I Definisanje i izvori kamatnog rizika

I Definisanje kamate i izvori kamatnog rizika u bankarstvuDa bismo uopte razumeli kamatni rizik i nepogodnosti izazvane delovanjem istog, moramo definisati kamatnu stopu kao cenu kredita, naine njenog formiranja, kao i vrste kamatnih stopa. Za poslovnu politiku svake banke vrlo je znaajno pravilno definisati strategiju, politiku i ronu strukturu kamatnih stopa.

1.1 Strategija, politika i rona struktura kamatnih stopaKamata predstavlja naknadu za korienje tuih sredstava, odnosno cenu sadanje potronje. Kamata se kod banaka javlja u dvostrukoj ulozi: a) kada banka plaa kamatu na pribavljena sredstva (pasivna kamata), b) kada banka naplauje kamatu na plasirana sredstva (aktivna kamata). Obzirom da je jedan od osnovnih ciljeva poslovanja banke da ostvari to vei profit, osnovna strategija u politici kamatnih stopa treba da se odnosi na ostvarivanje to vee pozitivne razlike izmeu aktivne i pasivne kamatne stope. To je razlog to je razlika izmeu aktivnih i pasivnih kamatnih stopa glavni izvor za pokrivanje trokova poslovanja banke i za ostvarivanje profita banke. Zato je potrebno usklaivati aktivne i pasivne kamatne stope, jer tim putem banka nastoji da odri stabilnu proporciju kamata, sa adekvatnom strukturom kamatnih stopa, svoenjem kamatnog rizika na to je mogue manji nivo. Imajui u vidu da na formiranje kamatne politike utie finansijsko trite, neophodno je kod odreivanja strategije kamatne politike voditi rauna o sledeim injenicama:

(1.) preferenciji likvidnosti, pri emu je determinisanost kamatne stope uslovljena odnosom izmeu ponude i tranje za novanim sredstvima, dok je obim novanih sredstava uslovljen nivoom ekonomske aktivnosti. Obim novanih transakcija koje su zasnovane na ekonomskim aktivnostima, za dati obim ponude i razliitu tranju, izraava funkciju tranje i preferenciju likvidnosti.

(2.) kreditnim fondovima, jer se na finansijskom tritu direktno, u odnosu ponude i tranje, odreuje cena kredita. Kamatnu stopu diktiraju novani tokovi na finansijskom tritu, odnosno obim ponude slobodnih novanih sredstava i obim tranje za novanim sredstvima.

(3.) inflacionim oekivanjima, jer se polazi od oekivanih promena cena koje uslovljavaju promenu kamatnih stopa. Ovde je karakteristino, da usled poveavanja cena izazvanih inflacijom dolazi do smanjenja prihoda banke i do smanjenja nivoa otplate kredita. Zato je visina kamatne stope uslovljena nivoom promene cena.Strategija kamatne politike banke podrazumeva da banka vodi rauna o rizicima. Najei rizici kojima su izloene kamatne stope su:

(1.) rizik nemogunosti naplate kamata,

(2.) rizik likvidnosti,

(3.) rizik stepena oporezivanja.

Rizik nemogunosti naplate kamata, u prvom redu, je vezan za strukturu plasmana. Ukoliko je banka svoja novana sredstva plasirala u dravne obveznice, rizik naplate je minimalan. Ukoliko je banka plasirala svoja sredstva klijentima, zona rizika je vea, a naplata kamata je oteana i rizina. Rizik nelikvidnosti je u obrnutoj proporciji sa prinosima. Ako su sredstva plasirana hartije od vrednosti sa manjim stepenom likvidnosti, stope prinosa su vee. Kod oporezivanja postoji poseban oblik rizika, jer su plasmani u pojedine hartije od vrednosti osloboene poreza na doprinos i imaju nie stope poreza u odnosu na hartije od vrednosti koje nisu osloboene poreza.Strategija politike kamatnih stopa, podrazumeva praenje trinih kretanja i kretanja monetarne politike, odnosno ekonomske politike zemlje. Pri tome, akcenat treba staviti na stepen povezanosti ciljnih targeta ekonomske politike i operativnih targeta monetarne politike. Ciljni targeti ekonomske politike su:

a)stopa realnog outputa, b) stopa inflacije, c) stopa zaposlenosti.Operativni ili intermedijarni targeti targeti su u obliku:

a) obima ponude novca, b) kamatne stope, c) rezervi bankeMeusobna povezanost targeta ekonomske politike i targeta monetarne politike, znaajno utie na strategiju i politiku kamatnih stopa.1.2 Vrste kamatnih stopa kao cene kreditaKamata predstavlja naknadu u novcu za koriena novana sredstva na odreeni rok koji je odreen ugovorom o kreditu. Cena kredita koji banka odobrava korisniku kredita, izraava se kamatnom stopom. Cena kredita predstavlja kamatnu stopu koja je izraz cene kredita, koja se iskazuje procentualno na iznos od 100 novanih jedinica, za vreme od godinu dana. Kako se cena kredita u korienju naziva kamatom, kamatna stopa predstavlja odnos veliine godinje kamate i visine kredita. k=

pri emu su: k = kamatna stopa, Kg = godinja kamata, Bk = bankarski kredit.

Uticaj kamate na kamatnu stopu zavisi od veliine prosene profitne stope, jer je i sama kamata deo ukupnog ostvarenog profita. Kada korisnik kapitala ne raspolae sa dovoljnim iznosom kapitala za kontinuirano odvijanje procesa reprodukcije, on uzima kredit, pri emu vlasnicim kapitala plaa kamatu. Prema tome, koliina raspoloivog kapitala za kreditni odnos utie na visinu kamatne stope.Teorijska i praktina iskustva visoko razvijenih zemalja pokazuju, da postoji vie vrsta kamatnih stopa. Najee su primenljivi sledei pojavni oblici kamatnih stopa:

(1.) nominalna kamatna stopa

Nominalna Realna Oekivanakamatna = kamatna + stopastopa stopa inflacijeUkoliko se pretpostavi da postoji inflatorno oekivanje (zajmotraioci oekuju rast inflacije) kriva tranje za kreditima se pomera prema gore. Tranja za kreditima e biti prisutna, jer se oekuje da e rast stope inflacije obezvrediti realnu kamatnu stopu, pa e se po tom osnovu korisnici kredita jeftino kreditirati i ostvariti inflatorni dobitak (rast obima kredita). Ukoliko je prisutno isto inflatorno oekivanje i kod ponuaa kredita (banaka), tada e se kriva ponude pomerati prema gore, te e biti prisutan rast trine kamatne stope.(2.) stvarna kamatna stopa

Ks =

pri emu su: Ks = stvarna kamatna stopa, Kp = plaena kamata po kreditu banci, Knp = naplaena kamata banke po osnovu oroenih depozita, K = iznos odobrenog kredita, Od = oroeni depozit.

Stvarna kamatna stopa je po pravilu via od nominalne kamatne stope. Uslov za njenu primenu se odnosi na injenicu, da se korisnik kredita obavezuje da u periodu dok koristi kredit oroi odreeni iznos novanih sredstava ili da na svom raunu dri a vista depozite. (3.) realno pozitivna kamatna stopa

Krp =

pri emu su: Krp = realno pozitivna kamatna stopa, Ks = stvarna kamatna stopa, Si = stopa inflacije.Realno pozitivna kamatna stopa egzistira u uslovima kada je nominalna kamatna stopa, odnosno stvarna kamatna stopa vea od stope inflacije.(4.) realno negativna kamatna stopa egzistira u uslovima kada je stopa inflacije vea od nominalne i stvarne kamatne stope. Izraunava se po obrascu datom za realno pozitivnu kamatnu stopu, sa razlikom da je kod realno pozitivne predznak plus, a kod realno negativne predznak minus.(5.) relativna kamatna stopa predstavlja proporcionalni deo od godinje kamatne stope za obraunski period na koji se primenjuje. Primera radi, ako je iznos godinje kamatne stope 12 %, iznos polugodinje je 6 %, mesene 1 %. (12:12) (6.) konformna kamatna stopa Kk =

pri emu su: Kk = konformna kamatna stopa, Nk = nominalna godinja kamatna stopa, d = broj dana za koji se vri obraun, 365 = broj dana u godini.Konformna kamatna stopa predstavlja diskontovanu godinju kamatnu stopu na obraunski period koji se primenjuje tokom godine. Putem konformne kamatne stope obezbeuje se, da se godinja kamatna stopa ne menja pri obraunu kamate tokom godine. Njenom primenom u toku godine obezbeuje se, jednakost nominalne i stvarne kamatne stope.1.3 Kamatni rizikKamatni rizik predstavlja rizinost zarade, kao i prinosa na aktivu s kojim se banka suoava ukoliko doe do promene kamatnih stopa. Prilikom transformacije sredstava u svom poslovanju, banke se izlau uticaju kamatnog rizika. Kamatni rizik javlja se zbog promena kamatnih stopa i neusklaenosti plasmana i izvora. Neusaglaenost moe biti: dnevna, dekadna, mesena, tromesena, estomesena, devetomesena i godinja. Primera radi, ukoliko bi banka s klijentima ugovorila fiksnu kamatnu stopu na prikupljene depozite, naizgled bi mogla da izbegne kamatni rizik. Time bi trokovi izvora bili sigurni i dominirala bi jednostavnost servisiranja duga za banku. Meutim, ukoliko bi kamatne stope na tritu opale, banka bi bila suoena sa gubitkom jer sredstva nije pribavila po tekuim (niim) kamatnim stopama. Stoga se kamatni rizik moe posmatrati sa dva aspekta. To su - kamatni rizik koji je sadran u trgovinskim transakcijama banke i kamatni rizik vezan za strukturu bilansa banke. Kamatni rizik koji je vezan za trgovinske transakcije ( traded interest rate risk) vezuje se za uticaj koji promene kamatnih stopa imaju na trinu vrednost pozicija banke. Sve transakcije koje se obavljaju na tritu belee se u poslovnim knjigama banke. Uticaj kretanja kamatnih stopa kod banke se pre svega ogleda na njenim novanim tokovima, neto kamatnim prihodima, visini naknada ili operativnim trokovima i ukupnom prihodu banke. Moe se rei da rizik kamatnih stopa pogaa pozicije aktive (kredite, investicije), pasive (depozite, vrednosne papire) i vanbilansne pozicije. Uticaj kamatnog rizika na banku zavisi od:

Strukture bankarskog bilansa, tj. od vrednosti bilansnih i vanbilansnih pozicija koje su osetljive na kamatni rizik

Promenjivosti kamatnih stopa

Duine vremenskog razdoblja unutar kojeg postoji izloenost kamatnom rizikuKao to je reeno, kamatni rizik u bankarskom poslovanju, nije mogue u potpunosti izbei. Meutim, potrebno je postii najpovoljniju moguu izloenost kamatnom riziku, pravilnim upravljanjem i blagovremenim prilagoavanjem aktive i pasive banke. Upravlajnje aktivom i pasivom predstavlja prvi model koji je usmeren na upravljanje kamatnim rizikom.

U narednoj tabeli, prikazan je uticaj promene kamatne stope na finansijski poloaj kreditora i dunika. Dobitak je u tabeli oznaen simbolom + a gubitak simbolom -. Izloenost kamatnom riziku KreditoriDunici

Kamatna stopaPromena kamatne stopePostojea zaduenost

Promenjiva kamatna stopa+--+

Fiksna kamatna stopa-++-

--+--+

Tabela 1. Izvor: prilagoeno J.Bessis: Risk Managament in Banking, 2nd ed., Willy,Chichester, England, 2001., str. 1541.4 Izvori kamatnog rizika u bankarstvuUspean proces upravljanja rizikom kamatnih stopa u bankama, zahteva upoznavanje sa izvorima kamatnog rizika. Osnovni oblici rizika kamatnih stopa kojima se banke izlau su:

Rizik rone neusklaenosti (muturity risk, repricing risk)

Rizik krive prihoda (yield curve risk)

Osnovni rizik (bassis risk)

Rizik opcije (optionality risk)

Rizik rone neusklaenosti odnosi se na vremensku neusklaenost dospea (za fiksne kamatne stope) i rizik ponovnog vrednovanja kamatnih stopa na imovinu, obaveze i vanbilansne pozicije (za promenjive kamatne stope). Ukoliko banka finansira svoj portfelj dugoronih kredita kratkoronim depozitima, rast kamatnih stopa moe dovesti do pada zarade i obrnuto. Sada emo na primeru Komercijalne banke A.D Beograd videti kako izgleda bilansna rona struktura:

Rizik krive prihoda predstavlja verovatnou nepredviene promene oblika i nagiba krive prihoda, koja deluje negativno na zaradu ili ekonomsku vrednost banke. Ukoliko bi se banka zatitila, primera radi, od promena vrednosti dugoronih obveznica koje poseduje, kratkom pozicijom kratkoronih hartija od vrednosti, iznenadno zauzimanje strmog nagiba krive prihoda moe imati negativne posledice na poslovanje banke. Promena nagiba koji je prirodno normalno rastui, nosi rast kratkoronih kamatnih stopa nad dugoronim, to za posledicu ima gubitak za banku.Osnovni rizik ukazuje da je nemogue u potpunosti prilagoditi promene kamatnih stopa koje se plaaju i naplauju, bez toga da se odraze na poslovanje banke. Dakle, kamatni rizik u potpunosti nije mogue eliminisati. Rizik opcije predstavlja oblik kamatnog rizika koji se ogleda u postojanju mogunosti korienja pravom opcije na imovinu, kupovinom ili prodajom novanih tokova vezanih za pojedine finansijske instrumente ili ugovore. O opcijama i nainu njihovog funkcionisanja bie detaljnije rei u delu rada koji se odnosi na upravljanje kamatnim rizikom.Preteran rizik kamatne stope moe predstavljati znaajnu pretnju zaradi banke i njenom osnovnom kapitalu. Prepoznavanje ovog rizika sve vie dolazi do izraaja na sofisticiranim finansijskim tritima, gde klijenti aktivno upravljaju rizicima svojih kamatmih stopa. Posebnu panju treba pokloniti riziku u zemljama gde kamatne stope imaju slobodno kretanje, kao i koeficijentima (izmeu stavki aktive i pasive) osetljivim na promene kamatnih stopa. Najznaajniji faktori rizika kamatnih stopa su: a) rona transformacija sredstava, b) plasmani u hartije od vrednosti, c) nekamatonosna pasiva, d) veliina banke, e) struktura banke, f) pozicije na tritu novca, g) preferencije klijenata i sl. Najvaniji faktor rizika kamatne stope jeste rona transformacija sredstava.II Efekti kamatnog rizika u bankarstvuPosebno je vano za poslovnu politiku banke, a u cilju minimiziranja efekata kamatnog rizika sagledati gde i na koji nain kamatni rizik ostvaruje efekte. Bitna injenica takoe jeste, da sagledamo gde efekti kamatnog rizika prouzrokuju veu tetu- da li na pasivnoj ili na aktivnoj strani bilansa banke.

2.1 Uticaji kamatnog rizikaMenadment banke kontinuirano mora pratiti kretanje kamatnih stopa. Ispravno predvianje rasta ili pada kamatnih stopa banci omoguava da iskoristi trendove i ostvari vee prihode od kreditnih plasmana, tj. da se zatiti od poveanih trokova prikupljenih sredstava. Kamatni rizik se u bankarskom poslovanju moe pojaviti u razliitim oblicima i moe uticati kako na bilansne, tako i na vanbilansne pozicije banke. Posebna panja mora se posvetiti meusobnoj povezanosti kamatnog rizika, kreditnog rizika i rizika likvidnosti. Ukoliko doe do porasta kamatnih stopa na tritu banka e imati vei rizik naplate svojih potraivanja po osnovu odobrenih kredita. Re je o postojanju uticaja kamatnog rizika na kreditni rizik. Banka bez stabilnih izvora teko moe podneti pritisak rasta kamatnih stopa na svoju zaradu, budui da je zavisna od meubankarskog trita. One banke koje imaju stabilne izvore sredstava ili imaju pristup novanom tritu ili tritu finansijskih derivata, lake se bore sa neizvesnou koju sa sobom nosi kamatni rizik.Efekti kamatnog rizika ogledaju se u uticaju na :

Depozite i kredite

Hartije od vrednosti

Trinu vrednost banke i

Neto kamatnu maru

Uticaj kamatnog rizika na depozite i kredite Glavni izvor prihoda u bankarskom poslovanju predstavla aktivna kamatna stopa, tj. kamatna stopa koju banka zaraunava na odobrene kredite svojim komitentima. Ukoliko doe do iznenedne promene kamatnih stopa to e neminovno rezultirati u promenama prihoda banke. U sluaju iznenadnog rasta kamatnih stopa, naroito nepovoljna stavka po banku bie odobreni krediti s fiksnom kamatnom stopom. U navedenom sluaju vrednost tih kredita e opasti. Banka se u takvom sluaju susree sa situacijom izgubljenih oportunitetnih trokova s jedne strane, ali s druge strane ona je sada u mogunosti da ponudi nove kredite po viim kamatnim stopama, nego to je to sluaj sa ve odobrenim kreditima s fiksnom kamatom. U suprotnom sluaju, ukoliko doe do pada kamatnih stopa na tritu, banka e se s jedne strane nai u povoljnoj situaciji jer e i dalje naplaivati ugovorene fiksne iznose kamate koji su sada vii od trinih, a s druge strane tu korist nee moi ostvariti pri novoodobrenim kreditima, jer e fiksna kamatna stopa na njih pod uticajem tekuih trinih kretanja biti nia. Navedene tendencije, prikazaemo u tabeli broj 2.Efekti promena kamatne stope na kredite bankePromena kamatne stopeEfekti na bankuRezultat uticaja

Kamatne stope rastuNegativni efektiOdobreni krediti vrede manje

Pozitivni efekti reinvestiranjaNovoodobreni krediti vrede vie

Kamatne stope padajuPozitivni cenovni efektiOdobreni krediti vrede vie

Negativniefekti reinvestiranjaNovoodobreni krediti vrede manje

Tabela 2. Izvor: prilagoeno J. F. Sinkey: Commercial Bank Managament in the Financial- Services Industry, 6th ed., Prentice Hall, New Jersey, USA, 2001., str. 225Razmotrimo sada uticaj promena kamatnih stopa na bankarske depozite. Kada kamatne stope rastu, komitenti e masovno biti zainteresovani da povuku svoje depozite sa pripadajuom (trenutno viom) kamatom, posebno ukoliko se radi o depozitima po vienju, to vrlo lako moe da izazove domino efekat. U tom sluaju, banka se susree sa problemom likvidnosti. Zbog povlaenja depozita, banka mora novonastali deficit nadoknaditi na drugoj strani- novim zaduivanjem, pri nepovoljnijim (viim) kamatnim stopama. Ukoliko banka ne uspe da nadoknadi navedenu razliku, bie prisiljena da smanji obim svog poslovanja. U sluaju kada doe do pada kamatnih stopa, komitenti banke bie zainteresovani za prevremenu otplatu kredita, ime banka dolazi u nepovoljnu poziciju s druge strane, budui da e tada biti prisiljena da odobrava nove kredite ali sada po niim kamatnim stopama. Navedeni uticaj promene kamatnih stopa na depozite prikazaemo u sledeoj tabeli.Efekti promene kamatne stope na depozite banke

Promena kamatne stopeEfekti na banku

Kamatne stope rastuVea zainteresovanost za povlaenje depozita

Banka mora privui nove deponente uz viu kamatnu stopu ili e se suoiti sa problemom likvidnosti

Kamatne stope padajuTenja ka prevremenoj otplati kredita

Banka mora odobravati kredite po niim kamatnim stopama

Tabela 3. Izvor: prilagoeno J. F Sinkey: Commercial Bank Managament in the Financial- Services Industry, 6th ed., Prentice Hall, New Jersey, USA, 2001., str. 225Uticaj kamatnih stopa na hartije od vrednostiKretanje kamatnih stopa, pored uticaja na depozite i kredite banke, utie i na cenu hartija od vrednosti koje banka poseduje. Banka moe posedovati visokolikvidne dravne hartije od vrednosti, ali i hartije od vrednosti subjekata povezanih sa bankom i drugih preduzea. Posebnom uticaju promenama kamatnih stopa izloena je vrednost obveznica koje se nalaze u vlasnitvu banke. Kada se govori o uticaju koje kamatne stope imaju na vrednost obveznica, potrebno je istai da je vrednost obveznica obrnuto proporcijalna visini kamatnih stopa. Kada kamatne stope rastu, banka se susree sa padom trine vrednosti obveznica, ali sa rastom prihoda koje tada ostvaruje reinvestiranjem po viim kamatnim stopama. U sluaju kada kamatne stope padaju, banka se susree sa rastom vrednosti obveznica ali ujedno i sa reinvestiranjem po niim kamatnim stopama. Neosporno, pri razmatranju uticaja kamatnih stopa na vrednost obveznica potrebno je u obzir uzeti i faktore kao to su: vreme dospea obveznice, nominalna kamatna stopa koju obveznica nosi kao i sastav amortizacije hartije od vrednosti (obveznice).Takoe, kamatne stope utiu i na vrednost akcija, kao vlasnikih vrednosnih papira. Naime ukoliko uzmemo primer da se u zemlji sprovodi restriktivna monetarna politika, te kamatne stope rastu, doi e do rasta trokova finansiranja preduzea. S obzirom da je vrednost akcija direktno uslovljena visinom dobiti preduzea, vrednost akcija e opadati. Zatim javie se zainteresovanost investitora da zbog rasta kamatnih stopa restruktuiraju svoj portfelj tako da u njima konvertuju akcije za obveznice, to e usloviti poveanu ponudu akcija na tritu i samim tim dalji pad njihove cene. Bitno je naglasiti da odnos kretanja kamatnih stopa i cene akcija u vlasnitvu banke nije vremenski konstantan.Uticaj kamatnih stopa na trinu vrednost bankeNajpre je potrebno naglasiti da razlikujemo neto sadanju vrednost banke i ekonomsku (trinu) vrednost.Sadanja vrednost imovine i obaveza banke predstavlja budue novane tokove od postojee imovine i obaveza, sa dospeem od danas pa do najdueg roka dospea. Ekonomska vrednost banke predstavlja vrednost njenog bilansa kao portfelja imovine sa fiksnim prihodom, sadrane u dugoronim kreditima i kratkoronim izvorima, izloene riziku kamatne stope. Imovina koja je predmet posmatranja ima ugovorene, unapred predviene novane tokove. Kamatni prihodi banke mere profitabilnost banke, a pod uticajem promene kamatnih stopa. Razlika izmeu sadanje vrednosti i ekonomske vrednosti moe se prikazati pomou:

Razlike u vrednostima koju mogu imati neto sadanja vrednost (koja moe biti i negativna) i ekonomska vrednost banke (koja moe biti samo pozitivna)

Razlike u visini zahtevane stope povrata, koja je via kod vlasnika banke jer su izloeni svim rizicima, za razliku od istih kreditora.

Ekonomska vrednost banke dobija se kada se od sadanje vrednosti oekivanih novanih priliva od imovine oduzme sadanja vrednost oekivanih novanih odliva na obaveze, korigovanih za poveanje ili smanjenje neto novanih tokova od vanbilansnih pozicija banke. Dakle, ekonomska vrednost razmatra potencijalni uinak promene kamatnih stopa na sadanju vrednost buduih novanih tokova. Ekonomski model daje sveobuhvatan pogled na dugorone efekte promene kamatnih stopa.Ekonomski model (model ekonomske vrednosti banke) nudi mogunost posmatranja uticaja kamtnih stopa u duem vremenskom periodu na ukupne novane tokove u okviru bilansa stanja banke. Rast kamatnih stopa dovodi do poveanja diskontne stope kojom se oekivani novani tokovi svode na sadanju vrednost, to za posledicu ima smanjenje vrednosti banke i obrnuto. Posredstvom navedenog modela banka moe uoiti signale vezane za rizinu izloenost banke dejstvu kamatnog rizika i o promenama koje za posledicu mogu imati negativan uticaj na ostvarivanje prihoda banke. Ujedno, navedeni model dae uvid u sposobnost upravljanja kamatnim rizikom u posmatranoj banci. Za uspenu primenu ekonomskog modela neophodno je raspolagati velikom koliinom podataka, potrebno je stvoriti bazu podataka ali potrebno je i znaajno vreme odvojeno za njegovu primenu. Za uzvrat, dobija se celovita i kompletna slika uticaja kamatnih stopa na poslovanje konkretne banke.Na sledeem primeru objasniemo uticaj promene kamatnih stopa na ekonomsku vrednost banke. Npr. bilans stanja banke ima sledeu strukturu: Tabela br. 4. Struktura bilansa stanja pre promena kamatnih stopaAktivapasiva

Dugorone hartije od vrednosti90Obaveze100

Dugoroni krediti30Neto dobit20

Ukupna aktiva120Ukupna pasiva120

Ukoliko doe do rasta kamatnih stopa, smanjie se vrednost dugoronih hartija od vrednosti u vlasnitvu banke, kao i vrednost njenih dugoronih kreditnih plasmana. Vrednost imovine banke s promenjivom kamatnom stopom i kraim vremenom dospea bie neznatno promenjena. Uticaj rasta kamatnih stopa prikazan je u sledeoj tabeli:Tabela br. 5. Struktura bilansa stanja posle rasta kamatnih stopa

AktivaPasiva

Dugorone hartije od vrednosti80Obaveze100

Dugoroni krediti25Neto dobit5

Ukupna aktiva105Ukupna pasiva105

Dakle, sa rastom kamatne stope u navedenom primeru vrednost dugoronih hartija od vrednosti opala je za 10 n.j. a vrednost kreditnih plasmana za 5 n.j. Obaveze banke ostale su nepromenjene ali je neto dobit opala sa 20 na 5 n.j. Vrednost aktive i pasive u ukupnom iznosu, smanjena je za 15 n.j.Rona neusklaenost izmeu imovine i obaveza banke moe uticati na njenu trinu vrednost. Ukoliko u bilansu stanja banke imovina ima dui rok dospea u odnosu na obaveze, rast kamatnih stopa dovodi do smanjenja trine vrednosti banke jer vrednost imovine opada vie nego vrednost obaveza. Due dospee fiksne imovine i obaveza za posledicu e imati i vei pad trine vrednosti tih bilansnih pozicija. Trina vrednost, pri tome, svakako predstavlja sadanju vrednost buduih novanih tokova diskontovanih pomou kamatne stope koja ukljuuje svu rizinost buduih novanih tokova. Osetljivost trine vrednosti na promenu kamatne stope posmatra se u celokupnom vremenskom razdoblju poslovanja banke.Uticaj kamatnih stopa na neto kamatnu maruSa stanovita poslovanja banke, posebna panja mora se posvetiti uticaju promene kamatne stope na neto kamatne prihode i neto dobit. Uticaj kamatne stope na neto kamatne prihode moe biti veliki ukoliko rizik kamatne stope nije paljivo praen. Jake promene u kretanju trinih kamatnih stopa ili netipina konfiguracija dugoronih i kratkoronih kamatnih stopa utiu na neto kamatne prihode banke. S obzirom da banke svoje dugorone plasmane finansiraju kratkoronim izvorima, moe se zakljuiti da su prihodi vezani za dugorone kamatne stope. Porast kratkoronih i dugoronih kamatnih stopa prouzrokovae smanjenje kamatnog prihoda, s obzirom da e se trokovi izvora poveati zbog breg prilagoavanja promenama kratkorone kamatne stope. Uticaj promena kamatnih stopa na kamatnu maru prikazan je u sledeoj tabeli:Tabela 6: Kamatna mara pre i posle promene u visini kamatnih stopaKamatna stopaaktivaKamatna stopa 10%Kamatna stopa 11%promena

Fiksne k.stope

Varijabilne k.stope700

300700 x 10%= 70300 x 10%= 30700 x 12%= 84300 x 12%= 36 +14+6

Ukupna aktiva100120+20

Fiksne k.stope

Varijabilne k.stope800

200800 x 5%= 40200x 5% = 10800 x 5 % = 40200 x 6% = 120+2

Ukupne obaveze5052+2

Mara4068+28

Izvor: prilagoeno prema J. Bessis: Risk Managament in Banking, 2nd ed., Willy & Sons Ltd., Chichester, England, 2001., str. 171.

III Upravljanje kamatnim rizikom i vanbilansne aktivnostiZbog kolebljivosti kamatnih stopa, banke moraju da posveuju veliku panju riziku od promene kamatnih stopa, odnosno rizikovanju zarada i prinosa zbog promene kamatnih stopa. Tako da segment upravljanja kamatnim rizikom zauzima znaajno mesto u poslovnoj politici svake banke.3.1 Upravljanje kamatnim rizikom

Upravljanje kamatnim rizikom banke obuhvata:

Utvrivanje i promenu pouzdane i oekivane politike kamatnih stopa

Razvijanje i primenu prikladnih tehnika merenja izloenosti bilansnih pozicija kamatnom riziku

Razvijanje i primenu uspenog upravljanja kamatnim rizikom

Utvrivanje i primenu procedura kontrole

Prilikom upravljanja kamatnim rizikom, potrebno je diferencirati kamatno osetljive delove aktive i pasive banke od dela aktive i pasive sa fiksnom kamatnom stopom (tj. kamatnom stopom koja ostaje konstantna u periodu duem od godinu dana).Primera radi- Pretpostavimo da je 20 000 000 evra bankarske aktive kamatno osetljivo, a 80 000 000 evra njene aktive ima fiksnu kamatnu stopu, dok je struktura pasive: 50 000 000 evra kamatno osetljiva pasiva i 50 000 000 evra pasiva sa fiksnom kamatnom stopom. Ukoliko se kamatna stopa povea sa 10% na 15%, prihod od aktive uveae se za milion evra (5% x 20 miliona), dok e se istovremeno plaanja na strani pasive poveati za 2,5 miliona evra (5% x 50 miliona). Profit banke opae za 1,5 miliona evra. Medjutim, ukoliko kamatne stope opadnu sa 10% na 5%, zakljuujemo da e se profit banke poveati za 1,5 miliona evra. Dakle, ukoliko banka ima vie kamatno osetljive pasive nego kamatno osetljive aktive, rast kamatnih stopa smanjie profit banke, a pad kamatnih stopa uslovie rast njenog profita. Osetljivost profita banke na promene kamatnih stopa moe se neposredno izmeriti korienjem analize jaza, u kojoj se od iznosa kamatno osetljive aktive oduzima iznos kamatno osetljive pasive. Mnoenjem te razlike sa promenom kamatne stope, dobijamo promenu u profitu banke. Navedena osnovna analiza jaza moe biti redefinisana na dva naina. Naime analizi moemo dodati rokove dospea, ime se pouzdano izraunava uticaj kamatnih stopa u viegodinjem periodu, dok tzv. standardizovanom analizom jaza uoavamo razliite stepene osetljivosti za razliitu kamatno osetljivu aktivu i pasivu. Jo jedan od metoda kojim je mogue izmeriti kamatni rizik, naziva se- analiza duracije ili trajanja, posredstvom koje se razmatra osetljivost trine vrednosti ukupne aktive i pasive banke na promene kamatnih stopa. Navedenom analizom meri se proseno vreme otplate hartije od vrednosti. Trajanje predstavlja koristan koncept jer daje dobre procene osetljivosti trine vrednosti odreene hartije od vrednosti na promenu njene kamatne stope. Prema navedenom metodu, procentualna promena u trinoj vrednosti neke hartije od vrednosti, priblino je jednaka promenama kamatne stope u procentualnim poenima pomnoenim sa godinama trajanja. Pri tome, analiza trajanja podrazumeva korisenje ponderisanog trajanja aktive i pasive banke, da bi se uoilo kako njena neto vrednost reaguje na promene kamatnih stopa. Primera radi, rok dospea bankarske aktive iznosi tri godine a proseno trajanje njene pasive dve godine. Ukoliko banka raspolae sa 100 miliona evra aktive i 90 miliona evra pasive, kapital banke iznosi 10% aktive. U sluaju da se kamatne stope poveaju za pet procentualnih poena, trina vrednost aktive banke smanjie se za 15% (-5 x 3 god), odnosno vrednost aktive e pasti za 15 miliona evra. Ujedno trina vrednost pasive smanjuje se za 10% (-5 x 2 god), odnosno vrednost pasive opada za 9 miliona evra. Razlika izmeu trine vrednosti aktive i pasive banke iznosie 6 miliona (ili 6% ukupne prvobitne vrednosti aktive) i to e ujedno predstavljati smanjenje neto vrednosti banke. Suprotno tome, ukoliko kamatne stope padnu za pet procentualnih poena, dolazi do poveanja neto vrednosti posmatrane banke.Analiza duracije i analiza jaza korisne su jer direktno ukazuju na stepen bankarske izloenosti kamatnom riziku. Banka se permanentno suoava sa kamatnim rizikom, upravo iz razloga to je verovatnoa rasta kamatnih stopa velika. Da bi eliminisala rizik, banka moe da skrati trajanje aktive kako bi poveala njenu kamatnu osetljivost ili pak da produi trajanje pasive. Navedenim podeavanjem aktive i pasive, prihod banke je manje izloen uticaju promene u kamatnoj stopi. Problem pri navedenom podeavanju mogu biti visoki trokovi u kratkom periodu. U navedenom sluaju, finansijski instrumenti, odnosno finansijski derivati (forvardi i fjuersi, opcije i svopovi) pomau banci da smanji izloenost kamatnom riziku, a da pri tome ne menja svoj bilans stanja. Kamatni forvardiForvardi predstavljaju sporazume dveju strana o finansijskoj transakciji u odreeno vreme u budunosti. Kamatni forvardi podrazumevaju buduu prodaju dunikog instrumenta i imaju nekoliko karakteristika: specifikacija odreenog dunikog instrumenta koji e se isporuiti u budunosti, koliina dunikog instrumenta koji treba da se isporui, cena dunikog instrumenta kod isporuke i datum isporuke. Kamatni forvard je primera radi, sporazum izmeu banke i osiguravajue kompanije, na osnovu kog se banka obavezuje da e u odreenom periodu od sklapanja ugovora (npr. godinu dana) prodati osiguravajuoj kompaniji dugorone obveznice dravne blagajne odreene nominalne vrednosti i odreenim rokom dospea (npr.5 mil.evra, 2023.god.), po ceni koja podrazumeva istu kamatu na te obveznice kao danas (npr.8%). Prednost forvarda je u tome to oni mogu biti fleksibilni onoliko koliko to ele ugovorne strane. To znai da banka moe u potpunosti eliminisati kamatni rizik odreene hartije od vrednosti koju ima u svom portfoliju. Meutim, kod forvarda se javljaju dva problema koji znatno ograniavaju njihovu korisnost. Prvi problem se ogleda u tome to banci moe biti teko da nadje drugu ugovornu stranu za sklapanje ugovora. ak i ukoliko nae drugu ugovornu stranu, banka moda nee dobiti cenu koju eli jer moda nee ni postojati niko drugi s kim bi mogla da posluje. Drugi problem javlja se ukoliko kamatne stope porastu, a samim tim cena obveznica opadne. Osiguravajua kompanija u tom sluaju moe odluiti da ne ispotuje forvard sa bankom jer je ona sada u mogunosti da kupi te obveznice po ceni koja je nia od cene predviene forvardom. Takoe, moe se desiti da osiguravajua kompanija propadne tokom godine i da zbog toga ne bude u stanju da ispuni uslove forvarda. Poto ne postoji tree lice koje bi garantovalo ugovor, jedini uslov za banku bio bi da podnese tubu, to bi prouzrokovalo dodatne trokove.Finansijski fjuersiFinansijski fjuersi nalik su kamatnim forvardima poto se i njima precizira da jedna strana mora odreeni finansijski instrument isporuiti drugoj strani u odreeno vreme u budunosti. Meutim, izmeu njih i kamatnih forvarda postoji nekoliko razlika pomou kojih se prevazilaze problemi kreditnog rizika i likvidnosti koji se javljaju na tritu forvarda.

Primera radi, banka poseduje obveznice nominalne vrednosti 5 miliona evra i rokom dospea 2023.god., s kamatnom stopom 8%. Pretpostavimo da se oekuje da kamatna stopa na te obveznice i sledee godine (npr. 2009.) bude 8%, tako da se obveznice i fjuers prodaju po nominalnoj vrednosti (tj.obveznice nominalne vrednosti 5 miliona evra prodaju se za 5 miliona evra, a fjuers nominalne vrednosti npr. 100 000 evra prodaje se za 100 000 evra). Osnovni princip hedinga ukazuje da dugu poziciju obveznica banka treba da eliminie kratkom pozicijom, dakle treba da proda fjuers. Kada vrednost bankarske aktive podelimo sa vrednou svakog fjuers ugovora dobijamo broj ugovora koje je potrebno prodati da bi se kamatni rizik eliminisao. U navedenom primeru, kamatni rizik eliminisae se prodajom 50 fjuersa za dugorone obveznice (5 000 000/100 000).Ukoliko se tokom naredne godine (2009.) kamatne stope poveaju na 10 % zbog inflatornih kretanja, opae vrednost obveznica koje banka poseduje. Prema tome, nastaje gubitak za banku zbog duge pozicije. Meutim, kratka pozicija po ugovoru banci obezbeuje srazmernu dobit, budui da se prilikom potpisivanja ugovora kupac obavezao da e banci po dospeu platiti 5 miliona evra. Dakle, duga i kratka pozicija meusobno se neutraliu u posmatranom sluaju, dobit je jednaka nuli, iz ega sledi da je hed uspeno obavljen. Osim navedenog, postoji i tzv.makro hed koji obuhvata celokupni portfolio finansijske institucije. Npr. ukoliko banka ima vie kamatno osetljive pasive nego aktive, porast kamatnih stopa e izazvati pad vrednosti banke. Prodajom kamatnih fjuersa koji donose profit kada kamatne stope porastu, banka moe da eliminie gubitke usled porasta kamatnih stopa na celokupan svoj portfolio i na taj nain da se obezbedi od rizika. Za razliku od forvarda, u fjuersima su standardizovane koliine koje se isporuuju kao i datum isporuke, to olakava povezivanje ugovornih strana na tritu. Zatim, nakon to se fjuers kupi ili proda, njime se moe opet trgovati sve do datuma isporuke. Kod forvarda nije tako jer kada se takav ugovor sklopi, njime se vie ne moe trgovati. Da bi se prevazili problemi kreditnog rizika koji se javljaju u forvardima, trgovina na tritima fjuersa organizovana je drugaije, nego trgovina na tritima forvarda. Kod obe vrste ugovora mora da postoji kupac koji zauzima dugu poziciju i prodavac koji zauzima kratku poziciju. Meutim, kada su u pitanju fjuersi, kupac i prodavac ne sklapaju ugovor meusobno ve s klirinkom kuom koja je povezana s berzom fjuersa. To znai da kupac fjuersa ne mora da strahuje zbog finansijskog stanja ili pouzdanosti prodavca i obrnuto, to na tritima forvarda nije tako. Do god je klirinka kua finansijski stabilna, kupci i prodavci fjuersa ne moraju da strahuju od kreditnog rizika. Da bi bili sigurni u finansijsku stabilnost klirinke kue i uvereni da ona nee zapasti u finansijske tekoe koje bi ugrozile i same ugovore, kupci i prodavci fjuersa moraju da poloe depozit, koji se naziva inicijalnom marginom. Fjuersi imaju i dnevna prilagoavanja. To znai da se na kraju svakog radnog dana , promena u vrednosti fjuersa dodaje ili oduzima s rauna margine.Opcije

Za heding kamatnog rizika koriste se i opcije na finansijske instrumente. Opcije su ugovori na osnovu kojih kupac ima opciju, odnosno pravo da kupi ili proda odreeni finansijski instrument po utvrenoj ceni i na utvreni dan ili do isteka utvrenog roka. Prodavac opcije se obavezuje na kupovinu ili prodaju finansijskog instrumenta kupcu ukoliko se vlasnik opcije odluci na prodaju ili kupovinu. Te karakteristike ugovora o opciji vano je naglasiti: vlasnik ili kupac opcije ne mora da se odlui na njeno izvrenje; on moe i da je ne iskoristi, odnosno da dozvoli da ona istekne. Prema tome, vlasnik opcije nije obavezan da preduzme bilo kakvu akciju, ve samo ima pravo na izvrenje ugovora ukoliko se na to odlui. Za razliku od njega, prodavac opcije nema izbor; on mora da kupi ili proda finansijski instrument ukoliko se vlasnik odlui na njeno izvrenje.Za razliku od kretanja profita na fjuers (profit se poveava za onoliki iznos u novanim jedinicama koliko je poveanje poena u ceni finansijskog instrumenta na koji se odnosi), kod ugovora o opciji profiti se ne poveavaju uvek onoliko kolika je promena u ceni finansijskog instrumenta na koji se ugovor odnosi. Razlog te nelinearnosti lei u tome to kol (call) opcija titi kupca (u naem primeru banku) od gubitaka koji su vei od iznosa premije. Navedena karakteristika ugovora o opciji, koja je nalik osiguranju, objanjava i zato se njihova kupovna cena naziva premijom. Kada cena odreenog finansijskog instrumenta poraste iznad cene izvrenja opcije, profit banke e imati linearni rast. Kad cena odreenog finansijskog instrumenta poraste iznad cene izvrenja opcije, profit kupca (banke) e uvek biti manji od profita na fjuers za iznos premije koju je kupac platio. U sluaju da banka umesto kol (call) opcije kupi put (put) opciju i da prodaje fjuers, ukoliko na dan isteka fjuers dugoronih obveznica ima cenu iznad cene izvrenja opcije, put opcija je na gubitku. Banka nee eleti izvrenje put opcije jer bi u tom sluaju morala da proda fjuers koji ima po ceni koja je nia od trine, to znai da bi bila na gubitku. Opcija se dakle nee izvriti, a banka e izgubiti samo iznos premije. Kada cena fjuersa opadne ispod cene izvrenja opcije, banka e ostvariti dobit ukoliko se put opcija izvri jer u tom sluaju moe da proda fjuers po ceni izvrenja opcije a kupi ga po nioj ceni. Dakle, ako je cena odreenog instrumenta nia od cene izvrenja opcije, put opcija je na dobitku, a profit se linearno poveava kako cena fjuersa opada. Postavlja se pitanje, zato bi se menadment banke pre odluio za korienje opcija, a ne fjuersa da bi se zatitio od kamatnog rizika? Odgovor je u tome to opcije, za razliku od fjuersa, omoguavaju banci da profitira ukoliko doe do pada kamatnih stopa, a cene obveznica porastu. Kada cene obveznica porastu iznad cene izvrenja opcije, banka nee pretrpeti dodatne gubitke na ugovore o opciji. Vrednost obveznica istovremeno e se poveavati, to za banku koja ih poseduje znai ostvarivanje profita. Prema tome korienje opcija za izbegavanje kamatnog rizika pre nego fjuersa banci omoguava da se zatiti od porasta kamatnih stopa, al i da bude na dobitku ako kamatne stope padnu. Slino tome, menadment banke moe da koristi opcije da bi obavio tzv.makro hed, odnosno da bi celokupan portfolio uinio imunim na kamatni rizik. Korienje opcija umesto fjuersa i u ovom sluaju ima izvesne nedostatke, jer banka mora platiti premije unapred na ugovore o opciji. Meutim, korienje opcija omoguava banci da zadri dobit od pada kamatnih stopa (to e poveati vrednost aktive banke u odnosu na njenu pasivu) jer takva dobit nee biti neutralisana zbog velikih gubitaka na ugovore o opciji.Kamatni svopovi

Svopovi (swop) su finansijski ugovori koji obe ugovorne strane obavezuju na zamenu (swop) odreenih obaveza plaanja (ne aktive) kojima raspolau za druge obaveze plaanja kojima raspolae druga strana.

Kamatni svop podrazumeva zamenu odreenih kamatnih plaanja za niz drugih kamatnih plaanja, pri emu su sva denominovana u istoj valuti. Kamatni svopovi predstavljaju vano sredstvo za upravljanje kamatnim rizikom. U SAD su se prvi put pojavili 1982.godine, kada je dolo do poveane tranje za finansijskim instrumentima koji bi mogli da se koriste u cilju smanjenja kamatnog rizika. U najeem tipu kamatnog svopa preciziraju se: kamatne stope koje se razmenjuju, vrsta kamate, iznos pojmovne glavnice, tj. iznos za koji se obraunava kamata i vremenski period u kome razmena treba da se obavi.

Pretpostavimo da imamo dve finansijske institucije- banku A i kompaniju B, i da banka A eli da se kratkorono zaduuje, a dugorono kreditira na hipotekarnom tritu i da ima million evra manje kamatno osetljive aktive nego kamatno osetljive pasive. Ukoliko kamatne stope rastu, rast trokova pasive, bie vei nego rast kamata koje ona ostvaruje na aktivu, od kojih su mnoge fiksne. Dakle, rast kamatnih stopa smanjuje profitabilnost banke. Da bi izbegla takav rizik, banka A elee da konvertuje million evra svoje aktive s promenjivom kamatnom stopom, odnosno elee da izjednai kamatno osetljivu aktivu s kamatno osetljivom pasivom. Ona e to uiniti upravo uputanjem u kamatni svop. Ona zapravo konvertuje prihod na million evra aktive s fiksnom kamatom u prihod na million evra kamatno osetljive aktive. Kada se kamatne stope poveaju, porast prihoda od aktive sa promenjivom kamatnom stopom nadomestie porast trokova pasive s promenjivom kamatnom stopom, a neto kamata i profitabilnost banke nee se promeniti.Kompanija B, koja emituje dugorone obveznice da bi obezbedila sredstva koja potom koristi za kratkorona kreditiranja, uvia da se nalazi u upravo suprotnoj situaciji: ona ima million evra kamatno osetljive aktive vie nego kamatno osetljive pasive. Zato strahuje od pada kamatnih stopa, zbog ega bi pad prihoda od aktive bio vei u odnosu na pad trokova pasive, odnosno strahuje od pada profita. Pomou kamatnog svopa ona eliminie kamatni rizik jer konvertuje milion evra kamatno osetljivih prihoda u million evra prihoda s fiksnom kamatom. Ukoliko kamatne stope opadnu, profitabilnost kompanije B se nee promeniti.Prednost kamatnih svopova je u tome to dozvoljavaju bankama da konvertuju aktivu s fiksnom kamatom u kamatno osetljivu aktivu bez promena u bilansu stanja. Takoe, oni se mogu sklopiti za veoma dug period, ponekad i za period od 20 godina, dok su finansijski fjuersi i opcije na fjuers uglavnom kraeg veka, godinu i neto vie od godine. Ukoliko je potrebno da banka eliminie kamatni rizik u duem periodu, trita finansijskih fjuersa i opcija nisu joj od velike koristi. Nedostatak svop trita eventualno moe biti manja likvidnost.

3.2. Vanbilansne aktivnostiPoslednjih godina banke zbog sve vee konkurencije profit pokuavaju da ostvari i pomou vanbilansnih aktivnosti. U vanbilansne aktivnosti spadaju trgovina finansijskim instrumentima i generisanje prihoda na osnovu provizija i prodaje kredita, odnosno aktivnosti koje utiu na profit banke, ali koje se ne iskazuju na bilansu stanja. Znaaj vanbilansnih aktivnosti za banke sve je vei. Prihod od tih aktivnosti gotovo da se udvostruio od 1980. godine. Prodaja kredita, koja se naziva i sekundarnim ueem u kreditu, podrazumeva ugovor kojim se prodaju celokupne novane isplate odreenog kredita ili jedan njihov deo, pa se takav kredit prebacuje iz bilansne pozicije u vanbilansnu poziciju. Banka profit ostvaruje tako to kredite prodaje po neto veoj ceni od cene prvobitnog kredita. Visoke kamatne stope ovakve kredite ine privlanim, tako da ih institucije rado kupuju. U znaajne vanbilansne aktivnosti spada i generisanje prihoda na osnovu provizija koje banke uzimaju za pruanje posebnih usluga svojim klijentima, poput provizija za devizne poslove u ime klijenta, usluga u vezi hartija od vrednosti obezbeenih hipotekom- prikupljanje uplata kamate i glavnice i njihove islate, garancija na dunike hartije od vrednosti, poput bankarskih akcepta, kao i obezbeenju kreditnih linija. Kreditnim linijama banke uz odreenu proviziju daju kredite na zahtev klijenta, do odreenog iznosa u odreenom vremenskom periodu. Postoje i kreditne linije kojima se odobrava i mogunost prekoraenja, tj. deponentima se prua mogunost da ispiu ekove u iznosu koji je vei od njihovog depozita i na taj nain takorei sami odobre sebi kredit. Vanbilansne aktivnosti, koje obuhvataju garancije na hartije od vrednosti i kreditne linije podrke, poveavaju rizik s kojim se banka suoava. Iako se garantovane hartije od vrednosti ne nalaze na bilansu stanja banke, one svakako banku izlau kreditnom riziku: ukoliko emitent hartija od vrednosti ne ispuni svoje obaveze, banka e morati da ispuni odgovornost i isplati vlasnika hartije od vrednosti. Kreditne linije banku takoe izlau riziku jer ona moe biti primorana da odobri kredite i kada nije dovoljno likvidna ili kada zajmoprimac predstavlja veliki rizik.Banke koje uestvuju u meubankarskom poslovanju obavljaju transakcije i na deviznom tritu. Sve transakcije na tom tritu predstavljaju vanbilansne aktivnosti jer ne utiu neposredno na bilans stanja banke. Iako banke na tim tritima esto posluju radi smanjenja rizika, one istovremeno pokuavaju i da predvide kretanja na tritu i uputaju se u pekulacije. Iako esto donose visok profit, trgovinske aktivnosti su opasne jer finansijskim institucijama i njihovim zaposlenim esto omoguavaju da brzo ostvare visoku dobit. Menaderi finansijskih institucija moraju uspostaviti internu kontrolu da bi spreili negativne efekte na poslovanje. Takva kontrola podrazumeva potpuno razdvajanje ovlaenih lica iz sektora trgovine od onih koji su ovlaeni za knjienje tih transakcija. Menaderi takoe moraju ograniiti koliinu transakcija i izloenost riziku same institucije. Oni moraju paljivo da sprovode procedure procene rizika korienjem najnovijih raunarskih tehnologija. Jedan od metoda predstavlja i tzv. value-at-risk model (vrednost pod pritiskom) koji podrazumeva postupak odreivanja verovatnoe gubitka za portfolio zasnovan na statistikim analizama. Navedenim metodom odreuje se maksimalni potencijalni rizik.ZAKLjUAKBanka sprovodei kamatnu politiku kao deo poslovne politike, obavlja svoje dve temeljne funkcije, a to su prikupljanje depozita i ujedno te izvore sredstava usmerava u kreditne plasmane, Hov, investicije i druge oblike pozajmica, ime se suoava s jednim od temeljnih rizika bankarskog poslovanja rizikom kamatne stope. Zakljuuje se da banka moe efikasno da ublai delovanje kamatnog rizika primenjujui strategiju i politiku ronih struktura kamatne stope, istovremeno temeljno prouavajui izvore kamatnog rizika.Uticaj kamatnog rizika na banku zavisi od: vrednosti bilansnih i vanbilansnih pozicija koje su kamatno osetljive, tj. od strukture bilansa, promenljivosti kamatnih stopa na tritu i vremenskog perioda unutar koga postoji izloenost kamatnom riziku.

Temeljni izvori ili oblici rizika kamatnih stopa kojima se banke izlau su: rizik rone neusklaenosti (maturity risk, reprecing risk), rizik krive prihoda (yield curve risk), osnovni rizik (bassis risk) i rizik opcije (optionality).

Zakljuujemo takoe, da promena kamatnih stopa utie na visinu ostvarenih prihoda i trokova banke kroz strukturu aktive i pasive njenog bilansa. Pri pojavi rasta kamatnih stopa, deponenti ele da povuku svoje depozite, pogotovo ako postoji takva ugovorena mogunost prevremenog povlaenja depozita, kako bi ostvarili vee prihode od investiranja uz vee kamatne stope. Banka se u tom sluaju susree s problemom odravanja likvidnosti. Zbog povlaenja depozita, banka mora nadoknaditi povueni iznos (kvantitativni efekat) u svom bilansu, a pri novom zaduenju pribavie sredstva po novim, viim kamatnim stopama (trokovni efekat). Zakljuiemo takoe da promena kamatnih stopa ima uticaja na vrednost portfelja dunikih i vlasnikih hartija od vrednosti, ali i na njenu trinu vrednost (gde uz nepovoljno kretanje kamatnih stopa i nepovoljnu ronu strukturu, kamatni rizik moe znaajno ugroziti dobit banke, samim tim i njenu trinu vrednost).Upravljanje kamatnim rizikom ukljuuje kontinuirano upravljanje strukturom aktive i pasive banke, u nastojanju kontrolisanja uticaja promena kamatnih stopa na finansijski rezultat banke. Tako zakljuujemo da se upravljanje kamatnim rizikom moe sprovesti posredstvom odreenih inovativnih finansijskih instrumenata kao to su: kamatni forvardi, finansijski fjuersi, opcije, kamatni svopovi i vanbilansne aktivnosti banke. Svaki od navedenih instrumenata ima odreene prednosti i nedostatke, te je na menadmentu banke u kom trenutku treba primeniti odreen finansijski instrument u zavisnosti od trinih uslova. LITERATURABessis, J. (2002), Risk Management in banking. 2nd.,Willy&Sons Ltd., Chichester, England

Vunjak, N, dr Kovaevi, Lj. (2006), Bankarstvo - Bankarski menadment, Proleter, Beej

uri, U. (2002), Bankarski portfolio menadment, Feljton, Novi SadMishkin, F. (2006), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data Status, Beograd

Madura, J.(2002), Financial Markets and Institutions, 6th ed., Thomson SouthWestern, Ohio, USA

Dr Risti, B. (2003), Bankarstvo, Ekonomski fakultet, NiBasel Committee on Banking Supervision, (2003), Principales for the Management and Supervisions of Interest rate, september

http://www. kombank.com Dr Vunjak, N, dr Kovaevi, Lj. (2006), Bankarstvo-Bankarski menadment, Proleter, Beej, str. 191.

Dr Risti, B. (2003), Bankarstvo, Ekonomski fakultet, Ni, str. 347.

Dr Vunjak, N, dr Kovaevi, Lj. (2006), Bankarstvo-Bankarski menadment, Proleter, Beej, str. 198.

Madura, J.: Financial Markets and Institutions, 6th ed., Thomson SouthWestern, Ohio, USA, 2002, 534.-544.

Detaljnije: A. Sounders: Financial Institutions Managament- A modern Perspective, Irwing McGraw-Hill, 3th ed., Boston, USA, 1999, str. 120-180; H. Greuning, S. Brajovi Bratunovi: Analyzing and Managing Banking Risk, The World Bank, Washington, USA, 2003, str. 249.-258.

Basel Committee on Banking Supervision, Principales for the Managament and Supervisin of Interest Rate Risk, 2003., str. 6-7.

Dr uri, U., (2002), Bankarski portfolio menadment, Novi Sad, str. 546.

J. Bessis: Risk Managament in Banking, 2nd ed., John Wiley & Sons Ltd., New York, USA, 2001., str. 280-289.

Standard of Sound Business and Financial Practices-Interest rate Risk Managament, Offices of the Superintendend of Financial Institution Canada, 1998.

Mishkin, F. (2006), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data Status, Beograd, str.217.

Mishkin, F. (2006), Monetarna ekonomija, bankarstvo i finansijska trita, Data Status, Beograd, str.223.

PAGE 1

_1287579897.unknown

_1287580310.unknown

_1287580950.unknown

_1287571980.unknown