Šta je poruka Hekšer-Olinove teoreme1?

- Jedna od najuticajnijih teorija u međunarodnoj ekonomiji (švedski ekonomisti Ilaj Hekšer i Bertil Ohlin – kome je 1977. godine dodeljena Nobelova nagrada za ekonomiju).

- Tvrdi da je međunarodna trgovina u velikoj meri uslovljena razlikama u resursima kojima zemlje raspolažu dok je u Rikardovom modelu postojala ograničena raspoloživost (relativna oskudnost) samo jednog resursa prilikom proizvodnje.

- Neki to nazivaju H-O-modelom, koji je Hekšer postavio, Olin dalje razvio, a Samuelson detaljnije postavio uslove funkcionisanja ovog modela

- Pošto se u njoj ističe uzajamno dejstvo srazmera u kojima su različiti faktori proizvodnje raspoloživi u različitim zemljama i srazmera u kojima se oni koriste za proizvodnju različitih dobara, naziva se još i teorija faktorskih proporcija.

- Teorija izuzetno važna ali i kontroverzna – razmatraćemo empirijske dokaze za i protiv nje.

Najednostavnija verzija modela faktorskih proporcija koju ponekad i još nazivamo 2x2x2 (dve zemlje – domaća i inostrana, dva dobra – platno (metri) i hrana (kalorije) i dva faktora proizvodnje – zemljište (ari) i rad (sati))2.

Definisaćemo sledeće izraze:Q = količinaat = ari zemljeal= sati radaatplatna = ari zemlje utrošenih za proizvodnju jednog metra platna (primer 300 sati)alplatna = sati rada utrošenih za proizvodnju jednog metra platna (primer 200 sati)athrane = ari zemlje utrošenih za proizvodnju jedne kalorije hrane (primer 200 ari)alhrane = sati rada utrošenih za proizvodnju jedne kalorije hrane (primer 100 sati)L = ponuda rada u privredi (tj. raspoloživa količina)T = ponuda obradivog zemljišta u privredi (tj. raspoloživa površina)

Razlika u odnosu na Rikardovu teoriju jeste da koristimo veličine: površina zemljišta ili količina rada koja je iskorišćena za proizvodnju zadate količine platna ili hrane, dok je Rikardo koristio: količina koja je neophodna da se proizvedu te količine. Ova promena u odnosu na Rikardov model dogodila se zbog toga što u modelu sa dva faktora proizvodnje imamo prostora da izaberemo koje ćemo inpute upotrebiti. U Rikardovom modelu, takođe je postojala ograničena

1 Prema: Krugman, P, Obstfeld, M. (2009), Međunarodna Ekonomija - Teorija i politika, 8. izdanje, Data Status, Beograd, p.p 55-81.2 Napomena: kada postoji više faktora proizvodnje, granica proizvodnih mogućnosti nije više prava linija.

raspoloživost (odnosno, relativna oskudnost) samo jednog resursa prilikom proizvodnje. U Hekšer-Olinovoj teoremi postoji ograničenost dvaju resursa.

Polazimo od pretpostavke3: da je količnik rada i zemljišta upotrebljenog za proizvodnju platna veći od količnika rada i zemljišta upotrebljenog za proizvodnju hrane:

al platna (200) / at platna (100) > al hrane (300) / at hrane (200), => 2>1,5

što se može preurediti, tako da je

al platna (200) / al hrane (300) > at platna (100) / at hrane (200) => 0,66>0,5

ograničenja: ukupna površina zemljišta upotrebljena za proizvodnju ne može da premaši ukupnu površinu raspoloživog zemljišta:

Qhrane x at hrane + Qplatna x at platna ≤ T

ograničenja: ukupan rad upotrebljen u proizvodnji ne može da premaši ukupnu raspoloživu količinu rada:

Qhrane x al hrane + Qplatna x al platna ≤ L

U sledećem primeru, budući da jedna zemlja ima viši količnik zemljšta i rada od inostrane, ona obiluje radom, dok inostrana obiluje zemljom.

SAD ima 80 miliona radnika i 200 miliona ari zemlje => količnik zemljišta i rada iznosi 1:2,5 ili 2,5.Velika Britanija ima 20 miliona radnika i 20 miliona ari zemlje => količnik zemljišta i rada iznosi 1:1 ili 1.

Važno: Sledi da Velika Britanija “obiluje” radom uprkos što gledavši primer raspolaže sa manje ukupnog rada od SAD. Obilatost se uvek definiše kao relativna vrednost!

Budući da je platno radno-intezivno - dobro, granica proizvodne mogućnosti Velike Britanije u odnosu na GPM SAD usmerena je mnogo više ka proizvodnji platna, nego hrane.

- Polazeći od pretpostavki koje su navedene, teoremu o izjednačavanju cena faktora (H–O–S) možemo formulisati na sledeći način: Međunarodna trgovina dovešće do izjednačavanja relativnih i apsolutnih prinosa na homogene faktore proizvodnje u različitim zemljama. Na taj način međunarodna trgovina predstavlja supstitut međunarodne mobilnosti faktora. Ovo znači da će međunarodna trgovina dovesti do toga da nadnice za homogeni rad (tj., rad iste obuke, kvalifikacija i produktivnosti) budu iste u svim zemljama koje trguju. Analogno, međunarodna trgovina će dovesti da prinosi na homogeni kapital (tj., kapital iste produktivnosti i rizika) budu isti u svim zemljama koje su uključene u trgovinu. Drugim rečima, međunarodna trgovina će dovesti do jednakosti. I relativne i apsolutne cene faktora će se izjednačiti4.

3 Uz ograničenje razrađenog primera po slobodnom nahođenju autora Marka Miloševića (različito od udžbenika)4 Prema: Krugman, P, Obstfeld, M. (2009), Međunarodna Ekonomija - Teorija i politika, 8. izdanje, Data Status, Beograd, p.p 55-81.

Trgovina i raspodela dohotka - Trgovina uzrokuje konvergenciju relativnih cena. Promene relativnih cena, zauzvrat, snažno utiču na relativne prinose od rada i zemljišta. Porast cene platna podiže kupovnu moć rada za oba dobra, a pri tom smanjuje kupovnu moć zemljišta za oba dobra. Porast cene hrane ima suprotan efekat (podiže kupovnu moć zemljišta za oba dobra, a smanjuje kupovnu moć rada za oba dobra). Dakle, međunarodna trgovina ima jak uticaj na raspodelu dohotka. U domaćoj zemlji, gde relativna cena platna raste, ljudi čiji dohodak zavisi od rada ostvaruje dobitke od trgovine, dok oni čiji dohodak zavisi od zemljišta se nalaze u lošijoj poziciji. U stranoj zemlji, gde relativna cena platna opada, situacija je sasvim suprotna: radnici su dovedeni u lošiju, a zemljoposednici u bolju poziciju.

Pretpostavka da dolazi do konvergencije relativnih cena, kada se domaća i strana zemlja upuste u trgovinu važi samo ako zemlje imaju iste tehnologije i proizvodnje. Međutim, u stvarnosti međunarodna trgovina ne izjednačava u potpunosti cene dobara. Taj nedostatak konvergencije nastaje i zbog prirodnih barijera (poput transportnih troškova), ali i zbog trgovinskih barijera poput carina, uvoznih kvota i drugih restriktivnih mera.

Hekšer–Olinova teorija zasnovana je na sledećim pretpostavkama:

1. Postoje dve zemlje (Zemlja 1 i Zemlja 2), dva proizvoda (proizvod X i proizvod Y), i dva faktora proizvodnje (rad i kapital).

2. Obe zemlje koriste istu tehnologiju u proizvodnji.3. Proizvod X je radno intenzivan, a proizvod Y je kapitalno intenzivan proizvod u obe zemlje.4. Oba proizvoda proizvode se uz konstantnu ekonomiju obima u obe zemlje.5. U obe zemlje postoji nepotpuna specijalizacija u proizvodnji.6. Ukusi su identični u obe zemlje.7. U obe zemlje postoji savršena konkurencija na tržištima proizvoda i tržištima faktora.8. Postoji savršena mobilnost faktora unutar svake zemlje, ali nema faktorske mobilnosti između

zemalja.9. Ne postoje transportni troškovi, carine, ili druge barijere slobodnom odvijanju međunarodne

trgovine.10. Svi resursi su potpuno uposleni u obe zemlje.11. Međunarodna trgovina između dve zemlje je uravnotežena.

- Prema Hekšer-Olinovoj teoremi preduslov razlika u komparativnoj prednosti i troškovima je razlika u relativnoj raspoloživosti proizvodnih faktora. Zemlje koje su relativno dobro obezbeđene proizvodnim faktorima imaju komparativnu prednost. Zemlja sa šumom ima komparativnu prednost u drvnoj industriji, a slično važi i za druge prirodne resurse (radna snaga, zemljište i sl.). Ovo važi uz pretpostavku da se inputi koriste u proizvodnoj funkciji u različitim kombinacijama i da se faktori preseljavaju između sektora privrede, ali nisu mobilni između privreda različitih zemalja. Drugim rečima, svaka zemlja specijalizuje se za proizvodnju

i izvoz proizvoda koji je intenzivan po faktoru koji je relativno obilan i jeftin, a uvozi proizvod koji je intenzivan po faktoru koji je relativno oskudan i skup.

Okvir opšte ravnoteže u Hekšer–Olinovoj teoriji može biti predstavljen i sažet upotrebom Slike 5.3. Slika jasno prikazuje način na koji sve ekonomske snage zajednički određuju cenu finalnih proizvoda. To je ono na šta se mislilo kada kažemo da je H–O model opšte ravnoteže.

- Pre nego što se prihvati kao teorija, model mora biti uspešno empirijski testiran. Ukoliko je model u suprotnosti sa empirijskom evidencijom on mora biti odbačen i mora se skicirati alternativni model.

- Prvi empirijski test Hekšer–Olinovog modela sproveo je Vasilij Leontijev 1951. godine koristeći podatke za SAD za 1947. godinu. Pošto su u tadašnjem svetu SAD bile zemlja koja je izrazito K – obilna, Leontijev je očekivao da će dobiti rezultat da ona izvozi proizvode koji su K – intenzivni, a da uvozi proizvode koji su R – intenzivni. Rezultati Leontijevljevog testa bili su zapanjujući. Uvozni supstituti SAD bili su za oko 30 procenata K – intenzivniji od izvoza SAD. Drugim rečima, izgleda da su Sjedinjene Države izvozile R – intenzivne proizvode, a uvozile K – intenzivne

proizvode. To je suprotno onome šta predviđa Hekšer–Olinov model i postalo je poznato kao paradoks Leontijeva.

Testiranje podataka iz celog sveta

Poređenje izvoza na Severu i Jugu

Slučaj nedostajuće trgovine

Zaključci testiranja Hekšer-Olinove teorije:

- Dovodi teoretičare međunarodne ekonomije u nezgodan položaj

- Empirijski nalazi nesumnjivo idu u prilog Rikardovoj teoriji iako je u pitanju suviše ograničen model (da će se zemlje baviti izvozom onih dobara u kojima je radna snag ate zemlje posebno produktivna)

- H-O teorija već duže vreme zauzima centralno mesto u teoriji trgovine jer nam omogućava da se istovremno pozabavimo i pitanjem raspodele dohotka i pitanjem tokova trgovine

- Model nije isuviše dobar za objašnjavanje stvarnih tokova međunarodne trgovine, ali je idalje od suštinskog značaja za razumevanje efekata trgovine.