HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRRSSSSKKKKIIII KKKKUUUUVVVVAAAARRRR PPPPOOOOSSSSNNNNIIIIHHHH JJJJEEEELLLLAAAA

da se va{ manastir zove, kako bi oni koji se me|u vama odreknu svetskoga `ivotaposle vas na{li pristani{te spasewa...”

Kako je nasato Hilandar, stoji na Svetoj Gori, u Tipiku koji je svojom rukomispisao Rastko Nemawi}, ptowi Sveti Sava:

“K meni je do{ao tribla`eni nastavnik, otac na{ Simeon monah (ina~e,Veliki @upan, Stevan Nemawa), Carstvo svoga Ote~estva ostaviv{i i sve {to je nazemqi i, pobegav{i iz sveta koji zarobqava du{u, do|e u ovu pustiwu meseca novem-bra, u drugi dan, u godini 6706-oj, za`elev{i da za vas na|e, vama mesto i uze menegre{noga iz Vatopeda...”

Kako je nastao Hilandar, na dalekoj Gori Atonskoj, stoji zabele`eno i uhrisovuqi, zlatno - pe~atnom slovu, starom, evo, skoro osam stotina godina:

“Godine 6706 od stvarawa sveta, ili po dana{wem 1198, meseca junija,indiktiona prvog, Aleksije An|el, Vailevs Vizantije, Car sve Vaseqene, odobrio jeInocima Simeonu i Savi da podignu manastir u predelu Svete Gore Atonske, da budeSrbima - za poklon ve~ni...”

I, tako bi!Ako treba ovo vreme da poredimo sa vremenom u Evropi, evo: bilo je to

vreme kada su Bogorodi~inoj crkvi u Parizu tek udareni temeqi. Zavr{ena je 1230,pedeset godina posle Studenice. Sveti Luj, neimar Francuske, preminuo je 1270, kadaje ve} sto godina postojala Srbija - Ra{ka.

Podse}awa radi, Studenica je sazidana 1185, Hilandar - 1198, @i~a -1210, Sopo}ani oko 1260 godina... i tako daqe... i tako daqe...

Po~etkom {esnaestog veka, napravqena je na Svetoj Gori, da ka`emo, rang -lista svih svetogorskih manastira. ^etiri prva i najstarija su: Velika Lavra, Vatoped,Iviron, pa - Hilandar. Nosili su i nose naziv Velikih Carskih Lavri, jer su osno-vane i bile pod direktnom vla{}u careva vizantijskih. Pored vizantijskog imena,ostalo je i stalo vizantijsko vreme. Otkucava i daqe nepostoje}i sat, nepostoje}evreme, davno i{~ezlog vizantijskog carstva. Vreme se meri molitvama!

Nekada je hilandarsko bratstvo brojalo i osam stotina monaha. (Danas ih jesamo dvadeset petorica). I, uvek je bilo dovoqno plodova: iz ba{te, vinograda, sa`itnih poqa. Za wih i za goste. Katkada, me|utim, samo promisao Bo`ija pomoglaim je da pre`iva. Recimo, pred drugi svetski rat. Desilo se, naime, da ba{ kada jep{enica bila u mleku, udari vilas - vetar, spr`i sve i, od bujne p{enice, ostadesamo seno. Da ne bi ostali bez hrane, bratstvo se dogovori i sa jednim trgovcem daim proda dvanaest tona p{enice, {to bi bilo dovoqno za godinu dana. Na `alost,nai{li su na prekupca koji je ~ekao povoqnu priliku da `ito kupi jevtinije, kako bi{to vi{e zaradio. Prolazili su dani, pro{ao je davno i rok isporuke, a od prodavcani glasa. Sti`e oktobar, pretila je ve} i zima. Utom, nai|e drugi trgovac sa ponudom,cena umerena i manastir otkupi dvanaest tona.

Eto, kupovina im je bila nametnuta, ali - na blagoslov. Bila je to promisaoBo`ija i Presvete Bogorodice.

Hilandarci ka`u: “Sveti Sava je to uradio!”O trpezi i o ~inu kako treba da biva, u HILANDARSKOM TIPIKU pi{e:

“Vreme bi bilo, uostalom, da se setimo i trpeze, jela i ostalog {to tra`i telesnisastav. Jer, kao {to smo mi sastavqeni iz dvoga, to jest iz du{e i tela, tako i stvariu manastiru. Kao du{a wegova mogla bi se, naravno, razumeti cela bogolepna slu`bau pevawu, a kao telo sam manastir i ono {to je potrebno na{im telima.

4

SSSSVVVVEEEETTTTAAAA GGGGOOOORRRRAAAA AAAATTTTOOOONNNNSSSSKKKKAAAAIIII HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRR

Sveta Gora se nalazi na najisto~nijem delu poluostrva Halkidiki, na sever-noj obali Jegejskog mora i pripada Gr~koj. Poluostrvo je dugo preko pedeset, a {irokone{to vi{e od deset kilometara. Od hilandarske arsane, do druge, suprotne obalesti`e se za tri - ~etiri sata br`eg hoda. Pri samom kraju poluostrva, uzdi`e seplanina Atos, visoka 2030 metara.

Ovo mesto je ve} od 3. veka poznato onima koji `ive usamqeni~kim `ivo-tom. Pravoslavnu veru je dobilo od same Presvete Bogorodice, koja je, na putu za Krit,posetila Svetu Goru. Bogorodica je, naime, po{la Svetom Lazaru, poznatom kao^etvorodelni Lazar, tada{wem episkopu, koga je Hristos vaskrsao. Lazar je izJerusalima morao da pobegne, budu}i da je bio `ivi svedok jednog od Hristovih ~uda,pa se tako zaustavio na Kritu.

Na svetoj Gori su podizani manastiri, najpre gr~ki, zatim gruzijski, pabugarski, ruski i srpski Hilandar.

Ova Velika Srpska Lavra, nastala je, mo`e se re}i, iz neposlu{nosti sinaprema ocu. Naime, {esnaestogodi{wi srpski princ Rastko Nemawi} je pobegao sadvora svoga oca i oti{ao u monahe. Mona{ki podvig je primio u manastiru StariRusik. Potera, koju su organizovali wegovi roditeqi, vratila se sa pismom kojim ihRastko, sada monah Sava, obave{tava da je izabrao novi `ivotni put i poziva oca damu se pridru`i. I, zaista, Stevan Nemawa, potowi Sveti Simeon, dolazi i ovde }ewih dvojica, na temeqima jednog starog manastira, podi}i Hilandar. Bilo je to 1198godine, {to zna~i da smo u{li u posledwu dekadu osamstote godine wegovog posto-jawa.

Sveta Gora Aronska, a na woj srpski manastir Hilandar, me|u tridesetakmanastira iz svih pravoslavnih zemaqa. Le`i na tre}em prstu gr~kog poluostrvaHalkidiki, na kr{evitom jezi~ku kopna, isturenom duboko u more, oduvek te{ko pris-tupa~nom, van svih glavnih puteva i suvozemnih i pomorskih.

Na po~etku, planina Megali Vigla. Na kraju, strma kupa gorostasnog Atosa,na kojoj zna ~esto da se zabeli sneg i u julu. Gore, hiqadama godina, isto, plavo -vedro ili natu{teno nebo, ispod kojeg se, prozirno penu{avo, besno more propiweuza stene, zbog kojeg se, ni danas, nijedna mawa barka ne usu|uje da oplovi ju`ni rtAtosa kada je nevreme.

Kako je nastao Hilandar, u starim spisima zvan Vilendar zbog lepote?“Iz neposlu{nosti sina prema ocu!” i jo{...Stara `itija, koja se me|u ostalim starim i vrednim poveqama, rukopisi-

ma i zbornicima ~uvaju u riznicama manastira, kazuju kako je u Svetoj Gori neki starcsavetovao Savu:

“Isprosite zapusteli manastir, pa ga obnovite i utvrdite za svoje Ote~estvo

3

va{eg zadovoqstva, kao {to rekoh, bra}o moja! Nego, poru~uju}i pobo`no i u ovomblago~ino vam, da ne bi otuda dobilo prostora uninije u mnogima i razbilo ceotrpezni red i da ne budemo kao oni koji ne razlikuju ono {to je nevaspitano inepobo`no, koji kada piju jedan drugom nazdravqaju pre pi}a i otpi}a. Ne samo ovo,nego presecano i izbor voqe, a uz to iskorewujemo i nesitost mnogih i u~imo vasda budete zadovoqni malim i potrebnim, a ujedno vam ptuda pletem venceuzdr`qivosti.

Nego, odvra}amo vas i od tajnog tamnog dela i nepoznatog, da ne ka`em iukradenog. Zar nije tamno delo koje se ~ini sakriveno? Svakome je poznato, a ovo ibo`anstveno, jevan|eqe obja{wava, ovako govore}i: ‘Svaki koji ~ini tajno, ne izlazina svetlost, da se ne obli~e od svetlosti i dela wegova lukava’ i Apostol: ‘Sve {tose objavquje, svetlost je, kao {to re~ ukazuje, a naprotiv, ono {to se ne objavquje,tama je’. Radi kakvoga dobra, brate moj, ostavqa{ delo svetlosti, a ~ini{ delo tamo?

Bojim se - ka`e - mole}i, a naprotiv, ~ine}i zlo {to Bog mrzi, ne boji{se, a za dobro se boji{. Molim te - ti ne, ali znam mnoge koji to ~ine i gaze svojusavest i misle da su se sakrili, {to me dira u samo srce i ne prestajem da ihoplakujem, jer takvo zlo imaju}i ne ose}aju}i, te{ko meni, i ne otkrivaju strasti!Neka im bude Gospod milostiv i neka ih pou~i, kao onaj koji sve na korist usmera-va. A mi treba da idemo, odakle smo po{li.

Po{to smo obedovali i obi~nu molitvu kazali i po{to smo ustali, treba pozakonu otpojati slu`bu sa molitvom i tako odlaziti ka svojim }elijama. A na ve~eru,ako ko hote}i ve~erati zakasni od molitve i on da potpadne pod sli~nu epitimiju,kao i onaj koji zakasni na obed, neka se pita nema li opravdano izviwewe. A komme|utim, zbog uzdr`avawa od jela ne do|e na ve~eru, nije kriv. Sam hleb postavi}ese vama koji ve~erate, i taj malo. A, ako ima malo i kakva vo}a, po mi{qewu Igumana,i toga treba uzeti sa blagodarno{}u. A pi}e, da}e se po zakonu uobi~ajenom krasovo-qom, Ako se slavi kakav praznik nekog od bratije, a to neka bude sa znawem Igumana,neka se ne ~uva na ve~eri ovo pravilo, nego kako ho}e slavqenik, tako ~inite. Nekaulazi pod ikonom na drugo slu`ewe jela i neka ispituje da li su neki trebali dajedu me|u prvima i ostali su sa drugima i radi ~ega su ostali. I, ako je izviweweopravdano, to su bez krivice, ako je bezrazlo`an, zapovedamo da se ne ostave da jedu.

Ni ovo nije pohvalno: bez opravdanog uzroka izostajati od jela. A to, ako jei te{ko, treba da se, po mogu}stvu, sasvim i odstrani.”

CAR DU[AN U HILANDARU

Na pola puta od arsane ka manastiru, malo po strani, bli`e poto~i}u kojileti obi~no presu{i, nalazi se Du{anova maslina. Znaju masline dugo da po`ive, ali650 godina...?!? Li~no je je i, {to bi se reklo, svojeru~no zasadio car Du{an kadaje 1348. Godine, be`e}i pred kugom koja je harala Srbijom prekr{io dva svetogorskapravila: uveo je `enu, caricu Jelenu, i jedanaestogodi{weg sina Uro{a, jo{ golo-bradog, {to, tako|e, nije bilo dozvoqeno.

Veliki car Srbije i jo{ pola tada opoznatog sveta, silom prilika, zapravoneprilika, prekr{io je pravila, ali je bio spreman da odustane ukoliko hilandarskobratstvo to od wega zatra`i.

“Ustaj, Care, iz grobnice svoje, ustaj Silni, tebe narod zove!”

6

Po{to smo ve} dovoqno s Bogom ovo rekli o wegovoj du{i, prili~i da uka`emo i oonom {to je najboqe za wegovo telo i da uzakonimo o na~inu hrane i o drugom, {toboqe udovoqava sastav manastira, da vam ta~no ka`emo, o ~emu treba mawe da mislionaj koji ho}e da umno`i svoj manastir.

Da ka`em, dakle, i ovo i da ono {to treba predam mojim vazqubqenimocima i bra}i. Po{to je izvr{eno uobi~ajeno dijaklizmo u priprati, to jest po{to seuzelo malo anafore i ispilo vino, posle ve} savr{ene bo`anstvene liturgije, sbitamo sakupqeni sede, ~ekaju}i poziv za trpezu, koji biva udarom trpeznog bila. Kadase udari u bilo, odmah izi{av{i zajedno sa jerejem koji je liturgisao, ~ine poklonIgumawu i tako po{to po~ne uobi~ajeni psalam radi slu{awa, ide s’bm Iguman zatrpezu i svi neizostavno koji su ukazani da sede na prvom obedovawu u trpezariji.Tako, u{av{i u trpezariju i po{to se svr{i re~eni psalam sa malom molitvom, svisedaju po redu koji odredi Iguman i jedu {to je postavqeno sa pohvalom Bogu. I ovotreba da znate: ako ko zakasni na psalam i molitvu, neka javi trpezar Igumanu; da muka`e i uzrok zaka{wewa; i, ako bi izgledao opravdan, treba mu oprostiti, ina~e neka~ine metanije, koliko Iguman zapovedi.

Treba, me|utim, da abiva i upbi~ajeno ~itawe na obedima, po obi~aju, nekaniko ne rop}e i ne mete se, niti da smu}uje onu korist svetskim razgovorima ipraznoslovqem, osim samoga Igumana, ako bi {to hteo, govore}i malo, a sli~no izapitani od wega sli~an odgovor neka daje, ako je mogu}e i kratko i sa`etim re~ima.Ako ko uznemiruje ili se uznemiruje, ko smu}uje ili se smu}uje i ko smeta ~itaweneumesnim i neprili~nim razgovorom, neka se u}utka, ve} nastavi da uznemiravabratiju pri~awcem, neka se silom ukloni od trpeze i neka se baci pod e pitimijunejedewa ili neka se smiri na drugi na~in, kako bude hteo Iguman. Radi sedewa, netrpimo nikako da se govori. Gospodu da bude ugodno, bratija da `ivi po Bogu i nikakoda se zavide zbog sedi{ta, kao {to to ~ine svetski qudi; i ovde sami sebe da neuzdi`emo iznad drugih, sami sebe ta{tinom da ne preuznosimo, jer to je, bojimo se,stvar sujetne slave, a Bogu mrska, jer, mrzak je Gospodu svaki koji se srcem uzvisu-je, - re~e bo`anstveno Pismo - i Gospod se protivi gordima, a smernima dajeblagodat! Neka ne bude, dakle, to me|u vama, neka ne bude! Jer, budu}i zreloga uma,nemojte nikada pretpostavqati da budete mrzost Gospodu, umesto da primate blago-dat od wega i da ga imate blizu vas, kao srcem smireni ili, da istinu ka`em, dabudete wegov dom vazqubqeni. Ako bi se neko od vas, jao, na{ao da se radi ovogaprepire, gube}i i malo vremena i snage i ne ~eka nare|ewe Igumanova i ne budezadovoqan odre|enim mu mestom, zapovedam u Gospodu da mu se odredi posledwemesto i da se nau~i svetske stvari ostavqati u svatu. A ako se, {to nije preporu~qivoniti pristojno, jo{ bo~i i prepire, i posle druge i tre}e opomene nepopravqiv isasvim, neisceqen ostane, takvoga treba izgnati iz manastira kao neku falagedonu,to jest kao `ivu ranu, odbaciti daleko od vas, da ne bi i ostalima od vas predaosvoje rane. Jer, mnogo je lak{e primiti zlo, nego dobro, kao {to re~e neki mudrac. A, kada vi jedete, ne treba jedan drugom da dajete kakvu hranu i pi}e, ni male kapqeda pome{a sa vinom, ve} kome bi ~esto ne{to trebalo od ovoga, ustav{i malo, veomau~tivo i sa pobo`no{}u i neka moli od Igumana, ovako govore}i: “Blagoslovi O~e,treba mi ovo...!” Ako on odobri, primi lepo ovo {ro se tra`ilo; ako li ne da, nekase opet umiri i neka sa }utawem sedi blagodare}i. A ovo ~inimo, ne radi neke{tedwe, kao {to neki misle, i radi {krtosti, nego da ne bude to me|u nama da se{tedi na ra~un mira bratije. Jer, radi koga `urimo da ovo steknemo, ako ne radi

5

tav nemo}na wihova tela. Ovo im uostalom izgleda razumnim da i bratiju dr`i bez

sablazni.

DA NIKO NEMA U ]ELIJI JELA NI PI]A, NI VO]A INIJEDNOG NOV^I]A

“I koji sti~e neko imawe preko manastirske zapovesti, makar i jedan nov~i}ili vo}ku, bez znawa igumanova, neka padne pod epitimiju. Sli~no ovom, koji tajnojede i pije, ako se ne pokaje...”

O SVETIM POSTOVIMA, VELIKIM I O DVA MALA POSTA, SVETIH APOSTOLA I HRISTOVA RO|EWA

Tako je sada u proste dane godine, a u dane svetih postova nije tako. Presvega, u prve velike poste, u prvi dan, to jest ponedeqak prve nedeqe, niti pojemoliturgije, niti se brinemo za trpezu i jelo, a u ostale dane iste nedeqe treba sebrinuti i za trpezu i za jelo, onima koji ho}e da okuse, to jest od so~iva kva{enavodom i nekog sirovog zeqa i vo}a, a pi}e je vru}a voda sme{ana s kiminom. Takodo petka. A u petak treba da jedete ka{u i vina po ~a{u, zbog praznika svetog ivelikog mu~enika Teodora. Ova prva sveta nedeqa velikih postova neka vam ovakoostane. A u subotu i nedequ ovih svetih postova, dva jela: varivo sa uqem i oktopode.A za pi}e treba davati uobi~ajeni veliki krasovoq. To neka biva vama. U utornike i~etvrtke neka vam se iznose druga dva jela, no ne oba sa uqem, nego samo jedno. Avina, mere}i male krasovoqe, {to je polovina velikoga. A u druge dane, to jest poned-eqak, sredu i petak, ne treba nikako jesti i variva, niti piti vina, ve} samo so~ivokva{eno i vo}a po malo, i ukrop vodeni sa kiminom. Ako se u jedan od ovih danadogodi praznik Obretewa glave Prete~e ili Svetih 40 mu~enika, osim prve nedeqecele i opet osim srede i petka, neka vam je razre{eno jesti hobotnice i dva jela sauqem i vino sa velikim krasovoqom. Ribe nikako ne jedemo. A kada nastane praznikBlagovesti, neka se praznuje svetlo po mogu}stvu, i ribe mo`ete jesti, osim srede ipetka, i piti vino sa velikim krasovoqem, ne jedanput, no i sutra, {to ostane odju~era{we trpeze treba da jedete i vino pijte; tako|e i ribe neka se ne izostavqa idva jela sa uqem, radi svr{etka praznika, kao i u ostale otpusne dane, a ribe jestina ovaj sveti praznik, kao {to je re~eno. Ako se dogodi petak, ili sreda, ili poned-eqak, ili velika nedeqa, tada jedemo oktopode, da se ipak utolimo zbog praznika, jertri dana ove nedeqe, to jest ponedeqak, sredu i petak, treba `iveti ta~no kao i prvenedeqe posta - neko kva{eno so~ivo i sirovo zeqe i, ako se na|e vo}e, buditezadovoqni i piju}i vodeni ukrop sa kiminom. Ako li pre re~eni praznik padne bilona Veliki ~etvrtak, ili Veliki petak ili na samu Veliku subotu, ro, kao i u otpusnedane, neka vam bude u jelu i vinu, a na Veliki petak ne jedete nikakva variva, negoso~ivo kva{eno i zeqe neko sirovo, i vo}e, a pi}e ukrop sa kiminom. A u svetu sub-otu, neka odstupa svaka briga oko skupqawa na jelo, nego da biva samo dijaklizmopred crkvom po obi~aju. Ovakav imajte na~in `ivota u svete velike postove, a zanemo}ne brigu nala`em igumanu po voqi.

A post svetih Apostola izlo`i}emo ovde. Po svr{etku sve slu`be ~asova i

8

Stih jasno kazuje o mo}i ovoga vladara, jer da je car Du{an ostao `iv, “Turcima bibili zbijeni rogovi u glavi” - kako mi te~e proiguman hilandarsti, Otac Nikanor.“Pogre{ili su oni koji su ga otrovali, jer u protivnom nikada ne bi do{lo doKosovske bitke, koja je, kako to obi~no biva, rezultat nesloge.

“Grci su, kao i mi, mrzeli Turke, ali nisu voleli da ih Srbi pobede!”Pitao sam tada starca, {ta je car sa svojom porodicom jeo u Hilandaru, budu}i daju u manastiru proveo {est meseci.

“Isto {to i monasi.. {ta Tipik propisuje. Znamo ta~no kada je Du{an Silnibio na{ gost, pa bih mogao, takore}i iz dana u dan, da vam ispri~am jelovnik. I,sasvim sigurno, bio je zadovoqan i blagodaran. Uostalom, znate li onu pri~u o vizan-tijskom caru Teodosiju?”

“Znam o~e - odgovorio sam - dobro znam...!”^itao sam da se neki vizantijski car, jedne ve~eri, iz svoga dvora, zaputio

u pustiwu. Nije po{ao u carskom ruhu, ve} obu~en kao obi~an vojnik, a ciq mu je bioda sretne kakvog pustiwaka i od wega potra`i “pouku za du{u”.

I, zaista, u jednoj {umi, na ivici pustiwe, vide starog monaha kako sakupqadivqe vo}e i zeqe. Car ga pozdravi, a ovaj ga pozva u svoju }eliju, da ga ugosti kao{to je Avram ugostio tri an|ela.

Monah, po smirewu svom, ne imav{i ni vatre ni mogu}nosti da ne{to oso-bito spremi, iznese zdelu na sto, sa ne{to suvog vo}a i ka{enog zeqa i malo suhara-ka i bistre vode sa izvora. I jede gost, i ne seti se da zablagodari doma}inu i izjavida nikada u `ivotu nije tako slatko jeo, pa ga zamoli da mu otkrije tajnu, usputrekav{i: “Ja sam car Teodosije!”

Monah tada napravi metanije i obradova se {to ima gosta u liku car, aTeodosije ga zamoli da ustane, re~ima: “U mome dvoru, hiqade kuvara i pomo}nika,a nikada mi ne skuva{e ovako slatko..!”

Monah - a be{e to na{ ~ovek, iz srca [umadije - “otkri tajnu”: “Mimonasi smo, dok spremamo jelo, vazda u mislima srpskim, a glavna tajna je u tome{to se, spremaju}i, uvek molimo i glavni ukus jela jeste so duhovna, odnosno -molitva!”

IIIIZZZZ HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRRSSSSKKKKOOOOGGGG TTTTIIIIPPPPIIIIKKKKAAAA::::

OTOME DA NIKO NE KUVA ZASEBNO NITI JEDE U ]ELIJI

“Posle ovoga, i ovo vam, pred Bogom i samom Vladi~icinom na{om, presve-tom Bogorodicom Nastavnicom, zapovedam vama:

Neka vude svima vama isto jelo i pi}e, a zapovedamo vam ni kuvati poseb-no, ni tebi samom igumanu, ni ikonomu, ni eklisijarhu, niti kome drugome od brati-je, koja prebiva u na{em stadu. Ako li do|e gost manastiru, to treba iguman, ako linema igumana, onda ikonom, ili ko god bilo od prvih, da spremi gostu kako treba,jer radi toga jedinoga neka bivaju razli~na jela igumanu. Ovako kako je re~eno, trebadavati i onima koji su upali u bolest i radi toga trebaju boqeg jela i pi}a, na sas-

7

kako bi mogao biti od koristi. Dogovara se sa bratstvom i tada - zasu~e rukave.Mnoga su wegova poslu{awa u manastiru;

Recimo, sarkofag sa groba Svetog Simeona.Napravio ga je 1971 godine od ~istog srebra, a na wemu ugravirao scene iz

`ivota Svetog Simeona, kao i Nemawine re~i, odnosno jedna pouka za nas Srbe, kojaglasi:

“Pri|ite, ~eda moja srpska, pod okriqe mojeSakupite se, kao {to sakupih pradedove va{e.Dajem vam pre|a{wu zapovest:Qubite druga svoga, ako i iza|e iz ovoga {to sam ozakonioGwav Bo`ji neka pro`dre i wega i potomstvo wegovo.”

Pod “pre|a{wa zapovest” misli se na Hristovu, koja je zapisana u SvetomPismu:

“Zapovest novu dajem vam da qubite jedni druge,kao {to ja vas qubim da i vi qubite jedni druge,po tome }e svi poznati da ste moji u~enici,ako budete imali qubav me|u sobom.”

U Jevan|equ po Jovanu.

VREME RU^KA I VE^ERE

U Hilandaru se jede dva puta dnevno~To je sasvim dovoqno da zadovoqi ~oveku potrebu za hranom; duhovna hrana

je najva`nija. Uostalom, “nikada ne treba jesti do sita, a o prejedawu i ne pomisli-ti!”

Ru~ak je u deset satu ujutru. Svakog dana - u isto vreme. Leti, zbog prom-ena vremena - u devet!

Ve~era je posle Ve~erwe, a Ve~erwa zvoni u devet, po svetogorskom.. kadaza|e Sunce... to je oko tri, pola ~etiri, po na{em vremenu.

Nije malo - ponovi}u - dva obroka dnevno!

Ponekad od mla|ih isku{enika, ako ho}e, mo`e, izme|u ru~ka i ve~ere, dauzme koricu hleba, da popije kafu ili ~aj, da pojede koju smokvu ili malo suvoggr`\a.

JELO SE NIKADA NE BACA

U vreme Svetoga Save jedan kuvar je, po zavr{enom ru~ku, preostali bobbacio.

Sveti Sava je to slu~ajno video, pokupio ba~eni bob, oprao, stavio u tavu, azatim pozvao kuvara da mu bude gost na ve~eri. Kuvar je do{ao, zajedno su jeli, alinikako nije mogao da sakrije iznena|ewe: “Kako ti tako lepo kuva{?”

“E, vidi{ - odfovorio je Sveti Sava - to je onaj bob {to si ti bacio!

10

bo`anstvene liturgije, kako sinaksar ukazuje, priziva vas trpeza po gore re~enomna~inu, kada nastane sedni ~as, u koji jedite dva jela sa uqem, osim srede i petka; au te dane ne ku{amo nikako uqe niti pijemo vino, a u utorak i ~etvrtak i hobotnicejedemo, a u subotu i nedequ ribu jedemo i pi}e sa velikim krasovoqem da pijete. Ana ve~eri da se postavqa malo hleba, a vina tako|e sa velikim krasovoqem, jer jeznojno i su{no vreme.

A u post Ro|ewa Hristova, neka vam bude isto kao i u post Svetih Apostolau jelu i pi}u, kao {to onamo ukazasmo. A po svr{etku, kao {to je ukazano, sve slu`beu sinaksaru, ovo dvoje izmewujem: kada je post ne litugisati u sve dane; po{to sedan ne prote`e, budu}i kratak, ne treba jesti dvaput na dan, jer }e vam se u deveti~as predstaviti obed, kada je post, kako je re~eno. Post je, znaj, kada se ne jutrewine poje “Bog Gospod”, ve} kada se poje “Aliluja”, tada je post. Tako i ovo imajte.

KAKO TREBA PRAZNOVATI GOSPODWEPRAZNIKA I PRESVETE BOGORODICE

Svi bo`anstveni Gospodwi praznici, kao i presvete Vladi~ice BogorodiceNastavnice na{e, neka se praznuju iznad drugih, i to: u pojawu i u sjaju i u va{emjelu. A, praznik Sveto Vavedewe “u Svetiwu nad svetiwama”, kako ga nazivamo, nekase svetlo praznuje od vas, svetlo i sve~ano, jer je praznik nad praznicima i slavqenad slavqima. Toga dana neka se uvede na trpezu koliko je mogu}e i na vratima poda-jte u hlebu i vinu koliko bude bratije.

Hilandarsko bratstvo je malo, poslu{awa mnoga, pa se do mora silazi retkoi samo po potrebi: pri kr{tewu dece iz domovine koje se, toplih dana, obavqa naobali ili za istovar brodova koji dopremaju gra|u, neophodnu za popravke, odnosnonamirnica kojih, na Svetoj Gori nema. Ako su tovari ve}i, gosti Hilandara radopriska~u u pomo}, ne bi li, bar sitnom pa`wom, uzvratili za svu qubav i gostoqubqekoje im hilandarska bra}a nesebi~no daruju.

A, more bogato ribom. Bogatije ne mo`e biti. Voda bistra, providna, da je~ovek pije. Ribe u jatima mirno prolaze. I, onda do|u gr~ki rivati, nalove ih i man-astirima prodaju. Ali, do|e i jedan na{ ~ovek, mada mu du`nost Profesora stom-arologije, porodi~ne obaveze i relativna udaqenost od Svete Gore, ne dozvoqavaju~e{}i boravak u Hilandaru.

Doputuje, ka`em, iz Belgije, Voja Biblija, na{ nekada{wi prvak u karateu,stomatolog, vajar. Hilandarac van Hilandara, obu~e odelo za podvodni ribolov, uzmepu{ku i orpliva od ostrvceta, pedesetak metara udaqenog od obale, koja je ovde, rekaobih, sam Bog postavio, da bude radost pogledu, prepreka talasima i grudobranne`eqenim posetiocima. Zna, hrabri momak Voja da izvadi komad te{ke i do stot-inu kilograma koje }e hilandarsko bratstvo, “red soli, red ribe”, u velikim buradi-ma, ostaviti za zimske dane, kada vetar ciju~e, a more besno udaraju}i, zatvara “svavrata” ribarima.

Kad se kace napune, na vrh se stavqaju daske i pritisnu te{kim kamenom.Onda }e, onih dana, kada je po Tipiku razre{ewe na ribu, u toploj kuhiwi, uzblagoslov iz crkve i puno qubavi prema bratstvu, kuvar pripremiti jedno od onihhilandarskih jela, za koje se gosti uvek pitaju: “U ~emu je tajna?”

Govorim o Voji Bibliji. Uvek do|e u Hilandar, sa po nekom novom idejom

9

najbli`em naseqenom mestu van Svete Gore, u koje se Angelis, po penzionisawu i polaveka provedenih u Hilandaru, vratio. Odatle je, uostalom i po{ao.

“Sa 15. Godina sam oti{ao u Hilandar. Po{to tada u anastiru nisu hteliGrke, nisam mogao da se zamona{im, a u drugi manastir nisam `eleo da idem. Ondami Starac Sava ka`e: ‘Slu{aj po{to ne}e{ da se zamona{i{ u drugom manastiru,onda lepo da se o`eni{, jer ovako ne ide... te{ko je...! “Kod nas ne mo`e, jer akoprimimo tebe, do}i }e i drugi i, onda, da bude kao {to je bilo sa Bugarima upro{lom veku.”

Ja ka`em:”O`eni}u se. Ako ne pro|em dobro, tebe }u da krivim!” O`enio samse, odslu`io vojsku i, onda, budem ovde mesec, pa odem u Jerisos nekoliko dana. Otacje dr`ao ku}u. @ena mi je dobro. Danas, kada joj ka`em da sam dosta `iveo i da minije `ao da umrem, ona ka`e da ho}e da `ivim jo{ najmawe deset godina, da bude-mo zajedno. ]erke su mi udate, sin o`ewen.

I dan danas sawam manastir, odnosno - TAMO SAM. ^esto idem , mada re|enego {to bih hteo, jer imam visok pritisak.

U kuhiwi na balkonu, se}am se svoje mladosti. Preko no}i, pristavimo jelo,sednemo, pijemo kafu, pri~amo. Najlep{e mesto. Treba samo malo da se u~vrsti. Doleba{ta, bazen sa vodom, `abe... divan pogled!

Sve u Hilandaru sam voleo kao najro|enije, po{tovao po|ednako; od OcaNikanora do - tek do{av{eg isku{enika. Divni qudi, iz divnog srpskog naroda.Sve{teni Sabor mi je dao sobu u manastiru... dok sam `iv. Da budem kao monah, a jase tako i ose}am. Poma`u me i nov~ano, a svake godine, pred zimu, stigne mi {estkubika drva.

Moj naslednik je |or|e Bandis. Odli~no kuva, karakteran, dobar. Boqe odmene kuva ribu. Kada odem u Hilandar, zajedno pristavimo jelo, a onda je odem ucrkvu, a on sedi pored {poreta.Najve}a `eqa mi je da se pred smrt zateknem u Hilandar. A, u svakom slu~aju, voleobih da mi mo{ti budu tamo.”

Kuvar Evangelis je do{ao u Hilandar sa petnaest godina. Tako mlad nijemogao u manastir, pa je najpre bio radnik, da bi sa sedamnaest godina u{ao u man-astir i radio kao pomo}nik kuvara. Bio je to jedan Rus, monah Ore, veoma dobar kuvari od wega je nau~io kako treba kuvati u Hilandaru, jer svaki manastir ima svoj tipik;u Hilandaru se ne jede, kao u gr~kim manastirima.

Evangelis ima preko sedamdeset godina, ali sjajno izgleda. “Najverovatnije- ka`e - zbog hilandarske hrane, kojom sam se pola veka hranio. Osim toga, `iveosam kao monah. Nisam pio rakiju i vino... samo malo... kao i prili~i monahu. I,molitva, vera...! Koliko puta sam, kada sam bio u velikoj nevoqi, zamolio pomo} odSvetoga Save i on mi je uvek pomogao!”

Prvo jelo koje je Evangelis nau~io da kuva u Hilandaru, bio je pasuq. Tolikoga je dobro pripremao da je to jedno od najomiqenijih jela i Bratstva i gostiju man-astira, koji ne propu{taju da ka`u da tako dobar pasuq nisu nikada i nigde jeli. A,tajne - nema!

Kako se kuva HILANDARSKI PASUQ:Najmawe deset kilograma pasuqa, nekada i vi{e, zavisi od broja gostiju,

najpre se dobro otrebi i opere, a onda se uve~e, uo~i kuvawa, potopi u vodu.Rano ujutru, pre svitawa, kada bratstvo po|e u crkvu, kuvar uzima vatru -

12

Pazi dobro, jelo se nikada ne baca! Vidi{ kako je sada ukusno!”Zaista, u Hilandaru se nikada, nikada, ni{ta ne baca. [to preostane od

ru~ka, jede se za ve~eru, uz eventualan dodatak drugog jela, ako nema dovoqno.Hilandarski kuvari, me|utim, dobro znaju “pravu meru” i lako uskla|uju: “apetit”bratstva (“Nikada se ne treba prejesti!”) i broj gostiju, tako da kuvaju taman kolikotreba.

Jela se u Hilandaru pripremaju od povr}a iz manastirske ba{te. Ovde uspe-va sve {to se u zemqu stavi. Pasuq, ne}u preterivati ako ka`em, veli~ine oraha;tikvice, paprike, plavi patliyani, beli i crni luk, krompir, kupus, keq,{argarepa...sve, ama ba{ sve. Ba{ta je velika i veoma plodna. Ne oskudeva u vodi inikada nema opasnosti od su{e, jer se navodwava vodom iz bunara Svetog Save.

Oko {eststotina kvadratnih metara je pokriveno folijom, tako da, za brat-stvo i goste manastira, ima povr}a preko ~itave godine. Hilandarci sami obra|ujusvoju ba{tu, sami zalivaju, trude se oko we, ali uvek, povrh svega, blagosiqaju jemolitvom.

Pre nekoliko godina, boravio je u Hilandaru jedan stari srbin iz Australiji,sa svoja dva mala sina. Pomogli su da se ba{ta oplevi od trave. I obradova se gost,kada ~uda, uz rad, bratija stalno peva: “Bogorodice |evo” i govore molitvu: “...HristeBo`e, pomiluj nas!” Za`ele i zamoli monahe da wegove sinove nau~e moliti, kako bije i sami izgovarali, tamo u dalekoj Australiji.

I, nedavno sti`e pismo, u kojem zahvaquje i blagosiqa, jer - ka`e - sala-ta je sada mnogo ukusnija, sve je sla|e...

“Na{a vera je - re}i }e mi jedno prilikom monah Vasilije - dokazivaweda smo, zaista, ono {to jesmo. Najte`e je u `ivotu glumiti. Mi, svakoga dana imamitipik za jelo. Tajna hilandarskih kuvara nije nikakva - tajna. Jednostavno, trebaimati qubavi prema bratiji i spremati jelo, kao da sprema{ za samog sebe. Mnogiza~ini su {tetni. Jelo se uvek blagoslovi. Kuvar usme vatru sa kandila, kojom pot-paquje drva; blagoslov, zna~i, iz crkve. Kuvar je uvek c’bm i sprema jelo, mole}i se.Kad se jelo iznese na trpezu, stare{ina blagoslovi za po~etak jela i, po zavr{etku,zablagodarimo Gospodu, o~ekuju}i wegovu milost da i idu}i obed imamo...”

Ponedeqak je mona{ki dan.Ponedeqak je dan An|ela, a monah se smatra an|elom u `ivotu, od zavaeti.Zna~i: um nebu stalno uzdignut, slu`iti samo Bogu, biti odvojen od sveta,

`iveti c’bm. Ponedeqkom se, dakle, posti.Sreda i petak su, tako|e, posni dani, osim ako se ne poklope sa nekim

velikim praznikom kada, po Tipiku, imaju razre{ewe na zejtin i na vino.Isto tako, ako su radosni praznici - Bo`i}, ro|ewe Hristovo, Uskrs, Velika

Gospojina, na trpezi je riba.Subotom se nikada ne posti, osim Velika Subote, pred Uskrs, zna~i.

Na Veliki Petak se ne pomi{qa na jelo, jer je to Dan Pla~a. Bratstvo se suzama hranii ceo dan provodi u crkvi.

Uskrs je, kao {to rekoh, radostan dan i razre{ewe na sva jela, ali, sobzirom da se nikada ne jede meso, to zna~i - razre{ewe na ribu, sir, jaja, mleko...Veliki postovi su pred Uskrs, Bo`i}, Gospojinu i Apostole - Petra i Pavla kada sujela, po Tipiku, tako|e posna.

A, koliko je ta qubav kuvara prema bratiji, o tome mi je letos, na ~istomsrpskom jeziku, govorio kuvar Evangelis ili Angelis. Razgovarali smo u Jerisu,

11

A kada do|e Krstovda, Otac Simeon uzme blagoslov od Trojeru~ice i SvetogaSimeona, obere svetu lozu i, na liturgiji, uzme po tri zrna za blagoslov, za osve}ewe,za zdravqe du{e i tela, se}aju}i se hilandarskog ktitora i ~uda. A dugo se osu{i ikoristi na radost mnogih nerotkiwa.Sutradan po Krstovdanu, po|e bratstvo sa rado{}u i pesmom da bere vinograd.Svakako, i manastirski gosti. Svi odu u berbu osim kuvara. Berba traje najdu`e dvadana.

Ranije se u berbu i{lo mazgama, danas - traktorima, onim starim putemkoji “pamti” i careve i kraqeve i “obi~ne smrtnike” kojima taj put, mo`da boqere~eno staza, zauvek ostane i jedini, ako su samo imali sre}u i bili spremni da gapre|u. Manastir - pristani{te. Pristani{te - manastir!

Obrano gro`\e doprema se u Hilandar u velikim korpama i proizvodwa vinai rakije mo`e da po~ne. Ogromna muqara je ve} spremna, oprana, suva...

Gro`\e se sipa i sok, od koga }e postati ~uveno hilandarsko vino, puni seu posebnu burad, a komina se odvaja na drugu stranu. Od we se pravi rakija “ciporo”,neobi~na za na{e pojmove, sli~na ali znatno boqa od, na primer, “mastike”.Posupak pe~ewa rakije je slede}i. Komina se stavqa u kazane, zalo`i se vatra, kazanise poklope a cevi se urawaju u hladnu, izvorsku vodu, koja sasvim sigurno poma`eda ova rakija dobije pravi ukus. To prvo pe~ewe ne razlikuje se od onog koji ve}znamo. Ono {to razlikuje hilandarsku rakiju od svih drugin de{ava se prilikom dru-gog pe~ewa.

Prvi put pe~ena rakija stavqa se u kazane, pa onda iseckani crni luk, |umur,koji }e upiti sve {tetne materije, i najzak travke, koje }e toj rakiji dati ukus mas-tike. Prvih deset litara (“prvenac”) odvaja se za lek. Wime }e se, u dugim zimskimdanima, trqati umorne i bolne ruke, noge, le|a...

Ostatak se “doteruje” merewem, da rakija nikada ne bude ja~a od 28 do 30gradi.

Rakije obi~no bude oko 15000 litara svake godine i sve se, uglavnom,potro{i na goste. Ali, Hilandar ne pamti da se iko u wegovim zidinama napio.Obi~no se ujutru u velikom salonu popije po ~a{ica, a starci je imaju i u svojim}elijama, kako bi mogli da po~aste goste.

Salon je, ina~e opremqen stvarima iz kancelarije kraqa Petra, sa solunskogfronta. Po probijawu obru~a, Kraq je odlu~io da sav name{taj, }ilime, svetiqke...podari Hilandaru, za uspomenu.

Sok, od kojeg }e nastati vino, sipa se u posebnu burad, napravqena u davnavremena. Majstori su ih radili i po godinu dana. Drvo je dopremano iz velikih {uma,u koje sekire nikada nisu u{le, i onda su “izvla~ene” ogromne daske.

Burad su u podrumu i u wima vino miruje, mada vino nikada ne miruje. No,ve{ta ruka zna tajnu da vino ukroti.Hilandarci radije popiju po ~a{u slatkog vina, pa se odvajaju buri}i u kojima sepra{kom zaustavi vrewe.

Od ostalih vina, treba pomenuti crno, takozvano “bru{ko”, koje, kada gapije{, {kripi pod jezikom. Najboqe vino na svetu.

Ta dva vina se obi~no na trpezi me{aju. Ja~ina je oko 12 gradi.Sasvim sigurno, najboqe vino je ono koje se odvaja za pri~est. Jo{ pre berbe

se “odvoje” najboqi grozdovi i od wih se posebno pravi vino, specijalno za pri~est.Podrumi u kojima vino stoji stari su koliko i sam manastir, a znamo da je

14

blagoslovi sa kandila i potpaquje {poret. Zrna pasuqa se ocede, a voda baci.Nabubreli pasuq se nalije novom, hladnom vodom, kratko prokuva, pa se ta voda baci.Oko pet kilograma crnog luka, ve} je o~i{}eno i krupno ise~eno i stavqeno u lonacza kuvawe jela. U pasuq se nalije puno hladne vode, doda se ise~eni crni luk i okotri litre dobrog maslinovog uqa. (Ako je dan, kada se po Tipiku uqe koristi).

Jelo se poklopi i ostavi na tihoj vatri.Negde na pola kuvawa, nekoliko puta se prome{a. I, sve se to kuva, pon-

avqam, na tihoj, tihoj vatri, jer, podse}aju nas Hilandarci, “svaka brzina je |avoqa,a sve {to je brzo, to je i kuso”. Pri kraju kuvawa, stave se dve-tri lgavice crnog ivrlo malo belog luka i paprike malo, ali doma}e, koja raste kraj Morave, a “na{i jeu selu, svojom rukom mequ”.

Kada je pasuq kuvan, zrna meka, voda skoro isparila, u lonac se stavqa okotri kilograma oqu{tenog i sitno ise~enog zrelog paradajza, soli, dosta per{unovogli{}a i na kraju malo za~ina “C”. I s’m sam nekoliko puta proveravao {ta zna~i,za~in “C” se, istina, u malim koli~inama, ali, ipak, koristi.Pasuq se ostavi da se jo{ neko vreme kr~ka, zatim kuvar prekrsti lonac, pokrije gai stavi na kraj {poreta.

Nekako u to vreme, monasi izlaze iz crkve, odlaze u salon sa gostima, na~a{icu “cipora” kafu, ~aj i ratluk. Klepala pozivaju na ru~ak. Oko deset sati je povizantijskom vremenu. Monasi i gosti sedaju za trpezu, prethodno blagodriv{i, jedui sve je u radosti.

Na kraju bih dodao: U Hilandaru se kuvaju sve vrste pasuqa, ali sve - izmanastirske ba{te. Beli - sli~an na{em “tetovcu”, `uti pasuq ili krupni, ~akogromni pasuq koji Grci nazivaju - “Gigantes”. Mislim da prevod nije potreban, aisto tako mislim da je ovaj pasuq, jasno, pripremqen na Hilandarski na~in - najbo-qi!

VINOGORJE

Nekada se hilandarski vinograd nalazio na Prota Nero, uzbrdo od manasti-ra, na ~istini, svih dana godine bogari napajan suncem. Nikada nije prskan, a ra|aoje toliko da nije bilo dovoqno posuda. Donosio je gro`\e za vi}e od sto hiqadalitara vina i bilo ga je za bratstvo, za goste, ali je preostajalo, pa su ga prodavali.Tako se ~uveno hilandarsko vino, belo, crno, slatko - svako ko je imao priliku daga proba tvrdio je da je najboqe na svetu - pilo i van Svete Gore. Bratija je, poposlu{awu, uz molitvu sa puno voqe, sama brinula o vinogradu, ali nisu mogli sveda posti`u, pa su dolazili radnici iz najbli`ih mesta. Nadnice su stalno rasle i,mada je Bog bogat rod darivao, bili su prinu`eni da ga presele na kakvo zgodnijemesto, kod arsane. Kasnije je jo{ malo “pri{ao” manastiru.

Posledwih tridesetak godina, o vinogradu brine Otac Simeon. Orezuje,okopava, daje mu onu neophodnu qubav. Sok gro`\ani buja ispod svete kore, cvetovise nadimaju u ne`noj monahovoj ruci.

Posle Svetog Save, Otac Simeon uzme, blagoslov, po|e i ore`e a bratijaradosno pokupi grawe i o~isti vinograd, poore i okopa, te zablagodare Gospodu {topade ki{a i olista, {to }e biti roda i {to }e se piti sa rado{}u u celoj godinihilandarsko vino.

13

hleba pojede ili, kao mrvice, odu u semprezlu. HLEB SE NIKADA NE BACA!U vreme velikih praznika, kada manastir ima puno gostiju, brtija vi{e jede

sve` hleb, jer se br`e utro{i prethodna koli~ina. To, me|utim, za bratstvo nemanikakav zna~aj, jer je hilandarski hleb i petnaestog dana isto tako ukusan kao i onogtrenutka kada iza|e iz pe}i. I, nikada se nije dogodilo da se, od dugog stajawa,uplesni.

Kada do|e vreme me{awa i pe~ewa...Uve~e, po izlasku iz crkve, ide monah koji je po poslu{awu pekar (jula

meseca 1990. godine, bio je to mladi isku{enik Pavle), uzme bra{no, doda toplevode i, u velikim koritima, zamesi testo. Tu, na istom mestu, gde se ve} osam stoti-na godina mesi hleb. Istovremeno se spremi i kvasac, napravqen od starog hleba.

Preko no}i, testo raste i kada zvono pozove na jutrewe (to je oko dva satano}u, po na{em vremenu), pekar i jo{ poneki od bratije, uz blagoslov i razre{ewena kasniji dolazak u crkvu, pono mese hleb - to se ka`e premese - uzmu blagosloviz crkve, vatru sa kandila, pale furunu, stavqaju u tepsije po kilogram i peku 10-15 minuta. Ispe~e se najmawe po 150 kilograma.

Po izlasku iz crkve, Otac Kirilo obi~no da po par~e hleba, koji se jo{pu{i, deci, ako ih ima me|u gostima.

Hleba ima, ina~e, i belog i crnog, a koji }e se vi{e i ~e{}e jesti, pre svegazavisi od toga koliko kojeg bra{na ima u manastiru. Nekada se pravi i poga~a.

NAFORA

Osim dve pomenute furune za pe~ewe hleba, u pekari se nalazi jo{ jedna,specijalna, koja slu`i iskqu~ivo za pe~ewe NAFORE.

Naforu obi~no sprema monah Kirilo. Testo se umesi kao za hleb, ali umalim koli~inama. Jer, dok se hleb pravi tek kada se pojede i posledwa mrvicaprethodne koli~ine, dotle se nafora pe~e svakih pet dana. Od ume{enog testa, pravase mali hlep~i}i. Znak na nafori je - Isus Hristos.

Ranije se izvadi par~e i stavi u ~a{u. Pomiwu se patrijarh, iguman mana-stira, bratija... pomiwu se imena. Stavqa se u ~a{u, sipa se vino i uzima po jednaka{ika. Resto, uzimaju pop i |akon koji slu`e.

Ujutru, po zavr{enog bogoslu`ewu, hilandarska bra}a i manastirski gosticelivaju ikone i, uz blagoslov, prime naforu.

Po izlasku iz crkve, iz velike srebrne posude, monah vam u dlan stavqakuvano, ali ne ume{ano, `ito. Dakle, u zrnu i izme{ano sa orasima. Onda, svi po|uu salon; na “~a{icu razgovora”, hilandarski ciporo, ratluk, kafu ili ~aj. Tada,klepala pozovu na ru~ak.

OTAC SIMEON I KELIJA SVETOG SIMEONA

Sa leve strane bunara Svetog Save, nalazi se kelija Svetog Simeona, u kojojje proveo posledwe dane svog `ivota i predao du{u Bogu.

O ~udotvornoj lozi Svetog Simeona, posledwih tridesetak godina stara seOtac Simeon koji svakoga 13. Februara po starom, zna~i sutradan po prazniku VelikogSvetiteqa, orezuje lozu. On, tako|e brine i o vinogradu i o podrumu. Uz sam vino-

16

Hilandar u{ao u posledwu dekadu svoje osam stotina godina duge istoriej i misije.Leti, zimi, temperatura u wima je ista. To godi vinu, ali i buradima.

Vino se pije svakoga dana kada je po Tipiku dozvoqeno, a podrumar brineda ga ~itave godine ima dovoqno. To je Otac Simeon, koga povremeno - ako se baviu vinogradu - odmeni neki drugi, obi~no mla|i monah iz bratstva, uz neophodneistrukcije starca Simeona.

@ITNA POQA

Kada se iz arsane krene put Hilandara, stazom duhovne mudrosti, sa desnestrane se odvaja puteqak koji vodi ka vinogradu i vo}waku jabuka, a sa leve, krajpirga Kraqa Milutina, veliko `itno poqe. Tihi povetarac leluja zlatno-`uto klas-je.

Ima Hilandar `ita i izvan svetogorskih granica, na mnogim svojim metosi-ma. I nekada, kada je manastir imao svoj mlin i dosta monaha, sva p{enica je dolazi-la ovde da se meqe. Sada, me|utim, hilandarsko `ito se meqe u Jeriososu i Arnei,a zatim u velikim yakovima, brodovima doprema.

S jeseni i preko zime, od oktobra, kada po~nu, specijalne, namenske velikesobe u kojima se `ito, velikim stubovima “bije”. U stvari, nabija se preko ~itavegodine, kako ne bi u{ao vazduh, jer onda `ito zaplesni. Ovako “spakovano” mo`e dastoji godinama, a kada se, za potrebe me{ewa vadi, to mo`e da se uradi samo motika-ma.

@ITO

U Hilandaru ima `ita kad god je praznik. O~isti, dobro opere i kuva. Kadazrna omek{aju, vade se, cede i dobro poklope. Ujutru, `ito se jo{ malo prosu{i, azatim mu se dodaju: {e}er orasi, suve mrvice hleba i nekoliko vrsta travki koje rastusamo na Svetoj Gori.

Na isti na~in se priprema `ito i za hilandarske slave, a najve}a jeVAVEDEWE. Zatim, SVETI SIMEON i SVETI SAVA.

Tada, gotovo da je ~oveku `ao da na~ne `ito i jede, jer je ukra{eno bade-mom, cimetom, slikama - motivima sa ikona i freski.

U tim sve~anim prilikama, `ito pravi Otac Simeon, uz svesrdnu pomo}jednog gr~kog monaha iz karejske kelije, ali i svih ostalih sa Svete Gore, ako `ele.

Tada, za slavu, dolaze svi popovi, peva~i, dolazi Iguman iz Vatopede. To jepravilo jo{ iz vremena Svetoga Save koji je, kao {to znamo, najpre `iveo u Vatopedu.

Isto tako, kad je slava manastira Vatoped, osim ostalih, obavezno odlazi iProiguman Hilandara.

Ina~e, za slavu, dolaze i kuvari iz drugih manastira, jer oni ne {tede,po~ev od uqa... da bude bogato... slavski...!

PE^EWE HLEBA

Najva`nije {to treba znati: hleb se u Hilandaru ne pe~e svakog dana. Pe}ise pale samo po potrebi, odnosno, kada se i posledwa mrvica prethodno ispe~enog

15

JJJJEEEELLLLOOOOVVVVNNNNIIIIKKKK HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRRAAAA

“Poslu{nost je odricawe od svoje voqe. Poslu{nost je vr{ewe du`nosti,bez radoznalosti. Poslu{nost je grob voqe, a uskrsnu}e smernosti. Poslu{nik sepou~ava svakodnevno iz Svetog pisma. Sveto pismo je duhovna apoteka, u kojoj jemilosrdni Otac Nebeski, radi nas, sakrio razli~ite lekove, jer u du{ama na{imimami raznovrsne bolesti i nemo}i, pa radi toga imamo potrebu za razli~itimlekovima, {to sve u Svetom pismu nalazimo, a treba i slu{ati svog Duhovnog Oca.Monahova glavna vrlina je molitva. Moliti se za ceo svet. A da bi se molio, potreb-noje da bude lak, to zna~i - da posti. Post je stalno umeravawe u hrani, stalnolagawe sebe; nikada ne jesti do sita, a o prejedawu ni pomisliti.”

Hilandarskom kuvaru, da podsetim, radni dan po~iwe u dva sata ujutru, uvreme kada monasi zapo~iwu svoj dan bogoslu`ewem u crkvi.Slu`ba Bo`ija se zavr{ava oko sedam ujutru i obaveza kuvara je da do tada pripre-mi jelo, postavi trpezariju i, po ogla{avawu klepala, iznese na trpezu.Me|utim, u vreme sezone boranije, odnosno, kada je ona na manastirskom jelovniku,radni dan kuvara po~iwe ve} prethodnog dana, odmah po ve~eri, jer za ru~ak monahai gostiju, potrebno je najmawe pedeset kilograma ovog povr}a. Obi~no, gosti naberuboraniju, prethodno svrativ{i u crkvicu Svetog Trifuna koja se nalazi u ba{ti, jerje Sveti Trifun, kao {to znamo za{titnik poqa i vinograda.

Na~in pripreme HILANDARSKE BORANIJE

@uta, {iroka boranija se najpre o~isti od peteqki, dobro se opere i ise~epopreko, na krupne komade. O~isti se, potom i oko pet kilograma crnog i dosta belogluka. Pripremi se, opere i isecka per{unovo li{}e i sitno se ise~e zreli paradajz.U veliku tavu se re|a:

Red boranije, preko we se stavqa red crnog i belog luka, per{unovog li{}ai malo soli. Sve se prelije vodom, pa kada malo provri, a boranija se slegne, pos-tupak sa re|awem se ponavqa, dok se sve povr}e ne utro{i.

Naslagano povr}e se nalije vodom i ostavi na vatri da se polako kr~ka.[poret se lo`i, drvima, ~ak i usred jakog leta.

Kada boranija skoro sasvim omek{a, na pedeset kilograma boranije, trebasipati oko tri litre maslinovog uqa i oko pet kilograma oqu{tenog i iseckanogparadajza i sve se kuva jo{ oko sat vremena, dok voda gotovo sasvim ne ispari, a najelu se stvori fina, tanka korica.

Da bi nama, koji `ivimo van manastirskih zidina, do~arao ukus ovakopripremqene boranije, kuvar Evangelis je svoj recept zavr{io sa:”...i onda se jede kaoda je skuvana sa pili}ima”. Vi{e puta sam jeo u Hilandaru boraniju imoram da ka`emda se ne sla`em sa Evangelisom; pili}i ili bilo koje drugo meso, samo bi pokvar-ili ukus, a i da ne govorimo o tome {ta je zdravije!

U “mrsne dane”, me|utim, nedeqom i praznicima, boranija se ~esto pripremasa ribom.

Uglavnom se uzima, takozvana, bela riba: {karpina, orada, zubatac, ugor...dakle, plemenita riba koja je boqa za kuvawe, od takozvane, plave ribe - sku{e,

18

grad se nalazi mali vo}wak koji svake godine mnogo rodi, ba{ zahvaquju}i str-pqivosti i marqivosti Oca Simeona. Okopava vo}ke i, po potrebi, iz bunara, koji senalazi u vinogradu, zaliva. Stabla se povijaju od roda, ali ba{ zbog obilnog ploda,jabuke se sitne, ali veoma slatke. Nepreskane, razume se. I on uvek nastoji da sa~uvajabuke za bratiju do Uskrsa, jer, kao {to znamo, pred uskrs je veliti, {estonedeqnipost, jela se spremaju na vodi, pa je potrebno unositi vitamine, po{to su bogoslu`ewasvakodnevna, a traju i po deset sati, uz obavezna poslu{awa svakog monaha pojedi-na~no.

Otac Simeon je u manastiru napravio nekoliko magacina sa policama za vo}e,pa kako je jedne godine bio sve napunio, a “po slobodi”, jer on nosi ime SvetogSimeona, on donese ne{to jabuka i ovde, u keliju.

Desilo se, me|utim, da su sve jabuke do Uskrsa istrulile, osim jabuka ukeliji koje su ostale netaknute, zdrave i ~itave. Od tada, Otac Simeon uvek prvo,najlep{e i najboqe, donese u keliju Svetog Simeona. Wihov jak miris se {iri goto-vo ~itavom hilandarskom portom i bratstvo ih uvek najvi{e jede pred Uskrs, kaoblagoslov.

BUNAR SVETOG SAVE

Misli se da je Hilandar sazidan na steni, jer je ravnica oko manastira neka-da bila pod vodom, a zna se da je danas na oko 30 matara nadmorske visine, jer -uvek su se mora povla~ila.

Bunar Svetog Save se nalazi ta~no na sredini, izme|u kelije Svtog Simeona,u kojoj je preminuo, i loze Svetog Simeona, koja je iznikla iz kamena ~iji plodovipoma`u nerotkiwama da dobiju potomstvo. Tako, ve} sedamstotina godina. I ova lozaje jedan od predznaka kraja Svete Gore, a samim tim i ~itavog sveta. Jer, predaweka`e da }e sudwi dan do}i kada se loza Svetog Simeona osu{i ili ne rodi, kada seKarejska kelija Svetog Simeona sru{i ili opusti, da u woj nema monaha i kada saSvete Gore, iz manastira Iviron nestane ikona Bogorodice.

Svake godine, s prole}a, dolaze monasi iz svih svetogorskin manastira davide je li loza zapupila. I ona, uvek olista i lista}e...

U bunaru Svetog Save, voda kqu~a sa dna. Fina, pitka, slatka, uvek hladnavoda. To je bilo omiqeno mesto proigumana Save. Pre nekoliko desetina godina,primeti on ma~ke kako se igraju oko bunara, koji nije bio pokriven. U trenutku videda jedne ma~ke nema i on pozva radnike - jer manastir ~esto ima radnu snagu zaimawe i druge poslove napoqu - i oni po~e{e da izvla~e vodu. Do|o{e do dna alima~ke nije bilo. Trud, me|utim nije bio uzaludan, jer su o~istili bunar i stavilihlor. Sutradan, primeti{e svi, sa dowe strane manastira, u bazenima belu vodu. Malose za~udi{e, ali brzo odgonetnu{e; naime, ranije se mislilo da se ti bazeni, iz kojihse zaliva sve {to raste u Hilandaru, pune iz nakog malog izvora; sada je postalojasno da voda iz bunara oti~e ispod manastira i tako ba{ta, zahvaquju}i bunaruSvetog Save, nikada nije ugro`ena su{om.

17

Sve se pome{a i sipa u sud za slu`ewe, da se prohladi.Ovo jelo, “taranu”, ako bi trebalo porediti sa ne~im, mo`da bi mu, po ukusu,

najvi{e odgovarao - kavijar. Razlika je, ipak, velika, - ovo je, ipak, hilandarskojelo.

Slu`i se obi~no subotom i nedeqom, a u vreme Postova - bez uqa.

PR@EN PASUQ

Pasuq se otrebi i opere, pa se stavqa u lonac. Voda treba da prekrije pasuq.Kuva se toliko da se, raspadnuti pasuq vadi pre viqu{kama, nego ka{ikama.

Naravno, pritom se dobro pazi da se pasuq ne “uhvati” za sud u kojem se kuva.U posebnu tavu se sipa fino maslinovo uqe, a u wega - dosta krupno nase~enog crnogluka. Kada se luk dobro izdinsta, u wega se sipa oqu{teni i izrendani paradajz,aleva paprika, crni biber i, naravno - malo soli i malo za~ina “C”.

Sa tako prire|enom zapr{kom, dakle, bez bra{na, preliva se skuvani pasuq.Sve se dobro prome{a, pa se stavqa u rernu, jo{ desetak minuta, da se uhvati kor-ica.

Na isti na~im u Hilandaru se priprema i so~ivo.More, ispred hilandarske arsane i kod starog manastira Svetog Vasilija,

izuzetno su, rekoh, bogate ribom. ^esto, pri povratku, ~ekaju}i brod, primetimo tekkoji metar od obale i po desetak velikih oktopoda, razba{karenih na dnu.

OKTOPOD NA HILANDARSKI NA^IN

Oktopod, pripremqen na hilandarski na~in, omiqeno je jelo bratstva, sli idodatni rad kuvaru. “To je malo te{ko...”, zapo~eo je Evangelist, ali odmah zatim, uzsme{ak dodao da se gosti sami ponude za pomo}. Jer, svakog oktopoda treba izlu-pati, odnosno o kamen udarati, bar ~etrdsetak puta. I to - dok je jo{ `iv, takore}iodmah po va|ewu iz mora. U protivnom, ne mo`e da se skuva! Pri udarawu, oktopodpeni, pa mora da se pere i trqa.

Tako pripremqeni oktopodi se stavqaju u lonac, kuvaju kratko i izvade izvode.

Posebno se izre`e crni luk i propr`i na zejtinu, a zatim se dodaju koma-di oktopoda i jo{ malo propr`e, uz dodatak malo vode i soli.Kuva se...

Pred kraj, kad je oktopod ve} sasvim mekan, stavqa se pirina~ i kuva jo[izvesno vreme.

Isti slu~aj, ako su dodatak obareni makaroni. Ali, ako kao dodatak `elitekrompir, onda se on, oqu{ten i opran, stavqa ranije, da dobro omek{a i da popri-mi sav ukus.

Najzad - paradajz i per{un. Uop{te, ponovi}u i to treba upamtiti, svako jelo u Hilandaru, mora da ima parada-jz i per{un, ~esto - i origano. To mu daje ukus.Ina~e, oktopod mo`e da se kuva i sa malim crnim lukovima i “tada zaposlim celimanastir da ~iste...” (Kuvar Evangelis)

20

sardele, tune, i tako daqe.Postupak u kuvawu je isti, s tim {to se komadi ribe staqaju pri samom

re|awu, odmah preko boranije i luka.Na kraju se, kao i za prethodno jelo, sve preliva uqem i paradajzom.

Uop{te, paradajz se u Hilandaru koristi za sva jela.

RIBA

Kod ostrva, rekoh, ima velikih riba. Pomenuo sam “orfo” - kerwe i odstotinu kilograma. Od glave se pravi najboqa supa, ~orba. Zatim, ima velikih“kamenih” riba, takozvanih “babu{ki” koje su, tako|e, izvanredne za supu.

[karpina se kuva u vodi, zejtinu i origanu, a posle do|e i malo kiseline.Stavqaju se i cele glavice luka.

Riba je uvek taze. Koliko da, od mora - stigne do manastira. Dabome, jedna riba je boqa za kuvawe, druga - za pe~ewe. Orfo je najboqa,

najlep{a i, ako ho}ete i ako bratstvo mora da je kupi - najskupqa. Osim toga, okowe ima dosta da se radi; najgora ja za ~i{}ewe. No, kasnije }u, pomenuti dasku saekserima, preko koje se riba prevla~i i tako se skinu krqu{ti. Riba je debela, istakao meso, se~e se na par~i}e; svakom po par~e, mada gosti manastira znaju da uzmui dodatak; jednostavno, tako je ukusno spremqena, da je te{ko odoleti.

Komadi se usole i stave na “komarnik”, da ne idu muve, jer u Hiladaru nemafri`idera. Tako stoji otprilike jedan sat, taman da se riba stegne. Pre kuvawa sejo{ jedanput ispere i zatim re|a u veliku tavu.

Posebno se o~isti dosta crnog luka, koji se kuva u vodi. Kada je lepo sku-van, skida se sa vatre, luk se baca, a vodom se preliva pore|anan riba, da bude triprsta vi{e od we. Kada po~ne da kipi, odozgo se skida pena, obavezno se kutla~omskida i kada je ~isto, stavqa se zejtin i beli luk i kuva dok ne popije svu vodu. Tadase stavqa svetogorski {afran, iz hilandarske ba{te. (Ina~e, krokus, odnosno,{afran se bere dok je u cvetu. Dr`i se godinu dana i tek tada je spreman kao za~in).

[afran mu daju specifi~an, najboqi ukus i voda se `uti, kao da ima jaja.

TARANA

Po nazivu ovog jela, a kojim se slu`e hilandarski kuvari, moglo bi sepomisliti da je ovde re~ o jelu od testa, me|utim, za ovo izvanredno jelo, a opt kaoi sva jela u Hilandaru, jednostavno za pripremu, potrebna je ribqa ikra, morska, amo`e i re~na.

U Hilandaru se ~esto pravi, mo`e da stoji oko dva dana, ali, toliko je dobroi ukusno, da se veoma brzo pojede.

Ribqa ikra stavqa se u drvenu stupu i dobro se izlupa.Ikri se dodaje o~i{}eni beli luk i nastavi se lupawe, dok masa ne postane

kompaktna i dobro izme{ana. Sve se, potom, dobro posoli, sipa se maslinovo uqe, isve dobro prome{a.

Posebno se skuva dosta krompira u qusci. Krompir se oqu{ti i izgwe~i,poput pirea.

19

sat se ispr`i i po deset kilograma ribe. Pr`ena riba se slu`i sa: boranijom, makaronima, crnim patliyanom ili

krompirom.

PRIPREMAWE USOQENE RIBE

Riba koja se ostavqa za zimu, a ako su veliki ulovi, mo`e da je bude i zanekoliko godina , vremenom toliko poprimi so, da se, pre pripremawa, mora dr`ati,bar tri dana u vodi. Tada se izvadi, opere i o~isti od soli, po{to su joj krqu{tive} skinute, pre soqewa. Interesantno je kako to rade u Hilandaru. Postoje speci-jalne, velike daske u koje su zakucani ekseri. Prevla~ewem ribe, preko tih eksera,krqu{ti se skine za ~as, i bez velike muke.

A, sad jelo:U {erpu se stavqa dosta krupno ise~enog crnog luka, koji se naliva vodom

da ogrezne. Kuva se dotle, dok se luk sasvim ne raspadne. Potom se voda ocedi, akuvani luk baci. Ba{ tako! Nekoliko puta sa insistirao i zapitkivao kuvaraEvangelisa, misle}i da je, mada izvrsno govori srpski, ipak tu ne{to pobrkao. “Da,da...! Baci se...! Wegova funkcija u ovom jelu je samo da sosu, u kojem }e se kuvatiriba, da ukus i miris.”

Dakle, luk se baci,a u vodu u kojoj se kuvao doda se finog, hilandarskog{afrana, seckanog belog luka, soli i dosta zejtina.

U sos se pore|a riba, sve se polako dinsta, na slaboj vatri, a pred kraj jela- sipa se malo soka od limuna, ili limuntus, koji ima funkciju, kako re~e Evangelis,da iz jela izbaci “gustinu”, da ne bude te{ko za stomak.

Kako bratstvo Hilandara, nikada ta~no ne zna koliko }e vernika - poklonikado}i u posetu manastiru, za svaki slu~aj se, za ve~eru, priprema i krompir, iliboranija, mo`da, praziluk.

Sve {to pretekne, kako sam ve} vi{e puta ponovio, iznosi se na trpezu, sutraza ru~ak.

RIBA NA PIRIN^U

O~i{}ena riba ise~e se na par~ad, posoli i ostavi da malo odstoji. Za tovreme tava se nama`e maslinovim zejtinom i u wu se stavqa opran, nekuvan pirina~.Preko wega se nasla`e krupno ise~en crni luk, kolutovi zelene paprike, ako je ima,a preko svega, pore|a se riba.

U poseban sud sipa se mlaka voda, doda se malo bra{na; zatim so, sir}e,biber i origano, i sve se dobro prome{a.

Sa tim sokom se preliva riba u tavi, sve dok ne omek{a, a sok se nepotro{i.

PRAVQEWE MASLINOVOG UQA

Nekada davno, kada je hilandarsko bratstvo brojalo vi{e stotina monaha,masline su se, s rado{}u i u molitvi, brale ru~no. Stabala ima dosta. Sve su topotomci maslina Svetog Simeona i Svetog Save.

Posledwih decenija, me|utim, maline beru ma{ine. Dovedu se i radnici iz

22

U Hilandaru se uvek pripremaju dva jela. Uz pasuq, obi~no idu rezanci. A,rezanci su i drugo jelo i, ako se pone{to doda - slatki{!

HILANDARSKI REZANCI

U kqu~alu, malo osoqenu vodu, sipa se oko pet kilograma rezanaca, poklopese i ostave da se kuvaju.

Skuvani i oce|eni rezanci, zavisno da li je posan ili “mrsan” dan, preli-ju se, tako vru}i, maslinovim uqem i mrvicama od hleba, jer - u Hilandaru se, atako bi trebalo da bude u svakoj ku}i - helb NIKADA NE BACA!

Pred ru~ak, rezanci se preliju Tahinom, a Tahim je ne{to kao za~in, vrlosli~an tan - alvi, ali u te~nom stawu. Kupuje se u Solunu. Tahini se, uglavnom,stavqa da bi rezanci dobili ukus, ali i boju. Najzad, zato {to su rezanci,pripremqeni na ovaj na~in, jedan od retkih slatki{a u hilandarskoj kuhiwi, pa stogai veoma omiqeni.

]UFTETE OD [KOQKI

Iz mora se, u Hilandaru, rekoh - jede sve.Recimo, {koqke koje Evangelis zove “petilides” - ustvari dagwe koje se

kupuju i ovde, kod nas.[koqke se, najpre dobro operu i o~iste, a potom se stavqaju u vrelu vodu

da se otvore.U zasebnu takvu stavqa se dosta ise~enog crnog luk, prelije se maslinovim

uqem i ostavi da se dobro izdinsta. U izdinstani luk, stavqa se najpre bra{no, soi dosta crnog bibera.

[koqke, neso, izvadi se iz qu{tura, dobro se ocede, pa se pome{aju sa proprzenimlukom i bra{nom. Potom se ka{ikom vadi masa, oblikuje se }ufteta koja se zatimpr`e, sa obe strane na dobro zagrejanom uqu.

Od tri kilograma {koqki, ispadne puna, velika tepsija, pa se ovo jelo sma-tra i izda{nim, pored, zaista, izvanrednog ukusa.

Po{to u Hilandaru uvek ima dosta gostiju i prave se velike koli~ine, mogu}e je dase kuvar prevari i malo vi{e posoli, no, ni{ta ne mari i za to ima leka: stavqa sekiselina, nikada sir}e, ve} limun, deset - petnaest... koliko treba.Riba se, znamo, kuva subotom i nedeqom (osim, Velike Subote), i, obavezno, zapraznike, ali tada se kuva i po petstotina kilograma ribe.

Od glava se pravi supa. Dobro se skuva, procedi da nema kosti. U vodi, ukojoj se riba kuvala, stavqa se pirina~ ili rezanci i ta supa je najboqa, “boqa odpile}e”

PR@ENA RIBA

Riba se dobro opere, usoli i ostavi jedan sat. Ograman tigaw je ve} na{poretu. Komadi se uvaqaju u bra{no i pr`e. Bratstvo mnogo voli pr`enu ribu, a za

21

PUWENI PARADAJZ I PAPRIKE

Paradajz i paprike se gotovo uvek pune u dane kada se posti. Jer, to je takoukusno jelo, da bi svaki dodatak... riba, recimo... ostao za slede}i obrok.

U posne dane, dakle, iz hilandarske ba{te se nabere krupniji paradajz (iako,istine radi, treba re}i da je ovakvu gradiciju: na krupnije i sitnije nemogu}e prav-iti; svaki je veli~ine osredwe diwe) i `uto - zelene paprike, opet nekako sve jed-nake veli~ine. I, zaista, nije to samo estetski do`ivqaj; sasvim je sigurno da i one,rastu}i uz blagoslov, dobijaju takav izgled.

Paprikama se odse~e kapak i o~iste se od semenki. Paradajzu se, tako|e,odse~e gorwi deo i izdubi se. Dobro se operu.

Za to vreme, o~isti se dosta crnog luka, isecka i, izme{an sa posoqenimiseckanim per{unom, stavi da se pr`i. Kada luk omek{a, doda se paradajz koji smodobili izdubiv{i plodove; ako treba jo{ se malo isecka. Od za~ina - samo sveto-gorski, hilandarski, sveti origano. Na kraju, stavqa se pirina~. Sve zajedno se pr`idok ne dobije malo boju, a to se vidi kada fil gotovo sasvim “popije” vodu.

Izmakne se na ivicu {poreta, napune se paradajz i paprike, pore|aju u tavu,naliju vodom, vrate im se “{e{iri}i” i jo{ malo kr~kaju.

Mo`e da se jede toplo, a mo`e i hladno i nemogu}e je opredeliti se kadaje ukusnije.

Puweni paradajz i paprike su ~esto na hilandarskoj trpezi: zbog ukusa, alii zbog toga {to u plasteniku gotovo ~itave godine ima ovog povr}a.

PAPRIKE PUWENE RIBQIM MESOM

Puwene paprike se ne prave ~esto u Hilandaru, jer obi~no ima mnogo gosti-ju, a priprema zahteva dosta posla. Dodu{e, i gosti se anga`uju i poma`u: naberupaprike, skinu peteqke i semenke, operu ih.

Sve to se uradi dan ranije, uve~e. Tada se fil pripremi. Najpre se iseckadosta crnog luka i propr`i. Riba se o~isti, sameqe i stavi u ispr`en luk. Zatim,dosta per{una, malo origana (blagotvoran je za krv i srce), soli i pola kanteo~i{}enog pirin~a. Kada se i to propr`i, sve je spremno i ujutru se samo napunepaprike.

Svaka paprika treba da ima svoj “poklopac”. Pore|aju se u tavu, doda sedosta sitno iseckanog per{una i napuni se vodom. Kuva se i, kako voda isparava,paprikama se dodaje rendani paradajz i uqe i tako, dok ne popije svu vodu, a ostanesamo ukusan saft.

Dok se paprike kuvaju, tava je poklopqena.Za puwene paprike, riba ne mora da bude prvog kvaliteta, jer sastojci jelu

daju izvanredan ukus, tako da riba slu`i samo kao izvor proteina. Va`no je jedino,pre mlevewa, dobro je o~istiti od kostiju.

PAPRIKE PUWENE PASUQEM

I ovo, veoma ukusno jelo, mo`e se jesti i toplo i hladno. Ujesen mu je pravovreme, jer sve {to je potrebno za wegovo pripremawe nalazi se u hilandarskoj ba{ti.

24

najbli`ih mesta van Svete Gore.Obrane masline se stavqaju na velike pripremqenen plo~e, da ih ki{a opere.

Zatim se stave na veliki kamen, koji okre}e kow i masline se “biju”, udaraju. Stavqajuse u korpe, napravqene od kozje ko`e (pravi ih monah, u Karejskoj keliji - SvetiSimitrije), korpe se stavqaju u presu i ~etiri ~oveka ste`u. Uqe i voda izlaze zajed-no, ali uqe, kao lak{e, ostaje na povr{ini i jednostavno se pokupi. Prese se ste`ui po {est puna i uvek ispliva zejtin, ali je ono prvo uqe, koje se pojavilo napovr{ini, najboqe, naj~istije, najplemenitije, prozirno kao bistra izvorska voda.Odvaja se za kandila.

Iz jedne korpe se iscedi ta~no 12 “\uma”, a svaki “\um” ima 15 litara.Uqe se pravi od Svetog Dimitrija od Bo`i}a. To je bilo nekada, a danas...? Danas se~esto kupuje u Solunu, pa ipak, do|u gosti ba{ iz soluna i ho}e da ponesu malo ku}i.Bratstvo im ka`e da je uqe kupovno, ali oni ho}e, jer su ga probali - razlika jeogromna. Jer, u Hilandaru, uqe poprimi blagoslov.

A ja verujem da }e se hilandarsko bratstvo umno`iti i da }e opet, s rado{}ui molitvom, brati svoje masline.

IMAM BAJLDI

U dane, kada hilandarski monasi imaju razre{ewe na uqe, pravi se, dodu{ene tako ~esto, a re}i }u i za{to - “Imam bajldi!”

U hilandarskoj ba{ti se nabere plavi patliyan koji izgleda tako, da se dobi-je `eqa - `iv da se jede. Patliyan se dobro opere, odstrane mu se peteqke i svakise zase~e, po du`ini, na ~etiri mesta.

Udubqewa se filuju ise~enim belim lukom, per{unovim li{}em i soqu.Ovako pripremqeni patliyani pr`e se na uqu, sa svih strana, a toliko uqe “piju”,da, u Hilandaru, za jedan ru~ak treba, mal’te ne - velika kanta uqa.

Ovo jelo je, ustvari turskog porekla, a pravi naziv mu je, bar po re~imahilandarskog kuvara - “aman bajldi”. Kada je jedan Tur~in, ka`e pri~a, pripremioovo jelo, videv{i koliko patliyani “piju” uqe, uhvatio se za glavu i uzviknuo: “Amanbajldi!”, {to zna~i - “Aman, pu}i }u od muke!” Prizna}ete, vrlo originalno nazivza jedno jelo!

U posebnoj tavi izdinsta se dosta ise~enog crnog luka, pa se daqe jelopriprema ovako:

Red propr`enog filovanog patliyana, red crnog luka i per{una, pa sveispo~etka dok se masa ne utro{i. Gorwi red odnosno posledwi je - red patliyana.Tako pripremqeno jelo prelije se uqem u kojem se patliyan pr`io, sve se jo{ maloposoli, dospe se voda, da jelo ne zagori, pa se sve kuva, dok voda sasvim ne ispari.Jelu se, na kraju, dodaje oqu{teni i izrendani paradajz, jo{ malo per{una, i sve selagano protresa, ne me{a se, da jelo ne zagori.

I, opet }e Evangelis: “Jede{ k’o pili}e!”“Kakvi pili}i, Evangelise?!? Jeo sa hilandarski “Imam bajldi” i smelo

tvrdim - takvog jela nema nigde na svetu!”

23

Oce|ene tikvice se pune, a na kraju se svaka zatvori “poklopcem” - kri{komparadajza.

Tako pripremqene tikvice, kuvaju se na plotni {poreta ili u rerni.Tikvice se naliju vodom, da ogreznu. Kada su skoro gotove, preliju se sa jo{

malo maslinovog uqa i oqu{tenim, izrendanim paradajzom. Kuvaju se jo{ otprilikepola sata.

Gotove tikvice se pospu ise~enim per{unovim li{}em.

BRODET OD [KOQKI NA HILANDARSKI NA^IN

Od dagwi, ili mu{ula, pravi se i izvanredni brodet:[koqke se dobro operu i o~iste, zatim se, tako nekuvane, otvore i iz wih

se izvadi meso. Tako o~i{}eno meso stavqa se u blago posoqenu vodu i kuva se dokskoro ne po~ne da se raspada.

U posebnoj tavi ispr`i se dosta ise~enog crnog luka. U luk se doda parada-jz, oqu[ten i izrendan, i sve se kuva jo{ otprilike pola sata.

U luk i paradajz sipa se meso od {koqki, i posle kratkog dinstawa, jelu sedodaje opran i o~i{}en pirina~. Kada je pirina~ mek, u brodet se stavqa per{unovoli{}e, malo vina i so - na kraju.

Jelo je - izvanredno.

KROMPIR NA HILANDARSKI NA^IN

Pr`en krompir, kao pr`en, ali u Hilandaru se krompir sprema i na jedanspecifi~an na~in, a ukus...{ta da vam pri~am?

Za jedan obrok, ise~e se i po dva yaka krompira. Kuvarima poma`u gostimanastira, a i poneki od hilandarske bra}e, koji trenutno nemaju poslu{awa, a“besposlene ruke i um, |avo brzo zaposli”.

Krompir se opere, malo procedi i stavi u tavu. Ponekad su potrebna i~etvorica da posudu podignu i stave na vatru. Sipa se zejtin, obavezno per{un, so ivoda; toliko se sipa, da krompir u woj pliva. Kr~ka se na vatri, poklopqeno.

Kada voda uvri, stavi se dosta paradajza, ponovo poklopi i kuva, dok krom-pir u ne upije paradajz.

To je sve. Jednostavno, a izuzetno ukusno; ne mo`e da se poredi ni sa jed-nim poznatim jelom.

Na ovaj na~in, krompir se priprema i posnih dana, ali, razume se, bez uqa.Razlike u ukusu, skoro da nema!

JAJA NA PARADAJZU

Paradajz, opran, izre`e se na kolitove i stavi na vru}e uqe, u velike tave.Na kolutove, ali i izme|u wih, kada se ve} malo propr`e, stavi se sitno iseckanbeli luk, so i origano. Na svaki kolut se razbije po jedno jaje i jo{ malo pe~e.

Priprema se brzo, a hilandarsko bratstvo ga veoma voli.

26

Mlad, zreo pasuq i zelene, ili poluzrele paprike. Iziskuje malo vi{e rada, pa gakuvari pripremawu dosta retko, ili u specijalnim prilikama.

Pasuq se stavi u {erpu i kuva. Prva se voda baci, pasuq se ocedi i staviu vrelo maslinovo uqe, da se malo propr`i. Potom se nalije vodom, tek da ogreznei polako se kuva dok ne omek{a.

Za to vreme crni luk se o~isti i ise~e na rebarca, pr`i se da porumeni,malo se popra{i bra{nom i skine sa vatre. U luk se tada doda ise~eno per{unovoli{}e, seckani beli luk, malo aleve paprike, so, biber, a potom se sipa pasuq, zajed-no sa vodom u kojoj se kuvao. Sve se dobro prome{a, a ako ima malo vode, sipaseodgore jo{ malo tople vode.

Tom smesom se pune o~i{}ene zelene paprike, re|aju se u tavu, a vi{akpasuqa, ako ga ima, stavqa se izme|u paprika.

Paprike se preliju vodom, doda se jo{ malo maslinovog uqa i jelo se polakokr~ka jo{ otprilike pola sata. Dok paprike ne odmeknu.

Ukusno je, kako rekoh, i toplo i hladno.

ZAPE^ENI PRAZILUK

Bilo nas je dvadesetak za trpezom. Jeli smo neko fino i ukusno jelo, a danismo znali {ta, zapravo, jedemo. I, mada se za trpezom ne govori, ili bar, {tomawe... naga|ali smo {ta bi to moglo biti. Najpre smo “govorili” pogledima, a zatimi poluglasno “priznali poraz”.

Divni otac Nikanor, koji je sve to iz prikrajka pratio, bez re~i, samo sesme{kao.

Zamolio sam ga...- A, vi to ne jedete! Napravio je malu pauzu, a zatim dodao: “Praziluk!”- Kako da ne, O~e...! Istina, ovako pripremqeno, nikada ne bismo

pogodili...!”A, pripremawe je lako i jednostavno, da jednostavnije ne mo`e biti:

Praziluk se o~isti i opere. Zadr`i mu se samo beli deo. Potom se, bez rezawa, sla`ejedan do drugog. Odozgo se pospe soqu, seckanim per{unom, nalije se zejtin i vodetoliko, da praziluk ogrezne. Tek toliko, da jelo ne zagori.

Jelo se kuva dok praziluk ne omek{a, a tada se dodaje paradajz, onaj isti -oqu{ten i izrendan, sve se jo{ malo kr~ka i, jelo je gotovo!

Npomena: zape~eni praziluk se jede i u posne dane, razume se bez zejtina,sli verujte mi na re~ - razlike gotovo da nema; oba jela su tako ukusna, daparafriziram Evangelisa - “prste da poli`e{!”

TIKVICE SA PIRIN^EM

Tikvice za puwewe se oqu{te, izdube ka{ikom, operu i ostave da se ocede.Oqu{ti se dosta crnog luka, sitno isecka i stavi u tavu, sa malinovim uqem, da semalo izdinsta. U izdinstani luk se sipa pirina~, prethodno otrebqen i opran, sve seto jo{ malo dinsta, a zatim nalije oqu{tenim i izrendanim zrelim paradajzom samalo vode. U ovu smesu se stavi dosta ise~enog per{unovog li{}a, malo miro|ije isoli.

25

Posebno, oqu{titi paradajz, izbaciti semenke i ise}i na komadi}e, pa zajed-no sa bosiqkom, per{unom, origanom, listom anisa i lovora, ume{ati u boraniju.Tada se posoli i popari po ukusu. Jo{ izvesno vreme odstoji u sudu na kraju {pore-ta.

SIR

Uvek, kada je po Tipiku razre{ewe, sir se iznosi na trpezu. Nekada, kada suse, na hilandarskim metosima, u velikom broju gajile koze i ovce, manastir se otudasnabdevao mlekom i sirom. Danas, mawa koli~ina sti`e sa Kakova. Ina~e, uglavnomse kupuje.

Na kri{ke sira, mo`e da se stavi malo origana i da se prelije maslinovimuqem, a mo`e i “na suvo”. Par~e sira i luk iz ba{te i ~a{a hilandarskog vina, imali ~ega lep{eg?

Jedu se i makaroni sa sirom, a pravi se i pita, uz dodatak zeqa.

LEKOVITE TRAVKE, ^AJEVI

^itava Sveta Gora je puna lekovitih travki, a najvi{e ih je na planini Atos.^ajevo se prave od lipe (ima ih u samom manastirskom krugu - kod grobaSvetoga Simeona i iza crkve, kod bolnice), nane... {to je nama poznato...

me|utim, reko{e mi, svaku travku, sa Svete Gore, koju skuva{ - lekovita je.U Hilandaru ima mnogo kantariona, trave sa `uto-crvenim cvetom. Bere se

i stavqa u zejtin i 40 dana odstoji na suncu. Nema ni~ega lekovitijeg za rane bilokoje vrste i nema te rane koja za dva dana ne zaraste.

Kantarion se, tako|e, upotrebqava i za bolove u stomaku, glavoboqu i pri-tisak.

Kuvana lubenica je izvanredan lek, verujem da ovo prvi put ~ujete - za srce!Kora se odvoji, a, lubenica se skuva, i mlaka popije!

U Hilandaru, postoji i p~elarnik.Jo{ je Starac Nikanor, do{av{i iz rodnih Divaca, 1927. Godine, resdr~io jedan pros-tor oko manastira (“I ubod p~ela je lekovit, samo ako p~elama prilazi{ saqubavqu!”). Dobijaju se: livadski, bagremov, {umski - takozvani “sosura”. Taj jenajboqi, malo gu{}i, a lekovit za sve: stomak, plu}a, `u~, jetru. Svako jutro, poka{i~icu, “na {te srca”, mada bratstvo stavqa med i na kuvane makarone.

SALATE

Rekli smo da, u hilandarskoj ba{ti, ra|a svako povr}e. Tako|e je ve}napisano o plasteniku, u kojem ve}im delom godine ra|a. Zimi, me|utim, od salate,bratstvo jede kupus i, u svako doba omiqen luk. On se uglavnom, i ne se~e; onako,samo na pola, pa se grize kao jabuka.

S prole}a, izbor je veliki, pa ipak ne mo`e da se zamisli obrok bez luka:maldog i starog.

Zelena salata, koje u hilandarskoj ba{ti ima ve} od Blagovesti, bere se ijede u velikim koli~inama. Ho}u da ka`em da gostiju uvek ima dosta, pa za jedanobro ide i po nekoliko kofa. Salata se dobro opere, stavqa u poslu`avnike, otpri-

28

MLEVENI PARADAJZ

U sva hilandarska jela se, primetili ste, obavezno stavqa paradajz!Leti, to je sve`, tek ubrani paradajz. Samo mu se skine ko`ica, a zatim

krupno ise~e i stavqa kao najgorwi sloj jela.U plasteniku, rekoh, povr}a ima ve}im delom godine. Zelena salata, recimo

na trpezi je ve} od Blagovesti (25.mart). Me|utim, da bi neophodnih vitamina biloi zimskih dana, kada vetrovi zafiju~u, a snegovi pokriju pitomu dolinu, potrebno je,obi~nu foliju, kojom je sada prekriveno tih {ezdesetak kvadrata zemqe, zamenitipleksiglasom. A, za to, manastir nema novca, jer - mada }up Svetog Save i daqe pre-liva - to je dovoqno da se ugoste gosti - poklonici, da se poma`u studentiteoloziu domovini, da se delovi manastira renobiraju, kako bi uvek bio Srpski DuhovniFakultet, {to je, evo, ve} gotovo 800 godina. Pa, pomi{qam: {ta je pedeset hiqadamaraka, za dvadesetak miliona Srba koje hilandarsko bratstvo pomiwe u svojimmolitvama?!?

Ba{ zbog improvizovanog plastenika, treba misliti na zimu, pa se ~itavogleta meqe pradajz za hladne dane. To su velike koli~ine; svako bure ima najmawe petstotina kilograma. Na svaki kilogram paradajza, stavqa se ka{i~ica soli i istotoliko konzervansa. Tako pripremqen, mo`e da stoji tri godine i vi{e i uvek je -kao da si ga tek ubrao.

Buri}i se stavqaju u dowe prostorije, u kojima je uvek hladovina, gde se~uvaju i zejtin, sir, jaja... gde se, uostalom, ve} osam vekova ostavqa zimnica.

“Dovoqno je - ka`e Evangelis - sipati taj paradajz i malo zejtina i -prste da poli`e{!”

TIKVICE KAO KROMPIR

Odabrati {to mla|e tikvice, oqu{titi i - ne dubiti ih. Iseku se krupno,operu i ostave da se ocede.

Oqu{ti se i ise~e dosta crnog luka, koji se stavi u tavu, prelije masli-novim uqem i malo prodinsta.

U prodinstani luk, pore|aju se tikvice, sve se prelije sa malo vode i ostavida se polako dinsta.

Kada tikvice omek{aju, preliju se sa oqu{tenim i izrendanim paradajzom,pospu ise~enim per{unovim li{}em i sve se dinsta jo{ pola sata.

Ovako pripremqene tikvice, “jedu se kao krompir”, rekao mi je Evangelis,a {ta zna~i :”sli~no se priprema , a sli~an mu je i ukus.”

PROPR@ENA BORANIJA SA ZA^INSKIM,SVETOGORSKIM TRAVAMA

Boranija se o~isti, opere i prepolovi. Crni luk se o~isti i isecka. Beli lukse, tako|e, sitno isecka. U tavi se zagreje uqe i na wemu se propr`i crni i beli luki iseckani koren anisa, dok ne po`uti. Tada sipati vodu i dodati zrnca korijandara.Na sve to, sipa se boranija. Posuda se pokrije i dinsta se sok mahune ne omek{aju.

27

i dobio na poklon. Ovde se sejalo`ito, onde raslo vo}e, tamo - vino-grad ili p~eliwak. Stalni gostiHilandara rado pomognu hilan-darskoj bra}i, ali to je samo “kap umoru”. Pa, tako, mnogi vo}wacimora{e da se prepuste sami sebi.

Jabuke u vinogradu svakegodine lepo rode, tu je Otac Simeon;on o wima brine. Ima i prili~anbroj duwa, jer one ne tra`e speci-jalnu negu. Bratstvo Hilandara volislatko od ovog vo}a.

U jesen, kada se oberu ilisame otpadnu, duwe se najpre lepooperu, o~iste, a zatim sa malo vode,stave u kazan. Nalo`i se vatra sve seto lepo kuva na tihoj vatri. [e}erse ne meri, jer Hilandarci ve}dobro znaju koliko {e}era ide nakoji kazan. Voda je iz bunara SvetogaSave. Kada se slatko dobro skuva,sipa se u }upove i ostavqa za zimu.

Bez ikakvih dodataka ikonzervansa, stoji godinu dana, a usvakodoba izgleda “kao da jepravqeno danas”. Slatko od duwa seslu`i za Praznike i kada nemamnogo gostiju, jer brzo ode, a doidu}e sezone treba ~ekati. Bratstvuje, svakako, potrebnije, pogotovu zavreme Velikih Postova, zbog vitam-ina.

Kada u manastiru ima mnogo gostiju, slu`i se ~uveni HILANDARSKIRATLUK. I, dugo godina sam mislio da se ovde i priprema; jedva sam prihvatio daje to kupovni ratluk, ali u Hilandaru on poprimi blagoslov i, sasvim sigurno, da se,van ovih zidina, ni sli~an ne mo`e pojesti.

SUPA OD KROMPIRA S POVR]EM

Najpre se o~isti i isecka povr}e. Luk se sitno nasecka. Beli deo praziluka,{argarepa, celer i koren per{una, o~iste se, operu i iseckaju na koluti}e. U posuduse zagreje uqe (naravno, ako je dan razre{ewa na uqe) i u wemu se, dodav{i malovode, propr`i luk. Tada se doda iseckano povr}e i kr~ka se dok povr}e upola neomek{a. Sipa se toliko vode da sve bude pokriveno. Kuva se na tihoj vatri, dok se ikrompir i povr}e ne raskuvaju. Na kraju se doda sitno iseckan per{un i origano.

30

SVETI SAVA

Sveti Sava - {kolska slava, ceweni po{tovan u ~itavom pravoslavnom svetu,najvi{e je, svakako, slavqen na Svetoj Gori,jer je za sv manastire u~inio mnogo. ZaHilandar - najvi{e. Zajedno sa svojimocem, Svetim Simeonom miroto~ivim, podi-gao je manastir 1198. godine, borio se uonim te{kim vremenima za pravoslavqe,izborio za samostalnost srpske pravoslavnecrkve, 1219. godine u Nikeji. Nekada{wisrpski princ, Rastko Nemawi}, sada je kaomonah Sava i{ao bos, hranio se hlebom ivodom, delio je sirotiwi i najvi{e vreme-na provodio u molitvi. Zavr{iteq je proceshristijanizacije u na{em narodu.

Stradala~ka `rtva Svetog Save, zaspasewe drugih, pored svih svojih darova ipodviga, od Boga je dobio dar posmrtnogmu~eni{tva, jer spaqivawe wegovog svetogtela na Vra~aru, 1594. godine, bilo je svo-jevrsno stradawe, posle telesne smrti.

Sinan - pa{a je, spaliv{i svetekosti, mislio da Svetoga Savu preda zabo-ravu. Me|utim, od tada su jo{ vi{e poja~aniuticaji i prisustvo Svetog Save. Wegov likje bio sve `ivqi, sve prisutniji u du{ina{eg naroda koji ga slavi, uz zahvalnost zasve {to je u~inio za srpski rod iskazujeuzvi{enu qubav svom U~itequ.

like za ~etvoro - petoro, zatim se sipa zejtin, sir}e i so. UVEK, prvo uqe, pa sir}eodozgo.

Paradajz, osim {to se stavqa u svako jelo, obavezno je na trpezi u sezoni,dakle, najmawe devet meseci u godini. Se~e se na kolutove, sipa maslinovo uqe ilibez wega, u zavisnosti od dana, posoli i stavi dosta iseckanog luka. Paradajz, lep,krupan, sladak.

Retko se pravi ZAZIKI. Na hilandarskom metohu, u Kakovu, van Svete Gore,ima ne{to ovaca i povremeno stigne kiselo mleko. Onda se na kolutove iseku kras-tavci, sitno beli luk, so i izme{a sa kiselim mlekom.

Salata od meli|ana (plavog paradajza), sli~na je ajvaru, samo bez paprike. Uzme se, dakle, plavi patliyan, stavi u `ar i, zatim, o~isti od kore, odnosno ostanesamo sredina. Sameqe se u ma{ini za meso (u Hilandaru se meso NIKADA ne jede,ali ma{ina je tu za plavi i crveni paradajz), stavi se beli i crni luk, so i limuni dobro izme{a. Fenomenalno.

SLATKI[I

Slatki{i, po Tipiku, mogu da se jedu svakog dana, osim, recimo VelikogPetka, jer je to tu`an dan, monasi ne jedu ni{ta, hrane se suzama i ~itavog dana suu crkvi.

Kada se mesi hleb, na primer, me|u gostima je uvek po neko koji ka`e:“Danas }u da napravim pitu!”, jer on to ume.

PITE BUNDEVARA. Bundeve iz hilandarske ba{te se o~iste, operu, izren-di{u i malo propr`e, sa {e}erom. Onda se u tepsije, jer se uvek pravi vi{e tepsi-ja... re|a: red testa, red bundeve, red testa... tako, pet - {est slojeva. Isto se pravii od jabuka.

Za sve mora da bude po|ednako; to jedu svi; nikada nema razlike, izme|ubratija i gostiju.

PALA^INKE.

Umuti se smesa od jaja, bra{na, vode i malo soli i naprave pala~inke.Filuje se pekmezom koji su napravili monasi. U Hilandaru se pravi mnogo pekmezai slatka, jer ima mnogo {qiva i jabuka. Uop{te, od sveg vo}a se pravi slatko ipekmez. Kuvari nemaju mnogo vremena, pa obi~no do|e Otac Arsenije, ali i svi ostalipoma`u. Vo}e se pere, o~isti i zna se, koliko {e}era za jednu tavu, treba. Kada seskuva, stavjqa se u zemqane }upove i stoji, “kao da je danas pravqeno”, godinu -dve, koliko treba, mada se obi~no potro{i od sezone do sezone. O }upovima brineOtac Arsenije i, kada se ne jede sa zejtinom, mera potro{we je: jedan }up - za jedandan.

SLATKO OD DUWA

Vo}a je u Hilandaru nekada bilo znatno vi{e. Na`alost i vo}kama trebaposve}ivati vi{e pa`we, {to monasi ne mogu da postignu. Hilandarski posed jenajve}i na Svetoj Gori od svih manastira, jer je Sveti Sava dosta kupovao, ali dosta

29

gao kraq Milutin, jedan odnajve}ih ktirora manastiraHilandara. Velika trpezarija, ukojoj ima mesta i za pet stotinaqudi, `ivopisana je u 16. veku inekada je bila puna monaha.

Danas, kada je bratstvosvedeno na 25 qudi, “obi~nih dana”se ru~ava i ve~erava u malimtrpezarijama na spratu, [to ima isvoju prakti~nu stranu, jer je kuhi-wa nadohvat ruke.

Po zavr{enom obedu ipo{to se zablagodari Gospodu,monasi se povla~e u svoje kelije, agosti, u miru i ti{ini, uvek izno-va, otkrivaju predawa, obi~aje,~uda...Velike Carske Srpske Lavre.

32

BO@I]

Praznovawe Bo`i}a nas podse}ana najve}u Bo`iju milost, po kojoj je na sebeprimio telo ~ove~je, kako bi qudimapokazao put spasewa.

Na dana{wi dan, u sirotiwskojpe}ini Vitlejema, sveta Marija je rodilaSpasiteqa Isusa Hrista, povila ga i stavi-la u jasle na seno. Tada nad Vitlejemomsinu velika svetlost pred o~ima pastira, aiz svetlosti iza|e an|eo bo`iji i re~e:

“Evo javqam vam veliku radost:danas nam se rodio Spasiteq Isus Hristosi to ovde u Vitlejemu...!” An|elizapeva{e:”Slava na visini Bogu i na zemqimir, a me|u qudima dobra voqa!”

USKRS - PRAZNIK NAD PRAZNICIMASpasiteq je rekao: “Ne bojte se! Ja sam pobedio svet! Kao {to je, posle

Velikog Petka, do{ao Vaskrs, tako je uvek na kraju pobe|ivala Bo`ja Istina iPravda.

Sedam dana pred Uskrs, u Hilandaru se, kao i u svim pravoslavnim crk-vama i manastirima {irom sveta, mal’te ne, ne izlazi iz crkve, radiBogoslu`ewa.Veliko bdewe, slu`ba strasnih Jevan|eqa, posve}ena je stradawima Hristovim.Uskr{wi obi~aji:

Jedan je vezan za na{ jezik, na{e re~i, na{e me|usobno qudsko opho|eweu periodu Uskrsa.

Svetla nedeqa: Uskr{wi praznici su najsve~aniji, najsvetliji, najrados-niji u toku liturgijske godine. Pravoslavni hri{}ani se tih sedam dana, ujutru,u podne, uve~e, pozdravqaju iskqu~ivo pozdravom, kojim sa`imaju svu svoju veru,svu svoju nadu, sav duhovni sadr`aj i sav izliv radosti - Hristos Voskrese!Zna~i, Hristos je pobedio smrt, ustao iz mrtvih, darovao svetu i qudima -`ivot!

Odgovor glasi: Voistinu voskrese! (na crkvenoslovenskom) ili Vaistinuvaskrse! (na srpskom)

aja se farbaju u crveno. Crvena boja simboli{e `ivot, pobedu `ivotanad smr}u. Jaje, kao dar, kojim hri{}ani jedni druge daruju, odabrano je, jerpokazuje da, ispod naizgled mrtve quske, nastaje `ivot. Crvena boja je slika krvi,prolivene `rtvene Hristove krvi, prolivene na Veliki Petak, a rumenilo ozna~ava`ivot, `ivo bi}e; simbol zaskrsewa, pobede...!

Kuvar Evangelis mi je rekao da, dodu{e retko, zbog nemawa vremena, pripre-mi i drugu varijantu ove supe: kada su krompir i povr}e skuvani, supa se ocedi udrugu posudu, a smesa se ispasira, u wu se ume{aju mlevene `itarice i sve se toponovo vrati u supu. Kratko se kuva, a zatim pomeri na kraj {poreta, dodaju}i per{uni origano.

KOJE VO]E RASTE NA POSEDU

Na hilandarskom posedu i na metosima van Svete Gore, raste sve vo}e:jabuke, kru{ke, {qive...lubenica ima dosta. Sade se diwe, ima oraha i badema. Biloje mnogo limuna i pomoranyi, ali sada ima malo monaha, molitve, svakodnevnaposlu`awa, pa nema ko da neguje vo}ke.

BAREWE JAJA ZA USKRS

Za uskr{we praznike, u Hilandaru bude i tri stotine gostiju, iz domovine,ali i iz svih krajeva sveta. Najve}i deo dana se provodi u crkvi, u molitvi. Ono malovremena, ako ostane za san i ako vremenske prilike dozvoqavaju, gosti odremaju uhilandarskoj porti.

Na Veliki ^etvrtak, ispred crkve se peru jaja. Koliko? Zavisi od gostiju alinikada mawe od hiqadu.

Ujutru rano, pali se kazan. U vodu se stavqaju farba i sir}e. U korpe seposla`e po pedeset jaja i samo se zamo~e u kazan. Po{to su jaja obarena, krpisom, samalo zejtina, blago se prebri{u.

Pvog dana Uskrsa, posle bogoslu`ewa, stare{ina blagoslovi jaja, donesu seratluk, kafa i ~aj. Svi se ~aste i svi dobiju po jedno jaje. To je blagosloveno jaje.

Za trpezom, kasnije, jaja se jedu, uz ribu, sir, salatu.U vreme velikih praznika, jede se u staroj trpezariji, koju je po~etkom 14. veka podi-

31

VAVEDEWE PRESVETE BOGORODICE

Za{titnica Svete Gore i svih svetogorskih manastira je PresvetaBogorodica.

Slava manastira Hilandara je Vavedewe Presvete Bogorodice, 21. novem-bra (po starom) odnosno 4. decembra (po novom kalendaru). Dan je posve}enspomenu na presvetu Devu Mariju, kada se posvetila Bogu.

Bogoroditeqi, A}im i Ana, molili su Boga da ih usre}i detetom,obe}av{i da }e mu dete posvetiti. Bog je primio wihovu molitvu i da im k}er.

Kada je devoj~ica napunila tri godine, roditeqi su je, da bi ispuniliobe}awe, odveli u hram i predali prvosve{teniku. Pred vratima su ih ~ekalisve{tenici, pevaju}i crkvene pesme. Prvosve{tenik Zaharije je radosno prihva-tio i odveo u najsvetiji deo crkve, gde niko nije smeo da ide. To je bila voqaBo`ija i trogodi{wa devoj~ica je tu ostala da se vaspitava i spremi za velikuslavu koju joj je Bog odredio.

treba me{ati da ne “uhvati”.Tada na pasuq naliti vodu ukojoj se kuvao, toliko daizgrezne i daqe se kuva natihoj vatri.

Za to vreme, o~istise i nasecka crni luk, per{uni celer. Luk se propr`i nauqu, pa mu se doda mlevenapaprika, so, per{un, celer iiseckani beli luk. Prome{ati,pa dodati pasuq. Ako je suvi{egust, dodati jo{ vru}e vode iponovo dobro prome{ati.

Paprike se operu,odre`u im se peteqke ikapice, o~iste se od semenki inapune pasuqem. Slo`e se utavu, preliju supom od pasuqai stave u zagrejanu rernu da sepe~e oko pola sata.

Jelo je izuzetno ukus-no i toplo i hladno, ali, na`alost, retko se u Hilandarupreprema, jer zahteva dostaposla.

PAPRIKE SPRAZILUKOM

Praziluk se o~isti,opere i odse~e se zeleno perje,koje se tanko isecka i propr`ina uqu, odnosno, prokuva navodi. Posle petnaestal minuta,dodajte o~i{}enu i na kockiceiseckanu papriku, dobro seprome{a, posoli, stavi senekoliko lovorovih listova,seckan per{un, origano i so.Dinstati ne du`e od desetakminuta.Bele stabqike praziluka seprokuvaju u osoqenoj vodi.Ocede i slo`e na dinstanume{avinu. Sud poklopiti idinstati jo{ oko pola sata natihoj vatri. Slu`i se hladno.

34

LAZAREVA SUBOTA (VRBICA) ILICVETI

velikim praznicima dolazili su Jevreji izsvih krajeva u grad Jerusalim da se u dru{tvu moleBogu i da sve~anije proslave praznike.A kako je paska bila najve}i jevrejski praznik, to jepaski bilo mnogo sveta u jerusalimu.

I Hristos je svake godine dolazio uJerusalim. Kada mu je bila ~etvrta godina javnog radai kada je Hristos po{ao u Jerusalim da i ~etvrtupasku kao javni u~iteq provede u Hramu jerusalim-skom, sti`e mu glas da je wegov qubimac Lazar jakobolestan. Lazar je bio iz Vitamije, a to je jedno maloselo blizu Jerusalima. ^uv{i o Lazarevoj bolestiHristos ode u Vitamiju i kad tamo sti`e na|e Lazaramrtva. Ve} je ~etiri dana pro{lo otkako je Lazarumro, ali Bog je naredio da Lazar umre samo zato dase na wemu poka`e sila Bo`ja. ^im Isus do|e dogroba u kome Lazar mrtav le`a{e, zovnu Lazara izglasa: - Lazare, iza|i napoqe. I Lazar iza|e blatwavpo rukama, i po nogama, i po licu, i pripoveda. Ovosve prisutne za~udi, i svi koji to vide{e i ~u{everovahu da je Isus sin Bo`iji.

Na {est dana pred pasku po|e iz Vitanije uJerusalim i kad be{e blizu Jerusalima posla svoja dvau~enika u obli`we selo rekav{i im: Idite u selo kojeje pred vama i odmah }ete na}i magaricu privezanu imagare s wom, odve`ite ih i dovedite. Ako vam kore~e {to, ka`ite trebaju gospodu i odmah }e ih dati.U~enici otido{e i u~ini{e sve kako im je re~eno, idovedo{e magaricu i magare, metnu{e na wih haqinesvoje pa posadi{e Hrista na magare i po|o{e uJerusalim. U Jerusalimu se ve} ra{~ulo o vaskrsuLazarevom i zato sada mnogi do|o}e da do~ekajuHrista. Videv{i ga iskazahu mu najve}e po{tovawe.

Jedni su u znak po{tovawa bacali gran~icepo putu po kojima je Hristos prelazio, a drugi su pro-stirali svoje haqine i pevali mu sve~anu pesmu, osana, spasewe sinu Davidovom, blagosloven si ti kojiide{ u ime Gospodwe, o sana, mili sine. Za spomenovog sve~anog ulaska Hristovog u Jerusalim, crkvana{a pomiwe i vaskrs Lazarev, pa zato propovedCvetni glasi: Uveravaju}i pre stradawa da }e bitiop{te vaskrsewe, iz mrtvih si podigao Lazara, zato imi kao deca nose}i znak od pobede tebi, pobeditequsmrti vapijemo ko sana na visini, blagosloven si kojiide{ u ime Bo`je.

PE^ENA PAPRIKA S PLAVIM PARADAJZOM

Paprike i plavi patliyan se operu, odre`u im se peteqke, prema`u se uqemi ispeku u rerni. Kad omek{aju, izvade se, ohlade, oqu{te, o~iste od semenik i iskeuna kri{ke. Beli luk, per{un, celer i miro|iju sitno iseckati i u tavi se, na uqu,zagreje, ali se ne pr`i. Dodati, zatim, paprike i plavi patliyan, posoliti, prome{atii pustiti da jelo odstoji. Jede se dok je toplo.

GUSTA SUPA OD KROMPIRA I [ARGAREPE

Velike krompire iz hilandarske ba{te (svaki te`i gotovo pola kilograma),kuvar, wegov pomo}nik, monasi koji trenutno nemaju drugin poslu{awa i mi, gosti -operemo, oqu{timo i iseckamo na kockice. Isto uradimo i sa {argarepama, iseck-av{i je na tanke koluti}e. Ako je dan razre{ewa na uqe, iseckani luk se propr`i;ako je, pak, posan, luk samo omek{a u toploj vodi. Doda se pripremqeni krompir i{argarepa, posoli, poklopi i kuva na tihoj vatri, jer, “sve {to je brzo to je i kuso”.Kada povr}e omek{a i supa se zgusne, posuda se izmakne na kraj {poreta i doda sesitno iseckani per{un i hilandarski origano.

GULA[ OD BORANIJE

Crni luk se o~isti i isecka na rezance. Boranija, o~i{}ena i oprana, pre-polovi se. Paprike se o~iste od semenki i iseku na tanke kri{ke. Luk u vodi (ili uuqu) prokuvati (odnosno, propr`iti) da omek{a. Boraniju zaliti vodom, dodati soli,slatku crvenu papriku (“{to raste kraj Morave”), origano i kantarion. Kuvati dokdobro ne omek{a, a zatim dodati prokuvan (propr`en) luk. Po potrebi, dolivati vodu.Pri kraju kuvawa, dodati iseckan paradajz, seckan per{un i maj~inu du{icu. Posudupomeriti na kraj {poreta, ne da se kuva, ve} tek toliko “da se smiri”.

REZANCI SA GRIZOM

U Hilandaru se ~esto, kao drugo jelo, pripremaju rezanci sa grizom.Prepremawe ovog jela je jednostavno:

Dok se rezanci kuvaju u blago posoqenoj vodi, u drugu tavu se sipa uqe, pakad se dobro zagreje, u wega se stavqa griz, koji se pr`i dok blago ne po`uti. Takavgriz se poprska vodom da malo nabubri.

Kuvani rezanci ispreu se mlakom vodom, stave se u tavu sa grizom, dobrose izme{aju i jo{ malo pr`e, da se dobro zagreju.

Tako pripremqene rezance mo`ete jesti samo sa {e}erom, ali je ukusnijekada im se dodaju samleveni orasi, bademi, ili le{nici, kojih u Hilandaru, rekoh,ima u izobiqu.

PAPRIKE PUWENE PASUQEMPasuq se opere i dan ranije stavi u vodu da odstoji. Ujutru se ta voda odli-

je i pasuq se kuva u sve`oj vodi. Kuva se kratko, posuda se skloni sa vatre, poklopii ostavi da se u vodi ohladi. Zatim se ocedi, pa propr`i na maslinovom uqu. ^esto

33

POGA^A SA KISELOM VODOM

POTREBNO JE: 1 kg o{trog bra{na, 1 {oqa uqa, 1/2 kesice pra{ka za peci-vo, so, kisela voda.

Bra{no prosejati, posoliti, dodati pra{ak za pecivo, prome{ati. Testozamesiti sa kisleom vodom tako da bude {upqikavo. Rastawiti u podmazan pleh,izbosti viqu{kom i pe}i.

PRAZILUK SA MASLINAMA

POTREBNO JE: 500 g praziluka, 100 g ise~enih maslina, sok od limuna, so.Praziluk oprati, skinuti zelene listove, a bele delove struka ise}i na tanke

koturi}e. Staviti u duboku zdeliCu pa posoliti. Masline iseckati, izme{ati sa prazilukom, preliti sokom od limuna pa

slu`iti.

POHOVANE PE^ENE PAPRIKE

POTREBNO JE: 10 mesnatih paprika, margarin, mrvice, bra{no, so, belibiber.

Mesnate duga~ke, ili babure, paprike, oprati, osu{iti, ispe}i na `aru ioqu{titi. Staviti ih na |ev|ir da se ocede. Posoliti. Rastopiti margarin, ali nesasvim. Paprike prvo dobro uvaqati u bra{no pa u margarin, a zatim u mrvice. Sudkoji se mo`e izneti na sto podmazati margarinom ili uqem, pore|ati paprike i pe}i10 minuta u zagrejanoj pe}nici. Posuti biberom i slu`iti tople, a ukusne su i hladne.

SITNE BARENE TIKVICE

POTREBNO JE: 8 sasvim malih tikvica, 3 ka{ike sitno prosejanih mrvica,margarin, per{unov list, so, biber.

Tikvice treba da su toliko sitne da se ne mogu nadevati. O~istiti im spo-qnu koricu cele skuvati u slanoj vodi i dobro ocediti. Zagrejati margarin ipropr`iti mrvice da budu braon ali da ne zagore. Tikvice malo posoliti uvaqati umrvice i re|ati na tawir. Posuti per{unovim listom i biberom.Po `eqi zakiseli.

PIHTIJE OD POVR]A

POTREBNO JE: 1 do 2 kg raznog povr}a zavisno od godi{weg doba (po 100do 200g). Boranija, gra{ak, {argarepa, keq, kelerabe, karfiol i dr. 2 ka{ike vin-skog sir}eta, 8 listova belog `elatina, 2 mawa kisela krastavca, 1 kuvana cvekla, so,per{unov list, uqe.

Povr}e oprati, o~istiti i obariti u slanoj vodi. Svu zelen, osim gra{ka,ise}i na reznace i kolitove, staviti u |ev|ir i ostaviti da se ocedi.

U staklenu zdelu, okruglu ili duguqastu, slagati zelen. U sredinu stavitiboraniju, pa okolo praviti ven~i}e od ostalog povr}a. Pouqati. @elatin potopiti u

36

PPPPOOOOSSSSNNNNAAAA SSSSRRRRPPPPSSSSKKKKAAAA JJJJEEEELLLLAAAASLAVSKI KOLA^

POTREBNO JE: 2 kg bra{na, kvasac, osve{}ena voda, so, {e}er, zejtin.U posudu staviti kvasac, izdrboti ga drvenom ka{ikom, dodati dve-tri

{oqe mlake osve{}ene vode, malo soli i dve kocke {e}era. Dodati zagrejano bra{noi mutiti ga da se od mase dobije re|e testo. Pokriti kvasac ~istom salvetom i stavi-ti na toplo mesto da kisne. Za to vreme zagrejati bra{no pa ga staviti blizu {pore-ta da se zagreje. Prostorija mora biti topla. Od 2 kg bra{na odvojiti 1,25 kg bra{naza me{awe, a ostatak odvojiti za {arawe kola~a. Staviti bra{no u posudu za me{awe,napraviti udubqewe u sredini, sipati kvasac, dodati jo{ tople vode i mesiti testodok se ne dobije porebna gustina kao za svaki hleb. U {erpu staviti zejtin i u wegaumakati pesnice i wima mesiti testo. Mesiti sve dotle dok se po testu ne po~nupraviti mehuri}i i dok se testo ne odvoji od ruku. Sad stviti sud sa testom naumereno toplo mesto, pokriti salvetom i sa~ekati da testo skisne. Bra{nom posutidasku za me{awe, izru~iti testo i razviti ga kao za poga~u, premazati zejtinom ipreklopiti kao kwigu. Ponoviti to nekoliko puta uvek ma`u}i sa zejtinom.

Testo podeliti na dva jednaka dela. Ve}u {erpu ili kalup za tortu namaza-ti zejtinom i posuti bra{nom. Jedan deo testa rastawiti u kalupu. Od ostalog delatesta, razviti debqu koru pa ve}im ~a{ama vaditi pet krugova testa. Pore|ati ih na~etiri strane kola~a, a peti staviti u sredinu. Ovako spremqen kola~ pokriti salve-tom i ostaviti da skisne.

Od ostatka bra{na zamesiti sa vodom tvrdo testo i razviti ga tawe posi-paju}i ga bra{nom. Od tog testa izrezati ~etiri kvadrati}a, utisnuti u wih slova istaviti ih na krugove oko kola~a. Od ostalog testa napraviti pletenicu i staviti jeoko kola~a. Makazama zase}i sve tri strane pletenice tako da to bude lep kitwastukras na kola~u. U sredinu pete kugle staviti list bosiqka.

Jo{ napraviti ~etiri pti~ice, staviti im zrna od bosiqka umesto o~iju, paih ravnomerno rasporediti tako da kola~ ima lep izgled. Ptica predstavqa veseqe izdravqe. Jedan mali grozd bi}e molba za dobru berbu, a klas `ita za dobru `etvu.Kwiga predstavqa Jevan|eqe. Ove ukrase re|ati po kola~u. Kola~ staviti da se pe~eu toploj rerni.

POGA^A SA UQEM

POTREBNO JE: 1 kg o{trog bra{na, 20 g kvasca, 1 {oqa uqa, so.Bra{no prosejati, staviti u vanglu, dodati so, kvasac, uqe, pa to sve dobro

zamesiti toplom vodom. Mesiti dotle dok testo ne po~ne da opada sa ruku. Testo nesme biti ni mekano ni suvi{e tvrdo. Pleh podmazati uqem, staviti u wega test, paga ostaviti da raste 10 minuta na toplom mestu. Posle ga izbosti viqu{kom da sekora prilikom pe~ewa ne bi mestimi~no podigla. Pe}i u zagrejanoj pe}nici dok korane porumeni. Ne vaditi poga~u, nego je pokriti ~istim papirom i jo{ pe}i dok poga~ane po~ne da pucketa.

35

KELRABA NADEVENA PE^URKAMA

POTREBNO JE: 8 malih jednakih keleraba, 400 g pe~uraka, 100 g pirin~a, margarin,uqe, so, per{unov list, malo rena, 1/2 dl belog vina, malo mrvica.Kelerabu oprati, oqu{titi i staviti u slanu vodu da se delimi~no skuva. Ocediti iohladiti. Pe~urke oprati, o~istiti i ise}i {to sitnije. U posudu staviti margarin,pe~urke, pirina~ opran i sre|en, pa malo propr`iti. Dodati so i per{unov list.Kelerabe izdubiti i nadevati ovim nadevom. Pore|ati ih u vatrostalnu ~iniju.Pome{ati vino, ren i vodu u kojoj se se kuvale te ih preliti. Posuti mrvicama iuqem i zape}i ali ne re{. Slu`iti u istoj posudi, tople i hladne.

SUVA PUWENA PAPRIKA

POTREBNO JE: 200 g pirin~a ili pasuqa, 10 crvenih duga~kih suvih papri-ka, 3 glavice crnog luka, aleve paprike, soli, bibera, nane, uqa, 50 g pe~enih tucanihsemenki ili propr`enih tucanih oraha.

Ako se pune pasuqem, oprati ga dobro i skuvati ali paziti da se ne ras-padne, posoliti.

Pirina~ probariti u slanoj vodi i ocediti. Paprike potopiti u mlaku voduda omeknu i ocediti.

Luk o~istiti, sitno ise}i i dobro propr`iti na uqu. Dodati alevu papriku,so, biber, nanu i tucane semenke ili orahe. Pome{ati sa pirin~om i puniti paprike.Posudu u kojoj }e se slu`iti pre|elo podmazati, paprike pore|ati, preliti uqem imalo zape}i.

Ovo pre|elo se slu`i toplo, a jo{ ukusnije je hladno. Na isti na~in mo`ese praviti i posna sarma od kiselog kupusa. Sarmice treba da su male, dobro zape~enei slu`e se hladne.

@UTI PASUQ SA KISELIM KUPUSOM

POTREBNO JE: 100 g `utog pasuqa, 1 mawa glavica rumenog kiselog kupusa,1 ka{i~ica aleve paprike, uqe, so, biber.

Pasuq o~istiti, oprati, skuvati, ocediti posoliti i ohladiti. Kupus maloisprati, ocediti i ise}i na sitne rezance. Posuti alevom paprikom i blago pome{ati.

Slagati u {iru ~iniju red pasuqa, red kupusa. Svaki sloj pobiberiti i posu-ti uqem. Ovako spremqn pasuq sa kupuso koristi se i kao salata uz druga jela.

PINXUR TAV^E

POTREBNO JE: 100 g belog pasuqa, 2 glavice crnog luka, 2 paradajza, 2paprike, uqe, so, biber, nana, aleva paprika.

Pasuq oprati, skuvati da se ne raspadne, ocediti i posoliti. Luk iseckatina rezance, propr`iti, dodati papriku i paradajz i propr`iti. Dodati alevu papriku,biber, so, nanu i prome{ati. Sipati pasuq u staklenu posudu pa ravnomerno nanetismesu preko pasuqa.

38

mlak ~aj da opusti. U vodu od povr}a dodati sir}e i `elatin te preliti povr}e.Staviti ga na led da se stegne. Pre kuvawa ukrasiti kuvanom i sitno iseckanom iliizrendisanom cveklom, sitno iseckanim kiselim krastavcima i per{unovim listom.

PE^URKE PR@ENE U TIGAWU ILI PE^ENE NA RO[TIQU

POTREBNO JE: 500g krupnijih pe~uraka, margarin, so, biber.Oprati pe~urke, izvaditi im dr{ke, posoliti, pobiberiti i na svaku dodati

margarin kao zrno kafe. Ako se pr`e u tigawu, tigaw ne podmazivati. Pe~urkestavqati tako da ispup~ena strana do|e dole.

Kada se peku na `aru treba ih pe}i vrlo kratko i paziti da ne izgube sok,jer }e tada biti mawe ukusne.

Uz ovako spremqene pe~urke mo`e se servirati bareni pirina~ preliven vre-lim maslinovim uqem, posoqen i posut belim biberom i sitno iseckanim per{unovimlistom.

VEKNICE SA TUWEVINOM

POTREBNO JE: 1 konzerva tuwevine, 1/4 margarina, biber, so, sok od limu-na, 1 bela veknica hleba.

Margarin izmutiti, tuwevinu jako isitniti, te me{ati sa margarinom.Dodati so, biber i limunov sok i sve dobro prome{ati. Veknicu ise}i na tanke kolutove i ravnomerno nanositi namaz. Pore|ati na tawir islu`iti kao pre|elo.

AJVAR OD IKRE [ARANA

POTREBNO JE: 250 g ikre, 2 dl uqa, sok od 1/2 limuna, 1/2 male glavicecrnog luka, so.

Ova mera je predvi|ena za ikru koja se na|e u ve}em {aranu. Ikru o~istitiod skrame, staviti je u dubqu porcelansku posudu, posoliti po `eqi i neprestanomutiti dok ikra ne pobeli. U ikru postepeno dodavati malo uqa i sok od limuna dokse ne stegne kao sladoled.

Crni luk izrendisati na sitno rende, pome{ati sa ikrom i ajvar je gotov.Ovako spremqen ajvar se mo`e mazati i na sendvi~e i slu`iti uz pivo. Me|utim,ajvar spremqen na ovaj na~in ne mo`e dugo da stoji jer bi se luk ose}ao. Po `eqi,ajvar se mo`e pripremiti bez luka.

VEKNICE SA AJVAROM

POTREBNO JE: 1 veknica belog hleba, margarin, so, ajvar.Veknicu ise}i na tanke kolutove. Premazati margarinom, posoliti i naneti

ajvar.Pore|ati na tawir i slu`iti kao pre|elo.

37

zagrejati, luk sitno ise}i i propr`iti ga. Dodati pe~urke i sitno iseckati beli luki pirjaniti. Malo posoliti, pobiberiti, dodati kuvanu soju, naliti supom i jo{ proku-vati. Dodati vino. Kada je ~orba gotova, posuti sitno seckanim per{unovim li{}emi prome{ati.

BISTRA SOJINA SUPA

POTREBNO JE: 1,5 l vode u kojoj se kuvala soja, 3 ka{ike sojinog uqa, 2ka{ike sojinog umaka, nekoliko zrna belog bibera, bosiqka, maj~ina du{ica, so.

Vodu u kojoj se kuvala soja (ukoliko nije ve} slana) posoliti, te zagrejati idodati nekoliko zrna belog bibera. Uqe zagrejati i staviti sve za~ine toliko dazamiri{u. Sipati u supu i kuvati 15 minuta. Sojin umak dodati neposredno preslu`ewa.

^ORBA OD PE^URAKA

POTREBNO JE: 500 g pe~uraka, 2 glavice crnog luka, 50 g zejtina, biber, so,sok od limuna, bra{no.

Sitno iseckati luk i propr`iti na zejtinu. Dodati pe~urke se~ene na listi}ei dinstati ih dok ne postanu meke. Naliti mlakom vodom, posoliti, pobiberiti ikuvati. Napraviti tanku zapr{ku i sipati preko pe~uraka. Pre servirawa ~orbuzakiseliti limunovim sokom.

SUPA OD KARFIOLA

POTREBNO JE: 1-2 l vode, 1 karfiol sredwe veli~ine, 2 velike ka{ike mar-garina, 2 velike ka{ike bra{na, 1 velika ka{ika per{unovog lista, so, beli biber,sok od limuna.

Karfiol skuvati u slanoj vodi, ocediti, iskidati na cveti}e i ostaviti nastranu. Propr`iti margarin i bra{no da zapr{ka bude svetle boje. Dodati vodu ikratko prokuvati. Dodati kafiol i kuvati jo{ 10 minuta. Na kraju dodati biber, jo{malo soli ako je potrebno, sok od limuna i per{unov list sitno iseckan.

Ako je supa gusta, dodati oce|enu vodu od karfiola.Mo`e se za~initi majonezom od soje.

SUPA OD SPANA]A SA ORASIMA

POTREBNO JE: 1-2 l vode, 300 g spana}a, 1 velika ka{ika margarina, 1 malaglavica crnog luka, 50 g mlevenih oraha, 2 ka{ike uqa, 2 ka{ike bra{na, soli popotrebi.

Spana} i luk o~istiti, oprati pa samleti na ma{inu za meso. Ugrejati mar-garin i na wemu pr`iti luk i spana}. Bra{no ispr`iti na uqu da ne bude tamno,dodati orahe, vodu i kratko prokuvati. Sve sme{ati, posoliti, dodati vode po potre-bi ali ne vi{e od predvi|ene ukupne koli~ine i kuvati jo{ 10 minuta.

40

SSSSUUUUPPPPEEEE IIII ^̂̂̂OOOORRRRBBBBEEEE

SUPA OD CELERA I KROMPIRA

POTREBNO JE: 1 {oqa za belu kafu celera sitno iseckanog, 1 krompir, 1/2male glavice crnog luka, 2 velike ka{ike maslinovog uqa, 1 ka{ika bra{na, 1/2 maleka{ike aleve paprike, so, biber, limunov sok.

Krompir i luk o~istiti, sitno ise}i, sme{ati sa pripremqenim celerom ikuvati dok ne omek{a, uz postepeno dodavawe vode. Propr`iti bra{no na uqu, dodatiso, biber i alevu papriku te sme{ati sa celerom. Dodati vode tako da supa bude retkai jo{ je dobro prokuvati. Na kraju dodati limunov sok i sitno iseckan celerov list.

RIBQA ^ORBA

POTREBNO JE: Glave, repovi i iznutrica od ribe, 2 lista lorbera, vinskosir}e, biber, so, 1 glavica crnog luka, zejtin, crvena paprika, ka{ika bra{na,per{unov list.

Glave od ribe dr`ati pre kuvawa pola sata u vinskom sir}etu. Staviti ulonac glave ribe i ostalo meso od ribe, osim iznutrice. Naliti hladnom vodom,dodati nekoliko zrna bibera, dva lista lorbera, posoliti i skuvati.

U ve}oj {erpi na malo zejtina na laganoj vatri dinstati sitno seckanu glavucrnog luka. Dodati ka{iku bra{na i crvenu papriku. Ovde dodati proce|enu ~orbu odribe. Tek sada staviti iznutrice i lagano kuvati. Glave i ostatak ribe o~istiti i mesododati ~orbi. ^orbu posuti sitno seckanim per{unovim li{}em.

^ORBA OD SITNE RIBE

POTREBNO JE: 1 kg sitne ribe, veza zeleni, glavica crnog luk, crvena papri-ka, bra{no, so, biber, lorberov list, per{unov list.

Ribu oprati i o~istiti od peraja i droba. Staviti u lonac, malo posoliti ikuvati. Barsku ribu propasirati. Posebno obariti jednu vezu zeleni. Propasiranu ribustaviti u lonac i naliti vodom u kojoj se kuvala riba i zelen.

Napraviti zapr{ku od sitno seckanog luka, propr`iti na zejtinu. Dodati dveka{ike bra{na, posoliti, dodati lorberov list i biber. Prokuvati i posuti sitnoiseckanim per{unovim listom. ^orbu po `eqi zakiseliti.

^ORBA OD SOJE SA PE^URKAMA

POTREBNO JE: 250 g soje, 40 g uqa, 100 g sve`ih pe~uraka, 1 glavica crnogluka, 2 ~e{wa belog luka, 1 ~a{a vina, so, biber, per{unov list.

Soju prethodno pripremiti, potom kuvati u slanoj vodi dok ne omek{a.Ocediti, a vodu ostaviti. Pe~urke o~istiti, oprati i ise}i na tanke rezance. Uqe

39

PPPPOOOOSSSSNNNNAAAA JJJJEEEELLLLAAAAPREBRANAC

POTREBNO JE: 400 g krupnog pasuqa (tetovca), 400 g crnog luka, 1/4 l uqa,1 suva crvena paprika, so, biber, aleva paprika, nana, .

Pasuq prethodno oprati i ostaviti u vodi da nabubri. Promeniti vodu pakuvati ~etvrt sata. Prvu vodu prosuti i naliti drugu, toplu i nastaviti sa kuvawem,ali paziti da se pasuq ne raspadne.

Crni luk ise}i na rezanca, posoliti i pr`iti na uqu. Kada porumeni dodatialevu papriku, iskruwenu suvu crvenu papriku, biber, nanu, so, vegetu, sve dobroizme{ati i skinuti s vatre.

Pasuq ocediti ali ostaviti malo te~nosti i istresti u pogodnu ~iniju odvatrostalnog materijala ili u zemqani sud za |uve~. Presuti luk sa za~inom, blagopome{ati i zape}i u pe}nici.

Na ovakvom prebrancu mo`e se pe}i riba, a kada ima sve`eg paradajza ipaprike, mogu se ise}i tanki kolutovi pa poslagati po povr{ini i zape}i.Vrlo je ukusno staviti i cele paprike preko prebranca i ispe}i u rerni.

POSNA SARMA

POTREBNO JE: 350 g pirin~a, 2 dl uqa, 1 glavica kupusa, 3 glavice crnogluka, 1 ka{i~ica pirea od paradajza, 1 ka{i~ica vegete, 100 g su{enih tucanih semen-ki, 1 ka{ika bra{na, so, biber, aleva paprika.

Propr`iti crni luk, kada porumeni dodati oprani pirina~ i pr`iti jo{ petminuta. Naliti malo tople vode i kuvati dok pirina~ ne omak{a a voda ne provri.Skinuti sa vatre, dodati vegetu, so, biber i tucane semenke. Sve dobro prome{ati.Kupus o~istiti i odbaciti suvi{no korewe. Ako je kupus sladak, treba ga prethodnopopariti vru}om vodom da bi se mogao savijati.

Na svaki list stavqati fil, preklopiti ga sa strane i savijati sarmice.Pore|ati sarmice u {erpu, naliti mlaku vodu i kuvati dok kupus ne omek{a a vodane provri.

Napraviti tanku zapr{ku od uqa, bra{na, aleve paprike i paradajz-pirea, tepreliti po vrhu sarmica i malo zape}i u rerni.

KARFIOL S PREZLOM

POTREBNO JE: 1 ve}a glavica karfiola, 50 g margarina, 1 ka{ika masli-novog uqa, 3 ka{ike prezle, 1 zreo paradajz, so, beli biber, per{unov list.

Karfiol o~istiti od lista, staviti u hladnu vodu. Nakon nekog vremena, celuglavicu skuvati u slanoj vodi tako da dr{ka bude okrenuta dole a cvetovi gore.Ocediti i glavicu na isti na~in, staviti u plitku posudu i ostaviti na toplom.

Paradajz izrendisati. Prezle propr`iti na margarinu, sme{ati sa paradaj-zom, dodati vegetu i maslinovo uqe, te zaliti glavicu da smesa u|e me|u korenove.

Po vrhu posuti belim biberom i per{unovim listom i zape}i. Slu`iti uz zelenu salatu.

42

SUPA OD ZELENI SA PIRIN^EM

POTREBNO JE: 1 {argarep, 1 koren per{una, 1 celer, 1 paradajz, 1 glavicacrnog luka, 2 ka{ike pirin~a, uqe, so, biber, per{unov list.

Luk i {argarepu o~istiti, izrendati i zajedno propr`iti na zagrejanom uqu.Naliti litar vode i kuvati. Dodati ostalu zelen ise~enu na sitne komadi}e, a parada-jz oqu{titi i sitno ise}i pa sve skuvati. Spustiti u ~orbu pirina~, dodati vegete,po `eqi, i kuvati dok pirina~ ne bude mekan. Posoliti i pobiberiti.

Kada je ~orba gotova, skinuti je sa {tedwaka i posuti sitno iseckanimper{unovim listom.

SUPA OD RASOLA

POTREBNO JE: 2 velike ka{ike margarina ili uqa, 1 ka{ika bra{na, 1 malaglavica crnog luka, 1 {oqa za belu kafu sitnog kiselog kupusa, 1/2 l rasola, alevapaprika, biber, lovorov list, 1 l hladne vode.

Uqe zagrejati, luk pripremiti i propr`iti, dodati bra{no i napravititamnu zapr{ku. Dodati alevu papriku, kiseli kupus i lovorov list. Naliti hladnuvodu. Kuvati supu pola sata. Potom dodati rasol i kuvati jo{ desetak minuta.

Pobiberiti po `eqi.

SUPA OD ZELENI

POTREBNO JE: 3 velike ~a{e uqa, 2 velike ~a{e bra{na, 1 mala glavica lukasitno ise~enog, 2 {argarepe o~i{}ene i ise~ene na koluti}e, 1 koren per{una o~i{}eni ise~en na koluti}e, 1 mlada keleraba o~i{}ena i ise~ena na koluti}e, 1 koren cel-era o~i{}en i ise~en na kockice, 1/4 male ka{ike aleve paprike, soli i bibera poukusu.

Na zagrejanom uqu propr`iti luk da po`uti. Sve povr}e dodati i pirjani-ti na blagoj vatri. Posuti bra{nom, dodati papriku, biber i so. Naliti vodu do`eqene gustine i kuvati dok povr}e ne bude mekano.

Ukrastiti sitno iseckanim per{unovim i celerovim listom.

^ORBA OD POVR]A

POTREBNO JE: 2 velike ka{ike uqa, 2 velike ka{ike bra{na, 1/4 margari-na, 1 ka{i~ica aleve paprike, 1 glavica crnog luka, 1 {argarepa, 1 koren per{una, 1koren celera, 1/2 male glavice karfiola, 2 sredwa krompira, 2 ka{ike mladoggra{ka, 1 ka{ika sir}eta ili sok od limuna, so i biber po ukusu.

Uqe zagrejati, luk o~istiti, sitno ise}i i pr`iti dok ne po`uti. Dodatipovr}e, koje prethodno treba oprati, o~istiti i sitno ise}i. Pirjaniti na blagoj vatridok ne omek{a. Posoliti i pobiberiti, dodati za~in C po `eqi. Zapr{ka: 1/4 mar-garina zagrejati, upr`iti bra{no i alevu papriku pa ~orbu zapr`iti.

Skinuti sa vatre, nacediti limun ili staviti sir}e.

41

pr`iti uz stalno me{awe. Kada se kupus malo propr`i, dodati mlaku vodu, lorberovlist i jabuke narezane na ~etvrtine. Dodati vegetu. Kuvati jedan sat da bi kupus biomekan. Dodati malo {e}era i sir}eta, pa skloniti sa vatre.

Jelo se mo`e slu`iti i sa kuvanim krompirom.

SARMICE OD VINOVOG LISTA ILI ZEQA

POTREBNO JE: 30 mladih listova vinove loze ili zeqa, 2 glavice crnogluka, 250 g pirin~a, 2 dl uqa, so, biber, aleva paprika.

Listove vinove loze oprati, odrezati im peteqke i prokuvati u slanoj vodi.Ako se sarmica zavija od zeqa, listove treba samo popariti i odse}i zadebqali deo.Crni luk sitno ise}i i propr`iti na uqu.

Pirina~ o~istiti, oprati, ocediti i dodati luku, pa propr`iti. Skloniti sa{tedwaka, pa posoliti i pobiberiti, dodati alevu papriku i prome{ati.Na svaki list stavqati po ka{iku fila, savijati sarmice i pore|ati ih u pouqenuposudu.

Zaliti mlakom vodom i kuvati na umeranoj vatri dok sarmice ne budukuvane. Sarmice se mogu zapr`iti i zape}i, prema `eqi.Slu`iti tople, a ukusne su i hladne.

VARIVO OD SOJE SA GRA[KOM

POTREBNO JE: 200 g gra{ka, 200 g soje, 2 velika paradajza, 2 ve}e{argarepe, per{unov list, so, biber, uqe.

Ostaviti soju u slanoj vodi preko no}i. Ujutro soju ocediti i oprati. Stavitiu vodu, malo posoliti i kuvati. Kad je mekana, dodati gra{ak i ise~enu {argarepu.Kuvati jo{ 20 minuta, pa dodati ise~en paradajz. Sipati uqa po `eqi, pobiberiti ijo{ jedno vreme kuvati. Kada je gotovo, sipati per{unov list, sitno iseckan.

PATLIXAN NA KATALONSKI NA^IN

POTREBNO JE: 3 patliyana, so, uqe, paradajz, beli luk, mrvice, per{un.Tri patliyana oprati i ise}i po du`ini, posoliti i ostaviti da stoje neko vreme.Ocediti vodu i patliyane pr`iti na vrelom uqu, da malo porumene. Pe~ene re|ati utepsiju, a preko wih staviti zreli paradajz ise~en na kolutove, posuti belim lukomi mrvicama. Osoliti i pobiberiti, preliti uqem i staviti u pe}nicu i pe}i pola ~asa.

Pre nego {to }e biti gotovo, jelo posuti per{unovin listom. Servira se kaoposebno jelo.

KAVIJAR od PLAVOG PATLIXANA

POTREBNO JE: 3 patliyana, glavica crnog luka, 2 ~e{wa belog luka, 1 dluqa, so, biber i per{un.

U pe}nici, na sredwoj toploti, ispe}i, tri patliyana da budu mekani, a zatimih oqu{titi i samleti na ma{inu za meso ili sitno iseckati, dodati glavicu crnog

44

SUVA PAPRIKA PUWENA PIRIN^OM ILI PASUQEM

POTREBNO JE: 250 g pirin~a, 3 glavice crnog luka, 10 suvih paprika, 5maslina, 2 dl uqa, 1 ka{ika vegete, so, biber, aleva paprika, per{unov list, celerovlist.

Paprike oprati, potopiti u mlaku vodu i ostaviti pola ~asa da nabubre.Izvaditi ih iz vode, ocediti, odstraniti peteqke i seme. Pirina~ o~istiti, opratiskuvati upola.

Crni luk iseckati sitno i propr`iti na uqu.Pirina~ ocediti, dodati luk, vegetu, so, biber, per{unov i celerov list,

sitno ise~ene masline, alevu papriku. Pa`qivo prome{ati da se masa sjedini. Punitipaprike, pore|ati ih na podmazan pleh i pe}i oko pola ~asa.

Ako se paprike pune pasuqem, pasuq treba skuvati, ocediti, pa umestomaslina staviti malo oraha.

TAV^E SA ORASIMA

POTREBNO JE: 250 g pasuqa tetovca, 100 g mlevenih oraha, 2 dl uqa, 4 suvepaprike istucane, 2 lista lorbera, 3 ~e{wa belog luka, so, biber, per{unov list, alevapaprika, bra{no.

Pasuq skuvati tako da zrna ostanu cela i ocediti. Crni luk sitno iseckati,dodati biber, alevu papriku i so, te propr`iti na uqu.

U zemqanu posudu (tav~e) rejdati naizmeni~no: pasuq, pa presuti orasima isvim za~inima, zatim luk, pa presuti opet svim ostalim za~inima. Na kraju treba dado|e pasuq i da se po vrhu prelije voda u kojoj se kuvao, toliko da popline. Tada sepospe bra{nom, iseckanim belim lukom, per{unovim listom i zape~e.

PIRINA^ SA PE^URKAMA

POTREBNO JE: 300 g pirin~a, 400 g pe~uraka, 2 glavice crnog luka, 4masline, uqe, so, beli biber, per{unov list.

Pirina~ o~istiti, oprati, ocediti i propr`iti na zagrejanom uqu. Posoliti,zali ti vodom i kuvati na blagoj vatri tako da se ne prekuva. Luk o~istiti, iseckati,propr`iti na uqu, dodati so i biber. Pe~urke o~istiti, ise}i na tanke rezance padodati luku, zaliti vodom od pirin~a i dinstati dok pe~urke ne budu mekane a vodane provri. Sipati pirina~ u posudu koja se mo`e izneti na sto, preko pe~urke, pamalo zape}i dok te~nost ne uvri. Ukrasiti per{unovim listom i maslinama sitnoise~enim. Slu`iti uz zelenu salatu s rotkvicama.

CRVENI KUPUS - VARIVO

POTREBNO JE: 1 ve}a glavica slatnog crvenog kupusa, 2 kisele jabuke, 1 glav-ica crnog luka, 2 list lorbera, 2 dl uqa, so, sir}e, {e}er, vegeta.

Crni luk propr`iti na uqu. Kupus ise}i i pome{ati sa lukom te daqe

43

PUWENI PLAVI PATLIXAN

POTREBNO JE: 5 plavih patliyana, 4 glavice crnog luka, 2 babure, 1 {oqicapirin~a, so, biber, zejtin, seckani per{un.

Patliyane prese}i uzdu`, izdubiti sredinu, dobro posoliti i staviti udubqi sud da odstoje jedan sat. Popariti ih vru}om vodom i ostaviti jo{ malo daodstoje.

Ise}i sitno crni luk, na zejtinu lepo ispr`iti, dodati stno seckane dvepaprike, srce od patliyana, obareni pirina~, biber i so. Sve izme{ati i punitipolutke patliyana, re|ati ih u |uve~, posuti seckanim per{unovim li{}em. Nalitizejtinom i malo tole vode i pe}i u rerni.

Slu`i se toplo ili hladno.

]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U

POTREBNO JE: 1 ~a{a uqa, 2 {oqe pirin~a, 5 struka praziluka, 5 glavicacrnog luka, per{unov list, biber, so.

Praziluk o~istiti od spoqnog lista, ise}i na komade i obariti. Samletipraziluk na ma{ini za meso. U {erpu staviti malo zejtina, ise}i jednu glavicu crnogluka, propr`iti je i dodati praziluku. Masu posoliti, pobiberiti i praviti male}ufte, uvaqati ih u bra{no i pr`iti na malo zejtina.

Iseckati sitno ostatak crnog luka na uqu, dodati opran pirina~, posoliti,pobiberiti i posuti sa dosta per{unovog li{}a. Masu sipati u |uve~, pore|ati }ufte,zaliti toplom vodom i uqem i ispe}i u rerni. Jelo se slu`i toplo.

|UVE^ SA RIBOM

POTREBNO JE: 1 kg ribe, 200 g pirin~a, 300 g uqa, 1 kg crnog luka, alevapaprika, vegeta, biber, so.

Ispr`iti sitno iseckan luk na uqu. Oprati pirina~ i dodati luku. Malopropr`iti, dodati vegetu, biber i alevu papriku. Posoliti po ukusu. Sipati masu u|uve~. Ribu o~istiti, oprati i ise}i na komade. Pore|ati ribu po pirin~u, malo jepritisnuti da bude ravna sa masom. Pe}i u rerni.

KROMPIR SA CELEROM I PREZLOM

POTREBNO JE: 500 g krompira, 4 korena celera, 2 paradajza, 1 dl uqa,per{unov list, so, biber, 3 ka{ike prezle, 1 ka{ika margarina.Krompir i celer o~istiti, oprati i ise}i na kolutove. U odgovaraju}u posudu stavi-ti red krompira, posoliti, pobiberiti, staviti iseckan per{unov list. Na to slo`itired celera, posoliti, pobiberiti i staviti per{unov list. Ponavqati slojeve zavisnood namirnica.

Zagrejati uqe, ise}i sitno oguqen paradajz, propr`iti, dodati malo mlakevode, preliti krompir i celer i dinstat bez me{awa.

46

luka sitno iseckanu, malo izgwe~enog belog luka, decilitar uqa, soli, bibera iper{unovog lista. Sve dobro izme{ati, staviti u ~iniju za salatu i ostaviti da sehladi pre upotrebe.

SOS OD TIKVICA

POTREBNO JE: 6 sredwih tikvica, 50 g uqa, glavica crnog luka, so, biber iprezle.

Isecite tikvice na debele kolutove. Zagrejte ne tigawu 50 g uqa i dodajtejedan izrendan crni luk, sa~ekajte da dobije zlatno`utu boju, dodajte tikvice,prome{ajte, pospite biberom i soqu, dodajte malo prezli. Nastavite da pe~ete jelona laganoj vatri, sve dok se svi sastojci ne raspadnu. Po potrebi dodajte malo ~istesupe ili vode. Dobi}ete sos koje je veoma ukusan i dobar za prelivawe {pageta,pirin~a, mesa.

]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U

POTREBNO JE: 3 veze praziluka, 1 glavica crnog luka, malo uqa, per{un,malo bra{na, za pripremu pirin~a 4-5 glavica crnog luka, 1/4 kg pirin~a, per{unovlist, malo uqa, biber i so.

Praziluk o~istiti. Odstraniti li{}e. Skuvati. Samleti na ma{ini za meso.U posudu sipati malo uqa, propr`iti luk sitno ise~en i dodati per{un. Pobiberiti.Prome{ati. Skloniti sa vatre. Posuti bra{nom dlanove i oblikovati mawe lopte odpraziluka. Svaku lopticu uvaqati u bra{no i pr`iti, na vrelom uqu.

Pripremiti posebno pirina~. Luk sitno ise}i i ispr`iti na vrelom uqu.Dodati opran pirina~. Sjediniti me{awem. Dodati sitno ise~en per{unov list, biberi so. Propr`iti. Pilav preru~iti u |uve~. Loptice od praziluka re|ati preko pirin~a.

Zaliti uqem i vrelom vodom. |uve~ pe}i dok pirina~ potpuno ne smek{a.Slu`iti toplo.

KROMPIR SA BLITVOM I PARADAJZOM

POTREBNO JE: 500 g krompira, 400 g paradajza, 1 kg blitve, 1 glavica crnogluka, 3 ~e{wa belog luka, 2 dl uqa, so, biber, per{unov list.

Krompir oprati, o~istiti i ise}i na~etvoro, pa skuvati ali ne da se ras-padne. Kuvati ga u slanoj vodi.Blitve o~istiti, oprati i skuvati u slanoj vodi.

Crni luk propr`iti na uqu, dodati oqu{ten i ise~en paradajz, sitno iseck-an beli luk, biber, pa sve prodinstati. Sipati krompir, blitvu, povrh toga luk, paper{unov list i vrlo malo zape}i, toliko da se ponovo zagreje.

Blitva i krompir se mogu pripremati i bez paradajza i crnog luka, tada seucedi limunov sok.

45

oprati i iseckati na listi}e. Ako su pe~urke iz konzerve, staviti ih na cediqku iisprati ih od kiseline, pa iseckati. Tako iseckane pe~urke staviti u luk da sepropr`e. Dodati ka{iku za~ina, mlevenog bibera i soli po ukusu. Ovim filomnapuniti ribe, a ostatak staviti oko riba u sud u kome }e se pe}i. Uqe sipati u pleh.Napuwene ribe zatvoriti ~a~kalicom i pe}i u zagrejanoj rerni. Pe~ene ribe izvaditiiz rerne, preliti sokom od limuna, a u zareze na le|ima staviti koluti}e limuna.Slu`iti sa krompir salatom.

PIJANI [ARAN

POTREBNO JE: 2 kg {arana, belo vino, per{unov list, beli luk, so.O~istiti {arana od 2 kg od krqu{ti i utrobe. Dobro oprati hladnom vodom.Zasecati {arana po {irini plitkim rezovima u koje se utrqaju so i seck-

ani beli luk.Dobro podmazati |uve~, spustiti {arana, preliti ga me{avinom uqa i belog

vina. Pe~e se na umerenoj temperaturi u rerni uz povremeno prelivawe sokom u komese {aran pe~e. Pred kraj pe~ewa {arana posuti sitnim seckanim per{unovim li{}em.

PASTRMKA SA POVR]EM

POTREBNO JE: 1 kg sitnije pastrmke, 300 g crnog luka, 2 sve`e paprike, 4~ena belog luka, 500 g paradajza, so, biber, per{unov i celerov list, belo vino, uqe.

O~istiti i oprati pastrmku. Luk ise}i na rebarca i propr`iti na uqu. Uzemqani sud izru~iti pr`eni luk. Preko luka iseckati papriku, oqu{ten paradajz ibeli luk. Posoliti, pobiberiti i staviti per{unov i celerov list. Preko povr}apore|ati pastrmku, preliti je ~a{om uqa i belog vina.

Poklopiti folijom ili poklopcem i kuvati na tihoj vatri oko sat vremena.Slu`iti toplo uz bareni krompir.

SOS SA BELIM VINOM

POTREBNO JE: Belo vinom, bra{no, biber, so, uqe.Na tihoj vatri zagrejati 1 ka{iku uqa. Sipati o|ednom na uqe ka{iku finog

bra{na, malo soli i malo bibera. Dobro me{ati drvenom varja~om 2-3 minuta da sedobije retko testo svetle boje. Na masu sipati o|ednom pola ~a{e belog vina i pola~a{e hladne vode. Dobro izme{ati i slu`iti uz kuvanu ribu.

[ARAN NA BELOM LUKU

POTREBNO JE: 1-2 kg {arana, ili dva po kilo, 6 ~e{weva belog luka sitnoiseckanog, 1 mala ka{ika iseckanog celerovog lista, 1 mala ka{ika mlevenog bibera,1,5 dl uqa, 1 veza per{unovog lista, sitno iseckanog, 1 velika ka{ika limunovog soka,1 {oqa tople vode, so po ukusu. Ribu o~istiti spoqai iznutra, zase}i je popre~nodubokim i gustim rezovima. Dobro pome{ati: beli luk, per{un, celer, biber, so, uqe

48

Kada jelo smek{a, po povr{ini staviti margarin, posuti prezlama i blagozape}i ali paziti da ostane so~no. Slu`iti toplo.

PIRE OD PASUQA I KROMPIRA

POTREBNO JE: 250 g pasuqa, 400 g krompira, 2 dl uqa, 2 glavice crnogluka, so, biber.

Pasuq ranije naliti, oprati, ocediti, dodati drugu hladnu vodu i skuvati.Ocediti ga i propasirati. Krompir u qusci dobro oprati, skuvati, oqu{titi ipropasirati. Poe{ati pasuq i krompir, ako je gusto, sipnuti malo vode u kojoj sepasuq kuvao. Dodati soli i bibera i dobro izme{ati. Luk o~istiti, ise}i i ispr`itina uqu, pa dodati alevu papriku. Pasuq i krompir sipati u ~iniju, izbu{iti no`emdo dna ~inije, pa preliti uqem i lukom. Slu`iti toplo uz salatu od kupusa.

RRRRIIIIBBBBAAAA

OSLI] U MARINATU

POTREBNO JE: 1 kg osli}a, mawa glavica belog luka, 3 lovorova lista, so,sir}e, 5 glavica crnog luka, nekoliko zrna bibera, malo bra{na, uqe.

Ribu ise}i na komade {irine dva prsta, osoliti, pobiberiti, uvaqati u bra{no i pr`iti na vrelom uqu. U ~iniju za slu`ewe re|ati red ispr`ene ribe, redluka ise~enog na rebarca i preliti margarinom. Za marinat skuvati razbla`eno sir}esa lorberom i biberom u zrnu, ohladiti, dodati iseckani beli luk. Ribu staviti nahladno i poslu`iti tek kroz par sati.

[ARAN PE^EN U RERNI

POTREBNO JE: 1 {aran od 1 kg, 3 ~ena belog luka, 1 glavica crnog luka, 1ka{ika bra{na, aleva paprika, so.

Celog {arana o~istiti spoqa i iznutra. Ise}i {arana na komade popre~no iposoliti ga. Ise}i beli luk, {pikovati {arana (praviti mala udubqewa no`em istavqati par~i}e belog luka). Uzeti |uve~, sipati malo zejtina i glavicu crnog luka.

Zagrejati zejtin i staviti ribu. U tawir umutiti ka{iku bra{na, ka{i~icualeve paprike sa malo zejtina. Preliti {arana i pe}i u zagrejanoj rerni.

RIBA PUWENA PE^URKAMA

POTREBNO JE: 500 g pe~urki {ampiwona, 2 ve}e ribe, 2 glavice crnog luka,2 limuna, 1 dl uqa, 1 ka{i~ica za~ina C, mleveni biber, so.

Ribe o~istiti od krqu{ti, izvaditi utrobu, dobro oprati, zarezati ih nanekoliko mesta preko le|a, posoliti i posuti ih malo za~inom C ili vegetom.

O~istiti i iseckati 2 glavice crnog luka i na uqu malo propr`iti. Pe~urke

47

TUWEVINA SA PARADAJZOM

POTREBNO JE: 1 kg tuwevine, o~i{}ene i izrezane, 2 gk paradajza bez seme-na ise~enog na komade, 2 velike glavice crnog luka sitno ise~enog, 3 ~e{wa belogluka sitno ise~enog, 1,5 dl uqa, soli po potrebi, bibera po potrebi, malo {e}era, 1veza per{unovog lista sitno iseckanog.

Ribu dobro posoliti i ostaviti da postoji. Na dno posude staviti polaizrezanog paradajza, preko toga deo tuwevine, luka, per{una i bibera. Tako ponavqatidok se ne utro{e svi sastojci. Ovako slo`enu ribu zaliti uqem i kuvati na laganojvatri sat i po, odnosno dok uqe ne ispliva na povr{inu.

RIBE NA @ARU

POTREBNO JE: 1 kg ribe (4 po 250 g), 2 dl uqa, so, per{un list, beli luksitno iseckan.

Opranu i o~i{}enu ribu ocediti, posoliti i staviti na ro{tiq. Za vremepe~ewa premazivati uqem sa obe strane. Kad su pe~ene, staviti ih na zagrejan tawir,posuti iseckanim belim lukom i per{unovim listom i jo{ malo sve`im uqem, po`eqi. Riba sa `ara se odmah jede jer stajawem gubi ukus i izgled.

RIBA U SOSU

POTREBNO JE: 1,5 dl uqa, 1 {oqa soka od paradajza, 1 {oqa belog vina, 1ka{i~ica iseckanog per{una, 1 kg o~i{}ene i ise~ene ribe.

Sme{ati uqe, paradajz i belo vino te zagrejati da prokqu~a. Spustiti krup-no ise~enu ribu i kuvati na laganoj vatri. Kada je riba kuvana, posuti je iseckanimper{unovim li{}em i slu`iti uz baren krompir.

SSSSAAAALLLLAAAATTTTEEEE

SRPSKA SALTA

POTREBNO JE: 500 g paradajza, 250 g krastavca, 1 glavica crnog luk, 1 qutapapri~ica, uqe, so, sir}e po `eqi.

Paradajz oprati, o~istiti i ise}i na kockice. Ise~eni paradajz staviti udubqu ~iniju. Dodati oqu{ten i na kocke ise~en krastavac i sitno iseckan crni luk.Posoliti, preliti uqem, po `eqi sir}etom i biberom, i lagano prome{ati. Po vrhuposuti sitno iseckanom qutom papri~icom. Ovoj salati se mo`e dodati i sve`apaprika ise~ena na male kru`i}e.

50

i limunov sok, pa stavit malo te smese u urtobu ribe, a ostatkom preliti. [aranastaviti u tepsiju ~ije dno treba da ima re{etku. Pe}i na sredwoj vatri. Nakon 5 min-uta pe~ewa {arana preliti sa malo tople vode. Ribu pe}i jo{ pola sata uz stalnoprelivawe wenim sokom.

MARINIRANA RIBA

POTREBNO JE: 1 kg sku{e, sardele, tune ili druge ribe, o~i{}ene, oprane,5 ~e{weva belog luka sitno iseckanog, 5 velikih ka{ika uqa, 2 glavice crnog lukaise~enog na listi}e, 1 mala ka{ika iseckanog per{unovog lista, 5 zrna bibera, 2lovor lista, 2 dl vode, 1/2 dl vinskog sir}eta.

Uqe zagrejati i ribu propr`iti sa obe strane da bude rumena. Ribe izvadi-ti pa u uqu propr`iti luk, dodati beli luk, per{un, biber, lovorov list, vodu i sir}ei kuvati oko 10 minuta. U du`u posudu slo`iti ribu, i preliti je ohla|enim umakom.Riba treba da odstoji u umaku najmawe 10 sati, pa je posle slu`iti.

PASTRMKA U VINU

POTREBNO JE: 4 pastrmke, 1 dl uqa, 1 ka{ika bra{na, 1 limun, 1 list lor-bera, belo vino i so.

Sve`e pastrmke te`ine od po 250-300 g po komadu, o~istiti, oprati,posoliti, staviti u sud i naliti vinom da ogreznu. Odvojeno izme{ati uqe i bra{no,izru~iti u vatrostalni sud, staviti list lorbera, slo`iti ribu, preliti uqem i ispe}iu zagrejanoj rerni. Pe~ene ribe ukrasiti limunom ise~enim na kri{ke.

RIBQI PAPRIKA[

POTREBNO JE: 800 g ribe, 4 ka{ike sitno seckanog crnog luka, 1/2 l vode,3 ka{ike margarina, ka{ika aleve paprike, 2 dl kisele pavlake, sok od limuna.

Opranu i o~i{}enu ribu iseckati na komade i svaki komad posoliti i naka-pati sokom od limuna, uvaqati u bra{no i na zagrejanom margarinu brzo pe}i. Pe~enuribu brzo izvaditi, slo`iti na tawir i ostaviti na toplo mesto da se ne ohladi. Napreostaloj masti ispr`iti sitno seckan luk, dodati alevu papriku, malo vode i nakraju kiselu pavlaku. Na kraju sve za~initi limunovim sokom, ostaviti da se proku-va, pa se u ovaj sok slo`e pe~eni komadi ribe i oko 5 minuta jo{ prokuvaju.

PR@ENE PASTRMKE

POTREBNO JE: 5 sredwih pastrmki, 6 ka{ika bra{na, 3 ka{ika margarinaili uqa, 1 limun, per{unov list.

O~i{}ene ribe posoliti spoqa i iznutra, uvaqati ih u bra{no, pr`iti saobe strane na ugrejanoj masno}i, ali paziti da ostanu svetle. Pr`ene ribe staviti natawir i preliti uqem, ukrasiti per{unovim listom i kolutovima limuna.

49

SALATA OD PE^URAKA

POTREBNO JE: 500 g pe~uraka, 2 ka{ike malsinovog uqa, 1 ka{ika belogvina, 1 ka{ika vinskog sir}eta, per{unov list sitno iseckan, so, biber, malo mrvi-ca.

Pe~urke oprati pa skuvati u slanoj vodi. Ocediti, prohladiti pa ise}i narezance. Izme{ati malinovo uqe, vino i sir}e, biber i so po potrebi, sipati pe~urkei prome{ati. Posuti mrvicama i per{unovim listom, istno iseckanim.

SALATA OD RENA I ROTKVICA

POTREBNO JE: 500 g rena ili kupovna teglica, 500 g rotkvica, 4 ka{ike uqa,3 ka{ike vinskog sir}eta, 1 mala ka{ika {e}era, so po ukusu.

Ren oprati, ostrugari i izrendisati, pa po{e}eriti. Rotkvice o~istiti ioprati pa izrendisati. Pome{ati ren i rotkvice i preliti me{avinom uqa, sir}etai soli.

KUPUS SALATA-TOPLA

POTREBNO JE: 1 glavica sredwe veli~ine, tvrda, izrendisana, 1 mala glav-ica crnog luka izrendisana, 1 dl vinskog sir}eta, 1/4 male ka{ike kima, 1/4 l vode,1 dl uqa, so po ukusu.

Izrendisati kupus, posoliti, zaliti sir}etom i ostaviti da odstoji 10 min-uta. Luk propr`iti na uqu, dodati kim i dobro oce|eni kupus. Malo propr`iti,dodati malo vode i kuvati u poklopqenoj posudi na blagoj vatri oko 15 minuta.

TTTTEEEESSSSTTTTAAAA

PICA SA POVR]EM

Testo za picu: 175 g bra{na, malo soli, 75 g margarina, 2-3 ka{ike vode.Bra{no i so staviti u sud za me{ewe a zatim izmrviti margarin tako da

li~i na mrvice od hleba. Dodati vodu i zamesiti prstima. Umotati u foliju i zam-rznuti 20 minuta. Rernu zagrejati na 200 stepeni. Dasku ili sto posuti bra{nom,staviti testo i razvijati dok se ne odmrzne i ne razvije da odgovara veli~ine odgo-varaju}eg okruglog pleha. Staviti pelh u rernu i pe}i prekriven folijom 10 minuta,potom otkriti i pe}i jo{ 5 minuta. U testo se mo`e dodati 25 g pr`enog susama.Kada se testo ispe~e pristupi se filovawu filom pripremqenim od povr}a. Po vrhuse mo`e dodati isitwena tuwevina, sardina ili dinstane pe~urke.Fil za picu od povr}a:

1 mala glavica crvenog luka1 mala tikvica o~i{}ena i sitno iseckana

52

SALATA OD SO^IVA

POTREBNO JE: 200 g so~iva, 1/2 dl uqa, 1 paradajz, 1 glavica crnog luka,biber, so, per{unov list.

So~ivo prbrati, oprati, potopiti u vodu da odstoji 2 sata. Skuvati ga u istojvodi, ocediti i prohladiti. So~ivo posoliti, pobiberiti, preliti uqem, dodati sitnoise~en luk i paradajz, posuti per{unom i lagano izme{ati. Mo`e se, po `eqi, dodatimalo vinskog sir}eta.

SALATA OD PRAZILUKA

POTREBNO JE: 300 g praziluka, 4 suve paprike, 3 ~e{wa belog luka, uqe, so,biber, sir}e.

Paprike skuvati u vodi, izvadtiti im seme i iseckati. Praziluk iseckati,dodati seckani beli luk, sme{ati sa paprikama, posoliti i pobiberiti. Preliti uqemi sir}etom.

PINXUR SALATA

POTREBNO JE: 1 kg paradajza, 1 kg paprika, 500 g plavog patliyana, 1 glav-ica belog luka, per{unov list, so, biber, uqe.

Ise}i paprike, paradajz i plavi patliyan oqu{titi, o~istiti semenke i sam-leti na ma{ini za meso.

Mlevenu masu staviti u {erpu, preliti uqem i dodati sitno seckani beliluk. Posoliti i pobiberiti, pa dinstati dok se masa ne zgusne. Ohladiti i serviratisa posutim per{unovim listom. Ovako pripremqen pinyur mo`e da poslu`i uz vi{eru~kova.

SALATA OD CVEKLE

POTREBNO JE: 1/2 kg cvekle, dobro oprati, skuvati, oguliti i izrezati nakolutove, 4 ka{ike uqa, 2 ka{ike sir}eta, 1/2 male ka{ike kima, soli po ukusu.

Cveklu preliti uqem i dobro izme{ati. Izme{ati sir}e, malo vode, {e}era,kim, so, pa preliti preko cvekle.

Napomena: mo`e se staviti rendani ren umesto kima, ali tada {e}er smaw-iti.

SALATA OD BORANIJE

POTREBNO JE: 500 g boranije, so, biber, uqe, beli luk, per{unovo li{}e,sir}e.

Boranija se o~isti i opere a zatim u dosta vode skuva. Poto se ocedi i pre-lije me{avinom uqa, sir}eta, belog luka i per{unovog li{}a, pa`qivo izme{a da sesjedini, a kada se ohladi, slu`i se uz pe~eno meso ili ribu.

51

PITA SA SPANA]EM I PE^URKAMA

TESTO: Uobi~ajenoNADEV: 250 g {ampiwona, 250 g spana}a, 200 g {argarepe, 100 g parada-

jza, 2 glavice crnog luka, per{unov list, 1 ka{ika belog vina, 2 dl uqa, 50 g mar-garina, so, biber.

Prodinstati luk u uqu, dodati {ampiwone iseckane na rezance i o~i{}enuizrendisanu {argarepu pa jo{ malo dinstati. Spana} malo prokuvati, ise}i i dodati.Izrendisati paradajz, dodati belo vino, per{un, so, biber. Kada uvri da bude gusto,dodati margarin, prome{ati i nadevati. Pitu zaliti pouqenom toplom vodom izape}i.

SATARA[

Oqu{titi kilogram paradajza i prokuvati ga u malo vode. Ispe}i kilogrampaprika na plotni i oqu{tite ih. Sitno iseckati 2 glavice crnog luka i propr`itina uqu. Dodati seckane pe~ene paprike i prokuvan paradjz. Posoliti i pobiberiti.Prokuvati nekoliko minuta i jelo je brzo gotovo

VARIVO OD PARADAJZA I PLAVIH PATLIXANA

U {erpu staviti 1dl. uqa, dodati 2-3 glavice sitno se~enog crnog luka i,kad se luk propr`i, staviti u njega kilogram o~i{}enog i na komade ise~enog parada-jza. Kad je paradajz upola upr`en naliti ga vodom i kad voda provri, posoliti,pobiberiti i dodati sitno ise~eno per{unovo li{}e.

PILAV NA UQU

Na brzinu pripremite veoma ukusno jelo, lako svarqivo, naro~ito za toplovreme.

Glavicu crnog luka sitno iseckati, kao i mesnatu baburu, slatku ili qutu,po voqi i malo per{unovog li{}a i celera. Dva krupna crvena paradajza oqu{titi,izvaditi seme i sitno iseckati. Staviti u {erpu od 3 litra sa {oqicom uqa, malositnog belog bibera i soli po potrebi i pustite da se pr`i, me{aju}i s vremena navreme.

Pr`enje treba da traje oko 15 minuta. Sipati na to 2 vodene ~a{e vrele vodei pri~ekati da provri. Sipati u {erpu ~a{u pirin~a, paze}i da rastresito pada ukqu~alu ~orbu. Pirina~ me{ati i ostaviti da vri jo{ 15 minuta. Izmaknuti {erpu,ostaviti je 15 minuta poklopqenu i poslu`iti ukusan pilav.

FILOVAN KEQ

Keq o~istiti, oprati, ise}i korenje, smestiti u {erpu, naliti hladnomvodom, posoliti, poklopiti i staviti na {poret da vri dok se ne skuva. Ocedjenogise}i na kri{ke i poslagari jednu uz drugu na plitku ~iniju. U manju {erpu staviti

54

1 ka{i~ica soli i 1 mali patliyan sitno iseckan2 ka{ike biqnog uqa1 mala crvena paprika sitno iseckana300 g paradajza sitno iseckanog2 ka{ike vinskog sir}eta, so, biber1 ka{i~ica seckanog per{una i malo bosiqkaZagreje se uqe u ve}em sudu, stavi luk i pr`i dok ne omek{a, doda patliyan

i biber i pr`i se jo{ 5 minuta uz stalno me{awe. Potom se dodaju tikvice, parada-jz i sir}e pa se dinsta jo{ 20 minuta bez poklopca uz stalno me{awe.Kada se ohladi filuje se testo.

Ukrasiti iseckanom crvenom paprikom, per{unovim listom i bosiqkom.

POGA^ICE SA TUWEVINOM I SUSAMOM

POTREBNO JE: 1 paklo lisnatog testa, 1 konzerva tuwevine, 50 g susama,malo kima.

Lisnato testo rastawiti. Tuwevinu isitniti i premazati po lisnatom testu.Testo uviti u rolnu i ise}i na odruglice od 2 cm.

Okruglice polo`iti i svaku posuti sa dosta susama i malo kima. Pore|atinepodmazan i ispran hladnom vodom pleg i pe}i na temperaturi od 220 stepeni dokne porumene.

Slu`iti tople ili hladne uz pivo ili odre|eni koktel.

PITA OD PIRIN^A I PE^URAKA

TESTO: Uobi~ajeno ili kupovnoNADEV: 200 g pirin~a, 1 glavica crnog luka, 2 dl uqa, 200 g pe~uraka, so,

biber.Skuvati pirina~ u dve {oqe vode, posoliti, dodati margarin i prome{ati.Pe~urke o~istiti, oprati, izvaditi peteqke i skuvati u slanoj vodi. Ise}i

ih na rezance. Luk sitno ise}i i ispr`iti na uqu, dodati malo soli i bibera. Sme{ati luk, pirina~ i pe~urke pa nadevati kore. Zavijati u rolnu i sla-

gati u pleh. Kada je pita pe~ena, a pe~ena je kada porumeni, zaliti je pouqenom toplomvodom i malo zape}i.

PITA OD SLATKOG KUPUSA

TESTO: Uobi~ajeno ili kupovno.NADEV: Glavica kupusa od 1 kg, 1 kocka {e}er, 2 dl uqa, 50 g margarina.

Kupus o~istiti i ise}i na sitne rezance, posoliti i ostaviti da stoji 20 minuta. Iscediti ga i dodati {e}er propr`en na uqu. Sve zajedno prome{ati i

pr`iti. Kada je upola ispr`en, kupus ukloniti sa vatre. Kore presipati ovim nade-vom, zavijati u rolnu i slagati u pleh koji treba da je podmazan. Kada je pita pe~ena,preliti je vodom, pouqenom i blago za{e}erenom, pa ponovo malo zape}i. Uqe i mar-garin sme{ati.

53

[AMPIWONI SA POVR]EM

Oqu{titi 2 {argarepe i glavicu luka, sitno iseckati i pr`iti na masli-novom uqu. Kada luk i {argarepa po~nu da rumene naliti 2 {oqe belog vina i dodatiso, biber, iseckan ~e{anj belog luka i zelen. Poklopiti i ostaviti da se dinsta natihoj vatri desetak minuta. Za to vreme brzo oprati 500 grama pe~urki da se ne binatopile vodom i odstraniti deo dr{ke. Oqu{titi 3 paradajza, posoliti, pobiberitii viqu{kom izgnje~iti. Paradajz i pe~urke staviti u {erpu i dodati pasiranu masupovr}a dinstanog u vinu. Zatim dodati soli i bibera (po potrebi). Poklopiti i kuvatijo{ 20 minuta. Desetak minuta pre kraja kuvanja staviti list lorbera. Slu`iti hlad-no.

PAPRIKA[ OD SVE@IH PE^URKI

O~istiti pola kilograma pe~urki, oqu{titi ih i ise}i na tanke listove.Staviti u {erpu 60-80 grama uqa i kad se zagreje, dodati ve}u glavicu ise~enogcrnog luka. Kad se luk propr`i staviti o~i{}ene pe~urke, posoliti ih i dodati malo

bra{na, naliti malo vode i posuti sitnim belim biberom. Kad je paprika{gotov mo`e da ima malo soka, ali ipak ne sme da bude mnogo ~orbast. Da bi bilekuvane-dr`ati ih na {poretu najvi{e 20 minuta.

\UVE^ OD PRAZILUKA

Tri veze praziluka o~istiti i ise}i na komade duge 6 centimetara. Obaritiga u slanoj vodi, vrlo kratko da bi ostao ceo. Kuvan praziluk dobro ocediti i din-stati na vrelom uqu. Dodati malo aleve paprike. Potom ga naliti ~a{om i po vodeda provri. Oprati 2 {oqice za crnu kafu pirin~a i spustit ga u praziluk. Dodati~a{u paradajza iz zimnice ili pola kilograma sve`eg i suvu crvenu papriku. Posolitiprema ukusu. Kuvati ga na tihoj vatri i ~im pirina~ postane mekan, skinuti jelo dase ohladi. Djuve~ iznostit na sto sa nacedjenim limunom, bez koga bi praziluk biootu`an. Na isti na~in priprema se i spana}.

]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U

O~istiti od spoqnog lista 3 veze praziluka, sase}i mu zeleno li{}e i obar-iti ga. Kad je mekan samleti ga ili sitno ise}i na dasci. U {erpu na {poretu stavi-ti malo uqa i, kad se zagreje, staviti glavicu sitno se~enog crnog luka, propr`itiga, dodati per{una i pome{ati s prazilukom, pobiberiti i skinuti sa {poreta.Popra{iti dlanove bra{nom i od praziluka praviti male loptice, uvaqati ih ubra{no i pr`iti u tiganju na vrelom uqu da budu potpuno rumene. Zatim pripremi-ti pirina~. Ispr`iti 4-5 glavica crnog luka na uqu i u luk usuti 250 grama opra-nog pirin~a. Pome{ati pirina~ sa lukom, dodati sitno se~eno per{unovo li{}e, biberi soli. Pirina~ pr`iti i pilav izru~iti u djuve~, loptice od praziluka poredjatipreko pirin~a i dobro zaliti uqem i vrelom vodom.

56

malo uqa, kad se zagreje, sipati 4-5 glavica sitno iseckanog crnog luka. Kad lukpo~ne da `uti dodati pola kilograma o~i{}enog i istog trenutka opranog pirin~a(kad se rano opere raska~ka se). Pokopiti i ostaviti da se malo dinsta. Po malodolivati vru}om vodom dok ne omek{a. Po{to se iza poslednje nalivene vode tolikoudinstao da je bez ~orbe, pirina~ posoliti i puniti ise~ne kri{ke keqa da ga budeizmedju svaka dva lista. Staviti u rernu da odstoji ne{to manje od 1/2sata.

VARIVO OD KEQA

O~istiti i oprati dva kilograma keqa, ise}i glavice na ~etiri dela i obar-iti ih u ve}oj {erpi. Zatim ih ostaviti da se ocede. U {erpu zagrejati 1dl. uqa usutika{iku bra{na i pr`iti da lepo porumeni i dodati glavicu iseckanog crnog luka dase ispr`i. Gotovoj zapr{ci dodati 2-3 ~e{nja istucanog belog luka, malo alevepaprike i ocedjen keq, ostaviti da se malo propr`i. Nliti ga vodom, posoliti,pobiberiti i izma}i da polako vri. Pola sata pred ru~ak mogu se dodati 2-3oqu{tena i krupnije ise~ena krompira.

PE^URKE SA RENOM

O~istiti 250 grama pe~urki, oprati ih i ostaviti da se osu{e. Potom ihrase}i napola. Staviti u pleh, posoliti, pobiberiti i zape}i u zagrejanoj rerni 10minuta. Izvaditi ih iz rerne, staviti u ~iniju, ohladiti, posuti istruganim renom isir}etom. Pome{ati i slu`iti.

PAPRIKA[ NA UQU

Uzeti kilogram crnog luka, ali sitnog, veli~ine oraha. O~istiti ga, opratii cele glavice spustiti na 1/4 litra uqa da se pr`e. Dodati i aleve paprike. Pr`itiga dok sasvim ne omek{a i dodati 250 grama suvih {qiva, zajedno sa ko{ticama,6-7 kocki {e}era, ~a{u belog vina i isto toliko vode. Ostaviti na {poretu luk dokse {qive dobro ne skuvaju. Ovaj paprika{ slu`i se topao ili hladan.

\UVE^ BEZ MESA

O~istiti kilogram luka, ise}i i staviti na vrelo uqe da se pr`i. O~istiti250 grama boranije, 250 grama gra{ka u zrnu, obariti ih u slanoj vodi, ocediti,zatim dodati u upr`en luk, pored gra{ka i boranije jo{ i krompir ise~en na kock-ice, 2 na kocke ise~ene tikvice, 2-3 ~e{nja belog luka i li{}e zelenog per{una.

Dobro izme{ati i staviti u ~a{u o~i{}enog i opranog pirin~a. Celu masustaviti u zemqani djuve~, ise}i u njega i pola kilograma paradajza, posoliti,pobiberiti, ise}i 3-4 babure, izme{ati u djuve~u i dodati malo aleve paprike. Djuve~zaliti sa dosta uqa. Pe}i u rerni pred ru~ak.

55

PASUQ NA UQU

Pripremiti: 500 grama zrelog pasuqa, 150 grama maslinovog uqa, 250 gramacrnog luka, nekoliko ~e{njeva belog luka, malo seckanog per{una, soli i sitnog bib-era.

Pasuq uve~e potopiti i ostaviti da preno}i. Sutradan ga ocediti, dobroobrisati da bude suv i spustiti u zagrejano uqe da se propr`i nekoliko trenutaka.

Dodati zatim luk-crni i beli, sitno iseckan per{un, so i biber. Nalitivodom da se sve potopi. Staviti da se tiho kuva dva sata. Dodavati vode da se nadok-nadi ono {to ispari.

VEGETARIJANSKI PASUQ

Za 6 osoba pristaviti 1/2 kilograma opranog pasuqa u lonac, naliti hlad-nom vodom, poklopiti i ostaviti da vri dok se upola ne skuva. Tada naliti drugom,~istom, vrelom vodom i staviti 5-6 glavica sitno iseckanog crnog luka, velikuka{iku uqa i malo posoliti. Izme{ati, poklopiti i ostaviti da se kuva dok ne po~neda se raspada. Za vreme kuvanja me{ati da ne bi zagoreo. Potom se u pasuq (ako jesuvi{e vode-odliti je, ako je suvi{e gust naliti ga vodom), sipati 2 ka{ike uqa ime{ati dobro 15 minuta varqa~om. Ponovo sipati 2 ka{ike uqa, ponovo me{ati. Ovoponavqati dok se ne potro{i 1/4 litra uqa, za koje vreme pasuq pobeli, a toliko serazlupa da izgleda kao ka{a. Sipati u ~iniju, politi jo{ malo uqem i, po{to sedobro prohladi, nositi na sto.

BELI PASUQ (PAPULA)

Za {est osoba pristaviti u loncu 250 grama pasuqa, naliti hladnom vodom,poklopiti i ostaviti da vri. Kad se upola skuva, ocediti, naliti ~istom kqu~alomvodom, dodati 3-4 glavice sitno iseckanog crnog luka i ostaviti da vri dok se neraskuva. Ispasirati ga. Zatim posebno staviti u {erpu 2 ka{ike uqa i, kad se zagre-je ise}i dve glavice crnog luka. Kad luk po`uti, spustiti procedjen pasuq i dobroizme{ati. Ako je suvi{e gust, razbla`iti ga vrelom vodom, posoliti prema ukusu,ostaviti da se malo dinsta, zatim sipati u ~iniju.

MLAD PASUQ S PARADAJZOM

Sipati u {erpu vode, posoliti je i, kad provri, staviti u vodu 250 gramamladog pasuqa, glavicu crnog luka, 250 grama paradajza i pobiberiti. Kad je kuvan,posuti ga sitno iseckanim per{unovim listom i vrelim uqem u koje je prethodnostavqeno malo aleve paprike.

PREBRANAC PASUQ

Pola kilograma pasuqa tetovca staviti da se potpuno raskuva. Kad je pasuqpotpuno mekan, ocediti ga od vode i ostaviti. Za to vreme o~istiti luk. O~istiti naj-

58

SARMA OD KISELOG KUPUSA

Glavicu kiselog kupusa od likograma rastaviti na listove. Ako su listoviveliki, podeliti ih na pola. O~istiti ih od `ilica. Iseckati sitno pove}u glavicucrnog luka i propr`iti ga na 1/8 litra uqa. O~istiti i oprati 500 grama pirin~a i,po{to je luk propr`en, spustiti i pirina~ da se pr`i, posoliti i pobiberiti crnimbiberom. Po{to se pirina~ ispr`io, naliti ~a{u vrele vode da provri. Pre no {tose skine sa {poreta dodati ka{i~icu nane. Bez tog mirisa sarma nije dobra.

Pripremqnim filom praviti sarme, ali ne smeju da budu velike. Poslagatiih u {erpu u krug, naliti~a{om vru}e vode i kad voda uvri, skinuti ih sa {poreta,Dobro zagrejati 1/8 litra uqa i preliti sarme. ^im se preliju sklanjati ih sa {pore-ta. Jesti ih hladne.

SARMA OD KISELOG KUPUSA SA ORASIMA

Glavicu kupusa od 2 kilograma o~istiti od korema i kvarnih listova i svakilist odvojiti od glavice. Svakom listu odse}i debelu `ilu koja ide kroz sredinu.Fil za sarmu praviti na ovaj na~in: sitno ise}i i ispr`iti u 5 ka{ika vrelog uqa4-5 glavica crnog luka. Kad luk bude mekan dodati {oqu od bele kafe opranogpirin~a da se pr`i s lukom. Stalono dolivati malo vode da pirina~ ne bi zagoreo.

Kad omek{a, dodati malo aleve paprike, pr`iti ga sa paprikom, skinuti sa{poreta i dodati mu 100 grama samlevenih oraga. Zaviti sarmu od kiselog kupusana isti na~in kao i sarmu od zeqa. Poredjati ih u {erpu i naliti vodom da ih potopi.

Staviti 2 ka{ike uqa u {erpu na {poretu i kad se uqe dobro zagreje dodati2 manje ka{ike bra{na. U skoro gotovu zapr{ku dodati malo aleve paprike. Zapr{kuizru~iti u sarmu i ostaviti jelo da polako vri. S vremena na vreme protresti {erpu,posoliti po ukusu i kuvati je dok kupus ne omek{a. Sarma u koju se stave orasi vrloje dobrog ukusa.

PODVARAK

Glavicu kiselog kupusa od 2 kilograma sitno iseckati no`em ili satarom.U {erpu staviti oko 100 grama uqa da se dobro zagreje. Sitno ise}i 2-3 glavicecrnog luka, pustiti da se ispr`i. U luk izru~iti kupus, dobro prome{ati i dinsta-ti dok ne postane mek i blago rumen. Dobro je, ako se u toku dinstanja doliva malosupe dok ne bude potpuno gotov. Zatim, u kupus usuti malo sleve paprike, bibera imalu {oqicu opranog pirin~a. Pirina~ se stavqa u podvarak da upije vodu koju kupusobi~no pusti, a koje ne bi smelo biti u njemu.

PR@EN KISEO KUPUS

U {erpu staviti 1 dl. uqa, kad se zagreje, dodati glavicu sitno ise~enogcrnog luka i 2 velike ka{ike sitnog {e}era. Kad {e}er po~ne da `uti, sipati nanjega presenm na rezance ise~en, kupus kojega dobro ocediti od rasola, poklopiti iostaviti da se dinsta dok ne bude mrke boje. Posoliti po ukusu i posuti sitnim belimbiberom, izmaknuti sa {poreta i, kad zatreba, sipati u ~iniju i nositi na sto.

57

recept odnosi na 6 osoba, {to zna~i da treba pripremiti 2 plava patlixana, lukvla{ac ili 2 mawe glavice crnog luka, ~a{u uqa (mo`e i maslinovo), ~vrst parada-jz, seckani per{un, so, biber i ~e{aw belog luka.

Staviti cele patlixane u rernu na sredwu ja~inu i pe}i dok ne postanumekani, zatim oqu{titi ko`icu. Spustiti paradajz u vru}u vodu, jer se tako lak{eskida ko`ica i iseckati ga. Samleti ga ili sitno iseckati. Izgwe~iti beli i crniluk. Staviti u ~iniju za salatu, posoliti, pobiberiti i lagano sipati uqe kao zamajonez, neprestano me{aju}i. Staviti u fri`ider, a prilikom servirawa dodatiseckani per{un.

PR@ENI PLAVI PATLIXAN

Priprema ovog jela traje 25 minuta, a pr`ewe do 45. Princip je da plavipatlixan dolazi na osobu. Zna~i, u onom slu~aju, za 6 osoba pripremiti 6 plavihpatlixana, 2 supene ka{ike seckanog per{una, ~e{aw belog luka i so.

Uzeti ~vrste i duguqaste patlixane. Oqu{titi ih, ise}i na kockice i stavi-ti da se ocede. Zagrejati uqe (da bude vrelo) u velikom tigawu i pr`iti ih, paze}ida se ne prepeku i neprestano ih me{ati.

Nekoliko minuta pred servirawe, posuti ih seckanim per{unom i belimlukom, posoliti i servirati uz pe~ewe, ro{tiq i ribe.

PUWENI PLAVI PATLIXAN

^etiri plava patlixana prese}i uzdu` (na dve polovine), ise}i im sredinu,staviti u dubok sud, dobro ih posoliti i ostaviti sat vremena. Popariti ih vrelomvodom i pustiti da i u vodi malo odstoje. Zatim ih staviti u djevdjir da se cede.Spremiti fil na ovaj na~in: u {erpu staviti dosta uqa i kad se zagreje spustiti 4-5 sitno ise~enih glavica crnog luka. U upola upr`en luk staviti 2 sitno ise~ene babu-re, izvadjeno srce patlixana, malo bibera, se~enog celerovog li{}a, {oqu za crnukafu obarenog pirin~a, malo soli i per{una. Poredjati ih u uqem podmazan djuve~,preliti dosta uqa, a dodati jo{ malo mlake vode. Djuve~ smestiti u rernu i dinsta-ti ih a sve vreme paziti da u djuve~u bude dosta soka i uqa, da se ne bi osu{ili.Mogu se slu`iti topli, ali su jo{ boqi hladni.

VARIVO OD PLAVOG PATLIXANA

Ise}i na koturove debele 2 centimetara 4-5 ve}ih plavih patlixana zajednosa ko`om. U dubqem sudu, dobro posoqeni da stoje 2 sata. Oprati ih iz nekolikovoda i ocediti od soka. U {erpu sipati dosta uqa, dobro ga zagrejati, zatim ihporedjati, da se pr`e dok ne budu mekani. Okretati ih viqu{kom da budu rumenope~eni. Pr`ene stavqati u sud, a u uqe u kome su se pr`ili spustiti kilogramoqu{tenog i sitno ise~enog paradajza, 2-3 zelene babure i dosta ise~enog per{unovogli{}a. Po{to se paradajz propr`i doliti malo vode i u taj umak potopiti pr`enepatlixane. Kuvati ih pola sata i, po potrebi dodati jo{ malo vode. U ovo jelo se nestavqa zapr{ka, a soli se tek kad bude gotovo. Mo`e se jesti hladno ili toplo.

60

mawe 2 kilograma crnog luka, oprati ga u hladnoj vodi, zatim ise}i kao za papri-ka{. Naliti uqa u {erpu i staviti ga na {poret. Kad se zagreje, spustiti luk da sepotpuno ispr`i, dodati aleve paprike i skinuti sa {poreta. Pripremiti dubok sudkoji mo`e da udje u rernu i redjati ovim redom: red pasuqa, posoqenog ipobiberenog,, zatim red ispr`enog crnog luka, ravnomerno razredjenog po pasuqu.

Preko luka sipati uqe. Tako ponavqati dok se sud ne ispuni i paziti dapasuq bude posledwi pri vrhu. Opet zaliti uqem koje se, za ovo jelo, ne sme {tede-ti. Tako pripremqen staviti da vri pola sata. Prebranac se mo`e slu`iti topao ilihladan.

PASUQ BEZ MESA SA ZAPR[KOM

Oprati i staviti u lonac pola kolograma pasuqa tetovca. Prvu vodu, u kojojse pasuq kuvao, baciti i naliti drugom, toplom. Dodati 4 glavice se~enog luka ikuvati ga u pasuqu dok se potpuno raskuva. Kad druga voda postane mle~no bela, azrno mekano, pasuq vaqa zapr`iti ovako: u {erpu staviti 1 dl. uqa. Kad se uqezagreje dodati ka{iku ili dve bra{na, zavisi od ukusa, (neko voli gu{}i, neko redjipasuq). Kad zapr{ka postane rumena dodati malo aleve paprike, dobro prome{ati ipolako sipati u pasuq. Zapr`en pasuq lako zagoreva i zato ga treba dr`ati na kraju{poreta. Soli se na kraju.

FILOVANI POSNI MODRI PATLIXAN

Za 6 osoba uzeti 6 ve}ih modrih patlixana, o~istiti ih od peteqki, oprati,skuvati u slanoj vodi i izdubiti. U {erpu staviti 2 velike ka{ike uqa i kad sezagreje sipati 6 glavica sitno ise~enog crnog luka. ^im luk omek{a dodati sve {toje izvadjeno iz patlixana, ali sitno iseckano, 2-3 sitno ise~ene zelene babure -paprike, kafenu ka{iku sitno ise~enog zelenog per{una, posoliti i pobiberiti sit-nim belim biberom. Najzad, dodati veliku ka{iku mrvica. Smesu dobro izme{ati iostaviti da se dinsta poklopqena, onda se dok je vrela, napune izdubqeni patlixani.Filovane preliti uqem i pe}i u rerni. Pe~ene izvaditi, slo`iti na duga~ku, uzanu~iniju i nositi na sto.

PLAVI PATLIXAN PUWEN PIRIN^OM

O~istiti 2 plava patlixana, prese}i ih na pola i ispr`iti na uqu. Odvojenopr`iti glavicu crnog luka na uqu, dodati dva paradajza sa kojih je skinuta ko`ica,ise~ena na kri{ke, soli i bibera po `eqi. Dr`ati na vatri da se dinsta. Posebnoobariti dve ka{ike pirin~a, izme{ati sa polovinom paradajza koji se dinsta.Izdubiri patlixane i filu dodajte wihovo jezgro, dobro prome{ati i napuniti ih.Drugom polovinom fila preliti patlixane prilikom stavqawa u sud da se peku.

KAVIJAR OD PLAVOG PATLIXANA

Priprema traje 20 minuta a pe~ewe do 40. Treba imati na umu da se ovaj

59

iti boraniju u djuve~u, dodati 2-3 ka{ike vode i uqa, djuve~ pe}i u rerni dok vodaiz wega ne ispari.

PUWENE KELERABE

Kelerabe se oqu{te, odse~e se li{}e i na tom mestu se izbu{e. Dinstanomcrnom luku se doda rendan sve`i krompir i prodinsta uz dodatak opranog pirin~a,soli, per{una, bibera i paradajza. Puwene kelerabe se stave u {erpu, naliju vodom iskuvaju. Zapr`e se belom zapr{kom i za~ine dodavawem: soli, se~ene mirodjije iper{una i serviraju.

OBI^NA KELERABA

O~istit kelerabu, ise}i na tanke listove, posoliti, naliti vodom i 2 ka{ikeuqa i ostaviti da se prokuva. Zatim je dinstati u poklopqenom sudu. Kada omek{a,dosuti 1/2 {oqe razbla`enog paradajza iz tube i ostaviti na vatri dok se ne zgusne.

MLADI GRA[AK

Mladi gra{ak u zrnu treba da je sve`. Najboqe je kupiti ga u mahunama ioqu{titi pred kuvawe.

U {erpu od 2 litra usuti kilogram i po gra{ka, vezu per{una, srce zelenesalate, 20 glavica mladog crnog luka, 4 istucane kocke {e}era, malo soli i 1dl. uqa.[erpu pokriti i dr`ati na hladnom mestu sat vremena.

Staviti zatim {erpu na {poret i naliti pola ~a{e vode. Poklopiti jedubokim tawirom, a u tawir naliti hladne vode. Pustit da provri. Zatim izmaknutiu kraj. Tako kuvati 30 minuta. Za to vreme tri puta promeniti hladnu vodu u taniru.Izvaditi vezu per{una i luk. Gra{ak staviti na {poret da uvri i protresti neko-liko puta. Izru~iti ga u ~iniju, a okolo poredjati luk.

TIKVICE SA BELIM LUKOM

Ostrugati 6 mawih, mladih tikvica i oprati ih, posoliti, {pikovati belimlukom, staviti u vatrostalnu posudu, preliti sa 3/4 ka{ike uqa i pe}i u rerni.

VARIVO OD SPANA]A

O~i{}en kilogram spana}a dobro oprati pod mlazom vode i ostaviti da seocedi. Masno}u zagrejati i na woj pr`iti sitno iseckanu glavicu crnog luka, dodatina rezance ise~en spana} i izgwe~ena 3 ~e{wa belog luka. Posoliti, pobiberiti, pok-lopiti i dinstati 15 minuta.

62

PATLIXAN NA @ARU

Pet komada patlixana rase}i po du`ini na polovine. Svaki izdubiti no`em,ali ostaviti dosta “mesa” pored ko`e. Dobro ih posoliti i staviti u sud da stojepola sata. Ocediti ih od crne vode i puniti ovim filom: 125 grama mrvica, 2 ~e{wasitno ise~enog ili istucanog belog luka, sitno se~enog per{unovog li{}a; prome{ati,posoliti i pobiberiti. Tim filom puniti polovine patlixana, staviti ih u djuve~,zaliti da se napiju uqa, povaditi ih, poredjati na ro{tiq i pe}i na `aru. Slu`itisa pr`enom ribom a mo`e i posebno.

VARIVO OD CRVENOG KUPUSA

O~i{}en crveni kupus oprati, ocediti i ise}i na reznce. Takodje ise}i i 2kisele jabuke. Uqe zagrejati i ispr`iti povr}e. Za vreme dinstawa posoliti,po{e}eriti i dodati celerov list. Kada kupus omek{a, dodati vinsko sir}e,prome{ati i dinstati jo{ 10 minuta u poklopqenom sudu. Slu`iti uz pire od krom-pira.

BORANIJA BEZ MESA

O~istiti kilogram boranije, oprati i rase}i. U {erpu staviti 1dl. uqa, 2glavice sitno ise~enog crnog luka. U propr`en luk spustiti boraniju da se dinsta.Odmah je posoliti, jer }e na taj na~in br`e omek{ati. Kad bude mekana, u posebnoj{erpi napraviti zapr{ku od ka{iek uqa, 2 mawe ka{ike bra{na, malo aleve paprikei 2 ~e{wa sitno se~enog belog luka. Malo pr`iti i sipati preko boranije koja sedinsta, a naliti vrelom vodom. Dodati sitno se~ene mirodjije. Ko voli miris presnepaprike babure ili duga~ke, mo`e sa boranijom i lukom dinstati po celu papriku.

OBI^NA BORANIJA

Obariti pola kilograma boranije u slanoj vodi, ocediti je i preliti sosomkoji se pravi na slede}i na~in: propr`iti na uqu i ispr`iti ve}u glavicu sitno seck-anog crnog luka, dodati dve seckane babure, zatim sitno seckan celer, per{un i{argarepu i preliti ih vodom. Kad paprika i ostalo povr}e malo omek{a, dodati dvaseckana paradajza, pobiberiti, posoliti i prilikom kuvawa me{ati. Najzad, mo`etedodati i malo belog vina.

BORANIJA

Kilogram mlade boranije o~istiti i oprati u hladnoj vodi. Staviti u {erpuka{iku uqa, dodati 2 glavice sitno se~enog crnog luka i ka{iku vode i staviti jeda se sa lukom dinsta dok ne bude mekana. Posoliti je, dodati sitnog bibera, 3-4paradajza, malo seckanog belog luka, zelene paprike, per{unovog li{}a i malo cel-era. Dobro izme{ati i sipati u djuve~. Staviti je u rernu da se pe~e. U malu {erpuna {poretu usuti ka{i~icu bra{na, malo aleve paprike i propr`iti. Zapr{kom zal-

61

41...^ORBA OD POVR]A44442222 .... .... .... PPPPOOOOSSSSNNNNAAAA JJJJEEEELLLLAAAA42...PREBRANAC42...POSNA SARMA42...KARFIOL S PREZLOM43...SUVA PAPRIKA PUWENA PIRIN^OM43...ILI PASUQEM43...TAV^E SA ORASIMA43...PIRINA^ SA PE^URKAMA43...CRVENI KUPUS - VARIVO44...SARMICE OD VINOVOG LISTA ILI

ZEQA44...VARIVO OD SOJE SA GRA[KOM44...PATLIDXN NA KATALONSKI NA^IN44...KAVIJAR od PLAVOG PATLIXANA45...SOS OD TIKVICA45...]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U45...KROMPIR SA BLITVOM I PARAjZOM46...PUWENI PLAVI PATLIXAN46...]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U46...|UVE^ SA RIBOM46...KROMPIR SA CELEROM I PREZLOM47...PIRE OD PASUQA I KROMPIRA44447777 .... .... .... RRRRIIIIBBBBAAAA47...OSLI] U MARINATU47...[ARAN PE^EN U RERNI47...RIBA PUWENA PE^URKAMA48...PIJANI [ARAN48...PASTRMKA SA POVR]EM48...SOS SA BELIM VINOM48...[ARAN NA BELOM LUKU49...MARINIRANA RIBA49...PASTRMKA U VINU49...RIBQI PAPRIKA[49...PR@ENE PASTRMKE50...TUWEVINA SA PARADAJZOM50...RIBE NA @ARU50...RIBA U SOSU50...SSSSAAAALLLLAAAATTTTEEEE50...SRPSKA SALTA51...SALATA OD SO^IVA51...SALATA OD PRAZILUKA51...PINXUR SALATA51...SALATA OD CVEKLE51...SALATA OD BORANIJE52...SALATA OD PE^URAKA52...SALATA OD RENA I ROTKVICA52...KUPUS SALATA-TOPLA55552222 .... .... .... TTTTEEEESSSSTTTTAAAA52...PICA SA POVR]EM53...POGA^ICE SA TUWEVINOM I

SUSAMOM53...PITA OD PIRIN^A I PE^URAKA

53...PITA OD SLATKOG KUPUSA54...PITA SA SPANA]EM I PE^URKAMA54...SATARA[54...VARIVO OD PARADAJZA I PLAVIH

PATLIXANA54...PILAV NA UQU54...FILOVAN KEQ55...VARIVO OD KEQA55...PE^URKE SA RENOM55...PAPRIKA[ NA UQU55...\UVE^ BEZ MESA56...[AMPIWONI SA POVR]EM56...PAPRIKA[ OD SVE@IH PE^URKI56...\UVE^ OD PRAZILUKA56...]UFTE OD PRAZILUKA NA PIRIN^U57...SARMA OD KISELOG KUPUSA57...SARMA OD KISELOG KUPUSA SA

ORASIMA57...PODVARAK57...PR@EN KISEO KUPUS58...PASUQ NA UQU58...VEGETARIJANSKI PASUQ58...BELI PASUQ (PAPULA)58...MLAD PASUQ S PARADAJZOM58...PREBRANAC PASUQ59...PASUQ BEZ MESA SA ZAPR[KOM59...FILOVANI POSNI MODRI PATLIXAN59...PLAVI PATLIXAN PUWEN PIRIN^OM59...KAVIJAR OD PLAVOG PATLIXANA60...PR@ENI PLAVI PATLIXAN60...PUWENI PLAVI PATLIXAN60...VARIVO OD PLAVOG PATLIXANA61...PATLIXAN NA @ARU61...VARIVO OD CRVENOG KUPUSA61...BORANIJA BEZ MESA61...OBI^NA BORANIJA61...BORANIJA62...PUWENE KELERABE62...OBI^NA KELERABA62...MLADI GRA[AK62...TIKVICE SA BELIM LUKOM62...VARIVO OD SPANA]A

64

SSSSAAAADDDDRRRR@@@@AAAAJJJJ ::::

3333 .... SSSSVVVVEEEETTTTAAAA GGGGOOOORRRRAAAA AAAATTTTOOOONNNNSSSSKKKKAAAA IIII HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRR6..CAR DU[AN U HILANDARU7777 .... .... IIIIZZZZ HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRRSSSSKKKKOOOOGGGG TTTTIIIIPPPPIIIIKKKKAAAA::::7....O TOME DA NIKO NE KUVA ZASEBNO NITI

JEDE U ]ELIJI8...DA NIKO NEMA U ]ELIJI JELA NI

PI]A, NI VO]A I NIJEDNOG NOV^I]A8...O SVETIM POSTOVIMA, VELIKIM I

O DVA MALA POSTA, SVETIH APOS- TOLA I HRISTOVA RO|EWA

9...KAKO TREBA PRAZNOVATI GOSPODWEPRAZNIKA I PRESVETE BOGORODICE

10....VREME RU^KA I VE^ERE10....JELO SE NIKADA NE BACA12....Kako se kuva HILANDARSKI PASUQ:13....VINOGORJE15....@ITNA POQA15...@ITO15...PE^EWE HLEBA16...NAFORA16...OTAC SIMEON I KELIJA SVETOG

SIMEONA17...BUNAR SVETOG SAVE11118888 .... .... .... JJJJEEEELLLLOOOOVVVVNNNNIIIIKKKK HHHHIIIILLLLAAAANNNNDDDDAAAARRRRAAAA18...Na~in pripreme HILANDARSKE

BORANIJE19...RIBA19...TARANA20...PR@EN PASUQ20...OKTOPOD NA HILANDARSKI NA^IN21...HILANDARSKI REZANCI21...]UFTETE OD [KOQKI21...PR@ENA RIBA22...PRIPREMAWE USOQENE RIBE22...RIBA NA PIRIN^U22...PRAVQEWE MASLINOVOG UQA23...IMAM BAJLDI24...PUWENI PARADAJZ I PAPRIKE24...PAPRIKE PUWENE RIBQIM MESOM24...PAPRIKE PUWENE PASUQEM25...ZAPE^ENI PRAZILUK25...TIKVICE SA PIRIN^EM26...BRODET OD [KOQKI NA HILAN

DARSKI NA^IN26...KROMPIR NA HILANDARSKI NA^IN26...JAJA NA PARADAJZU27...MLEVENI PARADAJZ27...TIKVICE KAO KROMPIR27...PROPR@ENA BORANIJA SA

ZA^INSKIM,SVETOGORSKIM TRAVAMA

28...SIR28...LEKOVITE TRAVKE, ^AJEVI28...SALATE29...SLATKI[I29...PALA^INKE29...SLATKO OD DUWA30...SVETI SAVA 30...SUPA OD KROMPIRA S POVR]EM31...VAVEDEWE PRESVETE BOGORODICE31...KOJE VO]E RASTE NA POSEDU31...BAREWE JAJA ZA USKRS32...BO@I]32...USKRS - PRAZNIK NAD

PRAZNICIMA33...PE^ENA PAPRIKA S PLAVIM

PARADAJZOM33...GUSTA SUPA OD KROMPIRA I33...[ARGAREPE33...GULA[ OD BORANIJE33...REZANCI SA GRIZOM33...PAPRIKE PUWENE PASUQEM34...LAZAREVA SUBOTA (VRBICA) ILI

CVETI34...PAPRIKE S PRAZILUKOM33335555 .... .... .... PPPPOOOOSSSSNNNNAAAA SSSSRRRRPPPPSSSSKKKKAAAA JJJJEEEELLLLAAAA35...SLAVSKI KOLA^35...POGA^A SA UQEM36...POGA^A SA KISELOM VODOM36...PRAZILUK SA MASLINAMA36...POHOVANE PE^ENE PAPRIKE36...SITNE BARENE TIKVICE36...PIHTIJE OD POVR]A37...PE^URKE PR@ENE U TIGAWU ILI37...PE^ENE NA RO[TIQU37...VEKNUCE SA TUWEVINOM37...AJVAR OD IKRE [ARANA37...VEKNICE SA AJVAROM38...KELRABA NADEVENA PE^URKAMA38...SUVA PUWENA PAPRIKA38...@UTI PASUQ SA KISELIM KUPUSOM38...PINXUR TAV^E33339999 .... .... .... SSSSUUUUPPPPEEEE IIII ^̂̂̂OOOORRRRBBBBEEEE39...SUPA OD CELERA I KROMPIRA39...RIBQA ^ORBA39...^ORBA OD SITNE RIBE39...^ORBA OD SOJE SA PE^URKAMA40...BISTRA SOJINA SUPA40...^ORBA OD PE^URAKA40...SUPA OD KARFIOLA40..SUPA OD SPANA]A SA ORASIMA41...SUPA OD ZELENI SA PIRIN^EM41...SUPA OD RASOLA41...SUPA OD ZELENI

63