifikacija je mogua ako se poklopi oko polovine taaka.

Superpozicija ima veu negativnu dokaznu vrednost (iskljuenje identifikacije) od pozitivne (mogua identifikacija).

100% negativna superpozicija se lako postie ali 100% pozitivna skoro nikada.

II.4-b

Ljudski zubi

Zubi

ZubiZube prouava Forenzika odontologija.

Karakteristike:nepromenljivog su sastava po odrastanu;poseduju gle;podloni su mehanikim promenama;podloni su uticajima obolena desnih;32 zuba obeleavaju identitet osobe;vilica poseduje 160 zubnih obeleja, koja se najee restauriraju razliitim materijalima i tehnikama.

Gle zubaNajbitniji deo ljudskog zuba je gle; ona poseduje karakteristike koje zubu omoguavaju dugi opstanak:

vrsto mineralno tkivo,izuzetno otporno na baze i kiseline,najvre tkivo u ljudskom organizmu.

Ljudski zubiStomatolozi, antropolozi, arheolozi i paleontolozi koriste oblik i stanje zuba kako bi identifikovali: pol, starost, rasu i nain ivota osobe pre smrti.

Tvrda zubna tkiva su jedan od najdugovenijih fizikih pokazatelja postojanja nekog pojedinca nakon njegove smrti. Ljudski zubi stari 400.000 godina, koji su pronaeni u peini blizu grada Rosha Ha Ayina u Izraelu, najstariji su dokaz o postojanju modernog oveka. Pokazuju da je iveo dvostruko ranije nego to se dosad smatralo.

Identifikacija osobe Ljudski zubi imaju posebnu ulogu u identifikovanju ugljenisanih,spaljenih,raskomadanih i raspadnutih leeva. Nekada predstavljaju i jedino sredstvo za identifikaciju osobe.

Paleontolozi koriste zube za analizu i identifikaciju fosilnih ostataka.

Zubi se koriste za identifikaciju rtava razliitih nesrea, kada nije mogue izvesti DNK analizu.

Visoke temperature (oko 1000C) koje se razvijaju kod razliitih nesrea brzo ugljeniu tela. Tada je jedini nain identifikacije nastradalog preko njegovih zuba, koji zbog karakteristine grae tvrdih zubnih tkiva, njihove postojanosti, zbog poloaja unutar usne upljine, preostaju kao jedini organ.

Identifikacija osobe

Identifikacija zuba

DNK identifikacija Poznato je da se male koliine DNK, relativno dobro ouvane, nalaze unutar zubnog kotanog tkiva - amel gen ili amelogenin Amel gen je specifian protein.Ima razliitu veliinu i redosled nukleotida kod mukaraca i ena.Razlika u veliini i sekvenciji ovih gena je dovoljna za odreivanje pola, ak i kada je re o vrlo malim koliinama DNK koje su uzete iz neidentifikovanih ostataka ljudskog tela. Za analizu se koristi lanana reakcija polimeraze (PCR), koja uzorkuje male koliine DNK.

**