IBRD Dipl Rad

Alati za srpski jezik

UNIVERZITET SINGIDUNUMPOSLOVNI FAKULTET

DIPLOMSKI RAD

MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)

- CILJEVI OSNIVANJA I USLOVI ZA ULANJENJE

Mentor:

Student:Doc. dr Tijana Radojevi

Ivan MilenkoviBr. indeksa: 2009/104701Beograd, 2014.

SADRAJ21. UVOD

42. FINANSIJSKE INSTITUCIJE FORMIRANE U BRETON VUDSU

63. MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)

73.1. Ciljevi osnivanja i lanstvo

93.2. lanstvo

93.3. Stvaranje grupe svetske banke

103.4. Osnivaki kapital, kvote i broj glasova lanica

113.5. Organi IBRD

123.6. Sredstva za poslovanje banke

133.7. Uslovi za odobravanje zajmova IBRD

153.8. Faze finasiranja i kontrole realizacije projekata

173.9 Smernice za nabavke robe i usluga po zajmovima banke

183.10 Obim i namena odobrenih zajmova banke

203.11 Koordinacija finansiranja sa drugim zajmodavcima

234. SARADNJA SRBIJE I IBRD

254.1 Centralizovani sistem javnih nabavki u Srbiji

274.2 Investicije IBRD-a u Golubac

314.3 Investicije u putnu infrastrukturu

355. ZAKLJUAK

376. LITERATURA

1. UVODPo zavretku Prvog svetskog rata SAD postaju najznaajnija industrijska i finansijska sila sveta, to je rezultat njenog razvoja, ali i slabosti u razvoju drugih svetskih privreda. Drugi svetski rat imao je sline efekte, pa je privreda SAD i dalje jaala. Posle rata SAD su uestvovale sa preko 40% u svetskim zlatnim rezervama. Predloile su konferenciju o novom posleratnom meunarodnom monetarnom sistemu, koja je odrana 1944. godine u amerikom gradu Breton Vudsu. Jugoslavija je bila meu 44 zemlje osnivaa. Na ovoj konferenciji predstavljena su dva osnovna plana budueg ureenja monetarnih odnosa u svetu. Englezi su zagovarali plan poznatog teoretiara, Dona Majnarda Kejnsa, a Amerikanci plan njihovog monetarnog strunjaka Hari Dejvida Vajta. Zbog velike snage Amerike usvojen je Vajtov plan, ali je neto prihvaeno i iz Kejnzovog plana. Na pomenutoj konferenciji dogovoreno je osnivanje Meunarodnog monetarnog fonda (MMF), kao osnovne institucije i nosioca meunarodnog monetarnog sistema i Meunarodne banke za obnovu i razvoj (IBRD).Meunarodna banka za obnovu i razvoj je osnovana sa ciljem da podri napore i olakava finansiranje privrednog razvoja u zemljama lanicama, meu koje su od samog poetka ubrajala i Srbija (u okviru bive Jugoslavije). Svetska banka predstavlja bankarsku grupu od etiri svetske finansijske institucije, a to su: Meunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Meunarodno udruenje za razvoj (IDA), Meunarodna finansijska korporacija (IFC) i Mulutlateralna agencija za garantovanje investicija (MIGA). Postoji i meunarodni centar za reavanje investicionih sporova (ICSID) osnovan 2002. godine. On se tretira petom lanicom bankarske grupe Svetske banke, ne spada u finansijske institucije.Zajmovi Svetske banke daju se zemljama u razvoju, na neto viem stupnju ekonomskog i drutvenog razvoja. Otplata zajma poinje posle pet godina, a uobiajeni rok otplate je do dvadeset godina ne raunajui grejs period. Kamatna stopa je ili fiksna ili promenljiva. Promenjiva se najee odreuje kao odreeni fiksni dodatak, na LIBOR. Zajmovi se daju vladama ili uz vladine garancije. Osim toga, zajmovi se daju samo ako e ubrzati privredni razvoj i strukturne promene, i to u oblasti industrije, poljoprivrede, infrastrukturnih objekata, tehnike pomoi, zdravstva, kolstva, nauke i ekologije.Predmet ovog diplomskog rada je sagledavanju uloge i znaaja koji Meunarodna banka za obnovu i razvoj ima u podrci privrednom razvoju i strukturnim promenama zemalja lanica, pri emu e posebna panja biti posveena aktivnostima ove meunarodne finansijske institucije na prostoru Srbije.

Struktura rada je organizovana u poglavlja. Posle uvoda, u drugom poglavlju e biti rei o finansijskim institucijama formiranim u Breton Vudsu, gde su pred kraj Drugog svetskog rata pobednike sile raspravljale o ideji uvoenja novog mehanizma koji bi zamenio naputeni zlatni standard. Ova ovoj konferenciji je doneta odluka o osnivanju Meunarodnog monetarnog fonda i Meunarodne banke za obnovu i razvoj, koji je predmet rada. Tree poglavlje e pruiti uvid u nastanak i funkcionisanje Meunarodne banke za obnovu i razvoj, pri emu e biti rei o ciljevima osnivanja, lanstvu u IBRD, stvaranju Grupe Svetske banke, osnivakom kapitalu

organima, sredstvima za poslovanje banke, uslovima za odobravanje zajmova IBRD i fazama finansiranja i kontrole realizacije projekata koje finansira Ibrd. etvrto poglavlje e se baviti analizom saradnje koja je u proteklom periodu ostvarena izmeu Srbije i Meunarodne banke za obnovu i razvoj. U zakljunom razmatranju e biti iznesena saznanja do koji se dolo u radu, i na kraju sledi spisak referenci (literature i elektronskih izvora) korienih prilikom izrade rada.

2. FINANSIJSKE INSTITUCIJE FORMIRANE U BRETON VUDSUPri kraju razarajueg Drugog svetskog rata pobednike sile su raspravljale o ideji uvoenja novog mehanizma koji bi zamenio naputeni zlatni standard. "Glavni britanski pregovara bio je J.M. Kejns, izgubivi svaku iluziju o mogunosti ponovnog uspostavljanja zlatnog standarda i davanja primata spoljnjoj nad unutranjom ravnoteom, predlagao je stvaranje svetske centralne banke (Meunarodni monetarni fond) koja bi emitovala svetski novac (bankor) koji bi igrao ulogu svetske rezervne valute." Nacionalne valute bi svoje paritete izraavale u odnosu na tu valutu, a ona bi se emitovala na osnovu usaglaene politike u skladu sa potrebama tokova u svetskoj privredi. "Time bi se izbeglo deflatorno dejstvo nedostatka zlata u zlatnom standardu i izbeglo da emisinu dobit (seniora) prisvoji zemlja rezervne valute. Ameriki plan, (koji je zastupao Hari Vajt) bio je zasnovan na pokuaju da se modifikuje raniji zlatno-devizni standard."

Slika 1. Don Majnard Kejns (desno) i Hari Dekster Vajt na osnivakoj sednici Odbora guvernera MMF i IBRD, (Dordija, SAD, 8. mart 1946.)

Kejns je prvobitno predlagao osnivanje Meunarodne klirinke unije koja bi mogla da stvara meunarodnu likvidnost na nain koji bi bio slian kreiranju novane mase u jednoj dravi (a obraunska valuta bi se zvala bankar)."Vajtov plan je bio blii pravilima zlatnog standarda sa fiksiranjem deviznih kurseva, koji je na kraju i usvojen."

U pregovorima su uestvovale delegacije iz 45 zemalja, ukljuujui i Sovjetski Savez koji se, prema tome, moe smatrati jednim od osnivaa. Biva Jugoslavija je, takoe, bila jedan od osnivaa. Konferencija je odrana u hotelskom odmaralitu kasnog viktorijanskog perioda, blizu planine Vaington. "Na sastanku je doneta odluka o osnivanju Meunarodnog monetarnog fonda (International Monetary Fund - IMF) i Meunarodne banke za obnovu i razvoj (International Bank for Reconstruction and Development - IBRD), poznatije kao Svetska banka."

Poto je jula 1944. godine u Breton Vudsu na meunarodnoj konferenciji usvojen preteno ameriki plan, nastao je tzv.. Bretonvudski meunarodni monetarni sistem od koga je svet oekivao da olaka punu zaposlenost i stabilnost cena uz odravanje spoljnje ravnotee bez ogranienja u meunarodnoj trgovini. Umesto svetske centralne banke sa svetskom valutom bankor, formiran je Meunarodni monetarni fond sa zadatkom da nadzire sistem fiksnih deviznih kurseva i konvertibilnost valuta u tekuim transakcijama zemalja lanica, kao i da kratkoronim sredstvima pomae fianansiranje i prilagoavanje platnobilansnih neravnotea. Meunarodna banka za obnovui razvoj - IBRD je osnovana sa ciljem da podri napore i olakava finansiranje privrednog razvoja u zemljama lanicama, meu koje su od samog poetka ubrajala i SFR Jugoslavija.

3. MEUNARODNA BANKA ZA OBNOVU I RAZVOJ (IBRD)

Prvi svetski rat je pokazao kako je zapravo bila krhka monetarna struktura izgraena na zlatu, struktura za koju su 1914. svi koji su sebi pripisivali struno znanje o tome verovali da je zauvek reila prastari problem novca. Sa zavretkom rata nestao je zlatni standard i vie nikad nije bio obnovljen.

Veliki privredni rast dvadesetih godina XX veka "je pokazao jalovost monetarne politike kao orua obuzdavanja, bar kad su njome baratali ljudi koji nisu eleli da ponesu breme krivice za krah za koji se, ne ba nerazumno, pretpostavljalo da bi mogao da proizae iz praktine primene tog orua." Velika depresija je pokazala oiglednu nesposobnost monetarne politike da izvue zemlju iz stagnacije, tj. nesposobnost da razbije ravnoteu stvorenu nedovoljnom zaposlenou kad se ona jednom vrsto ugnezdila. Izlaz iz takve situacije nudila je samo fiskalna politika, jer se samo njenom primenom moglo postii ne samo da bude novca za pozajmljivanje, nego i da se on stvarno pozajmljuje i da se stvarno troi. Tu lekciju dala je teorija Dona Majnarda Kejnsa.Tokom tridesetih godina XX veka, takoe, dolo je do znatnog smanjenja izvoza kapitala iz razvijenih zemalja, i to kako u obliku kredita tako i u obliku direktnih investicija. U tom periodu su mnoge zemlje poverioci bile, u stvari, neto uvoznice kapitala, to znai da je priliv u ove zemlje u vidu profita, otplata zajmova i kamata i u vidu repatrijacije kapitala bio vei od odliva kapitala u inostranstvo.

U nameri da se prevaziu meunarodni meunarodni problemi izazvani krizama i ratovima, posle prestanka zlatnog standarda, istovremeno i iz istih razloga, u Bretonvudsu je jula 1944. godine, prilikom osnivanja MMF osnovana i Meunarodna banka za obnovu i razvoj (International Bank for Recovery and Development), od strane 44 zemlje, meu kojima je bila i biva Jugoslavija.

3.1. Ciljevi osnivanja i lanstvo

Meunarodni monetarni i finansijski problemi istovremeno se razmatraju i u Velikoj Britaniji. Avgusta 1942. godine britanska ambasada u Vaingtonu dostavlja ministarstvima spoljnih poslova i finansija plan pod nazivom Predlozi za Meunarodnu krilinku uniju, koji je pripremio Don Kejns. Izmeu amerikog (Vajtov plan) i britanskog (Kejnsov plan) predloga za ureenje meunarodnih ekonomskih odnosa bilo je dosta slinosti. U oba je isticana potreba da se obezbede uslovi za slobodan izvoz kapitala, stabilnost deviznih kurseva i slobodu meunarodne trgovine. Strunjaci obe strane, ukljuujui i Kejnza koji je predvodio britansku grupu na sastancima u Vaingtonu, usaglaavali su stavove o pokrenutim pitanjima. Amerikanci su istovremeno obavljali konsultacije sa jo desetak zemalja.U aprilu 1944. godine SAD, Velika Britanija i jo nekoliko zemalja postigli su sporazum o Zajednikoj izjavi eksperata o osnivanju Meunarodnog monetarnog fonda. SAD su teite svojih akcija stavljale na regulisanje problema meunarodnih plaanja i deviznih kurseva. Meutim, Velika Britanija i jo neke zemlje isticali su potrebu formiranja i jedne meunarodne banke koja bi obezbedila sredstva za finansiranje privredne obnove i razvoja. Ova ideja je prihvaena na sastanku sedamnaest zemalja u Atlantik Sitiju juna 1944. godine, nekoliko nedelja pre poznate konferencije u Breton Vudsu. Sedite IBRD je u Vaingtonu. U prvim godinama posle rata osnovna panja je bila posveena obnovi privreda ratom razorenih zemalja. Kada je poeo da funkcionie Program evropske obnove (Maralov plan), Banka se vie okrenula finansiranju nerazvijenih zemalja.Osnovni zadaci Banke su da olakavanjem investiranja kapitala u proizvodne svrhe pomae obnovu i razvoj na teritorijama zemalja lanica; da podstie privatne investicije u inostranstvu putem garancija ili uestvovanje i drugim vrstama privatnih investicija, da stavlja na raspolaganje, pod povoljnim uslovima i za proizvodne svrhe, finansijska sredstva i podsticanjem meunarodnih investicija pomae na dui rok ravnomerno razvijanje meunarodne trgovine i odravanje ravnotee u bilansima plaanja. Slika 2. Sedite Svetske banke za obnovu i razvoj (Vaington, SAD)

Ove dve institucije trebalo je da obezbede meunarodnu monetarnu i finansijsku saradnju: prva u oblasti meunarodnih plaanja, deviznih kurseva i pruanja pomoi za otklonjanje kratkoronih neravnotea u platnom bilansu, a druga u oblasti srednjoronog i dugoronog finansiranja. Na taj nain ove dve organizacije se uzajamno dopunjuju. Kasnije je, na konferenciji u Havani 1947 1948. godine, doneta tzv. Havanska povelja koja je, radi stvaranja uslova za meunarodnu saradnju u oblasti trgovine, predviala osnivanje Meunarodne trgovinske organizacije ITO. Umesto ITO stvoren je Opti sporazum o carinama i trgovini GATT, koji se zalagao za slobodu meunarodne trgovine. Time su konstituisane osnove posleratnog meunarodnog ekonomskog pokreta, koji se bazirao na liberalizmu, to je odgovaralo razvijenim kapitalistiim zemljama, onim koje su ga i stvorile. Sporazum o osnivanju IMF i IBRD stupio je na snagu 27. decembra 1945. godine kada ga je ratifikovalo 29 zemalja, a Banka je poela sa radom 26. juna 1946. godine.

3.2. lanstvo

Iako prvobitno osnovana s namerom da uestvuje u finansiranju ratom razruene Evrope, IBRD je danas postala iskljuivo banka za razvoj. Banci je do sredine 2012. godine pristupilo 187 zemalja. lanice IBRD mogu da budu samo zemlje - lanice MMF. Srbija je lan IBRD.

3.3. Stvaranje grupe svetske banke

Pod okriljem IBRD formirane su kasnije jo tri finansijske institucije, afilijacije Banke: Meunarodna finansijska korporacija IFC (International Financial Corporation) 1956. godine, Meunarodno udruenje za razvoj IDA (International Development Association) 1960. i Multilateralna agencija za garantovanje investicija MIGA (Multilateral Investment Guarantee Agency) 1988. godine.

Slika 3. Grupu Svetske banke ine IBRD, IDA, IFC i MIGA i ICSID

Za IBRD i IDA koristi se esto zajedniki naziv Svetska banka, dok se pod Grupom Svetske banke podrazumevaju sve etiri institucije: IBRD, IDA, IFC i MIGA, plus ICSID. IBRD je 1947. godine dobila status specijalizovane agencije OUN.3.4. Osnivaki kapital, kvote i broj glasova lanicaBanka je organizovana u vidu akcionarskog drutva. Njen osnivaki kapital sastojao se u poetku od 100.000 akcija u vrednosti od po 100.000 dolara, odnosno ukupno 10 milijardi. dolara. Udeo pojedinih zemalja (kvota) odreen je prema njihovoj ekonomskoj snazi.Zemlje lanice su stvarno uplaivale samo 20% od upisane kvote, i to 2% u zlatu ili dolarima, a 18% u nacionalnoj valuti. Preostalih 80% kvote zemlje lanice dre na posebnom raunu kod svoje centralne banke u nacionalnoj valuti; ova sredstva slue kao sigurnosna rezerva za pokrie obaveza Banke, ukoliko se za to javi potreba (na poziv). Do sada ova sredstva nisu koriena. Septembra 1959. godine osnivaki kapital je povean na 21,0 milijardi. dolara, a izvrene su i izmene kvota pojedinih lanica u skladu sa promenama njihove ekonomske snage. Istovremeno je smanjen deo kvote koji se uplauje sa 20 na 10 procenata, s tim to su zemlje lanice bile dune da 1% kvote dre kod Banke u zlatu ili dolarima, a preostalih 9% u nacionalnoj valuti. Januara 1980. godine odlueno je da se osnivaki kapital povea za 40 milijardi. dolara, a da se deo koji se uplauje smanji sa 10 na 7,5%, pri emu se 0,75% uplauje u zlatu ili dolarima, a 6,75% u nacionalnoj valuti. Povremeno je dolazilo i do selektivnog poveanja osnivakog uloga. Aprila 1988. g. Odbor guvernera je usvojio odluku o treem optem poveanju osnivakog kapitala na 171,4 milijardi. dolara. Predvieno je da zemlje lanice uplate 3% svoje kvot, a 97% e drati u vidu sigurnosnih rezervi. Na kraju 2009. fiskalne godine, ukupno upisani kapital iznosi 191 milijardu dolara.Broj glasova koji pripada svakoj zemlji lanici odreuje se prema visini upisane kvote: svaka zemlja ima 750 glasova i jo po jedan glas na svaku akciju upisanog kapitala (jedna akcija sada glasi na 100.000 SDR). Na poetku, 1947. g. SAD su raspolagale sa 34% ukupnog broja glasova, a zajedno sa Velikom Britanijom i Francuskom ak 54%.

U 2010. godini SAD raspolau sa 16,36% ukupnog broja glasova, zatim dolaze Japan (7,85%), SR Nemaka (4,48), Velika Britanija (4,3) i Francuska (4,3). Ovih pet zemalja ima 37,29% ukupnog broja glasova, a ako im se dodaju est razvijenih zemalja (Kanada, Italija, Holandija, Belgija, vajcarska i panija) onda zakljuujemo da ovih jedanaest zemalja raspolae sa vie od 46% od ukupnog broja glasova. Meu zemljama u razvoju najvei broj glasova imaju Indija, Kina i Saudijska Arabija po 2,78%, koliko ima i Rusija. Sve preostale zemlje (razvijene i nerazvijene) raspolau sa preostalim brojem glasova.Najvei uticaj na politiku i poslovanje IBRD ima vlada SAD. Pored toga to imaju najveu kvotu i najvei broj glasova, Amerikanci imaju i svog predstavnika na mestu predsednika Banke, veliki broj kadrova u aparatu Banke, najvei deo sredstava se prikuplja na amerikom finansijskom tritu. ak je ef delegacije Velike Britanije na konferenciji u Breton Vudsu, Kejns predlagao da sedite IBRD i IMF, ako ve treba da bude u SAD, ne bude u samom Vaingtonu, da bi se bar delimino smanjio uticaj amerike vlade.

3.5. Organi IBRDOrgani Banke su Odbor guvernera, Odbor izvrnih direktora (Executive Directors) i predsednik. U Odbor guvernera ulazi po jedan predstavnik svake zemlje; sastaje se po pravilu jednom godinje (u septembru) da bi usvojio godinji izvetaj i zavrni raun, izabrao direktore i doneo odluke iz svoje nadlenosti. Odbor izvrnih direktora predstavlja telo sainjeno od 24 direktora (do novembra 1992. godine bilo ih je 22), od kojih pet imenuju zemlje sa najveim iznosom kvota (SAD, Japan, Nemaka, Francuska i Velika Britanija), a ostalih 19 biraju izborna tela (constituencies), koja sainjavaju grupe zemalja. Mandat im traje dve godine.

Odbor izvrnih direktora bira predsednika Banke sa mandatom od pet godina, koji je istovremeno i predsednik Odbora. 198 Prema neformalnom dogovoru razvijenih zemalja, predsednik Banke je uvek dravljanin SAD, a izvrni direktor IMF je iz Zapadne Evrope.Banka ima veoma razvijenu saradnju sa MMF. Razmenjuju informacije o programima svojih aktivnosti, kreditnim operacijama, akonomskim problemima i perspektivama zemalja alnica, radu meunarodnih institucija i sl. u novije vreme je naroito intenzivna saradnja u pruanju pomoi zemljama lanicama pri pripremanju programa stabilizacije i razvoja nacionalnih privreda i sprovoenju ekonomske politike. esto se u misije koje odlaze u pojedine zemlje ukljuuju strunjaci iz obe institucije. Ova je saradnja posebno razvijena u oblasti strukturnog prilagoavanja i reavanja problema prezaduenosti zemalja u razvoju. Rukovodioci jedne organizacije prisustvuju sednicama izvrnog odbora druge, a zajedniki organizuju i godinje skuptine.

3.6. Sredstva za poslovanje banke

Sredstva za poslovanje Banke potie iz "uplaenog dela kvota zemalja lanica, zaduivanja na meunarodnom finansijskom tritu, povraaja ranije datih kredita i ostvarenog dohotka." Deo kvota koji se uplauje, videli smo, smanjivan je, tako da sada iznosi samo 3%, a u apsolutnoj vredonosti to je u 2009. godini bilo 10 milijardi. dolara. Najvaniji izvor sredstava ini zaduivanje Banke na meunarodnom finansijskom tritu. Banka se zaduuje kod vlada pojedinih zemalja, njihovih centralnih banaka i agencija i kod poslovnih banaka ugovaranjem kredita i prodajom svojih hartija od vrednosti. Trte na kojem Banka prikuplja sredstva je diversifikovano, kako u regionalnom pogledu (obuhvata preko 100 zemalja) tako i u pogledu valutne strukture, to joj omoguuje da se zaduuje pod najpovoljnijim uslovima. Obim ukupne zaduenosti Banke na finansijskom tritu sredinom 2009. godine iznosi oko 110 milijardi. dolara.

Hartije od vrednosti (obveznice) koje emituje IBRD veoma su atraktivne na finansijskim tritima. Dva su osnovna razloga zbog kojih ih na investitori rado prihvataju:

1. zemlje lanice celokupnim upisanim kvotama (ne samo uplaenim delom) garantuju za obaveze Banke,2. Banka, koristei svoj brojan i struan aparat, vri strogu selekciju projekata u ijem e finansiranju uestvovati.Odreeni iznos sredstava se obezbeuje iz otplata ranije datih zajmova. "Poslednjih godina po ovoj osnovi pritie oko 10 milijardi. dolara godinje."

3.7. Uslovi za odobravanje zajmova IBRDBanke daje zajmove vladama zemalja lanica i njihovim agencijama ili privatnim preduzeima i bankama, ali uz garanciju vlade i to za finansiranje konkretnih projekata. Sredstva dobijena preko zajma mogu se koristiti za nabavke samo u zemljama koje su lanice IBRD, i to, po pravilu, preko meunarodne licitacije, ime se obezbeuju najpovoljniji izvori snadbevanja.

Banka se angauje u finansiranju samo onih projekata za koje nije mogue obezbediti sredstva iz privatnih izvora uz razumne uslove, a sama Banka utvruje koji su to uslovi razumni. Poslednjih godina su zajmovi IBRD usmereni prvenstveno ka razvijenim meu zemljama u razvoju. Poto projekti koji se finansiraju treba da budu dovoljno rentabilni kako bi obezbedili uredno vraanje zajmova, to zajmovi IBRD nisu ba pogodni za najmanje razvijene zemlje.

Zajmovi Banke nisu subvencionisani, pa se u tom smislu moe rei da su dati po trinim uslovima. Treba, meutim, imati u vidu da Banka uspeva da relativno lako prikupi potrebna sredstva na tritu kapitala, i to po povoljnim uslovima, poto je re o uglednoj i snanoj meunarodnoj finansijkoj instituciji iza koje stoji 187 zemalja. Projekte za koje se trae zajmovi Banka podvrgava rigoroznoj analizi i strogoj oceni opravdanosti ulaganja i mogunosti povraaja pozajmljenih sredstava. "Sve ovo objanjava atraktivnost obaveznica koje emituje Banka pri prikupljanju sredstava na meunarodnom finansijskom tritu. Zbog svih ovih okolnosti, ne bi se moglo rei bez ikakve rezerve da je ovde re o istim trinim uslovima."

Na drugoj strani, to je jo znaajnije, zemlje u razvoju ne bi mogle dobiti zajmove na meunarodnom finansijskom tritu po uslovima koji vae za zajmove IBRD. Mogunosti zaduivanja zavise od kreditne sposobnosti i ugleda svake konkretne zemlje na finansijskom tritu, namene sredstava koja se pozajmljuju i sl. Uslovi su, znai, razliiti, ali po pravilu nepovoljniji od uslova koji vae za Banku pri njenom zaduivanju. Posebno bi bilo teko obezbediti zajmove po prihvatljivim uslovima za neprofitonosne projekte u manje razvijenim meu zemljama u razvoju. Prema izvetaju OECD, "sredinom 1984. godine, kada je kamata IBRD bila 9,3%, zajmovi Banke sadrali su tzv. element poklona od oko 3%."

Banka odobrava srednjorone i dugorone zajmove sa rokom povraaja do 20 godina, ali je bilo i zajmova sa duim rokom. Poek (grace period), odnosno vreme do poetka otplate, obino iznosi 5 godina. Banka odbija mogunost reprogramiranja svojih zajmova, a potpredsednik Ernest Stern je poetkom 1983. godine opomenuo dunike da e zemljama koje ne izmiruju uredno svoje obaveze Banka obustaviti isplatu po svim zajmovima, to je, kako je rekao mono sredstvo.Kamatna stopa je ista za sve zemlje, a menja se u zavisnosti od uslova po kojima sama Banka pozajmljuje sredstva na meunarodnom finansijskom tritu. Jula 1982. godine prihvaen je nov nain utvrivanja varijabilnih kamatnih stopa za zajmove Banke.

Slika 4. Zajmovi IBRD i IDA krediti u 2005. godini

Kamatna stopa se odreuje dva puta godinje (1. januara i 1. jula) dodavanjem 0,50% mare (spread) na kamatnu stopu po kojoj se sama Banka zaduuje. Od 1. jula 1998. godine mara je poveana na 0,75%. Na iznos zajma koji je Banka odobrila ali jo nije iskorien plaa se provizija; ranije je ona iznosila 0,75%, ali je 1992. sniena na 0,25%. Zbog velikog porasta kamatnih stopa na meunarodnom finansijskom tritu, Banka je pre nego to je prela na varijabilne kamatne stope, januara 1982. godine uvela novu vrstu provizije (front end fee) u iznosu od 1,5%, koja je januara 1983. godine smanjena na 0,85%, a marta na 0,25%. Od 1. jula 1998. godine ova vrsta provizije iznosi 1%, i plaa se u trenutku kada zajam postane efektivan, tj. kada se steknu uslovi za njegovo korienje.

Za iskljuivanje zemalja koje su ve dostigle odreeni nivo razvijenosti iz grupe koja ima pravo korienja zajmova IBRD koristi se tzv. proces graduacije. Za meru razvijenosti uzima se visina drutvenog proizvoda po stanovniku. Godine 1973. utvreno je da proces graduacije pone kada zemlja pree granicu od 1.175 dolara drutvenog proizvoda (GNP) po stanovniku, u cenama iz 1970. godine. Kasnije, 1980. godine, granica je pomerena na 2.650 dolara, poto su uzete u obzir inflacija i promene deviznih kurseva. U 2009. godini granica za proces graduacije iznosi 10.000 dolara nacionalnog dohotka po stanovniku, mada ima petnaestak zemalja koje su iznad ove granice, ali zbog specifinih uslova, ipak, mogu koristiti zajmove IBRD.

Proces graduacije predvia da se zemlje koje prekorae utvrenu granicu postepeno iskljuuju iz kruga zemalja kojima se dodeljuju zajmovi. Taj proces treba da traje, po pravilu, oko 5 godina, ali sa uvaavanjem specifinosti svake zemlje, pa se ostavlja mogunost da taj proces traje i due.3.8. Faze finasiranja i kontrole realizacije projekata

Polazei od injenice da su zajmovi Banke uglavnom viemilionske vrednosti, projekti

prolaze kroz nekoliko faza, i to:

identifikovanje projekata,

priprema projekata,

ocena projekata,

voenje pregovora o projektu,

usvajanje projekta,

izvrenje (realizacija) projekta,

nadzor izvrenja projekta, i

naknadna ocena projekta.

Faza identifikovanja projekta obuhvata utvrivanje objekata ijem ostvarivanju valja pristupiti zbog njihovog doprinosa razvoju nacionalne privrede i njihovih tehnikih i ekonomskih karakteristika. Projekte mogu predlagati vlade zemalja lanica, sama Banka ili konkretno zainteresovani poslovni krugovi zajmotraioci. Identifikovani projekti se ukljuuju u viegodinje programe saradnje Banke sa konkretnom zemljom.

Faza pripreme projekta (obino traje jednu do dve godine, zavisno od vrste projekta) u kojoj zajmotrailac i Banka zajedniki sagledavaju i pronalaze u tehnikom i ekonomskom pogledu najpovoljniju varijantu projekta sa stanovita ostvarenja ciljeva razvoja. Banka daje tehniku i finansijsku pomo za procenu projekta, a esto se koristi pomo i drugih meunarodnih organizacija.206 .

Ocenu projekta vre strunjaci Banke, kojima mogu, ponekada, pomagati i pojedini konsultanti sa strane.Ocena podrazumeva sagledavanje tehnikih, institucionalnih, ekonomskih i finansijskih aspekata projekta (da li se uvaavaju odgovarajui standardi, ocenjuje se tehnologija, oprema, obezbeenost potrebnim uslugama, projektovani obim proizvodnje, snadbevenost sirovinama i energijom, transportna povezanost, uticaj na prirodnu okolinu i sl.). Pri sagledavanju institucionalnih uslova za ostvarenje projekta uzimaju se u obzir organizacija, upravljanje, kadrovi, politika i poslovanje u konkretnoj sredini, ali se vodi rauna i o politici vlade koja je inicirala odreeni projekat.

Ocena podrazumeva i analizu trokova i koristi za pojedine varijante projekta, znaaj i ulogu u grani i doprinos projekta ostvarenju razvojnih ciljeva. Ciljevi i prioriteti u razvoju mogu biti razliiti (poveanje obima proizvodnje i zaposlenosti, unapreenje ishrane, uslova stanovanja, zdravstvene zatite, smanjenje regionalnih i socijalnih nejednakosti, unapreenje obrazovanja), pa se te specifinosti moraju imati u vidu pri ekonomskoj oceni pojedinih projekata. Neki efekti projekta na razvoj zemlje mogu se lako meriti, drugi teko, a trei su praktino nemerljivi.

Finansijska ocena podrazumeva ispitvanje naina obezbeenja potrebnih sredstava za investiciona ulaganja i za tekue poslovanje, cene, mogunosti otplate zajma i sl. Misija strunjaka priprema izvetaj koji sadri ocenu projekta i preporuku o visini i uslovima zajma. Ovaj izvetaj Banka razmatra pre nego to ga prihvati kao osnovu za pregovore. Posle zavrenih pregovora izvetaj se, zajedno sa ostalim dokumentima, upuuje Odboru izvrnih direktora na usvajanje. Posle usvajanja potpisuje se ugovor o zajmu i pristupa izvrenju projekta.

U toku izvrenja projekta zajmoprimac povremeno dostavlja izvetaje o radovima na projektu, trokovima, nabavkama robe i usluga iz sredstava zajma, finansijskim efektima, koristima od projekta i slino. Misije strunjaka Banke esto poseuju zemlju kojoj je zajam odobren da bi se na licu mesta stekao uvid u to kako se troe sredstva i da li se projekt ostvaruje u skladu sa sporazumom. Po zavretku projekta Banka, uz uee i investitora, priprema konaan izvetaj koji dostavlja vladi zemlje korisnika zajma, Odboru izvrnih direktora i izvrnom direktoru koji tu zemlju predstavlja u Banci. Banka vri i naknadnu ocenu projekta, kada je on ve zavren. Svrha ovog posla je da se sagledavanjem i analizom pozitivnih i negativnih efekata obezbedi unapreenje poslovanja Banke u budunosti.

3.9 Smernice za nabavke robe i usluga po zajmovima banke

Nain korienja sredstava utvren je jednim dokumentom koji je nazvan Smernice za nabavke po zajmovima IBRD i kreditima IDA (Guidelines for Procurements under IBRD loans and IDA credits). "Smernice polaze od potrebe da se projekti to ekonominije i to efikasnije realizuju i da se prue podjednake mogunosti preduzeima iz svih zemalja lanica da uestvuju u ostavrivanju projekata prodajom proizvoda i pruanjem usluga, ali se vodi rauna i o potrebi da se obezbedi vee uee lokalnih preduzea u realizaciji projekata." Da bi se sve ovo ostvarilo najee se predvia raspisivanje meunarodnih licitacija za nabavku potrebne opreme i za izvoenje investicionih radova. Da bi se obezbedilo vee uee domaih preduzea u realizaciji projekata predviena je mogunost da na meunarodnim licitacijama posao dobije lokalna firma iako njena cena nije najpovoljnija dozvoljeno je da ova cena bude i do 15% via.

3.10 Obim i namena odobrenih zajmova banke

Od svog nastanka do kraja fiskalne 2009. godine IBRD je odobrila ukupno oko 5.200 zajmova u kumulativnom iznosu od 479,0 milijardi. dolara. Najvie zajmova dobile su sledee zemlje: Brazil, Indija, Indonezija, Kina, Turska, Argentina i Juna Koreja. Sredstva koja se dobijaju od Banke u vidu zajma koriste se za plaanje robe i usluga u zemlji koja zajam koristi i za nabavke iz inostranstva. Od ukupnog iznosa iskorienih zajmova do kraja 1995. fiskalne godine oko 58% potroeno je za plaanje stranim dobavljaima, a preostalih 42% za plaanje u zemlji.Od iznosa koji je potroen u inostranstvu najvie je otilo za nabavku opreme i plaanje usluga u razvijenim zemljama 83% (21% u SAD, 14 % u Japanu, 11% u Nemakoj), a samo 15% za nabavke u zemljama u razvoju, dok je ostatak upotrebljen za smanjenje duga. Uee nae zemlje u isporukama za projekte koje je finansirala Banka bilo je 0,9%. U ranijem periodu najvei deo zajmova je odobravan za izgradnju infrastrukture (puteva, eleznikih pruga, energetskih objekata) i industrije. Mada se i dalje dosta ulae u infrastrukturu, u novije vreme porastao je udeo zajmova namenjenih razvoju poljoprivrede i sela, ureenju gradova i unapreenju ishrane stanovnitva, mada je znaajan i udeo zajmova za unapreenje javne uprave i finansijskog sektora, to ne spada u izvorne zadatke Banke.

Ekonomska kriza koja je sedamdesetih godina zahvatila svet, posebno pogaa zemlje u razvoju. Dolo je do recesije, jaanja protekcionizma, rasta inflacije, poskupljenja nafte, skoka kamatnih stopa i kolebanja deviznih kurseva. Zbog velike zaduenosti i nedovoljnih izvoznih prihoda, javljaju se krupni problemi u uspostavljanju eksterne ravnotee. Planovi razvoja su ugroeni, a namee se i potreba menjanja strukture privrede radi prilagoavanja novonastalim uslovima. Svetska banka se u izvesnoj meri, mada ne na adekvatan nain i dovoljno brzo, prilagoava ovoj situaciji. Oktobra 1979. godine, na godinjoj skuptini IBRD u Beogradu, prvi put je predloeno da se odobravaju zajmovi i za strukturno prilagoavanje (structural adjustment). Ovi zajmovi treba da pomognu zemljama lanicama da uspostave ravnoteu u platnom bilansu menjanjem privredne strukture u skladu sa promenama u meunarodnom ekonomskom okruenju.

Programi strukturnog prilagoavanja se, naravno, razlikuju od zemlje do zemlje, a mogu obuhvatati podizanje efikasnosti proizvodnje u poljoprivredi i industriji, poveanje i diversifikaciju izvoza zasnovanog na komparativnim prednostima, razvoj domaih izvora energije, ograniavanje domae potronje i poveanje tednje, poboljanje efikasnosti investicionih ulaganja, bolje korienje kapaciteta, ali i neke institucionalne promene.

Tabela 1. Namena zajmova IBRD odobrenih u 2009. godini

Izvor: World Bank, Annual Report 2009

Zajmovi odobreni za strukturno prilagoavanje mogu se relativno brzo koristiti po pravilu,

u periodu od 12 18 meseci po potpisivanju ugovora, dok je za projektne zajmove potrebno vreme i do 5 godina, to je velika prednost za zemlje korisnice. Ovom vrstom zajmova delimino se popunjava praznina izmeu aktivnosti IBRD i IMF. Fond, naime, prua pomo za otklanjanje kratkorone neravnotee u platnom bilansu, a Banka klasinim zajmovima pomae razvoj privrede i uspostavljanje eksterne ravnotee na dugi rok. Zajmovi za strukturno prilagoavanje, moe se rei, olakavaju uravnoteenje platnog bilansa zemlje na srednji rok.

Prvi zajam za strukturno prilagoavanje odobren je Turskoj marta 1980. godine u iznosu od 200 miliona dolara. U novije vreme zajmovi za strukturno prilagoavanje ine oko 30% ukupno odobrenih zajmova. Od 1991. godine Banka dosta panje posveuje tzv. privredama u tranziciji, odnosno zemljama Istone Evrope, koje transformiu svoje privrede u cilju izgradnje trinog modela.3.11 Koordinacija finansiranja sa drugim zajmodavcima

Da bi se obezbedilo finansiranje veeg broja projekata u zemljama u razvoju i bolja koordinacija izmeu razliitih izvora finansiranja, Svetska banka je 1974. godine poela poslove kofinansiranja odnosno finansiranja izvesnih projekata zajedno sa drugim zajmodavcima. Kofinansiranje se obavlja sa tri vrste zajmodavca:

1. sa javnim agencijama za razvoj nacionalnim i meunarodnim,

2. sa institucijama za kreditiranje izvoza i

3. sa komercijalnim bankama.U ovoj vrsti poslova obe strane nalaze svoj interes: Svetska banka iri svoje poslovanje uz manje angaovanje sopstvenih sredstava, a drugi uesnici u kofinansiranju obezbeuju sigurniji plasman svojih sredstava poto se zna da Banka vr strogu selekciju i kvalifikovanu ocenu projekata u kojima e se angaovati. I trea strana, zajmoprimci, imaju koristi od ovih zajednikih poslova, posebno kada se radi o nekim novim oblicima kofinansiranja. Pored IBRD, u poslovima kofinansiranja na isti nain angauje se i IDA. Aranmani o kofinansiranju sa javnim agencijama utvruje se obino jo u fazi usvajanja projekata, a odnose se na razvoj infrastrukture i poljoprivrede. Institucije za kreditiranje izvoza i komercijalne banke uestvuju vie u finansiranju onih projekata za koje je potrebno obezbediti vei obim uvoza, a u posao se ukljuuju tek kada pone samo ostvarivanje projekta.Obino se primenjuje postupak tzv. paralelnog finansiranja, kod kojeg se roba i usluge potrebni za ostvarenje odreenog projekta dele na pakete, a svaki paket se moe finansirati iz posebnog izvora, uz posebne uslove to znai da je veza izmeu Banke i sufinansijera labavija. Druga, manje zastupljena varijanta je tzv. zajedniko finansiranje (joint financing), kod kojeg Banka i sufinansijeri preciziraju svoje uee u zajednikom finansiranju nabavki potrebnih za dati projekt; odgovornost Banke ovde je vea, a veze sa sufinansijerima su vre.Januara 1983. godine IBRD je zapoela novi oblik kofinansiranja. Angaovanje Banke moe biti u jednom od ova tri oblika:

"Banka direktno uestvuje u komercijalnom zajmu sa 10 25% i time omoguava produenje roka otplate; u prvom periodu dunik otplauje deo zajma koji su dale komercijalne banke, a na kraju onaj deo koji je neposredno dala Svetska banka;

Banka garantuje otplatu dela zajma u produenom roku povraaja, bez sopstvenog

uea; i Banka se obavezuje da obezbedi sredstva za produenje roka otplate ukoliko, zbog porasta varijabilnih kamatnih stopa, doe do poveanja godinjih anuiteta; dunici e godinje otplaivati ranije utvrene anuitetne iznose, ali e se zato vreme otplate produiti."

Da bi se unapredili poslovi kofinansiranja, februara 1983. godine ustanovljena je funkcija podpredsednika Banke za kofinansiranje, iji je zadatak da razvija odnose sa sufinansijerima, da pomae formulisanju i sprovoenju politike kofinansiranja i da rukovodi poslovima u ovoj oblasti. Pored toga, u svih est regionalnih ureda imenovani su koordinatori za kofinansiranje.IBRD odrava i neformalne sastanke sa komercijalnim bankama koje su zainteresovane za poslove kofinansiranja bilo direktno ili uz angaovanje i agencija za kreditiranje izvoznih poslova. Nova procedura pri odobravanju zajmova omoguava Banci da potencijalnim kofinansijerima dostavlja polugodinje liste novoidentifikovanih projekata koji su pogodni za kofinansiranje. Ove liste se dostavljaju na adrese oko est stotina komercijalnih banaka i agencija za kreditiranje izvoza zemalja OECD, ime se otvara mogunost da se blagovremeno angauju ne samo banke, ve i proizvoai i izvoznici. I u kasnijim fazama Banka zainteresovanim stranama alje potpunije informacije o pojedinim projektima: proizvodima i uslugama koji su potrebni, cenama, meunarodnim licitacijama, gradnji,nainu finansiranja i sl.

Za korisnike kredita je povoljnije da sredstva od agencija za kreditiranje izvoza dobijaju posredstvom Banke, kroz kofinansiranje, nego neposredno od agencija, poto se time izbegavaju neki negativni efekti koje vezani zajmovi nose sa sobom. Ovde se najee radi o tzv. paralelnom finansiranju. 4. SARADNJA SRBIJE I IBRDFinansijska podrka meunarodnih institucija EBRD, EIB, IBRD, MMF, bila je neophodna za sprovoenje dosadanjih ekonomskih reformi u Srbiji i postizanje privrednog rasta. Krediti EBRD, EIB, IBRD i MMF korieni su za stvaranje mogunosti za odranje i unapreenje privrednog rasta koji se ne moe zamisliti bez ulaganja u saobraajnu i energetsku infrastrukturu, poljoprivredu, ekologiju; zdravstvenu zatitu i socijalne usluge, regionalni razvoj, razvoj malih i srednjih preduzea i lokalnu samoupravu. Upravo su projekti iz ovih oblasti najveim delom finansirani odobrenim kreditima IBRD, EBRD i EIB.

Slika 5. Prikaz projekata u kolje je ukljuena IBRD na mapi Srbije

Podrka prioritetina Vlade Srbije integrisana je kroz sve delove Grupe Svetske banke, tako da su intervencije IBRD, IDA (International Development Association), IFC (International Finance Corporation) i MIGA (Multilateral Investment Guarantee Agency) blisko koordinirane. Grafikon 1. Stanje putne infrastrukture u Srbiji

Izvor: Serbian partnership program snapshot, World Bank Group, April 2014

Saradnja Svetske banke sa Srbijom bazirana je na osnovama Strategije partnerstva zemlje (Country Partnership Strategy). Strategija partnerstva predviala je IBRD zajmove Srbiji u iznosu od 600 miliona USD u periodu od 2008-2011. godine. Prema ovoj strategiji cilj je bio nastavak aktivnosti koje su doprinosile jaanu privatnog sektora, stvaranju irih mogunosti za privredni rast i kvalitenijem upravljanju ekolokim i drugim rizicima izazvanim elementarnim nepogodama. Svetska banka je pruila znanja i finansirala 30 projekata u Srbiji od 2001. "Sa skoro 2 milijarde dolara, ukljuujui podrku budetu. Trenutni portfolio sadri 12 investicionih projekata ije je sprovoenje vredno oko 845 miliona dolara."

4.1 Centralizovani sistem javnih nabavki u SrbijiSrbija je pre sprovoenja centralnog sistema nabavki imala preko 300 dobavljaa lekova, dok Austrija ima samo tri. To je znailo da zemlja ne moe da ostvari ekonomiju obima, vodilo je nabavci manjeg broja lekova i stvaralo plodno tlo za korupciju. Novi centralizovani sistem javnih nabavki u Srbiji omoguava Republikom fondu za zdravstveno osiguranje da utedi 25 miliona evra 2014. godine. Ovaj sistem, zapoet kao pilot projekat, omoguava sniavanje cene lekova za oko 27 odsto u poreenju sa prethodnim sistemom. Treba da donese jo vee utede kad se primeni na sve nabavke lekova.

Slika 6. Nabavka lekova trebalo bi da bude organizovana sa jednog mesta

Republiki fond za zdravstveno osiguranje (RFZO) potroie u 2014. godini 114 hiljada evra na aciklovir, lek koji se koristi za leenje virusnih infekcija. U 2013. godini za istu koliinu aciklovira ukupno je plaeno 190 hiljada evra. Ova uteda od 40 odsto na acikloviru predstavlja samo mali deo od ukupno 25 miliona evra koliko iznosi uteda zdravstvenog sistema Srbije od uvoenja novog, centralizovanog metoda nabavki. Do nedavno, Srbija je imala sistem po kome je svaka bolnica, dom zdravlja i apoteka nabavljala lekove pojedinano birajui dobavljae i brendove za proizvode kojima se lei neka bolest. Umesto nadmetanja u ceni, dobavljai su se takmiili u iznosu rabata koji su nudili bolnici ili apoteci. Ti rabati su ponekad iznosili ak jednu treinu ukupne nabavne cene."Predstavnici Ministarstva zdravlja Srbije su nakon uvida u analize koje su uraene u okviru priprema Drugog projekta u oblasti zdravstva u Srbiji, koji finansira Svetska banka, odluili da promene ovakav pristup u proceduri nabavke lekova." Postojala su dva dominantna problema kada je u pitanju nabavka lekova za zdravstvene ustanove: najvei je bio percepcija korupcije, a zatim i ogromna dugovanja u plaanju. Bilo je neophodno pronai novi nain ostvarivanja uteda. Analize su pokazale da bi se mogli smanjiti trokove uvoenjem centralizovane metode javnih nabavki.

Novi sistem javnih nabavki, u ijem je fokusu najnia cena a ne rabat, sprovodi se kao pilot projekat u 2014. godini i njime e se pokriti samo oko treine lekova koji se koriste u srpskom zdravstvenom sistemu, poevi od lekova u bolnicama i domovima zdravlja. Kada je objavljen prvi tender, prema novom sistemu bilo je 22 ponuaa, a 15 je dobilo ugovor, tako da sada nijedan dobavlja nema monopol. Izabranih 15 firmi snabdevae srpske bolnice odabranim lekovima po unapred dogovorenoj ceni tokom cele 2014. godine. Ugovorom je dogovorena i minimalna koliina tih lekova, to znai da mogu prodati vie, ali ne manje od dogovorenih koliina. Postignute cene su na ovaj nain bile, u proseku, 27 odsto nie za iste lekove. Fond za zdravstveno osiguranje sa izabranim firmama sklapa takozvani okvirni sporazum. Na osnovu njega svaka bolnica treba da sklopi poseban ugovor sa nekom od izabranih kompanija za odabrani lek i po unapred utvrenoj ceni. Nabavke i dalje vre same bolnice i njihove apoteke, a dobavlja njima direktno isporuuje lekove. Osoblje u bolnicama imae vie vremena da se posveti drugim vanim stvarima. Osim toga, novi sistem omoguava da se svi pacijenti u Srbiji lee istim lekom za istu bolest bez obzira gde bili.

Razni interesi e uvoenjem novog sistema biti ugroeni. Dosta malih, skupih dobavljaa imae tekoa na konkurentnom tritu. Oni koji su dobijali razne stimulacije od proizvoaa lekova da koriste ba njihove proizvode vie ih nee dobijati. Ukratko, svi koji su imali neke koristi od viih cena bie na gubitku. Najvanija stavka reformi sistema nabavke je da e graani Srbije u celini i posebno korisnici zdravstvenih usluga od ovoga imati koristi. Iz RFZO-a, naglaavaju da ovo predstavlja samo poetak novog sistema nabavki lekova. Kroz sprovoenje novog projekta koji finansira Svetska banka, centralizovane javne nabavke obuhvatie sve javne apoteke. Ovakvo poslovanje e u budunosti doneti dodatne i znaajne utede. Uspeh prvog tendera pokazuje da se moe postii vie na polju uteda i to sprovoenjem ne samo centralizovanih javnih nabavki u celokupnom sistemu, ve i sklapanjem viegodinjih ugovora sa dobavljaima. Iznos od 260 miliona evra je dve treine budeta RFZO-a za lekove koji se izdaju na recept u apotekama. Ako je ostvarena uteda od 25 miliona evra na jednoj treini budeta za lekove u bolnicama i domovima zdravlja, oekivanja RFZO-a su da se moe utedeti trostruko vie kada se centralizovani metod javnih nabavki primeni na kupovinu lekova za apoteke. Ove reforme donose vei kvalitet, poveavaju efikasnost i transparentnost i mogu samo da unaprede zdravstveni sistem u Srbiji.

4.2 Investicije IBRD-a u Golubac

Optina Golubac nalazi se u severoistonoj Srbiji, na desnoj obali Dunava. Svojim zapadnim delovima prostire se po Panaskom obodu, a istoni delovi doseu do padina Severnog Kuaja. Golubac je gradi u istonoj Srbiji koji lei na desnoj obali Dunava na mestu gde je Dunav najiri u celom svom toku, neposredno pre ulaska u usku klisuru Kazan. Ovde za veinu stanovnika reka predstavlja izvor sredstava za ivot. Ali i izvor straha i nespokojstva zbog estih poplava. Tanije, donedavno.

"Dana 14. aprila 2006. zabeleen je istorijski maksimum vodostaja Dunava, a kod Golupca, vodostaj je dostigao nivo koji je za 50 cm bi vii od ikada zabeleenog (iz 1981.godine). Prorauni su pokazali da je re o stogodinjim velikim vodama." Organizovana odbrana od poplava, nakon uvoenja vanredne situacije trajala je 15 dana, Na javnim povrinama i u zoni javnih objekata formirane su i odbranbene linije u ukupnoj duini od oko 2,5 km. Angaovan je brojna mehanizacija, a u odbrani je uestvovao veliki broj graana, uenika i pripadnika Vojske Srbije. Nakon odbrane evidentirana su velika oteenja na komunalnoj infrastrukturi i na obaloutvrdi koja je izgraena 2004. godine. Trokovi odbrane i otklanjanja posledica bili su dva i po puta vei od vrednosti izgradnje postojee obaloutvrde, to je znaajno uticalo na Golubac, koji ima status ekonomski nerazvijenog pograninog mesta.Ovom poplavom je bio pogoen i jedini vrti u optini Golubac. Zaposleni u vrtiu borili su se rame uz rame sa drugim metanima dok su vreama sa peskom uzaludno pokuavali da obuzdaju nadiranje poplavne vode. Na kraju je vrti morao da bude zatvoren nekoliko nedelja. Nakon ovog katastrofalnog dogaaja koji je pogodio optinu napravljen je plan uvoenja mobilnih barijera za odbranu od poplave iju izgradnju je finasirala Svetska banka.

Slika 7. Renovirani kej pored Dunava u Golupcu omiljena lokalna znamenitost podrazumeva i veu bezbednost i zatitu od reke za stanovnike i turiste.

Grad Golubac je nakon renoviranja keja pored Dunava bezbedniji od poplavnih voda. Nasip je izdignut i ojaan. Ugraena je i specijalna podzemna folija koja e ubudue spreavati bilo kakvo podzemno plavljenje. Ta unapreenja je omoguio Projekat rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje koji je finansirala Svetska banka i koji je poboljao odbranu od poplava za vie od milion ljudi na preko 440.000 hektara zemljita irom Srbije.

Mada je jako slian programima zatite od poplava koji su realizovani na drugim mestima, jedan specifian zahtev lokalnih vlasti Golupca predstavljao je naroit izazov za ovaj inae jednostavan infrastrukturni projekat da se zatita od poplava pobolja, ali da se ne pokvari pogled na Dunav sa centralnog gradskog keja. Ovaj aspekt je bio od kljune vanosti za lokalne planove razvoja turizma optine Golubac.

Slika 8. Po prvi put u Srbiji koristi se kopa dubokih rovova. Maina iskopava duboke rovove, dok istovremeno postavlja nepropusnu foliju koja e spreiti vodu da, kao to je bio sluaj ranije, prodre kroz peane i propusne slojeve zemljita.

Odgovor na taj zahtev bilo je uvoenje mobilnih barijera za odbranu od poplave, koje se mogu lako postaviti za samo nekoliko sati ukoliko doe do vanredne situacije. A radi odbrane od podzemnog plavljenja, ugraena je neprobojna folija do 7 metara duboko u zemlju. To e spreiti da voda nabujalog Dunava probije peane i porozne slojeve zemljita i da poplavi ovo podruje. Realizacija turistikog potencijala Golupca u cilju podsticanja lokalnog ekonomskog razvoja od izuzetne je vanosti za lokalne vlasti. Optina planira da iskoristi IPA fondove Evropske unije za rehabilitaciju oblinje tvrave iz 14. veka koja se nalazi na Dunavu u neposrednoj blizini grada. Ta tvrava je jedno od najbolje ouvanih srednjovekovnih utvrenja u tom regionu i ima potencijal da postane znaajna turistika atrakcija.Poveanjem ekonomske aktivnosti u gradu preko vee bezbednosti od poplava i unapreene turistike infrastrukture, vlasti u Golupcu nadaju se da e preokrenuti trendove starenja i smanjenja broja stanovnika u optini. Optina broji ispod 10.000 stanovnika, a prosena zarada je 40% ispod proseka u Srbiji.

Slika 9. U okviru projekta koji je podrala Svetska banka, etalite i staza za bicikle proireni su i poploani. Nova rasveta obezbeuje dobro osvetljenje nou.

Golubac, nakon renovrianja keja, moe da se pohvali da ima lep novi kej kojim stanovnici grada mogu da se etaju ili voze bicikl, kej je svee poploan, i du njega se nalaze nove klupe i javna rasveta. Novi kej je po renoviranju privukao mnogo posetilaca iz okolnih krajeva koji su doli da etaju. Takoe je stvorio uslove za otvaranje drugih turistikih objekata za koje lokalne vlasti oekuju da e u nastupajuim godinama privui mnogo vie posetilaca. Stari kej je bio slabo osvetljen, nedovoljno za nonu etnju ili dogiranje, vonju bicikla i slino. 4.3 Investicije u putnu infrastrukturu

"Predstavnici Svetske banke i Vlade Srbije zavrili su pregovore o kreditiranju izgradnje tri deonice autoputa na Koridoru 10, u vrednosti 388 miliona dolara." Voa projekta Svetske banke Martin Hamfriz (Humphrevs) rekao je da se kredit odnosi na deonice Grabovica - Grdelica, Vladiin Han - Donji Neradovac i Dimitrovgard - granica sa Bugarskom. Kredit je sa rokom otplate od 20 godina, osam godina je grejs period, a godinja kamatna stopa 1,6 odsto. Misija Svetske banke koja je posetila Srbiju marta 2014. godine zadovoljna je radovima na ovom putnom pravcu. Tom prilikom su istakli da do 16. juna mora biti iskorieno 40 odsto kredita

Slika 10. Radovi na Koridoru 10

Misija Svetske banke, je obila gradilita na Koridoru 10 u Srbiji i konstatovala veliki napredak u izgradnji tog putnog pravca. Koridor 10 e prema oekivanjima biti zavren u predvienom roku do polovine 2016.

Slika 11. Rekonstrukcija putne mree Srbije koju finansira Svetska banka

U ovoj godini e prema planu biti zavrena izgradnja 50 kilometara autoputa na koridorima 10 i 11, iako su se Koridori Srbije fokusirali na mostove i tunele. Tako e biti ostvaren viedecenijski projekat da ceo Koridor 10, ali i vei deo Koridora 11 budu zavreni do polovine 2016. godine. Koridori Srbije trenutno na koridorima 10 i 11 izvode radove na 238 mostovskih konstrukcija i do kraja 2014. godine bie zavrena 144 mosta, a ostalo u 2015. Od 12 tunela zapoeti su radovi na 11, a tunel Golubac bie zavren do kraja maja 2014. godine. Plan Koridora Srbije je da 2014. godine bude probijeno osam tunela i 2015. godine etiri.

Svetska banka (IBRD), Evropska investiciona banka (EIB), Evropska banka za obnovu i razvoj (EBRD) potpisale su u Beogradu ugovore o tri kredita sa Ministarstvom finansija Srbije u ukupnom iznosu od 273,8 miliona evra u cilju pruanja podrke obnovi i bezbednosti jednog dela srpske nacionalne putne mree.

Slika 12. Potpisnice ugovore o tri kredita sa Ministarstvom finansija Srbije

Projekat e pruiti podrku za obnovu i bezbednost oko 1.100 kilometara glavnih puteva irom Srbije tokom narednih pet godina. Ukupni trokovi su procenjeni na 390 miliona evra, od kojih 367 miliona evra za radove na obnovi puteva i 23 miliona evra za usluge koje obuhvataju detaljan dizajn, jaanje institucija i tehniku pomo. Projektom se podrava sprovoenje prve faze programa za obnovu nacionalne putne mree.

Investicije e izvoditi Javno preduzee Putevi Srbije, a finansirae ih zajedno EIB sa kreditom od 100 miliona evra, EBRD sa kreditom of 100 miliona evra i Svetska banka sa kreditom od 73,8 miliona evra; bilans trokova investicije (116,2 miliona evra) e obezbediti Vlada Srbije. Od projekta se oekuje da pobolja stanje i bezbednost nacionalne putne mree. Takoe, e:

Promovisati regionalni i nacionalni privredni rast, olakati trgovinu, podrati razvoj privatnog sektora i, uopte, doprineti ekonomskoj i socijalnoj koheziji u regionu;

Sluiti zahtevima meunarodnog, meugradskog i lokalnog saobraaja;

Imati ukupan pozitivni ekoloki i socijalni uticaj jer e poboljati pristup tritima i socijalnim slubama i, takoe, pruiti priliku za privremeno zapoljavanje lokalnih zajednica preko izvoaa graevinskih radova.

EIB je institucija Evropske unije koja dodeljuje dugorone kredite i u vlasnitvu je drava lanica. EIB je aktivna na zapadnom Balkanu od 1977. Tokom poslednjih deset godina, pruila je finansijsku pomo u ukupnom iznosu od 7 milijardi evra. Od 2001., EIB je obezbedila oko 4 milijarde evra za projekte u Srbiji, od kojih je 1,5 milijardi evra dodeljeno transportnom sektoru. Do sada, EBRD je investirala 3,3 milijarde evra u 167 projekata u Srbiji, od kojih je 40 odsto u sektoru infrastrukture, ukljuujui investicije u transportnoj industriji. EBRD, osnovana 1991, je u vlasnitvu 64 zemalja i dve meuvladine organizacije i podrava razvoj trine privrede i demokratije u zemljama u kojima posluje.

5. ZAKLJUAKKorienje zajma koji odobri Meunarodna banka za obnovu i razvoj, po pravilu, nije ogranieno na kupovinu u odreenoj zemlji, ve se raspisuje meunarodni tender. Prednost imaju domai ponuai zemlje koja je dobila zajam, ako su skuplji do 15%. Banka nikada ne finansira celu predraunsku vrednost projekta ili programa, ve samo do 40%, a ostatak preputa domaim finansijerima ili stranim sufinansijerima.U poslednje vreme Meunarodna banka za obnovu i razvoj, zajedno sa MMF-om, odobrava tzv. zajmove za strukturno prilagoavanje za koje angauje ukupno oko 20% svojih sredstava. Takoe, odobrava zajmove u vidu tehnike pomoi, sa rokom 2-6 godina, na ta usmerava 10% svojih sredstava. Banka esto uestvuje do 20% potrebnih sredstava i u projektima nacionalnih banaka ili meunarodnih sindikalizovanih zajmova, ukoliko se uveri da e ti projekti omoguiti razvoj i pozitivne strukturne promene u pojedinim zemljama.Kada se posmatra saradnja Meunarodne banke za obnovu i razvoj i Srbije moe se zakljuiti da je ona ostvarivana na obostranu korist. Tako je na primer u okolini Golupca milion ljudi sada bezbednije od poplava posle radova u okviru Projekta rehabilitacije sistema za navodnjavanje i odvodnjavanje koji je finansirala Svetska banka. U okviru ovog projekta je renoviran keja pored Dunava, kada je nasip izdignut i ojaan. Ugraena je i specijalna podzemna folija koja e ubudue spreavati bilo kakvo podzemno plavljenje. Tako je poboljana odbrana od poplava za vie od milion ljudi na preko 440.000 hektara zemljita irom Srbije. Pored ovog projekta, predstavnici Svetske banke i Vlade Srbije su uspeno pregovarali o kreditiranju izgradnje tri deonice autoputa na Koridoru 10, u vrednosti 388 miliona dolara 2009. godine. Kredit se odnosio na deonice Grabovica - Grdelica, Vladiin Han - Donji Neradovac i Dimitrovgard - granica sa Bugarskom, i rok otplate je 20 godina: osam godina je grejs period, a godinja kamatna stopa 1,6 odsto.

Jo jedan od znaajnih projekata Svetske banke se odnosio na promenu dosadanjeg pristupa u proceduri nabavke lekova, ime se postiglo da za 27 odsto budu nie cene postignute kroz centralizovanu javnu nabavku lekova u bolicama i domovima zdravlja u Srbiji. Na taj nain su otklonjena dva velika problema kada je u pitanju nabavka lekova za zdravstvene ustanove: najvei je bio percepcija korupcije, a zatim i ogromna dugovanja u plaanju.

Aktuelni predsednik kancelarije Meunarodne banke za obnovu i razvoj u Srbiji Toni Verheijen je rekao da bi u buduem periodu trebalo izvriti reformu penzionog sistema, za koju su potrebne dublje analize koje jo nisu zavrene, a da je Svetska banka savetovala vladu da plate u javnom sektoru ne smanjuje svima, nego da se pre fokusiraju na uklanjanju zloupotrebeba i borbom sa sistemskom korupcijom u dravnom sektoru.

6. LITERATURA1. Dai, D. (2004) Principi internacionalne ekonomije, Fakultet za trgovinu i bankarstvo, Beograd2. Gavrilovi Jovanovi, P. (2010) Meunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd3. Kova, O. (2003) Meunarodne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd

4. Kovaevi, R. (2010) Ekonomski odnosi Srbije sa inostranstvom, Ekonomski fakultet, Beograd5. Kovaevi, R. (2010) Meunarodne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd

6. Kozomara, J., Stojadinovi Jovanovi, S. (2011) Meunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd7. Mitrovi, S. (2005) Meunarodne finansijske institucije kao izvor finansiranja, Ekonomski institut, Beograd8. Raievi, M. (2000) Internacionalna ekonomija, Fakultet za internacionalni menadment, Beograd

9. Risti, ., Komazec, S. (2007) Monetarne i javne finansije, Fakultet za poslovne studije, Beograd

10. Staki, B. (2012) Meunarodne finansijske institucije, Univerzitet Singidunum, Beograd11. Staki, B. (1988) Meunarodne finansijske organizacije, Jugoslavijapublik, Beograd12. Staki, B., Bara, B. (2010) Meunarodne finansije, Univerzitet Singidunum, Beograd13. Unkovi, M. (2010) Meunarodna ekonomija, Univerzitet Singidunum, BeogradNeautorizovani izvori1. Serbian partnership program snapshot, World Bank Group, April 2014

2. Jokovi, S., Centralizovane nabavke, okvirni sporazumi i novi zakonodavni okvir javnih nabavki u Srbiji, TAIEX Seminar o centralizovanim nabavkama, okvirnim sporazumima i novom zakonodavnom okviru javnih nabavki u EU, Privredna komora Srbije, 22. januar 2014.Elektronski izvori:

http://www.worldbank.org/ http://www.worldbank.org/en/country/serbia http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/PROJECTS/PROCUREMENT/0,,contentMDK:20060840~pagePK:84269~piPK:60001558~theSitePK:84266,00.html http://www.worldbank.org/projects/search?lang=en&searchTerm=&countrycode_exact=YF&tab=map http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/table4_16.pdf www.mfin.gov.rs http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Centralizovane-javne-nabavke-usteda-ili-ne.lt.html

http://www.nbs.rs/internet/cirilica/40/40_1/index.html http://www.srbijavode.rs/sr-latin/home/Aktuelno/aktuelni_projekti/golubac1.html http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/ugrozeni_radovi_na_koridoru_10.4.html?news_id=262956 http://www.putevi-srbije.rs/index.php?option=com_content&view=category&id=8&Item Staki, B. (2012) Meunarodne finansijske institucije, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 57.

Kova, O. (2003) Meunarodne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 312.

http://www.brettonwoods.org/page/committee_members

Kovaevi, R. (2010) Meunarodne finansije, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 384.

Kovaevi, R. (2010) Ekonomski odnosi Srbije sa inostranstvom, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 218.

Staki, B. (2012) Meunarodne finansijske institucije, Univerzitet Singidunum, Beograd, str. 120.

http://www.worldbank.org/en/washington-dc

lan IBRD je i AP Kosovo i Metohija, koja je u sastavu Srbije iako nije lan UN

http://globalislander.blogspot.com/2012/10/the-world-bank-group.html

Staki, B. (1988) Meunarodne finansijske organizacije, Jugoslavijapublik, Beograd, str. 19.

IBRD Annual Report 2009, str. 271.

Gavrilovi Jovanovi, P. (2010) Meunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 269.

Gavrilovi Jovanovi, P. (2010) Meunarodno poslovno finansiranje, Ekonomski fakultet, Beograd, str. 271.

OECD Report 1985, str. 172.

http://siteresources.worldbank.org/DATASTATISTICS/Resources/table4_16.pdf


http://web.worldbank.org/WBSITE/EXTERNAL/PROJECTS/:84269~piPK:60001558~.html



http://www.worldbank.org/projects/search?lang=en&searchTerm=&countrycode_exact=YF&tab=map

http://www.worldbank.org/sr/results/2014/02/24/centralized-procurement-of-drugs-saves-serbia-25-million-euros

http://www.politika.rs/rubrike/Drustvo/Centralizovane-javne-nabavke-usteda-ili-ne.lt.html

Serbian partnership program snapshot, World Bank Group, April 2014, str. 21.

http://www.srbijavode.rs/sr-latin/home/Aktuelno/aktuelni_projekti/golubac1.html

http://www.worldbank.org/sr/results/2014/04/03/golubac-serbian-town-safe-from-floods-ready-to-grow Grad Golubac spreman za razvoj bez straha od poplava




http://www.danas.rs/danasrs/ekonomija/ugrozeni_radovi_na_koridoru_10.4.html?news_id=262956

http://www.putevi-srbije.rs/index.php?option=com_content&view=category&id=8&Itemid=147&lang=sr


23

_1458635550.unknown

IBRD Dipl Rad

Documents

Transcript of IBRD Dipl Rad