Hobs, Lok, Ruso (Potpuna Skripta)

7/30/2019 Hobs, Lok, Ruso (Potpuna Skripta)

1/43

TOMAS HOBS - LEVIJATAN

Hobsove politike tenje ne mogu se jednostrano odreivati on se moe smatrati kakozagovornikom totalitarizma, tako i racionalistikog individualizma. To je vidljivo iznjegovih osnovnih stavova: naturalistika orijentacija i materijalistiko stanovite:sveopta kauzalna povezanost u prirodi i u drutvenim pojavama. Priroda je jedan velikimehanizam u kojem vlada nunost (a ne sluaj ili teleologija), i drava i sami ljudi sumodifikovane maine. Svo zbivanje je u stvari kretanje, a ontoloka stvarnost jematerijalne prirode.

Hobs odbacuje uenje o slobodi volje: niko nema u vlasti svoju buduu volju; kontrolisatise moe samo poslednji motiv koji neposredno prethodi radnji, a ne svi njegoviprethodni uslovi.

Osnovna karakteristika oveka je da tei za bezgraninom moi; njega ne nagonisamo trenutna potreba i glad, ve i budua glad, pa se ovek u tom smislu vrlo malorazlikuje od divljih ivotinja; mo je njegova najdublja priroda, a poveanje moi njegovnajdublji nagon. Hobs ak kae da su i bogatstvo, znanje, mudrost i poasti sve samorazliiti oblici moi.

I ovek se u svom delovanju ne rukovodi mislima, ve eljama apetitima; i po tome jeon jo poput ivotinja.

Meutim, za razliku od ove animalne, ovek ima i drutvenu prirodu koja mu je

omoguena govorom; - pomou govora, on je u mogunosti da se delimino oslobodimehanizma prirodne nunosti, da se nametne okolini kao njen gospodar; pomougovora je omogueno i udruivanje meu ljudima.

Kako dolazi do tog udruivanja?

Levijatan: o prirodnom stanju ljudi u vezi sa njihovim blagostanjem i njihovom bedom

za razliku od antikih politikih teorija, posebno Aristotelove, prema kojoj postoji

prirodna razlika u inteligenciji i sposobnosti meu ljudima (teorija o prirodnojsubordinaciji, prema kojoj oni inbteligentniji i sposobniji treba da vladaju, a ovi drugi dase pokoravaju), Hobs smatra da su svi ljudi po prirodi jednaki, a da je nejednakostmeu njima drutveno uslovljena. To jest, da samo unutar drutva, politike zajednicemoe biti rei o nejednakosti meu ljudima prirodno su svi ljudi jednaki.

I to, kako u pogledu telesnih, tako i u pogledu duhovnih sposobnosti: razlika izmeuoveka i oveka nije tako velika da bi jedan ovek na osnovu te razlike mogao za sebeda zahteva ma kakvu korist na koju neki drugi ne bi mogao pretendovati isto tako kao ionaj prvi.


2/43

U prirodnom stanju, svi su ljudi manje-vie jednaki.

ta je prirodno stanje?

sve teorije drugtvenog ugovora (a to su u prvom redu Hobsova, Lokova, Kantova)

polaze od hipotetikog prirodnog stanja iz kojeg se onda izlazi sklapanjem drutvenogugovora na osnovu kojeg se vlast i odgovornost pojedinaca prebacuje u ruke suverena.Postoje razlike u shvatanju prirodnog stanja, ali ono to je karakteristino za modernepolitike teorije i to ih u tom smislu razlikuje od antikih politikih teorija, jeste to to uantici nema oveka bez i nezavisno od polisa. Koncept oveka je neodvojiv od konceptapolisa i ne moe se zamisliti bez njega.

Aristotel kae: ovek je zoon politikoon, onaj kojem za sreu nije potrebna drava, taj jeili zver ili Bog. Jednostavno, individua per se je u antikom shvatanju nepojmljiva.

U modernim politikim teorijama to nije sluaj, i upravo je o tome re u prirodnom stanju,a naroito kod Hobsa: prirodno stanje je stanje u kojem individue egzistiraju posebno,svaka za sebe kao individue van politike zajednice.

I kao takve, bore se za svoj opstanak.

Hobs prirodno stanje opisuje kao rat svih protiv sviju (bellum omnium contra omnes),gde je ovek oveku vuk (homo homini lupus), i stoga kao najgore mogue stanje i izvorsvih nesrea i smrti; kao najgora mogua opcija za oveka.

Ovo stoga to Hobs oveka vidi kao samoivo i egoistino bie koje se po prirodirukovodi svojim nagonima i eljama, ne birajui sredstva da ih ostvari. Tu je vidljiv jakindividualizam i psiholoki egoizam Hobsove percepcije.

On kae: u ljudskoj prirodi nalazimo tri uzroka svae: to su takmienje (kompetitivnost),podozrivost i slava. Sbog ove tri svoje osobine svi ljudi se nalaze u ratu. Prvi uzrok takmienje, navodi ljude da na druge napadaju dobiti radi; drugi radi bezbednosti; atrei radi sticanja ugleda.

U takvom stanju, svaki pojedinac ide za svojim nagonima, ne birajui sredstva i zato jeto stanje svih protiv sviju, gde je svaki ovek neprijatelj svakom oveku, i gde svi ive uoptem strahu od otimaine i smrti.

U takvom stanju nita od trajnosti nije mogue, niti se isplati: nije mogua radinost,stoga nema ni nekih trajnih rezultata rada, nema ni poslova, ni kulture postoji samoneprekidni strah i opasnost od nasilne smrti, a ovekov ivot je usamljeniki, siromaan,

opasan, skotski i kratak.

U takvom stanju, ne postoje ni pravda ni pravo, niti postoji svojina. Ljudi poseduju stvarionoliko koliko mogu da ih zadre od napada, a u odbrani ili napadu su im dozvoljenasva mogua sredstva, ak i da ubiju. Sila i prevara su dve osnovne vrline.

Tako da na kraju pojedici shvataju da, ne samo da u prirodnom stanju nee uspeti dazadovolje svoje tenje i ambicije, nego da nee uspeti da ouvaju ni ono


3/43

najelementarnije: goli ivot. I to je ono to ih navodi da istupe iz prirodnog stanja idrutvenim ugovorom uu u politiku zajednicu.

Tanije, na ovaj korak ljude navode kako njihov razum, tako i njihove strasti; od strasti,to su: strah od smrti, elja za stvarima koje ivot ine udobnim i nada da radinoumogu da ih dobiju; dok razum sugerie pogodne mirovne klauzule sa kojima ljudi mogu

da se saglase. Te klauzule nisu nita drugo doprirodni zakoni.

razlika: ius naturalis lex naturalis

Ius naturalis prirodno pravo je sloboda koju svaki ovek ima da se sopstvenimmoima slui onako kako sam eli za odranje sopstvenog ivota, i.e: sloboda da inisve no to po svom rasuivanju smatra najpogodnijim sredstvom za tu svrhu

Lex naturalis prirodni zakon izvestanpropis ili opte pravilorazuma, po kojem jeoveku zabranjeno da ini ono ime se unitava ivot ili se oduzimaju sredstva zaodravanje ivota, i da proputa ono ime bi ivot najbolje mogao da se odri.

razlika izmeu prirodnog prava i prirodnog zakona je razlika izmeu slobode sajedne i obaveze sa druge strane; - prirodno pravo sastoji se u slobodi da se neto uradi,dok prirodni zakon nareuje i obavezuje.

U emu se sastoji prirodno pravo, o kakvoj slobodi je re?

prirodno pravo odnosi se na prirodno stanje, i u njemu svaki ovek ima od prirode

pravo na sve, to je njegovo pravo da uradi sve i da se u svojim akcijama slui svimmoguim sredstvima; prirodno pravo je u maksimi da je sve dozvoljeno, ak i ubistvo(telo drugog oveka).

Prirodni zakon, sa druge strane, jeste zapovest ili opte pravilo razuma koje nalae dasvaki ovek treba da tei za miromsve dotle dok se nada da ga moe postii, a kadane moe da ga dobije, da moe traiti i upotrebiti sva sredstva i sve koristi rata.

prvi deo tog pravila sadriprvi i osnovni zakon prirode: teiti miru i odravati mir;

drugi deo najvie prirodno pravo: braniti se svim moguim sredstvima.

Iz ovog, prvog i osnovnog prirodnog zakona da treba teiti miru i odravati mir, izvodise drugi osnovni prirodni zakon: da je ovek spreman, ako su i drugi isto takospremni, ukoliko to smatra potrebnim za mir i za svoju odbranu, da napusti prirodno

pravo na sve stvarii da se zadovolji sa onoliko slobode prema drugim ljudima koliko je

i on voljan da drugim ljudima protiv sebe prizna; to je naelo drutvenog ugovora.

Jer, dokle god svaki ovek zadrava svoje prirodno pravo da ini sve to mu je volja,sve dotle e ljudi biti u stanju rata. Meutim, ukoliko je on voljan da se odrekne svogprirodnog prava, a drugi nisu, on nema nikakvog razloga da to uini, jer to bi znailopostati plenom, na ta nijedan ovek nije obavezan. U pitanju je zakon: to trai dadrugi tebi ine, to i ti ini drugima. Odnosno: ta ne eli da tebi ine, nemoj ni tida ini drugima.


4/43

zarad ouvanja svog ivota, a prema naelu mira, pojedinci se sporazumno odriu, to

jest naputaju veliki deo svog prirodnog prava na sve, prenosei to pravo na jednulinost ili jednu grupu ljudi. To je sutina drutvenog ugovora kojim se ustanovljavapolitika zajednica (drava), a lice na koje su ova prava preneta, jeste suvereni vladarili skuptina.

Posle ovog prenoenja prava na suverenu vlast, dunost je svih podanika da mu seapsolutno i neizostavno, besprekorno pokoravaju; i da ne gaze zakone ustanovljenedrutvenim ugovorom. Jer bi takvo ometanje predstavljalo nepravo i povredu tueg

prava, budui da je pojedinac prethodno svoje pravo napustio, to jest preneo ga nasuverena; tako da povreda tueg prava, posle sklapanja drutvenog ugovora,predstavlja apsurd:voljno ponitenje neega to je ovek u poetku voljno uinio; najpre

je voljno skopio drutveni ugovor, da bi ga potom voljno prekrio u tome lei apsurd.

Jer, ugovor znai uzajamno prenoenje prava.

Koja je svrha sklapanja drutvenog ugovora?

kada se ovek odrie svog prava ili ga na nekog prenosi, on to ini ili zato to unaknadu dobija neko pravo koje se na njega prenosi, ili (poto to ovde nije sluaj) zatoto se nada da e time dobiti neko drugo dobro. Pobuda i cilj zbog kojih se vreodricanje od prava i prenoenje prava na suverena nije nita drugo do bezbednostovekove linosti: da ovek bude siguran za svoj ivot i da obezbedi sredstva zaodranje ivota tako da mu on ne postane muan.

poslednja svrha sklapanja drutvenog ugovora i prenoenja prava na suvereno lice

jeste bezbednost pojedinca, i to ne samo njegovog golog ivota i najneposrednijeegzistencije, ve i eventualne udobnosti i srenog ivota. U tom smislu, suverena vlast

deluje kao garantda se pojedincu nee nita dogoditi i da e moi da ostvari ono toeli da ostvari.

Zato je neophodno da suverenitet vlasti bude apsolutan, jer to je po Hobsovommiljenju jedini nain da vlast uspe da ispuni svoju funkciju: garanta i uvarabezbednosti i srenog ivota.

Meutim, vano je napomenuti da nisu sva prava otuiva, odnosno da postoje nekaprava kojih se pojedinac ne moe odrei niti ih moe preneti. ovek npr. ne moe danapusti pravo da se odupre onima koji ga napadaju da bi mu oduzeli ivot. Niti se on

moe odrei prava da se brani od onoga ko pokuava da ga lii slobode ili na bilo kojinain povredi. Jer se ne bi moglo pojmiti da bi naputanjem ovih prava ovek teionekom dobru.

Takoe, on se ne moe naterati da svedoi protiv sebe, niti da sam sebe optui. To susve neotuiva prava, jer je najvie pravo oveka, njegovo pravo na ivot, i njega seovek ne moe niti treba da se lii. Zato, svaki sporazum koji bi imao ovakve implikacije,potpuno je bez vaenja.


5/43

Na koji nain jednom ustanovljena vlast vri regulaciju mira i pravde u politikojzajednici? Na koji nain je ona garant da e se ugovori potovati, odnosno da e sepravda potovati?

prinudnim aparatom: upotreba prinudnog aparata (milicija, vojska) je garant da ese ugovori i zakoni potovati.

Hobs kae: u prirodnom stanju svaki sporazum je bez vrednosti, jer tu vladajutakmienje podozrivost i astoljublje. Meutim, ako postoji izvesna zajednika vlastkojojsu potinjena oba ugovaraa, sa stvarnom i dovoljnom silom daprinudina ispunjenjeinidbe, onda takav sporazum nije bez vrednosti. Vezanost reima je isuvie slaba dazauzda ljudsku ambiciju, tvrdiluk, jarost i druge strasti ako nema straha od neke silekoja moe da izvri prinudu, to nije mogue zamisliti u isto prirodnom stanju u kojemsu svi ljudi jednaki. Meutim, u jednom ureenom stanju, u kojem je ustanovljenaizvesna vlast koja e prinuivati, ugovorne strane su obavezane da ispotuju sklopljeni

ugovor.

Odatle Hobs dedukuje i pojam pravde, to je treiprirodni zakon: da ljudi ispunjavajusklopljene sporazume, a da je nasuprot tome, ne ispunjavati sporazume i kriti ih nepravedno.

Meutim, kao to je ve reeno, pre nego to ovi pojmovi zaive, mora da postojiizvesna mo prinude koja e sa jedne strane, da primora ljude na ispunjavanjesporazuma, putem zastraivanja kaznom, a sa druge strane da obezbedi svojinukoju, uzajamnim ugovorom, ljudi stiu u naknadu za opte pravo koje naputaju.

A takve moi nema pre stvaranja drave.

suverena vlast prinuda drava svojina pravda

gde nije ustanovljena suverena vlast koja vri prinudu, to jest gde nema drave, tamo

nema ni svojine, jer svi imaju pravo na sve; a gde nema svojine, tu ne moe biti nipravde. Drava i suverena vlast sa prinudnim aparatom ustanovljuju ustanovu svojine, asamim tim i pojam pravde. A priroda pravde sastoji se u tome da se odre uvanosti sporazumi. To je sve povezano: vaenje sporazuma poinje tek saustanovljavanjem dravne vlasti dovoljne da ljude primora da se sporazuma pridravaju.

I tada poinje i svojina.


6/43

Pojam pravde (kritika Aristotela):

Komutativna i distributivna pravda

Tradicionalno shvatanje komutativne pravde sastoji se u jednakosti vrednosti onij stvario kojima je sklopljen ugovor; a distributivne: u dodeljivanju jednake koristi ljudima kojiimaju podjednake zasluge.

Hobs: kao da bi bila nepravda prodavati skuplje nego to smo kupili ili dati nekom

oveku vie nego to on zasluuje.

Pravda se sastoji samo u potovanju sporazuma, to jest sklopljenog ugovora da se onispotuje. A vrednost stvari o kojima je zakljuen ugovor meri se prema apetituugovaraa, pa je stoga pravedna vrednost ona koju su oni spremni da daju.

to se tie zasluge, njeno dodeljivanje nije stvar pravde nego milosti.

ispravno govorei, komutativna pravda je pravda ugovaraa, to e rei: inidba po

sporazumu, prilikom kupovine i prodaje, davanja i uzimanja pod zakup, na zajam, zatim:prilikom trampe, razmene i drugih vrsta ugovora.

Distributivna pravda, pak, je pravda arbitra, to e rei akt kojim se definie ta jepravedno. Stranke koje su arbitra izabrale imaju u njega poverenje, pa ako on topoverenje opravda, kae se da je svakome dodelio ono to mupripada.

Ovo su osnovni prirodni zakoni. Svi prirodni zakoni (Hobs navodi 19) dedukuju se redomjedan iz drugog, i mogu se saeti u prost rezime: ne ini drugome to ne elie da tebibude uinjeno.

U prirodnom stanju, ovi zakoni nemaju obavezujuu snagu, ve predstavljaju obinesavete razuma1.Meutim, oni su neophodni za prelazak u graansko stanje.

Hobs kae: prirodni zakoni su nepromenljivi i veiti, jer nepravda, nezahvalnost,nadmenost, oholost, nepravilnost, pristrasnost i ostalo (sve prir. zakoni) ne mogu nikadapostati zakoniti. Jer se samo pomou njih moe odrati mir, a samo putem mira ivot.Zato su oni neophodni u graanskom stanju.

I jo: poznavanje prirodnih zakona predstavlja istinsku i jedinu moralnu filozofiju. Jer,moralna filozofija nije nita drugo do poznavanje dobra i zla, u razgovoru i u drutvu, upraksi. A ovo su zakoni na osnovu kojih se dobro i zlo razlikuju. Zbog toga je istinskadoktrina o prirodnim zakonima istinska moralna filozofija.

U prirodnom stanju nema razlikovanja dobra i zla, zato to je u prirodnom stanju svedozvoljeno, i nema razlike izmeu dobrih ili loih elja, odnosno nagona. Svi nagoni suisti. Tek sa graanskim stanjem, odnosno sa dravom, dolazi i do ustanovljenja razlikeizmeu onoga to je dobro i onoga to je ravo. to e rei da tek sa graanskim

1 Zakon u pravom smislu jeste re onog ko po pravu drugima zapoveda.


7/43

stanjem nastaju moralni principi. Kao to bez drave nema ni pravde i nepravde, takobez, odnosno pre drave nema ni morala. To je tzv.pravni ili legalni pozitivizam.

O uzrocima, postanku i definiciji drave

Krajnji uzrok, cilj i namera po prirodi samoivog i egoistinog i sklonog moi oveka,kada uvodi ograniavanje samog sebe koje postoji u dravama, jeste predvianjesopstvenog odranja, a time i zadovoljnijeg ivota; odnosno, izlazak i spasavanje odsveopteg rata koji vlada u prirodnom stanju2.

Samo prirodno stanje je nuna posledica ljudskih strasti kada nema nikakve vlasti kojabi ih drala zauzdane u strahu, i time obavezivala na izvravanje sporazum i napotovanje prirodnih zakona.

Jer, prirodni zakoni, kao to su pravda, pravinost, skromnost, milosre, etc. ukratkoinjenje drugima onako kako bismo eleli da se nama ini su sami po sebi u

suprotnosti sa naim prirodnim strastima, zbog ega, ukoliko ne postoji prinuda, nisu ustanju da nas obaveu. A samim tim, budui da su oni nuni uslovi za mir i bezbednost,ni da nam prue garancije ovih. Potrebna je vlast, odnosno potrebna je drava.

A do nastanka drave ne moe doi prostim ujedinjavanjem ni malog broja ni velikogbroja pojedinaca. Ono to je potrebno, jeste jedno snano jezgro koje e biti u stanju danametne jedinstvenu volju, a samim tim i opti pravac kretanja, odnosno funkcionisanja.Odnosno, koje e biti u stanju da, pod silom prinude i pretnjom kazne, omoguipotovanje prirodnih zakona.

To fiksno i snano jezgro jeste apsolutna suverena vlast.

Hobs kae: jedini nain da se uspostavi takva zajednika vlast jeste da pojedinci svesvoje moi i svu svoju snagu povere jednom oveku ilijednom skupu ljudikoji e moisve njihove volje da svede na jednu volju. Odnosno, da odrede jednog oveka ili jedanskup ljudi koji e biti nosioci njihove linosti.

ta to praktino znai? to znai da e iza svega to ova linost uradi, stajati ovipojedinci kao autori, tako da nee biti nijedne odluke ili ina koji vlast sprovede, a dato ne bude odluka, odnosno in veine, odn. svih podanika u dravi.

To je onda neto vie od pristanka ili saglasnosti: to je stvarno jedinstvo svih pojedinacau jednoj istoj linosti, stvoreno sporazumom svakoga sa svakim, na taj nain kao da bi

svaki rekao: Ovlaujem ovog oveka/grupu ljudi da mnome vlada i na njega prenosimsvoje pravo da to sam inim pod uslovom da i ti svoje pravo na njega prenese i

da na isti nain odobri sve njegove radnje (u tome se sastoji sporazum svakoga sasvakim).

2 Pritom je vano napomenuti da prirodno stanje nije ono u kojem su nekada ljudi bili, ve stanje ukojem su oni uvek porencijalno kada nema drave nije istorijsko, ve injeniko uslovljeno stanje


8/43

Kad se tako postupi, onda se mnotvo ljudi, na taj nain sjedinjeno u jednu

linostinaziva DRAVA, lat. civitas, i to je postanak onog velikog Leviathana,smrtnog boga kojem dugujemo, pod besmrtnim Bogom, svoj mir i svoju odbranu.

Jer, zahvaljujui ovlaenjukoje mu je svaki pojedinac u dravi dao , on raspolae satoliko moi i snage, da pomou straha od njih, moe da usmeri volje svih pojedinaca na

mir i na uzajamnu pomo protiv spoljanjih neprijatelja.I u njemu se sastoji sutina drave koja (drava) se definie kao jedna linost, ijeradnje, izvesno mnotvo ljudi, na osnovu uzajamnog sporazuma, prima kao autor, u tomcilju da drava kao ta jedinstvena linost moe da koristi svu svoju mo i sredstva onakokako to smatra pogodnim za njihov mir i zajedniku odbranu.

Nosilac te linosti naziva se suveren; i njemu pripada suverena vlast; svi ostali sunjegovipodanici.

Do suverene vlasti moe se doi na dva naina:proirodnom silom ili sporazumom. Kadase dolazi prirodnom silom, politika zajednica je steena; kada se dolazi sporazumom,ona je naprotiv, ustanovljena.

Ustanovljena politika zajednica u stvari znai da se veina ljudi sporazumela oko togada veinom glasova, preda nekom oveku ili skupu ljudi, pravo da predstavlja linostsvih njih. I to je onda suveren kao njihov predstavnik; - na koga su ovi pojedincipreneli svoja prirodna prava.

Jednom kada je to uinjeno, ne moe se sklapati novi drutveni ugovor, i.e: ne moe semenjati niti oblik vladavine, niti suveren, i.e: njegova vlast je apsolutna; to znai da

nijedan podanik nema pravo pobune protiv te vlasti, niti njenog ruenja, dok suverenu,nasuprot tome, pripadaju sva prava i ovlaenja (budui da su na njega preneta), i nitato on odlui ili uini ne moe biti okarakterisano kao nepravedno.3

Suveren je dakle iznad zakona koje postavlja odn. njemu pripada pravo da zakonepostavlja, menja i ukida4. Njemu takoe pripada i pravo postavljanja pravnih pravila,odnosno ustanovljenja svojine, radi odranja javnog mira. Samim tim, suverenodluuje ta je pravedno ta je nepravedno, ta je dobro, ta je zlo.

Kada je re o svojini, vladar ustanovljava pravo na svojinu tako to po svojoj procenideli zemlju i dobra podanicima. Na taj nain omoguen je koncept pravinosti, jer ovognema pre i nezavisno od svojine. Svaki podanik onda postaje vlasnik svoje svojine, gdeima apsolutno pravo i mo u odnosu na sve druge podanike (tako da je to vlasnitvo

3 Zato to pravde i nepravde nema pre ustanovljenja drave, odnosno pre stupanja u graansko stanje,a toga nema pre proglaenja suverene vlasti4 To se ne odnosi na prirodne zakone, ali o tome e biti rei kasnije.


9/43

iskljuivo njegovo, bez mogunosti da postane tue, izuzev ako on ne sklopi sporazumo tome), izuzev u odnosu na suverena.

Dakle, vladar je suvereni vlasnik sve svojine, on ima pravo prvenstva u odnosu nasvojinu. I to je tako neophodno, budui da je uloga vlasti da sve ini ne bi li obezbedilamir i bezbednost svojih podanika. Shodno tome, vlast ima i apsolutno pravo da

raspolae svojinom, onako kako smatra da je u najboljem interesu za ostvarenje togcilja. I to pravo joj se ne moe i ne sme osporavati, bez obzira na istorijske primerenjene zloupotrebe. Hobs smatra da zloupotreba vlasti u pogledu raspolaganja svojinom

jo nije dovoljan argument za ukidanje tog prava, zato to iznad snage zloupotrebe stojisnaga mira i dravne bezbednosti. A to je najvii mogui cilj.

Vladaru pripada i vrenje pravosua i reavanje sporova jer suveren je taj kojipostavlja sudije, i sve presude donose se u njegovo ime (dakle, kao da ih je on linodoneo); njemu pripada i pravo zapoinjanja rata i zakljuivanja mira on je vrhovnikomandant vojske, generalisimus.

I institucija nagrade i kazne je u rukama suverena, kao i institucija saveta (biranjasavetnika).

I sva ova navedena prava su nedeljiva i neotuiva. Nema odvajanja izmeuzakonodavne, sudske i izvrne vlasti; jer Hobs veruje da bi takvo odvajanje moglo bitisamo na tetu drave i na tetu mira. Svaka podela, naime, uzimajui u obzir ljudskuafektivnu prirodu, u krajnjoj instanci znai razdor; rat.

Takoe, ova prava su neprenosiva: suveren ih ne moe preneti (abdicirati), a da se timedirektno ne napusti suverena vlast.

Oblici dravnog ureenja

prema Hobsu, postoje samo tri oblika dravnog ureenja, i sva ostala dravna

ureenja svode se na njih; to su:

1) monarhija suverena vlast pripada jednom oveku2) demokratija skup svih onih koji hoe da se udrue3) aristokratija skup samo jednog dela

i razlika izmeu ove tri vrste drava ne sastoji se u razliitosti vlasti, ve u razliitoj

podobnosti njihovoj da se ostvari mir i bezbednost naroda. Odnosno, u njihovojrazliitosti da ostvare svrhu radi koje su uopte ustanovljene.

Hobs smatra da je realno najbolji oblik vladavine: monarhija. Za ovo on navodi vierazloga, meu kojima su neki:


10/43

pored opteg interesa, uvek je prisutan i lini interes, odnosno: ma ko da jenosilac linosti naroda, on je istovremeno nosilac i svoje sopstvene linosti; toznai da e uvek gledati da ostvari i svoje lino dobro, i dobro svoje porodice iprijatelja. I najee, kae Hobs, ako se desi da javni i privatni interes dou usukob, on e dati prednost privatnom interesu, zato to su ljudske strasti obino

jae od razuma. Zato je bolje da dravom upravlja jedan ovek, jer je tu ansavea da se javni i privatni interes poklapaju: nijedan kralj ne moe biti bogat, ni

slavan ni bezbedan ako su njegovi podanici siromani ili dostojni prezira, ili zbogoskudice i razdora suvie slabi da bi mogli da izdre napade neprijatelja.Demokratiji i aristokratiji ovakvo stanje, naprotiv vie ide u prilog.

Odluke monarha nisu izloene nikakvoj drugoj nestalnosti izuzev nestalnostiljudske prirode. Meutim, u skuptini, pored ove, postoji i nestalnost usled broja:odsustvo nekolicine ili prisustvo nekolicine moe bitno uticati na promenuodluke.

Monarh ne moe da bude u nesaglasnosti sa samim sobom, iz zavisti iliinteresa. Skuptina moe.

Oni koji provlae svoje interese uz interese monarha su malobrojni, i njihov brojse ograniava na njegove roake i prijatelje. Oni koji provlae svoje interese uzskuptinu su mnogobrojni: pomnoeno sa brojem lanova skuptine.

Hobs navodi i neke zamerke monarhiji, kao to je recimo sluaj kada vlast pripadnemaloletnom detetu, pa se onda regenti i tutori gloe oko vlasti. Ali to nije nedostatakmonarhije kao monarhije, ve nevolja koja potie od ambicije podanika i njihovomnemaru za svoju dunost.

Pravo naslea pripada iskljuivo sadanjem monarhu, to jest samo on ima pravo daraspolae nasleem. Ukoliko se ovo pravo prepusti mnotvu da izabere svog vladara,

obnovie se stanje rata; jer, svaki pojedinac ima podjednako pravo da se potini onomekoja smatra najsposobnijim da ga titi, ili, ako moe, da se sam titi, to upravo znaipovratak stanju rata svakog oveka protiv svakog oveka, to je protivno cilju radi kojeg

je monarhija po prvi put bila ustanovljena.

Kada je re o steenoj dravi, to je ona drava u kojoj je suverena vlast steena silom,a to je najee despotska vlast koja se zadobija zavojevanjem ili pobedom u ratu.Moe da bude i primogeniturom (roenjem).

Uopte, karakteristino za steenu dravu je to da u njoj podanici sklapaju sporazum neizmeu sebe, ve sa vladarom i to iz straha od smrti ili od ropstva.

Meutim, ono to je bitno napomenuti jeste da u oba sluaja, i u ustanovljenoj i usteenoj dravi, prava suverena su identina.

***


11/43

Hobs se u svakom sluaju zalagao za apsolutizam suverene vlasti, zato to jeverovao da jedino ukoliko je apsolutna, vlast moe podanike da privede miru i obezbediim bezbednost: Mada je mogue zamisliti mnogo ravih posledica tako neogranienevlasti, ipak su posledice nedostatka takve vlasti, to znai, neprekidni rat svakog ovekaprotiv njegovog suseda, jo mnogo gore.

Sloboda podanika

Graanski zakoni

Sloboda znai odsustvo otpora pri kretanju. Shodno tome, unutar drutva, slobodanovek je onaj to u stvarima koje je po svojoj snazi i pameti u stanju da ini, nijespreavan da ini ta mu je volja. Ono to ga u tome spreava, jesu graanski zakoni.

U tom smislu, prava slobode podanika, tako da bi on mogao da ini ta mu je volja, imasamo u onim radnjama koje nisu zakonom regulisane.

Nema, naime, nijedne drave ne svetu u kojoj bi bilo doneeno toliko propisa da bi bileregulisane sve radnje i sve rei ljudske takvo neto je nemogue. Zato podanici imajuslobodu da postupaju onako kako im razum nalae u onim stvarima koje zakon neregulie; Hobs navodi primer: sloboda podanika da kupuju i da prodaju, i da sklapajumeu sobom druge ugovore, da biraju mesto stanovanja, nain ishrane, zanimanje i dadecu spremaju za ivot kako sami nalaze za shodno, itd.

Meutim, sloboda podanika ide zajedno sa neogranienom vlau suverena.Bezgranina sloboda o kojoj su priali pisci i koju su slavili, jeste sloboda vladara isloboda drave.

Vladar je bezgranino slobodan njega ne vezuju graanski zakoni. To je zato to supodanici svoje prirodno pravo preneli na njega. Vladara ne vezuje nijedan graanskizakon; zakoni koji njega vezuju jesu prirodni zakoni naela razuma; meutim, ak injih moe da prekri, u tom sluaju vladar ne snosi odgovornost ni prema jednom odpodanika, ve jedino prema Bogu. On ne snosi odgovornost prema podanicima zato tosu se, sklapanjem drutvenog ugovora, podanici sporazumeli i pristalina sve odluke iakte vladara; i svaki njegov akt tumai se ka njihovakt, kao da su mu oni autori. To je

zato to je suvereni vladar izabran zapredstavnika naroda i u njegovoj linosti oliena jevolja naroda, to znai: sve to on odlui, to je kao da je narod odluio. Zato suveren nesnosi odgovornost pred svojim podanicima, ak i onda kada kri prirodne (moralne)zakone.

to se tie slobode drava, u odnosima meu dravama vlada prirodno pravo odnosno, ista pravila koja su vladala u prirodnom stanju: drave imaju apsolutnuslobodu da ine ono to smatraju najkorisnijim za njihovo dobro, ivei pritom u stanju


12/43

neprestanog rata, na popritu bitke, naoruane na granicama, sa topovima upravljenimna susede svuda unaokolo.

Hobs hoe da kae: apsolutna, bezgranina sloboda postoji samo na nivou suverena idrave, ne na nivou podanika. Nje su su opvi dobrovoljno odrekli.

Meutim, postoje izvesni sluajevi, kada podanici imaju pravo/slobodu da odbiju da sepovinuju naredbi suverene vlasti. Najoptije reeno, to su oni sluajevi u kojima bi seizvrenje naredbe kosilo sa ciljem radi kojeg je drava i suverena vlast na prvom mestuustanovljena, a to su mir i bezbednost, zatita graana.

Konkretno, svaki podanik ima pravo na neposlunost onda kada se od njega zahteva dana bilo koji nain sebi naudi: da povredi svoje telo, ubije sebe, optui sebe, svedoiprotiv sebe, itd. Jer, osnovna funkcija drave jeste zatita, a sve ovo se direktnosuprotstavlja tome.

Sluaj u kojem je neposlunost jo dozvoljena jeste pravo da se odbije odlazak u vojskuodnosno rat (izuzev kada je ovek plaeni vojnik). Ukoliko je razlog tog odbijanjaopravdan straljivost ili slino.

Uopte uzev, podanici su obavezni na poslunost suverenu samo dok traje mokojom je on u stanju da ih titi. Posle toga, njihova obaveza poslunosti prestaje.

Tako, na primer, ukoliko podanik padne u zarobljenitvo u ratu, i jedini nain da ostaneu ivotu jeste da se potini pobedniku i prizna njegovu vlast, tada je on slobodan da tajuslov prihvati i, jednom kada to uini, on postaje podanik onoga ko ga je zarobio. Akomu telesna sloboda nije zagarantovana, on ima pravo da se izbavlja svim moguim

sredstvima.Zatim, obaveza poslunost prestaje ako monarh napustisuverenost, za sebe i za svojenaslednike. U tom sluaju, njegovi podanici se vraaju apsolutnoj prirodnoj slobodi.

Dalje, u sluaju progonstva: dok traje progonstvo, podanik nije podanik.

Konano, ako monarh koji je pokoren u ratu, i sam postane podanik pobednika, njegovipodanici su osloboeni svoje ranije obaveze, a postali su obavezni pobedniku.

Graanski zakoni


13/43

Pod graanskim zakonima razumem zakone koje su ljudi duni da potuju zato to su

lanovi ne ove ili one drave posebno, nego zato to su lanovi drave.

Graanski zakon predstavlja za svakog podanika ona pravila koja mu je, u vidu

zapovesti,drava propisala, usmeno, pismeno ili drugim dovoljnim znacima kojima sevolja izraava, da bi se njima sluio za razlikovanje ta je pravo a ta nepravo.

U tom smislu, zakoni vae samo za one kojima su kao zapovest upueni, i ni za kogadrugog. Takoe, nita se ne moe smatrati nepravednim to nije u suprotnosti sa nekimzakonom. I jo: niko ne moe da izdaje zakone osim drave, zato to naa potinjenostpostoji samo prema dravi.

U svim sluajevima, zakonodavac je samo i jedino suveren.

Jer, drava je ta koja donosi zakone, ali ona to moe samo preko predstavnika, a to jesuveren. I zato je samo suveren zakonodavac. Iz istog razloga, niko ne moe da menjaili ukida doneeni zakon izuzev suverena.

Iz istog razloga takoe, suveren je iznad graanskog zakona, odnosno, on nije potinjengraanskim zakonima.

Odnos prirodnih i graanskih zakona. oni u sadrani jedan u drugom, i istog su obima.Prirodni zakoni su: pravinost, pravda, milosree, skromnost, zahvalnost i drugemoralne vrline; meutim, na nivou prirodnog stanja, oni ne predstavljaju zakone, vesamo osobine koje ljude ine podobnim za mir i poslunost. Oni postaju zakoniprelaskom u graansko stanje, to jest, sa ustanovljenjem drave. I tada oni postajuzapovesti drave, zakoni u pravom smislu rei: graanski zakoni, kao naredbe

suverena, pod pretnjom kazne usled nepotovanja.

U tom smislu, razlika izmeu graanskog i prirodnog zakona sastoji se u tome to jegraanski zakon pismeno izraen, on je objavljen, dok prirodni zakon nije; prirodnizakoni su nepisani zakoni, oni su pravila razuma i moralne vrline, dok pisani zakonipredstavljaju manifestacije volje. Prirodni zakoni, pak, ni ne moraju da budu objavljni niproglaeni, zato to su sadrani u jednoj prostoj izreci koju ceo svet odobrava: Ne inidrugome to smatra nerazumnim da drugi tebi ini. I oni su pravila razuma, jer, kadaneki zakon nije objavljen, on se ni na koji drugi nain ne moe saznati izuzev razumomonoga ko treba taj zakon da slua.

Zato Hobs kae: graanski i prirodni zakon nisu razne vrste, ve razni deloviprava, odega je jedan deo pismeno izraen, nazvan graansko pravo, a drugi, nepismeni deo,prirodno pravo.

Zato je za graanski zakon vano da bude objavljen (napisan)? zato to se tua voljane moe razumeti drugaije do iz njegove rei ili akta. Dakle, da bi se mogao razumeti.


14/43

Meutim, to nije dovoljno: nije dovoljno da zakon bude napisan i da bude objavljen, veje potrebno da postoje jasni znacida dolazi od volje suverena, a ne od nekog drugo.Dakle, dovoljni znaci o autoru i njegovom ovlaenju.

Tumaenje zakona. pripada suverenu; jako je vano, zato to se priroda zakona ne

sadri u slovu zakona, nego u nameri ili znaenju, to jest u autentinom tumaenjuzakona (a to je smisao koji je zakonodavac imao u vidu). I zato je za tumaenje svihzakona pozvana suverena vlast, a tumai zakona mogu biti samo oni koje ona postavi.

dakle, tuma zakona je sudija koga je postavila suverena vlast.

Prirodni zakoni i pozitivni zakoni

Prirodni zakonisu oni koji su zakoni od uvek, i koji su moralnizakoni, jer se sastoje umoralnim vrlinama, kao to su pravda, pravinost, milosre,

Pozitivni zakonisu oni koji ne postoje od pamtiveka, ve su ih zakonima uinili oni tosu imali suverenu vlast. Oni su ili pisani ili su ljudima objavljeni.

Meu pozitivnim zakonima, neki su ljudski, drugi su boanski. Meu ljudskim, jedni sudistributivni, drugi su kazneni.

1) Distributivni oni koji odreuju prava podanika, na koji nain podanici stiu i uivajusvojinu na zemlji i dobrima, i pravo na slobodu delanja; ovi zakoni

govore svim podanicima2) Kazneni oni koji objavljuju kakva e se kazna primeniti na onoga ko zakonepovredi.

Hobs navodi jo jedno razlikovanje zakona: na osnovne, i one koji nisu osnovni.Osnovni zakon u svakoj dravi je onaj bez ijeg postojanja drava propada, bez kojeg

ona ne moe da opstane ( ustav). Nije osnovni zakon onaj ije ukidanje ne povlai

raspad drave, kao to su zakoni koji se tiu sporova izmeu podanik.

Uzroci slabljenja i raspada drave


15/43

glavni uzroci:

1) nedostatak apsolutne vlasti to je nuno za odranje mira i za odbranu drave

2) privatno rasuivanje o dobru i zlu, i u vezi sa tim3) pogreno postupanje po savesti

svaki pojedinac smatra se pozvanim da izrie svoj sud o tome ta je dobro, a ta

ravo. Ovo je mogue i ispravno u isto prirodnom stanju u kojem nema graanskihzakona. A isto tako i pod dravnom upravom u pitanjima koja nisu regulisana zakonom.U svemu ostalom, graanski zakon je jedino merilo za dobre i rave stvari, a sudija otome je zakonodavac koji je uvek predstavnik drave.

Privatna rasuivanja se meu ljudima razlikuju, isto kao to se i njihove savesti razlikuju

(jer savest jednog oveka i njegovo rasuivanje su jedna ista stvar), iz ega u dravinastaje razdor, i drava slabi.

Zakon je, sa druge strane, javna savest, i svaki pojedinac, samim tim to ivi u dravi,ve je pristao da njome bude voen. Inae, sa raznovrsnou kakva postoji meupojedinanim savestima, koje ne predstavljaju nita drugo do privatna miljenja, dravamora da padne u razdor.

1) pretendovanje na nadahnue opte uenje nekolovanih svetenika da se vera i svetost ne mogu doei razumom,

ve nadahnuem i ulivanjem. To onda onemoguava iznalaenje jedinstvenogkriterijuma, ve opet padamo u greku da sebe smatramo pozvanim da budemo sudojeo dobru i zlu, ili da takvim smatramo one privatne ljude (fizika lica) koji sami za sebedre da su natprirodno nadahnuti, to bi dovelo do raspadanja svake graanskevladavine.

2) potinjavanje suverene vlasti graanskim zakonima3) pripisivanje apsolutne svojine podanicima4) deoba suverene vlasti5) miljenje da u dravi ima vie od jednog suverena crkvena vlast naspramsvetovne, to opet dovodi do podele vlasti, do razdora6) meovita vladavina razliite funkcije pripadaju razliitim telima, npr: skuptinisnabdevanje i ishtana, vlast voenja i zapovedanja jednom oveku, a mo izdavanja

razuma saglasnosti izmeu njih, ili treem telu; onda nemamo meovitu monarhijumeovitu vlast, ve zapravo tri nezavisne frakcije, ne jednu predstavniku linost, ve tri.

Funkcija suverena


16/43

Funkcija suverena je, po prirodnom zakonu, uvek staranje o bezbednosti naroda. I topod bezbednou ne podrazumevajui samo golo odranje ivota, ve i ostala ivotnazadovoljstva koja svaki pojedinac sebi pribavlja doputenom radinou, bez opasnosti ilitete po dravu.

To se postie optim prosveivanjem naroda, kako uenjem tako i primerom, idonoenjem i izvravanjem dobrih zakona.

I zato, kae Hobs, protivno je dunosti suverena da napusti bilo koje bitno pravosuverenosti, jer sva ta prava predstavljaju nuna sredstva za ostvarenje ovog cilja; a konaputa sredstva, naputa i ciljeve. Dakle, suveren ne bi trebalo da se potinjavagraanskim zakonima, ili da se odrie vlasti vrhovnog sudstva, ili ovlaenja da vodi rat izakljuuje mir po sopstvenoj odluci, zatim da se odrie prava o rasuivanju o potrebamadrave, o postavljanju visokih inovnika i slubenika, itd.

Drugo, ono to je takoe vano napomenuti, suveren ne sme narod da ostavi u

neznanju, ili u pogrenom saznanju o osnovima i razlozima tih osovnih prava, jer biusled toga ljudi mogli lako biti zavedeni, to bi ih navelo da se suprotstave suverenojvlasti. Obaveza je suverena stoga da narod u tom smislu prosvetli, i on bi to trebalo daini prosveivanje naroda je jedna od osnovnih funkcija suverena.

Na ta se odnosi ovo prosveivanje?

najpre na to da podanike treba uiti da ne ele promenu vladavine, samo stoga to

neki drugi narod ima drugi oblik drutvenog ureenja i prosperitet. Jer, napominje Hobs,prosperitet jednog naroda i drave ne zavisi od oblika vladavine, ve od poslunostiisloge podanika: odstranite ma u kojoj dravi poslunost, pa time i slogu naroda, i narod

ne samo to nee svetati, nego e uskoro i propasti.

Drugo, narod ne bi trebalo da pristaje uz popularne ljude, jer oni, ma kolika bila njihovapopularnost, su samo podanici i stoga se nikada ne mogu meriti sa suverenom, a to im

je pretenzija. Narod uvek mora da zna ko je suveren i ta to znai, i da potuje i volisvog suverena iznad svega. Jer u tome lei njegova (narodna) vlastita bezbednost isrea.

Zatim, narod mora da potuje zakone, i da im se pokorava, i to od srca jer senepravda sastoji u pokvarenosti volje, isto onako kao i u neispravnosti radnje.

Zatim, Hobsova kritika univerziteta: prosveivanje naroda zavisi sasvim od pravilnoguenja omladine na univerzitetima, a Hobs kritikuje univerzitete stoga to njimaupravljau praznoverja svetenstva koja hukaju narod protiv suverene vlasti kraljeva.

Dalje, bezbednost naroda zahteva da se pravdapodjednako deli svim slojevima naroda,ne vodei rauna o njihovom socijalnom statusu i poloaju u drutvu tavie,propisujui otrije kazne lanovima iz viih drutvenih stalea tim pre, jer oni imajumnogo manje razloga za zloin.


17/43

I, u skladu sa time, jednakost pravde zahteva i jednakost oporezivanja: jednaki porezi zasve, ali ne u doslovnom smislu, ve u smislu jednake srazmere stvari koje ljudi troe, jertek u tom sluaju svaki ovek podjednako plaa za ono to koristi.

Zatim, javno milosre: drava nikoga ne sme ostaviti na cedilu ko ostane bez osnovnihivotnih sredstava, s tim da one koji su radno sposobni (telesno snani kae Hobs)

mora da nagna na rad; jer, drava ne sme da dozvoli besposliarenje svako ko jesposoban da radi treba i mora da radi, i u dravi treba da postoje zakoni koji ohrabrujurad i poslove, i to svake vrste.

to nas dovodi do najvanijeg pitanja: ta su dobri zakoni?

Pod dobrim zakonom ne razumem pravedan zakon, jer nijedan zakon ne moe da

bude nepravedan.

Ovo stoga to tek sa pojavom zakona, pojmovi pravde i nepravde dobijaju smisao; -dakle, tek u odnosu na zakon. Drugo, zakone stvara suverena vlast, a sve to takvavlast donese, odobrio je i prohvatio svaki pojedinac iz naroda, pa, samim tim, ne moe

biti nepravedno.

Hobs kae: sa dravnim zakonima je kao i sa pravilima igre: ono na ta su svi igraipristali ne moe da predstavlja nepravdu bilo prema kome od njih.

Postoje, meutim, tri kriterijuma za dobre zakone:

1) zakon mora da bude potreban2) zakon mora da bude napravljen i donet za dobro naroda3) zakon mora da budejasan

i ovde je vidljiva liberalistika tendencija u Hobsovoj misli: cilj zakona nije da narodsputaju, ve da ga pravilno usmere, tako da sam sebi ne nanosi tetu svojomprenagljenou, ustrinom i neodmerenou, isto onako kao to ograde kraj puta nisunapravljene zato da putnike zaustavljaju, ve da bi putnici, pomou njih, mogli da se

dre svoga puta.

I zato, zakon koji nije potreban, nije ni dobar, poto mu nedostaje pravi cilj zakona.

A pravi cilj zakona je dobro naroda. Hobs napominje: moglo bi se misliti da je jedanzakon dobar ako je na korist suverenu. Ali ovo nije tano. Jer, ne mogu se odvojiti dobro

naroda i dobro suverena: slab je suveren onaj koji ima slabe podanike, i slab je narodonaj iji suveren nema dovoljno moi da narodom po svojoj volji upravlja. Nepotrebnizakoni, koji nisu napravljeni za dobro naroda, su naprave za dobijanje novca koje susuvine tamo gde je pravo suverene vlasti priznato, a tamo gde ono nije priznato, -nedovoljne za odbranu naroda.

Jasnost zakona. se ne sastoji toliko u jezikoj formulaciji zakona, koliko uobjavljivanju razloga i motiva zbog kojih je zakon donet. To je smisao zakona. Dakle,


18/43

jasan zakon je onaj koji jasno objavljuje zakonodavev smisao, odn. kojem su razlozi imotivi jasno precizirani, a, to se tie samog teksta zakona, on treba da je sainjen tokrae mogue, i sa to je mogue ispravnijim izrazima; jer, ukoliko je vie rei uzakonskom tekstu, utoliko je vie nejasnosti.

Dilema zatvorenika

Preuzeta je iz teorije igara, i odnosi se na problem racionalnosti u odluivanju. Problemse sastoji u sledeem: ono to je najracionalnije za pojedinca, nije najracionalnije, odn.najbolje reenje za grupu. To jest, dilema zatvorenika pokazuje da se pojedinaniinteresi individua i interesi grupe ne poklapaju, te da onda kada individua dela shodnoonome to je najracionalnije u odnosu na njen lini interes, to se uglavnom pokazujeloim za grupu.

Primer je sledei: dva prestupnika su uhapena, ali nema dovoljno dokaza da se onioptue. Smeteni su u odvojene elije i ponuen im je sledei izbor: ako optue onogdrugog, onaj ko je optuio, biva puten na slobodu, dok optueni dobija maksimalnukaznu, to iznosi 20 godina zatvora. U sluaju da ne sarauje sa policijom, a njegovsauesnik sarauje, sauesnik e biti puten na slobodu, a o dobija maksimalnu kaznuod 20 godina zatvora. Ukoliko obojica sarauju sa policijom i priznaju zloin, dobie po10 godina zatvora; a ukoliko obojica ute, zbog nedostatka dokaza, policija e moi daim dodeli maksimalno jednu godinu zatvora, zbog posedovanja nelegalnog oruja.

Svaki od optuenika, shodno principu onoga to je najracionalnije, a to je: ta je zanjega najbolje, rasuivae na sledei nain: (pritom ne znajui kako e onaj drugi

odluiti): ako on prizna, a ja ne onda njega oslobaaju, a ja dobijam 20 godina ako nepriznam, a 10 ako priznam; - bolje mi je da priznam; a ako on ne prizna, a ja priznam mene oslobaaju; sa druge strane, ako on prizna a ja ne priznam dobijam 20 godina; -bolje mi je da priznam. Bilo kako bilo, u oba sluaja je racionalnije priznati.

Problem je u tome to e i drugi prestupnik rezonovati na isti nain. to znai da eobojica priznati, i dobiti po 10 godina, to je protivno onome to je najbolje za njih. Jer,da su postupili iracionalno u odnosu na svoj sopstveni interes, da su obojica utali, dobilibi po godinu dana, to je svakako bolje nego 10 godina.

Dakle, najracionalniji izbor za svakog pojedinano pokazao se kao ne tako dobro

reenje za njih obojicu.

I to je sutina dileme zatvorenika: ono to je najracionalnije za jednog, nije najbolje zaobojicu.

To je ujedno i sutina Hobsove koncepcije i dileme prirodnog stanja. U prirodnomstanju, poto su svi jednaki, od te jednakosti u sposobnostima nastaje jednakost daemo postii svoje ciljeve. I stoga, ako dva oveka ele istu stvar, koju opet ne mogu


19/43

uivati obojica, onda oni postaju neprijatelji, i na putu ka svome cilju, koji je uglavnomnjihovo samoodranje, a nekad samo i zadovoljstvo, nastoje da jedan drugog unite ilipotine.

I otuda, tamo gde napada nema ni od ega drugog da strahuje do samo od moidrugog oveka, ako pojedinac sadi, seje, gradi ili priteava kakvo zgodno prebivalite,

takav pojedinac moe lako da oekuje da drugi naiu, pripremljeni tako to su ujedinilisvoje snage, da mu sve to oduzmu i lie ga ne samo plodova njegovog truda, nego iivota ili slobode A da se obezbediod toga zaziranja od drugih, ovek nema nikakavdrugi tako razuman nain kao da on prvi udari.

to to individua prva napada u prirodnom stanju, da bi predupredila da bude

napadnuta, analogna je razmiljanju i situaciji iz dileme zatvorenika: jedan zatvorenikizdaje drugog da bi proao bolje.

Meutim, ta je rezultat ovakvog razmiljanja? upravo prirodno stanje kao rat svihprotiv sviju. Nepodnoljivo stanje za ivot i egzistenciju, gde nita vie nije sigurno, gde

vladaju samo strah i neizvesnost; a ljudski ivot je zverski, skotski i kratak.

Isto je i sa potovanjem sporazuma. Sporazumi nemaju nikakvu snagu u prirodnomstanju, jer nema nikakve garancije da e oni biti ispotovani. Hobs kae: ja se odriemsvog prirodnog prava na sve, ali samo pod uslovom da i ti, odnosno drugi tako uine.Bez ovoga, nema nikakvog smisla odricati se svog prirodnog prava da se usamoodranju titim svim moguim sredstvima, jer to bi bilo isto to i nainiti sebeplenom, a svakom je njegov ivot najvia vrednost.

U prirodnom stanju, mogue je da se pojedinac odrekne svojih prava prividno,

iskoristivi to kao dobar nain za prevaru, jer su u prirodnom stanju prevara i silanajvee vrline. tavie, u prirodnom stanju, gde se svako bori protiv svakog za svoj ivoti odranje, to i jeste najracionalniji izbor.

Po tome dilema zatvorenika i jeste najbolji model, matrica za opis prirodnog stanja.Hobs ak i kae da u prirodnom stanju, svaki pojedinac ima pravo da se razumomkoristi u odluivanju koja sredstva su najpodesnija za ostvarenje njegovih ciljeva,ukljuujui ak i pravo na ubistvo.

Jedini nain da se iz prirodnog stanja izae, jeste da se ustanovi apsolutna suverenavlast, odnosno, u kontekstu dileme zatvorenika, takav faktor, autoritet koji bi bio izvan

igre, i budui izvan nje, mogao bi da ostvari red meu igraima. Takoe, on bi moraoda raspolae neogranienom moi, jer to je jedini nain da se ustanovi najbolje moguestanje za celu grupu, za sve igrae. Tako to e njihov pojedinani interes biti podreeninteresu grupe, a interes grupe bie poveren u ruke vladaru.

Analogija sa teorijom igara: mafijaka organizacija


20/43

Isto kao u ovom primeru, interes grupe nametnut je interesu pojedinca, ali to se ondapokazuje kao najbolje mogue reenje za samog pojedinca. Jer nasuprot rata svih protivsviju, gde pojedinac ivi u stalnom strahu i neizvesnosti povodom svog ivota, ugraanskom stanju, on po cenu odricanja od svog prirodnog prava uiva mir isigurnost svoje linosti.

O tome se brine i to mu garantuje drava, odnosno suverena vlast, koja ima dovoljnumo i snagu da mu to i obezbedi. A garant je njen prinudni aparat.

Dakle, ustanovljenje drave, graanskog stanja i apsolutno suverene vlasti je nain dase izae iz ove igre, koju svi pojedinci igraju u prirodnom stanju, i koju Hobs karakteriekao najgore mogue stanje za svakoga. Njegova preporuka je da se ta igra uopte neigra.

Tomas Hobs Levijatan

Aristotel: Postoje prirodne razlike meu ljudima (u inteligenciji sposobnostima).

Teorija o prirodnoj subordinaciji prema kojoj mi inteligentni i sposobniji treba davladaju, a ostali da se pokoravaju.

Hobs: Svi ljudi su po prirodi jednaki, a nejednakost je drutveno uslovljena, jer samounutar drutva (politike zajednice) moe biti nejednakosti. Svi ljudi su poprirodi jednakoi to kako u pogledu telesnih, tako i u pogledu duhovnih sposobnosti (razlika izmeu dvaoveka nije tako velika da bi prvi ovek na osnovu nje mogao da zahteva neku korist uodnosu na drugog, a da drugi isto tako ne pretenduje na nju). To da su svi ljudi poprirodi jednaki treba shvatiti polazei iz bitne perspektive iz koje Hobs posmatra oveka

iz perspektive moi (kao jednake u snazi); tanije: u ovekovoj moi da za sebepribavi ono to eli, i u tome se izbori sa ostalim pojedincima.

oveka ne odreuje razum nego:


21/43

(1) Nagon za samoodranjem je osnovni i najjai nagon. ivot je najvea vrednost zaoveka, kojoj su sve druge vrednosti podreene.

Iako je drava kao levijatan smrtni bog ili zver stvorena je da bi se ljudske strastiizkontrolisale (da se ljudi ne bi meusobno istrebili, ljudski ivot i dalje ostaje najveavrednost). I to e biti jedini sluaj kada e podaniku biti dozvoljeno da otkae svojuposlunost suverenoj vlasti (koja inae ima apsolutni suverenitet po svim drugim

pitanjima).Dakle, u odbranu svog ivota oveku su dozvoljena sva sredstva, pa ak i da ubijedrugo ljudsko bie. Da bi zatitio svoj ivot ovek moe sve: to je njegovo prirodnopravo. ovekov nain ivota bitno odreuje: (a) prirodno pravo, i (b) nagon ili sklonost.

(2) Nagon za stalnim gomilanjem moi

Hobsovo shvatanje oveka je suprotno od Lokovog i Kantovog po njima ovek jerazumno bie (prirodno pravo se bazira na razumu). I tu dolazi do izraaja razlikaizmeu toga kako Hobs gleda na oveka, a kako ostali predstavnici prirodno pravnih

teorija. Lok i Kant smatraju da je ovek razumno bie, a prirodno pravo, ivot, sloboda,jednakost baziraju se na razumu. Kod Hobsa je to sasvim drugaije: ljudi su po prirodijednaki, ali ne zato to imaju razum, ve zbog svoje afektivne i strasne prirode i svojetenje ka njenoj realizaciji, kao i zbog ravnotee u snazi ili sposobnosti kad je tarealizacija u pitanju.Njega vode njegove elje, i zato je ljudski ivot neprestani put od jedne elje ka drugoj.Ispunjenje jedne elje ima vrednost samo u odnosu na sledeu elju. elja vodi elji itako bez kraja. ovekova srea je mogunost da ostvari sve svoje elje i zato mu jepotrebna mo. Zato ovek po prirodi tei moi i nepreza ni od ega da bi do nje doao.ovek je sebino i egoistino bie koje brine jedino o svojoj srei i njenoj realizaciji,pored toga, ovek je bie po prirodi sklono takmienju, jer ljudi ne samo da tee moi,nego se u tom svojoj teinji i realizaciji i takmie. Jer za ljude mo nije samo gola fizika

snaga, ve je mo i slava, ast, mudrost, tj. sve ono to moe da osigura sreu. Zbogsvega ovoga neminovno je da pojedinci dou u sukob. Ako dva oveka ele istu stvarkoju ne mogu obojica uivati oni postaj neprijatelji i na putu ka svom cilju (ilisamoodranje ili zadovoljstvo) nastoje da jedan drugog unite ili potine.

Prirodno stanjeSve teorije drutvenog ugovora (Hobsova, Lokova, Kantova) polaze od hipotetikogprirodnog stanja iz kojeg se izlazi sklapanjem drutvenog ugovora na osnovu kojeg sevalst i odgovornost pojedinca prebacuje u ruke suverena.

Graansko stanje: (a) postoje zakoni i vlada koja garantuje njihovo izvrenje, (b) postojizakonodavna, sudska i izvrna vlast, (c) postoji posebno politiko telo izabrano voljomveine. este su nedoumice u vezi s tim da li je prirodno stanje prethodilo graanskomstanju, tj. da li je u istoriji ikada postojalo jedno totalno prirodno stanje iz kojeg se uzsaglasnost veine prelo u graansko stanje. Ali, kod Hobsa o tome nije re, ve o tomeda su ljudi uvek u prirodnom stanju tamo gde nema drave. E u tom smislu (logikom)prirodno stanje prethodi graanskom stanju.


22/43

Suprotnost izmeu antike politike terije i Hobsa

Antike politike teorije: Nema oveka bez i nezavisno od polisa. Aristotel: ovek je"zoon politikoon". Onaj kome za sreu nije potrebna drava je zver ili Bog. Re individua

je nepojmljiva u antici.

Suprotno od antike politike teorije Hobs smatra da je prirodno stanje stanje u kojemindividue egzistiraju posebno (svaka za sebe) kao individue koje su van politikezajednice i kao takve zasebno se bore za sopstveni opstanak.Prirodno stanje je rat svih protiv svih (bellum omnium conkta omnes), gde je ovekovek vuk (homo homini lupus) najgore stanje i najgora mogua opcija za oveka.ovek je samoivo i egoistino bie koje se po prirodi rukovodi svojim nagonima ieljama ne birajui sredstva da ih ostvari.

U ljudskoj prirodi nalazimo tri uzroka svae:

(1) takmienje navodi ljude da napadaju druge radi dobiti;

(2) podozrivost radi bezbednosti,

(3) slava radi sticanja ugleda.

Zbog ove tri osobine svi ljudi se nalaze u ratu. To je stanje konstantne napetosti.Prirodno stanje nije stanje aktualnog rata, ve stalne spremnosti na rat, iekivanje rata.Rat nije samo borba (stvarna borba), ve spremnost za borbu (kao to prirodanevremena ne lei u jednom pljusku ili dva pljuska kie ve u tendenciji ka takvim

pljuskovim u toku nekoliko dana). Jedini ratio koji preostaje i koji dovodi do otpoinjanjarata je: napadni prvi da ne bi bio napadnut; otmi da ti ne bi bilo oteto; ubij da ne bi bioubijen.

U prirodnom stanju ovek ide za svojim nagonima i ne bira sredstva; svaki ovek jeneprijatelj svakom oveku; svi ive u konstantnom optem strahu od otimaine i nasilnesmrti; nema nieg izvesnog i trajnog, ni rezultata rada, ni poslova, ni kulture; ne moeda se razvije civilizacija, ak ni da se zane, jer civilizacija zahteva organizaciju. Nepostoje ni pravda (pravda i nepravda nisu date od prirode), ni pravo, ni svojina (ljudiposeduju stvari onoliko koliko mogu da ih zadre od napada, a u odbrani ili napadu duim dozvoljena sva mogua sredstva, ak i da ubiju).

Dve osnovne vrline su sila i prevara. U prirodnom stanju pojedinci nee uspeti: (a) dazadovolje svoje tenje i ambicije, (b) da ouvaju ono najelementarnije goli ivot.ovekov ivot je usamljen, siromaan, opasan, skotski, kratak. Krajnji rezultat prirodnog


23/43

stanja je potpuno meusobno istrebljenje svih i to je ono to ljude navodi da istupe izprirodnog stanja i drutvenim ugovorom uu u politiku zajednicu.

Na ovaj korak ljude navode: (a) strasti, koje oveka navode na mir strah od smrti, eljaza stvarima koje ivot ine udobnim, nada da radom mogu da ih dobiju; (b) razum, koji

sugerie, savetuje pogodne mirovne klauzule koje nisu nita drugo do prirodni zakoni sakojima ljudi mogu da se saglase. Ipak Hobs je na racionalnom pravcu politikogmiljenja, jer strasti ne odluuju ve nagone, ali da shvati moe samo razum.

Poglavlje XIV razlika izmeujus naturalis i lex naturalis

jus naturalis prirodno pravo

Sloboda oveka da se sopstvenim moima slui onako kako sam eli za odravanjesopstvenog ivota. Sloboda da ini sve to smatra (po svom razumu i rasuivanju)najpogodnijim sredstvom za tu svrhu.

lex naturalis prirodni zakon

Je izvestan propis ili opte pravilo razuma koje oveku zabranjuje da ini ono to biunitilo ivot ili oduzelo sredstva za odravanje ivota, i da proputa ono ime bi ivot

mogao najbolje da se odri.

Razlika (jus lex) je razlika izmeu slobode, s jedne strane, i obaveze, s druge strane.Prirodno pravo je sloboda da se neto uradi prirodno pravo odrava oveka uprirodnom stanju, a prirodni zakon je nareenje ili obaveza prirodni zakon (zakonrazma) ga iz prirodnog stanja izvodi.

Prirodno pravo se odnosi na prirodno stanje u kojem svaki ovek ima od prirode pravona sve (pri tom ima pravo da se slui svim moguim sredstvima). Prirodno pravo je umaksimi da je sve dozvoljeno, ak i ubistvo.

Prirodni zakon je zapovest ili opte pravilo razuma koje nalae da svaki ovek treba datei za mirom sve dotle dok se nada da ga moe postii, a kada ne moe da ga dobijemoe traiti i upotrebiti sva sredstva i sve koristi rata.

Prvi deo tog pravila sadri prvi i osnovni zakon prirode teiti miru i odravati mir. Drugideo tog pravila sadri najvie prirodno pravo, a to je braniti se svim moguimsredstvima.


24/43

Razum i priroda su sjedinjeni u prvom zakonu i predstavljaju prvi korak na put prelaskau graansko stanje. Iz prvog osnovnog zakona prirode izvodi se drugi osnovni prirodnizakon: da je ovek spreman, ako su i drugi isto tako spremni (u cilju mira i sopstveneodbrane) da napusti prirodno pravo na sve stvari, i da se zadovolji sa onoliko slobodeprema drugim ljudima koliko je i on voljan da drugim ljudima u odnosu na sebe prizna to je princip, naelo drutvenog ugovora. Jer dokle god svki ovek zadrava svoje

prirodno pravo da ini sve to mu je volja, sve dotle e ljudi biti u stanju rata. Nuno jeda svi pojedinci istovremeno izvre prenos prava, jer koliko je pojedinac voljan da seodrekne ili lii svog prirodnog prava, a drugi nisu, on nema nikakvog razloga da to uini

jer bi to znailo postati plenom, na ta ni jedan ovek nije obavezan. U pitanju je zakon:nemoj da ini drugima ono to ne eli da tebi ine.

Radi ouvanja ivota (prema naelu mira) pojedinci se odriu dela prirodnog prava nasve, i sklapaju ugovor kojim svoje pravo prenose na jednu linost (suverena) ili grupuljudi (skuptina), tj. jedno politiko telo to je sutina drutvenog ugovora kojim sestvara drava. Politiko telo koje je njihov predstavnik odraava njihovu volju (odlukaovog tela je isto kao voljna odluka svake individue). Suveren, koji je nosilac njihovih

linosti, tj. njihov predstavnik, je obavezan da (1) obezbedi mir, sigurnost i zatitupodanicima, i (2) omogui sredstva za valjan i udoban ivot.

Mnotvo ljudi sjedinjeno u jednoj linosti je drava. To je postanak onog velikogLevijathana, onog smrtnog boga, kome dugujemo svoj mir i svoju odbranu. Posle ovogprenoenja prava na suverena dunost svih podanika je da mu se (a) apsolutnobesprekorno pokoravaju, i (b) da ne kre zakone ustanovljene drutvenim ugovorom (to bi predstavljalo nepravo i povredu tueg prava. Povreda tueg prava, poslesklapanja drutvenog ugovora, predstavlja apsurd, jer je voljno ponitenje neega to jeovek u poetku voljno uinio. (Najpre je voljno sklopio drutveni ugovor, da bi ga potomvoljno prekrio u tome lei apsurd). Jer ugovor znai uzajamno prenoenje prava.

Koja je svrha sklapanja drutvenog ugovora? Kad se ovek odrie svog prava ili ga nanekog prenosi on to ini zato to u naknadu dobija neko pravo koje se na njega prenosi,ili zato to se nada da e time dobiti neko drugo dobro. Svrha odricanja i prenoenjaprava na suverena je bezbednost pojedinca, i to ne samo njegovog golog ivota, ve ieventualne udobnosti i srenog ivota. U tom smislu, suverena svast deluje kao garantda se pojedincu nee nita dogoditi i da e moi da ostvari ono to eli. Zatoosuverenitet vlasti mora biti apsolutan.

Napomena: Nisu sva prava otuiva. Posotje neka prava kojih se pojedinac ne moeodrei, niti ih moe preneti. Npr. ovek ne moe napustiti pravo da se odupre onima koji

ga napadaju da bi mu oduzeli ivot (pravo na odbranu od napada na ivot i slobodu), nitise moe odrei prava da se brani od onoga ko pokuava da ga lii slobode ili da ga nabilo koji nain povredi, niti se moe naterati da svedoi protiv sebe, niti da sam sebeoptui.


25/43

Neotuiva prava: Jer je najvie pravo oveka njegovo pravo na ivot i njega se ovek nemoe liiti. Neotuiva prava su: (1) na odbranu, (2) na ivot, (3) na slobodu.

Na koji nain e uspostavljena vlast vriti regulaciju mira i pravde u politikoj zajednici?"Sporazumi bez maa su samo rei." Prinudnim aparatom milicija i vojska.U prirodnom stanju svaki sporazum je bez vrednosti, jer tu vladaju takmienje,podozrivost, slava. Meutim, ako su oba ugovaraa potinjena jednoj zajednikoj valsti

koja ima mo prinude, onda sporazum nije bez vrednosti. Vezanost reima je slaba dabi zauzdala ljudske strasti, ambiciju, bes, i drugo. Ako nema straha od neke sile kojamoe da izvri prinudu (to nije mogue u prirodnom stanju u kojem su svi ljudi jednaki).Odatle Hobs dedukuje i pojam pravde to je trei prirodni zakon: da ljudi ispunjavajusklopljene sporazume.Suprotno od toga, neispunjavati i kriti sporazume je nepravedno. Ali pre nego to ovipojmovi zaive mora postojati izvesna mo prinude koja e, s jedne strane, da primoraljude na ispunjavanje sporazuma, a s druge strane, da obezbedi svojinu koju ljudi(uzajamnim ugovorom) stiu, kao naknadu za opte pravo koje naputaju. A takve moi,kao to je mo prinude, nema pre stvaranja drave. Suverena vlast prinuda drava svojina pravda. Gde nije uspostavljena suverena vlast koja vri prinudu, tj. gdenema drave, nema ni svojine (jer svi imaju pravo na sve) nema ni pravde. A priroda

pravde je odravanje sporazuma. Vaenje sporazuma poinje tek sa uspostavljanjemdravne vlasti koja ima mo da primora ljude da se pridravaju sporazma.

Pojam pravde (kritika Aristotela)

Komutativna pravda (slino aritmetikoj proporcionalnosti) se sastoji u jednakojvrednosti onih stvari o kojima je sklopljen drutveni ugovor i meri se prema apetituugovaraa. Pravedna vrednost je ona koju su oni spremni da daju. Komutativna pravda

je pravda ugovaraa: ispotovati sporazum ili ugovor: prilikom kupovine i prodaje,davaoca i uzimaoca pod zakup (na zajam), prilikom trampe ili razmene, i druge vrsteugovora.Distributivna pravda (alino geometrijskoj proporciji) je dodeljivanje jednake koristi

ljudima koji imaju podjednake zasluge. Distributivna pravda je pravda arbitra akt kojimse definie ta je pravedno. Stranke koje su arbitra izabrale imaju u njega poverenje, paako on to poverenje opravda onda se kae da je svakome dodelio ono to mu pripada.Ovo su prirodni zakoni. Svi prirodni zakoni (19) dedukuju se jedan iz drugog i mogu sesaeti u prost rezime: ne ini drugome to ne eli da tebi bude uinjeno. U prirodnomstanju ovi drugi nemaju obavezujuu snagu, ve predstavljaju obine savete razuma (azakon u pravom smislu zapoveda, nareuje).Hobs: Prirodni zakoni su nepromenljivi, veiti; nuni za odravanje mira, tj. ivota; nuniza graansko stanje; njihovo poznavanje predstavlja istinsku i jedinu moralnu filozofiju(jer se na osnovu njih dobro i zlo razlikuje). U prirodnom stanju nema razlikovanja dobrai zla, jer je u njemu sve dozvoljeno i nema razlike izmeu dobrih i loih elja (nagona),nego su svi nagoni isti. Tek sa graanskim stanjem (drava) uspostavlja se razlika

dobro ravo i nastaju moralni principi. Bez drave nema pravde i nepravde, nemamorala.

XVII Drava


26/43

Cilj drave je obezbeivanje sigurnosti, tj. istupanje iz prirodnog stanja graanskog rata.Drava daje snagu prirodnim zakonima, tj. ona je sila kojim se oni sprovode. Kako? Prinudnim aparatom, silom, zbog ljudske afektivne prirode. "Sporazumi bez maa samosu rei." Drava se brine za dobro pojedinca pomou dva sredstva: (a) prinudni aparat,(b) apsolutni suverenitet.

Apsolutni suverenitet vlasti

(1) Jednom sklopljen drutveni ugovor podrazumeva da se kasnije ne moe sklapatidrugi.(2) Ne moe se menjati ni oblik vladavine.(3) Ne moe se menjati suveren, njegova vlast je apsoltna.To znai da nijedan podanik nema pravo pobune protiv te vlasti niti ruenje.(4) Ne postojanje prava na pobunu jednom uspostavljena vlast, ako uspeno vrisvoju funkciju (kljuni uslov), ne moe se ni na koji nain promeniti (pa ni silom). Tuizmeu ostalog, dolazi do izraaja uloga prindnog aparata: on mora biti tolike snage, dapredupredi mogue pobune ili, ako do njih ve doe, da ih uspeno ugui (slino Kantu).Osobine suvereniteta: neposredno slede iz drutvenog ugovora.(5) Nepostojanje mogunosti za tubu rptiv postupaka suverena.

(6) Nepostojanje mogunosti da suveren za svoje postupke bude kanjen (jer njenupripada apsolutno pravo odluivanja o tome ta je najbolje za dravu, podanike).(7) Vladar ustanovljava pravo na svojinu tako to po svojoj proceni deli zemlju i dobrapodanicima tako se omoguava koncept pravinosti, jer ga nema pre i nezavisno odsvojine. Svaki podanik postaje vlasnik svoje svojine, odnosno ima apsolutno pravo i mou odnosu na sve duge podanike, izuzev u odnosu na suverena. Odnosno, vladar jesuvereni vlasnik sve svojine; on ima pravo prvenstva u odnosu na svojinu i apsolutnopravo da raspolae svojinom onako kako smatra da je u najboljem interesu zaostvarenje tog cilja.(8) Vladaru pripada i vrenje pravosua i reavanje sporova. Suveren postavlja sudije isve presude se donose u njegovo ime.(9) Suverenu pripada pravo zapoinjanja rata i zakljuivanja mira.

(10) On je vrhovni komandant vojske.

Sva ova prava jesu nedeljiva i neotuiva. Nema odvajanja izmeu zakonodavne, sudskei izvrne vlasti, jer bi to odvajanje tetilo dravi i miru (svaka podela znai razdor, rat).Takoe, ova prava su neprenosiva: suveren ih ne moe preneti (abdicirati) a da se timedirektno ne narui suverena vlast.

Poglavlje XIX

Prema Hobsu postoje samo tri oblika dravnog ureenja, a sva ostala se svode na njih.(1) Monarhija suverena vlast pripada jednom lanu(2) Demokratija skup svih onih koji hoe da se udrue

(3) Aristokratija zbor samo jednog dela.

Realno najbolji oblik vladavine je monarhija. Razlozi:(a) Pored opteg interesa uvek je prisutan i lini. Ma ko da je nosilac linosti naroda on

je ujedno nosilac i svoje sopstvene linosti. To znai da e uvek gledati da ostvari isvoje lino dobro i dobro svoje porodice i prijatelja. Ako se desi da se javni i privatniinteres sukobe, on e dati prednost privatnom interesu zato to su obino ljudske strasti

jae od razuma. Zato je bolje da dravom upravlja jedan ovek (jer je tu vea ansa dase javni i privatni interesi poklapaju). Ni jedan kralj ne moe biti bogat, ni slavan, ni


27/43

bezbedan, ako su njegovi podanici siromani ili dostojni prezira. Demokratiji i aristokratijiovakvo stanje vie ide u prilog.(b) Odluke monarha nisu izloene nikakvoj nestalnosti, izuzev nestalnosti ljudskeprirode. (U skuptini postoji i nestalnostu usled broja: odsustvo ili prisustvo nekolicinemoe bitno uticati na promenu odluke.)(c) Monarh ne moe da bude u nesaglasnosti sa samim sobom iz zavisti ili interesa(skuptina moe).

(d) Oni koji provlae svoje interese uz interese monarha su malobrojni (roaci, prijatelji),za razliku od skuptine vie poslanika, vie roaka i prijatelja.Zamerke monarhiji: Kad vlast prirpadne maloletnom detetu, pa se onda regenti i tutorigloe oko vlasti. Pravo naslea pripada iskljuivo sadanjem monarhu (ako se ovopravo prepusti mnotvu sledi stanje rata).

Poglavlje XX

Do suverene vlasti moe se doi na dva naina: (1) prirodnom silom politikazajednica je steena, i tu je najea despotska vlast podanici sklapaju ugovor neizmeu sebe ve sa vladarom iz straha od smrti ili od ropstva; (2) sporazumom politika zajednica je ustanovljena. Ali i u steenoj ili ustanovljenoj dravi prava

suverena su identina.

Poglavlje XXI sloboda podanika i graanski zakoni

Sloboda je odsustvo prepreke. Sloboda podanika se sastoji u onome to nije regulisanozakonom podanici postupaju po svom razumu i prema svojoj koristi. Bezgraninasloboda je sloboda vladara, ne podanika (vladara ne vezuje ni jedan zakon). Zakoni kojinjega vezuju su prirodni zakoni naela razuma. Meutim, ak i njih moe da prekri, iu tom sluaju vladar ne snosi odgovornost ni prema jednom od podanika, ve jedinoprema Bogu. On ne snosi odgovornost prema podanicima zato to su se sklapanjemdrutvenog ugovora podanici sporazmeli i pristali na sve odluke i akte vladara.Suvereni vladar je izabran za predstavnika naroda i u njegovoj linosti je oliena volja

naroda, to znai: sve to on odlui to je kao da je narod odluio.Meutim, postoje izvesni sluajevi kada podanici imaju pravo da odbiju da se povinujunaredbi suverene vlasti. Izuzetak je: ako se zahteva neto protivno miru, tj. ciljustvaranja zajednice i razloga sporazuma (da podanik ubije sebe, svedoi protiv sebe,pravo da odbije odlazak u vojsku, tj. rat ukoliko je razlog tog odbijanja opravdan, npr.straljivost). Podanici su obavezni na poslunost suverenu samo dok traje mo kojom jeon u stanju da ih zatiti. Posle toga njihova obaveza poslunosti nestaje.

Poglavlje XXVI graanski zakoni

Prava sloboda nije u filozofskom, ve u pravnom smislu mogua je tek u odnosu nagraanske zakone. Tek sa uvoenjem graanskih zakona moemo govoriti o pravdi i

nepravdi. Graanski zakoni su oni zakoni koje su ljudi duni da potuju, ne zato to sulanovi ove ili one drave posebno, nego zato to su lanovi drave. Graanskih zakonanema pre i nezavisno od drave.Zakone izdaje samo drava, a zakonodavac je samo suveren. Drava je ta koja donosizakone, ali samo preko predstavnika, tj. suverena. Drava propisuje pravila u viduzapovesti: usmeno, pismeno, dovoljni znacima kojima se volja izraava da bismopomou njih razlikovali ta je pravo a ta nepravo. Suveren nije potinjen graanskimzakonima, on je iznad njih.


28/43

Prirodni zakoni nisu zakoni nego osobine koje ljude ine podobnim za mir i poslunost.Ali ovi zakoni su pravila razuma ili pravila savesti i ona nemaju obavezujuu snagu (jerzakon zapoveda, nareuje), ve ostaju na nivou savesti. Hobs navodi 19 ovih zakona,meu kojima su prvi fundamentalni prirodni zakon, drugi prirodni zakon, trei prirodnizakon naelo pravednosti, naelo milosra, zahvalnosti, skromnosti, itd. Svi prirodnizakoni postaju graanski zakoni prelaskom u graansko stanje, tj. stvaranjem drave.

Razlika izmeu prirodnih i graanskih zakona

Graanski zakoni su pismeno izloeni i objavljeni, oni su manifestacija volje. A prirodnizakoni su nepisani zakoni, neobjavljeni (ne mogu se saznati nikako drugaije negorazumom), to su pravila razuma i moralne vrline. (Tuma zakona je sudija kogapostavlja suverena vlast.)Zahvaljujui graanskim zakonima omogueni su koncepti pravde i morala. U prirodnomstanju je sve dozvoljeno (nita nije zabranjeno); a tamo gde ne postoji nikakva zabrana(vlast, niti prinidni aparat) ne moe biti ni pojma o tome ta je zlo ili nepravda. Uprirodnom stanju sve je dozvoljeno samo ako slui svrsi samoodranja i gomilanja moi;nema razlike izmeu dobrih i loih elja (nagona), nego su svi zakoni isti, nema razlike

izmeu dobra i zla. Prirodni zakoni su zakoni od uvek, to su moralni zakoni, moralnevrline (pravda, milosre).Graanske ili pozitivne zakone stvorili su suvereni i oni su pisani i ljudima objavljeni.Pozitivni zakoni se dele na ljudske i boanske; ljudski se dalje dele na distributivne ikaznene. Kaznenisu oni koji objavljuju kakva e se kazna primeniti na onoga ko povredizakone, a distributivnioni koji odreuju prava podanika, na koji nain podanici stiu iuivaju svojinu na zemlji i dobrima, i pravo na slobodu delanja ovi zakoni govore svimpodanicima.Hobs navodi jo jednu razliku neu zakonima: na one koji su osnovni (oni bez ijegpostojanja drava propada, ustav) i one koji nisu osnovni (tiu se sporova meupodanicima).

Kriterijumi valjanosti zakona(1) zakon mora da bude potreban(2) donet za dobro naroda(3) zakon mora da bude jasan (ne u jezikoj formulaciji zakona, nego uobjavljivanju razloga i motiva zbog kojih je zakon donet)

Cilj zakona nije da narod sputaju (liberalistika tendencija), ve da ga pravilno usmere,tako da sam sebi ne nanosi tetu (svojom prenagljenou, estinom, neodmerenou).Slino kao to ograde kraj puta nisu napravljene zato da putnike zaustavljaju, ve da biputnici pomou njih mogli da se dre svog puta. Pravi cilj zakona je dobro naroda, a nedobro suverena (ne mogu se odvojiti). Jasnost zakona ne sastoji se u formulaciji zakona(to krai tekst zakona), koliko u objavljivanju razloga i motiva zbog kojih je zakon donet.

To je smisao zakona.ta su dobri zakoni? Ne pravedni zakoni, jer nijedan zakon nemoe da bude nepravedan. Tek sa pojavom zakona pojmovi pravedno i nepravednodobijaju smisao, tek u odnosu na zakon. Zakone stvara suverena vlast, a sve to takvavlast donese odobrio je i prihvatio svaki pojedinac iz naroda, samim tim ne moe bitinepravedno.Sa dravnim zakonima je slino kao i sa pravilima igre: ono na ta su svi igrai pristaline moe da predstavlja nepravdu prema bilo kome od njih.

Uzroci propasti drave


29/43

(1) Manjak apsolutizma vlasti.

(2) Privatno rasuivanje o dobru i zlu.

(3) Pogreno postpanje po savesti = greh, tj. sve ono to ovek ini protivno svojojsavesti.

Privatno rasuivanje se meu ljudima razlikuje, kao i njihove savesti. Savest koja jedruga strana zakona je javna savest. Svaki pojedinac, samim tim to ivi u dravi, ve jepristao da njome bude voen. Pojedinane savesti su raznovrsne, pa drava mora dapadne u propast.

(4) Potinjavanje sverene vlasti graninim zakonima.

Vlast je nuno iznad zakona, u suprotnom drava ne moe biti stabilna. Jer ako sevladar povinuje zakonima to znai ograniavanje njegove snage, pa zato ne moe daodri mir i stabilnost drave. Da bi u dravi vladali red i mir neophodno je da vladar imato pravo da ide nasuprot zakonima, ukoliko proceni da je to neophodno, jer to je ono to

je dogovoreno drutvenim ugovorom: svi se odriu prirodnog prava (pokoravaju sezakonima), prenosei ga na vladara koji jedini ima to prirodn pravo da uini sve to je ponjegovom sudu potrebno za bezbednost graana. Zato on ne sme da bude vezanzakonom.

(5) Pripisivanje apsolutne svojine podanicima

(6) Deoba suverene vlasti i meovita vladavina.

Miljenje da razliite funkcije vlasti pripadaj razliitim telima (npr. skuptini snbdevanje iishrana, vlast voenja i zapovedanja jednom oveku, a mo izdavanja razuma saglasnosti izmeu njih ili treem telu. Nemamo meovitu monarhiju i meovitu vlast,

ve zapravo tri nezavisne frakcije, ne jednu predstavniku linost, ve tri.

Nedeljivost suverene vlasti, jer svaka deoba dovodi do razdora, i neprenosivostsuvereniteta suveren ni na jedan nain, pa ni nasleem, ne moe da prenese delovesvoje vlasti drgim telima jer je to isto to i deoba vlasti to su osnovne osobinesuvereniteta.

Poglavlje XXX funkcija suverena

Funkcija suverena je uvek staranje o bezbednosti naroda, ne samo golo odravanjeivota, ve i ostala ivotna zadovoljstva. To se postie optim prosveivanjem naroda iizvravanjem dobrih zakona. Podanike treba uiti da ne ele promenu vladavine, jer

prosperitet jednog naroda i drave ne zavisi od oblika vladavine, ve od poslunosti isloge podanika. Narod ne bi trebalo da pristaje uz popularne ljude jer su oni samopodanici i nikada se ne mogu meriti sa suverenom, a to im je pretenzija. Narod uvekmora znati ko je suveren i ta to znai, i da potuje i voli svog suverena iznad svega.Narod mora da potuje zakone, da im se pokorava.Kritika univerziteta: Prosveivanje naroda zavisi od pravinog uenja omladine nauniverzitetima, a Hobs kritikuje univerzitete jer njima vlada praznoverje svetenstva,koje huka narod protiv sverene vlasti kraljeva.


30/43

Bezbednost naroda zahteva da se pravda podjednako deli svim slojevima naroda nevodei rauna o njihovom socijalnom statusu i poloaju u drutvu. Jednakost pravdezahteva jednakost oporezivanja: jednaki porezi za sve, ali ne u doslovnom smislu, negou smislu jednake srazmere stvari koje ljudi troe, jer tek u tom sluaju svaki ovekpodjednako plaa za ono to koristi.Javno milosre: Drava nikog ne sme ostaviti na cedilu, ko ostane bez osnovnih ivotnihsredstava, s tim da oni koji su radno sposobni mora da natera na rad, jer drava ne sme

da dozvoli besposliarenje.

LOK - PRIRODNO STANJE

(1) Prirodno stanje je stanje slobode radnji i raspolaganja svojinom, linou. Ali stanjeslobode nije apsolutna sloboda (samovolja), nego je sloboda ograniena zakonom prirodnim zakonom (razumom).(2) Prirodno stanje je stanje jednakosti u kojem niko nema vie vlasti od drugog jer ne

postoji zajedniki zakon koji bi regulisao ljudske odnose, niti postoji zajedniko sredstvokoje bi reavala sporove i kanjavalo prekrioce.Prirodni zakon je zakon razuma ili razum (zasniva se na racionalnoj prirodi oveka) iobavezuje svakoga. On nas ui da su svi ljudi jednaki i spobodni, da niko ne trebe dananosi zlo tuem ivotu, zdravlju slobodi, imovini, ouvanju drutva. Prirodni zakon semora potovati radi opte sigurnosti ljudi.Izvrna vlast prirpdnog zakona je u rukama svakog oveka i ovlauje svakoga da kazniprekrioca, ali srazmerno prekraju prema umu, savesti. (Svaki ovek ima vlast dausmrti ubicu ko prolije krv oveiju, njegovu krv e proliti ovek.) Pravo kazne jedvojako:(1) pravo kanjavanja zloina pripada svakome i postoji radi spreavanja slinogprekraja;

(2) pravo obeteenja koje ima samo oteena strana.Prirodno stanje je savreno to nije stanje rata (nema sukoba, neprijatnosti), ivot jeu skladu sa umom, harmonino je, ali bez zajednikog sudije koji bi presuivao meuljudima. Stoga je to potencijalno stanje rata (tj. moe biti stanje rata), jer nema nikog kobi svima bio pretpostavljen, ko bi bio izvrilac prirodnog zakona. Jer ako je svaki ovekizvrilac ovog zakona moe se oekivati da e: samoljublje uiniti ljude pristrasnimprema sebi, i da e rava priroda, strast, osveta odvesti suvie daleko u kanjavanjudrugih, odakle e proizii pometnja i nered.Tri velika nedostatka prirodnog stanja:(1) nema zakonodavne vlasti ne postoji poznat ili objavljen zakon koji bi bio merapravinog i nepravinog: prirodni zakon s jedne strane je oigledan, jasan za svaracionalna bia, ali ih ne obavezuje, a s druge strane, pod uticajem svojih interesa, ljudi

ga nekad i ne prihvataju, jer ih ne obavezuje.(2) nema sudske vlasti raavanja sporova i kanjavanja prekrioca;(3) nema izvrne vlasti koja bi omoguila izvrenje presudeU takvim uslovima dolazi do konflikta meu ljudima. Prirodno stanje se zavravapostizanjem uzajamne saglasnosti drutveni ugovor da se stupi u zajednicu uzajednicu i da se stvori jedno politiko telo.Razlog zbog kojeg ljudi naputaju prirodno stanje je izbegavanje stanja rata u komenema sudske vlasti; slino Hobsovom shvatanju. (Leo Srauss: Kod Loka i Hobsaprirodno stanje se shvata isto to je stanje rata.)


31/43

SvojinaSvojina prethodi gtaanskom drutvu, tj. pripada izvornim ?. Svojina se dokazuje iliopravdava (a) bilo pozivanjem na prirodni zakon ili razum koji nam kae da je prirodnopravo pravo na samoodranje, tj. prisvajanje svega to je potrebno za opstanak, (b) bilopozivanjem na biblijsko otkrovenje prema kojem je Bog zemlju dao ljudima (u smisluzajednikog dobra). U irem smislu svojina se odnosi na linost i materijalna dobra, a uuem samo na materijalna dobra (imovina, zemlja, posedi, proizvodi rada). (Lok pod

svojinom podrazumeva ue znaenje u poglavlju "O svojini".)Ali pravo svojine ne znai odmah i pravo na linu ili individualnu svojinu. Osnovaprivatne svojine je rad: (a) rad je neto ovekovo vlastito, (b) rad stvara privatnu svojinunad pravima prirode i izuzima ih iz zajednikog stanja. Radom prisvajamo plodovezemlje (nuno za opstanak: ir, jabuka), ali i samu zemlju ona je ovekova svojina uonoj meri ukojoj je on obrauje, unapreuje, kultivie.Prirodni zakona opravdava (daje) pravo na svojinu, ali ga i ograniava. Naime, ovekmoe da prisvoji neto samo ako ostavlja dovoljno i za druge (ako ne teti drugima).Dakle, on moe da prisvoji samo onoliko koliko moe da upotrebi radi neke ivotnekoristi (pre neogo to se pokvari npr. plodovi istrunu, mesu divljai se pokvari). A akoprisvojimo vie plodova, a ne iksoristimo ih, to je protivno prirodnom zakonu na tetudrugih.

Ali ova ogranienja bila su primenjena u prvim vekovima sveta. Meutim, putemsaglasnosti, preutnim sporazumom (dolazi u prirodno stanje i zato ga treba razlikovatiod ugovora kojim se formira graansko drutvo), ljudi su uveli novac (on se ne kvari, nepropada) i na njega preneli vrednost svih drugih stvari. Viak plodova ovek moezameniti za novac tako se opravdava posedovanje vie zemlje nego to mu jepotrebno za opstanak. Moralno opravdanje nejednakosti je uvoenje novca (time inejednakost imanja, tj. voenje veih poseda).Zbog razliitog stepena radinosti i umenosti u radu postepeno dolazi do stvaranjarazlika u imovini. Prirodno stanje nesigurno za ouvanje svojine, jer uporedo ive: onikoji imaju velike posede, oni koji imaju malo zemlje za obradu, bezemljai.Ouvanje svojine je glavni razlog to ljudi naputaju prirodno stanje i udruuju se udravu.

Teorija saglasnostiLegitimna vlada je ona vlada koja poiva na saglasnosti. Prvobitni (izvorni) ugovor,kojim se stvara drutvo i kojim pojedinci naputaju prirodno stanje radi ouvanja ivota,slobode i imovine, zasniva se na saglasnosti svih lanova jednog drutva. A ugovorvlade, izmeu lanova drutva i vlade, nije ugovor ve akt poverenja, zasniva se nasaglasnosti veine (o obliku vlasti, o tome ko e raspolagati vrhovnom zakonodavnomvlau). Po Loku bez saglasnosti nije mogue ni stvaranje graanskog drutva, niuspostavljanje vlade.Vladavina veinePrincip vladavine veine i saglasnosti veine je po prirodnom zakonu (mada su,naravno, i prvo i drugo stvar konvencije, a ne prirodnog zakona). Akt veine sadri aktceline, a to je po prirodnom zakonu. Akt veine odluuje zato to iza akta veine stoji

vea sila. Pojedinci koji se iz prirodnog stanja udruuju u zajednicu svu vlast predajuveini zajednice (sem ako se nisu izrzito saglasili sa nekim brojem koji je vei odveine). Ako akt veine ne sadri akt celine => samo saglasnost svih pojedinacapredstavlja akt celine. U ovom sluaju akt veine se povlai pred principom

jednoglasnosti. Po Loku saglasnost svih u jednoj zajednici je nezamisliva (zbograzliitosti mnjenja, suprotnosti interesa, nemogunost samog pojedinca usled bolesti,specifinog zaposlenja i sl.). Dakle, veinsko odluivanje je realno najbolji oblikdonoenja odluka.Preutna saglasnost


32/43

Tekoa: Ako se izrzito ne saglasimo ispada da veina podanika drutva nije obaveznada se pokorava vladi, jer se nije izriito saglasila. Reenje je, po Loku, uvoenje pojmapreutne saglasnosti. Preutna saglasnost nema manji znaaj od izriite, obavezuje kaoi izriita, i daje se utke, tj. kad se uzdrava od injenja.Lok smatra da svako ko ima neku svojinu (posed) ili preuzima naslee svojih predaka, ilise nalazi na teritoriji jedne vlade izraava preutnu saglasnost sa postojeom vladomtime to ostaje u okvirima njene teritorije. Jedino naputanje njene teritorije, tj.

emigracija, oslobaa pojedinca od obaveze pokoravanja vladi.Ali ako to to ljudi ive na teritoriji jedne vlade samim tim znai da su i saglasni sa tomvladom, onda bi Lokova preutna saglasnost bila nesvesna ili mehanika, i ne bi bilorazlike izmeu demokratske i nedemokratske vlade. Meutim, upravo je suprotno Lokpodvlai razliku izmeu demokratske ili legitimne i tiranske ili nelegitimne vlade.Demokratks vlada Ljudi su po prirodi slobodni, jednaki i nezavisni, i liavaju seprirodne slobode da bi uli u zajednicu na osnovu veine obrazuju vladu koja upravljaimajui u vidu ciljeve udruivanja: ouvanje svojih ivota, slobode i imanja, tj. optedobro drutva. Ovakvoj vladi podanik je duan (obavezan) da se pokorava.Tiranska vlada zasniva se na sili, kri ukazano joj poverenje, ne vlada na opte dobrodrutva, samovoljno menja zakone, oduzima imovinu bez pravine naknade. Veinapodanika nije duna da se pokorava ovakvoj vladi.

Obaveza pokoravanja zavisi od prirode ili kraktera vlade (demokratska ili tiranska), a neod saglasnosti pojedinca (bilo preutne ili izriite). Tako bi jedino merilo razgraniavanjalegitimne i nelegitimne vlade bilo to graani nelegitimne vlade mogu da otkauposlunost, tj. imaju pravo pobune protiv tiranske vlade (bez obzira da li su dali svojusaglasnst ili ne)!Pravo na pobunu

Ako je grupa ljudi (ili pojedinac) liena prava (sloboda, jednakost, ivot), pa nemanikakve apelacije na zemlji, ona moe da se obrati Bogu. Obraanje Bogu je pravo naotpor. (Mada narod, po ustavu drave, ne moe imati vlast da odluuje ili izriepredrasudu, ipak moe, kad nema druge apelacije, po prirodnom zakonu imati pravootpora.) Pravo otpora oveku ne moe da se uskrati (a) jer ovek ne moe da se potinidrugom, niti da mu da slobodu da ga uniti, (b) Bog i priroda ne doputaju oveku da

zanemaruje svoje odranje, (c) po prirodnom zakonu ovek ne moe da oduzme ivot,niti da nekome da vlast da mu ga oduzme.Pravo pobune ne znai stalnu osnovu za bunu, zato to je potrebno da se ispuneodreeni uslovi za sticanje tog prava.Potrebno je da neugodnost koja izaziva pobunu bude dovoljno velika da je veinaosea, da je nje sita i da, stoga, smatra nunim da je izmeni. Ljudi dugo trpe zla doklegod su ikako podnoljiva. Tek kad niz zloupotreba i uzurpacija tei da se pretvori uapsolutni despotizam, pravo i dunost pojedinca i celog naroda je da izbace takvu vladu.Da li pravo pobune pripada narodu, veini ili pojedincu? Na prvi pogled je to pravoveine, jer potrebno je da odreeni nezakoniti akti dopru do veine naroda, ili akopogaaju samo nekolicinu da izgleda kao da ugoravaju sve. Nije da pojedinac nemapravo da se buni, ve mora da se uzme u obzir i miljenje drugih. Mogunost greke

pojedinca opada ako raste broj onih koji se sa njim slau.(Lokovo i Rusoovo miljenje o otporu veine je dosta slino. Charles Vaughan: Ruso jesavremenik naroda, a Lok je savremenik pojedinca za vladavinu neodreene.)Lokova teorija saglasnosti nije teorija parlamentarnog predstavnitva (iako je smatraoda zakonodavna, vrhovna vlast treba da bude predata jednom drugom odabranom telu).Monarhija, aristokratija i demokratija su podjednako legitimne, pod uslovom saglasnostisvih; saglasnost je hipotetika ne stvarna.Zakonodavna, izvrna i federativna vlast


33/43

Zakonodavna vlast je vrhovna, znai najvia, ali ograniena nije suverena, nijeapsolutna (arbitrarna) nad ivotima i imovinom graana. Ona je poverena: (a) ne smeda vlada na osnovu improvizovanih dekreta, (b) ne sme ni jednom oveku da uzme bilokoji deo njegove svojine bez njegove saglasnosti; (c) ne sme da prenese ili preda vlastdonoenja zakona u neke druge ruke. Cilj mora da joj bude opte dobro drutva(naroda), mir i sigurnost (ouvanje svojine) i zakoni moraju biti u skladu sa prirodnimzakonom.

Ako zakonodavna vlast prekri poverenje onda dolazi do rasputanja vlade. Narod imavrhovnu vlast da je ukloni ili zameni, jer je zakonodavna vlast samo "poverena" vlastkoja dela za odreene ciljeve.Izvrna vlast: Nadgleda izvrenje zakona (to vri kralj unutar drutva).Federativna vlast: Upravlja spoljnom bezbednou i interesom zajednice. Obuhvataodnose sa stranim dravama.Raspad vlade je raspad "iznutra" kad zakonodavna vlast prekri poverenje. A raspaddrutva je raspad "spolja", upad strane sile i povratak u prirodno stanje.

RUSO - DRUTVENI UGOVOR

Suverenitet je nedeljiv, stoga se ini da nema podele vlasti. Meutim, Ruso u treojknjigi govori o izvrnoj vlasti (magistratima), odvojenoj od zakonodavne. Ako ima podelevlasti, onda je ona hijerarhijska:

(1) zakonodavna vlast je najvie,(2) zakoni su opti i odnose se na opte, a ne na pojedinano (nema opte

volje o pojedinanoj stvari),(3) zakoni su izrazi opte volje (zakon moe da utvrdi da e biti privilegija, ali

ne moe da ih daje poimence nikom; zakon moe da stvori vie klase

graana, ali ne moe konkretnog pojedinca da uvrsti u neku u njih; zakonmoe da ustanovi monarhijski oblik vladavine, ali ne ne moe da izaberekralja).

Volja moe biti opta kada predstavlja volju itavog tela i kada je izraena, ondapredstavlja akt suvereniteta, tj. zakon. Volja, takoe, moe biti pojedinana, kao volja

jednog dela, dakle akt uprave (izvrnih organa), tj. ukaz. Distinkcija: Rusoovzakonodavac je suveren, a ukaz se odnosi na neto pojedinano, ne donosi ga suveren,nego izvrna vlast.Postoji distinkcija izmeu oblika upravljanja i oblika vladavine. Oblik upravljanja moebiti republikanski republika je svaka drava zasnovana na zakonima, bez obzira naoblik njene vladavine (demokratski, aristokratski,

Hobs, Lok, Ruso (Potpuna Skripta)

Documents

Transcript of Hobs, Lok, Ruso (Potpuna Skripta)