Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

21
1 ХЕРЦЕГОВАЧКА НАСЕЉА У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ Назив Херцеговина први пут се помиње 17.10.1448. године, а односио се на земље Хума, Травуније и Подгорја. Титулу првог херцега понио је Стефан Вукчић Косача, у народу познат као Херцег Шћепан (Стјепан). За његове владавине земља се службено звала DUCATUS SANCTI SABBAE, на неким документима: Ducatus di S. Sabae. Територију данашње Херцеговине прије доласка Римљана насељавали су Илири. Један дио њих се раселио, а један дио су Римљани романизовали и припадали су скупини Или- роромана. На развалинама римских насеобина још прије доласка Словена ниче живот, а људи окупљени око хришћанских општина развијају грађевинску дјелатност. То се види у градњи цркава са четвртастом апсидом, као што је она у Видоштаку код Стоца или са полукружном као у Борасима код Витине.

Transcript of Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

Page 1: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

1

ХЕРЦЕГОВАЧКА НАСЕЉА У СРЕДЊЕМ ВИЈЕКУ Назив Херцеговина први пут се помиње 17.10.1448. године, а односио се на земље Хума, Травуније и Подгорја. Титулу првог херцега понио је Стефан Вукчић Косача, у народу познат као Херцег Шћепан (Стјепан). За његове владавине земља се службено звала DUCATUS SANCTI SABBAE, на неким документима: Ducatus di S. Sabae. Територију данашње Херцеговине прије доласка Римљана насељавали су Илири. Један дио њих се раселио, а један дио су Римљани романизовали и припадали су скупини Или- роромана. На развалинама римских насеобина још прије доласка Словена ниче живот, а људи окупљени око хришћанских општина развијају грађевинску дјелатност. То се види у градњи цркава са четвртастом апсидом, као што је она у Видоштаку код Стоца или са полукружном као у Борасима код Витине.

Page 2: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

2

Доласком Словена Илироромани су постепено славизирани и потиснути из својих старих насеља, са плодних предјела у планинске крајеве. Живјели су у катунима носећи своја посебна имена, а све њих заједно називали су Власима. Влахе у Херцеговини могуће је сматрати старосједиоцима, јер се стално помињу у средњем вијеку прије доласка Турака. Био је то весео, музикалан народ, бавили су се сточарством и кириџиским пословима. Наоружани и спретни са коњима спроводили су караване гарантујући за робу тако што су у случају њеног нестанка плаћали одштету. Кaravan је ријеч арапског поријекла, а turma романског. У вријеме краља Твртка у освојеним српским земљама Зети и Рашкој било је око стотину катуна у којима су живјели Власи. Њихове насеобе су биле провизорног карактера – углавном шатори. Они су нам оставили у насљеђе старовлашко село разбијеног типа, гдје су засеоци имали породични карактер, а око два до три километра удаљени једни од других. Куће у њима су удаљене од педесет до петстотина метара, а читаво насеље је дуго до осам километара.

Page 3: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

3

На међи горње и доње Херцеговине познато су племе Власи Бањани. Власи Мириловићи се помињу 1368. године у дубровачким изворима, а њихов катун се налазио на мјесту данашњих Мириловића код Билеће, гдје се и данас налазе стећци. Били су дубровачке кириџије. У Љубомиру на путу између Требиња и Билеће живјели су Власи Зотовићи. Близу црногорске границе према Билећи налази се село Влахиња, чиј назив потеже из времена Влаха, а не по Земљи Св. Влаха како је понекада допирало до ових крајева.

У средњем вијеку Херцеговина је промијенила много владара, а углавном је била у саставу Босанске државе. Пошто су стари Словени имали своје жупе и своје жупане и Херцеговина је сачувала своју подјелу, тако да се у свакој жупи истицало једно насеље, које је гласило као главни центар дотичне жупе. Како се у средњем вијеку често само једно утврђење називало градом то је средњевјековна Херцеговина оби-

Page 4: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

4

ловала градопвима. Живјело се у њима и владало из њих, а около и између вршљали су разбојници, а касније и Турци пљачкајући и упознавајући земљу својих наредних похода. Турска инвазија на Балкан донијела је сасвим нове концепције изградње градова и архитектонских остварења. Чврсто су их укорјењивали и у Херцеговини. Свуда се осјећа ла присутност источњачког темперамента. У њихово вријеме су обновљена и направљена многа упоришта, а саграђени и потпуно нови градови: Фоча , Столац и Мостар. Херцег Нови су толико преуредили да су од здања Твртка и Херцег Стјепана остали само дијелови зидина. Аустроугарска окупаторска власт унијела је несклад и пореметила ликовно јединство градова Херцеговине, провођењем крутих геометријских регулационих основа и по дизањем „ерарских“ зграда, типичних по званичну државну архитектуру, као и увођењем еклектичког укуса. Цркве су подизане у имитацији готско-романског стила, управне зграде по прописима ренесансног или арапског, а касарне у виду мрачне готике или барока. Оно што се не може оспорити је огроман скок у привредном развоју, што је посљедица великих улагања у саобраћајну инфраструктуру и фортификацију, те велики број државних објеката, а све у сврху коначног анектирања Босне. Осим тога велики помак је направљен у културном и образовном погледу, а сеоско становништво углавном Срби силазило је у градове, почело да се бави занатима и трговином. Били су то почеци грађанског друштва и коначно раскидање са остацима феудализма. Херцеговина, а нарочито доња је подручје крша са обиљем кречњака. Овај материјал својом супстанцом даје снажан рефлекс на карактер херцеговачког урбанистичко-архитек- тонског мотива. И стари мајстори спонтано користећи мате- ријал са лица мјеста стварали су архитектонске и урбани- стичке елементе, који су дјеловали као да су ту изникли. Тиме су слиједили једно сасвим правилно мишљење да у црногоричном предјелу треба стварати црногорични град, у кршевитом кршевит и разигран.

Page 5: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

5

На урбани развој Херцеговине углавном су дјеловали тран- зитни путеви који датирају још из римског доба па све до данас, а око њих су ницала насеља, станице и царинарнице. Географски положај Херцеговине и историјске прилике усло- виле су снажан утицај Медитерана, што се посебно уочава у градњи: храма св.Саве у Билећи, сат куле и „Страдуна“ у Требињу, три окулуса на грађевини у Мостару ...

Page 6: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

6

БИЛЕЋА Билећа се налази на крају жупе Врм, али се не помиње прије XIV вијека. Први пут се помиње 1387. године, а 1388. Влатко Вуковић је поразио Турке у њеном пољу. У дубровачким изворима помиње се 1403. и 1427. године. Павле Раденовић по моћи је мало изостајао иза Хрвоја Вукчића и Сандаља Хранића. Имао је своје посједе у дубровачкој залеђини. Његови су људи били и Власи Предо- јевићи из Билеће. Није искључено да је око Билеће била и жупа Билећа као мала територијална јединица жупе Врм. Ово двоје је у ширем смислу припадало Травунији. 1438. године Билећа се помиње под именом Bilechia. Код Билеће је био и град Торич. Помиње се 1465. године. Једно вријеме је припадала Павловићима, затим у XV вијеку Вук- чићима и најпослије Турцима. БЛАГАЈ У X. вијеку Константин Порфирогенит спомиње два града: Bona i Hium. Грчки калос, истински бонус значи благ, па се сматра да је то био само један град. Можда је постојао и у преисторијском периоду. Налази се на врелу ријеке Буне, на стрмом тешко приступачном кршу. Да- нашњи изглед добио је у доба Сандаља Хранића и Херцег Стјепана Вукчића – херцега од св. Саве у XV вијеку. Град омогућава да се створи увид у живот босанских велможа. Око један километар даље виде се рушевине Боне из римског периода.

Page 7: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

7

Основа града Благаја је јајолика и нешто сужена према западу. Зидови су према формацији терена високи 6-8 метара, а негдје 15-20. Горња ивица била је направљена као ходник за пролаз. Четвероугаона капикула је имала пред со- бом предворје опасано јаким, али ниским зидом. Најјачи дио тврђаве претстављао је штит са двије куле. Једна је бранила улаз, а друга обилазак зидова са јужне стране. На западу је подигнута велика доксаткула. Унутар бедема се налазила палата са двије мање и једном великом двораном. То је био „Славни двор“. Ту су још тамница, цис- терне и тајни излаз за потребе повлачења. Турци су га освојили 1463. године. Од IX до XI вијека Благај је био главни град Хумске области и у њему је столовао Немањин брат жупан Мирослав. У околини Благаја око ушћа Буне у Неретву налазио се дво- рац Бишће, а први пут се помиње 1220. године у борби Сте- фана Првовенчаног са Петром, хумским жупаном. Народ је овај град звао и Шћепанград по Херцегу Стјепану.

Page 8: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

8

Из турског периода у Благају је остала Султан Сулејманова џамија, мост на четири отвора и два хамама код самог изво- ра. БОРЦИ Преко Борака је водио средњевјековни пут из Благаја у Коњиц, а туда је водила и римска цеста. Поред њих је и насеље Влах, које води поријекло од Влаха сточара. БРШТАНИК Добио је име по мноштву бршљана. Лежи на обали великог рукава Неретве: Рика, који се одваја од неретве код Опузена. У XII вијеку је био словенско насеље. 1383. године краљ Твртко I је основао своје бродоградилиште у њему на мјесту гдје се данас налази Градина. Срушили су га Дубровчани 1572. године, јер су га сматрали за непотребну конкуренцију, а 1483. су га срушили и Турци. Данашњи остаци су сазидани у доба венецијанске управе. БУНА Први пут се помињењ у XIX бијеку, мада се за Буну ријеку зна већ од X-ог вијека. У њој је остала Алипашина џамија. БУРМАЗИ И данас постоје код Стоца као село. Ријеч бурма је илир- ског поријекла. Buri-math значи: големи човјек. Први пут се помињу 1305. године, а 1467. га заузимају Турци.

Page 9: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

9

ВИДОШКИ Налазио се изнад данашње вароши Стоца у Видову Пољу. Помиње се 1444. године као град у земљи Херцега Стјепана, а Видово Поље по први пут 1417. године, Столац 1463. а Видоштице 1517. године. Рушевине овога града стоје на обронку једног брда изнад лијеве обале Брегаве. У задње доба био је најпространији град у Херцеговини. У њега је два пута ударио гром и услијед експлозије барута оба пута је разорен. То се дого- дило 1757. и 1840. године. ВРМ Константин Порфирогенит га помиње у X. Вијеку. На брду Клобук касније је саграђен град који преузима његову улогу. ГАБЕЛА – SEDISLAM Налази се у доњој Неретви на њеној лијевој обали. У сре- дњем вијеку је постојао важан трг Дријева, а од 1399. године зове се Габела. Град је изграђен на крајњем обронку брдске косе Крстаца. Био је четвороугаоне основе са врло тврдим кулама. Турци су га заузели 1529. године и на десној страни Неретве саградили тврд град и прозвали га Sedislam – Зид Ислама. Дријева се понекада звала Forum Narenti vel mercatum. Трг се први пут помиње 1186. године. Ту су Дубровчани имали сво- је губернерство са gabelliottima – цариницима. 1435. године записан је и назив Opidum. Уз то је позната као Неретвански град или Неретва.

Page 10: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

10

ГАЦКО Поп Дукљанин помиње Гацко још у XII вијеку, а под Турке је пало 1468. године, вјероватно када и град Кључ. ДАБАР Налази се код Стоца. Константин Порфирогенит га помиње у X. вијеку под именом Dobrisk. Можда је лежао на истом мјесту гдје и град Коштур (Коштун). КЛОБУК У Корјенићима на путу од Требиња према Никшићу на коти 903 м.н.в. налазе се остаци овог града. Он је као орловско гнијездо на стрмој литици постојао око осам вијекова. Површина града личи на печурку по чему је и могао да добије име Клобук. Помиње се у XI. вијеку као утврђрње за вријеме борбе коју су водили зетски кнез Војислав и Захумски кнез Људовик. Турци су га заузели 1477. године. Вриједност овога града је порасла у XVI. Вијеку послије Карловачког мира (1599) када су Турци коначно Изгубили Нови и Рисан. 1807. године имао је да издржи јак притисак Руса, Црного- раца и раје, а потпомогнут Алијагом Дедићем и Французима из Дубровника то му је и успјело. 1878. године Аустријска војска је тукла град топовима и 28. септембра заузела, тако што га је претворила у рушевину. Браниоци су се конопима спасили и побјегли у Црну Гору. Од тада је град ненасељен.

Page 11: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

11

КЉУЧ Налази се у гатачкој општини више Цернице. Остаци града су на обронцима Бабе планине. Град се дијелио на горњи и доњи, а спајала су их тајна врата. Имао је изглед право- угаоника. На горњем граду су биле двије куле, од којих је једна служила као табија, а друга као тамница. Помиње се 1426. као престоница босанског великог војводе Сандаља, а касније Херцега Стјепана и његових синова. Негдје послије септембра 1468. године пао је у руке Турака. КОЊИЦ У данашњем Коњицу негдје код хотела „Игман“ налазио се Биоград. Коњиц се некада звао Неретва. У дубровачким изворима се помиње као Konia. ЉУБУШКИ Налази се на осамљеном брежуљку што се диже изнад истоимене варошице. Помиње се први пут 1452. године у вријеме познате борбе између Херцег Стјепана и његових синова, пред којима се стари Херцегх склонио у „тврду кулу“. У јуну 1463. годинезаузимају га Турци, али исте године прије 18. јула преотима га је Херцегов син Владислав.

Page 12: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

12

МИЧЕВАЦ У непосредној близини Арсланагића моста код Требиња налазе се остаци старог града Мичевца. Град је имао облик заобљеног правоугаоника са кулама окренутим према Требишњици.

Page 13: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

13

Не зна се када је град подигнут, а оно извора што има датира из периода Стјепана Вукчића (1435-1466). По легенди поди- гао га је неки војвода Мичета. Град Мичевац је спадао у ужу трењбињску област, а не у жупу Врм како је Јиричек мислио. Турци су заузели Требиње 1466. године, а вјероватно је исте године пао и Мичевац. МОГОРЈЕЛО Један километар јужно од Чапљине на хумци која се спушта према Неретви стоји у понешто пустом крају густи шумарак чемпреса. То је Могорјело.

Првим словима једног римског епитафа испод самог улаза, чини се као да је речено све што се данас може рећи о овом споменику културе: DIIS MANIBUS SACRUM – мјесто посвећено мртвима. Према једним историчарима датира из I. в. н. е. , а према другима из V. в.н.е. Dr. Patsch тврди да је настао I. в.н.е. и

Page 14: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

14

он је његове зидове конзервирао. Засадио је чемпресе који оживљавају овај комплекс и уједно штите зидове од олује и кише. Ово је јединствен конзерваторски захват који се показао као успјешан. МОСТАР На остацима старог насеља Турци су градили своје зграде и куле. Luccari пише да је Мостар градио гост Радин, доглавник (свештеник босанске народне вјере и савјетник на двору) војводе Сјепана Вукчића Косаче, али то се неможе нарочито вјеровати. Први сачувани документ о Мостару је у дубровачком архиву, гдје се помињу два утврђења над Неретвом: „DO CASTELLI AL PONTE DE NERETUA“.

Мостар је у цјелости творевина Турака. Неуређене обале ри- јеке су остаци живописног третирања приобалног појаса ријеке по турско-источњачком укусу. Град се развио у Мостарском пољу у ком је до доласка Турака главну улогу играо Благај. Турци временом из стра- тешких разлога насељавају подручје у околини саграђеног моста. Мост је саградио Хајрудин, ученик нимара Синана,

Page 15: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

15

паше који је био син неког заробљеног Грка. Као дворски архитекта Сулејмана II. Величанственог развио је турску архитектуру синтетизујући селџучко, византиско и српско искуство у грађевинарству. Постоји превод оригиналне наредбе Порте Синану као главном архитекти да у Макарску отпреми Хајрудина, који је прије извјесног времена саградио Мостарски мост. Тај документ говори да је Хајрудин 1566. године саградио мост, који се зове и Римски мост, вјероватно по остацима старог римског, који се налазио двадесет метара низводно од садашњег Старог моста. Римски је постојао до XV. Вијека, а био је направљен као ланчани мост, чији су гвоздени ланци, по причању латинских историчара, били дебели као stegno. Још и данас се на лијевој страни виде остаци упоришне куле, која се у неким записима назива Херцегуша. Кула на десној страни се звала Халебинска или Ћеловина, а служила је као затвор. Неки су мислили да су куле постављене да би осигуравале мост, међутим мост је рађен од фино обрађеног камена, што је карактеристично за архитектуру Порте у XVI. вијеку, а куле су рађене од грубог камена и датирају из каснијег доба. Из турског доба у Мостару је остало више архитектонских споменика: Синанпашина џамија или атик из 1507. године, Карађоз- бегова џамија из 1557. године, Рузнамеџи џамија саграђена под крај XVI. Вијека, Косимехмедпашина џамија над Не- ретвом и Ризванбегова џамија, два турбета, сахат кула, један хамам ... Пред крај XIV. Вијека изграђен је водовод. Евлија Челебија одаје признање разнамеџији султана Мурата VI. који је преко моста бакарним чуновима (цијевима) провео воду у други дио града: „укратко то је мост изнад и испод кога тече вода“. Откривена је и грађевина 400 м2 површине са странама 1:3. Три окулуса – округла прозора су била затворена са перфорираним плочама са чисто турским мотивима. Ови округли прозори као и полукружни лук, наслијеђе романике

Page 16: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

16

чак и у XVI. Вијеку, када свугдје на територији турског царстава доминира шиљати лук, говоре о непосредном утицају Медитерана и далматинских мајстора. Вакуфнаме и сиџила су једини документи за расвјетљавање оваквих случајева. Стихови Хаџи Дервиш Софта из Мостара омогућавају претпостављање настанка овога објекта, који је највјероватније имао улогу хана. MENZILI DAYF је склоп - хронограм гдје бројчане врије- дности појединих слова дају годину настанка објекта: M=10; N=70; Z=7; L=30; D=800; V=10; F=80. Реконструкција: 127+ 890= 1017. То је по Hidžri 1606/9. г.н.е. То је највјероватније хан Коски Мехмед паше. НЕВЕСИЊЕ Спомиње се под именом Netusigne. У њему је из турског периода претекла сахат кула. ПОЧИТЕЉ У низу занимљивих живописних феудалних сједишта Херце- говине, поред Стоца, Љубушког, Невесња и Благаја, По- читељ заузима чеоно мјесто. Налази се на лијевој страни Нерертве на путу из Чапљине у Мостар, гдје се са својим зидинама пење у брдо на пећинама Неретве. Подигнут је вјероватно у доба Римљана, а обнавља га Твртко I. 1383 године. Из њега се полазило на море. Град је био транзитно-прето- варна станица, а касније легло гусара. 1466. године добили су га Мађари. Турци га освајају 1471 године. За њихове владавине Почитељ је сједиште капетана из породице Капетановића-Гаврана. У њему се налази једна сат кула и најакустичнија џамија на Балкану.

Page 17: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

17

ТРЕБИЊЕ Константин Порфирогеит у X. Вијеку помиње Требиње под именом Trebunia. Порфирогенитово Требиње се вјероватно налазило на мјесту данашњих Полица. Падом Новог и Рисна у Руке Млечана Турци морају да орга- низују одбрану својих посједа у Херцеговини. У ту сврху на- стао је нови град, који у почетку Дубровчани називају Ban Vir саграђен на десној обали Требишњице изнад најдубљег мје- ста у ријеци, које се звало Бан Вир. 1706. године је подигнут најстарији турски град у Трбињу. Требињски касум са ћехајом босанског паше Ахмедаге добија налог: „... сада што се налази на сред Требиња град Бан Вир за градити...“ Требињски град или кастел још у почетку је имао облик троугла, који се касније претвара у нешто заобљенији облик. Над улазном капијом, пред којом се налазио покретни мост и водио преко хендека био је натпис из Османпашиног вре- мена (1721 година).

Page 18: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

18

Хендек је постојао до 1910. године, када је дјелимично засут, а коначно је нестао 1932. године. 1878. године Требиње је окупирала Аустрија и обновила. Град је опет постао вој- нички логор. Из турског периода у Трбињу је остала Османпашина џамија, Арсланагића мост са преломљеним луковима и олакшава- јућим отворима и саме градске тврђаве. ХЕРЦЕГ НОВИ Босански бан, односно краљ Твртко I. Освојио је жупу Драчевицу 1378. године и тако изашао на овај дио Јадрана са намјером да оснује град намијењен трговини, поморству и занатима. Град је утемељио 1382. године именом Свети Стефан. Себе је прогласио краљем Србља, Босне и Приморја, преузео немањићко предање по коме је заштитник куће Немањића био Свети Стефан. У народу име није заживјело, а у дубровачким изворима помиње се Нови град или само Нови. Твртка је наслиједио Сандаљ Хранић и наставио да уређује град, 1435. године након Сандаљеве смрти Нови је припао Херцег Стјепану Вукчићу-Косачи, за чије владавине је Нови остварио велики успон и постао зимска резиденција Херце- гова. У једној московској цркви откривен је докуменат у коме се први пут пише: Херцег Нови, а датира из XVI. вијека. Након Стјепанове смрти наслеђује га син Влатко, али поред јуначке одбране 1482. године град препушта Турцима.

Page 19: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

19

Херцег Нови - цртеж из 1688. године ХУТОВО Помоње са као Dalluntum, станица на римској цести која је туда пролазила.

Page 20: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

20

У основи је неправилан петерокут и у сваком углу је имао по једну кулу. Са сјевера и југа су била врата за улаз у град. Око града до зидина био је опкоп.

Семинарски рад Живка Јањића 1964. године, тада апсолвента Aрхи- тектонско-урбанистичког факултета у Сарајеву. Списак коришћене литературе је у саставу оригинала.

Page 21: Hercegovacka Naselja u Srednjem Vijeku

21