1

Pregled

Milinda Pañha je, sa dobrim razlogom, čuveno delo budističke literature verovatno

sastavljeno u prvom veku p.n.e.. Ono predstavlja budističku doktrinu u veoma privlačnoj

i pamtljivoj formi dijaloga baktrijskog kralja Milinde koji igra 'đavoljeg advokata' i

budističkog mudraca, Nāgasene. Pokrivene teme uključuju većinu onih pitanja koje

obično postavljaju zapadnjaci kao što su ''Ako ne postoji duša, šta je to što se ponovo

rađa?'' i ''Ako ne postoji duša, ko se tebi sada obraća?''

Ova skraćena verzija pruža jezgrovito izlaganje ovog remek-dela budističke literature.

Uvod ocrtava istorijsku pozadinu spram koje su se odvijali dijalozi, ukazujući na susret dve

velike kulture, kulture drevne Grčke i budizma doline Inda koji je zaostavština velikog cara

Ašoke. Postoji nada da će adekvatne reference, rečnik manje poznatih termina i lista pali

citata pružiti čitaocima podsticaj da i dalje čitaju prevode pali tekstova.

2

Bhikkhu Pesala

Bhikkhu Pesala je engleski monah kojeg je 1979. god. zaredio Prečasni Mahāsī Sayādaw iz

Burme dok je Prečasni bio na misiji u Ujedinjenom Kraljevstvu kako bi podučavao o

Vipassanā meditaciji.

Bhikkhu Pesala je posetio Burmu četiri puta kako bi se obučio u Vipassana metodu Mahāsī

Sayādawa.

Po povratku u Ujedinjeno Kraljevstvo 1985. god. blisko je sarađivao sa Prečasnim

Hammalawom Saddhātissom, pomažući mu da pripremi nekoliko izdanja među kojima su:

'Priručnik za budistu',

'Abhidhammatthāvibhāvinītīkā',

'Pali književnost jugoistočne Azije'

i 'Gledišta budizma'.

1995. god. Bhikhhu Pesala osnovao je Udruženje za meditaciju uvida kako bi promovisao

učenje i metod meditacije Prečasnog Māhāsī Sayādawa. Ovo udruženje održava

povlačenja i objavljuje literaturu o meditaciji uvida. Za informacije o izdanjima ili

povlačenjima Udruženja (u Ujedinjenom Kraljevstvu) molimo da pišete na:

Association for Insight Meditation

3 Clifton Way

Alperton

Middlesex HA0 4PQ

United Kingdom

3

Predgovor

napisao pokojni Prečasni dr. Hammalawa Saddhātissa

Milinda Pañha je knjiga na pali jeziku koja je napisana oko prvog veka p.n.e.. Kralj Milinda,

baktrijski kralj koji je vladao severoistokom Indije, susreo se sa učenim monahom po

imenu Nāgasena i postavio mu brojna pitanja o filozofiji, psihologiji i budističkoj etici.

Pretpostavljam da se ova debata odvijala na baktrijskom grčkom ali da je kasnije

prevedena na pali i sanskrit.

Ova dobro poznata knjiga na pali jeziku po imenu Milinda Pañha ili Pitanja kralja Milinde

dva puta je prevođena na engleski: 1890. i 1969. god.. Oba prevoda su književna i, na

mnogim mestima, doslovna; otud su uglavnom bili ograničeni na sholare. Međutim, ovaj

sadašnji nije doslovna već slobodna interpretacija, skraćena verzija namenjena čitaocu

koji se radije odlučuje da pođe prečicom nego dužim putem, uprkos tome što duži put

može biti veoma lep.

Okosnica ostaje ista kao i u originalu ali u mnogim slučajevima smanjen je broj poređenja

upotrebljenih kako bi se nešto istaklo.

Autor, bhikkhu Pesala, budistički je monah koji se obučavao u Burmi i Tajlandu kome je

poznavanje pali jezika omogućilo da proveri oblasti dvosmislenog prevoda kako bi

sastavio ovaj sažet i čitljiv rad na elegantnom, modernom engleskom, dok mu je

poznavanje budizma omogućilo da razjasni neke nerazgovetne ideje.

Ova knjiga će sigurno poslužiti svojoj svrsi nekomplikovanim izlaganjem originalnog dela.

4

Reč urednika

Započeo sam rad na prvom izdanju ''Rasprava kralja Milinde'' 1988. god. na podstrek

Prečasnog dr. Hammalawe Saddhātise. Jedan od pristalica Sri Lanke, Indrajit

Samaranayake, dao mi je ključeve svoje kuće i prekucavao sam prvi nacrt na njegovom

računaru dok su on i njegova supruga bili na poslu. 1990. god. odštampao sam prvo

izdanje u mekom povezu u 500 primeraka za slobodnu distribuciju.

Motilal Banarsidass ponovo su odštampali prvo izdanje u tvrdom povezu 1991. god., a

1998. god. odštampali su prerađeno izdanje. Moja izvorna namera skraćivanja prevoda

Rhysa Davidsa bila je da učinim da ovo važno delo budističke literature postane dostupno

što većem broju ljudi ali ono još uvek nije rasprostranjeno. Stoga sam kreirao džepno

izdanje koje je objavilo Udruženje za meditaciju uvida.

Milinda Pañha je idealno namenjena ljudima koji su se obrazovali na Zapadu. Na ovim

stranicama nalaze se odgovori na većinu pitanja koja mi postavljaju skeptični zapadnjaci.

Sam Buddha je u Govoru upućenom Kālāmama preporučivao metod racionalnog

ispitivanja. Međutim, trebalo bi ostati otvorenog uma. Istina je skrivena od

neprosvetljenih umova: da bi se postigao uvid i ispravno razumevanje potrebno je da

praktikujemo meditaciju uvida koja je jedini način postizanja oslobođenja od ciklusa

patnje.

Bhikkhu Pesala

Aprila, 2001. Godine

5

Posveta

To što sam uopšte uspeo da dovršim ovo delo dugujem posvećenosti pali sholara poput

profesora T.W. Rhysa Davidsa i gospođice I.B. Horner koji su prevođenjem pali tekstova

na engleski učinili veliku uslugu svim budistima i zapravo svima koji imaju istinskih

religijskih težnji. Kao što su veliki inženjeri i arhitekte Viktorijanskog doba izgradili velike

železnice, kanale i mostove tako da sve ono što nam preostaje da učinimo je da

otputujemo na naše destinacije ili da povremeno nešto modernizujemo, tako je i ovaj moj

rad modernizacioni, uz želju da čitaoci današnjice mogu lakše steći znanje o budizmu i

naučiti da cene duhovno nasleđe koje su nam ostavili Buddha i njegovi sledbenici.

Kakvu god zaslugu da pribavim svojim naporima delim je sa svim onim sholarima koji su

posvetili svoje živote širenju znanja o Buddhinim učenjima.

Neka uz pomoć ove zasluge dobijem moć da promenim one stvari koje bi trebalo da se

promene, strpljenje da tolerišem one stvari koje se ne mogu promeniti i povrh svega

mudrost da poznam razliku.

Bhikkhu Pesala

Novembra, 2000. godine

6

Skraćenice

Pali tekst Prevod

A. Aṅguttara Nikāya Postupna kazivanja

*A. Komentar na*

Ap. Apadāna

Asl. Atthasālinī Izlagač

B.D. Knjiga discipline

Budv. Buddhavaṃsa Hronika Buddha

Cp. Cariyāpitaka Košara ponašanja

D. Dīgha Nikāya Buddhini dijalozi

Dhp. Dhammapada Dhammapada

Dhs. Dhammasaṅgani Psihološka etika budizma

Dial. Buddhini dijalozi

DPPN Rečnik vlastitih imena pali jezika

GS. Postupna kazivanja

Iti. Itivuttaka Priručnik mistika

Ja. Jātaka Jātaka

KS. Srodna kazivanja

Ku. Khuddaka Nikāya

Kvu. Kathāvatthu Predmeti razgovora

M. Majihima Nikāya Kazivanja srednje dužine

Mhvs. Mahāvaṃsa Hronika Cejlona

Miln. Milinda Pañha Pitanja kralja Milinde (R.D.)

Milindina pitanja (Horner)

MilnT. Milinda Tika

MLS. Kazivanja srednje dužine

MQ. Milindina pitanja

PED. Pali-engleski rečnik

Ppn. Staza pročišćenja

7

PTS. Društvo za pali tekstove

Pts. Patisambhidāmagga Put razlikovanja

Pts. Contr. Predmeti razgovora

Pug. Puggalapaññatti Određivanje tipova ljudi

QKM. Pitanja kralja Milinde

S. Saṃyutta Nikāya Srodna kazivanja

Sn. Sutta Nipāta Skup govora

Sta. Sutta Govor

Thag. Theragāthā Pesme prosjaka

Thig. Therīgāthā Pesme prosjakinja

Ud. Udāna Stihovi poleta

Vbh. Vibhaṅga Knjiga analiza

Vin. Vinayapitaka Knjiga discipline

Vism. Visuddhimagga Staza pročišćenja

Vv. Vimānavatthu Priče o nebeskim boravištima

8

Uvod

Milinda Pañha je drevna i veoma poštovana budistička knjiga; zapravo se o njoj ima tako

visoko mišljenje da su je Burmanci uvrstili u pali kanon. U pali knjizi navodi se da su se

razgovori između kralja Milinde i Nāgasene održali pet stotina godina nakon parinibbāne

Buddhe. Gospodin T.W. Rhys Davids, najumešniji prevodilac pali tekstova, ima veoma

visoko mišljenje o Milinda Pañhi. Rekao je, ''Usuđujem se da mislim da je 'Pitanja kralja

Milinde' nesumnjivo remek-delo indijske proze i, s književne tačke gledišta, zapravo

najbolja knjiga te vrste koja je nastala u nekoj zemlji.''1

Stil Milinda Pañhe umnogome liči na platonski dijalog u kojem Nāgasena igra ulogu

Sokrata i zdravim rezonovanjem i prikladnim poređenjima pridobija kralja Milindu za

budističku tačku gledišta. Autor nije poznat ali je skoro sigurno da je živeo na dalekom

severozapadu Indije ili u Pandžabu pošto ne pominje nijedno mesto u unutrašnjosti Indije

južno od Ganga.2 Ovome u prilog ide ono što se definitivno zna o kralju Menandru I Soteru,

baktrijskom kralju koji se poistovećuje sa Milindom.

Mnogo više se zna o kralju Menandru I Soteru. Mnoge kovanice s njegovim likom

pronađene su širom severne Indije, na zapadu do Kabula, na istoku do Mature a na severu

do Kašmira. Na njima je nekad portret mladog a nekad vrlo starog čoveka. Plutarh kaže,

''Menandar I Soter bio je kralj zapažen po pravednosti koji je uživao toliku popularnost

među svojim podanicima da su se, nakon što je umro u svom taboru, različiti gradovi

otimali o to kome će pripasti njegov pepeo. Spor su rešili predstavnici tih gradova složivši

se da podele relikvije a da onda podignu odvojene spomenike u sećanje na njega''.

Nedavne publikacije o blagu Mir Zakaha potvrđuju vladavinu Menandra I Sotera u Gazniju

i susednim oblastima doline reke Kabul na severu (među tim blagom ima 521 kovanica sa

likom kralja Menandra I Sotera). Otkriće atičke tetradrahme sa likom Menandra I Sotera

umiruje spekulacije; sigurno je vladao regijom Kabula. Na severu je

1 – T.W. Rhys Davids, QKM uvod.

2 – A. K. Narain, Indo-Grci.

9

zauzimao Hazaru i dolinu reke Swat.3 Otud je Menandar I Soter jedan od najvažnijih grčkih

kraljeva koji su u Baktriji nastavili vladavinu koju je uspostavio Aleksandar Veliki.

Verovatno je vladao od oko 150 god. p.n.e. do 110 god. p.n.e. (stoga određivanje perioda

njegovih razgovora nije više od 400 godina nakon parinibbāne Buddhe). Strabo uzgred

skreće pažnju na izuzetan način na koji se kraljevstvo Baktrije širilo van svojih prvobitnih

granica i usput spominje da su za to uglavnom bili odgovorni kraljevi Demetrije I i

Menandar I Soter... Ali je Menandar I Soter ostavio mnogo dublji trag na indijsku tradiciju

od Demetrija I.4

Menandar I Soter je aneksirao deltu Inda, poluostrvo Surastra (Katijavar), zauzeo Maturu

na reci Jamuni, opkolio Madyamiku (Nagari blizu Chittora) i Saketam u južnom Oudhu i

ugrozio prestonicu, Pāṭaliputtu; ali invazija je odbijena i Menandar I Soter je bio primoran

da se vrati u svoju zemlju.5 Kako su Baktrijci kasnije postali budisti ne može se mnogo

sumnjati u to da je kralj Menandar I Soter uistinu kralj Milinda koji se pominje u knjizi.

Međutim, konverzacije mogu biti samo književni izum koji je autor upotrebio da bi tekst

dobio na zanimljivosti. Njegov primarni cilj jeste da razjasni doktrinu budizma i opovrgne

neispravna gledišta koja su širili različiti protivnici budizma.

Uvodna priča Milinda Pañhe koja se tiče vaspitavanja Nāgasene skoro je istovetna sa

pričom o mladom Moggaliputti Tissi koja je navedena u Mahāvaṃsi, Hronikama Cejlona.

Moggaliputta Tissa Thera živeo je oko stotinu godina pre Menandra I Sotera i pominje se

dvaput u tekstu (Miln. str. 3, 71) tako da je od ove dve priča o Moggaliputti verovatno

starija. Međutim, Mahāvaṃsu je mnogo kasnije napisao Mahānāma, početkom šestog

veka p.n.e. tako da je Mahānāma mogao pozajmiti ovu priču iz Milinda Pañhe koja je tada

bila poštovana knjiga koju je uredio Buddhaghosa. (U Milinda-ṭiki, komentaru na Milinda

Pañhu, navodi se da je nekoliko stihova prologa i završetka Milinda Pañhe sastavio

Buddhaghosa).

Iz navodne konverzacije Milinde i Pūraṇe Kassape, Makkhali Gosale i ostalih asketa6

3 - A. K. Narain, Indo-Grci.

4 – Kembridž Istorija Indije, tom I, str. 446.

5 – V. A. Smith, Rana istorija Indije.

6 – Iako se ovaj navodni razgovor nalazi u izvornom tekstu, ne dodaje ništa suštinsko dijalozima i nije

mogao da se odigra te sam ga izostavio.

10

očito je da je ovu uvodnu priču izmislio autor pošto su ove askete bile Buddhini

savremenici. Ova priča je zasnovana na Samañña Phala Sutti iz Dīgha Nikāye. Jedan detalj

u kojem se razlikuju zavređuje pažnju: u Samañña Phala Sutti7 princ Ajāsattu odlazi da vidi

Buddhu ali nije u stanju da ga prepozna, dok u uvodu Milinda Pañhe kralj Milinda kaže o

Nāgaseni, ‘’Nema potrebe da mi ukazuješ na njega’’, pokazujući na ovaj način veliku

superiornost u odnosu na princa Ajāsattua.

Uspon Magadha kraljevstva

U Mahāparinibbāna Sutti, Buddha predviđa da će grad Pāṭaliputta, osnovan neposredno

pred njegovu smrt, postati veliki grad, ‘’Ānanda, među varošima i gradovima koji su

središta okupljanja i trgovine ljudi arijske rase, ova nova varoš postaće najveći grad po

imenu Pāṭaliputta, mesto u kojem se roba istovaruje, prodaje i razdeljuje ali biće u

opasnosti od poplava, požara i unutrašnjih razdora’’.8 Magadha kraljevstvo, čija je

Pāṭaliputta (današnja Patna) bila prestonica, postepeno je postalo najmoćnije u celoj

Indiji.

Sredinom četvrtog veka p.n.e. šudra po imenu Mahāpadma Nanda uzurpirao je presto

Magadha kraljevstva i postao vladar kraljevstva koje se protezalo od reke Bramaputre na

istoku do reke Beas na zapadu; ali izvan Beasa bilo je nekoliko manjih kraljevstava.

Tokom ovog perioda, Aleksandar Veliki je pokorio Persiju i prešao preko Hindukuša u

Baktriju (severni Avganistan). Trebalo mu je dve godine da potčini ove negostoljubive

regije ali je tokom ovoga osnovao nekoliko gradova koji su zadirali na sever sve do

Samarkanda i Leninabada (sadašnjeg Hučanda). Još jedan grad je identifikovan kod

Čarikata (severno od Kabula). Slušajući o reci Ind ponovo je prešao Hindukuš 327. godine

p.n.e. i nastavio istočno do Taksile (Takkasīla) ali kada je stigao do reke Dželam naišao je

na Paurava radžu koji je imao ratne slonove. Čak ni makedonski veterani nisu bili u stanju

da nastave protiv takvog protivnika, tako da je Aleksandar bio prinuđen da se povuče niz

Ind i odatle nazad preko Persije, gde je umro u Vavilonu 323. godine p.n.e.. Pa ipak,

ostavio je za sobom temelje Baktrijskog kraljevstva i premerio reke Dželam i Ind.

7 – D. i. 50.

8 – D. ii. 87, 88.

11

Nakon smrti Aleksandra, Čandragupta Maurija, osnivač Maurijske dinastije, uspeo je da

istera grčke garnizone iz doline Inda. 321. godine p.n.e. porazio je Nandu i postao vladar

Magadha kraljevstva iz prestonice u Pāṭaliputti. Aleksandrov naslednik, Seleuk I Nikator,

poveo je ekspediciju protiv Indijaca 311. godine p.n.e. u nadi da će povratiti Pandžab.

Međutim, suprotstavio mu se snažni Čandragupta Maurija. Stoga je, do 304. godine p.n.e.,

Seleuk I Nikator rado sklopio s njim sporazum, dajući svoju kćer u brak i ustupio velike

oblasti onoga što danas obuhvataju Beludžistan i Avganistan u zamenu za 500 ratnih

slonova. Seleuk I Nikator je poslao svog izaslanika Megastena u Pāṭaliputtu i iz onoga što

je ostalo od njegovih zapisa znamo nešto o veličini tamošnje vojske i snage utvrđenja.

Čandragupta Maurija vladao je 24 godine a njegov sin Bindusāra, o kojem znamo veoma

malo, vladao je 28 godina sve do svoje smrti 269. godine p.n.e..

U vreme Bindusārine smrti njegov stariji sin bio je namesnik u Takkasīli a njegov mlađi sin,

Ašoka, bio je namesnik na jugu. Ašoka se sa svojim bratom borio za pravo nasleđivanja

prestola, i kada mu je brat ubijen u borbi, Ašoka je postao vladar ogromnog carstva od

Bengala do Avganistana. Međutim, i dalje nije bio zadovoljan i tek u devetoj godini

vladavine, nakon krvavog osvajanja Kaliṅga kraljevstva (Odiša) odustao je od ratovanja i

postao posvećeni sledbenik budizma. Car Ašoka je poslao monaške misije u granične

oblasti svog velikog carstva. Natpisi iz doba Ašoke na grčkom i aramejskom pronađeni su

u dolini reke Kabul, a na drugim mestima u natpisima iz njegovog doba navodi se da

pokoravao Dhammom u Egiptu, Siriji, Makedoniji, Grčkoj, Kipru, Baktriji, Kašmiru,

Gandhāri itd.. U Mahāvaṃsi se navodi da su se misionari slali u Kašmir, Gandhāru,

Baktriju, Himalaje, Sindh (Gudžarat), a natpisi na kovčezima relikvija koji su pronađeni u

stūpama kod sela Sanči beleže uspeh misija poslatih na Himalaje. Nažalost, zapisi iz druge

stūpe su vandalizovani ali možemo biti sigurni da su misije koje su poslate u Kašmir i

Gandhāru bile uspešne pošto je čak i u Buddhino vreme Takkasīla bila čuveni centar

obrazovanja. U Mahāvaṃsi je takođe zabeleženo da su u vreme posvećivanja Velike stūpe

157. godine p.n.e. monasi dolazili iz Alasande (Čarik) u Yoni (Baktrija).

Uspon Baktrijskog kraljevstva

Nakon smrti Ašoke 227. godine p.n.e. Maurijsko carstvo je počelo da se raspada. Carstvo

koje je osnovao Seleuk I Nikator već se pobunilo 250. godine p.n.e. pod upraviteljem

Diodotom I Soterom, i nastavilo je da raste pod njegovim naslednicima Diodotom II i

12

Eutidemom I. Početkom drugog veka p.n.e. grčki vladari novog kraljevstva Baktrije prešli

su Hindukuš i počeli da napadaju Indiju sa severozapada. Od grčkih kraljeva koji su vladali

na jugu do Hindukuša, izgleda da je prvi bio Apolodot I Soter. On se dvaput pominje u vezi

sa Menandrom I Soterom. Njihova vlast protezala se na jugozapadu do Ariane (južni

Avganistan) a na jugu do doline Inda.

Kao što je već pomenuto, Menandar I Soter je sigurno vladao dolinama Kabula i Swata i u

nekom trenutku je takođe aneksirao dolinu Inda. Sāgala, grad koji se pominje u Milinda

Pañhi kao mesto u kojem su se se odvili dijalozi, bio je drevni grad ljudi kraljevstva Madras

koji su došli u ovu regiju oko šestog veka p.n.e.. To je sada grad Sialkot koji se nalazi

između reka Čenab i Ravi, blizu granice sa Kašmirom. U Miln. strana 83 (pogledati Pitanje

5, Poglavlje 7) pominje se da je Kašmir udaljen 12 yojana (oko 135 kilometara) a da je

Milindino rodno mesto na ostrvu Alasanda udaljeno 200 yojana. Aleksandar je tokom

svojih pohoda osnovao mnogo gradova od kojih nekoliko mogu biti rodno mesto

Menandra I Sotera. A.K. Narain je predložio grad osnovan kod Čarikara ali se nalazi na

znatno manjoj udaljenosti od 200 yojana (oko 2253 kilometra) pri uobičajenom

proračunu. Možda to može biti Aleksandrija Eshata kod Hučanda ili jedna od zapadnijih

Aleksandrija?

Međutim, iz dostupnih dokaza možemo da prihvatimo kao istinito da je Menandar I Soter

rođen u Baktriji, odrastao u Ariani (dolina Kabula) i da je tokom prvih godina svoje

vladavine proširio očevo kraljevstvo do doline Inda i dalje, verovatno kasnije

uspostavljajući prestonicu u Sāgali. Za razliku od Baktrije, na koju je pretežno uticala grčka

kultura, ove nove oblasti su već bile budističke. Menandar I Soter je dakle bio upućen u

grčku tradiciju ali je imao neposrednog dodira sa budizmom i nesumnjivo je često sretao

monahe koji su živeli u njegovom kraljevstvu. Pa ipak, zaista se čini slabo verovatnim da

bi njegovo poznavanje doktrine bilo dovoljno da se upusti u dijaloge nalik onima koji su

zabeleženi u Milinda Pañhi pošto se prikazuje da je Milinda poprilično poznavao tekstove.

Mišljenja sam da je autor u najboljem slučaju nakratko upoznao Menandra I Sotera,

najverovatnije zasnovavši svoj rad na usmenom predanju dijaloga i da je upotrebio

vlastito duboko poznavanje tekstova kako bi proširio dijaloge u duži rad koji sada imamo.

Možda je upotrebio dijaloge kao izum kojim svojoj raspravi daje na zanimljivosti i kako bi

udovoljio grčkom kralju načinivši ga jednim od glavnih likova.

Ova hipoteza donekle je podržana postojanjem kineskih prevoda koji se sastoje samo od

13

prva tri odeljka. Oni su skoro istovetni sa pali tekstom u pogledu postavljenih pitanja ali

se razlikuju u uvodnoj priči koja niti u jednom slučaju ne izgleda autentično.

Poređenje sa kineskim tekstom

Kao što je V. Trenchner istakao kada je transkribovao pali tekst 1860ih, možemo biti

sigurni da je izvorna Milinda Pañha bila na sanskritu jer počinje rečima ''Taṃ yathā

nusuyatā'' (ovako je predato) pre nego pali formulom ''Evaṃ me sutaṃ'' (ovako sam čuo).

Prisustvo kineskih prevoda ovog teksta ovo potvrđuje; iako očito potiču iz istog izvora,

pokazuju nekoliko primetnih razlika:9

1. Kineske verzije koreliraju sa prva tri odeljka pali verzije, što sugeriše da su ostala

četiri odeljka (Dileme, Pitanje rešeno zaključivanjem, Asketske prakse i Poređenja)

kasnije pridodata.

2. Kineski tekst, Nāgasena-bhikshūsutrā, dobija ime po monahu. Pali tekst, Milinda

Pañha, dobija ime po kralju.

3. Pali tekst ima dodatnih dvanaest pitanja.

4. Priče o ranijim životima Nāgasene i Milinde se razlikuju.

5. Abhidhamma se ne pominje u kineskom tekstu. U pali tekstu se često pominje.

6. Povodom vrlo dobro poznate klasifikacije Bodhipakkhiya Dhamma kineski

prevodilac je odlutao u pogledu nekoliko pojmova, što ukazuje na to da nije bio

upoznat sa pali tekstovima.

7. U pali tekstu navodi se da životinje rezonuju ali da nemaju mudrosti; u kineskom

tekstu se navodi da imaju mudrosti ali da su im srca drugačija.

Iako postoji dosta manjih razlika između ova dva teksta, bliska korelacija među

poređenjima koja su upotrebljena radi ilustrovanja definisanih pojmova i redosleda

pitanja ne ostavlja nam sumnju u to da su oba teksta prevodi nekog starijeg dela

(verovatno napisanog na sanskritu). Međutim, trebalo bi da budemo obazrivi pri

donošenju zaključaka u pogledu toga koji je od ova dva teksta autentičniji. Bhikkhu Thich

Mihn Chau, u svojim naporima da dokaže veću drevnost originala na kome se zasniva

kineski prevod, smešta ga vremenski odmah nakon Buddhine smrti navodeći odsustvo

9 – Za detaljnije i temeljnije poređenje pogledati Milindha Pañha i Nāgasenabhikshusūtra (Komparativna

studija) od bhikkhua Thich Mihn Chaua.

14

klasifikacije tekstova u Vinaya Piṭaki, Sutta Piṭaki, Abhidhamma Piṭaki i Nikāyama, koje su

bile dobro definisane tek na Trećem saboru. Ipak, Menandar I Soter rodio se tek 100

godina nakon zasedanja ovog sabora. Očito je da je 'original' nastao ne posle prvog veka

p.n.e. i nastupio je dug jaz dok se prevodi nisu pojavili oko 400. godine n.e. što je bilo

sasvim dovoljno vremena da nastanu brojne dopune, prepravke, izostavljanja ili ispušteni

delovi teksta.

Iz gorepomenutih razloga i zato što su se razgovori u Milinda Pañhi odigrali oko 500 godina

nakon Buddhine smrti dok je Menandar I Soter živeo najmanje stotinu godina pre nego

što su se odigrali, najizglednije je da je Milinda Pañha sastavljena neko vreme nakon smrti

Menandra I Sotera, verovatno zasnovana na usmenom predanju o stvarnim razgovorima

koji su se odvili između Menandra I Sotera i jednog ili nekoliko monaha.

Naslednici Menandra I Sotera, kraljica Agatokleja i Strato I Soter, nastavili su da vladaju

još najmanje 40 godina nakon njegove smrti ali za života su videli pomaljanje nove

dinastije u zapadnoj Indiji, dinastije Saka (Skita) i Yueh-Chih u srednjoj Aziji i era Grčko-

baktrijskog Kraljevstva bila je okončana.

Uređenje pali knjige

U epilogu se navodi da je knjiga podeljena na 6 delova i 22 poglavlja koja sadrže 262

pitanja; 42 pitanja nisu preneta što ukupno čini 304 pitanja ali je teško razumeti kako je

ovo izračunato. Postoje brojne nesaglasnosti između dostupnih različitih tekstova što je i

za očekivati kod ovako starog dela. Sada preostaje samo 237 pitanja.

Da bih olakšao upućivanje na izvorni tekst pratio sam isti niz kao i u pali tekstu u

numerisanju pitanja i poglavlja osim što sam zgusnuo poslednjih sedam poglavlja u

poglavlje osamnaest.

U ovom izdanju Milinda Pañhe, iako sam pratio uređenje pali teksta, izostavio sam veliki

broj poređenja i zgusnuo duge, premda često vrlo izražajne odlomke (a da nisam, nadam

se, pokvario lepotu originalnog dela) kako bih učinio knjigu prihvatljivo jezgrovitom i

samim tim dopadljivijom zauzetom zapadnjačkom čitaocu. Ovo je skraćeno izdanje, ne

prevod, stoga sam mestimično kombinovao dva odvojena pasusa u jedan zarad kratkoće

ali sam nastojao da ostanem veran nameri izvornog autora a to je razjašnjavanje

Buddhinog učenja i rasvetljavanje nekih opštih zabluda u koje se može upasti.

15

Reference u fusnotama ukazuju na brojeve stranica pali tekstova Udruženja za pali

tekstove. U korelirajućim prevodima ovi brojevi stranica dati su u uglastim zagradama pri

vrhu svake leve stranice ili, u slučaju knjiga Vinaye i Jātake, u glavnom tekstu.

Kako bih pomogao onima koji žele da znaju pali reč od koje potiče prevod (koja se ponekad

razlikuje od reči kojom se služe Rhys Davids ili gospođica Horner) uz reference na

engleskom sam uključio pali reči u indeksu.

16

Prolog

Milinda je bio kralj u gradu Sāgala. Dobro je poznavao umetnosti i nauke i bio je sklon

propitivanju. Bio je vešt u raspravljanju i niko nije mogao da razreši njegove sumnje o

religijskim temama. Iako je iznosio pitanja pred čuvene učitelje, niko nije mogao da mu

pruži zadovoljavajući odgovor.

Assagutta, jedan od mnogih arahanata koji su živeli na Himalajima, saznao je za kraljeve

sumnje pomoću natprirodnih moći. Stoga je sazvao sabor kako bi upitao da li ima ikoga

ko bi mogao dati odgovore kralju. Niko nije odgovorio, te se sabor uzneo u raj trideset

trojice i zatražilo od boga Mahāsene da se rodi kao čovek kako bi zaštitio religiju. Jedan

od monaha, Rohaṇa, pristao je da ode u Kajangalàu gde se Mahā-sena ponovo rodio i

sačeka ga da odraste. Dečakov otac, braman Sonuttara, dao je da mu se sin uputi u tri

Vede ali je dečak Nāgasena izjavio:

‘’Prazne su ove tri Vede i poput pleve.

Nema u njima niti stvarnosti

niti vrednosti niti suštinske istine.’’

Uvidevši da je dečak spreman, Rohaṇa se pojavi i roditelji dadoše saglasnost da im sin

postane iskušenik. Tako je Nāgasena počeo sa izučavanjem Abhidhamme. Kad je stekao

savršeno poznavanje sedam knjiga Abhidhamme, Nāgasena je primljen u Red monaha i

Rohana ga je poslao u isposničku ćeliju Vattaniya da uči sa Assaguttom. Dok je tamo

provodio sezonu kiše, od njega je zatraženo da održi propoved pobožnoj ženi koja je

podržavala Assaguttu. Kao rezultat ove propovedi i žena i Nāgasena postigoše Oko

Dhamme, znanje da šta god ima početak ima neodvojivi kvalitet umiranja. Assagutta je

potom poslao Nāgasenu kod Dhammarakkhite u parku Ašoka u Pāṭaliputti gde je za tri

meseca usavršio poznavanje ostatka Tipiṭake. Dhammarakkhita je opomenuo svog

učenika da se ne zadovoljava pukim knjiškim znanjem i te iste noći marljivi učenik

Nāgasena postigao je arahantstvo. Potom je otišao da se pridruži ostalim arahantima koji

su još uvek boravili na Himalajima. Po okončanom obrazovanju Nāgasena je bio spreman

da uđe u debatu sa bilo kim.

17

U međuvremenu, Kralj Milinda nastavio je svoju duhovnu potragu time što je posetio

bhikkhua Âyupàlu u isposničkoj ćeliji Samkheyya i upitao ga zašto se monasi odriču sveta.

Starešina je odgovorio: ‘’To čine da bi bili u stanju da žive u pravednosti i u duhovnom

spokoju.’’ Potom je kralj upitao: ‘’Prečasni, ima li nezaređenika koji žive na ovaj način?’’

Starešina mu prizna da ima mnogo takvih nezaređenika i kralj uzvrati:

‘’Onda je, najpoštovaniji Āyupāla, tvoje razgraničavanje beskorisno. Mora da se kao

posledica grehova počinjenih u nekom prošlom životu pustinjaci odriču sveta i čak se

podvrgavaju dodatnim ograničavanjima ove ili one asketske prakse poput nošenja

poderane, prljave i stare odeće, samo jednog obroka u toku dana i nespavanja. Nema u

tome vrline i suzdržavanja koje donosi zaslugu, nema pravednosti života!’’

Kada je kralj ovo izgovorio, prečasni Āyupāla je zamukao i nije imao ni reč da kaže. Potom

pet stotina baktrijanskih Grka koji su bili u kraljevoj pratnji rekoše: ‘’Starešina je učen ali

je isto tako nesiguran, te zato ne odgovara.’’ Na ovo kralj uzviknu: ‘’Čitava Indija je jedna

prazna stvar, nalik plevi. Nema nikoga ko bi bio u stanju da debatuje sa mnom i rasprši

moje sumnje!’’

Međutim, baktrijanski Grci ne odreagovaše te kralj upita: ‘’Ima li, moji dobri ljudi, nekog

učenog mudraca koji bi bio u stanju da diskutuje o stvarima sa mnom i da rasprši moje

sumnje?’’

Potom ministar Devamantiya reče: ‘’Ima, veliki kralju, to je starešina po imenu Nāgasena

koji je učen, zamišljenog držanja a ipak ispunjen hrabrošću; on je sposoban da debatuje

sa vama. On je sada u isposničkoj ćeliji Samkheyya, trebalo bi sada da krenete i postavite

mu pitanja.’’ Na sam pomen imena ‘Nāgasena’ kralj se uzbuni i prestraši. Potom kralj posla

glasnika da najavi njegov dolazak. U pratnji pet stotina baktrijanskih Grka, kralj se pope u

svoju kraljevsku dvokolicu i ode do mesta na kom je boravio Nāgasena.

18

Poglavlje 1

Duša

Kralj Milinda ode do Nāgasene, učtivo i prijateljski se pozdraviše i on nakon toga sede po

strani. Potom Milinda poče sa pitanjem:

1. ''Pod kojim ste imenom poznati, prečasni?''

''O, kralju, poznat sam pod imenom Nāgasena ali to je samo oznaka u opštoj

upotrebi jer se trajna individua ne može pronaći.

Potom se Milinda pozva na baktrijanske Grke i monahe da posvedoče: ‘’Ovaj

Nāgasena kaže da njegovo ime ne ukazuje na trajnu individuu. Da li je moguće biti

saglasan sa tim?’’ Potom se okrenu ka Nāgaseni i reče: ‘’Ako je to tačno, prečasni

Nāgasena, ko je onda ono što ti daje odeću, hranu i sklonište? Ko živi životom

pravednika? Ili opet, ko ubija živa bića, krade, čini preljubu, govori laži i konzumira

snažna pića? Ako je ono što govoriš istina, onda ne postoje ni zasluga ni

protivzasluga, niti ima počinitelja dobrih dela i zlodela, niti ima rezultata kamme.

Ako, prečasni gospodine, neki čovek pokuša da vas ubije, ne bi bilo ubistva, i iz toga

sledi da u tvom Redu nema majstora niti učitelja. Ti kažeš da ti je ime Nāgasena;

šta je to Nāgasena? Je li to kosa?’’

‘’Ne govorim da je to, veliki kralju.’’

‘’Jesu li to onda nokti, zubi, koža ili drugi delovi tela?’’

‘’Nisu sigurno.’’

‘’Ili je to telo, osećanja, opažanja, formacije ili svest?10 Ili sve ovo združeno? Ili je

nešto van njih što je Nāgasena?’’

Nāgasena je i dalje odgovarao: ‘’Nije ništa od navedenog.’’

‘’Onda, koliko god pitao, ne mogu otkriti Nāgasenu. Nāgasena je prazan zvuk. Ko je

ono što vidimo pred sobom? Neistina je ono što je izrekao prečasni.’’

‘’Vi ste, gospodine, odgojeni u velikoj raskoši kako i dolikuje vašem plemenitom

rodu. Kako ste došli ovde, pešaka ili dvokolicom?’’

‘’Dvokolicom, poštovani gospodine.’’

‘’Onda, gospodine, objasnite šta je dvokolica. Da li je to osovina? Da li su točkovi,

10 – Pogledati belešku o Pet agregata bića u rečniku manje poznatih pojmova.

19

šasija, uzde ili jaram ono što je dvokolica? Da li sve ovo združeno čini dvokolicu ili

je dvokolica nešto odvojeno od ovoga?’’

‘’Dvokolica nije ništa od ovoga, prečasni gospodine.’’

‘’Onda je, gospodine, ova dvokolica prazan zvuk. Izrekli ste neistinu kad ste rekli da

ste došli ovde u dvokolici. Vi ste veliki indijski kralj. Koga se to plašite pa ne

izgovarate istinu?’’ Potom se pozvao na baktrijanske Grke i monahe da posvedoče:

‘’Ovaj Kralj Milinda rekao je da je došao ovde dvokolicom ali kad sam ga pitao šta

je to, nije umeo da mi pokaže. Da li je moguće biti saglasan sa tim?’’

Potom se pet stotina baktrijanskih Grka vikom izrazilo svoju saglasnost i reklo

kralju: ‘’Izvucite se odavde ako možete!’’

‘’Prečasni gospodine, izrekao sam istinu. Zbog toga što se sastoji od svih ovih

delova ona potpada pod termin ‘dvokolica’.’’

‘’Vrlo dobro, gospodine, vaše veličanstvo je ispravno shvatilo značenje. Čak i u tom

slučaju upravo zbog trideset i dve vrste organskih materija u ljudskom telu i pet

agregata bića ja potpadam pod termin ‘Nāgasena’. Kao što je rekla Sestra Vajira u

prisustvu Blaženog: ‘Baš kao što se reč ‘dvokolica’ koristi usled postojanja njenih

raznovrsnih delova, isto je i kad se usled postojanja agregata bića govori o biću.’’11

‘’Predivno je, Nāgasena, i izvanredno što si rešio ovu zagonetku, uprkos njenoj

težini. Da je sam Buddha ovde, bio bi saglasan sa tvojim odgovorom.’’

Kralj Milinda priđe Nāgaseni, učtivo i prijateljski se pozdraviše i sede po strani.

Potom Milinda upita:

2. ‘’Koliko ‘kiša’12 imaš, Nāgasena?’’

‘’Sedam, vaše veličanstvo.’’

‘’Kako možeš reći da je tvojih sedam; jesi li to ti koji je sedam ili je to broj koji je

sedam?’’

Potom Nāgasena reče: ‘’Vaša senka je sada na zemlji. Jeste li vi kralj ili senka?’’

‘’Ja sam kralj, Nāgasena ali ta senka dolazi u postojanje samo zbog mene.’’

‘’Isto tako, o, kralju, broj godina je sedam, ja nisam sedam već upravo zbog mene

11 – S. i. 135.

12 - Starešinstvo jednog bhikkhua se računa prema tome koliko je sezona kiše proteklo otkako se

zaredio.

20

broj sedam dolazi u postojanje i pripada meni isto onako kao što senka pripada

vama.’’

‘’Predivno, Nāgasena, i izvanredno. Dobro si rešio ovu zagonetku, iako je teška.’’

3. Potom kralj reče: ‘’Prečasni gospodine, hoćeš li ponovo diskutovati sa mnom?’’

‘’Ako će vaše veličanstvo diskutovati kao učenjak, hoću; ako će diskutovati kao

kralj, neću.’’

‘’Kako to onda učenjaci diskutuju?’’

‘’Kada učenjaci diskutuju, postoji sažimanje i razmršavanje; za jednog ili drugog

pokaže se da greši. Taj prizna svoju grešku, a ipak se ne razgnevi.’’

‘’A kako to onda kraljevi diskutuju?’’

‘’Kada kralj o nečemu diskutuje i izlaže neku tačku gledišta, ako iko iznese drugačije

mišljenje o tom pitanju, kralj je sklon tome da ga kazni.’’

‘’Vrlo dobro onda, diskutovaću kao učenjak. Neka vaša prečasnost govori bez

straha.’’

‘’U redu, vaše veličanstvo.’’

‘’Nāgasena, postaviću pitanje’’, reče kralj.

‘’Postavite, gospodine.’’

‘’Postavio sam ga, prečasni.’’

‘’Onda sam odgovorio.’’

‘’Šta ste odgovorili?’’

‘’Šta ste pitali?’’

Misleći ‘’Ovaj monah je veliki učenjak, prilično je sposoban da se raspravlja sa

mnom’’, kralj naloži svom ministru, Devamantiyi, da ga pozove da dođe u palatu u

velikom društvu monaha i ode mrmljajući ‘’Nāgasena, Nāgasena.’’

4. Tako Devamantiya, Anantakāya i Mankura odoše do Nāgasenine ćelije da se pridruže monasima na putu do palate. Dok su zajedno išli Anantakāya reče

Nāgaseni: ‘’Kada kažem ‘Nāgasena’, prečasni, šta je taj Nāgasena?’’

‘’Šta ti misliš da je Nāgasena?’’

‘’Duša, unutrašnji dah koji dolazi i odlazi.’’

‘’Ali kada taj dah jednom ode i ne vrati se, da li je taj čovek i dalje živ?’’

‘’Sigurno nije.’’

‘’A kada se trubači i njima slični oglase u svoje trube da li im se dah vraća?’’

21

‘’Ne, prečasni, ne vraća se.’’

‘’Zbog čega onda ne umiru?’’

‘’Nisam u stanju da se raspravljam sa vama, gospodine, molim vas recite mi kako

zaista jeste.’’

‘’Nema duše u dahu. Ovi udasi i izdasi samo su sastavne moći telesne konstitucije.’’

Potom mu je starešina13 govorio o Abhidhammi i Anantakāya beše zadovoljan

njegovim objašnjenjem.

5. Potom, nakon što su monasi stigli u palatu i završili sa obrokom, kralj je seo na nisko

mesto i upitao: ‘’O čemu ćemo diskutovati?’’

‘’Diskutujmo o Dhammi.’’

Potom kralj reče: ‘’Prečasni, koja je svrha vašeg razgraničavanja i koji je konačni cilj

kome stremite?’’

‘’Naše razgraničavanje za svrhu ima ugasnuće ove patnje i prestanak njenog

nastajanja; naš konačni cilj je potpuno ugasnuće pridržavanja bez ostatka.’’

‘’Da li se, prečasni, iz tih plemenitih razloga svi priključuju Redu?’’

‘’Ne. Neki se priključuju kako bi izbegli tiraniju kraljeva, neki da se sklone na sigurno

od pljačkaša, neki da se izbave od dugovanja a neki možda i da dođu do sredstava

za izdržavanje. Međutim, oni koji se priključe iz ispravnih razloga postupaju tako

radi potpunog ugasnuća pridržavanja.’’

6. Kralj reče: ‘’Postoji li iko ko se ne rađa nakon smrti?’’

‘’Postoji. Onaj koji je bez skrnavljenja ne rađa se nakon smrti; onaj koji ih ima rađa

se.’’

‘’Hoćeš li se ti ponovo roditi?’’

‘’Umrem li s nekom privrženošću u umu, hoću; umrem li bez privrženosti, neću.’’

7. ‘’Da li onaj koji se izbavlja od ponovnog rađanja čini to pomoću moći rezonovanja?’’

‘’Izbavlja se i pomoću rezonovanja i pomoću mudrosti, samopouzdanja, vrline,

svesnosti, energije i koncentracije.’’

‘’Da li je rezonovanje isto što i mudrost?’’

‘’Nije. Životinje rezonuju ali nemaju mudrost.’’

13 – Thera (starešina) danas se obično koristi samo za bhikkhue koji su zaređeni deset ili više godina ali je

Nāgasena imao samo sedam kiša.

22

8. ‘’Šta je, Nāgasena, karakteristično obeležje rezonovanja a šta obeležje mudrosti?’’

‘’Kroćenje je obeležje rezonovanja, odstranjivanje je obeležje mudrosti.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Kako žeteoci žanju ječam?’’

‘’Grabe ječam u gomilu levom rukom a srpom u desnoj ruci seku ječam.’’

‘’Isto tako, o, kralju, pustinjak rezonovanjem kroti svoj um a mudrošću odstranjuje

skrnavljenja.’’

9. ‘’Šta je, Nāgasena, karakteristično obeležje vrline?’’

‘’Podržavanje, o, kralju, jer ona je osnova svih dobrih kvaliteta: pet upravljačkih

osobina14 i pet moralnih moći15, sedam faktora prosvetljenja16, osam faktora

plemenite staze17, četiri osnove svesnosti18, četiri ispravna napora19, četiri osnove

uspeha20, četiri udubljavanja21, osam sloboda22, četiri načina koncentracije23 i osam

velikih postignuća.24 Sve ovo vrlina podržava i u onome koji gradi i uzima ovo kao

osnovu nijedan od ovih dobrih uslova neće opasti.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Isto, o, kralju, kao što se svi oblici životinjskog i biljnog života razvijaju imajući

zemlju kao oslonac, tako i pustinjak, oslanjajući se na vrlinu, razvija pet upravljačkih

osobina itd..25

A ovo su reči Blaženog:

14 - Samopouzdanje, energija, svesnost, koncentracija i mudrost.

15 – Samopouzdanje, energija, svesnost, koncentracija i mudrost.

16 – Svesnost, istraživanje, energija, radost, spokoj, koncentracija i staloženost.

17 – Ispravno gledište, ispravno mišljenje, ispravan govor, ispravno delanje, ispravno življenje,

ispravan napor, ispravna svesnost i ispravna koncentracija.

18 – Svesnost o telu, osećanjima, mislima i misaonim predmetima.

19 – Napor koji se ulaže kako bi se škodljiva stanja sprečila i uklonila a blagotvorna razvila i održala.

20 – Entuzijazam, energija, istrajnost, mudrost.

21 – Četiri stadijuma usredsređenosti ili jhāne.

22 – Osam stadijuma oslobađanja uma pomoću intenzivne koncentracije.

23 – Meditiranje na ljubav, saosećanje, radost saosećanja i staloženost.

24 – Četiri jhāne bez oblika i četiri jhāne sa oblikom.

25 – Uporediti sa S. v. 45.

23

‘’Kada mudar čovek, dobro utvrđen u vrlini,

Razvije koncentraciju i razumevanje,

On potom kao revnosni, pronicljivi bhikkhu

Uspeva da razmrsi ovo zamršeno klupko.’’26

10. ‘’Šta je karakteristično obeležje samopouzdanja?’’

‘’Razjašnjavanje i nadahnuće. Kako samopouzdanje niče u umu, ono se probija

kroz veo pet prepreka i um postaje bistar, spokojan i neuznemiren; na ovaj način

samopouzdanje razjašnjava. Nadahnuće je obeležje kada meditant, opažajući kako

su umovi ostalih oslobođeni, teži da postigne ono što još nije dosegao, da iskusi

ono što još nije osetio i da uvidi ono što još nije razumeo. Jer ovako je rekao Blaženi:

‘’Samopouzdanjem on prelazi poplavu,

Budnošću more života,

Postojanošću umiruje svu bol,

Mudrošću biva pročišćen.’’27

11. ''Šta je, prečasni, karakteristično obeležje energije?

‘’Osnaživanje, o, kralju, kako ovi kvaliteti koje ona podržava ne bi otpali.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Na isti način, o, kralju, kada bi kraljevu vojsku razbila neka veća vojska, on bi se

prisetio svih mogućih saveznika kako bi osnažio svoju i razbio veću vojsku. Otud je

osnaživanje obeležje energije. Jer ovako je rekao Blaženi:

‘’O, monasi, energični, plemeniti sledbenik

Odlaže škodljivo i neguje blagotvorno,

Kloni se onih što zavređuju prekor i razvija besprekornost

Te na taj način drži svoj um čistim.’’28

12. ‘’Šta je, Nāgasena, karakteristično obeležje svesnosti?’’

‘’Primećivanje i sećanje. Kako svesnost niče u umu pustinjaka, on iznova primećuje

blagotvorno i škodljivo, besprekorno i ono što zavređuje prekor,

26 – S.i. 13, 165, Vism. (uvodni stih).

27 – S. i. 214; Sn. v 184.

28 – A. iv. 110.

24

beznačajno i značajno, tamne i svetle kvalitete i ono što im naliči misleći ‘Ovo su

četiri osnove svesnosti, ovo četiri ispravna napora, ovo četiri osnove uspeha, ovo

pet upravljačkih osobina, ovo sedam faktora prosvetljenja, ovo su osam faktora

plemenite staze, ovo je spokoj, ovo uvid, ovo vizija a ovo sloboda.’ Na ovaj način

on neguje one osobine koje su poželjne i kloni se onih koje bi trebalo izbegavati.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Na isti način kraljevski rizničar podseća svog gospodara na veličinu vojske i

količinu bogatstva u njegovoj riznici.’’

‘’Kako je sećanje obeležje svesnosti?’’

‘’Kako svesnost niče u umu, on traži kategorije dobrih osobina i njihovih

suprotnosti, misleći: ‘’Te i te osobine su blagotvorne a te su štetne’. Na taj način

on odstranjuje ono škodljivo u sebi a zadržava ono što je dobro.’’

‘’Objasni mi na primeru.‘’

‘’Na isti način kraljev premijer savetuje kralja da postupi na ispravan način. A ovо

је Blaženi rekao:

‘’Izjavljujem, o, monasi, da je svesnost svuda od koristi.’’29

13. ‘’Šta je, Nāgasena, karakteristično obeležje koncentracije?’’

‘’Vođenje, o, kralju, jer je koncentracija vođa svih dobrih osobina; one naginju ka

njoj i vode do nje.’’

‘’Objasni mi na primeru.‘’

‘’Na isti način krovne grede naginju i vode do slemena koje je najviša tačka krova;

isto tako sve dobre osobine naginju i vode do koncentracije. A ovo je rekao Blaženi:

‘’Monasi, razvijajte koncentraciju; monah koji je skoncentrisan vidi stvari onakve

kakve jesu.’’30

14. ‘’Šta je, Nāgasena, karakteristično obeležje mudrosti?’’

‘’Osvetljavanje31, o, kralju. Kada mudrost nikne u umu, ona rasteruje tamu

neznanja, uzrokuje pojavljivanje blještavog svetla vizije, čini da svetlost znanja

isijava i razjašnjava plemenite istine. Na ovaj način meditant pomoću najbistrije

29 – S. v. 115.

30 – S. iii. 13, v. 414; uporediti sa Asl. 162.

31 – Kao i već pomenuto odstranjivanje.

25

mudrosti opaža netrajnost, nedovoljnost i besopstvenost svih formacija.’’

‘’Objasni mi na primeru.‘’

‘’Na isti način, o, kralju, svetiljka osvetljava mračnu sobu i čini predmete u njoj jasno vidljivim.’’

15. ‘’Ovi kvaliteti se toliko razlikuju, Nāgasena; dovode li do jednog istog ishoda?’’

‘’Da, dovode do uništenja skrnavljenja uma isto kao što delovanje različitih delova

vojske poput slonova, konjice, ratnih dvokolica i strelaca dovodi do jednog ishoda

– pokoravanja protivničke vojske.’’

‘’Lepo rečeno, Nāgasena, vešto odgovaraš.’’

26

Poglavlje 2

Ponovno rođenje

1. ''Onaj ko se ponovo rodi, Nāgasena, je li ista osoba ili neka druga?’’

‘’Niti je ista niti je druga.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Kada se mleko u šerpi prvo pretvori u surutku, potom u maslac, a potom u

prečišćeni maslac, ne bi bilo ispravno reći da su surutka, maslac i prečišćeni maslac

isto što i mleko već da su nastali od njega, te ne bi bilo ispravno reći da su nešto

drugo.’’

2. ‘’Da li je onaj ko se neće ponovo roditi svestan ovoga?’’

‘’Jeste, o, kralju.’’

‘’Kako to zna?’’

‘’Okončanjem svega što je uzrok ili uslov ponovnog rođenja. Na isti način seljak koji

ne ore, ne seje i ne žanje zna da se njegov ambar neće napuniti.’’

3. ‘’U onome, Nāgasena, u kojem iznikne znanje (ñāṇa) da li takođe iznikne i mudrost

(paññā)?

‘’Da, o, kralju.’’

‘’Da li je znanje isto što i mudrost?’’

‘’Jeste, o, kralju.’’

‘’Da li bi onda tome sa znanjem i mudrošću nešto bilo nepoznato?’’

‘’Ne bi mu bile poznate stvari koje još nije naučio ali ako se uzme u obzir ono što je

postignuto mudrošću – to jest opažanje netrajnosti, nedovoljnosti i besopstvenosti

– ništa mu ne bi bilo nepoznato.’’

‘’Šta bi se onda dogodilo sa njegovim zabludama o ovim aspektima?’’

‘’Od trenutka kad iznikne znanje, iluzija umire; na isti način tama nestaje sa

dolaskom svetlosti.’’

‘’Šta se onda desilo s njegovom mudrošću?’’

27

‘’Kada mudrost ispuni svoj zadatak onda nestaje; međutim, njegovo razumevanje

netrajnosti, nedovoljnosti i besopstvenosti ne nestaje.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Na isti način čovek koji želi da piše pismo noću morao bi da upali svetiljku a onda

da napiše pismo. Potom bi ugasio svetiljku; međutim, i nakon gašenja svetla pismo

bi ostalo.’’

4. ''Da li onaj ko se neće ponovo roditi proživljava neki osećaj bola?''

''Može osetiti fizički bol, o, kralju ali ne i mentalni.''

''Ako proživljava osećaje bola zašto onda samo ne umre, postigne ugasnuće

pridržavanja i okonča patnju?''

''Arahant ne oseća niti naklonost niti odbojnost prema životu. On ne omlaćuje

nezreo plod već čeka da sazre. Ovako je govorio poštovani Sāriputta, vodeći

sledbenik Buddhe:

‘’Ne pazim niti na smrt niti na život

Kao nadničar na svoju nadnicu,

Stoga strpljivo čekam.

Ne žudim niti za smrću niti za životom

Već svestan, jasnog razumevanja,

Strpljivo čekam.’’32

5. ‘’Da li je osećanje prijatnosti blagotvorno, škodljivo ili neutralno?’’

‘’Može biti bilo koje od ta tri.’’

‘’Ali prečasni, zasigurno, ako blagotvorna stanja nisu bolna a bolna nisu

blagotvorna, onda ne može postojati blagotvorno stanje koje je i bolno u isto

vreme.’’33

‘’Šta mislite, o, kralju? Da čovek u jednoj ruci drži kuglu od vrelog gvožđa a u drugoj

kuglu od leda, da li bi mu obe nanele bol?’’

‘’Uistinu bi.’’

‘’Onda je vaša hipoteza neispravna. Ako nisu obe kugle vrele a vrelina nanosi bol,

32 – Thag. 1002, 1003.

33 – Ishod blagotvornih dela ne nosi bol ali nam se usled naših privrženosti i antipatija ona mogu

činiti teško izvodljivim. Nisu dobra dela već skrnavljenja uzrok naših patnji. Ishod škodljivih dela

nosi bol ali u njima možemo uživati usled zabluda. Kada nastupi ishod moramo patiti.

28

i ako nisu obe hladne a hladnoća nanosi bol, onda bol ne potiče niti od vreline niti

od hladnoće.’’

‘’Nisam u stanju da se raspravljam s tobom. Molim te da objasniš o čemu se radi.’’

Potom je starešina podučio kralja Abhidhammi: ‘’Postoji šest zadovoljstava

povezanih sa svetom i šest odricanja; šest svetovnih tuga i šest odricanja, šest

neutralnih osećaja i za zadovoljstva i za tuge, te ih ukupno ima trideset i šest.

Potom postoji trideset i šest osećaja u prošlosti, sadašnjosti i budućnosti te tako

ukupno postoji stotinu i osam osećaja.’’

6. ‘’Šta je to, Nāgasena, što biva ponovo rođeno?’’

‘’Um i materija.’’

‘’Da li se to baš ovaj um i materija ponovo rađaju?’’

‘’Ne ali ovaj um i materija čine dela usled kojih se ponovo rađaju drugi um i

materija; međutim, ovime se ovaj um i materija ne oslobađaju posledica pređašnjih

dela.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Na isti način čovek može naložiti vatru, ugrejati se, ostaviti je da gori i otići. Potom,

ukoliko ta vatra zahvati njivu drugog čoveka i taj čovek ga uhvati i optuži pred

kraljem a ovaj kaže: ‘Vaše veličanstvo, nisam zapalio njivu ovog čoveka. Vatra koju

sam ostavio razlikuje se od one koja je spalila njegovu njivu. Nisam kriv.’; da li on

zaslužuje da bude kažnjen?’’

‘’Uistinu zaslužuje, jer šta god rekao vatra koja je spalila njivu nastala je od one koju

je naložio.’’

‘’Na isti način, o, kralju, usled dela koja počine ovaj um i materija nastaju drugi um

i materija; međutim, oni nisu oslobođeni posledica pređašnjih dela.’’

7. ‘’Hoćeš li se ti, Nāgasena, ponovo roditi?’’

‘’S kojom svrhom se ponovo postavlja to pitanje? Već sam vam rekao da ću se

ponovo roditi ako umrem s privrženošću u umu i da se neću ponovo roditi ako

umrem bez privrženosti.’’

8. ‘’Upravo si objašnjavao um i materiju. Kad već govorimo o tome, šta je um a šta

materija?’’

29

‘’Šta god je grubo ima svojstvo materijalnosti, a umna ili mentalna stanja i sve što

je suptilno ima svojstvo umnosti.’’

‘’Zašto se ne rađaju odvojeno?’’

‘’Ova stanja su povezana kao žumance i ljuska jajeta; oni uvek nastaju zajedno te

su stoga povezani od pamtiveka.’’34

9. ‘’Nāgasena, kada kažeš ‘od pamtiveka’, šta označava vreme? Postoji li tako nešto?’’

‘’Vreme označava prošlost, sadašnjost i budućnost. Ima onih za koje vreme postoji

i onih za koje ne postoji. Za ona bića koja će se ponovo roditi vreme postoji, za ona

koja se neće ponovo roditi vreme ne postoji.’’

‘’Lepo sročeno, Nāgasena, mudro odgovaraš.’’

34 – Rhys Davids i gospođica Horner su, služeći se sinhaleškim tekstom, pročitali ovu rečenicu kao

evametaṃ dῑghamaddhānaṃ saṃbhāvitaṃ što gospođica Horner prevodi ‘’na ovaj način nastaje

ovo dugo (saṃsārsko) vreme’’. Međutim, u burmanskom tekstu stoji sandhàvitaṃ, te sam preveo

u skladu sa ovim.

30

Poglavlje 3

Početak vremena

1. ‘’Nāgasena, šta je koren prošlog, sadašnjeg i budućeg vremena?’’

‘’Neznanje. Formacije su uslovljene neznanjem; svest koja iznova svezuje

uslovljena je formacijama; um i materija uslovljeni su svešću; osnove šest čula

uslovljene su umom i materijom; kontakt je uslovljen osnovama šest čula; osećanje

je uslovljeno kontaktom; žudnja je uslovljena osećanjem; privrženost je uslovljena

žudnjom; postajanje je uslovljeno privrženošću; rođenje je uslovljeno postajanjem;

starost, smrt, žalost, jadikovanje, bol, tuga i očaj uslovljeni su rođenjem.’’

2. ‘’Kažeš da prapočetak stvari nije očigledan. Objasni mi na primeru.’’

‘’Blaženi je rekao ‘Zbog osnova čula i predmeta čula nastaje kontakt; zbog

kontakta, osećanje; zbog osećanja, žudnja; zbog žudnje, delanje (kamma). Potom,

iz delanja još jednom nastaju osnove čula’. Sad, ima li ikakvog kraja ovom nizu?’’

‘’Ne.’’

‘’Na isti način, o, kralju, ne može se pojmiti prapočetak stvari.’’35

3. ‘’Da li je prapočetak svega nepoznat?’’

‘’Delimično jeste a delimično nije.’’

‘’Koji onda deo jeste a koji nije?’’

‘’Koje god stanje prethodilo ovom rođenju, za nas ono kao da nije postojalo. U

odnosu na ovo, prapočetak nije poznat. Međutim, ono što nije bilo dolazi u

postojanje, i čim nastane ponovo nestane. U odnosu na ovo, prapočetak se može

spoznati.

35 – Uzaludno je tragati za poreklom života u supernovama ili u DNK jer se uzrok nalazi u umu. Buddha

je rekao:

‘’Tokom bezbroj rođenja lutao sam saṃsārom i bezuspešno tragao za graditeljem ove kuće. Bolno

je roditi se ponovo! Graditelju kuće, opažen si! Nećeš ponovo graditi! Polomljene su ti sve krovne

grede (skrnavljenja)! Sleme (neznanje) ti je skršeno! Moj um je otišao u nibbānu. Postignuto je

okončanje žudnje.’’ (Dhammapada vv153-4)

31

4. ‘’Ima li formacija koje su proizvedene?’’

‘’Zasigurno, o, kralju. Gde postoje oko i oblici, postoji prizor; gde postoji prizor,

postoji kontakt; gde postoji kontakt, postoji osećanje; gde postoji osećanje, postoji

žudnja; gde postoji žudnja, postoji privrženost; gde postoji privrženost, postoji

nastajanje; gde postoji nastajanje, postoje rođenje, starost, smrt, žalost,

jadikovanje, bol, tuga i očaj. Međutim, gde ne postoje oko i forme, ne postoji

prizor; ne postoji kontakt, ne postoji osećanje, ne postoji žudnja, ne postoji

privrženost, ne postoji nastajanje; a gde nema nastajanja nema ni rođenja, starosti,

smrti, žalosti, boli, tuge i očaja.’’

5. ‘’Ima li formacija koje nisu proizvedene?’’

‘’Nema, o, kralju, jer one dolaze u postojanje samo kroz proces nastajanja.’’

‘‘Objasni mi na primeru.’’

‘’Ova kuća u kojoj sedite, da li je proizvedena kroz proces nastajanja?’’

‘’Ovde nema ničeg što nije proizvedeno kroz nastajanje. Ovo drvo je bilo u šumi a

ova glina u zemlji; ova kuća je došla u postojanje kroz napor muškaraca i žena.’’

‘’Na isti način, o, kralju, ne postoje formacije koje nisu proizvedene.’’

6. ‘’Postoji li, Nāgasena, nešto nalik ‘Onome koji zna’ (vedagū)?’’36

‘’Šta je to?’’

‘’Unutrašnji živi princip koji vidi, čuje, kuša, miriše, oseća i razlikuje stvari, isto kao

što mi, dok sedimo ovde, možemo pogledati kroz koji god prozor želimo.’’

‘’Ako, o, kralju, kao što kažete, unutrašnji živi princip može videti, čuti, kušati,

mirisati i osećati stvari, zar ne može takođe videti forme uhom i tako dalje?’’

‘’Ne može, prečasni.’’

‘’Onda, o, kralju, unutrašnji živi princip ne može upotrebiti koje god čulo želi kako

ste naveli. O, kralju, usled oka i oblika nastaju prizor i ona ostala stanja; naime,

kontakt, osećanje, percepcija, namera, usredsređenost, vitalnost i pažnja. Svako

od njih nastaje istovremeno sa svojim uzrokom i u ovome se ‘Onaj koji zna’ ne može

naći.’’

36 – Na drugim mestima vedagū se koristi kao atribut Buddhe koji znači ‘Onaj koji je postigao znanje’.

32

7. ‘’Da li um-svest nastaje gde god oko-svest nastaje?’’

‘’Da, o, kralju, gde je jedno tu je i drugo.’’

‘’Šta prvo nastaje?’’

‘’Prvo oko-svest, potom um-svest.’’

‘’Da li oko-svest naređuje um-svesti ili je obratno?’’

‘’Ne, nema komunikacije između njih.’’

‘’Zašto onda, Nāgasena, um-svest nastaje gde god je oko-svest?’’

‘’Zbog toga što, o, kralju, postoje sklonost, upražnjeno mesto, navika i

združivanje.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Ako jedan kraljev granični grad ima snažne zidine a samo jednu kapiju i da čovek

želi da napusti grad, kojim bi putem krenuo?’’

‘’Kroz kapiju.’’

‘’A da neki drugi čovek želi da izađe, kojim bi putem krenuo?’’

‘’Kroz tu istu kapiju.’’

‘’A da li prvi čovek naređuje drugom ‘Idi istim putem kojim i ja idem’ ili drugi čovek

kaže prvom ‘Ići ću istim putem kojim i ti ideš’?’’

‘’Ne, prečasni, nema komunikacije među njima.’’

‘’Na isti način um-svest nastaje gde god ima oko-svesti ali među njima nema

komunikacije.’’

8. ‘’Gde postoji um-svest, Nāgasena, da li tu uvek postoje kontakt i osećanje?’’

‘’Da, gde postoji um-svest postoje kontakt i osećanje a takođe i opažanje, namera,

početna primena i kontinuirana primena.’’

‘’Koje je karakteristično obeležje kontakta?’’

‘’Dodirivanje.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Isto kao kada se dva ovna sudaraju; oko je jedan ovan, vidljivi objekt je drugi ovan

a sudaranje ovnova je kontakt.’’

9. ‘’Šta je karakteristično obeležje osećanja?’’

‘’Proživljenost, o kralju, i uživanje.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Na isti način se čoveku koji je bio od pomoći kralju dodeljuje službeni položaj,

nakon čega on uživa blagodeti te službe.’’

33

10. ‘’Koje je karakteristično obeležje percepcije?’’

‘’Prepoznavanje37, o, kralju, plavog, žutog i crvenog.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Na isti način kraljev rizničar prepoznaje kraljevu robu kad vidi njenu boju i oblik.’’

11. ‘’Koje je karakteristično obeležje namere?’’

‘’Osmišljavanje, o, kralju, i pripremanje.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Kako onaj čovek koji pripremi otrov i ispije ga trpi bol, tako i onaj koji osmisli i

počini neko zlodelo mora nakon toga da ispašta u paklu.’’

12. ‘’Koje je karakteristično obeležje svesti?’’

‘’Znanje, o, kralju.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Kako stražar na gradskom trgu zna kad neko dolazi i iz kog smera, tako i čovek

kada vidi neki predmet, čuje neki zvuk, oseti neki miris, ukus ili dodir ili postane

svestan neke zamisli; pomoću svesti on postaje svestan ovoga.’’

13. ‘’Koje je karakteristično obeležje početne primene?’’

‘’Uglavljivanje, o, kralju’’

‘’ Objasni mi na primeru.’’

‘’Na isti način stolar uglavljuje precizno isečen klin u zasek, te je otud uglavljivanje

karakteristika početne primene.’’

14. ‘’Koje je karakteristično obeležje kontinuirane primene?’’

‘’Ispitivanje iznova i iznova.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Kao što je udaranje u gong početna primena, tako je odzvanjanje kontinuirana

primena.’’

37 – Saññā, viññāṇa i paññā se mogu uporediti sa detetom, čovekom i menjačem novca koji opaze zlatnik.

Dete zna samo da je zlatnik okrugao i da sija. Čovek osim ovoga zna da zlatnik ima i vrednost. Menjač

novca zna sve o zlatniku.

34

15. ‘’Da li je moguće razdvojiti ove uslove i reći ‘Ovo je kontakt, ovo osećanje, ovo

percepcija, ovo namera, ovo svest, ovo početna primena a ovo kontinuirana

primena’?’’

‘’Ne, veliki kralju, nije moguće. Ako bi se pripremila čorba koja sadrži gruševinu, so,

đumbir, semenke kima i biber, ne bi bilo moguće izdvojiti aromu gruševine i reći

‘Ovo je aroma gruševine’ ili izdvojiti aromu soli i reći ‘Ovo je aroma soli’; a ipak,

prisustvo svake arome moglo bi se jasno odrediti na osnovu njenog

karakterističnog obeležja.’’

16. Potom starešina reče: ‘’Da li se so, o, kralju, može prepoznati okom?’’

‘’Da, prečasni, može.’’

‘’Pazite, o, kralju, šta govorite.’’

‘’Onda se može prepoznati jezikom.’’

‘’Da, to je tačno.’’

‘’Ali Nāgasena, da li se svaka vrsta soli može prepoznati samo jezikom?’’

‘’Da, svaka vrsta.’’

‘’Zašto onda junci donose čitave tovare soli?’’

‘’Zato što je ne možemo doneti sami. Na primer, so takođe ima masu ali je

nemoguće izmeriti so, već samo masu.’’

‘’Vešto raspravljavaš, Nāgasena.’’

35

Poglavlje 4

Osnove čula

1. ''Šta je koren, ''Da li pet osnova čula nastaju od različitih kamma ili sve nastaju od

jedne?''

''Nastaju od različitih kamma, o, kralju.''

''Objasni mi na primeru.''

''Ako biste zasejali pet vrsta semena u njivi, dobili biste pet vrsta useva.''

2. ‘’Zašto, Nāgasena, nisu ljudi jedni drugima nalik; neki žive kratko a neki dugo; neki

su bolešljivi a neki su dobrog zdravlja, neki su ružni a neki zgodni, neki su moćni a

neki nemoćni, neki su siromašni a neki bogati, neki su niskog roda a neki plemeniti,

neki su budalasti a neki mudri?’’

‘’Zašto biljke nisu jedna drugoj nalik?’’

‘’Zato što potiču od različitog semenja.’’

‘’Na isti način, o, kralju, usled raznovrsnih kamma bića nisu jedno drugom nalik. Jer

ovo je rekao Blaženi, ‘Sva bića imaju kammu kao svoju imovinu, nasleđuju je,

rađaju se iz nje, u srodstvu su sa svojom kammom i imaju kammu kao utočište;

kakvom god kammom da se bave ona ih razdeljuje na viša i niža stanja'.’’38

3. ‘’Kažeš da si istupio kako bi se okončala ova patnja i kako ubuduće ne bi nastajala.

Da li je istupanje prouzrokovao prethodni napor ili treba težiti ka istupanju sad u

sadašnjosti?’’

‘’Sadašnji napor tiče se onoga što preostaje da se obavi, dok je pređašnji napor

ispunio ono što je trebalo da obavi.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Da li se šanac kopa, bedemi dižu, stražarnica i utvrda grade a zalihe sakupljaju

kada je neprijatelj postrojen naspram vas?’’

‘’Sigurno ne, prečasni.’’

38 – M. iii. 203. Uporediti sa A. v. 87, 288.

36

‘’Na isti način, sadašnji napor tiče se onoga što preostaje da se obavi, dok je

pređašnji napor ispunio ono što je trebalo da obavi.’’

4. ‘’Kažeš da vatre čistilišta mogu u trenutku uništiti stenu veličine kuće; takođe kažeš

da koja se god bića ponovo rode u paklu, iako gore stotinama hiljada godina ne

bivaju uništena. Kako da poverujem u ovo?’’

‘’Iako hrana, kosti, čak i kamenje koje pojedu različita bića ženskog pola bivaju

uništena u njihovim abdomenima, njihovi embrioni ne bivaju uništeni. Na isti način

bića u paklu izbegavaju uništenje delovanjem svoje kamme.’’

5. ‘’Kažeš da svet počiva na vodi, voda na vazduhu a vazduh na prostoru. U ovo takođe

ne mogu da poverujem.’’

Potom je starešina prikazao kralju vodu u regulacionom filteru za vodu kojoj je

potpora atmosferski pritisak i ovo je ubedilo kralja.

6. ‘’Da li je prestanak nibbāna?’’

‘’Jeste, o, kralju. Svi budalasti svetovnjaci uživaju u čulima i predmetima čula;

nalaze užitak u njima i prianjaju za njih. Stoga bivaju nošeni bujicom (strasti) i ne

bivaju oslobođeni rođenja i patnje. Međutim, mudri sledbenik plemenitih ne uživa

u ovim stvarima, te u njemu prestaje žudnja. Odatle privrženost prestaje da postoji,

kao i postajanje, rođenje, starost, smrt, žalost, jadikovanje, bol, tuga i očaj. Stoga

je taj prestanak nibbāna.

7. ‘’Da li svako postiže nibbānu?’’

‘’Ne svako, o, kralju, ali ko god se ispravno ponaša, shvata ono što valja shvatiti,

opaža ono što valja opaziti, napušta ono što valja napustiti, razvija ono što valja

razvijati i spoznaje ono što valja spoznati,39 taj postiže nibbānu.’’

8. ‘’Može li onaj ko nije postigao nibbānu znati da je ona blaženstvo?’’

‘’Uistinu može, o, kralju. Kao što oni kojima nisu odsečene šake i stopala mogu znati

koliko je to bolno stanje kada čuju krike onih kojima jesu odsečeni, tako i oni koji

nisu postigli nibbānu mogu znati da je ona blaženstvo kada čuju radosne reči onih

39 – Shvata istinu o patnji, opaža netrajnost, nedovoljnost i besopstvo, napušta žudnju i spoznaje nibbānu.

37

koji su je postigli.’’

38

Poglavlje 5

Buddha

1. ''Da li ste ti ili tvoji učitelji videli Buddhu?''

''Nismo, veliki kralju.''

''Onda, Nāgasena, Buddha ne postoji!’’

‘’Da li ste vi ili vaš otac videli reku Ūhāu40 na Himalajima?’’

‘’Nismo, prečasni.’’

‘’Da li bi onda bilo ispravno reći da reka Ūhā ne postoji?’’

‘’Vešto odgovaraš, Nāgasena.’’

2. ‘’Da li je Buddha neuporediv?’’

‘’Jeste.’’

‘’Ali kako to možeš znati ako ga nikad nisi video?’’

‘’Isto kao što oni koji nikad nisu videli okean mogu znati koliko je veliki zbog toga

što se u njega uliva pet velikih reka a da on pritom ne narasta, tako i ja znam da je

Buddha neuporediv kada pomislim na one velike učitelje koje sam video, a koji su

samo njegovi sledbenici.’’

3. ‘’Kako drugi mogu znati da je Buddha neuporediv?’’

‘’Pre davno vremena živeo je majstor pisanja po imenu Tissa Thera41. Kako ljudi

mogu znati za njega?’’

‘’Preko njegovog pisanog dela.’’

‘’Na isti način, o, kralju, ko god vidi Dhammu o kojoj je podučavao Blaženi može

uvideti da je on neuporediv.’’

4. ‘’Da li si ti, Nāgasena, uvideo šta je istina?’’

40 – Izvor Ganga.

41 – Moguće je da se ovo odnosi na Moggalliputta Tissa Theru, sazivača Trećeg sabora i autora

Kathāvatthua, ‘Predmeta razgovora’.

39

‘’Mi sledbenici, o, kralju, moramo da se ponašamo u skladu sa pravilima koja je

postavio Buddha.’’42

5. ‘’Može li biti ponovnog rođenja tamo gde nema seoba?’’

‘’Može, isto kao što čovek može upaliti jednu pa drugu uljanu lampu a da se ništa

ne pomeri od jedne lampe do druge; ili kao što učenik može napamet naučiti stih

od učitelja ali se stih ne seli od učitelja do učenika.’’

6. Potom Milinda upita ponovo: ‘’Postoji li nešto nalik ‘Onome koji zna’ (vedagū)?’’

‘’Ne u krajnjem smislu.’’43

7. ‘’Postoji li neko biće koje se seli iz ovog tela u drugo?’’

‘’Ne postoji.’’

‘’Ako je tako, zar ne bi postojalo bekstvo od ishoda zlodela?’’

‘’Postojalo bi kad se bića ne bi ponovo rađala i ne bi postojalo kada bi se ponovo

rađala. Ovaj umno-telesni proces izvršava bilo čista, bilo nečista dela i usled te

kamme ponovo se rađa drugi umno-telesni proces. Otud ovaj um i telo nisu

oslobođeni svojih zlodela.’’

‘’Objasni mi na primeru.’’

‘’Ako bi neki lopov ukrao mangoe drugog čoveka, da li bi zaslužio kaznu?’’

‘’Svakako da bi.’’

‘’Ali mangoi koje je ukrao nisu mangoi koje je vlasnik zasadio; zašto bi zaslužio

kaznu?’’

‘’Zbog toga što su te mangoe zasadili drugi.’’

‘’Na isti način, o, kralju, ovaj umno-telesni proces izvršava bilo čista, bilo nečista

dela, i usled te kamme ponovo se rađa drugi umno-telesni proces. Otud ovo telo i

um nisu oslobođeni svojih zlodela.’’

42 – Postoji pravilo obuke (Pācittiya br. 8) koje sprečava monahe da otkrivaju bilo kakva duhovna

postignuća.

43 – Postoje dva nivoa istine; konvencionalna istina i konačna istina. U konvencionalnom smislu bilo bi

neispravno reći da osoba ne postoji; u krajnjem smislu to bi bilo ispravno. U stvarnosti postoji samo

neprekidno promenljivi tok uma i materije kojeg pogrešno nazivamo osobom.

40

8. ‘’Kada umno-telesni proces izvrši dela, gde ona ostaju?’’

‘’Ona ih prate, o, kralju, kao neprolazna senka. Međutim, ona ne mogu biti

istaknuta rečima ’Ova dela su ovde ili tamo’, baš kao što se ne može pokazati na

plodove drveta dok drvo ne rodi.’’

9. ‘’Da li će onaj ko bi trebalo da se ponovo rodi znati za to?’’

‘’Znaće, baš kao što zemljoradnik koji stavlja seme u zemlju i vidi kako lije kiša zna

da će roditi usev.’’44

10. ‘’Postoji li takva osoba kao što je Buddha?’’

‘’Da.’’

‘’Može li se za njega reći da je tu ili tamo?’’

‘’Blaženi je preminuo i ništa nije preostalo da oformi drugu individuu. Na njega se

ne može ukazati da je tu ili tamo baš kao što se ne može reći da je plamen ugašene

vatre tu ili tamo. Pa ipak o njegovom istorijskom postojanju45 može se saznati

isticanjem tela doktrine46 koju je propovedao.’’

44 – Uporediti sa Pitanjem 2 u Poglavlju 2.

45 – Kao i o postojanju još Buddha u budućnosti.

46 – Dhammakāya.

41

Poglavlje 6

Privrženost

1. ''Da li je telo, Nāgasena, drago vama pustinjacima?’’

‘’Nije, veliki kralju.’’

‘’Zašto ga onda prehranjujete i obasipate pažnjom?’’

‘’Prehranjujemo i negujemo telo isto kao što biste vi negovali ranu, ne zato što vam

je rana draga već zato da bi se tkivo moglo obnoviti. Jer ovo je rekao Blaženi:

‘’Ovo prljavo telo sasvim smrdi

Kao izmet, kao nužnik;

Ovo telo osuđuju ljudi sa uvidom,

Ono je budali užitak.

‘’Tumor gde prebiva devet rupa

Zamotanih u opnu od smolaste kože47

I sa kojeg sa svake strane prljavština curi,

‘’I nadaleko i naširoko smradovima zagađuje vazduh.

Ako bi kojim slučajem

Ono što je unutra ispalo napolje,

Čoveku bi sigurno bila potrebna kamdžija

Da rastera pse i vrane’.’’48

2. ‘’Ako je Buddha bio sveznajuć, zašto je postavio pravila za Red tek kada se ukazala

prilika za to?’’

‘’Postavio je pravila tek kada se ukazala prilika na isti način na koji umešni doktor

prepisuje lek tek kada se ukaže potreba za tim iako unapred poznaje sve lekove za

nastajuću bolest.’’

47 – Samo su ova dva poslednja stiha u Miln.

48 – Vism. 196. Preveo bhikkhu N̄āṇamoli.

42

3. ‘’Ako je Buddha bio obdaren sa trideset i dva obeležja velikog čoveka49, zašto i

njegovi roditelji nisu bili obdareni?’’

‘’Kao što lotos koji se rađa u blatu i usavršava u vodi ne liči na njih, tako se i Buddha

razlikovao od svojih roditelja.’’

4. ‘’Da li je Buddha bio Brahmacārin, u celibatu?’’

‘’Jeste.’’

‘’Onda je bio sledbenik Brahmāe!’’

‘’Iako je oglašavanje slona nalik oglašavanju čaplje, on nije sledbenik čaplji. Recite

mi, o, veliki kralju, da li je Brahmā onaj sa inteligencijom (buddhi)?’’

‘’Jeste.’’

‘’Onda je on sigurno sledbenik Buddhe!’’

5. ‘’Da li je zaređivanje dobra stvar?’’

‘’Jeste.’’

‘’A da li je Buddha bio zaređen ili ne?’’

‘’Veliki kralju, kada je Buddha postigao sveznanje ispod Bodhi drveta, to je za njega

bilo zaređivanje; nije mu dodeljeno zaređivanje na način koji je on odredio za svoje

sledbenike.’’

6. ‘’Za koga su suze lek – za čoveka koji plače zbog smrti svoje majke ili za onoga ko

plače usled naklonosti ka istini?’’

‘’Suze prvog čoveka, o, kralju, ukaljane su i vrele od strasti a suze drugog su čiste i

prohladne. U prohladnosti i smirenosti nalazi se lek, dok u vrelini i strasti ne može

biti leka.’’

7. ‘’U čemu je razlika između onoga ko je ispunjen strašću i onoga ko je lišen strasti?’’

‘’Prvi je porobljen, o, kralju, a drugi nije porobljen.’’

‘’Šta to znači?’’

‘’Prvi oskudeva, drugi ne oskudeva.’’

‘’Ali i jedan i drugi vole dobru hranu, nijedan od njih ne voli lošu hranu.’’

‘’Čovek koji je strastven, o, kralju, dok jede svoju hranu proživljava i ukus i strast

49 - Fizičke karakteristike koje predviđa astrologija. Pogledati D. ii. 17; M. ii. 136; MilnT. 17.

43

prema ukusu a onaj koji je lišen strasti proživljava samo ukus ali ne i strast koja nastaje

odatle.’’

8. ‘’Gde mudrost prebiva?’’

‘’Nigde, o, kralju.’’

‘’Onda mudrost ne postoji.’’

‘’Gde vetar prebiva?’’

‘’Nigde.’’

‘’Onda vetar ne postoji!’’

‘’Vešto odgovaraš, Nāgasena.’’

9. ‘’Šta označava ciklus ponovnih rađanja (saṃsāra)?

‘’Ko god se ovde rodi, ovde umire i rađa se na drugom mestu. Kada se rode tamo,

tamo umiru i rađaju se na drugom mestu.’’

10. ‘’Pomoću čega se sećamo šta je davno učinjeno?’’

‘’Pomoću sećanja (sati).’’

‘’Zar se ne prisećamo pomoću uma (citta)?’’

‘’Da li se vi, o, kralju, prisećate nekog posla koji ste obavili a da ste potom zaboravili

na to?’’

‘’Da.’’

‘’Da li ste tada bili bez uma?’’

‘’Nisam, već me je sećanje izdalo.’’

‘’Zašto onda govorite da se prisećamo pomoću uma?’’

11. ‘’Da li se sećanje uvek pojavljuje subjektivno ili je podstaknuto spoljašnjom

sugestijom?’’

‘’I na jedan i na drugi način.’’

‘’Ali zar to onda ne znači da je čitavo sećanje po poreklu subjektivno?’’50

‘’Ako, o, kralju, ne postoji usađeno sećanje, onda zanatlije ne bi imale potrebu da

50 – Nije mi jasno na šta se misli ovde. Možda kralj Milinda sugeriše da je, pošto prisećanje

izazvano drugim prisećanjem nakon toga nastaje usled ulaganja mentalnog napora, ono po

poreklu subjektivno.

44

vežbaju niti da se školuju a učitelji bi bili beskorisni; međutim, situacija je

suprotna.’’

45

Poglavlje 7

Sećanje

1. ''Na koliko načina iskrsava sećanje, Nāgasena?’’

‘’Na sedamnaest načina51, o, kralju. Odnosno, pomoću ličnog iskustva, kao što

se Ānanda može prisetiti svojih prethodnih života (bez posebnog razvoja); uz

spoljašnju pomoć, kao kada drugi podsećaju zaboravnog; pomoću veličanstve-

nosti neke prilike, kao što kralj pamti svoje krunisanje ili kao što neko pamti

postizanje stadijuma ulaska u tok; pomoću utiska koji je ostavila korist, kao što

se neko seća onoga što mu je pružilo zadovoljstvo; pomoću utiska koji je

ostavila šteta, kao što se neko seća onoga što mu je zadalo bol; pomoću sličnosti

u izgledu, kao što se neko seti majke, oca, brata ili sestre kada vidi nekoga ko

liči na njih; pomoću nesličnosti u izgledu, kao što se neko seti nekoga kada vidi

nekoga ko ne liči na njih; pomoću poznavanja govora, kao kada nekog ostali

podsete; pomoću obeležja, kao što se tovarni vo prepozna po žigu; pomoću

napora uloženog u prisećanje, kao kada nekog podstiču iznova i iznova; pomoću

poznavanja pravopisa, kao što se onaj koji poznaje pravopis seća da jedno takvo

slovo sledi drugo; pomoću računanja, kao kada računovođe računaju velike

iznose pomoću svoje umešnosti sa brojkama; učenjem napamet, kao što se oni

koji recituju spise prisećaju služeći se veštinom recitovanja; meditacijom, kao

kada se monah priseća prošlih života; pozivanjem na knjigu, kao kada se kralj

priseća ranije sačinjenog pravila koje je sačinjeno uz pozivanje na knjigu;

pomoću zaloga, kao kada se čovek kada vidi založenu robu priseća okolnosti

pod kojima je ona bila založena; ili pomoću povezivanja, kao kada se neko kada

vidi ili čuje nešto priseti ostalih stvari povezanih sa tom.’’

2. ‘’Kažeš da se onaj čovek koji je stotinu godina vodio rđav život može, ako

pomisli na Buddhu u času smrti, ponovo roditi među bogovima a da se dobar

51 – Rhys Davids i I.B. Horner ovde navode šesnaest ali burmansko izdanje ima ‘sattarasa’

(17) te je 17 načina i navedeno.

46

čovek može roditi u paklu usled jednog rđavog dela. Ne verujem u ove dve

stvari.’’

‘’Šta mislite, o, kralju, da li bi kamenčić bez čamca plutao na vodi?’’

‘’Ne bi.’’

‘’Ali bi čak i tovar kamenja u čamcu plutao. Stoga gledaj na dobra dela kao na

čamac.’’

3. ‘’Da li vi monasi težite da uklonite prošlu, sadašnju i buduću patnju?’’

‘’Ne. Mi težimo tome da se ova patnja okonča i da nijedna druga ne nastane.’’

‘’Ali postoji li sada, Nāgasena, takva stvar kao što je buduća patnja?’’

‘’Ne postoji.’’

‘’Onda si izuzetno lukav što težiš ka tome da je ukloniš!’’

‘’Da li su se suparnički kraljevi ikada digli kako bi vam se suprotstavili, o, kralju?’’

‘’Jesu.’’

''Da li ste tek tad počeli pripreme za bitku?''

''Nikako. Sve pripreme su obavljene pre toga kako bi se odbila opasnost u

budućnosti.''

''Onda ste izuzetno lukavi što težite ka tome da je uklonite!''

''Dobar odgovor, Nāgasena, umešno odgovaraš.’’

4. ‘’Koliko je daleko Brahmā carstvo?’’

‘’Veoma daleko, o, kralju: steni bi trebalo četiri meseca da iz Brahmā carstva

dospe na zemlju iako bi padala 48 000 liga (266 688 kilometara) dnevno.’’

‘’Kako onda monah može otputovati tamo tako brzo čak i pomoću natprirodnih

moći?’’

‘’Gde ste rođeni, o, kralju?’’

‘’Postoji ostrvo po imenu Alasanda; tamo sam rođen.’’

‘’Koliko je ono udaljeno odavde?’’

‘’Oko dve stotine liga (približno 1 111 kilometara).’’

‘’Sećate li se ikakvog posla koji ste tamo obavili?’’

‘’Da, sećam se.’’

‘’Tako brzo ste prešli dve stotine liga! Na isti način, pomoću natprirodnih moći

monah može smesta dosegnuti Brahmā carstvo.’’

47

5. Kralj upita, ‘’Da jedan čovek umre i ponovo se rodi u Brahmā carstvu a da u

istom trenutku drugi čovek umre i ponovo se rodi na Kašmiru, koji bi čovek prvi

stigao?’’

‘’Koliko je vaš rodni grad udaljen odavde?’’

‘’Dve stotine liga.’’

‘’A koliko je udaljen Kašmir?’’

‘’Dvanaest liga (približno 66 kilometara).’’

‘’Čega ste se pre setili, svog rodnog grada ili Kašmira?’’

‘’Setio sam ih se podjednako brzo, prečasni gospodine.’’

‘’Na isti način, o, kralju, ovi ljudi koji su umrli u istom trenutku rodiće se ponovo

u istom trenutku.’’

6. ‘’Koliko ima faktora prosvetljenja?’’

‘’Sedam, o, kralju.’’

‘’Koliko je faktora potrebno da bi se neko probudio za istinu?’’

‘’Jedan, ispitivanje istine, jer se bez toga ništa ne može razumeti.’’

‘’Zašto si onda rekao da ih ima sedam?’’

‘’Da li bi mač koji vam je u koricama isekao išta da ga ne uzmete u ruku?’’

‘’Ne bi, prečasni gospodine.’’

‘’Na isti način, o, kralju, ispitivanje istine ne bi moglo da probudi za istinu bez

ostalih faktora prosvetljenja.’’

7. ‘’Šta je veće, zasluga ili protivzasluga?’’

‘’Zasluga, o, kralju. Onaj ko zgreši oseti grižu savesti i uvidi svoju grešku, te se

ovime protivzasluga ne uvećava. Međutim, onaj ko čini zaslugu ne ose