I MENICA

Menica je hartija po naredbi koja ovlašćuje svog imaoca – remitenta da od doznačenog dužnika - trasanta, izdavaoca naplati označenu novčanu svotu u označenom mestu i u označeno vreme. 

Osobine

1. Formalnost (upisane klauzule na tačno označenim mestima)2. Po naredbi (osim ako piše „ne po naredbi“ = rekta klauzula i tad su na ime. Na donosioca je ništava)3. Obligaciona4. Novčana5. Apstraktna

Uloga menice 

- kreditiranje, jer njen izdavalac u trenutku izdavanja ne mora da ima pokriće već tek u trenutku dospelosti menice.- Sredstvo je plaćanja jer se njenim prenosom smatra da se izvršavaju novčane obaveze u osnovnom poslu.- Sredstvo obezbeđenja zbog dužničke solidarnosti svih meničnih dužnika – potpisnika

Pravni izvori

Zakon o menici iz 1946, Ženevska konvencija iz 1930, Konvencija UN iz 1988 o međunarodnoj trasiranoj i sopstvenoj menici koju mi nismo ratifikovali.

Vrste menice

Prema načinu isplate menične svote:

1. Trasirana – jedno lice trasant daje nalog trasatu da trećem licu – remitentu o dospelosti isplati označenu svoti novca. Ovde učestvuju 3 lica: trasant kao izdavalac, trasat kao isplatilac, remitent kao poverilac/imalac.2. Sopstvena – nema trasata. Izdavalac se obavezuje prema imocu da isplati svotu po dospelosti.Trasirana menica je češće u prometu. One se zovu i vučene menice (poslovni subjekti drže novac kod banke na računu pa kod isplate cene da se nalog banci da izvrši plaćanje sa računa kupca na račun prodavca).Sopstvene menice se uređuju shodno pravilima o trasiranoj, osim ako zakon nešto izričito ne predviđa.Odstupanja kod sopstvene menice:

1. Nema naloga za trasata, sadrži samo obećanje izdavaoca prema imaocu.2. Nema trasata, nema akceptiranja menice i nema meničnih radnji koje su vezane za akceptiranje (protest, notifikacija, regres, prezentacija, intervencija)3. Zabranjeno umnožavanje sopstvene meniceMENIČNA NAČELA

1. Načelo formalnosti2. Načelo inkorporacije3. Načelo strogosti (mora blagovremeno da se preduzimaju sve radnje4. Načelo fiksne menične obaveze (za učesnike je merodavno ono što je upisano bez obzira na obim osnovnog posla)5. Načelo solidarnosti (traži se ispunjenje obaveze od glavnog meničnog dužnika – trasanta ili od akceptanta pa od njega ne dobije, dospeva obaveza svih sporednih dužnika)

SASTOJCI MENICE

Da sadrži u trenutku izdavanja:

1. bitni sastojci2. pretpostavljeni bitni3. nebitni (fakultativni)

Bitni se dele na 4 grupe u zavisnosti od prirode činjenica:

1. opšti- označenje da se radi o menici- trasantov nalog za isplatu svote

2. lični- svojeručan potpis trasanta- ime trasata- ime remitenta

3. geografski- mesto izdavanja- mesto plaćanja

4. vremenski- vreme izdavanja

- dospelost

Dospeva na jedan od 4 alternativno postavljenih načina u zakonu:

1. po viđenju (zastarelost 1 godina)2. na određeno vreme po izdavanju (istekom roka)3. na tačno određen dan4. na određeno vreme po viđenju (istekom određenog roka od trenutka kada je trasat video menicu/akceptirao)

Pretpostavljeni elementi: neki bitni elementi ne moraju da budu označeni jer zakon pretpostavlja da su upisani:

1. rok dospelosti – ako nije upisano onda je po viđenju2. mesto izdavanja i plaćenja – smatra se da je izdata u adresi kraj trasantovog potpisa, a mesto plaćanja koje je označeno u adresi kraj trasatovog imena.

Fakultativni – neobavezni, unose se kako bi se menica prilagodila potrebama učesnika u osnovnom poslu povodom kojeg se izdaje.MENIČNE RADNJE

Menične radnje su jednostrani pravni poslovi koji se preduzimaju u vezi sa menicom upisivanjem odgovarajućih klauzula.

IZDAVANJE MENICE – radnja kojom trasant popunjenu i svojeručno potpisanu menicu predaje imaocu stvarajući za sebe meničnu obavezu. Mora da bude pasivno menično sposoban tj. da ima potpunu poslovnu sposobnost da bi je izdao. Aktivna menična sposobnost je da bude poverilac, ima je svako kao pravna sposobnost. Trasant u trenutku izdavanja ne mora da ima pokriće za svotu već mora u trenutku dospelosti. Pokriće je moguće u novcu, stvarima i pravima.

Domicilirana menica – da dospe menica u mestu plaćanja gde trasat nema filijalu već se imenuje punomoćnik – domicilijant u tom mestu.

UMNOŽAVANJE MENICE – stvaranje više primeraka jedne te iste menice, može samo izdavalac samoinicijativno ili po zahtevu i trošku imaoca. Mora se staviti broj primeraka obavezno, inače će biti dužan da isplati sve menice.PRENOS MENICE

1. Hartije na ime – cesijom (i po naredbi kad je uneta rekta klauzula)2. Indosiranje – po zakonu menica je hartija po naredbi osim ako ima rekta klauzulu. Dejstvo indosamenta jeste da indosant preuzima meničnu obavezu prema indosataru i svim njegovim sledbenicima. Indosament mora biti bezuslovan i nedeljiv. Ako je menica više puta indosirana smatra se da je imalac menice legitimisan da naplati meničnu svotu ako između njega i prvog remitenta – indosanta postoji neprekidan niz indosamenata (na poleđini menice kad je indosatar iz prethodnog reda u sledećem redu indosant). Ako postoji prekid, odbija dužnik da isplati svotu posle prekida a licima pre prekida treba da isplati.3. hartija na donosioca – tradicija, predaja

PREZENTACIJA – imalac traži od trasata da akceptira menicu odnosno da se isplati menična svota. To je fizičko podnošenje menice na uvid. Dve su vrste prezentacije: 1) na akcept2) na isplatu

Može, ali ne mora da se prezentira na akcept. Ako je prezentira, mora najkasnije do označenog roka dospelosti u sedištu trasata. Kada je prezentirana na isplatu imalac je dužan trasatu, odnosno akceptantu najkasnije na dan dospelosti i dva dana posle dospelosti u akceptantovom sedištu/prebivalištu. Propusti li rok za isplatu, menica postaje prejudicirana = imalac gubi potraživanje prema regresnim dužnicima i ostaje u obavezi samo glavni menični dužnik.

AKCEPTIRANJE MENICE – trasat prihvata trasantov nalog da isplati meničnu svotu remitentu. Trasat postaje glavni menični dužnik a trasant postaje regresni dužnik. Trasat nije dužan da akceptira menicu ali to obično radi ako mu je trasant obezbedio pokriće ili veruje da će mu obezbediti do dospelosti. Akcept mora da bude bezuslovan inače je ništav. Može biti delimičan na deo menične svote. 

AVALIRANJE MENICE – treće lice (avalista) jemči imaocu menice da će neki od meničnih dužnika (honorata) o dospelosti da isplati meničnu svotu. Avalista je svako poslovno sposobno lice, pa i dužnik po menici koju avalira, osim prema sledbenicima jer im je i inače dužnik.

ISPLATA MENICE – radnja kojom menični dužnik ispunjava obavezu prema imaocu. Ako u celosti izvrši glavni dužnik menica se gasi i sa regresne dužnike. Ako isplati neki od regresnih dužnika jer je glavni dužnik odbio, menica se gasi za isplatioca i njegove sledbenike a isplatilac ima pravo regresa od prethodnika = prevaljivanje menične obaveze.

PROTEST MENICE – radnja kojom imalac menice pred nadležnik organom na zvaničan način utvrđuje da je njegov pokušaj da dobije akcept odnosno isplatu od glavnog meničnog dužnika bezuspešan. Preduzimanje je nužno kako bi imalac pribavio dokaz od nadležnog organa o neakceptiranju, neisplati pred regresnim dužnicima. Bez toga mu ne moraju verovati da je pokušao da se naplati od glavnog dužnika. Ako ne podigne protest najkasnije na rok dospelosti ili 2 radna dana posle, menica se prejudicira. Nadležan je opštinski sud prema mestu dužnika. Sam postupak je vanparnični postupak u kome sud na zahtev imaoca menice proverava da li ovaj neće da izvrši isplatu. Ako odbije i sudu, sud izdaje imaocu protesnu ispravu koja ga zajedno sa menicom ovlašćuje na isplatu od regresnih dužnika.

NOTIFIKACIJA MENICE – imalac menice pisanim putem obaveštava regresne dužnike da je dospela menična obaveza pošto je

podigao protest zbog neaceptiranja odnosno zbog neisplate od glavnog dužnika. Cilj je da se dobrovoljno ispuni obaveza od regresnog dužnika, u suprotnom mora sudsko namirenje.

REGRES – radnja kojom regresant (isplatilac) namiruje svoje menično potraživanje od svojih prethodnika (regresata) onda kada glavni dužnik nije isplatio svotu.Tužbe – redovna i regresna

Redovna tužba protiv glavnog dužnika, regresna tužba protiv regresnog dužnika. Ide se na izvršni postupak, podnosi se predlog za izvršenje na osnovu verodostojne isprave ako protivnik predlagača istakne prigovor u roku od 3 dana predlog se smatra tužbom te se sprovodi parnični postupak u meničnim sporovima. Rok za žalbu 8 dana od prijema presude.

AMORTIZACIJA – oglasni rok iznosi do 60 dana a slučaju poništaja predlagač zadržava potraživanje samo prema glavnom

dužniku  !

BLANKO MENICA – prazna, nepopunjena koja nema sve bitne elemente u času izdavanja čime je izdavalac ovlašćen da ih popuni do dospelosti ako želi da je prezentira na isplatu dužniku. Mora da postoje minimum 2 bitna elementa:1. reč menica2. svojeručan potpis trasantaNužno je i da postoji namera da se trasat obaveže.

ZASTARELOST – 3 roka u zavisnosti od poverioca i dužnika – 3 godine, 1 godina, 6 meseci.

1. Potraživanje imaoca menice prema glavnom dužniku - u roku od 3 godine od dana dospelosti2. Potraživanje imaoca menice prema regresnom dužniku – u roku od 1 godine od dan blagovremeno podignutog protesta3. Potraživanje regresanta prema regresatu ’ u roku od 6 meseci od dana kad je menicu isplatio.II ČEK

Hartija po naredbi gde jedno lice trasant daje nalog trasatu da trećem licu remitentu po viđenju isplati označenu svotu iz trasantovog pokrića kod trasata!Ček nije sredstvo kreditiranja već plaćanja. Trasat mora da ima pokriće u trenutku izdavanja čeka, u suprotnom je krivično delo izdavanja čeka bez pokrića.

Razlika od menice:

1. Ček je sredstvo plaćanje ne i kreditiranja2. Pokriće kod menice je pravo, stvar, novac; kod čeka novac3. Menica glasi po naredbi ili na ime a ček i na donosioca4. Ček dospeva samo po viđenju a menica na 4 zakonom određena načina5. Trasat kod menice može biti bilo koje poslovno sposobno lice a kod čeka samo banka6. Menica može da se akceptira, za ček je zabranjeno i tu nema radnje vezano za akceptiranje7. Elementi su isti kao kod menice stim da ime remitenta nije obavezno jer može i ček na donosioca a rok dospelosti nema jer je uvek po viđenju

RADNJE

1. Izdavanje – nema blanko čeka i obavezno je pokriće u momentu izdavanja2. Umnožavanje – umnožavanje čeka je zabranjeno (osim ako su plativi u inostranstvu)3. Prenos – na donosioca predajom (menica je uvek cesijom ili indosamentom)4. Prezentacija – u propisanom roku mora da se prezentira na isplatu. Ako je izdat u našoj zemlji u roku od 8 dana od dana izdavanja, u suprotnom je prejudiciran. Ako je izdat u jednom mestu a plativ u drugom mestu – rok 15 dana. Ako je izdat u Evropi, plativ kod nas – rok 20 dana. Ako je izdat van Evrope ali u basenu sredozemnog i crnog mora – rok 40 dana. Sve ostalo 70 dana.

ZASTARELOST – potraživanja imaoca čeka zastareva uvek u roku od 6 meseci po njegovoj prezentacija prema bilo kom dužniku. U regresnom postupku za regres isplatioca u roku od 6 meseci od dana isplate.III ROBNE HARTIJE

1. SKLADIŠNICA

Skladišnica je hartija kojom njen izdavalac (skladištar) potvrđuje njenom imaocu da je primio na čuvanje u njoj označenu robu, obavezujući se da mu je izda na njegov zahtev u stanju u kom ju je i primio. To je stvarnopravna hartija i daje svojinu na robi. To je tradicioni papir, predajom se vrši simboličan prenos robe.Skladišnicu izdaju samo ovlašćena skladišta, javna i carinska. Izdaje se samo na zahtev. Ako ne traži skladište ne mora da je izda. Izvor ZOO.

Značaj

1. Tradicioni papir2. Sredstvo za naplatu dokumentarnog akreditiva

Vrste

1. Na ime, po naredbi ili na donosioca – zavisi od volje stranaka.

2. jednodelne i dvodelne

Prema ZOO je dvodelna i sastoji se od priznanice i založnice. Priznanica je isprava koja simbolizuje svojinu. Založnica simbolizuje zalogu nad robom opisanom u založnici. Ako je skladišnica u celini kod jednog lica roba nije založena i skladište je dužno da preda robu. Ako je kod različitih lica to znači da je roba založena u korist imaoca založnice. Tada ako imalac priznanice traži izdavanje robe skladište će odbiti izuzev u 2 slučaja: 1. ako se saglasi imalac založnice, 2. ako se ne saglasi imalac založnice a imalac priznanice deponuje skladištu novčanu vrednost potraživanja.2. TERETNICA

Hartija kojom brodar (izdavalac) potvrđuje krcatelju (imaocu) da je primio označenu robu po osnovu ugovora o pomorskom prevozu robe obaevzujući se da je izda svakom imaocu u nepromenjenom stanju, na njegov zahtev = KONOSMAN.

Izvor – Zakon o pomorskoj i unutrašnjoj plovidbi

Uloga1. dokaz o postojanju i sadržini ugovora o pomorskom prevozu robe2. dokaz o osobinama robe koje su ukrcane na brod3. služi kao tradicioni papir4. sredstvo za naplatu dokumentarnog akreditiva

Izdaje je brodar na zahtev krcatelja u većem broju primeraka. Uvek je teretnica osim ako u njoj ne stoji neka druga hartija (tovarni list). Ako ništa ne piše pretpostavlja se da je teretnica. Konosman se može a tovarni list ne sme umnožavati.

Sadržaj – bitni elementi:- označenje brodara- označenje broda- označenje imaoca- označenje primaoca- opis robe- vozarina- luka ukrcaja- luka iskrcaja- datum i mesto izdavanja- potpis brodara- može imati i primedbe brodara na opis robe.

Vrste

1. na ime, po naredbi ili na donosioca (opšta pravila)2. redovan ili privremeni- redovan je nakon što je roba ukrca, sadrži klauzulu „ukrcan“- privremeni se izdaje na zahtev, pre ukrcavanja robe, sadrži klauzulu „primljeno na ukrcaj“. Kad se roba ukrca privremeni se vraća brodaru i izdaje se redovni. Privremeni se samo izuzetno izdaje kada krcatelj hoće da raspolaže robom pre nego što je ukrca.3. čista i nečistaNečista ima primedbe brodara na opis robe od strane krcatelja

Dokazna snaga teretnice

Ako je imalac konosmana krcatelj u slučaju nesaglasnosti konosmana i ugovora jaču dokazni snagu ima ugovor! Ako krcatelj otuđi konosman tako da je imalac treće lice koje je savesno i ne zna za nesaglasnost sa ugovorom (npr. da je brodar primio drugu robu) konosman ima jaču dokaznu snagu u odnosu na ugovor. Brodar ne može tom trećem licu da osporava opis robe, već se smatra da je robu izgubio i dužan je da naknadi štetu.IV SERIJSKE HARTIJE

Masovno se izdaju od jednog izdavaoca, glase samo na ime.

1. AKCIJE

Služe za prikupljanje kapitala za obavljanje privredne delatnosti . Dematerijalizovane su, zabraneno štampanje, elektronski su zapisi na računu imaoca u Centralnom registru što je ogranizacija koja vodi jedinstveni registar svih serijskih hartija od vrednosti u našoj zemlji. 

1. Predstavlja jednu u nizu jednakih delova na koje je podeljen osnovni kapital a.d. kao izdavaoca. Svi imaju istu nominalnu vrednost. Kada izdaje akcije, ne može ih prodati po ceni nižoj od nominalne, može samo ista ili veća (emisiona vrednost). Nalaze se na tržištu i cena zavisi od ponude i potražnje, pa tržišna vrednost može biti iznad, ispod ili jednaka visini nominalne vrednosti. 2. To je skup članskih prava akcionara u a.d. – prava učešća3. To su HoV, neograničeno prenosibve po ZOTHOV, po ZPD, zatvoreno a.d. može da ograniči prenos.

Izdavanje akcija – Izdavalac je a.d. Donosi odluku o izdavanju (javna ili nejavna emisija). Kod javne potrebna je dozvola Komisije za HoV. Emisija se sastoji od toga što ponuđena lica vrše upis (prihvat ponude) i uplatu (plaćanje cene) a.d. i prodavcu označenom u ponudi.

Vrste i klase akcija

1. Obične2. Povlašćene

Bar jedna obična akcija u a.d. Sve obične čine jednu klasu.

Obične su one koje daju 3 članska prava:

1. Pravo učešća u kapitalu2. Pravo učešća u dobiti3. Pravo na učešće u upravljanje (glasanje)

Povlašćene akcije daju imaocima povlašćena prava u odnosu na običe akcionare:

1. Pravo na povišenu dividendu2. Prvenstvo u naplati dividende3. nemaju pravo glasanja

Zavisno od vrste prava mogu biti u više različitih klasa.

Svaka akcija je nedeljiva. Dopuštena je susvojina više lice i isvi suvlasnici se smatraju jednim akcionarom a dužna su da imenuju zajedničkog punomoćnika.

Amortizacija po opštim pravilima.

Sjedinjavanje je radnja a.d. koje zamenjuje izdate akcije svojim akcionarima tako što im umesto većeg broja akcija koje glase na manju nominalnu vrednost, izdaje akcije u manjem broju ali sa većom nominalnom vrednošću tako da svakom akcionaru zadržava isti obim prava i obaveza. Deljenje je obrnuto.

Akcija u papiru je kod nas zabranjena. Sastoji se od plašta i kuponskog tabaka. Plašt simboliše svojstvo akcionara a kuponski tabak ima kupone koje se koriste za isplatu dividendi. Talon je isprava koju a.d. daje akcionaru kad iscepa sve kuponske tabake pa on ide sa talonom kod banke i banka mu da novi kuponski tabak.

Prenos akcija

Putem ugovora pa se daje nalog banci da se prenese na novi vlasnički račun kod Centralnog registra.2. OBVEZNICA

Serijska hartija koja svog imaoca ovlašćuje da od izdavaoca (dužnika) naplati označenu glavnicu zajedno sa kamatom. To je obligaciona hartija i dugoročna hartija. Dospelost obično preko godinu dana a zabranjeno je da dospeva u roku kraćem od 30 dana od izdavanja. Izuzetak su državne.

Sredstvo investiranja kupaca u privredni poduhvat izdavaoca. Imalac može putem nje i da plaća svoje dugove tako što ih prenede na poverioca ili da ih založi (sredstvo obezbeđenja i plaćanja)

Vrste

1. Kod nas su na ime, u nekim zemljama i na donosioca.2. Prema obezbeđenosti potraživanja: pokrivene (obezbeđene zalogom prema izdavaocu) i nepokrivene3. Prema valuti na koju glase: dinarske i devizne4. Prema visini emisione cene: 1. paritetne (emisiona jednaka nominalnoj); 2. premijske (emisiona viša od nominalne); 3. diskontne (emisiona manja od nominalne). Kod nas je zabranjena disontna obveznica zamenljiva za akcije5. Zamenljive (izdavalac je ovlastio imaoca da mu traži zamenu za akcije) i nezamenljive6. Jednokratne (imalac naplaćuje glavnicu i kamatu odjednom) i višekratne (naplaćuje u ratama). U sistemima koji poznaju štampane obveznice jednokratna obveznica je jednodelna a višekratne su dvodelne – plašt i tabak.3. ZAPISI

Ovlašćuju imaoca da u celini ili odjednom naplati glavnicu sa kamatom od njenog izdavaoca. To su obligacione hartije i kratkoročne (dospelost je do jedne godine od dana izdavanja). Uloga je sredstvo kratkoročnog kreditiranja izdavaoca a ako je država izdavaoc onda je sredstvo regulisanja količine novca u opticaju.

Izdavanje – od nedržavnih lica samo uz saglasnost Komisije za HoV i NBS. Kupci zapisa u celini i odjednom uplaćuju kupovnu cenu. Izdavalac je dužan da isplati odjednom glavnicu i kamatu po dospelosti zapisa. Zapisu su jednokratni. Imalac se određuje označenjem imena, dakle samo glase na ime.

Prenos kao i akcije na računu u CG.

Vrste

1. Državni – izdaje država ili NBS a kupci zapisa su samo poslovne banke2. Bankarski, blagajnički – izdaju samo poslovne banke a kupac bilo ko3. Trgovački, komercijalni – izdaju pravna lica, nebankarski subjekti

Zapis obično glasi na određenu svotu novca ali nije obavezno.4. FINANSIJSKI DERIVATI – IZVEDENE HARTIJE

To su zaključnice koje međusobno razmenjuju koje međusobno razmenjuju ugovornici u ročnim kupoprodajnim ugovorima (terminski ugovori) a prenosive su. Prodavac dobija od kupca kupovnu zaključnicu u kojoj ima potraživanje za naplatu cene a kupac prodajnu zaključnicu na isporuku robe. Po dobijanju zaključnice a pre dospelosti ugovora imalac može da je prenosi. Može da se njome trguje kao HoV i zato je izvedena hartija. Ako su neprenosive zaključnice onda nisu HoV. Da bi zaključnica bila prenosiva mora da se ispune uslovi:1. ročni poslovi su standardizovani, zaključuju se po standardnim uslovima2. berza mora da primi u kotaciju, na tržište3. da Berza pribavi saglasnost Komisije za HoV4. ročni posao dospeva najmanje 3 dana

Trgovina je dopuštena samo na Berzi.

Vrste 

Prenosivi i neprenosivi ročni posao - ako su prava i obaveze neprenosivi onda je i ročni posao neprenosiv. Prenosivi su osim ako izričito nije zabranjeno u ugovoru a potrebna je saglasnost druge strane. Takav ugovor neprenosivi ročni se naziva FORWARD.

Ako je prenosivi ročni posao onda je FJUČERS. Samo je kod prenosivih dozvoljeno izdavanje prenosivih zaključnica. Mogu biti: 1. bezuslovni (izdavalac je dužan da ispuni obavezu bez nekih posebnih uslova); 2. uslovni (daje određene povlastice imaocu prema izdavaocu u zavisnosti od vrste povlastica). Ima više FJUČERSA: 1. opcijski posao – imalac zaključnice ima pravo izbora da ostane u ugovoru do dospelosti ili da od njega odustane, plaćajući drugoj strani premiju, naknadu, odustanicu; 2. diferencijski ugovor/zaključci – ugovornici se ne obavezuju da ispune obavezu nego obavezuju se da ona strana na čiju štetu se promeni ugovorena kupovna cena u međuvremenu na tržištu da plati razliku u ceni dobitniku.

SVOP – ugovor o razmeni gde se jedna ugovorna strana obavezuje da isporuči robu jedne vrste a druga ugovorna strana se obavezuje da preda robu druge vrste. Takođe može biti ročni, prenosiva zaključnica i sl.