HERALDIKA

14. februar 2008. Postanak i razvoj heraldikePomona istorijska nauka koja prouava nastanak, razvoj, pravila i praksu grbova. Istovremeno to je i umetnost izrade grbova! Nastaje u srednjem veku grbovi su specifina vrsta simbola. Stojan Novakovi (Heraldiki obiaji u Srba u primeni i knjievnosti 1884.) sutina pojma grb sadrana je u veini evropskih jezika oruje (arma, arms, wappen). Na istoku ima znaenje naslea: Erbe (nem.) gerbe (pol.) gerb (rus.). Termin u ruski jezik stie tek u 17. veku. Srpski sinonim iz srednjeg veka je znamenje. Svi heraldiki motivi su stariji od samih grbova, svi simboli prethode heraldici, a kada su uvrteni nastavljaju svoj ivot. Grbove treba razlikovati od amblema koji podlee grafikim, a ne heraldikim pravilima. Amblem je likovna vulgarizacija simbola. Grb je amblem podvrgnut pravilima komponovanja motiva koji su razvijeni tokom istorije. Obavezujui deo grba je tit (vojni)! Heraldika pravila i norme su dinamian fenomen. Ipak u najveoj meri su ustanovljena izmeu Krstaa i 15. veka. Grbove karakterie naslednost. Oslanja se na istorijske, pravne nauke (kodifikovanje pravnih prerogativa kroz likovni izraz!), arheologiju. Pomone discipline heraldike: veksikologija (zastave) genealogija (porodice) insigniologija (funkcije, inovi, zvanja) faleristika (pripadnost raznim redovima, danas odlikovanja) Vezana je po poreklu za zapadnu Evropu, ali je deo opte evropske batine jer se proirila na celu Evropu. Srpska heraldika je mnogo vie heraldika repertoara nego heraldika sistema. Veoma znaajan je nemanjiki period. Jo jedna vana karika je izmiljanje tradicije u 16. veku. U osmanlijskim krajevima razvoj heraldike je drugaiji osmanska heraldika nije ostavila trag na srpsku. Fantazija o heraldici u predheraldiko vreme: smatralo se da sve istorijske linosti moraju imati svoj grb (Aleksandar Veliki, Solomon, Cezar...) - to su u najboljem sluaju amblemi. Pravi grbovi nastaju tek u eposi Krstakih ratova. Herodot navodi da su Karijci izmislili simbolike slike koje su nosili na lemovima. Zastave, ukrasi pojedinaca, orao (rimski), simboli na novcu protoheraldiki antika praksa se poklapa sa srednjovekovnim, vitekim vidjenjem grbova. Ali ne postoji uzrono-posledina veza. To je konvergentna evolucija! Bed (eng.) rudimentarniji heraldiki amblem, slina je italijanska impreza ne vezuje se za tit ve za linost, porodicu. esto slikovni rebus koji krije neko ime... (sunce iz Vergine). Institucija keriksa (glasnika) ponovljena kroz instituciju heralda dali ime disciplini. Venci i krune potiu iz antike, ali ima ih u srednjem veku. Rangovni koroneti u heraldici potiu iz rimske kategorizacije kruna: corona muralis prvi vojnik koji prodre u 1

neprijateljsko utvrenje, danas u svoj teritorijalnoj heraldici; corona navalis danas admirali; corona valaris prvi vojnik koji preskoi ogradu, danas selo; hrastov venac simbol graanskih vrlina. Istorijske okolnosti nastanka grba Papa Urban II iz Klermona uputio je 1095. godine poziv na oslobadjanje Hristovog groba. Nije postavio uslov da krst bude znak. Takoe Ana Komnina ne pominje heraldike motive na titovima krstaa. Zastava ima signalnu funkciju, ona je deo srednjovekovnog ratovanja. Javila se potreba raspoznavanja hrianskih i muslimanskih ratnika koji su slino okieni i opremljeni. I u I Krstakom ratu postoje potrebe, ali nema heraldikih motiva. Henri II i Filip II (1098) dogovarali se ko e kojim krstom biti obeleen. Monako-viteki redovi formirani radi negovanja bolesnika, ali su se brzo transformisali. Najstariji su templari, zatim jovanovci pa tevtonci. Svi su kao oznaku imali krstove, ali se prave diferencijacije. Imaju internacionalni karakter i brojnost (1200 20000 templara). Peat ukazuje na siromatvo 2 krstaa na jednom konju. Gubitak Svete Zemlje ne dovodi do nestanka grbova i vitekh redova. Oni postoje i danas. Malteki red 3 kue u Rimu koje predstavljaju posebnu teritoriju. Medicinska ustanova! Postoje i pravoslavni redovi red Svetog Groba. Valeran od Melana (1136.) smatra se da je njegov peat prvi grb! Nema heraldku sliku, ali ima elemente: tit sa oznakom, zastavu i tit (motiv: ahovnica). Riard de Luci (tuka) reiti grb grbovna slika aludira na re (orao Orlovii). Prvi grbovi nastaju u treoj deceniji 12. veka, a ve 20 godina kasnije postaje fenomen sa prilinom uestalou u zapadnoj Evropi. U prvom periodu nisu imali kvalitet stalnosti kasnije jedna od glavnih osobina heraldike. Problem vizuelne identifikacije ratnika jedan je od prvih koji je doveo do razvoja heraldike. Identifikacija oznaka se na poetku ogleda u boji. Gonfanon je etvorougaona zastava, sa ili bez pera. Rani su esto jednobojni. Zastava Karla Velikog: crvena sa sitnim vezenim motivima oriflam (zlatni plamen). Drugi motiv su mogla biti ojaanja na titovima koja su mogla biti ofarbana. Sredinom 12. veka javlja se nova vrsta zastave baner etvrtasta zastava bez pera, vea je visina nego irina to dovodi to toga da lake lepra i manje se uvre. Time je definisano polje sa veom visinom nego irinom to je ono polje koje se javlja na grbovima. Heraldiki motiv je nestalan, nastaje postepeno, ustalilo se kroz 2-3 generacije. Pratea oprema, odea, konjska oprema (aa) znaajna je u razvoju heraldike kao i sam grb. Takoe veoma je znaajna i elenka na lemu. titovi od drveta unitavani su u boju, to je ostavljalo mogunost da se dorade. Kusi (Cousy) uvena francuska porodica zamak ima najveu donon kulu. Osim ratova i drugih vojnih povoda nastanak turnira je vaan za razvoj heraldike (i vojna oprema, ali i pravni propisi i identifikacija peatom). Od 12. veka turniri postaju vaan evropski sport. Vana odlika bio je masovni sudar. Pojedinani sukob se odvijao meu poslednjim preostalim predstavnicima. Javljaju se dve grupe nadmetanja: duel i dvoboj. Turniri su postala vana sportska manifestacija razvili su se profesionalci koji su postali veoma bogati. Prave opklade u svoj uspeh u borbi. Zbog toga je postalo vano razlikovati se, kako zbog gledalaca, tako i zbog samih uesnika. Riard Lavlje Srce (1157-99) bio je prvi vladar koji je kodifikovao pravila turnira. Turniri su bili veoma surovi tako da je crkva pokuala da ih obustavi. Dakle, dolo je do kontraefekta od pripreme za vojsku dolo se do onesposobljavanja vojnih obveznika.

2

itije despota Stefana Lazarevia prvi nosilac reda Pobeenog zmaja pie o dolasku vitezova kod Stefana. Despot uestvuje na turnirima u Budimu, belei jedan poljski hroniar 1412. godine, uz 3 kralja i 13 hercega. Grofovi Celjski na njihovom grbu su se nalazile 3 zvezdice, danas na grbu Slovenije. Sin Hermana Celjskog Urlih imao je kuu u Beogradu. Herceg Hrvoje Vuki i Sandalj Hrani uestvovali su na turniru u Budimu. Njihovi vitezovi osvojili su neke trofeje. Do kraja 15. veka turniri postaju jedna elegantna evropska zabava. Knjiga kralja Renea jedan od prikaza iz te knjige je i revija elenki: dame obilaze izloene zastave i elenke koje su bile toliko specifine da su govorile o samoj linosti koja ih je nosila. Ukoliko ih je neki vitez uvredio one su obeleavale njegov lem koji bi zatim bio oboren, a na taj nain bi vitezova sramota bila ovekoveena.

21. februar 2008. Heraldi, heraldske funkcije i heraldski jezikHeraldika kao istorijski fenomen ima svoj specifian (pomalo hermeneutian) jezik koji se odrao od srednjeg veka. Preobraaj grbova od taktikog incidenta u heraldiku je posledica ustolienja ustanove heralda. Starovisoka nemaka re Harivald koja se prvi put pominje izmeu 1164. i 1174. dala je naziv ovoj instituciji. Poreklo heralda vezano je za osoblje turnira. Haraldi su istovremeno bili i glasnici, a moemo ih traiti i meu minstrelima putujuim pevaima. Veoma brzo su se razdvojili jer su konkurentni. Iako se zaduenja i poslovi menjaju tokom vremena mogue je uoiti nekoliko grupa funkcija: turnirske prepoznavanje na osnovu grbova, posredovanje, a od 14. veka njihova funkcija je organizovanje turnira i pravljenje grbovnika. ratne funkcije - esto vrlo neprijatne, zvanini posmatrai tokom bitaka. Posle bitaka razapinju zastave pobednika, identifikuju poginule. Pregovaranja oko zarobljenika, otkupa. Organizuju sahrane. poslanika funkcija ustanovljena od 14. veka. Heraldi postaju opunomoeni izaslanici, ambasadori. Heraldi su arbitri po pitanju prava na grb, heraldikog prava i magistri ceremonija. Odeveni su u grb svog gospodara. Ti haljetci se nazivaju tabardi. Nose se preko cele odee, a ponekad ih nose i sami vladari. Praksa preuzimanja dela lika vladara uticala je na porast njihovog ugleda i na to da njihova linost postane nepovrediva. Nikada ne nose oruje. Niko ne sme da ih povredi, a ukoliko se to narui sledila bi otra kazna (Karlo V je sravnio sa zemljom jedan austrijski grad.). Herald je morao da bude pismen, nepodmitljiv... Od 13. veka postoji i hijerarhija. Na vrhu su kraljevi grbova, ispod heraldi, a na dnu perservanti. Kralj grbova ima teritorijalnu nadlenost gospodar mu moe biti kralj ili suvereni knez. Herald nema teritorijalnu funciju. Perservanti obavljaju najopasnije poslove poziv na predaju, ultimatum. Prekriva lice velom ime poruuje da nije linost, ve supstitucija onoga iji tabard nosi. Zbog toga esto zamenjuju svoje lino ime i nazivaju se po funkciji (Rimsko carstvo). Heraldi su bivali plaeni za svoj posao najee u naturi. Privilegije su se sastojale u dobijanju odee koju je kasnije mogao da proda, besplatnom smetaju na turnirima, delu plena, naknadi za arbitarau (ili su i u kontrolu grbova). 3

Lukrativni poslovi esto su vezani za heraldike sahrane koje su bile beskrajno pompezne. Izlagali su se grbovi (porodice, predaka...). Iz naeg srednjeg veka sauvan je opis sahrane Urliha Celjskog. Grofovi Celjski bili su plemii Nemakog carstva, rivali Habzburga... Usled sukoba oko ugarskog prestola ubijen je u Beogradu. Njegova supruga bila je Kantakuzina Brankovi erka despota ura. Deca ga nisu nadivela. Njegovom smru se ugasila jedna velika plemika porodica. Veoma ekscentrina na peatu se nalazila gola ena (obno se tu nalazi svetac). Kantakuzina ga prenosi u Celje. Herald potpuno obuen u crni oklop na sahrani donosi grb Celjskih i ritualno ga razbija uz rei: Grofovi Celjski danas, nikad vie!. Ne smeju da postoje 2 istovetna grba. To proistie iz sutine heraldike, a to je vizuelna identifikacija nosioca (ak i grb oca i sina mora da se razlikuje u detaljima). Javljaju se sporovi meu feudalcima, vladar je trebalo da presuuje, on to prenosi na glavnog heralda i Kolegijum grbova. Danas njihov autoritet poiva na ugledu, a ne na stvarnoj vlasti. Engleski Kolegijum grbova nasledno pravo Vojvode od Norfolka, u kotskoj je to Lord Lyon kralj grbova. Slino je i u kraljevini Franscuskoj, Rusiji, Italiji. Oficijelnu heraldiku slubu danas ima Ruska Federacija iako je republika. Kod nas ne znamo da li je bilo heralda u srednjem veku. Postoje istorijski tragovi koji govore da je za vladavine cara Duana postojao viteki red Svetog Stefana i viteka hijerarhija, ipak treba biti oprezan jer je podatak iz kasnijeg dubrovakog izvora. Znamo za postojanje turnira. Da li su postojali i ekvivalenti heralda? Ponovo se susreemo sa apokrifnim podatkom iz poznog 16. veka. Dokument koji je u dobroj meri falsifikat, navodno prepisan sa ranijeg dokumenta, pominje bana cimerja (czimer (ma.) = grb od francuske rei za elenku) Stanislav Rupi koji je bio Kralj grbova Stefana Duana. Grbovnica matrikula povelja o dodeli grba, jedna od najznaijih povelja koje izdaje Kolegijum grbova (ali je ne dodeljuje!). Grbovnici su sa druge strane knjige sa mnogo grbova, katalog grbova. Heraldski jezik Iz potrebe preciznog opisa grbova proistekla je potreba za heraldskim jezikom. Blazoniranje (blazon (fr.) = grb) je jezgrovita jezika formula koja opisuje grb potpuno nedvosmisleno. Danas opstaje da bi se odvojilo bitno od nebitnog, da bi se precizirali heraldiki motivi (koja je boja, lav propet ili u prolazu...) i da bi se ouvala heraldika vetina. Englesko blazoniranje potie iz normanskog perioda tako da se uglavnom koriste francuski termini. Prvo se opisuje pozadina, dok boja dolazi uvek na kraju. Stilizacija moe da se menja, a blazon ne! tit elenka plat dra(i) tita moto ratni pokli Srpsko blazoniranje preuzeto je iz nemakih zemalja. Ko ima pravo na grbove? Od nastanka heraldike postoji praksa dodeljivanja grbova visokim slojevima. U Francuskoj svi kraljevi podanici morali su imati grb. Zbog pljake naroda naplauje se taksa. U Austriji postoje ogranienja. U obnovljenoj Srbiji postojala je samo dravna heraldika, knez Milo ne dozovljava srpske spahije. Danas svako od nas moe da ima grb, potrebno ga je samo registrovati u ustanovi koja se time bavi. U Srbiji je to Srpsko heraldiko drutvo. Potrebni uslovi su da niko ve nema istovetan grb i da je dati grb uraen po heraldikim pravilima. Teritorijalni grbovi imaju zakonku sankciju. Kod nas su utvreni zakonskim aktima optina.

4

U srednjem veku je duboke korene pustilo uverenje da je svako ko je u istoriji neto znaio morao imati grb. Usledilo je retrogradno izmiljanje tradicije (grbovi Gospoda Boga, Isusa Hrista, Sveta Tri kralja, Herakla, Smrti). Znaci kadencije U zemljama strogih heraldikih pravila postoji zakon po kome ne smeju da postoje 2 istovetna grba. Najstariji sin nasledjuje oev grb. Dok je otac iv, sin mora da ima neki znak koji kazuje da je on naslednik, ali da ipak jo uvek nije nasledio grb. Zbog toga su stvorene oznake koje su posluile da se i dalji potomci razlikuju. To su znaci kadencije koji odreuju redosled u nasleivanju. U Nemakoj je to promena boje. U kotskoj su oko toga napravili najveu komplikaciju: najstarija grana porodice ima grb bez ikakve bordure; naslednik u kotskoj i Engleskoj na svoj grb stavlja turnirsku kragnu (konopac sa kog vise traice). Znaci kadencije koji se ubacuju u grb nazivaju se brizure. Maralovanje predstavlja sklapanje grbova kada se oni nasleuju sa obe strane porodice. Podela tita odnosno komponovanje vie grbova u jedan. Mora da se vodi rauna jer sva polja u grbu imaju hijerarhiju. Maralovanje postoji i u porodinoj ali i u teritorijalnoj heraldici. Ukoliko doe do prevelikog uslonjavanja enska linija gubi mesto na grbu. Od 14. stolea maralovanje ukazuje na teritorijalne pretenzije i prava. Najee dolazi do kvadriranja. Kvadriranje ima tesne veze sa oblikom tita, koji je sam po sebi vanheraldika kategorija. Asimilacija predstavlja unoenje dela suverene vlasti u sopstveni grb (svi Malteki vitezovi u gornjem delu tita grba nose grb drave). Disimilacija nekim simbolima se naglaava da ste vi neto drugo, mlaa grana porodice, bona grana...(postie se znakom kadencije, elenkom...). Similacija predstavlja tendenciono stvaranje privida da postoji veza izmeu grba i njenog titulara. esto se aludira (pekara kifle umesto ocila). Rangiranje autoriteta postoji i kada se radi o statusu titulara i njihovom titularnom razlikovanju. Tako se javljaju rangovni lemovi, platovi, krune ili koroneti. Municipalna kruna (kod nas se esto javlja) oznaava gradsko naselje. lemovi se rangiraju po metalu, kako su okrenuti, da li je zatvoren ili otvoren vizir. Zlatni lem sme da ima samo suveren.

28. februar 2008. Elementi i terminologijaTerminologija je nastala najpre u severnoj Francuskoj. Odatle se iri, a termini se asimiluju ili prevode u Engleskoj, Nemakoj, Rusiji, Italiji, paniji. Na Balkanu, u Sloveniji je prisutna nemaka heraldika tradicija, u Hrvatskoj je prisutna nemaka i italijanska, a u Slavoniji maarska (koja je prevod sa nemakog). Na Centralnom Balkanu javlja se relativno kasno, tek u 14. veku, pod uticajem Vizantije. Turska osvajanja spreila su njen razvitak. U 19. veku Stojan Novakovi u svom delu Heraldiki obiaji u Srba u primeni i knjievnosti (1884.) koristi termine koje je preuzimao sa svih strana. Neke od njih je i sam izmiljao (u uzletu, u poletu). Srpsko heraldiko drutvo je na sebe preuzelo posao stvaranja heraldikog renika.

5

Heraldika orijentacija i osnovni elementi grba

Orijentaciija. Smatralo se da je heraldika projekcija nosioca tako da su strane odreene prema stranama nosioca tita. Parafernalije su dodaci na grbu, jedini obavezni deo je tit. Elementi grba ne smeju da zavise od stilizacije (na primer: slika na grbu ne sme da prelazi njegove granice). Oblik tita je vanheraldika kategorija. Vano je ono to je na njemu. Razvoj tita Oblik tita zavisi od izloenosti ratnika i naina ratovanja. Normanski tit bio je izduen, bademastog oblika. Ovaj tit je branio itavog ratnika, i istovremeno predstavljao pogodnu povrinu za heraldiku sliku. Dolazi do evolucije: reduciranje visine tita koja poinje u 12. veku (tada iznosi 120 cm) jedno stolee kasnije tit je bio upola krai, da bi poetkom 14. veka bio sveden na 40 cm.

6

Legenda: 1. 2. 3. 4. 5. 6. gotiki tit (najvaniji za konjanika) francuski tit (veoma popular u Engleskoj u 19. veku) oval loanz (enski) steg italijanski (testa di cavallo (ita.) = konjska glava; nastao o titnika/oklopa za glavu konja; nepogodan je za maralovanje) 7. vajcarski tit 8. engleski tit 9. tar (asimetrian tit sa ujedenim delom (za koplje); javlja se od 14. veka) 10. renesansni/poljski (nastao od odrane ivotinjske koe; grb Beograda) 11. panski tit (veoma je popularan u nemakim zemljama) Tipovi titova u srednjovekovnoj Srbiji i Bosni Korpus grae je osrednji. Najvei problem je to nisu ouvane boje. Kralj Stefan Toma (na peatu koji je preuzeo od kralja Tvrtka) i Stefan Tomaevi imaju gotiki tit. Tar je bio omiljen poetkom 15. veka. Sa njim imamo prikaze drakog vojvode Bale iz 1385. godine, hercega Stjepana Vukia Kosae (1451.) i hercega Hrvoja iz Glagoljskog misala. panski tit u upotrebu ulazi kasnije. Prikazan je na grbovima despota Lazara Brankovia iz 1457. godine, na grbu despotice Angeline Brankovi i despota Jovana Brankovia (1479.). Tip konjska glava na svom grbu imao je Boidar Vukovi na prikazu iz cetinjskog Oktoiha iz 1493. godine.

7

Parafernalije I reda lem lem predstavlja heraldiku parafernaliju. Spada u parafernalije I reda, u koje ulaze svi oni elementi koji stoje na titu. U svom razvoju lem je predstavljao praktini deo opreme srednjovekovnog ratnika, a od kraja 12. veka, zbog konjanika, javlja se teak oblik kaciga. Za 12. vek karakterstian je lonasti lem, u 13. i 14. koristi se tzv. kofasti lem. Konjiki tit bio je u upotrebi tokom 15 stolea, dok se u 16. koristi lem sa reetkastom vizurom. Konjaniki lem (15. vek) prati anatomsku konturu glave. Ima bedno polje vidljivosti. Da bi se bolje videlo, sputala se glava. U trenutku sudara vitez bi podizao glavu. Zanimljivo je da su vitezovi najee stradali od iverja slomljenog koplja. Zbog nemogunosti da se vidi lik lem se individualizovao dodavanjem elenke, bojenjem... to je manje bilo ljudi koji su nosili kacige titovi su postajali neverovatnijih oblika. Tipovi lemova u srednjevekovnoj Srbiji Car Uro je imao kofasti lem, knez Lazar konjaniki, dok je despot Lazar Brankovi imao lem sa reetkastim vizirom. elenke elenke su trodimenzionalni ukras vrha kacige. Ovaj detalj omoguavao je dobru vidljivost i u najveoj guvi. Cirki grbovnik (14. vek) prikazuje elenke od lakeg materijala (za prikazivanje), naroito su bile popularne peruke, paunovo perje, ivotinjske glave, zveri. U Gelderskom grbovniku, takoe iz 14. veka, prikazane su gvozdene elenke koje su koriene u stvaroj borbi. Tronost, ali i prikazivanje elenki uticalo je na njihovu trajnost. Stojan Novakovi se bavio elenkama. U srednjem veku u Srbiji, kao i u Ugarskoj elenka je shvatana kao mnogo vaniji deo kacige vrsta saetog grba. Oblici elenke: Daica ili jastuk. Javlja se od 14. veka. Nalazi se povrh lema, ukraena kiankama, verovatno da ima praktinu namenu da titi od sunca. Dobro je i za noenje ukrasa. U 14. veku popularan je u Nemakoj i Srbiji. U Cirikom grbovniku i na novcu cara Duana ili Uroa javlja se identian oblik elenke: daica i na njoj buket paunovih pera. Iz Srbije daica prelazi u Bosnu: Stjepan Kotromani imitira srpski novac. Na osnovu toga mogli bismo da zakljuimo da u Srbiji postoji ideja da su lem i elenka vaniji deo grbova. Vujadin Ivanievi smatra da su Ciriki grbovnik i nemaki plemii koji su doli u Srbiju zbog rudnika doneli tu modu (Palavestra: nategnuta pretpostavka!). Vrlo rano se javljaju i krin ili ljiljan (znak Bogorodice u srednjem veku), lav (u zlatnom i srebrnom vezu na pojasu sevastokratora Branka Mladenovia i na grbu Stjepana Vukia Kosae izveden po zapadnoevropskom sistemu). Rogovi na elenkama javljaju se na grbovima lanova porodica Lazarevi i Brakovi. Na parapetnoj ploi kneza Lazara iz Hilandara (1380) prikazani su rogovi bika, dok su na grbu Brankovia bivolji rogovi (kao u Nemakoj). Od 15. veka u heraldikoj praksi u nemakim zemljama grb se diferencira umnoavanjem lemova i elenki (kod nas je takav primer grb despota Jovana Brankovia). U prvom periodu elenke su neto to je stvarno noeno na glavi. Kasnija heraldika odstupa od realnosti (primer: grb Frensisa Drejka globus koji balansira, na njemu je brod koji vodi

8

boja ruka koja se pojavljuje iz oblaka). U nekim heraldikama postoji obiaj da grb svetovnih lica ne treba da ima elenku. Viteki torkves ogrlica sa viseim medaljonom oko vratnog dela kacige. Odnosi se na lanstvo u turinirskim drutvima, posle se tumaila kao oznaka plemstva, a na kraju se svelo na dekorativni element. Plat (lambrekin, pokrovac) pokriva sam lem. Nastao je u periodu krstakih ratova kao vrsta izolacije titi lem od sunca. Tkanina je izloena vetru, a u bojevima se cepala. Ta njena isvepanost pokazuje hrabrost viteza. Na grbovima se vrlo rado prikazuje isfronclana. Isfronclanost se prikazuje vrlo dekorativno, kitnjasto, u vidu ukrasnih vrea. Izgled plata se ne blazonira, ve samo boje. Po pravilu lice plata je u boji, a postava je metal ili krzno. Nikada se ista boja i isti metal ne javljaju na licu i naliju. Posebna kategorija je profira. Ovojnica je marama uvijena u neku vrstu turbana. Dri pokrovac na mestu. Nekad oznaava zatonitvo viteza od gospa. Najee ima 6 vidljivih prepleta, obino prvo ide metal. Izostavlja se u sluaju koroneta ili kruna. Na Hrvojevom misalu ovojnica je u bojama grba (srebrno i crveno). Parafernalije II reda Drai (uvari grba) figure ljudi (u tom sluaju se koristi termin uvari), ivotinje, biljke, kompozitna heraldika bia. Po pravilu javljaju se u parovima, ali to ne mora da bude sluaj. Nekada moe biti vie draa kao to je sluaj na grbu Islanda (4 draa). Porfira vladarski ogrta postavljen hermelinom, obino purpuran. U Nemakoj ii Rusiji porfira je zlatna. Nekad se javlja u formi atora i tada se naziva paviljon. Oznake funkcije dostojanstva. Javljaju se iza tita, ove oznake uglavnom nisu nasledne. Najee su to ezla i maevi, sidra, suncobrani (u Aziji), pastirski tapovi (arhijereji). Postament je stilizovano podnoje na kome stoje drai grba. Utvruje se blazonom samo u posebnim sluajevima. Zgodno je za teritorijalnu heraldiku, mogu da se upotrebe specifine lokalne kulture. Moto obino stoji ispod grba u vidu trake na kojoj je ispisana poruka. Ratni pokli je posebno prisutan u kotskoj heraldici. Javlja se iznad grbova. Zastave na grbu mogu da se pojave kao deo opreme uvara. Odlikovanja se retko javljaju i to kao heraldiko polje u titu (Malteki vitezovi). Venci i poluvenci takoe spadaju u parafernalije II reda. Bedevi Predstavljaju mnogo iru heraldiku oblast, ne vezuju se samo za zapadnoevropsku heraldiku. To su lini znakovi (esti u japanskoj heraldici monovi slini su zapadnoevropskim bedevima). Bedevi su heraldika kompozicija koja se javlja kao supstitucija grba. Nekada se stavlja tamo gde nije prikladno staviti grb. Uvek se prikazuju na heraldikim standardama.

06. mart 2008.

9

Boje ordinarije i figureBoje su nosioci informacija i predstavljaju jedno od najvanijih pitanja u heraldici. Kod nas se sve boje dele na tinkture, metale i krzna. Tinkture se dele na osnovne i suplementarne. Osnovne boje:

plava

crvena

zelena

purpurna

crna

Osnovne boje ne podrazumevaju nikakvu odreenu nijansu, sve dok se ne dovodi u pitanje prepoznatljivost boje. Moe se blazonirati u izuzetnim sluajevima. Suplamentarne boje su narandasta, azurna (nebesko plava), sangvin (boja sasuene krvi), dudova boja (sasuena dunja), inkarnat (boja tela), elinosiva, prirodna boja (posebno se naglaava pri blazoniranju). Narandasta i sangvin se nekada nazivaju i mrlje ili fleke. Ponekad predstavljaju znak poruge (pijanstvo, izdaja, preljuba).

sangvin

Metali su zlato (uta boja) i srebro (bela). Naknadnim domiljanjima je ustanovljena hijerarhija i simbolika boja, tako srebro simbolie nevinost, istou...

10

zlato

srebro

Krzna su stilizovani motivi koji ispunjavaju celo polje. Radi se o ivotinjskim krznima, krljutima. Najee se javljaju hermelin i veverica. Hermelin je ivotinja iz porodice kuna ije krzno zimi pobeli (osim repa koji je crn) i upravo tada se i lovi. Simbol je istoe i od njega se izradjuju kraljevski platevi. Veverica je stilizovan prikaz koe veverice sa lea, koja je srebrnasto plaviasta naizmenino sa belim trbuhom.

hermelin

kontrahermelin

pean

veverica

kontraveverica

Ljuspasto polje je polje prekriveno ljuspicama koji ini spoljni sloj leptirovih krila, ili krljut ili sitno perje sloeno kao crep. Kada nema prilike da se oboji grb pribegava se sledeim taktikama. Belei se skraeno ime tinkture na jeziku heralda ili se radi petrasanktno rafiranje nazvano po svom tvorcu, jezuitskom sveteniku iz 16. veka. Ovo rafiranje nalo je upotrebu i izvan heraldike. Imena boja ne potiu iz profanog jezika: engleski: zlato = or, srebro = argent, zeleno = vert francuski: zeleno = sinople (po poludragom kamenu iz Sinope), crveno = guelle (po otvorenim eljustima, plavo = azure, crno = sable (po iskvarenoj nemakoj rei cobel = samur). U srpskom se koriste termini iz obinog govora. Pravila boja i izuzeci Charge je naziv za grbovnu sliku. Pri njenom komponovanju ne sme da se stavlja metal na metal, kao ni boja na boju. Do ovog pravila je dolo iz praktinog razloga bolje

11

vidljivosti. Pomenuto pravilo narueno je na grbu Jerusalima gde ide metal na metal. Ovo je primer namernog krenja pravila jer je u pitanju mesto Svetog Groba, dakle posebno mesto. Boja na boju stavljena je na grbu Amsterdama, i to se esto radi u teritorijalnoj heraldici bez naroitog opravdanja.

grb Amsterdama

Izuzeci: rafirana i prugasta polja, prirodne boje, kao i krzna mogu se slobodno koristiti i sa metalima i sa bojama, kao to je to sluaj na grbovima Luksemburga, Moravske, vedske. Sinopl (zelena boja) specifina je za francusku heraldiku i prema potrebi se moe smatrati i bojom i metalom. Dakle samo u Francuskoj zelena moe ii i na boje i na metale. Krzna su takoe dokeri i mogu se kombinovati i sa bojama i sa metalima. Zabrana se namerno kri i kod naglaavanja znakova kadencije (zbog toga to e biti skinuto u jednom trenutku). Invertovane boje (contracharge) kad nekom linijom boje na slici budu izokrenute kao u negativu. Posejana (posuta) polja. itavo polje je posuto nekim elementima (kapljice, krinovi...). Ne broji se koliko toga ima, ne prikazuju se ak ni celi elementi. Zone i delovi tita Ordinarije su najobinije podfigure nastale najobinijom podelom tita.

12

Linije reza mogu biti najrazliitije (kanelirani rezovi, urezani, talasasti, zupasti, razigrani, oblaasti, okresani...). Ordinarije:

lenta

stub

evron

krst

pojas

rava

oboreni iljak

Andrejin krst

bordura

slobodni kanton

kvartir

Ukoliko su ordinarije ue od propisane irine svaka ima svoje ime: pojas greda letva pruga stub kolac tap prut lenta traka vrpca konac leva lenta earpa povez nit evron evronel Ukoliko se ordinarija prua od ivice do ivice ne blazonira se posebno. Ukoliko je skraena potrebno je blazoniranje. To je posebno esto sa krstovima. Disciplina koja se bavi prouavanjem krstova naziva se stavrologija. Subordinarije. Granica je dosta klimava. Bordura ira je ako ima heraldike figure na sebi. Turnirska kragna konopi sa koga vise krpice. Rundele su kruii koji se javljaju u titu, njihova svaka boja ima svoje posebno ime (zlatna = vizant prema vizantijskom dukatu).

13. mart 2008. Heraldiki likovi, figure, zveri i udovitaMogue je izdvojiti 3 karakteristike svakog motiva: 1. priroda motiva (irafa, cvet jasmina, talasasta greda...) 2. poloaj u grbu (irafa, propeta, izmeu 2 stuba) 3. boja (tinktura ili metal) (irafa sa zlatnim jezikom) Figure iz ivog sveta mogu imati aktivnu ulogu i to se posebno blazonira (lav u pokretu, prolazu...). Ukoliko je linija odsecanja ravna onda je odseena glava, ukoliko je neravna glava je otrgnuta. Kod zveri i ptica hipertrofiraju se zubi, kande i definiu se kao 13

oruje. Figure su po pravilu okrenute heraldikom desnom boku. Ukoliko je u levo okrenuta cela figura kae se da je konturnirana, ukoliko je pak okrenuta samo glava kae se da je osvrnuta. Ukoliko je tit iz poasti okrenut ceo na drugu stranu onda se ne kae da je figura konturnirana, ve je takav ceo tit. Aktivnost se posebno blazonira. Lav: u napadu u prolazu passant stojei usnuli sedei leopard (ukoliko je glava en face; izuzeta engleski grb) propeti rampant (rampe (fr.) = puzati; puzajui lav) stojei u osvrtu (nije gramatiki ispravno, u srednjem veku nema participa) Lav i grifon se javljaju u Deanima u 14. veku. Krilati lavovi se pojavljuju u Nikoljskom jevanelju (potpuno zapadna stilizacija, lav je konturniran i okrenut prema Jevanelju po Marku; danas se nalazi u Irskoj) i u Hvalovom zborniku Hrvoja Vukia Kosae. Heraldiki panter uopte nema veze sa makama. To je hibridno bie sa lavljim repom, konjskom glavom i grivom, kandama koje iz svih telesnih otvora isputa plamen. U Fiziologu (srednjovekovni spis koji potie iz antike, iz II veka pre n. e.) kae se da panter izbacuje miris kojim mami ivotinje (verska simbolika). udovita i ljudi: bazilisk nastaje iz jajeta koje snese petao grifon lavlje telo i zadnje ape, prednji deo i glava su orlovi, s tim to ima ui divlji ovek glava Saracena zmaj sirena ruka savijena u laktu Reiti grb (canting arm) kada grbovna slika ilustruje ime porodice, teritorije... Nema ogranienja heraldikoj mati i izboru motiva.

20. mart 2008. Srpska srednjovekovna heraldika IzvoriHeralika se u srednjovekovnoj Srbiji nije pojavila u zapadnoevropskom smislu. Na to su uticali drugaiji feudalni odnosi i vizantijska carska ideologija koja je imala svoje posebne oznake. Istono Rimsko carstvo imalo je dobar sistem simbola vezanih za vladara. U Srbiji taj sistem je zaiveo tek u 14. veku u vladarskom krugu i meu visokom vlastelom. Danas ne znamo kako su oni doivljavali te simboli, da li postoji slinost sa doivljajem heraldikih

14

motiva u zapadnoj Evropi. Sima irkovi dao je miljenje da je bilo heraldike sve dok je bilo plemstva u slobodnim zemljama. Staro rodovsko plemstvo, kao i dvorsko formiralo je svoju ikonografiju i obeleja pod vizantijskim uticajem. U istorijskim izvorima spominju se vitezovi. Bilo je i stranih najamnika vitezova oni su sigurno donosili heraldike uticaje. Teko je rei da li je bilo vitekih redova u Srbiji. Sima irkovi skree panju na red Svetog Stefana koji je navodno ustanovio car Duan. Podatak je meutim iz 16. veka i u uskoj je vezi sa ilirskom heraldikom. Mistifikacije u ilirskoj heraldici ipak nisu bez osnova. Na nadgrobnom spomeniku uraa Vrania navodi se da je u cara Stjepana trei vitez (S. irkovi, Poteni vitez..., Zbornik FF 10 (1968)). Nema mnogo zapadnih izvora koji govore o heraldici, a oni su nam jako znaajni jer dolaze iz sredine koja dobro poznaje heraldiku. U Srbiji se nisu uvek potovali kodovi zapadne heraldike to ne znai da nije bilo prave heraldike. O heraldici nam govore pre svega numizmatiki i sfragistiki spomenici. Peati su veoma znaajni, a dobra stvar je to ih ima dosta ouvanih. Izvornu vrednost im potvruje injenica da imaju zvanian karakter, to je najzvaninija predstava vladara. Heraldike predstave na peatima se javljaju tek od cara Duana. Prava heraldika se javlja tek od vremena Lazarevia i Brankovia. U razvoju peata vidimo kako su individualni znaci postajali porodini. Novac je takoe institucija zvaninog karaktera. Predstave na novcu odraavaju politika i ideoloka stremljenja vlastele. Prednost u odnosu na peate je u tome to heraldiki motivi dospevaju u sve delove zemlje, pa ak i van nje. U poetku se na novcu nalaze stidljiva heraldika obeleja i motvi. Heraldike predstave se prvi put javljaju tek na novcu kralja Duana koji se moe datovati oko 1335. Freskoslikarstvo je takoe vano zbog heraldikih motiva. Na njemu se ne vide pravi grbovi. Na odei despota Stefana prikazan je dvoglavi orao to je oznaka titule koju su srpski vladari dobijali (od Vizantije). Dvoglavi orao javlja se kao draperija na soklu u krugovima u manastiru Bogorodica Ljevika (kolaste azdije iz narodnih pesmama!). Nadgrobni spomenici. U zapadnoj Evropi jedan od najvanijih izvora za heraldiku. Nadgrobne statue izani u heraldici junoslovenskih zemalja ih nema, osim tri fragmentovana primerka u Bobovcu koji pripadaju Stefanu Tomau, Ostoji i Tvrtku II. U Srbiji ih nema ali ima nekih nadgrobnih ploa koje upuuju na to da je heraldika postojala. Nadgrobna ploa vojvode Nikole Stanjevia na kome su prikazani lem, daica i perjanca jedan je od njih, kao i spomenik nepoznate osobe na kome je prikazana elenka sa dve ruke. U srpskoj srednjovekovnoj heraldici lem i elenka su znaajniji nego predstava na titu. Na stecima se javljaju titovi ali vrlo jednostavnih ordinarija, moda se radi o kamenorezakom klieu (polumesec, lenta, mesec), dakle dekorativni element. Nakit. Vrlo individualan artefakt. Posebnu vrednost ima naroito prstenje, jer je to i peatno prstenje, izraava svetonazore svoga vremena. Prstenje prikazuje veliku raznovrsnost heraldikih slika. Pitanje je da li se radi o grbu porodce ili o odrazu mode. Posue. Primeri heraldikih motiva na posuu su tanjir cara Duana i medaljon sa dna posude. Tekstil. Primeri: odeda kneza Lazara. Dugmad imaju prikaz kacige sa rogovima. Na samoj tkanini prikazani su lavovi ini se da se ipak radi o dekorativnom motivu. pojas sevastokratora Branka Mladenovia. Od arhitektonske plastike imamo plou sa znamenjem kneza Lazara iz Hilandara.

15

Zapadni izvori Jedan od najboljih spomenika su pomorske karte portolani. Oni su jedan od najboljih i najstarijih izvora za heraldiku uopte. Nastali su u Veneciji i enovi krajem 13. i poetkom 14. veka. Majorka je veoma vaan centar, dostupni su jevrejski i arapski izvori koji su sauvali mnoga antika znanja. Nastaju u vreme prvih kompasa. Portolani prikazuju luke i obale povezane ruama vetrova. Katalonski portolani prikazuju vie detalja na kopnu od italijanskih. Portolan Anhelina Dulserta iz 1339. prikazuje ne samo nazive, ve i zastave zemalja i luka (vrlo vaan informativno politiki deo koji je morao biti taan). Dulsertov portolan se danas uva u Parizu. Obuhvata Atlantik, Crveno more Baltik. Prikazan je i Balkan, na kome je prikazano Skoplje prestonica cara Duana. Nad Skopljem je pobodena zastava na kojoj se na zlatnoj pozadini nalazi crveni dvoglavi orao. Na jabuci zastave ne nalazi se krst nego jako tanak pentagram. Ove Duanove zastave nema na drugim portolanima. Portolan Anhela Dulserta je heraldiki izvor I reda.

Dulsertov portolan: zastava iznad Skoplja

Portolan Gabrijela Velaseke iz 1439. godine. Crveni orao na zlatnoj pozadini vie nije poboden vie Skoplja ve iznad Draa. Ovu Velaskinu kartu posedovao je Amerigo Vespui koji ju je kupio za ogromnu sumu od 130 dukata. Danas se uva u Pomorskom muzeju u Barseloni. Na ovom portolanu javljaju se jo neke zastave: kvadrirana plavo-bela zastava na uu Neretve Narenta zastava ibenika Senj grb Frankopana, crveno-zlatna zvezda zastava sa krstom i ocilima zabodena je u Solun Kasniji portolani, takoe katalonski, poput atlasa sveta Abrahama Kreska iz 1375. takoe prikazuje Narentu, ibenik i Senj. Krst i ocila su postavljena na teritoriji Male Azije. Putopis panskog fratra Knjiga poznavanja... ilustrovana je zastavama i grbovima zemalja. Glavni heraldiki izvori su grbovnici koji predstavljaju kataloge grbova, matine knjige grbova. Grb despota Stefana prikazan je u Hronici sabora u Konstanci Urliha Rihentala iz 1420. godine. Na grbu se nalazi heraldika kapa, zlatan dvoglavi orao na crvenom i rogovi u koje duva orao. Rihental je najverovatnije spojio dva elementa: rogove sa kacige Lazarevia i dvoglavog orla koji prikazuje Lazarevie kao naslednike Nemanjia. Slian grb je i kod Grinenberga (1483.) koji ga je odavde kopirao. U nemakim grbovnicima javljaju se jo neke varijante grbova Srbije fiktivni grb. I Rihental i Grinenberg uvode grb koji tretiraju kao grb Srbije: veprova glava (u okviru

16

kompozitnog grba Turskog carstva), posle se gubi i ponovo javlja u 18. veku kao znak austrijske pretenzije na umadiju (Tribaliju). Prihvaen je i u ustanikoj heraldici (19. vek). Kod Rihentala strela pogaa vepra, dok kod Grinenberga izlazi iz veprovih usta.

27. mart 2008. OcilaAleksandar Solovjev je najdetaljnije pisao o oclima. On je 1929. usvojio miljenje uvenog vizantologa Svoronosa koji je smatrao da krst i ocila potiu od porodice Paleologa. Na zastavi i novcu Paleologa nalazi se tetragram krst i 4 slova. Iako se zna da ocila nisu slova, Svoronos i Solovjev su smatrali da jesu i pored toga su ih videli kao neku vrstu invokacije boanstva (votei (gr.) = pomozi). Mislili su da se radi o betama. Da se ne radi o ocilima znali su i Svoronos i Solovjev ali su smatrali da je to posledica greke zapadnih heralda nenaviklih na stavljanje slova u grbove. Vrlo je vaan pisani izvor koji je ostavio Pseudo Kodin spis De Officiis. Radi se o slubenom spisu sa dvora Paleologa u kome vrlo eksplicitno pie da zapovednik ratnih brodova istie uobiajenu carsku zastavu krst sa ocilima. Ovaj opis odnosi se na carsku zastavu koju nazva flamulon u procesijama uvek se nosi u paru. Divelion je iao ispred njih. To je pojedinani carski steg. Verovatno je na divelionu bio neki drugi motiv (a ne krst i ocila). Solovjev je izneo pogreno, neozbiljno objanjenje da je B grka vatra i odatle ocila. Ocilo ili ognjilo je gvozdeni instrument (savijena gvozdena ipka) uz pomo koga se iz kremena udarcem izbijala varnica. Postoji niz varijacija (otvorena, zatvorena...) Na kovanom srednjovekovnom novcu prikazivanje detalja vrlo je teko. Na grbu sa Azap kapije u Galati (14. vek) nalazi se predstava tita sa krstom i 4 ovalna ocila zatvorenog tipa. U zapadnim izvorima na portolanima nekada se javlja klasina carska zastava (koja se nalazi na carskim brodovima!). U Knjizi poznavanja... pravi se razlika izmeu cara Carigrada (kvadrirana, I i IV kvadrat imaju krst, a u II i III su ocila) i kralja Soluna (krst sa 4 ocila). Atlas Abrahama Kreska iz 1375. krst sa ocilima poboden je iznad kraljevine Kastela (danas blizu Samsuna). Stanovnici ove kraljevine su Grci koji ratuju sa Turcima. Engleski grbovnik Lord Marshals Roll pominje nepoznato kraljevstvo Salemko verovatno se radi o iskvarenom imenu Soluna. Grbovnik arole iz 1425. godine donosi prikaz zlatnog krsta sa 4 zlatna ocila na crvenom kao jedan od tri grba Srbije. Meutim to je prepis iz 1656. godine, dakle posle ilirske heraldike tako da se verovatno radi o izmiljanju. U Grinenbergovom grbovniku iz 1483. kao grb Paleologa javljaju se ocila sa otvorenim krajevima. Dvoglavi orao i krst sa ocilima javlja se na zlatniku Giljerma VII Paleologa od Monferata (kraj 15/poetak 16. veka). Na firentinskom novcu grb porodice Aajuolo iz 1318. predstavljen je sa ocilom (aajuolo na italijanskom znai ognjilo). Monferati su tvrdili da je to tetragram 4 B(eta) sa znaenjem Car careva caruje nad carevima ova reenica je svetogre tako da ne postoji ansa da bi je vizantijski vladari koristili. Ovu ideju su odbacili i Svoronos i Solovjev. U Knjizi poznavanja autor nedvosmisleno kae da su u pitanju eslabones (p. = karika od lanca; ognjilo). Kljuni dokazi da se radi o ocilima potie iz Srbije. Polijelej iz Deana je knjeginja Milica 1397. godine sa sinovima Stefanom i Vukom donirala manastiru. Postoje miljenja da su lanac i medaljon stariji (oko 1330), a da je knjeginja Milica obnovila i dodala svoju posvetu. Ploice na lancu imaju izrezbarene ploice otvorenog tipa. Spaja ih krst na ijim krajevima su dvoglavi orlovi. D. Todorovi doveo je u sumnju ovu heraldiku tvrdnju. On smatra da deanski polijelej dolazi iz kruga solunske livnice iz 14. veka. Bitna je njegova 17

interpretacija. Kae da ne postoje ocila, da je to jedan floralni motiv, a sve ostalo je negativ. A. Palavestra smatra da je to pogrean zakljuak. Tano je da su postojali sekai, pored krunih i trougaonih, i jedan u obliku zapete i kada se takva dva kombinuju dobijaju se ocila. Jo jedan krst sa ocilima prikazan je na novcu despota Stefana. Krst sa ocilima kao grb Srbije ne javlja se do ilirske heraldike (a ovo su jaka uporita za ranije datovanje, ali su potpuno zanemareni od srednjovekovaca). Ocila: KA ili OD krsta? 1. Grb Karlovake mitropolije iz 1725. 2. Grb Kneevine Srbije iz 1835. godine. Postoji miljenje da je razjedinjenost Srbije posledica toga to su ocila okrenuta jedna od drugog i od krsta. U prvom ustavu Sretenjskom Dimitrije Davidovi je zapisao: ocila ka krstu. A. Solovjev je napomenuo da je Davidovi loe stilizovao i od tada se to miljenje ponavlja. Meutim, D. Davidovi je posedovao ocilo i za razjanjenje nam je sada bitno kako se definie prednja i zadnja strana predmeta. Vaniji deo je radna povrina. Predmet je okrenut KA neemu kada je licem okrenuto ka tome. Dakle, Dimitrije Davidovi ipak nije pogreio. Kao to smo videli u dva navedena primera koreni zablude lee u svesnom ili nesvesnom povezivanju ocila sa slovom, u naem sluaju sa slovom C.

03. april 2008. Dvoglavi oraoPoreklo: Motiv dvoglavog orla je istonjakog porekla i vezuje se za prostore Male i centralne Azije. Arheoloki podaci govore o tome da se javlja jo od praistorijskih kultura, dok etnografski podaci govore o njegovoj pojavi meu amanskim kulturama centralne Azije. Najstarije predstave dvoglavog orla govore o ptici gospodaru, koja ne stari, to je totemska ptica. Frejzer ga pripisuje Hetitima. Krstai su se na Bliskom Istoku sreli sa njim. Dvoglavi orao predstavlja jedinstvo sakralnog i sekularnog, zemaljskog i nebeskog, ptica koja gleda i na istok i na zapad. Na njegovom primeru vidimo gradaciju dupliranjem ptica nad pticama. I u Turskoj ima dosta predstava dvoglave ptice. Da li je to identian motiv koji se javlja u Vizantiji? Slinost u aplikacijama ne znai da je motiv isti. Turska ptica ima ui, to je simurg, persijska dvoglava ptica. Dvoglavi orao je posredstvom istonjakih tkanina preao na Zapad. Jedan od centara proizvodnje ovih tkanina bila je normansko-arapska Sicilija. Pluvijal (ogrta) pape Bonifacija VIII s kraja 13. veka ukraen je dvoglavim orlovima (kolasta azdija orao u krugu), grifonima i paunovima. O. Neubecker je predloio geografski raspored ovih motiva: Zapad: privilegija Svetog rimskog carstva Istok: ima mnogo dvoglavih orlova koji se javljaju pod uticajem Vizantije. Nije sporna starost motiva, ni njegovo arheoloko prisustvo, niti veza koja je postojala izmeu Istoka i Zapada, ali ne znamo ta je dvoglavi orao znaio u Istonom rimskom carstvu, kako je postao grb? A. Solovjev je dao najbolju sintezu o pitanju dvoglavog orla. Prema njemu ovaj motiv su rani Komnini preuzeli sa istoka, da bi za vreme poznih Komnina 18

(Trapezuntsko carstvo) postao simbol carske kue. Za vreme Paleologa postaje oznaka bazileusa. Takoe, u zavisnosti od boje i mesta na kome je apliciran ovaj motiv je bio oznaka u dvorskoj hijerarhiji. Problem se javlja u vizintanijskim izvorima: ne znamo da li govore o jednoglavom ili dvoglavom orlu. Pseudo Kodin govori vrlo izdano i precizno ali o orlovima. U svom delu De Officiis on navodi ko sve ima pravo da na svojoj odei nosi orla. Bazileus nosi dvoglavog orla od dragog kamenja (ne zna se koje boje), despot ima dvoglavog orla vezenog biserom (srebrni) na crvenoj tkanini, a crvenog na prekrvau sedla i atoru. Sevastokrator i kesar imaju zlatnog dvoglavog orla. Porodica bazileusa Manojla Paleologa (13. vek): sinovi Teodor i Andronik su obueni u kolaste azdije. Dvoglavi orao javlja se i na odei carice Irine, ene Konstantina Paleologa, kao i na odei trapezuntske carice sa hrisovulje Aleksija III Komnina 1374. godine (ne treba zaboraviti da se na portolanima iznad Trapezunta nalazi crvena zastava sa zlatnim dvoglavim orlom. Ne moemo da odredimo kada je dvoglavi orao preao iz simbola u paraheraldiku predstavu, kada postaje motiv carstva. Najstariji dvoglavi orao u vizantijskom kontekstu je onaj sa parapetne ploe iz Stare Zagore koja se datuje u 10/11. vek. Na reljefu iz Afrodizije (12. vek) prikazan je Jovan Komnin jastuk na kome stoji (supedion) ima na sebi predstave dvoglavog orla. Problem je pluvijal pape Bonifacija moda u 13. veku jo uvek nije postao znamenje nad znamenjima jer se javlja zajedno sa grifonima i paunovima. U Srbiji poinje da se javlja pod vizantijskim uticajem od poetka 13. veka najee na odei srpskih vladara na freskama. Pitanje je da li uvek ovi vladari imaju prava da nose vizantijsku odeu. Meutim tano je i to da oni vrlo rano poinju da dobijaju inove vizantijske drave. Od vremena cara Duana poinje da dobija na heraldikom znaaju. Dulsertov portolan (1339) Duanova zastava nad Skopljem: zlatna pozadina sa crvenim dvoglavim orlom (radi se o vremenu pre carske titule inae orao ne bi bio crven). Kreskov porolan (1375) zastava Trapezunta: crvena zastava sa zlatnim dvoglavim orlom. Iz vremena kralja Milutina sauvan je spisak darova koje je ovaj vladar namenio crkvi Sv. Nikole u Bariju. Italijani piu o darovanim svenjacima sa crvenim dvoglavim orlovima kraljevim grbom. U 13. veku lake je pratiti genezu dvoglavog orla u Srbiji nego u Vizantiji. Na fresci iz manastira Bogorodica Ljevika kod Prizrena (1310-13) prikazani su Sv. Sava, Sv. Simeon i Sv. Stefan u odei sa dvoglavim orlovima. Dvoglavi orao se javlja i na soklu ispod njihovih figura. U vizantijskoj hijerarhiji srpski vladari su se kretali izmeu sevastokratora (zlatni orao) i despota (srebrni). Beli orao na crvenoj pozadini javlja se u srpskom carstvu, a naroito u Despotovini Pseudo Kodin pie da je upravo to oznaka despota. Despot Konstantin Dejanovi prikazan je u haljiini ukraenoj belim dvoglavim orlovima u Jevanelju cara Ivana Aleksandra (1355-6) koje se danas uva u Britanskom muzeju. Iz ovoga vidimo da su srpskoj carevini uzeli iste oznake kao u Vizantiji. Na novcu despota Stefana vidimo kombinaciju porodinih simbola i dvoglavog orla kao simbola dravnog i vladarskog kontinuiteta. Kod Lazarevia porodini simbol su rogovi, a kod Brankovia lav. Na dvostranom peatu kralja Tvrtka prikazan je dvoglavi orao kao simbol Srbije pretenzija sugubog venca (dvostruke krune) kojom se Tvrtko krunisao. Motiv dvoglavog orla nalazimo i na prikazu despota Olivera i despotice Liverine iz manastira Lesnovo iz 1349. godine i iz Sv. Sofije u Ohridu. Takoe u Lesnovu se nalazi predstava asne trpeze na kojoj su ma Sv. Dimitrija i plavi orao. Zato plavi orao? Moda je u pitanju odluka umetnika, a moda se radi o sevastokratoru jer se za njih vezuje plava boja. Arhitektonska plastika sa dvoglavim orlom javlja se u Deanima, Kaleniu, Lazarici i Hilandaru. U Deanima postoji dvojnost motiva iako to ve ne bi smelo. Dvoglavi orao se javlja zajedno sa kentaurima i grifonima to upuuje na to da se radi o dekorativnom simbolu, a ne heraldikom znamenju. U kasnijim generacijama ove dvojnosti nema.

19

U postnemanjikom periodu motiv se preuzima i u Bosni i kod Crnojevia (bunar manastira Podostrog kod Budve (17. vek). U jednoj od kasnijih reprodukcija Oktoiha prikazan je crni orao na crvenoj pozadini. Ovde moe da se radi o dve stvari: ili je to veza sa Kastriotima (albanski orao) ili je orao bio zlatan te je usled hemijske reakcije pocrneo. Da je verovatniji drugi sluaj ukazuje i to da crveno na crnom nije u skladu sa heraldikim pravilima. Postoji hipoteza da je dvoglavi orao u Vizantiju stigao preko krstakih vladara. Meutim poto su Zapadnjaci osvojili Carigrad naili su na ve ustaljenu praksu. Gotovo da nema primera dvoglavog orla iz perioda zapadnjake vladavime vizantijskim teritorijama. Meutim na Zapadu je dvoglavi orao takoe simbol jedinog carstva. Crni orao je od 11. veka simbol Svetog rimskog carstva, a od 15. veka i kralja igmunda (Sigismunda) postaje zvanini grb i tada dobija oreole koji e stajati sve do rasputanja Carstva 1804. godine. U Rusiji se javlja tek krajem 15. veka. Danas je ponovo grb Rusije, ali za razliku od onog iz vremena Romanovih (crni orao na zlatnom), orao je zlatan na crvenom. Pored dvoglavog javlja se i troglavi orao koji predstavlja preterano akcentovanje superlativa. Aquila tricipita navodno se pojavljuje na grbu cara Duana (apokrifni izvor). Meutim u manastiru Sv. Nikole kod Bijelog Polja na odei despota Stefana pored desetine dvoglavih javlja se i jedan troglavi (izuzetno dobro nacrtan, nije u pitanju greka!).

10. april 2008. Grbovi srpskih dinastija i vlasteleStefan Prvovenani nije smatrao da je dvoglavi orao njegov grb. Verovatno to nije smatrao nijedan od vladara sve do cara Duana. Dvoglavi orao je do Duana bio oznaka titule, a na Zapadu su to protumaili kao lini ili porodini grb. Dvoglavi orao postaje heraldiki znak Stefana Duana. Na peatu Stefana Dabie (ustvari ponovo upotrebljenom peatu kralja Tvrtka I) desno (heraldiki) od prestola je tit sa dvoglavim orlom. Uoljiv je vrlo jasan ideoloki program, grb Nemanjia je prikazan kako bi se istakle pretenzije na Srbiju. Ovaj peat su uz odreene izmene koristili i kasniji bosanski vladari. Na novcu cara Uroa javljaju se kaciga sa jastuetom i rozete i pera. Identina elenka se javlja u Cirikom grbovniku. Pri rekonstrukciji grbova srednjovekovne vlastele glavni je problem boja. U srpskoj heraldici ona je izuzetno retko sauvana. Ilirska heraldika nam govori o belom dvoglavom orlu na crvenom, kao i crvenom dvoglavom orlu na zlatnom (pre sticanja carske titule). Da li je i koliko pouzdana ilirska heraldika? Ona ima mnoge nivoe i neki od njih su veoma pouzdani. Ne znamo meutim izvor koji je sastavlja datih grbovnika koristio. Pri rekonstrukciji radna hipoteza je bila da su boje dobro predstavljene. Osobenost srpske heraldike je isticanje onoga to je na zapadu sporedno, parafernalija lema, elenki i lambrekina. Ovo je osobenost koja se javlja u sredinama tanje heraldike tradicije, ali i u maarskoj heraldici je tako: maarska re za grb cimer potie od francuske rei za elenku. Mrnjavevii Na peatu kralja Vukaina iz 1370. javlja se kaciga i na njoj enska glava sa krunom vizantijskog tipa i naunicama (bez tita!). Zadivljujue je to to se na ilirskom grbu 20

Mrnjavevia javlja protobarokna vila Ravijojla! na elenci. Pitanje je otkud su oni to mogli znati, ako je sve puka izmiljotina. Predstava na titu i njenu verodostojnost teko je utvrditi.

peat kralja Vukaina (1370)

ilirski grb

rekonstrukcija A. Palavestra

Kotromanii Pri rekonstrukciji grba vladarske porodice Kotromani prilinu sigurnost nam pruaju ouvani reljefi, peati i tkanine. Ban Stjepan Kotormani kovao je novac po ugledu na Duanov elenka na kojoj su daica i rozeta. Na novcu bana Tvrtka I (pre nego to je postao kralj) javlja se konjanik sa kacigom, lambrekinom i buketom (paunova pera); na titu je lenta. Ovo je verovatno prikaz porodine hijerarhije Kotromania pre nego to su postali kraljevi.

peat bana Tvrtka I (1356)

Obistrani peat najstariji ouvani otisak je iz perioda Stefana Dabie (1395), a sam peat je stariji. Oteavajua okolnost je to je ovaj peat ostao u upotrebi sve do poslednjeg bosanskog vladara Stefana Tomaevia i posebno to to je svaki sledei vladar menjao peat prema svojim potrebama. Poto se krunisao za kralja Tvrtko I sprovodi heraldiku reformu. On na svoj tit pored lente smeta jo i est heraldikih ljiljana. Tvrtkov obistrani peat je izraen na Zapadu, najverovatnije u Nemakoj. Tvrtko sedi na gotskom prestolu, oko njega su aneli koji pridravaju krunu, noge su mu poloene na dva lava, natpis je latinski. Dabia nije stigao da promeni grb usled svoje kratke vladavine. Ostoja za vreme svoje prve vladavine dri Tvrtkov grb. Tvrtko II izbacuje ljiljane i vraa se osnovnom grbu sa lentom. Za svoje druge vladavine Ostoja sprovodi heraldiku reformu u titu se umesto dvoglavog orla nalazi ljiljanova kruna. Tokom vremena menjaju se natpisi kao

21

i predstave na najznaajnijim grbovima (levo, desno i u rukama kralja). Ne menjaju zastavicu na koplju i na konjskoj ai (ostaju iz vremena Tvrtka I). Iz kraljevske grobnice u Arnautoviima kod Visokog potie zlatom izvezen grb sa plata Tvrtka I. Iako se ne zna njegova boja, jasno se vidi da buket ustvari ine paunova pera. U ilirskim grbovnicima pravi se razlika izmeu Tvrtkovia i Kotromania (potpuno imaginarni). Rekonstrukcija se moe sprovesti sa velikom sigurnou, s tim to ostaje problem boje. Zagonetna je i pojava ljiljana.

grb Kotromania (rekonstrukcija A. Palavestra)

U Bosni se javljaju i nadgrobni spomenici izani koji su izvedeni u zapadnogotskoj tradiciji od crvenog kamena iz Ugarske, odakle su verovatno i majstori. Pronaeni su razlupani izani Stefana Tomaa i Tvrtka II. Tvrtko II je prikazan kako stoji na lavu, pored njega su aneli i zmaj, ogrnut je platom sa ljiljanima, a na predstavi se javlja i orb. Doglavi orao se javlja na jednom od sporednih kovega. Jo jedan vaan izvor za bosansku heraldiku su i penjaci. Hrebeljanovii/Lazarevii Uvreeno je miljenje da grb kneza Lazara predstavlja kaciga sa bivoljim rogovima (opet panja posveena parafernalijama!). Ovaj motiv koristi se i na novcu, peatima kao heraldiko znamenje/signum kneza Lazara. Meutim ova porodica istovremeno koristi i dvoglavog orla ime se predstavljaju kao nastavljai tradicije Nemanjia. Jedan od najvanijih izvora su odeda i dugme kneza Lazara. Na odedi su heraldiki predstavljeni lavovi, meutim ini se da je u pitanju tek dekorativni element na skupocenoj haljini. Dugme nosi predstavu kacige sa bivoljim rogovima (plavi emajl). Na primeru Lazarevia pratimo genezu ideje porodinog grba (uslovno grba) i dvoglavog orla koja se javlja na odei, novcu i u zapadnim izvorima (Rihental). Na peatu despota Stefana sa Mileevske darovnice izmeu rogova na kacigi javlja se dvoglavi orao. tit je okrenut naopake i na njemu je lenta sa dva ljiljana. Gotovo identian peat ima despot ura Brankovi s tim to se meu rogovima umesto orla javlja lav. Postoji niz razloga za okretanje tita naopake: poruga u sluaju Despota se ne radi o tome znak alosti za kim, kako, zato kad se nalazi i kod Stefana i kod uraa? U ilirskim grbovnicima javlja se tit sa 2 ljiljana (ponovo otkud znaju?). Moda su ljiljani zbog veze sa igmundom, meutim Anujci su druga dinastija. igmund je Luksemburki, njegov grb su orao i lav. Zmaj je obavezan kod despota Stefana koji se nalazio na prvom mestu spiska Reda zmaja koji je brojao 24 lana meu kojima su bili Nikola Gara, Pipo Spano, Herman Celjski... Red je ustanovljen za borbu protiv Husita, nevernika i izmatika (pravoslavci!). Radi se o pobeenom zmaju koji je zelen i zlatan i najee se uvija oko grba. Iznad njega je krst (koji 22

ga je pobedio). U palati u Celju pronaen je penjak sa grbom grofova Celjskih i znakom Zmajevog reda. Nema nikakvih arheolokih podataka o vezi Despota i zmaja, nema penjaka, prstenja... Zmaj je bio omiljen simbol, koristili su ga Hrvoje Vuki, Stjepan Vuki Kosaa, ali svi su oni iveli posle Despota.

Lazarevii/Hrebeljanovii (ilirska heraldka)

Lazarevii (rekonstrukcija A. Palavestra)

17. april 2008. ...Brankovii Brankovii su dugovena porodica, iji su razni pripadnici, slino Kotromaniima, menjaju osnovni porodini grb. Osnovni, porodini grb sa dobijanjem vladarskih dostojanstava poinje da se mea sa elementima dravnih znamenja. Osnovno heraldiko znamenje ove porodice je lav. Prvu pojavu ovog elementa nalazimo na pojasu sevastokratora Branka Mladenovia, na kome je prikazan lem i elenka u vidu propetog polu-lava. Sledei arheoloki dokaz je peat Vuka Brankovia iz 1387. godine. Na peatu ura Brakovia iz 1445. godine u elenci izmeu rogova nalazi se lav (kod despota Stefana dvoglavi orao), ispod je tit okrenut naopake sa lentom i 2 ljiljana. Na novcu despota ura javljaju se bivolji rogovi (a ne rogovi bika), a izmeu njih se javlja dvoglavi orao.peat ura Brankovia (1445)

Jedan od najlepih peata iz srpskog srednjeg veka uopte, je peat despota Lazara Brankovia iz 1457. godine. Stilizacija je potpuno renesansna, rogovi se nalaze i na elenci i na titu, izmeu je lav.

23

peat despota Lazara Brankovia (1457)

peat despota Jovana Brankovia (1479)

Na grbu despota Jovana Brankovia na titu se pojavljuje glava bika, to je grb Moldavije koji je nasledio preko dinastikih brakova. Ilirska heraldika donosi gotovo identian grb, osim elenke na kojoj se pojavljuje zmaj.

grb Brankovia (ilirska heraldika)

Balii U traganju za grbom Balia od velike su nam pomoi peati i novac iz 14. veka koji je dosta cirkulisao po Jadranu i Mediteranu. Na grbu drakog duke Bale vidi se pravi odnos proporcija lema i tita to govori o tome da su jo uvek noeni u dato vreme. tit je tar na kome se nalazi odseena vuija glava. U ilirskoj heraldici vuk je na elenci, a na titu je viekraka zvezda, zlatna ili srebrna. Ne zna se odakle potie ovaj motiv. Rihental je taj koji je uneo zabunu, on je stavio ovaj motiv na grb Balia. To je verovatno posledica povezivanja Balia sa jednom napuljskom porodicom (Balsa/Balza) slinog prezimena koja je na svom grbu imala zvezdu.

grb Balia (rekonstrukcija)

24

edomir Mijatovi je u 19. veku iz politikih razloga povezao Obrenovie sa rumunskom porodicom Bala, a preko njih sa Baliima. Rezultat svega bilo je povezivanje Obrenovia sa Nemanjiima sa kojima su Balii bili u srodstvu. Veprova glava na grbu umadije ini se loe je precrtana vuja glava Balia. Kosae Jedan od najvanijih arheolokih nalaza je grb Kosaa naen na kruni kune cisterne u Dubrovniku. tit je oblika tara, sa 3 trake, iznad je turnirska kaciga i elenka: poprsje lava sa etiri ljiljana na sebi. Lav dri zastavu sa 3 kraka na kojoj su dva krsta, jedan iznad drugog. Grb je pripadao ili Sandalju Hraniu Kosai ili hercegu Stjepanu, koji je posvaavi se sa Dubrovanima osnovao Herceg Novi. Izmeu srednjeg veka i ilirskih grbovnika postoji kopa venecijanski dokumenti. Na nadgrobnoj ploi kraljice Katarine u Rimu iz 1478. godine s grbovima Kotromania, Bosne i Kosaa (erka S. Vukia Kosae i Jelene Bali bila je bosanska kraljica Katarina, ena Stefana Tomaevia koja je ostavila Bosnu papi; to je Crna Kraljica iz bosanskih legendi). Bosnu predstavlja oklopljena ruka s maem, polumesec i zvezda. Solovjev je to interpretirao kao scenu sa obistranog peata, a polumesec i zvezdu sa steaka netegnuta pria. Artur Evans je nacrtao crte kraljice Katarine, odnosno precrtao ga je iz knjige Alfonsa akonija iz Rima iz 17. veka. Franjo Raki je 1890. objavio crte koji je precrtao sada od Evansa. Meutim Raki je otiao i u Rim i saznao da je nadgrobna ploa podignuta sa poda crkve na kome se originalno nalazila, i uzidana u oblinji stub. Nova ploa imala je samo latinski natpis, dok je originalna bila dvojezina (i irilica). Ne treba zanemariti da je period 1590. kada je ploa premetana vreme cvetanja ilirske heraldike, dakle mogua je naknadna interpretacija. Raki kae da je on jedva video samo obrise grbova i s pravom se pita kada je nastao crte neoteenog grba. Rimski kaligraf Ivan Palatin prepisao je irilini natpis 1457. godine koji od tada, zajedno sa njegovim grekama, preuzimaju svi od Marva Orbina pa nadalje. Sankovii Sankovii su humska porodica koja je imala neto to ne lii ba na grb, ali jeste heraldiko znamenje. Motiv na peatu Radia Sankovia Aleksa Ivi je interpretirao kao kotvu. Solovjev smatra da se radi o titu sa kosom trakom i kotvom. Pavao Aneli ovaj znak opredelio je kao monogram rei Hum. Petar . Petrovi smatra da se radi o monogramu ljudskog lica apotropejsko dejstvo, dok je iro Truhelka smatrao da se radi o kukama u krovu koje se u arhitekturi nekada zovu kotva. Neubecker misli da je u pitanju klupica za tavljenje koe. ini sa da je tumaenje A. Ivia o kotvi sidru najblie istini. U ilirskim grbovnicima ne pojavljuje se grb Sankovia, ali tu je grb Bogopankovia ogranka porodice, iji pak grb nema veze sa grbom Sankovia.

peat Radia Sankovia

25

Pavlovii/Jablanovii/Radenovii Na est peata prikazana je kula odnosno utvren grad. Najstariji je iz 1397. Broj kula varira izmeu 1 i 3. To nije grb ne javlja se na titu verovatno je nainjen po uzoru na dubrovaki peat. Na stecima u Buljunima (kod Stoca) javlja se tit sa kulama, meutim groblje porodice je Pavlovac (kod Sarajeva) teritorijalno nepoklapanje.

peat velikog vojvode Radoslava Pavlovia (1432)

peat Dubrovnika (1436)

Nikolii Sauvana su dva grba porodice Nikoli (baba i unuk). Jedan je pripadao Stanislavi Nikoli (iz 1393.), a drugi Grguru Vukosavliu Nikoliu (1429.) Na peatu je predstava jednoglavog orla koji je osvrnut (gleda na levu stranu). Ovog grba nema u ilirskoj heraldici. lanovi ove porodice bili su potomci humskih knezova Miroslava i Andrije, dakle roaci su sa Nemanjiima. Petar Nikoli na steku ima grb u Vranjevu, selu blizu Neuma. Crnojevii U ilirskim grbovnicima i na spomenicima grb je istovetan. Izuzetak je zmaj koji se javlja u Beogradskom grbovniku II. U Oktoihu se javlja monogram na grudima orla. Nekada se oko orlovih krila javljaju i estokrake zvezde. Orao je zlatan na crvenoj pozadini, uokviren lovorovim vencem. Ovaj venac je iskorien za grb Crne Gore u SFRJ koji je njime bio uokviren. Fragment krune s mitre Kantakuzine Brankovi Umesto krsta na mitri se nalazi fragment krune. Mitra je runi rad Kantakuzine Brankovi, erke despota Stefana Brankovia i supruge grofa Urlliha Celjskog koji je poklonila Mitropoliji Beogradskoj. Kruna je bar 100 godina starija. Kruna je sastavljena iz delova, povezanih arnirom. Ove krune nisu glavne krune; u Zadru je uz moti Sv. imuna naeno 9 fragmenata sline krune koje je darivala Jelisaveta, erka bana Stjepana Kotromania i ena ugarskog kralja Ludovika. Poetkom veka bilo ih je 10, ali ovaj koji fali nije prenet u Beograd jer se za beogradski primerak zna mnogo ranije. Beogradska kruna ima meudelove (za razliku od zadarske) kroz koje se provlae igle. Ista kruna naena je u grobnici kraljice Marije erke Ludovika i ene igmunda Luksemburkog. Radi se o ukrasnim krunama koje su noene svaki dan, kao nakit. Pripadale su Jelisaveti i njenim kerima koje su u detinjstvu nosile takve krune, to je posvedoeno predstavama na reljefima. Krajem 14. veka izlazi iz mode, ime postaje zgodno sredstvo za zavetne darove. Desetak segmenata iz Zadra, uz 6 sahranjenih sa Marijom i 1 iz Beograda (ukupno 17) govori da se radilo o vie kruna.

26

24. april 2008. Ilirska heraldikaSrednji vek Ilirska heraldka Moderno doba Izmiljanje i korienje tradicije. Ilirska heraldika nastala je u 16. veku. POJAM: korienje tradicije koja se obnavljala. Politiki i ideoloka termin ujedinjenja balkanskih naroda. Knjige grbova pojavile su se u Italiji, paniji, Austriji krajem 16. i poetkom 17. veka. Ilirska heraldika vezana je za lini projekat Petra Grguria Don Pedra. Istorijske okolnosti: rat na Kipru; sruena je mo turskih pomorskih snaga. Poinju pripreme za poetak rata Austrije i Turske. Usled toga javlja se aktivnost Vatikana na stvaranju hrianskog saveza (slovenskog) protiv Turaka. Uloga Slovena bila je vana zbog mogunosti podizanja unutranjih pobuna. Istakli su se Srbi koji su 1594. u Banatu podigli ustanak. Zbog toga su po gaenju ustanka spaljene moti Svetog Save. Rimska kurija i Habzburzi obeavali su pomo Balkanu, ali su i propagirali rat. U Dalmaciji, Dubrovniku, Boki delovao je slovenski pokret nastao u krilu katolike crkve, a koji se pozivao na srpsku istoriju. Ovo je jedan od prvih projekata jugoslovenstva. Obeleeno je stvaranjem istorijskih konstrukcija. Jedna od njih je da je ceo zapadni Balkan naseljen Ilirima. Pored toga izmilja se slovensko poreklo znaajnih istorijskih linosti. Trag svih ovih pria dovodi po Petra Grguria u Dalmaciji. Poraz Turaka kod Lepanta 1571. dao je podsticaj ratu na Balkanu. Petar je imao in admirala, ali je eleo da postane vitez, a za to mu je bio potreban dokaz o plemikoj tituli. Da li je postojala veza sa srednjovekovnom porodicom Ohmuevi iz Bosne koja je zabeleena u 14. i 15. veku? Solovjev misli da postoji, ali Dini i irkovi misle da je Don Pedro tu vezu izmislio. Za Ohmuevie se vezuje Relja Krilatica istorijska linost, esar iz 14. veka, Duanov velmoa. Umro je bez potomaka tako da Petar nema nikakve veze sa njim. Da li je ve postojala neka tradicija u 16. veku koju je Don Pedro samo usvojio ili je on tvorac, izumitelj tradicije? Nema istorijskih podataka tako da je verovatno Petar Grguri sam napravio spoj. Don Pedro je ulepavao porodinu istoriju jer se nadao da e dobiti plemiku titulu, ali i posede. Kako bi dokazao svoje poreklo morao je imati plemenite pretke, koji nisu postojali, pa se u prvo vreme koristio usmenom tradicijom. U sledeoj fazi nastaje: Rodoslovlje gospode srpske i bosanske na pergamentu prilepljenom na poleinu slike iz franjevakog samostana u Sutjesci. To predstavlja poetak knjige. 1595. godine nastaje GRBOVNIK kruna njegovih dokaza. U njemu se nalazilo 150 grbova u boji. Tu se nalaze grbovi stvarne srpske vlastele, ali prikazuje i svoje porodino stablo (s tm to nema enske strane). Danas ovaj prvobitni grbovnik ne postoji, ostao je prepis iz 1595. tako da postoji osnovana sumnja da se javlja i ranije. Na kraju je Don Pedro uspeo da dobije plemiku titulu. Zbog ega postoje prepisi Grbovnika? Do 19. veka nastalo je 20-ak kopija. Da li je postojao jedan original? Danas ne postoji don Pedrov original (nastao izmeu 1590 i 1595). Prvi prepis je nazvan po vlasniku Koreniev Neoriev. Godine 1594. godine Ohmuevi je ve dobio plemstvo, uz takoe falsifikovane povelje. Prema grekama u pisanju ili sadraju vide se rodbinski odnosi meu grbovnicima. Londonski grbovnik je uraen prema naslovnoj strani Wappenbuchlein Virgila Solisa iz 1555. godine. Naslovna strana ima i irilini i latinini tekst. Latinini tekst je prepisan od Solisa. U uvodu se kae da je grbovnik prepisan iz jedne starije knjige iz biblioteke manastira Sv. Vasilija na Svetoj Gori. Tekst je sastavio ban od cimerja cara Stipana Stanislav Rubi. Sadraj (Koreni Neori) Ideoloki program: 27

1. Sv. Jeronim ogledalo i svetlost cele Ilirije i lav (brod don Pedra se zvao Sv. Jeronim). Sv. Jeronim je poreklom Dalmatinac lokalni svetac. 2. Sv. Stefan i car Ilirije 3. Bogorodica u polumesecu iznad je zvezda zatitnica Ilirije. To grb Ilirije (deo hrvatskog grba). Grbovi: 1. grb cara Duana kompozitni grb ilirskih zemalja: Bugarska, Makedonija, Hum, Hrvatska (pravi grb), Slavonija (pravi), Srbija (beli dvoglavi orao sa austrijskom krunom), Raka i Bosna. Zemaljski grbovi: 1. Beogradski grbovnik II i spaljeni Beogradski grbovnik donose grb kralja Stefana Uroa. Porodice grb vlasnika grbovnika po pravilu je najukraeniji: Ohmuevii se nalaze odmah iza najveeg plemstva. Ko su te porodice? Oko 19 porodica predstavljaju porodice don Pedrovih roaka (izmiljenih i stvarnih), meutim u grbovnik ne ulaze grbovi porodica iz kojih su devojke koje su se udavale za Ohmuevie to bi broj povealo na 30-ak. Ko su ostali? Oni su odreeni na osnovu politiko-ideolokog programa. I sloj tog programa: u izgledu je bilo oslobaanje Balkana (kako su mislili) od Turaka. Zbog toga je bilo vano predstaviti se kao legalni naslednik zbog polaganja prava na zemlju. II sloj predstavlja preivelo bosansko i humsko plemstvo Dalmatinske Zagore. III sloj ine porodice koje u dobroj meri nisu postojale linosti iz epske tradicije.

Pitanje autentinosti ilirskih grbovnika. Spoj tradicije, izmiljene tradicije i interesa (linih interesa sastavljaa i irih politikih). Iz ovih razloga postoji tako veliki broj prepisa. Poto su se pojavili ilirski grbovnici postaju heraldika stvarnost. Tasoviev zbornik koji se uva u Muzeju primenjene umetnosti koji nije u boji ima dva grba koji se ne javljaju u ostalim: to su dva poslednja grba i predstavljaju grbove don Pedrovih sestria. Jedan je takoe panski admiral Stefan (uestvovao u napadu na Englesku), a drugi Petar Ohmuevi iza ijeg grba se javljaju krakovi krsta Sv. Jakova od Mane. Tasoviev grbovnik se nalazio u Holandiji, zatim u Maarskoj, pa u Senti. Papir od koga je napravljen nastao je izmeu 1595.i 1616. godine (istorijski bi moralo pre 1595. kada Stefan gine). Grbovnik je crtao Holananin (oznake boja su na holandskom). Berlinski grbovnik je istovetan. Nije original ali je najblii Ohmuevievom originalu. Althanov grbovnik je najtaniji irilini grbovnik to ukazuje da je postojao jedan, originalni sa koga se prepisivalo. Paliniev je mali, porodini grbovnik. Fojniki grbovnik (iz veoma poseenog manastira, jedan od najprepisivanijih) sadri grb Pjer Damjana Ohmuevia koji ukazuje na pretenzije najmlae grane porodice. Ilirski grbovnici povezali su srednjovekovnu heraldiku grau i tradiciju i uspostavili novu tradiciju, oni su standardizvali grau. Vrlo je verovatno da je postojao neki raniji grbovnik (kraj 15/poetak 16. veka) iz koga su ilirski prepisvani. Kasnije je ilirska heraldika veoma mnogo koriena, posebno u 17. i 18. veeku kada su dodeljivana vojna plemstva. Takoe precrtavani su u knjigama vanim za nacionalni identitet Junih Slovena. 28

Stematogafije zbirke grbova. Jedna od najvanijih je Stematografija Pavla Ritera Vitezovia, oveka poreklom iz Alzasa, koji se veoma vezao za Hrvate. Stematografja sadri samo zemaljske grbove. Veprova glava (moda nastala od grba Balia) se ovde javlja kao grb Tribalije. Stematografija je rukom bojena. Druga najvanija je Stematografija Hristifora afranovia iz 1741. godine. U njemu se nalazi predstava cara Duana Silnog kako gazi turske spolije okruen vencem ilirskih grbova. Ova stematografija posveena je Arseniju IV Jovanoviu akabenti. Iz nje su grbovi preli na ustanike zastave. Posebno je zanimljiv grb Rake koji predstavlja kombinaciiju potkovica (iz ilirske heraldike) i orla (Stari Vlah).

08. maj 2008. Crkvena heraldika (predavanje Dragomira Acovia)U vezi sa crkvenom heraldikom javlja se inicijalna diskrepanca. Monasi polau 3 zaveta: zavet neenstva, siromatva i obedijencije (pokoravanja). Dakle iz ovoga proistie da crkva ne bi smela da ima grb koji je svojevrsna paradigma tatine. Meutim ne treba smetnuti sa uma da je u srednjem veku crkva i feudalac, te ima sve potrebe da obelei svoj posed, autoritet, ... za ta je heraldika idealno sredstvo. Domen prelata to su visoki crkveni zvaninici koji imaju i svetovna prava. Primetna je razlika izmeu katolike i pravoslavne crkve: s nestankom Vizantije pravoslavna crkva preuzima ulogu etnarha zamenjuje dravu na prostorima gde vlada islam. Pravoslavna crkva sastoji se od 9 pomesnih crkava koje su potpuno nezavisne i na ijem se elu nalazi patrijarh. etiri od njih su stare ili istorijske: Antiohijska, Jerusalimska, Aleksasndrijska i Vaseljenska (patrijarija). Vaseljenska patrijarija ne prihvata heraldiku, ali prihvata obeleja Romejskog carstva: dvoglavog orla simbol jedinstvenog univerzalnog duha svetovni i duhovni izraz. Jerusalimska je otila najdalje u prihvatanju koncepta heraldike. Jedino srpska i rumunska heraldika imaju potpuno razvijenu heraldiku. Rimokatolika crkva u heraldici se javljaju dodatni simboli sa funkcijom ukazivanja na stepen autoriteta i neporecivosti (nepogreivost) onoga ko ih nosi. Papa kao posrednik izmeu neba i zemlje jedini ima pravo na tijaru koja je simbol ovo triregnuma (Ratzinger je tijaru zamenio mitorm sa trostrukim krstom). Takoe ima pravo i na 2 kljua: zlatni klju razreenja i srebrni klju vezivanja. Kardinal je arhiepiskop koji je primljen u jedan aeropag. Ni u kardinala se ne sme sumnjati. Heraldika oznaka kardinala je crveni eir koji sa svake strane ima po 15 kvasni. eir je zelen ukoliko je kardinal istovremeno i patrijarh. Nadbiskup ima pravo na zeleni eir i po 10 kvasni. Pravoslavna crkva. Najstariji grb je grb Visariona Trapezuntskog koji je preao u Firencu gde je preavi u katolianstvo postao kardinal Visarion. Sledei grb pripadao je Grigoriju Cimblaku (Rihental sa sabora u Konstanci). Znaajn je i grb Nikodima Metaksa (mitropolit sa Krita; parafernalije biskupa). Episkop Petronije Ljubibrati koristio je porodini grb (znaajan je po tome to je potpisao Uniju, a zatim se pred kraj ivota odrekao). Radoslav Gruji profesor na Bogosloviji i Arheologiji video je preko 100 episkopskih peata iz 16. veka (Acovi tek nekoliko!) i izdvojio nekoliko motiva koji se izdvajaju (moramo mu verovati na re!):

29

leei lav i dvoglavi orao potvrdu nalazimo na portretima (za ivota) patrijarha Arsenija III arnojevia: dvoglavi beli orao, lav, tit i kruna; parafernalije su procesioni krst i ezlo sa zmijom. Na nadgrobnoj ploi iz Kruedola nalazi se sve gore navedeno i jo tit sa krstom na grudima orla. Arsenije III se smatrao potomkom Crnojevia iz Zete. Doavi u Austriju on i deca njegovog brata dobila su grofovsku titulu i grb sa dvoglavim orlom.

Arsenije Jovanovi akabenta uveo je heraldiku con tuto force (punom snagom). Njemu je svoju Stematografiju posvetio Hristifor efranovi. efranovi je svoje delo potpuno porecrtao od Vitezovia sem grba Rake to ukazuje na njenu vanost. Na posmrtnoj zastavi akabente nalazi se orao na crvenoj podlozi, ali i teritorjalne pretenzije srpskog naroda: srpska Turska, Bosna, Dalmacija, Dunavska Panonija. Prvi kvartir zauzima srpska crkva (rudimentarno), a peti crkva kao mjestobustitelj srpskog carstva (onaj ko u nedostatku cara upravlja narodom). Peti kvartir predstavlja teorijsko polje srpskog etnarha. Okolo se nalaze grbovi zemalja gde je jurisdikcija srpske crkve (ak i Pomeranija!). Povelje u Srpskoj pravoslavnoj crkvi zasnovane su na modelu ruskih gramata (list sa navlakom od svile). Eparhije Baka, Budimska i Temivarska prve su dobile grbove. Patrijarh Josip Rajai 1848. godine vraa akabentin kompozitni grb. 1922. obnovljena je Srpska patrijarija i uraeno je konano reenje grba. Tada je uneta i panagija Sv. Save znak koji pripada samo srpskom patrijarhu. Crna Gora Crna Gora je tokom istorije bila uglavnom teokratska drava, tako da istoriju heraldike u Crnoj Gori moemo smatrati istorijom heraldike crkve u Crnoj Gori. Vladika Danilo stavio je na grudi dvoglavog orla grb (ilirski!) Petrovia Sudia iz Hercegovine. U Austriji su episkopi uglavnom postajali plemii (obino pred kraj ivota!) tako da polje eparhije kombinuju sa linim poljem. Kod novih eparhijskih grbova ovo pravilo ne postoji. Novi srpski armigeri Postoji nekoliko naina sticanja plemstva za Srbe koji ive van Srbije i to uglavnom zavisi od toga ko vlada teritorijom. Venecija. Njihovo nobilijarno pravo razlikuje prave Venecjance (oni koji su do 13. veka upisani u Zlatnu knjigu Venecije samo oni mogu da obavljaju dravnu slubu koju ne smeju da odbiju). Na osvojenim teritorijama prihvataju stanje (to se tie plemstva) ali ne daju grbove. Dakle, u samoj Veneciji njihovo plemstvo ne vai. Retko se deavalo da neko dobije poboljanje grba (takav primer su Ivanovii iz Dobrote). Grb kotorske porodice Bua (tikva) kada su postali protovestijari (kod Duana i bosanskih vladara) tikvu na grbu su zamenili plavim krinom, a da nikoga nisu pitali. Kao to se vidi i iz prethodnog primera u Primorju su esti reiti grbovi. Dubrovnik. Dubrovako oligarhijsko plemstvo je svoju Zlatnu knjigu zatvorilo poetkom 14. veka. Sveto rimsko i Austrijsko carstvo. SRC je nasledno, a ne izborno. Prvo je raspisivan konkurs za nemakog kralja koji je stupivi na poloaj dobijao dostojanstvo i status svetog rimskog cara. Niko nije mogao dodeliti titulu sem cara. Nobilitacije su uvek bile nadnacionalne nisu vaila teritorijalna ogranienja (ne mora se imati posed kao u Maarskoj). U Poljskoj novopridolog plemia mora da usvoji neki od postojeih klanova.

30

Letera armales grbovnica do 17. veka imala je oblik listine, a od tada pa do karaja Carstva 1918. imala je formu knjige. Najvei broj srpskih plemia potie upravo ili iz SRC ili iz Austrije. Vladala je sloboda u izboru motiva meu srpskim armigerima. esto je grb predstavljao biografski zapis. Nije se obraala panja na estetiku. Rusko carstvo. Od Petra Velikog ustanovljena je Institucija inova. Svi koji su bili plemii ili su im roditelji bili u dravnoj slubi morali su da predaju deca sa 7 godina u slubu. Zatim su deaci rasporeivani u dravne slube kojima su pristpali sa 13 godina. Po stupanju u slubu dobijali su i 14. in i bila im je otvorena mogunost napredovanja u upravi do 1. ina (kancelar). Od 9. ina postajali su lino plemstvo imali su zemlju ali bez muika. Od 6. ina postajali su nasledno plemstvo, sa muicima. Strancima je bilo omogueno da pregovaraju u koji e in ui jer je Rusiji falilo vojnika. Tako su pojedini srpski zastavnici odlazili u Rusiju i postajali ruski pukovnici to je ekvivalent 6. inu dakle nasledno plemstvo. Grof Vladislavi Raguzinski bio je dubrovaki plemi utvrdio je rusko-kinesku granicu. Ova granica i dalje vai. General Miloradovi iz hercegovakog srednjovekovnog plemstva Hrabrenovia u Rusiji je dobio unapreenje grba. Ugarska. Odseene turske glave bile su karakteristine za grbove vojnog plemstva. Mai od Poduna je poslednji Srbin koji je dobio nobilitet (1918.)...

15. maj 2008. Dravna heraldikaPrvi srpski ustanak vojni uspesi i uspostavljanje institucija. Nahijski sudovi postaju sedita vlasti. 1807. godine poinje traganje za heraldikim simbolima. U najui izbor ulazi ilirska heraldika i radovi Hristifora afranovia. Ustanike zastave su prvi sloj gde se mogu videti simboli nove drave, kao i politiki program (neki njegovi delovi su jo uvek sporni). Zastave su stizale iz Austrije. U Sremskim Karlovcima je postojala specijalizovana radnja za izradu zastava, a kasnije su oslikavane. Karaoreva zastava iz 1804. sauvane su dve verzije: Arhanel Mihailo Stefan Prvovenani (crveni tit sa zlatnim krstom i ocilima, ispod je tekst) Krst sa ocilima je postojao i na nekim starijim zastavama u Austriji: Zastava Antonija Kljakia. Na njoj je oslikan arhanel Mihailo, a pojavljuje se i crni dvoglavi orao (grb Austrije ili ruski carski grb) na grudima je krst sa ocilima na crvenoj podlozi. Politiki program sauvan je na zastavi Hadi Milentija Popovia iz 1807. godine: plavo crvena zastava sa kvadriranim titom. U prvom kvadrantu je krst sa 4 ocila, u drugom su grane ili kljuevi sa glavama sa krinom. etvrti je ruka sa maem (Hercegovina). Trei je orao sa potkovicama (Raka). Srbija, Bosna, Raka (Rasija), Rama iskazana tenja ustanika (ideoloki koncept). Karaorev peat pre 1806. godine spolije, orlovi, krst sa ocilima (Srbija), kljuevi (Bosna) iznad je dvoglavi orao, okolo je tekst. Peat Praviteljstvujueg Sovjeta nastao oko 1804. godine. Na njemu se nalazi grb Tribalije (veprova glava probodena strelom ovaj motiv se nalazi i kod Rihentala, Grinberga; u Austriji se pojavljivala da bi prikazala aspiracije prema umadiji). Krst i ocila.

31

Zastava regularne ustanike vojske iz 1809. godine ruka sa maem ispod krune (junatvo, odlunost), spojena dva polja (ispod bomba), veprova glava i krst sa ocilima. Vojvodska zastava Pop-Luke Lazarevia iz 1811. godine ponavljanje slinih elemenata; na poleini zastave je nekad crni dvoglavi orao (Rusija). Peati Pop-Luke Lazarevia i Magistrata beogradskog iz 1811. godine jednostavnija heraldika varijanta: krst sa ocilima, a iznad kruna zatvorenog tipa. Marko Popovi simboli na javnim zgradama. Posle sloma Ustanka, 1815. nastaju drugi simboli i politika. Milo Obrenovi dolazi do bolje politike. 1830/35. ira upotreba heraldikih simbola nije bila mogua (uglavnom samo peati). Milo se postepeno boravio za zastavu. Srebrni krst sa ocilima na crvenom titu jedini simbol koji opstaje i doivljava transformacije. Sve je vezano za politiku; 1815. godine Milo na peat stavlja polumesec na zelenom titu i tursku elenku! 1819. (moda i ranije), alma ali nema polumeseca, mantija i krst sa ocilima. 1820. hteo je da ozakoni zastavu, ali mu to nije polo za rukom. 1825. naruuje peate za institucije u Beu i sebe lino i peat suda knezova srpskih. Srpski grb sa kneevog konaka, rad Jovana Kovaa iz 1830. Grb je uokviren sa dve grane (maslina ili lovor). Lokalna vlastela kombinuje ta stigne. 1830. godine kova iz Zemuna je na kneev konak stavio krst od kovanog kvoa (krst u cvetu odrana koa). Nisu ozakonjena znamenja Srbije (samo krst sa ocilima ostaje); a parafernalije su bile sporne. Zaglavlje Srpskih novina iz 1834. tit sa krunom uokviren maslinom i lovorom. Neusvojeni nacrt za grb turska alma, maslina, lovor. 1835. godine Sretenjski ustav. Grb je rekonstrukcija: boja je crvenkasta, bela, hrast i maslina (blazoniranje!). 1838. usvojen ferman crveno, plavo, bela zastava. Grb sa kneevskom porfirom i kruna podignut je rang grbu, to se vidi iz parafernalija. Ovaj grb u naredne etiri decenije nije menjan. Milo je pristao na etiri zvezdice (Turska), ali su brzo nestale iz upotrebe. Grb se 1882. menja: Novakoviev blazon, trelov crte i rekonstrukcija Dragomira Acovia. Stojan Novakovi je ovom prilikom napravio prvu heraldiku studiju. Dvoglavi orao na crvenom titu na kome je kruna, krin, krst i ocila; hermelin sa krunom. Spajanje heraldikih elemenata grba. Zastava sa dvora Kraljevine i grbovi sa taksenih marki iz 1884. i 1904. godine. Mihajlo Valtrovi formiranje parafernalija (plat, orb i skiptar). Crna Gora Zastava iz 1913. godine. Grb Kraljevine SHS (1919 1921) Unutranji tit ima 3 dela (Hrvatska, Srbija i Slovenija). Kod Slovenije dolazi do spora (Ilirija - zvezda na plavom, grb grofova Celjskih). 1921. godine dolazi do promene umesto jedne javljaju se 3 estokrake zvezde. Dinastika heraldika Obrenovia Od kneza Mihaila: 4 ocila, kruna iznad, pored lav i zmija (stalno se javlja kod Obrenovia).

32

Uroboros grb u obliku koe. Grb kraljevskog doma Obrenovia sa lancem Ordena svetog Kneza Lazara osnovanog povodom 500 godina od Kosovske bitke (autor Mihajlo Valtrovi). Dinastika heradika Karaorevia Odlika: uvari tita dva vojnika sa zastavama. Od 1916. na jelovniku se javlja nova varijanta Solun!

Pitanja: aprilsko/majski ispitni rok: lem boje ocila grb Kotromania junski heraldi i heraldske funkcije heraldike parafernalije lav u heraldici junoslovenskih zemalja heraldiki elementi u grbu Srbije (geneza)

33