Pumpe su komponente hidraulinog sistema koje dovedenu mehaniku energiju transformiu u energiju radnog fluida. Pri tom se uspostavlja kretanje radne tenosti i poveava joj se pritisak.

Pumpe treba da imaju sledee karakteristike: minimalnu masu i zapreminu,pouzdanost u radu,dug vek trajanja,dobar stepen iskorienja,da su jednostavne za odravanje,da nisu bune pri radu ida imaju malu nabavnu cenu.

Radni element pumpe je deo koji usisava i potiskuje radnu tenost, dok je radna komora prostor u pumpi u koji se usisava radna tenost. U zavisnosti od kretanja radnog elementa, pumpe se dele na: obrtne (zupaste, krilne i zavojne)translatorne (klipne i membranske)

Zupaste pumpe su pumpe kojima su potiskujui elementi zubi zupanika. Obrtanjem dva spregnuta zupanika stvara se pokretni radni prostor izmeu zubaca i kuita. Obzirom na nain sprezanja zupanika, zupaste pumpe mogu biti: pumpe sa spoljnim ozubljenjempumpe sa unutranjim ozubljenjem

Na slici je prikazana pumpa sa spoljnim ozubljenjem. Pogon se dovodi preko vodeeg vratila, koje je povezano sa vodeim zuanikom, ije se okretanje prenosi i na voeni zupanik. Radna tenost zahvaena meuzubljem prenosi se sa usisne strane na potisnu stranu.

Odlikuju se jednostavnom konstrukcijom, malim gabaritima i niskom cenom, a mane su joj to je veoma buna, nije podesiva i to ostvaruje nie pritiske.

Za ostvarivanje veih protoka koristimo zupastu pumpu sa unutranjim ozubljenjem, kod koje se pogon dovodi na vratilo koje je povezano sa vodeim zupanikom.

Obrtanje vodeeg zupanika sa spoljnim ozubljenjem prenosi se na voeni zupanik, koji je sa unutranjim ozubljenjem. Radna tenost, zahvaena meuzubljem zupanika, prenosi se sa usisne strane na potisnu stranu

Ova pumpa ostvaruje neto nie pritiske i neto je komplikovanije konstrukcije, pa je zbog toga i skuplja

Krilne pumpe su pumpe kod kojih su krilca potiskujui elementi, kojih najee ima od 10 do 12, a radna komora je prostor izmeu krilaca, statora i rotora.

Obrtanje pogonskog vratila prenosi se na rotor (2). Usled dejstva centrifugalne sile krilca (4) se izvlae iz rotora i prate unutranjost statora (1). Radna tenost, zahvaena iz usisnog voda (3) krilcima, prebacuje se u potisni vod (5).

Krilne pumpe su jednostavne za izradu, rukovanje i odravanje.Rade na niskim i srednjim pritiscima i imaju veliki protok. Osetljive su na udarne pritiske, koji mogu da polome krilca.

Zavojne (vijane) pumpe su pumpe kod kojih su zavojnice potiskujui elementi. Obrtanjem jedne ili vie spregnutih zavojnica stvara se pokretni radni prostor izmeu zavojnica i kuita.

Pogon se dovodi preko vratila, koje je vrsto spregnuto sa zavojnicom. Radna tenost zahvaena meuprostorom izmeu zavojnice i kuita, prebacuje se sa usisne strane na potisnu stranu.

Zavojne pumpe odlikuju se tihim radom, pouzdanou i ne stvaraju pulsacije protoka. Mane su im to su sloene izrade, to su dugake, to ostvaruju nie pritiske i to su nepodesive. Primenjuju se ee u naftnoj industriji.

Radni element klipne pumpe je klip koji se kree translatorno oscilatorno, pri emu usisava i potiskuje radnu tenost. Radna komora klipne pumpe je prostor izmeu ela klipa i cilindra. Klipne pumpe mogu imati jedan ili vie cilindara, kao i mogunost podeavanja protoka.

Klipne pumpe se dele na aksijalne i radijalne.Kod aksijalnih klipnih pumpi cilindri su rasporeeni aksijalno, odnosno paralelno sa osom, dok kod radijalnih klipnih pumpi cilindri su smeteni radijalno u odnosu na rotor, a ose cilindra lee u istoj ravni.

Kod aksijalnih klipnih pumpi sa nagnutom ploom moe da bude ugraen mehanizam za zaokretanje nagnute ploe u odnosu na sredinji poloaj, ime se podeava protok.

Aksijalne klipne pumpe rade na srednjim i visokim pritiscima i imaju veliki protok.Male su im mase i zapremine po jedinici snage. Stepen iskorienja je veliki.

Radijalne klipne pumpe rade na srednjim i visokim pritiscima, a protok je manji nego kod aksijalnih klipnih pumpi. Stepen iskorienja je kao i kod aksijalnih klipnih pumpi, a masa i zapremina po jedinici snage su vee.

Radni element membranske pumpe je membrana od gumiranog platna.Princip rada zasnovan je na ugibanju membrane, koja obavlja funkciju klipa.

Na slici su oznaeni sledei delovi:

(1) vazduna komora; (2) distributivni centar vazduha srce pumpe, mehanizam koji poveava ili sniava pritisak u vazdunoj komori, odnosno otvara potisni ili usisni vod; (3) spoljni klip membrane;(4) unutranja membrana klipa njen zadatak je da sprei kontakt vazduha i radne tenosti; (5) kuglasti ventil omoguava otvaranje / zatvaranje usisnog i potisnog voda; (6) sedite ventila; (7) potisni kolektor olakava radnoj tenosti izlaz iz pumpe; (8) komora sa radnom tenou; (9) membrana; (10) usisni kolektor omoguava radnoj tenosti ulazak u pumpu;