Graficke Karte

download Graficke Karte

of 19

  • date post

    05-Apr-2018
  • Category

    Documents

  • view

    216
  • download

    0

Embed Size (px)

Transcript of Graficke Karte

  • 7/31/2019 Graficke Karte

    1/19

    VODI KROZ PC TEHNOLOGIJU

    GRAFIKEKARTICE

    Prevod sa engleskog: Dr Radomir Jankovi

  • 7/31/2019 Graficke Karte

    2/19

    2

    Video ili grafika elektronska kola, obino smetena na posebnoj kartici, mada se ponekadmogu nai i na samoj matinoj ploi, odgovorna su za stvaranje slike koja se prikazje na mo-nitoru. Na prvim PC raunarima, zasnovanim na tekstu, to je bio dosta jednostavan zadatak.Medjutim, pojava grafikih operativnih sistema dramatino je poveala koliinu informacijaza prikazivanje, do nivoa na kome je bilo nepraktino da se o njima stara glavni procesor.

    Reenje je bilo u tome da se izvri njegovo rastereenje, tako da se sve aktivnosti u vezi saekranom povere inteligentnijoj generaciji grafikih kartica.

    Kako se poveao znaaj multimedija a time i trodimenzionalne (3D) grafike, uloga grafikekartice je postala ak i vanija, tako da se ona razvila u vrlo efikasnu mainu za obradu i moese posmatrati kao veoma specijalizovani koprocesor. Do kraja 1990-ih godina, brzina razvojau areni grafikih ipova je dostigla nivoe neprevazidjene od bilo koje druge oblasti tehnologi-

    ja PC raunara, gde proizvodjai kao to su 3dfx, ATI, Matrox, nVidia i S3 rade proizvode saneverovatnim ivotnim cikluson od svega est meseci! Jedna od posledica bila je konsolidaci-

    ja najveih prodavaca ipova i proizvodjaa grafikih kartica.

    Proizvodja ipova 3dfx zapoeo je taj trend 1998. godine kupovinom proizvodjaa ploaSTB Systems. To je omoguilo da 3dfx ima direktniji put ka tritu sa maloprodajnim proiz-vodom i sposobnou da proizvodi i dostavlja ploe sa svojom sopstvenom markom. Njihovrival, S3, sledio ih je u leto 1999. godine, kupivii firmu Diamond Multimedia, i nabavivi nataj nain svoje tehnologije za grafike i zvune kartice, modeme i MP3. Samo nekoliko nede-lja kasnije, 16-godinji veteran Number Nine, objavio je da odustaje od razvoja ipova usvom poslovanju u korist proizvodnje ploa.

    Posledica svih tih manevara bila je da je nVidia kao poslednji od velikih dobavljaa grafikihipova ostao bez svoje sopstvene proizvodnje i u situaciji da neizbeno mora da razmatra po-vezivanje sa svojim bliskim partnerom, firmom Creative Labs. Dok sredinom 2000. godinenije bilo razvoja na tom frontu, poloaj nVidia je znatno ojaao kada je firma S3 prodala svojegrafiko poslovanje firmi VIA Technologies u aprilu iste godine. Taj potez, koji je S3 prika-zala kao vaan korak u transformaciji kompanije od grafiki orijentisanog dobavljaa polu-

    provodnikih proizvoda ka ire zasnovanoj kompaniji za Internet uredjaje ostavio je nVidiakao jedinog preostalog velikog igraa u poslovanju sa grafikim ipovima. U svakom sluaju,to nije bilo mnogo pre nego to je potez S3 mogao da se smatra priznavanjem neizbenog.

    U saoptenjima o poslovanju krajem 2000. godine, 3dfx je objavila prenos svih patenata, ko-mercijalnog naziva Voodoo i glavnih sredstava ljutim protivnicima firme nVidia i preporuila

    je razlaganje kompanije. U neopreznosti, moglo bi se raspravljati da je kupovina STB od stra-

    ne 3dfx 1998. godine jednostavno ubrzala kraj kompanije, jer su u toj taki mnogi dotadanjipartneri za proizvodnju ploa svoje poverenje prebacili na firmu nVidia. U isto vreme nVidia

    je pokuavala da unese neto stabilnosti u grafiku arenu preuzimajui obavezu u oblasti bu-duih ciklusa proizvoda. Oni su obeali da uvode novi ip svake jeseni, a njegovu optimizo-vanu verziju svakog sledeeg prolea. Do danas su se drali tog obeanja i sa pravom zadralisvoj dominantni poloaj!

    Rezolucija

    Rezolucija je termin koji se esto koristi u smislu medjusobne zamenljivosti sa adresibilno-u, ali ispravnije je ako se odnosi na otrinu, ili stepen detaljnosti vizuelnog prikaza. Ona je

    prvenstveno funkcija monitora i odredjena je dimenzijama mlaza i korakom taaka (ponekadse odnosi i na "korak linije"). Slika sa stvara kada mlaz elektrona pogodi fosforne estice koji-

  • 7/31/2019 Graficke Karte

    3/19

    3

    ma je pokrivena osnova "ekrana" monitora. Grupa koja obuhvata jedan crveni, jedan zeleni ijedan plavi fosfor zove se piksel. Piksel predstavlja najmanji deo ekrana kojim moe pojedi-nano da se upravlja. Svaki piksel moe da se postavi na drugaiju boju i intenzitet osvetlje-nosti. Cela slika na ekranu sastoji se od vie hiljada piksela i rezolucija ekrana - odredjena

    brojem redova puta broj kolona - predstavlja maksimalni broj piksela koji se mogu prikazati.

    to je vea rezolucija, to se moe prikazati vie piksela, a samim tim i vie informacija naekranu u bilo kom datom vremenu.

    Rezolucije obino padaju u unapred definisane skupove i sledea tabela prikazuje niz videostandarda, poevi od CGA (Kolor grafiki adapter), prvog od njih koji je podrao sposobnostgrafike u boji:

    Datum Standard Opis Rezolucija Broj boja

    1981 CGA Kolor grafiki adapter640 x 200160 x 200

    Nijedna16

    1984 EGA Poboljani grafiki adapter 640 x 350 16 od 64

    1987 VGA Video grafika matrica640 x 480320 x 200

    16 od 262144256

    1990 XGA Proirena grafika matrica800 x 6001024 x 768

    16.7 miliona65,536

    SXGA Super proirena grafika matrica 1280 x 1024 65,536UXGA Ultra proirena grafika matrica 1600 x 1200 65,536

    Nedostatak iroko prihvaenog standarda za adresibilnost piksela veu od VGA je slian pro-blem za proizvodjae, konstruktore sistema i programere, kao i za krajnje korisnike. Posledicatoga je da svaki proizvodja mora da obezbedi specifine upravljake programe (drajvere) za

    svaki operativni sistem koji se podrava na svakoj od njihovih kartica. Proirena grafika mat-rica, XGA (Extended Graphic Array) je bio prvi adapter displeja firme IBM koji je koristioVRAM (Video RAM memoriju), sa mogunou konfigurisanja u kapacitetima od 500 Kbajtaili 1 Mbajt. Super proirena grafika matrica SXGA (Super Extended Graphic Array) i Ultra

    proirena grafika matrica UXGA (Ultra Extended Graphic Array) su sledei IBM-ovi stan-dardi, ali ni jedan od njih nije bio iroko usvojen.

    Udruenje za video elektronske stan-darde (VESA - Video Electronics Stan-dards Association), konzorcijum proiz-vodjaa video adaptera i monitora iji

    je cilj da standardizuje video protokole,takodje je razvilo familiju video stan-darda, koji su unazad kompatibilni saVGA, ali nude veu rezoluciju i vie

    boja. VESA proirenja BIOS-a, zajed-niki poznata kao Super VGA - su ne-to to je najblie standardu, pa se vei-na trenutno raspoloivih video karticadeklarie kao SVGA.

    http://cga/http://ega/http://vga/http://xga/http://xga/http://vga/http://ega/http://cga/
  • 7/31/2019 Graficke Karte

    4/19

    4

    Tipino, SVGA displej moe da podri paletu do 16,7 miliona boja, mada koliina video me-morije u nekom posebnom raunaru moe da ogranii stvarni broj prikazanih boja na netomanje od toga. Razliite su specifikacije rezolucije slike. Uopteno posmatrano, to je veadimenzija dijagonale SVGA monitora, to vie piksela on moe da prokae horizontalno i ver-tikalno. Mali SVGA monitori (sa dijagonalom od 14 ina) obino koriste rezoluciju od

    800x600, a najvei (sa dijagonalom veom od 20 ina) mogu da prikau 1280x1024, ili ak1600x1200 piksela.

    Pikseli su manji pri veim rezolucijama i pre operativnog sistema Windows 95 - i uvodjenjaskalabilnih objekata na ekranu - Windows ikone i natpisi su bili uvek po veliini u istom broju

    piksela, bez obzira na to kakva je rezolucija. Shodno tome, to je vea rezolucija ekrana, ma-nji su objekti koji se na njemu pojavljuju - to ima za posledicu da vie rezolucije bolje radena fiziki veim monitorima, gde su pikseli u odgovarajuoj srazmeri vei. Danas, mogunostda se skaliraju Windows objekti - zajedno sa opcijom da se koriste manji ili vei fontovi -dozvoljavaju korienje daleko vee fleksibilnosti, injei sasvim moguim da se koristemnogi monitori od 15 ina sa rezolucijama do 1024x768 piksela i monitori od 17 ina sa rezo-

    lucijama do 1600x1200 piksela.

    Sledea tabela identifikuje razliite SVGA standarde i pokazuje odgovarajue veliine moni-tora za svakog od njih:

    800x600 1024x768 1152x882 1280x1024 1600x1200 1800x1440

    15 ina DA DA17 ina DA DA DA DA19 ina DA DA DA21 in DA DA

    Svi SVGA standardni podravaju displej od 16 miliona boja, ali broj boja koje mogu istovre-meno da se prikau ogranien je koliinom video memorije instalirane u sistemu. to je vei

    broj boja, ili to je via rezolucija, to e biti zahtevano vie video memorije. Medjutim, kakoje memorija deljeni resurs, smanjivanje jednog e dozvoliti poveanje onog drugog.

    Dubina boja

    Svaki piksel slike na ekranu se prikazuje korienjem kombinacije tri signala boje: crvenog,zelenog i plavog. Precizno pojavljivanje svakog piksela se kontrolie intenzitetom ta tri zrakasvetlosti, a koliina informacija koja se pamti o pikselu odredjuje njegovu dubinu boja. to je

    vie bitova upotrebljeno po pikselu ("dubina bitova"), to su finiji detalji boja slike.

    Sledea tabela pokazuje dubine boja koje se trenutno koriste:

    Dubina boje Opis Broj boja Bajta po pikselu

    4-bitna Standardni VGA 16 0.58-bitna Reim 256 boja 256 1.016-bitna Boja visokog kvaliteta 65536 2.024-bitna Prava boja 16777216 3.0

    Da bi displej mogao da prevari ljudsko oko tako da mu izgleda da vidi punu boju, potrebno je256 nijansi crvenog, zelenog i plavog; to je 8 bita po svakoj od primarnih boja, odnosno ukup-

  • 7/31/2019 Graficke Karte

    5/19

    5

    no 24 bita. Medjutim, neke grafike kartice stvarno zahtevaju 32 bita po svakom pikselu da biprikazale pravu boju (true colour), zbog naina na koji one koriste video memoriju - tih 8 do-datnih bitova se obino upotrebljavaju za alfa kanal (transparentnosti).

    Reim boje visokog kvaliteta (high colour) koristi dva bajta da pamti vrednosti intenziteta za

    tri boje, po 5 bitova za plavu i crvenu i 6 bitova za zelenu. Ono to se dobije su 32 razliita in-tenziteta za plavu i crvenu i 64