Milan Šipka: Reči čopor, krdo i stado posebna su priča. U jednoj ukrštenici, naime, stajalo je: „krdo, čopor”, a jedino moguće rešenje, kad se pravilno popune sve reči uspravno, bilo je — stado. Kao da te reči u našem jeziku znače isto, kao da tu ne postoje baš nikakve semantičke razlike. Pre svega, krdo i stado razlikuju se po tome što prva reč (krdo) označava veći broj životinja koje se drže ili pasu zajedno u slobodnom prostoru, dok druga (stado) označava uglavnom — „veći skup domaćih životinja preživara, obično iste vrste, koje zajedno pasu i koje su pod nadzorom jednog čuvara (pastira)”. Differentia specifica ovde je upravo nadzor, čuvanje. Krdo niko ne čuva, dok se stado čuva, nadzire. Otuda i prenesena značenja tih reči: stado — vernici koji imaju svoga „pastira” (pastora, sveštenika), a krdo — raspuštena gomila ljudi bez ikakve kontrole. Zamena ovih dveju reči u tom smislu nemoguća je, pa nam i to govori da se radi o rečima s različitim značenjima u današnjoj upotrebi. I hungarizam (reč mađarskog porekla) čopor razlikuje se danas donekle od reči krdo. Ta su se dva sinonima, dakle, semantički izdiferencirala, što se može zaključiti i po njihovoj upotrebi u vezama s drugim rečima. Tako se obično govori čopor vukova, čopor pasa, čopor (divljih) svinja, ali ne i čopor bivola, čopor krava, a pogotovo ne — čopor ovaca. Kao da se u reči čopor oseća neki značenjski prizvuk agresivnosti i krvožednosti i sl. Ali ako se čopor i krdo i mogu nekako dovoditi u vezu kao sličnoznačnice, ni u kom slučaju ne bi ih, bar ne u negovanom jeziku, trebalo značenjski izjednačavati s rečju stado. Nerazlikovanje i izjednačavanje semantički već jasno izdiferenciranih reči utire put leksičkom siromašenju jezika, čemu, kako smo videli, doprinose i sastavljači ukrštenica.

Nije tačno, jer i stado takođe označava „veći broj životinja koje se drže ili pasu zajedno u slobodnom prostoru“, tj. kako Anić definira i daje primer: „zajednica nekih divljih životinja iste vrste koje zajedno žive [stado muflona]“.

Differentia specifica bi, pre nego nadziranje ili čuvanje (ah, kako je zgodna pravoslavna lingvistika [roll]), bila „veličina“ i „divljačnost“ — kako navodi Anić, krdo je „veći broj krupnijih životinja ili divljači“, a stado — „više domaćih životinja koje se izvode na pašu“. Tj. ono što je intuitivno kao izvorni govornik primijetio i Dan.

кр8до и кр<до са. већи број животиња, обично истоврсних, које пасу заједно, стадо. — Је ли хајдук ил’ ухода турска што уходи свилоруна крда? Маж. И. Овде су махом испаше по којима се виде крда шарених крава, оваца и свиња. Уск.6. уопште већи број животиња, риба и сл. које се држе заједно. — Догодило се више пута да је . . . обијеснокрдо дупина сврнуло на проласку у залив. Наз. Буди ме страшна рика. Као да је читаво крдо јелена под самим прозорима. Пол. 1957.в. погрд. већи, обично неорганизовани скуп људи, гомила. — Дочекат ћемо ми њега и његово крдо како им доликује. Цар Б.г. фиг. велик број, мноштво било чега, гомила. — Дјела данас стоје, не .. . голих ријечи крда. Кост. Д. Као да му и овог раног јутра иду поново усусрет сва она крда тамних облака. Бар.

kȑdo sr  G mn kȓdā⟨ ⟩

1. zool. veći broj krupnijih životinja ili divljači koje se zajedno kreću (goveda, jeleni, srne)2. pren. pejor. mnoštvo, masa podložna utjecajima, koja se ponaša neorganizirano, nasilno, bezglavo

stȁdo sr  G mn stȃdā⟨ ⟩

1. a. više domaćih životinja koje se izvode na pašu [stado koza; stado ovaca] b. zajednica nekih divljih životinja iste vrste koje zajedno žive [stado muflona]2. pren. vjernici jedne crkve; pastva3. pejor. gomila ljudi koji nekritički slijede koga, kreću se ili idu za kim [slijediti kao stado]

крдо је за велике папкаре или копитаре, а стадо за мале папкаре.

буoљук (тур.)бу<к (покр.)воловаoница ’крдо волова’гу8ља (маџ., покр.) ’крдо говеда’ергела (тур.) ’велики број коња’наrродпоoбравица (покр.) ’мање стадо оваца’ру8љатаoбун (рус.-тур.) ’крдо коња’хаoмпа (тур., покр.)чо<рда (маџ., покр.)чреrдаџелеп ’крдо стоке’ше8рег (маџ., заст.)

Имамо и ми назив за групу животиња у покрету: о8суч (-и) (покр.) ’стадо оваца или говеда кад иду једно за другим’.

dželep — to je uobičajena reč za krdo stoke (i dželebdžija, onaj koji goni stoku).

Jatom se naziva veća grupa životinja koje zajedno lete, noće, gnijezde se, sele itd. krećući se pri

tome vrlo sinkronizirano. To su najčešćeptice, ali i šišmiši se mogu okupljati u takve skupine, pa

se tada i te skupine nazivaju jato.

Slično ponašanje prisutno je i kod cijelog niza drugih životinjskih skupina, samo što se kod

drugih skupina okupljanje drugačije naziva. Tako se veliki kopneni sisavci okupljaju

u krda, kukci u rojeve, ribe u plove, a morski sisavci po jednima isto u plove, dok njihova

okupljanja drugi zoolozi nazivaju školama.

Neke su životinje samotnjaci i brinu se za sebe, dok se neke okupljaju u zajednice u kojima

postoje hijerarhijski odnosi:

čopor (omanja zajednica sisavaca)

krdo (veća zajednica sisavaca)

jato (zajednica ptica; inače vrlo velika)

plova (zajednica riba; veličina ovisi o vrsti)

roj (zajednica kukaca; inače vrlo velika).

Zajednice najčešće imaju sljedeće stupnjeve:

alfa jedinka (mužjak, ženka ili par; najviše pozicionirani)

beta jedinka (mužjak, ženka ili par; prijatelj alfe, odgajatelj mladunaca)

ostali članovi

omega jedinka (mužjak, ženka ili par; najniže pozicionirani)

Položaj se dobiva najčešće fizičkom superiornošću.

Alfa par je najčešće jedini reproduktivni u zajednici. Alfe vode zajednicu i imaju

najviše sloboda. Prvi idu i jedu. Omege zadnji jedu i podređene su svim ostalim članovima

zajednice.

U nekih životinja postoji dominantni spol.

Neke imaju u hijerarhiji samo alfu i ostale, a ogromna krda savanskih biljoždera nemaju

hijerarhije.

Stado je naziv za veliku grupu životinja. Termin stado se koristi kada su u pitanju sisari, najčešće papkari. Za druge grupe životinja postoje različiti termini, kao npr. jato, roj, krdo i sl.Kada se za grupu životinja kaže stado, to implicira da se sve životinje u stadu ponašaju isto ili slično, npr. kreću se u istom smjeru u isto vrijeme. Postoje i stada u kojima pojedine jedinke individualno koordiniraju cijelo stado.Stada kod divljih životinja se stvaraju spontano dok su kod domaćih životinja većinom pod uticajem čovjeka. Stada domaćih životinja istih ili sličnih vrsta se razlikuju od divljih po odnosu među polovima i porijeklu pojedinih jedinki.