Gradovi i himereJovan Dučič

Studentkinje: Mentorka:Arnela Lakota Aleksandra PopinEma Hodžić

mart, 2015.godine

Dučićevi gradovi i njegove himere

deset pisama kroz koje nas Dučić vodi u deset različitih gradova( Alpi, Ženeva, Pariz, Krf, Rim, Delfi, Avila, Atina, Jerusalim, Kairo)

Stilski izuzetan i tematski inspirativan Himere gradi na temeljima koji u sebi prepliću

prošlost, sadašnost i viziju budućih vremena Značenje reci Himera: 1. legendarna, strašna neman

kod starih Grka2.samoobmana, uobraženje, sanjarija

Slika istorije, religije, žena, Boga, čoveka kroz sliku jednog grada

Prvo pismo iz Švajcarske- AlpiSati spori i neopaženiSve ogromno i hladno“Ja se ovde osećam vezan za drvo ili

prikovan za stenu”Čovek s juga se plaši alpske hladnoće i

hladnog srcaHotelski smeštaj i stanovanje sa

Rusima, Francuzima, Nemcima i SrbimaEnglezi kao najčudniji svet po alpskim

naseljima

•Noći pune gorčine i tegobeJedina istinska ljubav prema Alpima- Žan Žak Ruso

Kako je Bog stvorio Alpe i kako ih je Ruso objavio

“Ako ne putujete sami, onda putujte samo sa ženama”

Poljkinje: senzualne kao Španjolke, duhovite kao Francuskinje, čistog srca i tople kao Ruskinje, nostalgične kao Skandinavke – najženskije od svih žena

Težina huke iz glečeraPredeo bez umetnosti, bez legende i predanja

Švajcarska kao ideal najvećeg unutrašnjeg spokojstvaIdeja o životu uska, sebična i plašljiva“Svaki niz ovih bregova izgleda da je stao između nas i nečeg boljeg i nežnijeg. Sve je ogromno i sve je hladno; i sve je ili veoma tamno ili veoma svetlo. Ti kontrasti tište dušu i sputavaju misao...”

Drugo pismo iz Švajcarske- Ženeva“Ima gradova koji imaju svoju

dušu; to su oni gradovi koji imaju svoju prošlost. U tome su i gradovi slični ljudima.”

Venecija kao čudo od grada mirne i melanholične duše

Ženeva nema dušuCentar užasne verske borbeKalvin i ženevska crkva Svetog

Petra

•Vera ne dolazi od mudraca, već od sanjalica i omađijanih ljudiLjudi bez sećanja na prošlost, mladi i novorođeni

Lepota Lemanskog jezeraVolter i Ruso“I naš grad prve mladosti, i naša žena prve

ludosti, nemaju ničega zajedničkog sa realnim svetom”

Ženevljanin kao čovek s malo duše ali mnogo principa

“Za Francuza je žena muza, za Rusa sabesednica, za Nemca ženka, za Balkanca sluškinja, za Talijana model, za Španjolca robinja, a za Ženevljanina ortak u radnji”

•Srbi u Ženevi“Ženeva, to su naše dvadesete

godine. Lepa reč Ženeva ne može se dvaput reći istim glasom...jer je Ženeva samo jedan kapric mašte i samo jedan slučaj srca.”

Pismo iz Francuske- Pariz

Parisko proleće u mirisu žena i prašine

Pariz je najveća raskrsnica životaFrancuski patriotizamItalijani i FrancuziSrpsko društvo u pariškoj kafaniFrancuz kao najveći ljubavnik

modernog vremena i francuska ljubavnica

“Čovek u Francuskoj više misli kako će govoriti nego kako će pisati ili nego kako će živeti.”

Ropska i ezopska jevrejska duhovitost

“Danas bi svet zaboravio da se smeje da nema veselih Francuza.”

Francuska umetnost i francuska književnost

Pariz kao jedno čudo, a Sena kao drugo

“Rim je svetom vladao, a Pariz je svet iznova stvarao”

Pisma sa Jonskog mora- Na KrfuSamoća na broduHolantkinja- žena za ljubav“Žena i more! Dve elementa od kojih

je napravljen ovaj svet.”Velike ljubavi i veliki moral“Duša je slovenska stvar i nju treba

ostaviti tome plemenu, zaljubljenom u nesreću i suze.”

Sećanje na more u detinjstvuO ženama i mačkama

•Misao o Bogu začeta na moruAlbanija kao najneprosvećeniji deo

Kleopatra- najinteresantnija figura žene starog veka

Svet ima dva Istoka- balkanski i budistički

“Najlepši grad na svetu, to nije onaj čije su pijace i bulevari najraskošniji, nego onaj grad na čijoj ulici ima najviše lepih žena.”

Na Krfu je sve legendaUlice mirišu na tamjan, ribu, naranče i

vino

•Grčki manastiri, katolički i srpski sveštenici“Sve je u umetnosti lakše stvoriti nego jedan jezik pesnikov”“Uspomene, to su beli novci za crne

dane. Kako će nekad, mnogo docnije, izgledati ovo more u mojoj uspomeni. Koliko će biti nežna ta daleka vizija kad ostarim...”

Pismo iz Italije- Rim

“Jedini grad koji ima sva naša doba i koji daje svakoj našoj strasti svoje magije i svoje istine”

“Rim nije samo večit nego i večno drugačiji”

Neprikosnovena Rimska država“Nikad Rim nije lepši nego noću i

nigde noć nije lepša nego u Rimu”

Samoća i smrt

•Bez velikih samoća nema ni velikih ljubaviLegenda o Aventinu

“U Francuskoj su danas na najlepšim mestima hoteli, u Švajcarskoj sanatorijumi, u Nemačkoj kasarne, u Srbiji pivnice, u Belgiji fabrike, u Rusiji crkve, u Turskoj groblja. Samo je još u Italiji moguće videti lepotu i tišinu...”

Franja i DominikoRimljani i ideja građanske

veličine

“Rim je grad slave i tuge”

Prvo pismo iz Grčke - DelfiHeronejski lav – najžalosniji beleg na

jednom raskršću istorijeMrak i okamenjenostAtinjani – filozofi; Spartanci – soldati;

Tebanci – najveći grčki vitezovi, u hrišćanskom i srednjovekovnom smislu ( Samo epsko srpsko pobratimstvo je bilo slično tebanskom. )

Veličina naroda je u legendi a ne u istoriji.Dan i noć su u Tebi najveći apsurdumi

belog i crnog koji postoje na svetu.

Prvo pismo iz Grčke – Delfi • Meni se čini da na Heroneji ništa nisam video ali sam sve čuo. Jer sve je muzika; a ono što nije muzičko, mrtvo je zanavek .

• Našao sam Delfe pod samim nebeskim svodom.

Prvo pismo iz Grčke – Delfi Parnas – ne sunčano brdo, već dolina puna

tmine ; sve je tamo još sjajni starinski mit, arhaički pano, antička bukolika .

Sve što ima najvišeg u hrišćanskoj umetnosti, kao za renesanse, sve je inspirisano paganstvom. (...) Umetnički instinkt u čoveku uvek je vitalniji od religioznog.

Sve inače u prirodi uverava o egzistenciji božijoj; a samo takve protivurečnosti u ljudskoj sudbini vode u sumnju i ateizam.

Prvo pismo iz Grčke – Delfi ...naročite doline, bregovi i proplanci na kojima su najbolje sa Bogom nasamo.

Drugo pismo iz Grčke – Atina Spiritualnost i eteričnostNebo i zemlja nigde nisu ovako

tesno vezani. Ovde sve živi od sunca, zbog sunca, za sunce.

Ideja – kosmos ; Lepota – religija ; Tišina – arhitektura

-Šta su ljudi? Bogovi smrtnici.- A šta su bogovi? Ljudi besmrtnici. (Lukijan)

Jednino nacionalna religija može roditi nacionalnu umetnost.

Drugo pismo iz Grčke – Atina

Grčki narod nije izgubio svoj stvaralački genije dok nije izgubio svoje bogove.

Drugo pismo iz Grčke – Atina Bez Partenona kosmos bi bio umanjen.

Linije Partenona same bi bile dovoljne da pokažu današnjem svetu ceo izraz uzvišene mirnoće s kojom se nekad verovalo.

Drugo pismo iz Grčke – Atina Život je za ovaj narod izgledao zauvek

kao jedan zlatni most između dva sunčana kontinenta.

Sveopšta harmonija proistekla iz hedonizma i bliskosti s bogovima

Lepota i uzvišenost kao imperativUsredsređenost na život sada i život

nakon smrti, bez svesti o tome da strah od smrti može da postoji.

Apolon - Sunce

Pismo iz Španije – Avila Parališuća danonoćna tišinaMrak pada brzo kao da se više nikada

neće dići, težak, materijalan. Zloslutna zvonkost večernjih zvonaJedna strašna vera bez milosrđa i jedna

peščana zemlja bez lepote, napravili su tragičnu dušu španskog čoveka.

Jalovost i ruševineŠpanija – to je velika lokva krvi na svetlom

podu crkve, ubistvo u oltaru, zločin u ložnici.

Pismo iz Španije – Avila

• Osećaj zatočenosti i okovanosti Španija rodi, ubije i zaboravi .

Pismo iz Španije – Avila Sveta Tereza – zaštitnica gradaKao cela njena španska rasa, ona je očajnom

ljubavi za veru ispunila sve svoje besanice i sve svoje namere.

Radikalna hrišćanka, samozvana Hrisotva ljubavnica

Simbol inkvizitorskog razuzdanog španskog hrišćanstva

Svetlo u mtklom mraku hrišćanstva u Španiji – mogućnost dubokog i autentičnog osećanja

Cilj Španije – očuvanje neraskidivosti duhovne i svetovne vlasti

Pismo iz Palestine – Jerusalim Dučićevo zamrzavanje sveukupne impresije

predelom pa potom analiziranje isteSve je ovde aluzija, simbol i opomenaDom božiji je utvrđen na Sionu otkad je

prestao da bude usađen na Olimpu. Spokoj i osećaj konačnog olakšanjaCeo ovaj sunčani okvir, svaka stazica, svaka

senčica, sve je iz njega satkano, sve isčezava pred tihom i čistom legendom sina Marijinog.

Verske legende i njihov uticaj na grad na koji se odnose

Pismo iz Palestine – Jerusalim Večito će na zemlji biti poezije i ljubavi

od kojih je vera sazdana! Grčka je rodile ideju

i Lepoti, Egipat ideju o Smrti a Palestina ideju o Bogu

Pismo iz Palestine – Jerusalim Ovde je, mislim, najveća tragedija

božanstvenog mučenika sa Golgote. Niko ga, očevidno, nije krazumeo!

Epatija koja se oseća prema HristuOpisan ne kao naivan i slab već kao junak,

borac i heroj, sigurna u Istinu koja sama sebi , i nakon njega, krči put

Jerusalim/Jerušalaim znači priviđenje mira” Ma kolioko Bog bio jedan, ideja o njemu je

bila svugda drkča otkad sve postoji. Žaljenje Jevreja i njihove potlačene prirode

Pismo iz Palestine – Jerusalim Omarov hram ; Zid plača ; Hristov

grobSve što izdaleka izgleda

neverovatno ovde se pokazuje kao moguće i stvarno.

Pismo iz Egipta – Kairo Ovde prenerazi ta dalja savršena

praznina neba, zemlje i mora. I prenerazi nas osećanje: da je to troje sasvim dovoljno, makar i ovako izgubljeno u sveobimnoj pustoši. I da je sve drugo na svetu sporedno, čak i izlišno.

Pismo iz Egipta – Kairo Ništavilo ; nebeska i rečna fatamorganaČula obmnanjena i opijena praznom tišinomPrijatnost samoćeU pustinji se oseti sve drugo na svetu izlišnim i

sićušnim ali i bezbožnim i nečistim. Smrt kao glavni motiv EgiptaSmrt su napravili prolaznom a život

nepostojećim (za razliku od evropske kulture koja doživljava suprotno) .

Iz pojma smrti ponikao je i pojam o božanstvu. Sunce je jedan egipatski bog koji oživljava ali i proždire.

Pismo iz Egipta – Kairo Mojih deset godina

proživljenih u Atini i Egiptu, to je zlatni vek moje misli... Otad sam najdublje poverovao i da Bog postoji .

Pismo iz Egipta – Kairo Raspolućeni Kairo sa dijametralno

suprotnim polovinamaIslam u Egiptu kao hrišćanstvo u

GrčkojMokatin, brdo nad KairomEgipat – naposletku, kao nepostojeći,

iluzoranKairo postoji samo još u Nilu i

mumijama – jedinom oduvek živom i jedinom zauvek mrtvom

Pismo iz Egipta – Kairo

Samo Nil, uvek faraonski, i u hiljadama novih vatara, prolazi kao reka samog vremena, širok, nečujan, ravnodušan. Kao da sve ovde postoji samo zbog njega. Nil istovremeno teče i u vazduhu kao muzika, dokle po zemlji teče kao svetlost.

Putopis, kako ističe Dučić, ne može pisati književni turista već samo onaj ko u jednoj zemlji ostane, odnosno onaj ko biva usredsređen na njene esencije kao što su rasni genij, umetničke mogućnosti, viši motivi istorije, duh i duša naroda. (Vladimir Gvozden)