Hal Zina Bennett

I G R A S V E S T I

H E C A T A

P I R A T S K O I Z D A N J Esva odgovornost pridrana

S Q Zzeno.seth@gmail.com

O AUTORU

Hal Zina Bennett je koautor sa Dr. Mikeom Samuelsom sledeih Duhovnih vodia: Prilaz unutranjim svetovima, kao i pionirskog holistikog prirunika za zdravlje - Knjiga zdravog tela. Takodje je sa Charles-om Garfieldom autor knjige Vrhunski nastup: Tehnike mentalnog treninga najveih svetskih atletiara.

Hal Bennett je i tvorac sistema PUT: Unutranji izvori. Radi se o sistemu koji je namenjen uenju ljudi kako da upoznaju i primene svoje unutranje sposobnosti(intuiciju, kreativnost, ekran svesti i psihike mogunosti). On je instruktor i odrava krae i due konsultacije i grupne seminare. Za vie informacije o ovome obratite se autoru na donju adresu.

BELEKA: Igra svesti je dostupna i kao kompjuterski program za veinu popularnih kunih kompjutera.

Ako ste zainteresovani, piite autoru na adresu:

Hal Zina Bennett

P.O. Box 60655

Palo Alto, CA 94306

USA

Postoji trenutak u duhovnom razvoju svakog oveka, kada on doe do uverenja da je zavist neznanje, da je imitiranje samoubistvo i da mora sebe da prihvati i kao dobrog i kao loeg, smatrajui to svojom sudbinom; da, iako je univerzum ogroman i prepun dobrog, nikakvo zrno nasunog ita nee samo od sebe da mu doe, osim ako sam ne radi na delu zemlje koja mu je dodeljena. Mo koja se nalazi u njemu je po svojoj prirodi jedinstvena i parno on zna ta je to za ta je sposoban, a to nee saznati dok se ne oproba.

- Emerson

NAPOMENE

eleo bih da se zahvalim sledeim osobama koje su pomogle da ova knjiga bude stvorena: David-u Hinds-u,ija urednika strunost podrazumeva i redak talenat za opsenarstvo, vizije i snabdevanje, a sve izgleda tako lako dok on to radi; Philu Wood-u, koji je pretvorio svoje jako ubeenje o znaaju iskustva Zapadne obale SAD u vaan izdavaki poduhvat; George-u Young-u, koji, mada ne zna prave odgovore, zna da postavi prava pitanja. Takoe se zahvaljujem Paul-u Reed-u za urednika doterivanja koja su doprinela uspehu ove knjige, Ken-u Scott-u za zapanjujuu grafiku opremu knjige i Ann Flanagan za izvanredno uraeno tampanje. Hvala i neopevanim herojima i heroinama iz Celestial Arts-a i Ten Speed Press-a, ija se imena nikada ne pojavljuju u knjizi za iji su izlazak iz tampe zasluni, ali se njihov paljiv rad na njoj primeuje.

Na kraju, ali ne manje vano, posebno se zahvaljujem svom sinu Nathan-u Bennett-u, koji je prvi proverio Igru svesti.

Posveujem ovu knjigu svojoj supruzi i duhovnom pratiocu, Susan, ija je ljubav i prijateljstvo uinila zajedniki duhovni put blistavim;a na ivotnom putu njena ruka u mojoj prua posebnu utehu i radost, pre toga nikad spoznatu.

SADRAJ

O autoru .......................................................................................... 3

Pre nego to ponete .................................................................... 8

Uvod: Ovo nije samo knjiga,

ve i vrlo inspirativan saradnik ................................................. 9

Prvo poglavlje:

Igra svesti je meavina starih i novih

sistema reavanja problema ....................................................... 13

Novi pogled na drevnu tradiciju............................................... 14

Vizije zmija i maeva - paradigme intuicije i kreativnosti ... 16

Ogranienja i snage linearnih i nelinearnih procesa ............ 17

Obnavljanje zanemarene snage uma ........................................ 19

Dilema mentalne discipline ........................................................ 21

Koreni sluajnog izbora ............................................................... 21

Sistem sluajnog izbora i koncept introspekcije severnoamerikih indijanaca ...................................................... 23

Meusobno delovanje poznatog i nepoznatog ....................... 24

Da li je metoda sluajnog izbora okultni sistem? .................. 25

Zato se tumaenja biraju po metodi sluajnog izbora? ....... 25

Tajne amana ................................................................................. 26

Drugo poglavlje:

Uputstva ........................................................................................ 28

Vebe za relaksaciju .................................................................... 29

Tree poglavlje:

Primena Igre svesti ...................................................................... 41

Ubrzani sistem postavljanja pitanja .......................................... 41

Donoenje odluka ......................................................................... 41

Definisanje pitanja ....................................................................... 43

Lini dnevnik ................................................................................ 44

Razumevanje mudrosti snova .................................................... 45

Saveti za parove/Reavanje konflikata ...................................... 48

Izotravanje kreativnosti i intuicije -

prilaz vaim skrivenim sposobnostima .................................. 49

Psihiki rad i Igra svesti ............................................................. 51

etvrto poglavlje:

Tumaenja Igre svesti ................................................................... 53

Peto poglavlje:

Dnevnik Igre svesti ...................................................................... 94

PRE NEGO TO PONETE

Uz ovu knjigu se dobija i jedna 20-ostrana kockica koja e vam pomoi da dobijete odgovore na svoja pitanja.

Ako vam se vie svia da radite sa kartama, pogledajte uputstvo koje se nalazi pri kraju knjige. Pitanja moete postavljati pomou obinog pila karata za igranje ili Tarot karata.

Moete odmah da ponete od drugog poglavlja, gde se nalaze osnovna uputstva za korienje Igre svesti.

Sve o istoriji, legendi i teoriji Igre svesti moete da proitate u prvom poglavlju.

Igra svesti ima iroku primenu u vaem privatnom i u vaem profesionalnom ivotu. U treem poglavlju sam opisao neke mogunosti primene koje su mi sugerisali prijatelji godinama zaokupljeni ovom knjigom. U sadraju se nalazi lista svih naina primene Igre svesti.

to se vie bavite Igrom svesti, postajete bliskiji sa njom, kao da zna unapred vae potrebe i snabdeva vas veoma vanom informacijom. Tumaenja koja dobijate sluajnim okretanjem kockice izgledae suvie kao pogodak, tako da je jasno da e ne radi tek o podudarnosti. CG. Jung je govorio o ovom fenomenu koji je nazvao sinhronicitet i definisao ga je kao neuzroni povezujui princip. Kada se ovo dogodi, kao to se neizbeno dogaa kada se Igra svesti redovno upotrebljava, rad sa ovom malom knjigom postae sve moniji i vredniji u vaem ivotu. Prihvatite taj trenutak kao prekretnicu, kao neto to e vam olakati teret donoenja vanih odluka koje vas optereuju.

OVO NIJE SAMO KNJIGA, VE I VRLO INSPIRATIVAN SARADNIK

Pomislite na probleme koje ste resili u prolosti. Verovatno ete da se setite odluujueg trenutka u njihovom reavanju. To je bio vrlo uzbudljiv i plodonosan trenutak, kada su pritisci izazvani problemom iznenada popustili pred bujicom novih, obeavajuih ideja. Koliko dobro izraz inspirativan odgovara tim iskustvima! Teskobe koje ste oseali odjednom nestaju i vi jasno vidite spasonosnu mogunost.

Kako do toga dolazi? Za veinu ljudi to je potpuna misterija. Dogodi se samo od sebe; ili bar tako izgleda. Kao da ne postoji nita to bi taj proces voljno pokrenulo, jer je on u svakom pogledu van nae kontrole. Ali, zahvaljujui ovoj knjizi, stvari su se jzmenile.

Pomou Igre svesti moete da doete do jednog takvog inspirativnog reenja, bez obzira o kakvom problemu se radi. Kada se zbliite sa ovim procesom, knjiga e vam postati veoma pouzdan i inspirativan saradnik. Moete joj se obraati za pomo oko reavanja problema, kao to traite utehu od prijatelja u iju podrku verujete, a u ije miljenje imate poverenja. Iako Igra svesti ne moe da zameni potrebu za prijateljstvom, ona moe da odigra posebnu ulogu najboljeg prijatelja, tako to e nam pomoi da sami otkrijemo nae unutranje, skrivene sposobnosti.

Jedna od prvih osoba koja je isprobala Igru svesti bio je moj prijatelj koji se nalazio usred veih poslovnih promena.

Alex je bio vrlo uspean u poslovnom smislu i uglavnom je znao da uiva u svom uspehu. Ali poeo je da se dosauje i da se osea uhvaenim u mreu svakodnevnih poslova. Kao i veinu preduzetnih ljudi, njega je vie interesvala poetna faza poslovanja, nego kasnije proverene i utabane faze odravanja poslova.

Poto sam za veerom sasluao njegove albe, dao sam mu prvi, nezavreni model Igre svesti. Sledeeg dana mi se javio telefonom iz kancelarije: Ne mogu dovoljno da ti se zahvalim, rekao je. Ne znam kako, ili zato to radi, ali Igra svesti je za pola sata resila problem koji me mui ve mesecima.

Alex mi je ispriao sve o tome kako mu je Igra svesti pomogla. On i njegova ena imali su intimnu elju da kupe jednu zgradu od istorijskog znaaja u Sierra Foothillsu i da je pretvore u ekskluzivan hotel. Ali, poslovne obaveze koje je tada imao, nisu mu ostavljale vremena ni za ta drugo, a nije bio u mogunosti da nade nekoga kome bi poverio bar jedan njihov deo.

Igra svesti mu je pomogla da se usredsredi na sutinu - njegov strah oko poveravanja svojih poslova drugoj osobi. Radei sa knjigom, Alex je shvatio da ga njegov strah, a ne to to ne moe da nae sposobnog saradnika, spreava da zaposli osobu koja bi ga rasteretila. Posle ovoga ipak je naao i zaposlio takvu osobu i time je sebi omoguio vie vremena koje je mogao da provede sa enom u ostvarivanju zajednikog sna.

Setio sam se i prijateljice koja je imala problem sa sinom tinejderom. Barbara se alila kako se njen sin svaao i vikao svaki put kada bi mu rekla da doe kui u odreeno vreme, ili kada bi zatraila da joj pomae u kunim poslovima. Sve je ve pokuala - od kanjavanja do razumnog razgovora. to god da uradim, rekla mi je , pogreno je. To njega samo razdrai.

Posle rada sa Igrom svesti, Barbara je odluila da se osloni na svoju intuiciju. Iako je on i dalje bio nepodnoljiv, ogranienja koja mu je ona nametala bila su mu potrebna.

10 11

On ih je, u stvari, traio. Odluila je da i dalje nastavi da mu ukazuje na prihvatljivo i neprihvatljivo ponaanje.

Rekla mi je da je uz pomo Igre svesti shvatila da: Ja ne mogu da ga nateram da popusti, ali, ako nikom drugom, odgovorna sam samoj sebi i nameravam da mu i dalje ukazujem na neprihvatljivo ponaanje i zbog toga nisam duna da se bilo kome izvinjavam.

U oba ova sluaja Igra svesti nije prepisala recept za reavanje problema, ve je otkrila njihovu sutinu. U prvom sluaju se radi o bezbednom uputanju u poslovanje, a u drugom je pomogla da se informacija, duboko zakopana u podsvesti, i koju je on/ona zaboravio i nije je nikad primenio u praksi, ponovo priblii subjektu.

Postoje stvari koje se svakako mogu nauiti od Igre svesti. Svaki put kada je konsultujete, otkrie vam nove i svee ideje. Ali, u svakom sluaju, Igra svesti ima tu sposobnost da vam pomogne da dospete do vaih vlastitih rezervi znanja, a to i jeste njena osnovna snaga.

Samo srce Igre svesti ine tekstovi i tumaenja koje ete pronai u drugom delu knjige. Bilo koji od njih predstavlja klju koji e vam pomoi da upotrebite znanje sakriveno u vaoj podsvesti. Koristei Igru svesti, primetiete da znate mnogo vie nego to mislite da znate. Ne samo da ete uvideti da je vae znanje mnogo ire i sveobuhvatnije nego to ste mislili, ve ete da nauite i da saimate ta znanja na nov nain, donosei nove zakljuke iz poznatih postavki.

Principi na kojima poiva Igra svesti su hiljadama godina stari. Sutina njene tehnike je izvedena iz drevnih sistema proricanja, kao to su Ji ing, Tarot, vikinke rune, ali se ona razlikuje od njih po savremenom stilu i sadraju. ta vie, njena jedinstvena struktura i pronicljivost koju vam nudi, zasnovani su na teoriji modernog obrazovanja i voenja poslova. Takva struktura omoguava praktinu funkciju Igre svesti - ona je zaista vano orue za reavanje problema i poboljanje kreativnosti u svakoj sferi ivota.

Pri kraju knjige nalazi se dnevnik Igre svesti. Taj odeljak je napravljen da biste mogli da vodite evidenciju vaeg rada sa ovim prirunikom za reavanje problema. On je naroito bitan pri stvaranju vaeg linog dnevnika, kao to je opisano u treem poglavlju. Poto ste jednom popunili te stranice, one postaju vredne odrednice, podseaju vas na problem, unutranju snagu i rezultat svih tih napora koji su postali sastavni deo vaeg ivota, inei posebno unutranje bogatstvo koje ste sposobni da upotrebite u izazovima svakodnevnog ivota.

Nadam se da ete uivati kao vlasnik i korisnik ove knjige i da e vam ona pomoi da, bilo koji put da odaberete, on bude malo laki i prijatniji.

1 1

PRVO POGLAVLJE

IGRA SVESTI JE MEAVINA STARIH I NOVIH SISTEMA REAVANJA PROBLEMA

Veoma vana stvar je intuicija.

Albert Einstein

Ideja za stvaranje Igre svesti mi je dola pre skoro petnaest godina, u vreme kada sam traio metod za reavanje problema koji bi mi proirio mogunosti i uveao sposobnosti, a ne da ih smanjuje ili ograniava. Matao sam o sistemu za reavanje svakodnevnih problema koji koristi kreativne i intuitivne procese, koji sobom nosi uzbuenje otkria, a u isto vreme predstavlja i siguran vodi. Jedna od ideja mi je bila da taj sistem ima povlastice razgovora sa starim, poverljivim prijateljem.

Greka koju sam nalazio kod drugih sistema za reavanje problema, bila je ta to oni nisu nudili element otkria, neoekivanog, neeg to veba moj um i to bi mi ukazalo

na reenje do kojeg sam, verovatno, ne bih doao. Sistemi kao to su iznoenje injenica, davanje prioriteta i analiza problema, pomogli su mi da dovedem svoje misli u red. Oni su bili uspeni u onome to se zove reavanje, rasvetljavanje i donoenje rezultata, ali izgleda da je u mom ivotu malo problema koji potpadaju pod tako linearan proces. Veina problema koji izazivaju vee brige zahteva potpuno drukiji metod, i moja su me istraivanja u tom pravcu odnela u sasvim neoekivane vode.

NOVI POGLED NA DREVNU TRADICIJU

Kada sam bio u ranim dvadesetim godinama, prijatelj koji je studirao antropologiju, pokazao mi je Ji ing, drevni kineski sistem proricanja. U to vreme smo se prema Ji ingu odnosili kao prema raritetu, religioznoj rukotvorini stare kulture, prepunoj misterije za nas dvoje. Bacanjem novia ili izvlaenjem tapia napravljenih od stabljika hajduke trave, dobijaju se, po metodi sluajnog izbora, tumaenja Knjige promene, koja esto teraju na razmiljanje i ak dovode do veoma korisnih rezultata.

Nikad nisam do kraja razumeo Ji ing, a kada sam mu se obraao za pomo, dobijao bih gomilu protivrenosti i dvosmislenosti, koje bi me ostavljale zbunjenim, kakav sam bio i pre postavljanja pitanja. Umesto da mi pomogne da reim problem koji sam imao na umu, moje bavljenje Ji ingom je postalo puka razonoda, kao to je itanje inspirativne poezije u vreme nemira i sumnji.

To je bilo vreme kada su meu studentima kruile popularne knjige o taoizmu. Filozofiju Dalekog istoka poznavali

1 1

smo veoma malo. Meutim, i to je bilo dovoljno da shvatimo da Ji ing moe da vodi kroz periode zbrke i straha one ije je znanje ili ivotno iskustvo nedovoljno. Tako sam postao svestan da mi ovaj drevni sistem reavanja problema moe biti od koristi jedino u sluaju da ponem da provodim sate prouavajui religioznu tradiciju iz koje je potekao Ji ing.

Iako se za mene nije pokazao korisnim kao sistem za reavanje problema, sistem sluajnog izbora na kome se zasniva Ji ing nastavio je da me interesuje. Tada nisam znao zato je to tako, ali kada sam nekoliko godina kasnije poeo da radim na Igri svesti, shvatio sam da sistem sluajnog izbora mora nekako da postane njen sastavni deo. Cilj mi je bio da spojim strukturu i metod modernih sistema reavanja problema sa metodima naih starih predaka koji dovode do plodonosnog razmiljanja. Mnogo godina kasnije, dok sam istraivao razliite mogunosti za Igru svesti, prouio sam osim Ji inga i Tarot, vikinke rune, magijski toak severno-amerikih Indijanaca, Zuni fetie i mnotvo drugih tehnika povezanih sa psihologijom modifikacije ponaanja.

Brzo sam otkrio da je najtei deo projekta pisanje tekstova i tumaenja koji bi trebalo da ine samu sr Igre svesti. Iako sam preduzimanje tako velikog poduhvata smatrao drskim, odluio sam da pokuam po svaku cenu. U stvari, eleo sam da napravim jedan takav sistem za svoju linu upotrebu, pa sam mogao i da napiem to god mi se svidelo.

Prve verzije Igre svesti bile su vrlo neobraene. Otkucao sam tekstove i tumaenja na karticama veliine 5 x 7, a onda sam ih meao i delio na odreeni nain, slino kao kod Tarota. Davao sam kopije ovih karata prijateljima i poslovnim saradnicima. Dok su ih koristili, obino bi im dolazile neke nove ideje, koje sam mogao da iskoristim. Tokom sledeih godina ubacivao sam u zbirku tekstova delove sugestija mojih prijatelja i pravio u njoj promene.

Ideje za Igru svesti sam nalazio na razliitim mestima - od niza religioznih rasprava, preko knjiga o voenju poslova, do mojih linih kreacija. Bilo je tumaenja i tekstova koji su bre-

bolje izbaeni, jer nisu bili dovoljno dobri. Bilo je tumaenja koja su ispala suvie specifina, odreujua, ili pak razumljiva samo upuenima. I njih sam izbacio. Sadanji izgled tekstova predstavlja najbolju verziju, godinama popravljanu i doterivanu. Kako Igru svesti ine meavine najmodernijih istraivanja ljudske svesti raznim intuitivnim i kreativnim tehnikama koje su upotrebljavale stare kulture, on moe biti od velike pomoi ljudima iz svih sfera ivota i razliitih interesovanja. Ovaj sistem korien je od strane predstavnika svih struktura - od kolskih uitelja do nuklearnih fiziara i svi oni ga smatraju jednako uspenim u pospeivanju intuitivnih procesa i jaanju line sposobnosti za suoavanje sa problemima koje imaju.

VIZIJE ZMIJA I MAEVA - PARADIGME INTUICIJE I KREATIVNOSTI

Pri istraivanju ljudskog uma, esto se ponavlja pria kako je Kekule, hemiar 19-og veka, pronaao strukturu atoma ugljenika, dok je istraivao molekul benzina. Jedno vee je posle asova iscrpljujueg rada seo da se odmori ispred svog ognjita. Dok je zurio u uareno ugljevlje u kaminu, video je sliku zmije sa repom u ustima. Znao je daje to to je video halucinacija, ali poto se time vie pozabavio, shvatio je da je to reenje problema koji ga je mesecima muio. Poloaj zmijinog tela i petlja koju je tako napravila, u stvari je predstavljao strukturu molekula ugljenika. Naknadna istraivanja su pokazala da je Kekule bio u pravu, a otkrie je znailo ogroman napredak u hemiji.

Postoji slina pria i o pronalazau maine za. ivenje, Elias Howe-u, koji je dobio neoekivani odgovor u vezi kljunog mehanikog problema. Jednom je zaspao za svojim radnim

1 1

stolom i sanjao je koplje sa otvorom pri vrhu. Na osnovu te slike je doneo idejno reenje igle, to je omoguilo stvaranje modernih maina za ivenje.

I mnoge druge osobe su imale slina iskustva i dobijala reenja za svoje probleme u najneoekivanijim trenucima. Sva ta iskustva nas ue da najbolja reenja esto dolaze kada ih najmanje oekujemo. Ona se odnose na ono to psiholozi obino zovu intuitivnim i nelinearnim procesom miljenja.

OGRANIENJA I SNAGE LINEARNIH I NELINEARNIH PROCESA

Nema sumnje da su nelinearni procesi stariji od linearnih. Ima onih koji smatraju da je ljudska rasa, uz velike voljne napore i ogromnim istraivakim radom, dola do take kada veoma zavisi od linearnog procesa miljenja. Zato bi nam onda bio potreban nelinearan proces? Odgovor na ovo pitanje krije se u naem nainu ivota.

Veina urbanog stanovnitva provodi skoro 80 procenata svog aktivnog vremena komunicirajui sa drugim ljudima. Ta komunikacija zahteva upotrebu jezika i matematike, kao i niz obino nespominjanih pravila ponaanja. U naem svakodnevnom ivotu moramo da se brinemo o novcu, da planiramo unapred, organizujemo korienje svog vremena, da shvatimo i prilagodimo se pravilima igre, a da ne govorimo o organizovanju u naim profesijama. Sve su to preteno linearne radnje, a u dananjem ivotu toliko smo zagnjureni u to linearno, da imamo malo vremena ili energije da bismo vebali svoje nelinearne sposobnosti. Veoma lako moe da se desi da nam sada bude potreban linearan metod, koji bi

nam posluio kao veza sa nelinearnim. Tano tu i spada Igra svesti.

Veina ljudi reaguje zbunjeno kada se susretne sa problemom koji se ne moe reiti linearnim tehnikama, ili onim to se obino zove zdravim razumom. Kada nas problemi pritiskaju, izgleda da nam se zavrti u glavi od mnotva razliitih stvari - brojki, slika ljudi i mesta, uspomena, oseanja, saveta prijatelja ili strunjaka, neodreenih ili jasnih teskoba. Sve nam se to komea po glavi, nekada kao blagi povetarac, nekada kao tajfun, i nikako da se smiri. Kao da ni jedan napor ne pomae da se u ovoj zbrci pronae neki smisao.

Dok radite sa hologramom vi ste u prednosti, jer moete da uvidite nove odnose izmeu raznih informacija smetenih u obe hemisfere vaeg mozga. A kada ste slike ve organizovali na ovaj nain, u stanju ste da planirate dalji tok akcije, uzimajui u obzir sve elemente koji su vam, do maloas, izgledali nepovezano.

Ovo su rei Alberta Rothenberga, naunika sa Medicinskog fakulteta Yale univerziteta:

Istovremeno postojanje protivrenih i suprotstavljenih elemenata...doputa stvaranje novih odluka i reenja...

Da biste razumeli kako hologram uveava sposobnost prerade informacija, uporedite povrinu nekog crtea, na primer posude za salatu, sa povrinom prave posude za salatu. Iako je i crte u prirodnoj veliini, on ipak ima samo ravnu povrinu, dok pravi predmet ima i spoljanju i unutranju povrinu - dubinu povrh visine i irine.

Po hologramu koji smo stvorili moemo da lutamo mislima, kao kada u muzeju obilazite oko statue da biste je bolje pogledali. Dok je tako posmatrate, vidite i mnoge druge povrine. Krajikom oka zapaate zid u pozadini, osobu koja prolazi, igru senki na podu... Sve su to uobiajeni prizori - zid, prolaznik, senke; ali, gledajui obrise skulpture, vidite ih na nov nain, kao da vam je moda sama skulptura podarila nove

1 1

oi za gledanje. Njene konture se meaju sa drugim stvarima u vaem umu i zapaanje vam je proireno. Na slian nain deluje i hologram - poklanja vam modano oko i nov nain vienja.

OBNAVLJANJE ZANEMARENE SNAGE UMA

U poslednje dve decenije XX veka dolo je do velikog napretka u istraivanjima ljudskog uma i razumevanju nelinearnih procesa miljenja. Napredak je, na alost, samo teorijski, jer ta znanja sporo prodiru u praksu. Uimo o tome kako su nelinearni procesi slabi i sluajni, a stav koji preovladuje je da su suvie osetljivi da bi se kontrolisali.

Leva strana mozga sakuplja informacije koje su blisko povezane, ili koje se lepo uklapaju jedna u drugu; desna strana mozga ima raznolike funkcije i sposobna je da primi i povee ak i protivrene informacije. F. Scott Fitzgerald je rekao: Test najvee inteligencije je sposobnost da se u glavi dre dve suprotne ideje, a da se u isto vreme zadri sposobnost normalnog funkcionisanja. Ovo dobro objanjava posebne mogunosti desne modane hemisfere.

Naunici se slau da se do prave stvaralake misli dolazi uz potpunu saradnju obe hemisfere, ali da ipak desna polovina preuzima dominantnu ulogu. Ti zajedniki napori dovode do stvaranja holograma- trodimenzionalne slike u mozgu. Nju sam ve spominjao kod sluajeva Kekule-a i Howe-a, jer su one odigrale ulogu povezujueg faktora za naizgled nepovezane informacije.

Postoji jaka veza izmeu gore opisanog procesa i onoga to nazivamo intuitivnim i kreativnim procesom

reavanja problema. Vlada pogreno uverenje da su intuicija i kreativnost najjai ne kada su obe hemisfere u potpunoj harmoniji, ve suprotno, kada se one suprotstavljaju jedna drugoj. Usaglaavanje rada obe modane polovine i pokuaj da one sarauju, moe da izazove neku vrstu napetosti koja dovodi do stvaranja ili otkria holograma. Poto je ta slika trodimenzionalna, ona poseduje osim visine i irine, i dubinu, i nudi mogunost sadravanja veeg broja razliitih misli i oseanja, to u drugom sluaju ne bi bilo izvodljivo.

Hologram poseduje jo jednu vanu osobinu za naunike - u njemu se slika moe osmotriti iz bilo kog ugla. Sa koje god take gledano, um vidi sliku u celosti, a ne samo tu perspektivu, kao kada stojite ispred jednog ugla zgrade i vidite je celu - spolja i iznutra. Tada mentalni hologram nudi neogranieno optenje sa materijalom ili skupom informacija koji su vam u tom trenutku potrebni.

Igra svesti koristi ove modane procese tako to ubacuje nove, esto tajanstvene informacije, dovodei konano do zajednikog rada leve i desne polovine mozga. Napetost koja tada nastaje, mada obino nena i istanana, primorava nas da napustimo dotadanji nain razmiljanja, koji je zaokupljao samo levu modanu hemisferu.

Rad i razumevanje Igre svesti retko mogu da se obave jedino uz napore leve polovine, pa i funkcionisanje desne hemisfere treba da se oivi. Na ovoj taki, dok se obe hemisfere bave obradom novih sadraja, i hologram poinje da dobij a svoj oblik. I tek tada smo uradili sve to je bilo potrebno za konaan ishod - iznalaenje reenja, koja mogu biti iznenaujua po svojoj jednostavnosti i delotvornosti.

0 1

DILEMA MENTALNE DISCIPLINE

Ljudska sposobnost za linearno razmiljanje pokazala se dobrom kod matematike, fizike i drutvenih nauka. Ali ako su nelinearni procesi stvarno tako osetljivi kao to mislimo, nee li oni biti ugueni nastojanjima da ih stavimo pod nau kontrolu?

Dok se linearni procesi dobro snalaze u obuzdavanju, nelinearni procesi su najbolji kod oslobaanja. U reima pesnika Roberta Browninga, drugi proces se:

Zapravo sastoji u otvaranju puta Kojim e zatvorena lepota proi...

Igra svesti je sistem za otvaranje i uzdizanje sluajnih moi nelinearnog i intuitivnog miljenja. Ona je moda prvo, potpuno moderno reenje ove stare zagonetke, a ovde je predstavljena na nain lako primenljiv u svakoj sferi naeg ivota.

KORENI SLUAJNOG IZBORA

U Igri svesti sam upotrebio tehniku poznatu kao sluajan izbor. Bacanjem dvadesetostrane kockice dobijaju se tumaenja. Ta tehnika je stara hiljadama godina. Stari Egipani, Kinezi, Vikinzi, pa ak i ameriki Indijanci, koristili su sistem sluajnog izbora za reavanje raznih problema, od politikih nesuglasica do stvaranja mapa za plovidbu. Naravno, sluajan izbor se deava i u prirodi. U genetici, na primer, sluajna selekcija gena dovodi do stvaranja novih vrsta, podvrsta, jedinki.

U starokineskoj tradiciji, metoda sluajnog izbora nije trebalo da bude zaista sluajna ili nenamerna. Smatralo se da celokupna priroda ima svoj ritam i uzorak. Kada su stari Kinezi bacali tapie da bi dobili odgovor od Ji inga, verovali su da im oni odgovaraju po nekom univerzalnom redu, a ne sluajnou. Tumaenja koja su dobijali posle svakog bacanja imala su pojedinanu primenu na osobu koja je bacala tapie u tom trenutku, vremenu i prostoru.

Radei godinama sa Igrom svesti, primetio sam, a i drugi su to zapazili, da se u zaista vanim stvarima, a naroito u onim koje se tiu ivota osobe koja postavlja pitanje, dobijaju odgovori koji tano pogaaju sutinu pitanja. To se deava mnogo ee nego kod matematike verovatnoe. Za ovo postoje razna objanjenja. Neki smatraju da mi nesvesno utiemo na kockicu, a samim tim i na tumaenja koja se dobijaju, dok nam potpuno ne bude jasno ono to nam je potrebno za reavanje problema. Drugi misle da na kockicu deluje neki univerzalni red ili zakon, kao to se verovalo u sluaju Ji inga. Bez obzira na objanjenje, radi se o vrlo udnom fenomenu koji me iznenadi svaki put kada se dogodi.

Sistemi koji su koristili sluajan izbor kao tehniku za reavanje problema, esto u sebi sadre univerzalne ideje i koncepte, kao to su harmonija, sukob, akcija i strpljenje. Obino su to vrlo apstraktni i filozofski pojmovi i ba zbog te apstraktnosti mogu se primeniti na razne situacije. Pojedinano uzeto, ove ideje retko kada imaju praktinu primenu, ali kada se gledaju u celini i primene na odreeni problem, pomau osobi da ponovo razmisli o problemu. Tako se iz dobijene informacije raaju mogunosti praktine primene.

Kao i starogrka proroanstva iz Delfa, ni ova tumaenja nisu zamiljena tako da proriu budunost, kao to navodi popularna tampa, nego da nam daju savet. Od onoga koji je taj savet primao, oekivalo se da na to obrati posebnu panju, s pretpostavkom da svako prihvata injenicu o slobodi volje, odnosno da svako treba da preuzme odgovornost za svoju sudbinu.

SISTEM SLUAJNOG IZBOR A I KONCEPT INTROSPEKCIJE

SEVERNOAMERIKIH INDIJANACA

Hyemeyohsts Storm, aman amerikog plemena Severnih ejena, u svom delu Sedam strela navodi da su severnoameriki Indijanci imali jedan vrlo profinjen sistem proricanja, koji su zvali magijski toak. Taj toak je bio napravljen od kamena, od kojih je svaki predstavljao neko stvorenje ili silu u fizikom i duhovnom svetu. Sve u toku je u neraskidivoj vezi sa svim ostalim stvarima u njemu - izuzev sa ljudima, jer su Indijanci verovali da ljudi imaju svoje posebne odreujue duhove. Ba zbog toga su ljudi slobodni da istrauju, menjaju, i da do izvesne mere stvaraju svoje sudbine. Smatralo se da jedna osoba opravdava poverenje tek onda kada je nauila da odgovorno upravlja svojim duhom. Osoba koja je ivela u ovoj kulturi i verovala u taj sistem, sticala je znanje o sebi samom pomou onoga to su Indijanci zvali zahtev vienja. Hyemeyohsts Storm pie:

Svi moramo da potujemo zahtev vienja da bismo otkrili sebe, da bismo nauili kako zapaamo i da bismo razumeli nae odnose sa svetom oko sebe.

Sve ono to se misli i osea dok se posmatra magijski toak, ini deo zahteva vienja, a doivljava se kao da sama osoba govori o sebi. Nancy Wood, koja je vei deo svog ivota provela sa Taos Indijancima, spomenula je ovaj proces u jednoj od svojih pesama:

Usmeravam svoje oi ka nekom visokom mestu,

dok ne vidim odraz onoga to lei duboko u meni.

Ako se dovoljno ozbiljno bavimo prouavanjem razliitih primera korienja tehnike sluajnog izbora od strane starih kultura, postaje oigledno da je sve to nastalo u vidu paljivo

konstruisanih mentalnih disciplina, a one su imale za cilj shvatanje smisla sveta u kome ivimo. Razmiljanje je oduvek bilo kljuni element, a pomou gore navedenih sistema pojedinac je mogao da naui da upravlja svojim duhom, ili onim to bi William James nazvao slobodnom voljom.

MEUSOBNO DELOVANJE POZNATOG I NEPOZNATOG

Metoda sluajnog izbora nala je svoju viestruku primenu kod Igre svesti. Svaki put kada se itaju tumaenja, dolazi do grupisanja informacija na obino neoekivan nain. Ali nema razloga za zabrinutost, jer ete se vremenom upoznati sa sadrajem tumaenja i osetiete se kao na svom terenu.

Upravo taj spoj poznatog i neoekivanog ini Igru svesti tako vrednom. Ona olakava hvatanje u kotac sa univerzalnim misterijama, pokree poznate intuitivne procese i ohrabruje nas da se upustimo u nepoznato, sigurni da e se u blizini uvek nai mentalni oslonac.

DA LI JE METODA SLUAJNOG IZBOR A OKULTNI SISTEM?

Godinama su ljudi smatrali da se kod metode sluajnog izbora radi o nekakvoj magiji. Oduvek su postojali oni koji su tvrdili da poseduju mo predvianja budunosti, leenja tekih bolesti, ak i bacanja ini na neije neprijatelje. I u mnogim amanistikim drutvima postoji jaka veza izmeu sistema sluajnog izbora i psihikih ili mistikih sposobnosti. Ali veliki broj naunika, a meu njima je i poznati psiholog CG. Jung, veruje da je sistem sluajnog izbora prvobitno zamiljen radi primene elitnog ili ezoterinog znanja u praktinom svetu.

U veini sluajeva, sistemi su bili povezivani sa misticizmom samo zato to su proizali iz prenaunih kultura sa jakom tradicijom misticizma. To ne znai da je taj sistem sam po sebi mistian. Stotine godina su nam bile potrebne da razdvojimo ove mentalne discipline od njihove socijalne pozadine i da uvidimo da korienje ovih sistema nije nikako ogranieno na okultno. U svakodnevnom ivotu njihova primena je sasvim sigurna - ak i kod najtrivijalnijih, ovozemaljskih stvari.

ZATO SE TUMAENJA BIRAJU PO METODI SLUAJNOG IZBORA?

Kada su se prvi put susreli sa Igrom svesti, mnogi ljudi su se upitali zato je radi dobijanja tumaenja upotrebljen sistem sluajnog izbora. to ne bismo sami prevrtali stranice

i proitali ono to nam prvo padne pod ruku?, ili - Zato ne bismo zapamtili sve tekstove iz knjige i primenili ih kad god je to potrebno?

Prednost sistema sluajnog izbora je u tome to prevazilazi stare navike miljenja. Mi upadamo u kripac sa reavanjem problema zato to, kako kae jedan poklonik Igre svesti - Ne prestajemo da traimo reenje po poznatim, ali praznim prostorima, a u stvari bi trebalo da osvajamo nove teritorije.

Zbog ega uvek traimo odgovor na ve poznatim mestima, kada znamo da ga neemo dobiti? Jedna od ivotnih ironija je da kada smo pod pritiskom, kao to smo obino kada nas zaokuplja problem, teimo, esto i protiv svoje volje, ka neem poznatom i bezbednom. Izgleda da nije vano to to je ono poznato u stvari prazno, pa ak i bolno. Za mnoge ljude je pitanje opstanka to to stavljaju sigurnost na prvo mesto, a znanje i promenu tek na drugo.

TAJNE AMANA

Carlos Castaneda nam pria o amanu iji je zadatak bio da napravi nove lovake mape, jer su zalihe mesa bile smanjene. Ono to je uradio bilo je jednostavno. Zatraio je komad netavljene koe i ostavio je da se osui na suncu. Posle nekoliko dana lovci su se okupili oko amana i on je izveo ceremonijalni ples molitve bogovima.

Ples je trajao par sati, a onda je aman doneo onaj komad koe, zguvao ga u rukama, izgovorio neke molitve i razmotavi kou, poloio je pred noge lovaca. Po njoj su se jasno videle linije i bore od savijanja. aman je potom ucrtao take i tako

je lovaka mapa bila gotova, a linije su predstavljale staze koje lovci treba da prate.

Kako su se lovci kretali po novoucrtanim stazama, tako su skoro uvek pronalazili mnotvo divljai. Neki smatraju da se to dogodilo zato to su lovci u prethodnom lovljenju iscrpli stara lovita, pa gde god da su otili, lov bi im imao sline rezultate.

Meutim, postavlja se mnogo vanije pitanje koje je u vezi sa ljudskom prirodom: ako su mape stvarno bile sluajne, zato lovci nisu sami pronali nova lovita? Kojoj svrsi, u stvari, slue aman i njegove mape? Odgovor na ovo je lake nai u modernoj psihologiji, nego u staroj amanistikoj tradiciji.

Ljudi su bia od navike. ak i oni najvetiji esto najvie zavise od nje. Igra bejzbola postaje dobar tako to ponavlja odreene pokrete, sve dok oni ne budu zabeleeni i ucrtani u njegov mozak i miie. Slino tome, i muziar posle dugotrajnog vebanja ili sluanja moe lako da otkrije makar i jednu fal notu u simfoniji. Tako smo i doli do toga da su najvetiji od nas najvie vezani za naviku.

Sistem sluajnog izbora, bilo da se koristi za traenje divljai ili za reavanje problema, udaljava nas od uobiajenih puteva razmiljanja i delanja. On nas primorava da obratimo panju i na nepoznata mesta. Ako elimo da svesno biramo svoje puteve, ponovo emo zavisiti od istih uobiajenih procesa, koji su nas i doveli do problema.

Iako moda nije tako ivopisna kao amanova lovaka mapa, Igra svesti je barem toliko delotvorna u svakodnevnom ivotu kome je i namenjena. Umesto netavljene koe osuene na suncu, njeni tekstovi i kockica e vas odvesti mnogo dalje od vaih oekivanja.

U sledeem poglavlju slede detaljna uputstva za korienje Igre svesti, izneta na kreativan i praktian nain.

DRUGO POGLAVLJE UPUTSTVA

UPOZNAVANJE

Pogledajte tumaenja koja se nalaze u etvrtom poglavlju da biste videli kako su rasporeena i numerisana.

Zapaziete dve stvari: svako tumaenje ima dva dela - na jednoj strani je smeten tekst tumaenja, a na drugoj su vodii.

Svaki tekst ima samo jedan pasus. Vodii se sastoje iz tri odvojena dela:

IZVOR:

Odnosi se na izvor vaeg pitanja ili problema. Pomou njega dobijate uvid u uzrok problema: kako je dolo do njega, kako je zapoeo, zbog ega jo uvek traje?

PREPREKA:

Ovaj deo vodia vas upozorava da obratite panju na neto to vam smeta da jasno sagledate reenje problema. Moe da trai od vas da preispitate neto ega treba da se oslobodite, ili da razmislite o rtvi koju treba da uinite radi reavanja sadanjeg problema.

REENJE:

Deo vodia koji vas usmerava ka reenju.

UMETNOST POSTAVLJANJA PITANJA

Prvi korak koji treba da uinite je da postavite pitanje. Nain formulisanja pitanja vaan je za Igru svesti kao i samo pitanje. Kada se radi o velikoj napetosti koja prati odreene probleme, teko je nai pozitivan nain opisivanja tih problema. Umesto toga, moda ete opisati frustraciju, ljutnju ili zbrku koju oseate, odnosno izraziete negativna oseanja. A kada se sve to pomea sa vaim nastojanjem da problem jasno opiete, moe doi do spreavanja napretka i izlaenja iz teke situacije.

Ako ste zbunjeni, ljuti ili frustrirani u trenutku postavljanja pitanja, pre svega pokuajte da opiete ta negativna oseanja. Time ete se delimino osloboditi od njih i dozvoliete svojoj panji da se usmeri na stvaranje jasnog, pozitivnog pitanja. Ukoliko zapisujete kako ste se oseali, videete da je lake da opiete problem ili postavite pitanje.

Kao to psiholozi kau: Negativni prilazi prave zidove na putu ka reenju. Pozitivni prilazi prave vrata i prozore.

Pogledajmo sada neke naine pozitivnog prilaza postavljanju pitanja koji e vas najlake odvesti do traenog reenja.

VEBE ZA RELAKSACIJU

Va rad sa Igrom svesti je najplodniji kada vam je um otvoren i oputen. Pre nego to postavite pitanje, opustite se na sledei nain:

Dozvolite sebi pet ili deset minuta oputanja.

Sedite na neku stolicu sa naslonom. Neka vam cela stopala dodiruju pod. Ako je mogue, oslobodite se svake odee koja stee. Otvorite ake i spustite ih na butine. Opustite ramena.

irom otvorite usta i zevnite, ili se pretvarajte da zevate. Opustite usta. Opustite delove oko oiju. Opustite elo.

Ako vam na pamet padaju razne misli ili oseanja i optereuju vas, zamislite ih kao telefon koji zvoni, a vi ga mirno gledate i neete da odgovorite. Sutinski vane ideje ili oseanja e vam doi tek kad zavrite svoj rad sa Igrom svesti. One se ne mogu izgubiti ili zaboraviti.

Duboko udahnite. Zadrite dah za trenutak. Polako izdiite kroz nos. Oseate kako vam se oputaju grudi.

I drugi put duboko udahnite. Zadrite dah za trenutak. Polako izdiite kroz nos. Oseate kako vam se oputa stomak.

Trei put duboko udahnite. Zadrite dah za trenutak. Polako izdiite kroz nos. Oseate kako vam se oputa karlini deo.

etvrti put duboko udahnite. Zadrite dah za trenutak. Polako izdiite kroz nos. Oseate kako vam se oputaju noge.

Uspostavite normalno disanje i uivajte u oputenom i otvorenom stanju uma.

0 1

NEK A PITANJA SU BOLJA OD DRUGIH

Evo nekoliko primera za postavljanje pitanja.

Pitanja gde je ja subjekt:

Ovakva pitanja postavljajte kada ja ima aktivnu ulogu u traenju reenja. Na primer: eleo bih da znam ta mogu da uinim da bih reio problem koji imam sa ____? (Na praznom mestu opiete svoj problem.)

Drite se pozitivnog naina postavljanja pitanja:

Uoite negativne rei i prepravite pitanja tako da budu pozitivna. Vebajte ovo na jednom do dva probna pitanja i paljivo pratite ta se deava. Naroito obratite panju na sledee:

Negativan stav je statian i preti da sva oseanja i misli uini negativnim.

Pozitivan stav je dinamian i esto ukazuje na neophodnu akciju koju treba da preduzmete radi izmene problematine situacije.

Pozitivan stav skoro uvek dovodi do reenja. Evo primera:

Jedan od poklonika Igre svesti promenio je negativno postavljeno pitanje - Nemogui uslovi na poslu ine me nesrenim, u mnogo pozitivniji pristup - Kako da pronaem nain da radim svoj posao i da mi to prija?

Razumevanje pozitivnog i negativnog stava otkriva tajnu koja ini da pozitivno ima tako dobre rezultate. Ne ma tu neke velike misterije; radi se o nainu na koji ljudski um odgovara na strukturu jezika (linearan proces): Negativni stavovi dre nau panju usmerenu na raspoloenja ili stanja uma. Pozitivni stavovi nas nagone na razmiljanje i smiljanje akcije koju moemo da preduzmemo da bismo izali iz negativnih stanja uma.

POJEDNOSTAVLJEN POSTUPAK

Evo kako treba obavljati konsultacije sa Igrom svesti. Postupak je isti bilo da zapisujete, ili ne.

1. Prvo opiite kako deluje na vas problem koji imate. Budite opirni koliko elite i izrazite se slobodno.

2. Postavite svoje pitanje/problem, i zapiite ga u ne vie od dva reda. Postavite ga na pozitivan nain da biste dobili najbolje rezultate.

3. Bacite kockicu da biste dobili prvo tumaenje. Svako tumaenje je posebno numerisano i smeteno na dve stranice. Prvu stranu svakog tumaenja ini tekst, a drugu vodii koji idu uz njega. Proitajte tekst pod brojem koji ste dobili bacanjem kockice. Proitajte paljivo ta je napisano, pa onda proitajte i deo vodia koji ide uz taj tekst, ali samo onaj koji je nazvan IZVOR. (Preskoite prepreku i reenje.)

Promislite nekoliko trenutaka o tome to ste proitali, a onda se zapitajte kako se to odnosi na va problem ili pitanje koje ste postavili Igri svesti.

4. Bacite kockicu da biste dobili drugo tumaenje. Ovog puta proitajte tekst i deo vodia pod imenom PREPREKA. Kao i u prethodnom sluaju, zapitajte se kako se to odnosi na va problem ili pitanje.

5. Bacite kockicu i trei put. Proitajte tekst i deo vodia nazvan REENJE. Uporedite ovo to ste dobili sa vaim problemom ili pitanjem.

6. Dajte sebi vremena da sumirate sve ono o emu ste razmiljali i zapitajte se ta je to najvanije to ste otkrili.

7. Razmislite o svemu to ste do sada uradili i odluite ta ete da preduzmete da biste doli do reenja. (Posle itanja tekstova i vodia, imaete neku ideju o akciji koju treba da preduzmete.) Korisno bi bilo da razlikujete dve stvari:

Neposredna akcija: Iako uvek ne postoji dalekosean cilj za reavanje problema, skoro uvek postoji neposredna akcija koju moete da preduzmete. Primer: kod pitanja da li da se ide na slubeni put, najneposrednija akcija bi bila - telefonirati agenciji i rezervisati avionske karte. Najneposrednija akcija za zapoinjanje novog posla - zakazati sastanak sa poslovnim partnerom.

Dalekosean cilj: Sigurno je da sva pitanja ili problemi nemaju dalekosene ciljeve. Ako, na primer, mislite da li da odete na slubeni put u sledea etiri sata ili da ostanete kod kue, radi se o stvarima koje spadaju u neposrednu akciju. Ali, ako odluujete da li da se preselite u neki drugi grad, nepobitno se radi o dalekosenim ciljevima.

Odredite dalekosene ciljeve i opiite neposrednu akciju to krae i to tanije moete.

K AKO BI SVE TO TREBALO DA IZGLEDA

1. Opiite vau reakciju na sadanji problem ili pitanje:___________________________________________________________

2. Postavite svoje pitanje/problem:____________________________________________________________________________

Tumaenja:

3. Prvo bacanje:Izvor:________________________________________________

Kako se to odnosi na va problem/pitanje :_____________________________________________________________________

4. Drugo bacanje:Prepreka:_________________________________________________________________________________________________

Kako se to odnosi na va problem/pitanje :_____________________________________________________________________

5. Tree bacanje:

Rjeenje: __________________________________________

Kako se to odnosi na va problem/pitanje: _____________________________________________________________________

6. Najvanija spoznaja:_____________________________________________________________________________________

7. Najneposrednija akcija koju moete da preduzmete:___________________________________________________________

Dalekosean cilj:___________________________________________________________________________________________

INTERPRETACIJA VAM SVE KAZUJE

Pod gornjim brojevima 3, 4 i 5 vi ste, u stvari, zabeleili svoje tumaenje tekstova i vodia. Ovo je izuzetno vaan deo Igre svesti, jer od vaeg tumaenja zavisi koliko e vam on biti koristan. Nain tumaenja je vrlo jednostavan. Po zavretku itanja teksta i vodia zapitajte se: Kako to to sam proitao utie na moj problem ili pitanje? Onda zapiite sve to vam padne na pamet.

Tumaenje je bitno zbog dve stvari: prvo, omoguava vam da ideje iz tekstova i vodia zdruite sa svojim mislima i oseanjima i da na taj nain uveate mo zapaanja; i drugo, snabdeva vas novim idejama, jasnim po smislu i nameri, a sve to zahvaljujui nadahnutim tekstovima Igre svesti i nainu na koji ste postavili pitanje.

Ba zbog vanosti tumaenja, nemojte da se urite kad ih donosite. Dok pronalazite rei koje najbolje opisuju ta mislite i kako se oseate, vi objanjavate i situaciju u kojoj se nalazite, inite je jasnijom i stvarate uslove za donoenje odluka i prevazilaenje problema.

PRIMER # 1

Mlada ena je bila zabrinuta zbog glasina da e u njenom preduzeu doi do otputanja.

PROBLEM: ire se glasine da e doi do otputanja na poslu. Teko mi je da se usmerim na rad kada stalno mislim na to. Pada mi na pamet da dam otkaz i potraim novi posao, ali zadovoljna sam svojim poslom i ne bih ga naputala, osim ako nije neophodno.

PITANJE: ta da radim? Da li da ostanem ovde dok ne saznam neto vie po pitanju otputanja, ili da potraim novi posao?

PRVO BACANJE: ----------- IZVOR: SMIRAJ

Izgleda da sam u periodu kada je sve mirno. Trebalo bi to iskoristiti u cilju razmiljanja o svojoj karijeri. Nita ne mora da se uradi odmah.

DRUGO BACANJE: -------------- PREPREKA: TAMA

Opa! Znai da sam videla samo tamnu stranu i da sam svu panju usmerila na to. Ovo bi moglo da bude vreme za odmor, istraivanje novih stvari i mogunosti.

TREE BACANJE: ------------ REENJE: RAVNOTEA

Ovo mi je najvanije - to to se borim, a u stvari nemam zbog ega. Deava se promena i, umesto da se uzbuujem i pokuavam da uspostavim ravnoteu, treba da se opustim. Promena e bite dobra, a u meuvremenu bi trebalo da iskoristim smirivanje situacije radi ocenjivanja mogunosti u svojoj karijeri.

NAJVANIJE SAZNANJE: Iako sam zabrinuta, morala bih da se usmerim na ono gde sam sada.

NAJNEPOSREDNIJA AKCIJA: Ne treba nita da preduzimam, saekau da vidim ta e se desiti. Za to vreme se neu opirati uzalud, ve u ga iskoristiti da razmislim o karijeri.

DALEKOSEAN CILJ: Ono ega sam se prvo setila bilo je da mi je cilj da se usmerim na svoju karijeru i napredak, bez obzira ta se deava sa preduzeima u kojima radim.

PRIMER # 2

Mladi otac je bio zabrinut zbog sinovljevog ponaanja u koli.

PROBLEM: Metjuova nastavnica nam je poslala pismo u kome kae da on drsko i bezobrazno razgovara sa njom, pa nas moli da povodom toga neto uinimo. Metju se brani da nastavnica nije u pravu... i sudei po onome to on pria, sklon sam da se sloim s njim.

PITANJE: eleo bih da znam kakav stav da zauzmem u odnosu na ovo - da ne ignoriem loe ponaanje ako se radi o tome, ali da sinu pruimo podrku ako je njegova pria tana.

PRVO BACANJE: ------- IZVOR: OLUJA

Unutranje oluje, tumaenje kae. Moda su njegovi problemi u koli vezani za to to Debbie mora da provodi vie vremena van kue. Ne prestaje da se ali kako mame ne bi trebalo da idu u kolu, ve samo deca.

DRUGO BACANJE: -------- PREPREKA: PROMENA

Prepreka je normalna, ali moe da izazove poremeaje...Ovo se odnosi na njega. Treba ga ohrabriti da bi prihvatio to to mu majka ide u kolu, jer to nije nita neobino. to vie mislim o tome, sve mi je jasnije da su problemi u koli povezani sa onim to mu se deava u kui.

TREE BACANJE: ---------- REENJE: TRADICIJA

Uzevi tradiciju u najirem smislu rei, injenica je da su se u prolosti Metju i njegova nastavnica dobro slagali. Problem je nastao kada mu je mama pola na predavanja. Treba da obratimo panju na to i da pokuamo da ga podsetimo kako je bio dobar prijatelj sa nastavnicom.

NAJNEPOSREDNIJA AKCIJA: Oigledno ve znam ta treba da se uradi - da se popria sa Metjuom o tome to osea (unutranje oluje), da mu damo podrku, a onda da mu kaemo kako mora da raisti situaciju u koli i obnovi odnos sa nastavnicom.

NAJVANIJE SAZNANJE: Da Mat ima problema to Debbie ide na predavanja.

DALEKOSENI CILJEVI: Ovde mi je palo na pamet da stalno treba paziti na Mata i ono to mu se deava, pa onda nee probleme iz kue prenositi na kolu.

PRIMER # 3

Devojka ima nesporazum sa svojim verenikom.

PROBLEM: Ponekad mislim da je Kenneth neodluna osoba. Ne eli da donosi bilo kakve odluke, jer to podrazumeva obavezivanje: i kada sam ja u pitanju, i njegovo kolovanje - sve! Imam utisak da odbija odgovornost od sebe i prebacuje je na mene, a ja to ne elim.

PITANJE: elela bih da znam kako da se ponaam prema njemu, tako da sam donosi svoje odluke, a ne da ga ja teram da ih donosi. Kad ga teram na to, uletimo m opasnu svau i oboje postanemo tvrdoglavi.

PRVO BACANJE: ---- IZVOR: AUTORITET

Ovo me pobuuje na vie stvari. Prvo, Ken uvek trai neki autoritativan odgovor, a takav je teko nai. Mislim da to oekuje i od mene, da bi on bio siguran u svoju odluku. Na kraju, morala bih da mu jasno stavim do znanja da ne elim da donosim odluke umesto njega. To stvarno moram da uradim.

DRUGO BACANJE: ----- PREPREKA: PARADOKS

Pretpostavljam da postoji jedan deo mene koji voli da pomae drugima u donoenju odluka, i drugi deo, koji to ne voli. Da bismo resili ovaj problem koji imamo, ja moram da odustanem od pomaganja drugima u donoenju odluka. To u i da uradim. Do ludila me dovodi deljenje odgovornosti s njim po pitanju njegovih odluka.

TREE BACANJE: ------ REENJE: DUHOVNOST

U poetku nisam shvatala kakve to veze ima s duhovnim, ali mislim da e naa veza da zapadne u nevolju, osim ako oboje ne savladamo ovu prepreku. Valjda je to duhovnost.

NAJVANIJE SAZNANJE: Treba da prestanem s donoenjem odluka za druge ljude.

NAJNEPOSREDNIJA AKCIJA: Mislim da je dovoljno samo da kaem Kenu sve o emu sam razmiljala i da u tako prestati i sa donoenjem odluka za njega. Oboje bi trebalo da se ovim pozabavimo.

DALEKOSENI CILJEVI: su da pazim na sebe i da ne donosim odluke za druge. Verujem da je to problem i izmeu Kena i mene, kao i to to on sam ne eli da donosi odluke. Kad malo bolje promislim o tome, Ken mi upravo to i govori.

TREE POGLAVLJE PRIMENA IGRE SVESTI

Godinama sam se bavio Igrom svesti, a i drugi su predlagali naine njene primene u profesionalnom i privatnom ivotu. Ti predloi se odnose na razne mogunosti korienja, poev od Ubrzanog sistema postavljanja pitanja, koji je dole objanjen, pa do tehnike koju je jedan nuklearni fiziar upotrebljavao za svoj rad sa Igrom svesti. (Kako ja, na alost, nisam nuklearni fiziar, tu tehniku sam izostavio zbog nerazumevanja.) Ovo poglavlje donosi naine primene Igre svesti koji su, po mom miljenju, najoptiji i najkorisniji.

Najtoplije preporuujem voenje dnevnika o radu sa Igrom svesti. On e vam omoguiti da imate uvid u vrstu ciljeva koje sebi postavljate u procesu rada se nekim problemom ili pitanjem. Ako nita drugo, lepo je imati sve to na jednom mestu i biti svestan da e vam uvek biti pri ruci kada vam bude potrebno.

0 1

UBRZAN SISTEM POSTAVLJANJA PITANJA

U sadraju ete naii na listu tekstova sa odgovarajuim rednim brojevima. Opta znaenja tekstova e vam postati poznata posle nekog vremena rada sa Igrom svesti. Na tom stupnju poznavanja ete, moda, jednostavno okrenuti listu tekstova, baciti kockicu tri puta i zapamtiti koji ste tekst dobili.

Kada koristite Igru svesti na taj nain, vi ne beleite pitanja i odgovore, ve samo nazive tekstova koje ste dobili, a onda razmiljate o njihovom znaenju. Ovo je naroito povoljan nain za relativno lake probleme, kao i kada vam je potreban blagi podsticaj za dalje napredovanje.

DONOENJE ODLUKA

Igra svesti se uglavnom koristi kao pomo pri donoenju odluka. Onda je upotrebljiva na dva naina: Prvo - moete je koristiti u poetnim fazama sakupljanja informacija na kojima ete zasnovati svoju odluku. Najdelotvorniji metod u tom smislu je opisan u delu ovog poglavlja koji ima naslov Izotravanje kreativnosti i intuicije - prilaz vaim skrivenim sposobnostima. I drugo - korisna je i u zavrnoj fazi donoenja same odluke.

U devet od deset sluajeva, ako ste poteno izvrili zadatak sakupljanja informacija, zavrna faza donoenja odluke bie

vrlo uspena. Ali ba vam onaj jedan preostali sluaj zadaje glavobolje, i tada e vam Igra svesti biti neophodna.

Odluke uvek podrazumevaju i promene, a to je ono najbitnije: ako se odluite za promenu, to obino znai da vi, ili neki drugi ljudi, ili svi zajedno, treba da izvrite prilagoavanja u vaem, ili ivotima drugih ljudi. Ako se odluite protiv promene, to podrazumeva da morate da se pomirite sa datim stanjem stvari koje nije zadovoljavajue.

Kao to vidimo, odluke uvek sa sobom nose neku dvojnost, odnosno prisiljavaju nas da izaberemo : (A) promenu, ili (B) da ostavimo stvari onakvima kakve su bile.

Ako vam donoenje odluke stvara tako mnogo problema, ili ako uhvatite sebe kako izbegavate da ih donesete, preostaju vam dve mogunosti. Uzmite Igru svesti i postavite pitanje na jedan od sledea dva naina, a moete koristiti i oba kada ste vrlo, nesigurni: Odluio sam se za promenu i elim da znam ta treba da uradim da bih se pribliio donoenju konane odluke ili Odluio sam da stvari ostavim onakvima kakve jesu, i elim da znam ta treba da uradim da bih se pribliio donoenju konane odluke. Moete biti jo konkretniji ako to hoete i rei da elite da shvatite ta vam to oteava donoenje odluke.

Po postavljenom pitanju naite tekstove koje ste dobili i protumaite ih, kao to je objanjeno u drugom poglavlju.

Zbog univerzalne prirode procesa donoenja odluka, odnosno zbog toga to odluke uvek podrazumevaju i vrenje promene, proces koji sam gore objasnio nai e svoju primenu pri donoenju svih odluka, kako privatnih, tako i poslovnih.

DEFINISANJE PITANJA

Koristili ste sline naine koji su se do sada pokazali uspenim, ali vam reenje nekog problema i dalje izmie. Imajte tada ovo na umu: ponekad najvei problem lei u nainu postavljanja pitanja, a ne u injenici da reenje ne postoji. Moda vas va nain opisivanja problema sve vie udaljava od reenja. Tako problem postaje sve tei, ne zato to odgovora nema, ve ukoliko na taj nain nastavite da postavljate pitanje, neete ni stii do eljenog reenja.

Kako se izlazi iz takvih orsokaka? Uobiajeni nain je izlazak van granica procesa miljenja koji koristimo u tom trenutku. To se moe postii razliitim metodama. Moete nauiti mnogo novih tehnika za reavanje problema, razmotriti problem sa prijateljem, ili sa strunjakom koji e vam ponuditi sveobuhvatniji pogled na stvari nego to ste to vi u stanju da uinite. Meutim, izgledi da uite nove tehnike, kada ste dovoljno nervozni i osujeeni problemom, potpuno su neverovatni. Ni prijatelj ili strunjak nisu uvek na dohvat ruke kada su vam potrebni. Tada vam moe pomoi Igra svesti.

U tom sluaju, a ako posumnjate da je pitanje postavaljeno na nain koji nee dovesti do reenja, dopustite da vas Igra svesti udalji od problema kako biste imali objektivniji pogled na stvari. Nemojte da postavljate pitanje koje vam se neprestano vrti po glavi, ve upitajte sledee: Da li me nain na koji postavljam pitanje spreava u dobijanju potrebnog odgovora? ili eleo bih da pronaem svrsishodniji nain definisanja pitanja.

Ne usredsredujte svoju panju na problem koji imate, ve na pitanje koje postavljate u potrazi za reenjem. esto se odgovori jave iznenada i neoekivano u procesu traenja najboljeg naina za postavljanje pitanja. Ako se ne jave, pronai ete put da definiete svoje pitanje na nov nain, koji e ipak voditi do eljenog uinka.

LINI DNEVNIK

Dugo godina pisao sam lini dnevnik svojih pitanja i odgovora koje mi je davala Igra svesti. To se moe uraditi na vie naina, a ovde sam izneo neke moje predloge, kao i predloge drugih osoba koje su takoe vodile svoje dnevnike.

Ukoliko imam problem ili pitanje, obratim se Igri svesti na nain opisan u prethodnom delu, a celokupan rad zapiem u lini dnevnik. To ima neprocenjivu vrednost, jer kada vreme proe, mogu da se vratim i proverim da li ima napretka u odreenoj tekuoj stvari; a ako ga nema, pisani materijal obino sadri odgovor na to zato ga nema.

Od kada sam poeo da radim sa Igrom svesti i njenim dnevnikom, razvio sam svoje sposobnosti za reavanje problema i to je za mene bilo veoma znaajno. Desile su se dve stvari: prvo, Igra svesti stvara podlogu za reavanje problema, makar to bilo i na najobiniji nain, koji je po pravilu i najneshvatljiviji. Drugo, voenje dnevnika rada obezbeuje mi stalan uvid u moju sposobnost promene stanja koje mi smeta. Pregledom zapisa od pre nekoliko nedelja, meseci ili ak godina, zaista postajem svestan svoje snage da se izborim sa problemima i preuzmem kontrolu nad svojim ivotom, inei promene koje mi pruaju duboko lino zadovoljstvo.

Mnoge promene se deavaju postepeno, kroz dugi niz meseci ili godina, i kao takve mogu da prou neopaeno. Posledica toga je da mi nismo svesni nae vetine ili snage da vladamo svojim ivotom. Na taj nain posmatrano, dnevnik Igre svesti skoro da lii na foto album, koji nam daje uvid u izvrene promene - zapisane fotografije onoga to je bilo pre i posle, slike koje bez dnevnika ne bi ni postojale. Kada se govori o razvoju jedne linosti, na dnevnik treba gledati kao na vanu potvrdu njene unutranje snage i samoreenosti.

RAZUMEVANJE MUDROSTI SNOVA

I u razumevanju snova Igra svesti moe biti neprocenjivi tuma, korien odvojeno ili kao sastavni deo goreopisanog dnevnika. Jednostavno postavite san kao pitanje Igri svesti. Na primer: nedavno sam sanjao jednu ludu vonju kanuom. Ispred sebe sam video opasne brzake, a reka me je nosila u gusto poumljenu oblast. Postajao sam sve zabrinutiji. Razmiljao sam o tome da poem uz reku, ali sam uvideo da je struja isuvie jaka. Na kraju sam se prepustio snazi reke i sve je prolo bez neprijatnih dogaaja.

Pitanje o snu sam postavio ovako: elim da znam ta znai ta reka, kao i dogaaj koji sam sanjao. Bacio sam kockicu i dobio sledea tri teksta: Sukob, Komunikacija i Paradoks. Tekst Sukoba mi je rekao da se loe oseam zbog borbe koju vodim radi pretvaranja ideje u stvarnost. Razmislio sam o tome kako je ovo povezano sa mojim ivotom. U to vreme sam radio na ideji jedne knjige koja je meni izgledala vrlo rizino i predstavljalo mi je problem da plodno radim na njoj.

Ideja da napiem tu knjigu me je zainteresovala, ali sam sumnjao u njenu komercijalnu vrednost. Ako sam eleo da nastavim sa radom na toj knjizi, trebalo je da joj posvetim veinu svog vremena, a u to vreme sam zapao u novanu oskudicu i novac mi je bio preko potreban. Kao i u snu, reka me je nosila u divljinu i u nepoznatu oblast, a ja nisam bio u stanju niti da se zaustavim, niti da se vratim nazad.

Drugi tekst - Komunikacija upozorio me je da treba da preispitam svoju odluku o tome koliko u rei nekoj drugoj osobi o toj ideji. to se knjige tie, odluio sam da o njoj nikome ne govorim dok ne zavrim bar sto strana rukopisa. Ne mogu vam rei koliko puta sam itao i sluao savete drugih pisaca o potrebi skrivanja ideje, dok je knjiga tek u stvaranju. To moe biti opasno iz vie razloga, a najvaniji je to to e vas deljenje ideje sa nekim osloboditi napetosti koja vas tera

da ne prekidate posao. Napetost je, opet, veliki podstrek u usamljenim satima koje pisac provodi nad svojim delom.

Trei tekst - Paradoks mi je rekao da prestanem sa brojanjem razloga za i protiv i da e, uprkos tome to sam izabrao da nastavim sa radom na knjizi, doi do paradoksa koje moram da prihvatim. To sam shvatio kao da treba da se prepustim snazi reke, da ne brinem vie o komercijalnom efektu knjige na kojoj radim, ve da jednostavno idem dalje sa poslom.

Najneposrednija akcija koju je trebalo da preduzmem bila je da imam poverenja u svoju ideju i da neometano radim na rukopisu, nedozvoljavajui sebi da padnem u iskuenje i sa drugim ljudima raspravljam o tome ta radim.

Kod dalekosenih ciljeva sam jednostavno zapisao -zavriti knjigu.

Radei na snovima sa Igrom svesti, postalo mi je jasno da je tumaenje snova kao simbola manje produktivno od posmatranja snova kao iskustva. Veina naunika slae se da, kada se radi o podsvesnom, ne postoji razlika izmeu zamiljenog, (ili sanjanog) iskustva i realne stvari. Ako je to tano, najkorisnije tumaenje snova bilo bi njihovo preispitivanje, obavljeno na nain na koji preispitujemo iskustva u stvarnom, (fizikom) svetu.

U primeru koji sam upravo izneo, stvarna iskustva i iskustva iz snova se meusobno prepliu. U svojim pravim iskustvima sa kanuima i renim brodiima, uvek me je plailo da ne zalutam u brzake na kojima nikada nisam bio. Nauio sam da je najsigurnije, a ponekad i jedino reenje, da se bukvalno prepustim matici, zanemarujui strahove, da bih se nesmetano posvetio voenju amca kroz ubrzane rene tokove.

Kaem branom paru da sednu sa papirom i olovkom i svako sa svojim primerkom Igre svesti. Onda se dogovorimo o njihovom konkretnom problemu na kome emo da radimo. Uputim ih da se usredsrede na svoje misli i oseanja, a da ne

razmiljaju o kompromisima i da ne pronalaze argumente za svoje line stavove. Ne dozvoljava im se da u radu sa Igrom svesti spominju ime svog branog partnera, niti da se na bilo koji drugi nain pozivaju na njega. Svrha svega ovoga je da se istrae njihova oseanja povodom problema, a ne da se pronae trenutno reenje.

Na primer: par koji je doao prole nedelje imao je problem oko slanja estogodinje erkice u kolu. Sloili su se da oboje porade na tom zajednikom pitanju. Tom, mu, je seo na jednu stranu sobe, a Deborah, njegova ena, na drugu. Mislim da je ova psiholoka udaljenost veoma vana.

Nekih dvadesetak minuta oboje su radili na problemu, ukljuujui i preciziranje najneposrednije akcije i dalekosenog cilja za reavanje problema po njihovom miljenju. Zatim sam ih zamolila da zamene svoje beleke i da sledeih petnaest minuta paljivo itaju komentare svog partnera. Kada je i to bilo gotovo, postavila sam se kao posrednik, dok su oni razgovarali o svojim odgovorima.

Rezultati su nas sve iznenadili. Ispalo je da se potpuno slau u pogledu opteg reenja povodom gorepomenutog pitanja. Saglasili su se da ele da im erka ide u privatnu kolu, mada je prethodno Deborah pogreno verovala da je Tom eleo da je upie u neku dravnu kolu. Sukob je nastao jer su im opte ideje o obrazovanju potpuno razliite. Poto su paljivo pogledali ta je druga osoba zaista mislila i oseala, bili su u stanju da potuju njihove razlike u shvatanjima. I pored tih razlika, uspeli su da se sloe oko akcije koju e da preduzmu.

Upitao sam se, povodom tog sna o putovanju rekom, da li se sada u mom ivotu deava neko slino iskustvo na koje bi se san mogao primeniti. inilo mi se da se ono odnosilo na projekt pisanja knjige koji me je tada zaokupljao uprkos strahovima i zebnjama. Primenjen san mi je izgledao kao prava ivotna lekcija, koja se lepo uklapala u ono to sam tada doivljavao. Govorila mi je da sam u stanju da zavrim

zapoeto i da ostanem kreativan i produktivan, bez obzira na sve nedoumice.

Izgleda da je Igra svesti velika pomo u radu sa snovima i pored razlika u stilu njihovog tumaenja.

Sledei naslov se odnosi na pomo koju Igra svesti moe da prui parovima, kao i u reavanju konflikata. Iako te tehnike obino koriste strunjaci, njih mogu veoma lako koristiti i pojedinci, bez obzira da li se radi o parovima, saradnicima ili prijateljima.

SAVETI ZA PAROVE - REAVANJE KONFLIKATA

Brana savetovalita nas ue o tome kako harmonija u braku proizlazi iz razumevanja i prihvatanja meusobnih razliitosti, a ne iz slaganja partnera povodom svakog pitanja. To razumevanje i prihvatanje se postie samo kada svaki partner jasno izrazi svoje miljenje i oseanja i kada ih stavi do znanja drugom partneru. Igra svesti je izvrsna pomo branim partnerima u nastojanju da bolje upoznaju jedan drugoga.

Evo kako Barbara Peters, brani savetnik iz Michigana, koristi Igru svesti:

Nijedan brani partner nije van delokruga Igre svesti. Radilo se o seksu, novcu ili o tome ko e da opere sudove, Igra svesti e vam pomoi da razjasnite svoje misli, oseanja i ciljeve i pokazae vam nain na koji moete da podelite ta otkria sa svojim branim drugom (i obratno).

Ovde je detaljno opisan proces koji je naveden u gornjem primeru:

Prvi korak: partneri biraju problem koji e da postave pred Igru svesti.

Drugi korak: oboje sednu i rade sa Igrom svesti uz relativnu privatnost. Pokuavaju da se koncetriu na svoja oseanja i misli, ali ni na koji nain ne navode partnera u svojim belekama.

Trei korak: Potom oni zamene ono to su napisali i prouavaju ta je drugi o tome rekao.

etvrti korak: Oboje raspravljaju o problemu u svetlosti novih informacija otkrivenih u radu sa Igrom svesti.

Slian proces moe biti korien u reavanju konflikata u radnoj sredini.

IZOTRAVANJE KREATIVNOSTI I INTUICIJE - PRILAZ VIIM

SKRIVENIM SPOSOBNOSTIMA

U svakom od nas se nalaze ogromne rezerve znanja koje u obinom ivotu lee van domaaja, naroito ako koristimo uobiajene metode. To mogu biti matematika, logika ili bilo koja druga metoda pomou koje pokuavamo da dobijemo reenje problema iz privatnog ili poslovnog ivota. Znanje do koga ne moemo da dopremo ovim svakodnevnim metodama je obino nazvano intuicija, kreativnost, unutranje znanje ili skrivene sposobnosti. Svi mi imamo unutranja znanja i veina nas ih upotrebljava s vremena na vreme. Ipak, veliki broj ljudi veruje da se ona mogu otkriti samo sluajno, i to u vreme krize ili kada im poputa panja, a sami su nesvesni naina koji su za to upotrebili. Ne razmiljaju o tome da bi

sami mogli da razviju vetinu koja bi im obezbedila prilaz irokim rezervama znanja, kad god oni to poele.

Igra svesti je specifino orue, struktuisana metoda za voljno korienje i prilaz naem unutranjem znanju.

Metod je jednostavan.

Prvi korak: Nemojte da ponete rad sa Igrom svesti na uobiajen nain, odnosno ne postavljajte pitanje o nekom problemu. Umesto toga, kaite da biste eleli da doete do svega to znate o odreenom predmetu. Na primer, lekar koji je to hteo, rekao je sledee: elim da doem do svega to znam o povredama kime. (Jedan njegov pacijent je imao taj problem, a standardni tretman nije pomagao.)

Pravite beleke, ali ne idite u detalje. Detaljne ili dugake beleke podstiu na rad levu polovinu mozga, a to je upravo ono to hoemo da izbegnemo. Da bi nam desna modana hemisfera radila to vie, a da nam ipak ostane zapis o onome to radimo, pokuajte da nacrtate skice ili simbole svojih ideja ili ukratko pribeleite dva-tri reda, koja e vam kasnije posluiti kao podsetnik. Neki za ovo koriste snimanje kasetofonom - to ja podravam, jer snimanje glasa zahteva neto manje uea leve polovine mozga nego pisanje.

Drugi korak: Bacajte kockicu koliko god puta hoete, ali itajte samo tekstove, a ne i vodie - izvore, prepreke i reenja.

Trei korak: Posle svakog bacanje idite dublje od samog itanja. Pustite da vam se um, kako kae jedna osoba, uvija oko ideja. to vas ideja vie zaokuplja, vi, u stvari, dovodite svoje unutranje rezerve u centar panje.

etvrti korak: Pogledajte do kojih ste ideja doli. Videete da su neke primenljive na problem ili pitanje koje ste postavili, a neke druge nisu. Treba da vam je jasno da su ideje do kojih ste doli potekle iz vaih rezervi ili unutranjih znanja i daje rad sa Igrom svesti bio taj koji vas je doveo do toga da moete da odaberete i uzmete ono to vam je potrebno.

0 1

PSIHIKI RAD I IGRA SVESTI

Igra svesti moe biti upotrebljiva i u mentalnom radu, gde je korisna kako za poetnike, tako i za ostale. Sledea uputstva e biti od pomoi i jednima i drugima, mada preporuujem da poetnici prvo rade sa uglednim uiteljem.

Kada se priprema za ovakav rad, osoba se pre svega dovede do oputenog stanja uma. Za veinu ljudi to je mirno stanje u kome ne postoji unutranja buka ili meanje, a osoba je osloboena svih rastreenosti ili smuenosti vlastitih misli. Tehnike meditacije se obino uzimaju kao prvi korak. Ipak, mnogi imaju tekoe sa sreivanjem svojih misli u dovoljnoj meri za zapoinjanje fizike relaksacije neophodne za meditaciju. Igra svesti je ovde od neprocenjive vrednosti, jer obezbeuje svesnu podlogu za postizanje procesa do kojih osobe sa iskustvom dolaze nesvesno.

Prvi korak: Umesto opisivanja problema ili pitanja, ponite va rad sa Igrom svesti sledeom formulacijom: elim da znam ta treba da uradim da bih doao do smirenog i oputenog stanja uma.

Drugi korak: Bacite kockicu tri puta i dobiete tri teksta. Koristite uobiajeni, ve opisani proces rada sa Igrom svesti. Nemojte zapisivati odgovore ili bilo kakvo definisanje Najneposrednije akcije i Dalekosenih ciljeva.

Odloite Igru svesti i ostanite relaksirani leei ili sedei u udobnoj stolici ili se odmarajte u omiljenom yoga poloaju.

Trei korak: Dopustite sebi da budete svesni misli i oseanja koja vam naviru u vezi sa radom sa Igrom svesti. Ali dajte sebi i dozvolu da ne radite nita to se tie tih misli i oseanja, osim to ste ih zapazili i priznali.

Zamislite da leite na leima na nekom toplom i ugodnom mestu, moda na plai, ili na livadi, ili negde na planini -

tamo gde se oseate ugodno, ivahno, veselo, bezbedno i oputeno.

Zamislite misli i oseanja koja vam se vrzmaju po glavi kao ptice koje preleu iznad vas, ulaze vam u vidokrug, moda za trenutak krue, a onda odleu. Shvatate kako sve misli i oseanja imaju svoje vlastite ivote i ne postoji nita to bi trebalo da uradite u ovom trenutku da biste ih gajili, negovali ili sledili. Pustite ih da odu.

Udahnite duboko. Zadrite dah za trenutak. Polako izdahnite kroz nos. Uradite ovo tri do etiri puta i radei to, zapazite kako se vae telo oputa.

ETVRTO POGLAVLJE TUMAENJA

TEKSTOVI I VODII

1. TRADICIJA

2. PARADOKS

3. SMIRAJ

4. PROMENA

5. PROJEKCIJA

6. SAMOISPITIVANJE

7. SUKOB

8. DOGOVOR

9. KOMUNIKACIJA

10. LINA MO

11. STRPLJENJE

12. FLEKSIBILNOST

13. RAVNOTEA

14. KREATIVNOST

15. INTUICIJA

16. DUHOVNOST

17. AUTORITET

18. NEVINOST

19. TAMA

20. OLUJA

Vodi 1

IZVOR:

Strah od novog puta moe da sprei vas, ili nekog vama bliskog, da pronaete reenje sadanjeg problema. Upotrebite svoje znanje da biste odabrali prihvatljiv put u razvijanju novih mogunosti.

PREPREKA:

Odustanite od lane sigurnosti koju vam prua oseaj da se nalazite na pravom putu. U isto vreme, obratite panju na ono to su drugi pre vas uinili. Uite na tuim grekama.

REENJE:

Prouavajte prolo, i otkriete novo znanje. Mogunosti e postati jasne kada priznate tradiciju i prokrite nove puteve koji zaobilaze greke ve uinjene od strane drugih.

1 TRADICIJA

Tradicionalne vrednosti mogu se upranjavati ne iz navike ili zbog straha od promene, ve zato to zaista nude neto vredno. Meutim, strogo praenje tradicije u stvarima koje se tiu zakona, jezika ili drutvenog morala, mogu nas uiniti slepima za mogunosti koje bi vie odgovarale ili zadovoljavale. Potpuno odustajanje od tradicije bi moglo da izazove ponavljanje greaka, koje su drugi pre nas ve napravili.

2 PARADOKS

Kada nam je stalo do neega, otvoreni smo i za zadovoljstva i za patnje. Oni koji su se usudili da vole, moraju da podnesu rizik patnje ako voljenog izgube. Oni koji nastoje da dostignu materijalno bogatstvo, moraju da rizikuju i da ostanu bez njega. U znanju je uteha, ali sa tim znanjem dolazi i teret svesti. Slava s jedne strane znai uivanje u priznanju, a sa druge podrazumeva gubitak privatnosti. Ne postoji vano iskustvo koje nema i svoj paradoks. Isto tako, paradoks ne poznaje drutveno-ekonomske granice; on preovladuje i u uspehu i u neuspehu.

Vodi 2

IZVOR:

Do sadanjeg problema je dolo zato to ste pogreno protumaili paradoks. Napoeljan ishod, nastao kao posledica neke vae delatnosti, nije znak pogreno donesene odluke.

PREPREKA:

Prihvatite i pozitivne i negativne strane odluke ili radnje koju ste upravo obavili. Odustanite od neeg vrednog. Rizikujte da izgubite, iako mogu da vas pogode miljenja drugih. Ne postoji drugi nain da biste postigli va cilj.

REENJE:

Prestanite da merite razloge za i protiv. Do paradoksa e doi bez obzira na izbor koji uinite. Lina snaga dolazi sa prihvatanjem paradoksa i sa reenou da se dela.

3 SMIRAJ

Smiraj nastupa posle perioda intenzivne aktivnosti. Moe da se shvati kao odmaranje, dosaivanje, stvaranje napetosti, ili ak kao potitenost. Da se iskoristiti kao prilika za nadoknadu, ili se doivljava kao vreme liavanja, gubitaka i nagovetaja. Visoko produktivne osobe mogu da imaju oseaj gubitka, pa i straha, ili da imaju negativan odnos prema buduim periodima smiraja. On moe biti i cilj osobe koja trai dokolicu i uiva u njoj. Smiraj je osnovni ivotni ritam - kao pauza izmeu otkucaja srca. Nauite da gledate na njega kao na doline u prostranom krajoliku u kome se zauvek proteu brda i ume, autoputevi, pustinje i oblakoderi. Pred vama se prua neogranien izbor promena, kojima ete da prekinete period smiraja.

Vodi 3

IZVOR:

Verovatno se oseate kao da se nita ne pokree, kao da ne napredujete ka ostvarivanju za vas veoma vanog cilja. Problem nije u tome to ne napredujete - naprotiv, smiraj predstavlja zdrav deo vanog napredovanja.

PREPREKA:

Ovo je vreme da se ne radi nita. Prihvatite smiraj kao sastavni deo mnogo veeg ciklusa napretka. Shvatiete reenje svog sadanjeg problema tek kada odustanete od poriva da naete uzrok smiraja.

REENJE:

Reenje ovog problema e vam doi kada ga najmanje oekujete. Ne ulazite velike napore i ne budite toliko ustrajni da naete ono to traite. Treba da razumete da je smiraj sada koristan za vas.

0 1

4 PROMENA

Promena moe biti mala ili velika, nena ili korenita. Kada se zna da je ona neophodna, javljaju se jake emocije - od optimizma i bodrenja, do slutnji i gubitka energije. ak i promena ka boljem moe da izazove dubok oseaj gubitka, jer svaka, pa i pozitivna promena, obino zahteva odricanje od neeg poznatog i sigurnog. Strah od gubitka i naputanje poznatog koje moda i nije bilo najbolje, mogu biti tako veliki da obeshrabruju i spreavaju zdravu i neophodnu promenu. Data nam je mo da prihvatimo ili odbacimo oseanja koja nas teraju na promenu, ali ako to i uradimo, esto nas obuzima jo vee nezadovoljstvo.

Vodi 4

IZVOR:

U sadanjem trenutku snano pokuavate da prevladate veliki otpor prema promeni. Radi se o vaem, ili o otporu neke druge osobe. Uloili ste mnogo vremena i energije u promenu koja uskoro treba da se dogodi, zato obratite panju da ne pokvarite neto u zadnji as.

PREPREKA:

Mesta za promenu e biti ukoliko odustanete od neeg poznatog i sigurnog. Reenje sadanjeg problema e vam se ukazati kada shvatite da je strah od promene manje vaan od nezadovoljstva koje vas obuzima kada sve ostaje onako kako jeste.

REENJE:

Nezadovoljstvo koje sada oseate e proi kako budete naputali neto poznato, i kada budete dozvolili vanoj promeni da se desi. Razumite da ste i sami uestvovali, moda ne znajui, u donoenju ove promeme. To e vam viestruko koristiti.

5 PROJEKCIJA

Svako od nas sam stvara svoj svet. To ne znai da stvarni svet oko nas ne postoji, ve da stvarnost opaamo kroz dvostepeni proces. Prvo, prepoznajemo postojanje spoljanjeg sveta pomou utisaka koje nam prenose naa ula. Ti utisci sami po sebi nemaju nikakvu sadrinu ni znaenje. Drugo, dajemo znaenje ovim utiscima na osnovu onoga to znamo i oseamo u tom trenutku. Tako pravimo nae projekcije, tumaenja stvarnosti koja su vie ili manje tana, ali nikada nisu potpuno identina sa njom. Kada priznate i prihvatite injenicu da ivite u svetu vlastitih projekcija, poeete i da uivate u luksuzu jednostavnih stvari kao to su duhovitost, strpljenje i ljubav. Postaje oigledno da je vae miljenje najblie istini do koje moete da doete, a takva istina potvruju vanost vere i podrke samom sebi. Vae misli i dela su vozila koja vas nose ka uspehu.

Vodi 5

IZVOR:

Sadanji problem je nastao kao posledica razlike izmeu stvarnog sveta i projekcija raznih ljudi, ukljuujui i vas. Sukobljavajue take gledita otkrivaju prave identitete osoba povezanih sa problemom. Ne radi se o tome da treba pronai istinu, ve da treba bolje razumeti te ljude, tako to e se paljivo pogledati priroda njihovih projekcija.

PREPREKA:

Prestanite sa traenjem pravde, ili onoga to je ispravno. Pre svega shvatite problem ili pitanje kao nain za otkrivanje identiteta osoba povezanih sa tim pitanjem ili problemom, a tek onda kao pitanje pravde ili ispravnosti.

REENJE:

Usmerite svu panju na svoju projekciju, a ne na otkrivanje neke apsolutne istine o spoljnem svetu. Jedina vana istina koja treba da bude pronaena u tom problemu/pitanju je priroda vae projekcije. Ne postoji nita drugo.

6 SAMOISPITIVANJE

Svako od nas poseduje irok spektar informacija o svetu sakupljenih ne samo kroz kolovanje, ve i kroz neposredna iskustva, prie koje su nam priali, stvari o kojima smo matali i seanja koja genetski sobom nosimo. Vi imate vie podataka o samom sebi, nego to to moe ikada imati bilo ko drugi na ovom svetu. Kada se samoispitivanje razvija i napreduje, postajete strunjak za ono to je dobro za vas. Ovo je naroito vano kada se prave lini izbori, jer se jedino samoispitivanjem moe nainiti prilaz velikim skladitima znanja i samopoznavanja koje samo vi posedujete. Samoispitivanje je jedini put ka intuiciji.

Vodi 6

IZVOR:

Zapostavljali ste samoispitivanje. Izvlaili ste odgovore u vezi sa sadanjim problemom iz izvora van vas i niste shvatali da je znanje koje vam je potrebno lino i da ga vi ve posedujete.

PREPREKA:

Reenje e vam se ukazati kada prestanete da verujete da se odgovor koji traite moe nai u drugim ljudima. Vi ve imate znanje koje vam je potrebno.

REENJE:

Prepoznajte bogatstvo vaeg sopstvenog znanja, ukljuujui i formalno uenje, ali nemojte ostati samo na tome. Tragajte za novim oblicima samoispitivanja da biste otvorili nove puteve ka vaim dragocenim unutranjim sposobnostima.

7 SUKOB

Svi ljudski sukobi, isto kao i dostignua, poinju kao ideje. Ideje postaju stvarnost tek onda kada ljudi veruju u njih tako jako, da bi za njih rizikovali svoje fizike ili mentalne uitke. U potpunom predavanju ideji ili veri lei ogromna snaga, ali i potencijal za velike sukobe. to vie linog rizika preuzimate, to vie oseate otpor ili protivljenje. Ovo je naroito tano ako vam se protivi osoba ija je predanost nekoj ideji jaka kao to je i vaa. Ako znate da je druga osoba spremna da rizikuje koliko i vi, telo vas upozorava da se branite, kao da se radi o fizikom napadu. Nauite da su i te jake fizike reakcije dobra merila snage ili predanosti ideji ili veri.

Vodi 7

IZVOR:

Klonulost koju oseate u sadanjem sukobu pokazuje se kao fizika nelagodnost, ili ak kao bolest. Izvor ove nelagodnosti je vaa borba da ideju sprovedete u fiziki svet. Ispitajte svoju meru reenosti.

PREPREKA:

Reenje vaeg sadanjeg problema e doi ako privremeno potisnete svoju elju za dostizanjem harmonije. U opasnosti je vana ideja. Imajte hrabrosti kada se suoite sa sukobom i otvorie vam se vredno znanje o samom sebi.

REENJE:

Vebajui snagu da se suoite sa osobom koja vam se protivi, vi njega/nju dublje i bolje razumete. Ako se to ne desi, sukob e se zavriti razdvajanjem i poveae se potovanje i uvaavanje bitnih ljudskih razlika.

8 DOGOVOR

Do zadovoljavajuih reenja u vezi sa sukobom sa vanim saradnicima ili prijateljima, sada se dolazi samo kroz otvoreni razgovor i dogovor. Sukobi koji za posledicu imaju potkopavanje neijih elja i potreba od strane druge osobe, nikada se ne smiruju. Obe strane - ona koja vri potkopavanje, kao i ona koja trpi - moraju da podele odgovornost za neuspeh takvih reenja. Reenja koja e mnogo due trajati potuju sve osobe njima zahvaene, a da bi se do njih stiglo potrebno je puno strpljenja. Ovakve dogovore i sporazume je jednostavnije odrati i bez sumnje e od njih svi imati koristi.

Vodi 8

IZVOR:

Kompromisi doneseni u prolosti, bilo sluajno ili namerno, izvor su sadanjih strahova ili ogorenja. O tom kompromisu se mora ponovo razgovarati.

PREPREKA:

Prestanite da mislite kako jedna osoba treba da odustane od svojih elja i potreba da bi zadovoljila druge. U ovom problemu ne postoji siguran nain da se napravi razlika izmeu dobrog i loeg. Radite na jednakosti.

REENJE:

Izrazite svoje line elje i potrebe u vezi sa tim problemom, ali shvatite da vai dalekoseni interesi mogu da budu zadovoljeni jedino ako paljivo prouite potrebe i elje druge osobe koja sa problemom ima veze. Posvetite jednaku panju zajednikim interesima.

0 1

9 KOMUNIKACIJA

Izraavanje misli i oseanja doputa drugim ljudima da upoznaju nae tenje i oekivanja. Ove razmene mogu da imaju i pozitivne i negativne efekte. Na primer, uspean voa saoptava plan akcije, ali ne otkriva line sumnje u pogledu mogueg ishoda plana, jer te bi sumnje mogle da potkopaju nastojanja saradnika da delotvorno dovedu stvar do cilja. Isto tako, nagon da se uvek govori istina, moe da prikrije nameru da se ta istina upotrebi kao sredstvo za ranjavanje ljudi sa kojima komuniciramo.

Vodi 9

IZVOR:

Da biste doli do korena sadanjeg problema, usmerite se na svoje napore da saoptite drugoj osobi, ili osobama, vanu informaciju. Razlozi zbog kojih to inite nisu onakvi kakvi izgledaju na povrini.

PREPREKA:

Izvrite ponovnu procenu vae odluke o tome koliko ;ete malo ili mnogo saoptiti drugoj osobi o svojim mislima ili oseanjima.

REENJE:

Reenje vaeg problema e biti pronaeno u novom razumevanju odgovornosti, koje je povezano sa vaim saoptavanjem bitne infomacije drugoj osobi.

10 LINA MO

Lina mo je sposobnost samoupoznavanja i korienja linih prednosti i sredstava na nain koji vama, kao i drugima, donosi najvee dobitke. Radi se o moi da se upotrebi vae lino znanje, iskustvo i intuicija za stvaranje predmeta, odnosa sa ljudima, novih ideja, poslova, fizikih struktura i svih ostalih stvari koje predstavljaju va izraz. To je izvor vae snage u donoenju odluka koje e vam doneti korist i dobrobit, a ne samo odobravanje drugih. Oni najuspeniji veruju svojoj linoj moi, ali i shva-taju da se unutranje sposobnosti stalno obnavljaju obraanjem panje na ono to drugi imaju da ponude. Lina mo moe da se pretvori u samou i razoaranje ako je sluanje drugih zanemareno.

Vodi 10

IZVOR:

Sadanji problem jo jednom pokazuje vau elju da dospete do zadovoljavajue ravnotee izmeu vae line moi i meusobne zavisnosti sa drugim ljudima.

PREPREKA:

Vreme je da prestanete da verujete kako vaa mo poiva jedino u stvaranju saveza sa drugim osobama. Oni ne mogu da vam podare mo, ve samo vredne sadrine, i to tek onda kada opazite i potujete vae unutranje sposobnosti.

REENJE:

Prihvatite vae unutranje sposobnosti. Iskreno podrite ono to ste, u stvari, vi. Radei to, pravite dobru podlogu za sve prave i sigurne line moi. Posluajte ta drugi imaju da kau, ali nemojte misliti da je njihova mo vaa, i obrnuto.

11 STRPLJENJE

Strpljenje je osnov uspene i produktivne samodiscipline. Postii ete ono to elite, ne nametanjem volje u vezi sa nainom provoenja vremena, ve prihvatanjem svojih uverenja, strasti i posveivanjem nekom veem cilju. Da biste dostigli te ciljeve i planove, vi u sadanjem trenutku vrite izbore o nainu troenja vremena ili novca, rtvujui trenutna zadovoljstva radi ispunjenja vanijeg cilja. Kada ste uspostavili odgovarajuu ravnoteu, nema oseaja gubitka, jer radite u slubi vaih najhitnijih interesa. Na kraju, kada je cilj najzad postignut, strpljenje i ekanje e se ukloniti i ustupiti mesto uivanju u linom dostignuu.

Vodi 11

IZVOR:

Napetost koju sada oseate rezultat je toga to se pitate da li je ostvarenje veeg cilja isplativo i vredno vae rtve.

PREPREKA:

Da biste postigli svoj cilj, potrebno je paljivo i objektivno razmotriti kako trenutno koristite svoje unutranje sposobnosti. Uoite rtvovanja koja su se okonala gubitkom; ona koja su na bilo koji nain nezadovoljavajua, predstavljaju prepreke i treba ih promeniti.

REENJE:

Paljivo i predano osmotrite svoj cilj. Razmotrite mogunost uspeha i odluite da li je potrebno izvriti promenu u korienju vaih sposobnosti. Moda ete morati da smanjite, uveate ili na neki drugi nain promenite svoje obaveze.

12 FLEKSIBILNOST

Na sve nas utiu uverenja i oseanja koja su, u krajnjem sluaju, izvor linih motivacija. Ovo su temelji na kojima gradimo na ivot. Kada su nam misli i oseanja izazvani, ini se kao da nam je i sam ivot u opasnosti. Sposobnost putanja i oslobaanja od misli i oseanja koja rukovode naim ivotom, mogu otvoriti vrata novim znanjima i iskustvima. Vano je znati da, kada potiskujete svoje misli i oseanja na neko vreme, vi ih ne negirate zauvek; oni e se vratiti. Gledajte na to privremeno voljno odricanje od uverenja kao na lini izbor, koji pravi mesta za druge glasove i znanja i ostavlja im mogunost prodiranja. Mi se razvijamo primajui ono to drugi imaju da prue, ne gradei brane i ograde, koje ine ak i naa fizika tela neprilagodljivim.

Vodi 12

IZVOR:

Klju za razumevanje ovog problema nalazi se u tome to je jedna osoba previe prilagodljiva, dok se druga suvie kruto dri svoje take gledita. Jedna osoba preuzima odgovornost za drugu, pravei nape- tost i ogorenost koja nije vidljiva.

PREPREKA:

Privremeno zaboravite vana oseanja i vrsta lina ubedenja. Ovo odlaganje irom otvara vrata promeni, a ona je neophodana ukoliko elite da napredujete.

REENJE:

Nauite da potisnete svoja najdublja ubedenja i time omoguite prodor novim informacijama i razvoj novih odnosa. U isto vreme, napravite razliku izmeu vae prilagodljivosti i popustljivosti ka drugima.

13 RAVNOTEA

Nagon za odranjem ravnotee je po prirodi stalan i nepromenljiv. I promena je stalna, a dok se ona deava, moe doi do pogrenog utiska da je ravnotea izgubljena. U to vreme, borba za uspostavljanje ravnotee je vrlo tetna i moe dovesti do potpunog nereda. ivot se odvija po ciklusima, die se i pada, poboljava se i pogorava, pa se opet poboljava. Traganje oveka za ravnoteom je plemenito, ali esto postaje krajnje ruilako. Zbog toga, odustajanje od namere da se uspostavi ili povrati ravnotea, ponekad je i znak snage i mudrosti.

Vodi 13

IZVOR:

Dogaaji nisu ispali iz ravnotee. Pravi problem je u tome kako vi, ili neka druga osoba, gledate na to. Pogrean pristup dovodi do nepotrebne borbe radi sreivanja neega to ni ne zahteva sreivanje. Ovaj napor spreava neophodnu promenu.

PREPREKA:

Odustanite, ili pomozite drugome da odustane od borbe za odranje nekog starog sistema, navike ili uverenja. Verujte da e novostvorena promena svima doneti mnogo dobrobiti.

REENJE:

Reenje problema sa kojim se suoavate ne lei u obnavljanju ili pravljenju ravnotee, ve u doputanju promeni da se dogodi.

0 1

14 KREATIVNOST

Sposobnost rukovanja i upravljanja idejama, predmetima, materijalima, iskustvima i odnosima sa ljudima, osnov je uspenog i plodnog ivota. Takva kreativnost znai mon iskoriavanje vaih linih mogunosti. Ali, iako je krea tivnost obino pozitivna, moe biti i ruilaka, jer pomou nje se prave i izmiljaju problemi tamo gde ih pre nije bi lo.

Vodi 14

IZVOR:

Zapazite i pozitivne i negativne strane kreativnosti u vezi sa sadanjim problemom. Donosei ree-nje, moete pronai i da su problemi nepotrebno stvarani.

PREPREKA:

Neto to ste nekada stvorili i to je sluilo u korisne svrhe, sada radi protiv vas. Prekinite vezanost za tu prolu tvorevinu i reenje e vam se samo ukazati.

REENJE:

Paljivo osmotrite neto to ste sami uradili, a nekada je imalo vano mesto u vaem ivotu; sada je to sredite problema. Oslobodite se toga i krenite napred.

15 INTUICIJA

Intuicija je znanje koje svako od nas nosi u sebi, ali toga nismo potpuno svesni. esto ona dolazi iz razliitih izvora od knjiga, profesora, saradnika, raznih autoriteta, itd. Takvo znanje moe da se pokae mnogo vrednijim od znanja koje nude takozvani strunjaci i znalci. Intuicija je delom uroena, a delom je sriemo putem iskustava. Od nje najvie zavisimo i najvaniji je izvor znanja kome moemo da se obratimo pri biranju poslovne karijere, partnera, mesta gde emo iveti i tome slino. Biti veoma intuitivan podrazumeva da smo u dodiru sa naim najdubljim uverenjima i da smo u mogunosti da se lako i brzo okrenemo svojim linim sposobnostima.

Vodi 15

IZVOR:

U vezi sa problemom sa kojim se sada sukobljavate, odvija se borba u vama izmeu verovanja svojoj intuiciji i okretanja ka strunjacima ili drugim autoritetima. To je