Gradjevinar Br 20

20ЧАСОПИС ЈЕ БЕСПЛАТАН ЗА СВЕ ГРАЂЕВИНСКЕ ФИРМЕ НА ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

ЗАНИМЉИВОСТИ- Живот на ободу града

ЕНЕРГЕТИКА40.КГХ у Сава Центру - Најава

СептембарОктобар 2009.Цена 200 дин

Субвенционисани стамбени кредити

Реституција - Враћа имовину или је трајно одузима

Правилник - Критеријуми за легализацију...

РМММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММММЕЕЕ Е ЕЕЕ ЕЕЕЕЕЕЕЕЕ ЕЕЕЕ ЕЕЕЕЕЕ ЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕЕ НАНААНАНАНАНАНАНАНАННАННАННННАНАНННАНАНАНАНАННАНАНАННННННАНННННАНАНННАННННАНННАНННАНААААНАААААААААААААА ТТ Т ТЕРРЕРИТТИ ООРОРО ИЈИИ И СРБИБИЈЕЈЕ И И РРЕПУБЛИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИИККККККККККК

ЦеЦеЦеЦеЦеЦеЦеЦеЦЦеЦеЦеЦЦеЦеЦеЦеЦЦЦЦеЦЦЦееена 20

Реч уредника

Издавач: “PLANTEC GROUP” d.о.о.

Борска 41ј, 11090 Београд, Србијател.: 011/ 3056 516факс: 011/ 3056 134E-mail: offi [email protected]

www.gradjevinar.info

Директор, главни и одговорни уредникИван Сретеновић

Директор маркетингаСања Јашовић

[email protected]

Ликовно-графички уредникЗоран Станковић-Хогар

ЛекторИвана Станковић

Асистент маркетинга:Маријана Адамов

Јасмина Јовановић

Јелица Лазаревић

Техничко уређење и компјутерски прелом:GRAFOPLANT

grafi [email protected]

Штампа,,Štamparija Matija d.o.o.”

CIP - Каталогизација у публикацији Народна библиотека Србије,Београд 624ГРАЂЕВИНАР: српско грађевинарство у трећем миленијуму ISSN 1452-5303 = Грађевинар (Београд)

COBISS.SR-ID 130817292

Издавач не сноси одговорност за истинитост и веродостојност

објављених огласа и промотивних текстова.

Гласник

Пред ва ма је двадесето издање. Нашој редакцији је ово мали јубилеј који славимо заједно са свима вама који сте

нас пратили кроз сва претходна издања. И ово, двадесето, ће остаи у сећању као остварење једне добре идеје, која већ три године представља стварност и храброст једног часописа да буде искрени гласник српске грађевинске индустрије.

Сваком смо се радовали и свако своју причу има, ми преносимо вама ви причајте свима...

Ваш Гра ђе ви нар

4 ГРАЂЕВИНАР

С А Д Р Ж А Ј

Електронско издање овог броја часописа“Грађевинар” можете преузети на сајту

WWW.GRADJEVINAR.INFO

ИСТРАЖУЈЕМО

- Субвенционисани стамбени кредити

- Реституција враћа имовину или је трајно одузима

- Преваранти без казни

УРБАНИЗАМ

- Годину дана за грађевинску дозволу

- Интервју: Оливер Дулић - Држава не жели да руши

- Правилник о критеријумима за легализацију

ПОСЛОВАЊЕ

- Покретање стечаја по новом закону

ЕНЕРГЕТИКА

- 40. Конгрес о климатизацији грејању и хлађењу - најава

- Јефтина струја у корист профита

- Струја из отпада

ЗАНИМЉИВОСТИ

- Соларна кућа у Бољевцима

- Највећи багер у Србији

- Живот на ободу града

- Најздравије је у кући

- Светске локације за дубоки џеп

УПОЗНАЈ СРБИЈУ

- Тврђава у Бачу

- Пропадање под заштитом државе - Старо здање Ар.

ЧАСОПИС СЕ ДИСТРИБУИРА БЕСПЛАТНО СВИМ ГРАЂЕВИНСКИМ ФИРМАМА НА

ТЕРИТОРИЈИ СРБИЈЕ И РЕПУБЛИКЕ СРПСКЕ

1322

07

263234

ГРАЂЕВИНАР 5

11

4548

5156606268

6466

41


На и ме, пр ви хла дан туш је усле дио ка да се по ка за-лао да гра ђа ни ко ји бу ду до би ли суб вен ци о ни са ни

кре дит за стан мо ра ју, по ред уче шћа, да пла те и чи та ве две хи ља де евра за оси гу ра ње, ве шта че ња, об ра де зах те ва, суд-ске хи по те ке, ле кар ске пре гле де...

Пре ма ра чу ни ци бан ка ра, за кре дит од 50.000 евра пла ћа се на кна да бан ци 187 евра, док пре ми ја оси гу ра ња кре ди-та из но си 1.375, а на кна да за На ци о нал ну кор по ра ци ју за оси гу ра ње стам бе них кре ди та из но си око 30 евра. Та ко ђе, по треб но је пла ти ти и ве шта че ње, и то за две ства ри, про-це ну вред но сти и ста ро сти не крет ни не, што из но си око 200 евра.

- Кли јент бан ке мо ра да ан га жу је два суд ска ве шта ка. Је дан ће про це ни ти вред ност не крет ни не, а дру ги ста рост објек та. Ве штак тре ба да по твр ди да је у пи та њу но во град-ња и да бан ка за тај стан мо же да одо бри суб вен ци о ни са ни кре дит - на гла ша ва ју бан ка ри.

Ко ри сник суб вен ци о ни са ног кре ди та тре ба да пла ти и тро шко ве суд ске хи по те ке, ове ре за ло жне из ја ве, али и го ми лу так си за раз не по твр де, што из но си до дат них 100 евра. По ред све га то га, по треб но је и да кли јент има жи-вот но оси гу ра ње, што зна чи да ће за по ду жи спи сак ле кар-ских пре гле да ко је тре ба да оба ви пла ти ти још око 80 евра. За ни мљи во је и то да се број пре гле да по ве ћа ва ка ко ра сте из нос кре ди та, па су за су ме ве ће од 70.000 евра нео п ход ни до дат ни спе ци ја ли стич ки пре гле ди кли јен та ко ји ко шта ју и до 200 евра.

Суб вен ци о ни са ни стам бе ни кре ди ти стар то ва ли су 1. ок то бра, а уго во ре са Ми ни стар ством еко но ми је до са да је

пот пи са ло де вет ба на ка.Нај зна чај ни је за гра ђа не су ка мат не сто пе ко је ну де бан-

ке, а ко је ће на кон ис те ка суб вен ци је, 1. но вем бра 2012. го-ди не, мо ра ти да пла ћа ју са ми гра ђа ни. Та ко, ре ци мо, у Ин-те зи и Ко мер ци јал ној бан ци ова ка ма та из но си 4,5 од сто, плус ше сто ме сеч на вред ност еури бо ра, док ће у Про кре-дит и Мар фин бан ци би ти не што ве ћа, 4,9 од сто фик сно, и ше сто ме сеч ни еури бор. У ове че ти ри бан ке ка ма та

Истражујемо


По сле по чет ног ве ли ког ин те ре со-ва ња за суб вен ци о ни са не стам бе-не кре ди те, гра ђа не Ср би је је охла-ди ло не ко ли ко ин фор ма ци ја ко је су ука за ле да ти кре ди ти ни су баш та ко јеф ти ни

ПрипремиоМилан Д.

ко ју кли јент пла ћа суб вен ци о ни ше др жа ва до 31. ок то бра 2012. го ди не и она је фик сна, из но си 5,25 од сто.

Мак си мал ни из нос кре ди та је 100.000 евра, а рок от пла-те 30 го ди на. Ко ри сник кре ди та тре ба да обез бе ди ми ни-мум пет од сто уче шћа, док др жа ва по кри ва 20 од сто. У пр-ве три го ди не, од но сно до кра ја ок то бра 2012.го ди не, ра та кре ди та за гра ђа не је знат но ни жа јер ка ма ту пла ћа др жа-ва. Та ко ђе, по след њих пет го ди на от пла те је бес ка мат но јер та да кли јен ти от пла ћу ју уче шће др жа ве.

За кре ди те мо гу да кон ку ри шу др жа вља ни Ср би је мла-ђи од 45 го ди на, са ме сеч ним при ма њи ма до 120.000 ди-на ра, ко ји не по се ду ју не крет ни ну. Про грам Вла де од но си се са мо на ку по ви ну но во и згра ђе них, ста но ва у из град њи или за ме ну ста рог за но ви стан.

Још је дан про блем ко ји се по ја вио је и не до ста так ма-лих ста но ва. Нор мал но је да је нај ве ћи број гра ђа на Ср би-је плат но спо со бан, па чак и уз по вољ не кре ди те, од но сно суб вен ци о ни са не, за ку по ви ну ма ле ква дра ту ре.

Ма њак ма лих ста но ва на тр жи шту ни је про блем са ко-јим се јав ност су о ча ва са да, тај про блем по сто ји од ра ни је уз све на по ре да се ре ши. Ипак, ако се не ко од лу чи да ре ши јед но од нај бит ни јих пита ња у жи во ту, а то је да има кров над гла вом, ево не ко ли ко са ве та на шта све тре ба да обра-ти па жњу и шта је све по треб но да би се суб вен ци о ни сан кре дит уоп ште и до био.

Уко ли ко же ли те да по диг не те стам бе ни кре дит из сред-ста ва бан ке по треб но је да зна те сле де ће:

- оба ве зан услов је стал ни рад ни од нос, и то са нај ма ње 6 ме се ци ра да на са да шњој по зи ци ји

- у тре нут ку узи ма ња кре ди та по треб но је да има те нај-ма ње 23 го ди не, а у тре нут ку от пла те по след ње ра те нај ви-ше 65 го ди на (у не ким бан ка ма мак си мал на ста рост је 68 го ди на)

- у от пла ти стам бе ног кре ди та је мо гу ће има ти са ду жни-ка (нај че шће осо ба из уже по ро ди це: муж, же на итд.)

- ра та кре ди та не сме би ти ве ћа од 50% укуп них при хо да ду жни ка и са ду жни ка

- у ре дов не при хо де бан ка мо же укљу чи ти и при ход од рен ти ра ња (са ове ре ним уго во ром или из во дом бан ке у по-след ња 3 ме се ца до ка зу је те да има те при ход од рен ти ра ња)

Де по зит или уче шће, еври или фран ци?

Ка да се од лу чи те за узи ма ње стам бе ног кре ди та по-треб но је да иза бе ре те мо дел кре ди ти ра ња. О мо де ли ма кре ди ти ра ња је нај бо ље да се ин фор ми ше те у бан ци у ко-јој же ли те да уз ме те кре дит. По сто је стам бе ни кре ди ти са де по зи том и уче шћем, од но сно са ва лут ном кла у зу лом у еври ма или швај цар ским фран ци ма, као и кре ди ти оси гу-ра ни код НКОСК (На ци о нал на Кор по ра ци ја за Оси гу ра ње Стам бе них Кре ди та).

Стам бе ни кре ди ти са уче шћем има ју ма ње ра те од кре-ди та на ба зи де по зи та. Ми ни мал на пла та за узи ма ње кре-ди та је, та ко ђе, ма ња уко ли ко уз ме те кре дит са уче шћем. Уко ли ко се од лу чи те за кре дит са де по зи том, имај те у ви ду да де по зит оста је у бан ци то ком це лог пе ри о да от пла те




кре ди та, што мо же би ти и до 30 го ди на.Стам бе ни кре ди ти ин дек си ра ни у швај цар ским фран-

ци ма има ју ини ци јал но ма ње ра те, али но се ве ли ки ри зик од на глог ме ња ња кур са. Имај те у ви ду да кре та ње це на и ви си на пла та у Ср би ји пра те евро, та ко да уко ли ко уз ме те стам бе ни кре дит ко ји је ин дек си ран у швај цар ским фран-ци ма, мо же до ћи до ве ћих раз ли ка из ме ђу пла те и ви си не ра те.

Стам бе ни кре ди ти са кра ћим ро ком от пла те има ју ве ће ра те, али су по год ни ји јер су ко ри сни ци кра ће у оба ве зи и из нос укуп не ка ма те ко ја се пла ћа за кре дит је ма њи. Кре-ди ти за стан оси гу ра ни код НКОСК нај че шће има ју ма ње ра те, јер је и ри зик за бан ку ма њи.

Тро шко ви узи ма ња стам бе ног кре ди та

Под тро шко ви ма под ра зу ме ва мо све тро шко ве ко ји про из ла зе из ку по ви не ста на на кре дит. Тро шко ви на ко је оба ве зно мо ра те ра чу на ти су:

- уче шће/де по зит- увид у кре дит ни би ро (око 200 ди на ра за гра ђа не)- тро шко ви про це ни те ља ко ји про це њу је вред ност не-

крет ни не (бан ка да је спи сак про це ни те ља са ко ји ма ра де)- тро шко ви об ра де кре ди та (0,5 - 2% од вред но сти кре-

ди та)- оба ве зно оси гу ра ње не крет ни не (пла ћа се го ди шње)- отва ра ње ди нар ског и де ви зног ра чу на у бан ци (уко-

ли ко ни сте кли јент бан ке у ко јој узи ма те стам бе ни кре-дит)

- оси гу ра ње кре ди та код НКОСК (уко ли ко узи ма те кре дит са оси гу ра њем код НКОСК) - из нос за ви си од ЛТВ ра ци ја (ЛТВ ра цио се до би ја де ље њем из но са кре ди та и про це ње не вред но сти ста на)

- тро шко ви об ра де кре ди та код НКОСК – 30 евра (уко ли ко узи ма те стам бе ни кре дит са оси гу ра њем код НКОСК)

- жи вот но оси гу ра ње (код не ких ба на ка је по треб на по ли са жи вот ног оси гу ра ња)

- тро шко ви суд ске хи по те ке- суд ска так са за ове ру ку по про дај ног уго во ра (за ви си

од вред но сти уго во ра)- тро шко ви ове ре за ло жне из ја ве- го ди шњи тро шак одр жа ва ња кре дит ног ра чу на (пла-

ћа се у не ким бан ка ма, и на пла ћу је се про це нат од остат ка глав ни це на дан на пла те тро шка сер ви си ра ња)

Са ве ти

Узи ма ње стам бе ног кре ди та је вр ло ва жна од лу ка, јер ве зу је ко ри сни ке кре ди та на дуг вре мен ски пе ри од. Из тог раз ло га је нео п ход но ин фор ми са ти се о усло ви ма узи-ма ња и вра ћа ња кре ди та у не ко ли ко ба на ка па гра ђа ни ма са ве ту је мо сле де ће:

Рок от пла те: Уко ли ко сте у мо гућ но сти, узми те стам бе-ни кре дит са ма њим ро ком от пла те, јер вам до но си ве ли-ку уште ду у укуп ном из но су ка ма те ко ју пла ћа те.

Уче шће/Де по зит: Узми те мо дел кре ди та са уче шћем, јер ће те та ко има ти ма њу ра ту кре ди та и би ће вам по треб-

на ма ња ми ни мал на пла та за узи ма ње кре ди та.Евро или швај цар ски фра нак: Уко ли ко се од лу чи те за

стам бе ни кре дит ко ји је ин дек си ран у швај цар ским фран-ци ма, ра та ће вам мо жда би ти ма ња, али ће те при хва ти ти ве ли ки ри зик од про ме на кур са.

Пу шта ње кре ди та у те чај: Ин фор ми ши те се по ком кур-су бан ка пу шта кре дит, а по ком пла ћа те ра те кре ди та. На-и ме, мо же се де си ти да кур се ви ни су ускла ђе ни, па да из гу-би те зна чај на сред ства на курс ним раз ли ка ма.

Мар же ба на ка: Рас пи тај те се ко ли ка је мар жа бан ке и под ко јим је усло ви ма про мен љи ва. Обра ти те па жњу да код стам бе них кре ди та по сто ји ва ри ја бил ни део, ко ји се ме ња са про ме на ма ЕУРИ БОР-а или ЛИ БОР-а, и фик сни део, ко ји је бан кар ска мар жа.

Тро шко ви узи ма ња стам бе ног кре ди та: При ли ком узи-ма ња стам бе ног кре ди та по треб но је при ку пи ти при лич но обим ну до ку мен та ци ју. Во ди те ра чу на о тро шко ви ма при-ку пља ња до ку мен та ци је.

Про це на вред но сти не крет ни не: При узи ма њу стам бе-ног кре ди та бан ка ће вам обез бе ди ти спи сак про це ни те ља са ко ји ма ра де. Оба ве зно при ку пи те по ну де свих про це-ни те ља, јер је мо гу ће да ће те уште де ти и не ко ли ко сто ти на евра. У по ну ду би тре ба ло, осим це не, да бу де укљу че но и вре ме из ла ска на те рен, од но сно вре ме из ра де до ку мен та-ци је.



Наш са го вор ник је ре као да ће но ви на у за ко ну би ти и сте чај са уна пред при пре мље ним пла ном ре ор-

га ни за ци је.- Ка да по сто ји уна пред при пре мље ни план сте чај се

зна чај но убр за ва и све мо же да се за вр ши за два ме се ца. То ли чи на ве ли ке сте ча је ве ко је смо мо гли да ви ди мо у Аме ри ци, код фир ми Крај слер и Џе не рал мо торс - ка зао је Ан дрић, ко ји је и са вет ник пот пред сед ни ка Вла де Ср би је Мла ђа на Дин ки ћа.

То ће омо гу ћи ти, ка ко је оце нио, бла го вре ме но по кре-та ње сте ча ја.

- У Ср би ји је је дан од осно вих про бле ма код сте ча ја што се не по кре ћу бла го вре ме но. И по ве ри о ци и ду жни ци се сте ча ја пла ше и же ле да се по кре не ка да бу квал но ви ше не-ма из ла за. Та да је ка сно и за ре ор га ни за ци ју и дру га ре ше-ња, а бан крот је не ми но ван - ис та као је Ан дрић.

Но ви на у за ко ну, на вео је, тре ба ло би да ре ши и стал ни про блем по ве ћа ња бро ја пред у зе ћа ко ја су у бло ка ди ви-ше од 30 да на уво ђе њем ауто мат ског ме ха ни зма по кре та ња сте ча ја.

- На род на бан ка Ср би је ће, ка да за кон сту пи на сна гу, ре дов но оба ве шта ва ти тр го вин ске су до ве о то ме ко је фир-ме су у бло ка ди ду же од три го ди не. Су до ви по при је му та-квих оба ве ште ња ве о ма бр зо по кре ћу сте чај ни по сту пак и да ју при ли ку по ве ри о ци ма да се ја ве - ка зао је Ан дрић.

По ве ри о ци, до дао је, та да има ју при ли ку да да ју пред у-јам за тро шко ве и та да се сте чај про во ди по ре дов ној про-це ду ри, а уко ли ко се ни ко не ја ви суд мо же да отво ри и за тво ри сте чај истог да на.

- Пред у зе ће се бри ше из ре ги стра, пре ста је да по сто ји, а ако има не ку имо ви ну она пре ла зи у вла сни штво Ре пу бли-ке Ср би је - пре ци зи рао је Ан дрић.

Он је на вео да 20.000 пред у зе ћа ко ја су у бло ка ди ду же од 30 да на ис пу ња ва усло ве за сте чај пре ма ста ром и но-вом за ко ну, а око 6.500 пред у зе ћа је у сте ча ју ду же од три го ди не.

Та пред у зе ћа пред ста вља ју те рет за при вред ни си стем, оце нио је са вет ник пот пред сед ни ка Вла де Ср би је и до дао да је ве ћи на тих пред у зе ћа осно ва на без на ме ре да по слу је, а око по ло ви на не ма ни ка кву имо ви ну ни за по сле не.

Ан дрић је ка зао да је про сеч но тра ја ње сте чај ног по-ступ ка у Ср би ји за при ват на пред у зе ће од 18 до 24 ме се ца.

- Оче ку је се да ће но ви за кон омо гу ћи ти да се тај пе ри од скра ти - на вео је он.

Са вет ник по тред сед ни ка Вла де Ср би је Лу ка Ан дрић об-ја снио је да ће за ауто мат ске сте ча је ве при ме на би ти од ло-же на три ме се ца, та ко да би тре ба ло да се при ме њу ју по-чет ком 2010. го ди не.

Закони

Покретање стечаја по новом законуНо ви За кон о сте ча ју омо гу ћи ће ауто мат ско уво ђе ње сте ча ја за фир-ме чи ји су ра чу ни пре ко три го ди не у бло ка ди, као и да ду жник по кре не сте чај због пре за ду же но сти, из ја вио је аутор за ко на Лу ка Ан дрић

20.000 пред у зе ћа ко ја су у бло ка ди ду же од 30 да-

на ис пу ња ва усло ве за сте чај пре ма ста ром и но вом

за ко ну, а око 6.500 пред у зе ћа је у сте ча ју ду же од

три го ди не.



То би зна чи ло да ће сва ко ко на на ци о на ли зо ва ном зе мљи шту

има ку ћу, стан, фа бри ку или по слов ни про стор ауто мат ски по ста ти вла сник зе мљи шта за ве о ма ма ле па ре, а та мо где има усло ва вла сни штво се мо же до би ти за џа бе.

Кри ти ча ри упо зо ра ва ју да би та кав мо дел бу ду ћег за ко на до вео до то га да ви ше од 600.000 хек та ра, да нас др-жав ног зе мљи шта ко је су ко му ни сти оте ли по сле 1945. го ди не, ни ка да не ће би ти вра ће но за ко ни тим на след ни ци-ма. Нај ве ћи те рет обе ште ће ња у том слу ча ју би пла ћа ли гра ђа ни Ср би је. Слич на ме ра, ко ја је иза зва ла еруп-ци ју не за до вољ ства у јав но сти, пред-ло же на је и у За ко ну о пла ни ра њу и из град њи, с тим што се од но си са мо на гра ђе вин ско зе мљи ште, док се у За-ко ну о ре сти ту ци ји про ши ру је на све дру ге вр сте зе мљи шта ко је су да нас у др жав ном вла сни штву.

- За кон о ре сти ту ци ји ће по чи ва ти на основ ном пра ви лу об је ди ња ва ња вла сни штва над објек том и зе мљи-штем. Ова вла да је од луч на да до кра ја го ди не до не се За кон о ре сти ту ци ји. Да ово ни су пра зне при че, као не ко ко је у ми ни стар ству за ду жен за при пре му и из ра ду за ко на, спре ман сам да под-не сем остав ку уко ли ко Вла да до кра ја

го ди не не за вр ши овај по сао – ка же Сло бо дан Илић, др жав ни се кре тар у Ми ни стар ству фи нан си ја.

Ми лан Па ри во дић, бив ши ми ни-стар и тво рац На цр та за ко на о ре сти-ту ци ји из 2005. го ди не ко ји је по др жао Европ ски пар ла мент ис ти че да у Ср-би ји и да нас вла да ко му ни стич ки дух – да се оти ма од на ро да и да је по ли-

тич ки по доб ни ма. - Очи глед но је да је иде ја оних ко-

ји су на вла сти би ла да се од ло жи тај на зо ви про цес ре сти ту ци је док не рас про да ју све што мо гу. Љу ди ко ји су и да нас на вла сти, ко ји упра вља ју стран ка ма и се де у њи хо вим вр хо ви ма го то во чи та ву де це ни ју бло ки ра ли су пра вед ну ре сти ту ци ју, а и са да то


Реституцијавраћа имовину или је трајно одузима

Иако ни ко још не зна ка ко ће из гле да ти бу ду ћи За кон о ре сти ту ци ји у јав но-сти се већ по ди гла при лич на пра ши на око ње га и на ја ва да ће би ти усво јен до кра ја го ди не. Је дан од мо гу ћих мо де ла уво ди ме ру об је ди ња ва ња вла-сни штва над објек том и зем љи штем

У број ка ма

140.000 по је ди на ца под не ло зах тев за по вра ћај имо ви не

76.000 је ак ту ел них пред ме та за по вра ћај имо ви не

97% је зах те ва за по вра ћај зе мљи шта

47,6% је по љо при вред но зе мљи ште




ра де. Бо јим се да ће и за кон ко ји са да до не су би ти не што што би тре ба ло да бу де на сло вље но као За кон о ре сти ту-ци ји, али ће ефе кат би ти па ли ја ти ван, бе зна чај но ма ли и увре дљив – ка же Па ри во дић.

До но ше ње За ко на о ре сти ту ци ји, ко ји је је дан од основ-них усло ва за при ступ ЕУ, би ло је кључ ни део свих по ли-тич ких про гра ма и обе ћа ња по сле 2000. го ди не. Овај за кон, ко ји су осим Ср би је до не ле све бив ше ко му ни стич ке зе мље у окру же њу и за пад ној Евро пи, нај бо љи је по ка за тељ да је јед на др жа ва рас кр сти ла са ба ла стом бив шег ре жи ма и ис-пра ви ла не прав де ко је је на нео сво јим гра ђа ни ма.

Ме ђу тим, срп ске вла сти су ра ди је би ра ле да ло шом при-ва ти за ци јом оте ту зе мљу и објек те про да ју за ко ли ке-то-ли ке су ме нов ца по ли тич ки по доб ним лич но сти ма. Та ко је при ва ти зо ван ве ли ки део зе мљи шта ко је је мо гло би ти вра ће но у на ту ри, чи ме др жа ва не би сно си ла пре ве ли ке тро шко ве обе ште ће ња на след ни ка. У ме ђу вре ме ну, ка пи-тал при ку пљен од иона ко ло ше при ва ти за ци је по тро шен је и из гу бље на је сва ка мо гућ ност да се од тог нов ца обе ште те ори ги нал ни вла сни ци.

Ли ци ти ра њем сто ти на ма ми ли јар ди евра, ко је су на вод-

но нео п ход не за обе ште ћи ва ње на след ни ка, по ли ти ча ри већ чи та ву де це ни ју за стра шу ју и об ма њу ју гра ђа не. Чак и са да, ка да се ре ал не про це не о нов цу ко ји је по тре бан за обе ште ће ње кре ћу из ме ђу ми ли јар ду и две и по ми ли јар де евра, мо гу се чу ти па ра но ич ни по ви ци о да ле ко ве ћим су-ма ма ко је др жа ва (од но сно по ре ски об ве зни ци) „ни у ми-ли он го ди на“ не ће мо ћи да ис пла те.

Упра во за то је са свим не ја сно за што се Вла да опре де ли-ла да се и зе мљи ште ко је је мо гло би ти вра ће но у на ту ри но вим за ко ном до де ли ак ту ел ним вла сни ци ма обје ка та на том зе мљи шту. Са мим тим ће по ре ски об ве зни ци мо ра ти да пла ћа ју да ле ко ви ше ка ко би се обе ште ти ло зе мљи ште ко је је др жа ва по кло ни ла или за ба да ва про да ла вла сни ци-ма обје ка та.

Да се ра ди о да ле ко ве ћој су ми, по твр ђу је и др жав ни се-кре тар Сло бо дан Илић, а што се нов ца нео п ход ног за обе-ште ће ње ти че, он ка же:

– То ће за ви си ти ис кљу чи во од еко ном ске мо ћи др жа ве. Са свим је си гур но да се не ће вра ћа ти 100 од сто су ме, јер то ни је ра ди ла ни јед на др жа ва, али ће мо по ку ша ти да утвр ди-мо ко ли ко-то ли ко пра вед ну су му – ка же Илић.

Пре ма ре чи ма Ми ле та Ан ти ћа, ко ор ди на то ра Мре же за ре сти ту ци ју, из но си за обе ште ће ње на след ни ка ко је власт по ми ње чи сте су глу по сти.

– Њи хо ва је ди на иде ја је да опљач ка ју што ви ше, а да не вра те ни шта или што ма ње. Сло вен ци су на след ни ци ма вра ти ли ско ро све у на ту ри, а та мо где то ни је би ло из во-дљи во ком пен зо ва ли су нов цем и др жав ним об ве зни ца ма. Слич но су ура ди ли и у Хр ват ској и Ма ке до ни ји, са мо Ср-би ја ни је ре ши ла пи та ње ре сти ту ци је – ка же Ан тић.

Спор но је дин ство вла сни штва над објек том и зе мљи-штем основ на је раз ли ка из ме ђу ак ту ел ног За ко на и На-цр та ко ји је 2005. го ди не на пра вио др Па ри во дић. Пре ма Па ри во ди ће вом ре ше њу, ста ром вла сни ку се вра ћа зе мља, а вла сник објек та по за ко ну по ста је за ку пац и пла ћа за-куп ни ну по це ни ко ју ло кал на са мо у пра ва од ре ди за то зе-мљи ште, као што је до са да кроз ра чун Ин фо ста на пла ћао ко ри шће ње град ског гра ђе вин ског зе мљи шта.

– Ка да је не ко ме отет обје кат, па му је оте то и зе мљи-ште, па је тај обје кат дат не ко ме бес плат но на ко ри шће ње, а тај га от ку пио пе де сет пу та ис под це не, он да су ре ше ња ко ја пред ла же За кон о ре сти ту ци ји ка та стро фал на. Ако ми та квој осо би бес плат но или за сим бо лич ну су му да мо

Вред ност имо ви не 2,5 ми ли јар ди евра

Ко ор ди на тор Мре же за ре сти ту ци ју Ми ле Ан тић

твр ди да се у јав но сти кон стант но пре у ве ли ча ва

вред ност имо ви не ко ју је по треб но вра ти ти јер Ми-

ни стар ство фи нан си ја ба ра та са енорм ним број-

ка ма. Из ове ин сти ту ци је још ра ни је је при ча но о

про це ни По ре ске упра ве од 102 ми ли јар де евра ми-

ни мал не вред но сти ко ја се по тра жу је по зах те ви ма,

док је на вод но мак си мал на вред ност око 220 ми ли-

јар ди евра. Ан тић на во ди да је то још јед на од ма ни-

пу ла ци ја ка ко би јав ност сте кла ути сак да је реч о

не до сти жним број ка ма јер је пре ма њи хо вој ра чу-

ни ци вред ност око 100 пу та ма ња.

- Ми ни смо ра ди ли про це ну, али кад се по гле да ко-

ли ко шта вре ди пре ма де лу по пи са не др жав не имо-

ви не и по мно жи са оним што се по тра жу је, из нос је

око 2,5 ми ли јар ди евра. Ми смо без број пу та тра жи-

ли од По ре ске упра ве да нам до ста ви ту про це ну ко-

ју су они ура ди ли, али је ни ка да ни смо до би ли. Ако

је то тач но, за што је кри ју - пи та Ан тић.


Реституција

зе мљи ште, ми смо му то прак тич но по кло ни ли. То ли це ко је је већ на по клон до би ло стан или ку ћу са да при де на по клон до би ја и зе мљи ште, а по ста вља се пи та ње ко ће то да вра ти ори ги нал ном вла сни ку или по том ку. Да ли то тре-ба да пла ти онај ко је на тој зе мљи или сви гра ђа ни Ср би је пла ћа њем по ре за – пи та се Па ри во дић.

Ми ни стар ство фи нан си ја се, ме ђу тим, у ства ра њу за-ко на ни је ру ко во ди ло ова квом ло ги ком, већ се, ка ко ка же Илић, од лу чи ло за је дин ство вла сни штва ка ко би из бе гло по тен ци јал не суд ске спо ро ве из ме ђу вла сни ка зе мље и за-куп ца.

Са мим тим ће при ва ти за ци о ни маг на ти, ка квих је у Ср-би ји не ко ли ко, уз фир му ко ју су ку пи ли од др жа ве са да до-би ти и зе мљи ште на ко јој се она на ла зи. У не ким слу ча је-ви ма ра ди о не ко ли ко де се ти на хи ља да хек та ра зе мље.

– Ова за кон ска од ред ба нај ви ше ће од го ва ра ти тај ку ни-ма. То је прин цип пљач ке, а не је дин ства, јер пра ви прин-цип гла си да оно ме ко ме при па да зе мља, при па да и оно што је на њој – ка же Ан тић.

На кра ју, чи ни се да ће нај ма њу до бит од овог за ко на има ти они због ко јих се и пра ви.

– Ста ри вла сни ци ни у јед ној др жа ви ни су би ли са свим за до вољ ни, па ни ов де ве ро ват но не ће би ти. Ми ни стар-ство ће во ди ти ра чу на о еко ном ској мо ћи др жа ве и то ће

би ти осно ва за од ре ђи ва ње про цен та укуп не су ме ко ја ће би ти на име обе ште ће ња вра ће на на след ни ци ма – ка же Сло бо дан Илић.

Дру ги мо делЈош је дан мо гу ћи мо дел ко ји су кри ти ча ри од мах гру бо

од ба ци ли је нов ча но обе ште ће ње.- Ова власт и не ће да до не се за кон јер је мо гу ћи мо дел

нов ча ног обе ште ће ња, бе сми сли ца. Ср би ја за то не ма па ра. Уз то, За ко ном о пла ни ра њу и из град њи мо гу ће је по кла-ња ти др жав ну имо ви ну, а не ће да је ис ко ри сте за по вра ћај

Ре сти ту ци ја у број ка ма

Вр ста имо ви не / По вр ши на у хектарима

Зе мљи ште 246.503

По љо при вред но зе мљи ште 300.732

Шум ско зе мљи ште 42.964

Гра ђе вин ско зе мљи ште 10.900

По слов ни про стор 616

Ку ће 12.861

Ста но ви и згра де 1.625

Дру ги гра ђе вин ски објек ти 1.087

Оста ло 14.454


та мо где се не би мо гла вра ти ти од у зе та имо ви на. Ово пи-та ње се по но во отва ра, а та зе мља по кла ња тај ку ни ма - ка-же Ми ле Ан тић, ко ор ди на тор Мре же за ре сти ту ци ју.

Ру ку на ср це, ни ко из вла сти ни је ре као да ће то би ти нов ча ни мо дел обе ште ће ња, али је сте то да је уз ва ри јан ту ком би но ва ног на ту рал ног и нов ча ног обе ште ће ња ово мо-гу ћи пут за кре и ра ње за ко на. То је и за Ми ла на Па ри во ди-ћа кључ ни про блем.

- Др жа ва не ма па ра ни да раз ми шља о мо де лу нов ча не на-

док на де. Да по сто ји ствар на во ља да се овај про блем ре ши, не би ни би ло при че о нов ча ном обе ште ће њу. По пред ло гу мог за ко на, пр во би тре ба ло вра ти ти све оно што је мо гу ће ста рим вла сни ци ма. Та мо где је не ко сте као сво јин ско пра во тре ба да ти не ку дру гу на ту рал ну на док на ду и тек на кра ју нов ча ну - ка же Па ри во дић, бив ши ми ни стар у вла ди Во ји-сла ва Ко шту ни це и кре а тор За ко на о де на ци о на ли за ци ји ко ји је за вр шио у не кој од фи о ка Ми ни стар ства.

Па ри во дић ис ти че да би ре сти ту ци ја при ме ном ње го вог за ко на ко шта ла мак си мал но че ти ри ми ли јар де, јер, на про-сто, вра ћа ње зе мљи шта не ко шта ни шта. За сва ку дру гу ва-ри јан ту, Ср би ја, сма тра Па ри во дић, јед но став но не ма па ра.

Око истог пи та ња ло ме се и у Ми ни стар ству фи нан си-ја, са мо што су од го во ри на по је ди на пи та ња раз ли чи ти. Сло бо дан Илић твр ди да би др жа ва мо гла фи нан си ра ти нов ча но обе ште ће ње кроз еми то ва ње об ве зни ца, и то по слич ном прин ци пу као што је то чи ни ла са ста ром де ви-зном штед њом.

- Ми ће мо у на ред них ме сец да на на ћи фи нал но ре ше-ње за бу ду ћи за кон, а оно мо ра би ти пра вич но и у скла ду са еко ном ским по тен ци ја ли ма зе мље. Ми не зна мо да ли је јеф ти ни ји по вра ћај имо ви не и са да ис тра жу је мо шта је за др жа ву нај бо ље. Ако би то би ло нов ча но обе ште ће ње, то не мо ра да бу де тро шак ко ји је не мо гућ јер се не ће ис пла ћи ва ти 100 од сто вред но сти, већ се мо же од ре ди ти про це нат од око 30 од сто и та ко би сви до би ли исто - ка же Илић.



Мо гу ће је, за кљу чу је Илић, и да по сто је ћи Па ри во ди ћев На црт за ко на бу де из ва ђен из фи о ке, до ра ђен и об на ро до-ван до кра ја го ди не као трај но ре ше ње.

Про блем ко ји иде у при лог кри ти ча ри ма овог мо де ла је сва ка ко и не во ља са Фон дом за ре сти ту ци ју у ко ме, уме сто ми ни мал них 77 ми ли о на евра, има све га 53 ми ли о на.

Пи та ње о нов цу ко ји ле жи на ра чу ну Фон да отво ре но је не дав но по што вла сти чвр сто обе ћа ва ју да ће ко нач но до-не ти За кон о ре сти ту ци ји.

Ра чу ни ца је јед но став на и мо же је раз у ме ти сва ки гра-ђа нин ове зе мље. По сло ву За ко на о при ва ти за ци ји, пет од сто свих при хо да тре ба да се одва ја у Фонд из ко га ће би ти на ми ре не жр тве на ци о на ли за ци је. Из Ми ни стар ства фи нан си ја нам је ре че но да на ра чу ну Фон да има 53 ми ли-о на евра за то што су фир ме про да ва не на ра те па још ни је при сти гао сав но вац, а ка да стиг не - би ће. Не тре ба мно го тру да да се то и про ве ри.

У Аген ци ји за при ва ти за ци ју ре че но је јед ном бе о град-ском ли сту да је до са да скло пље но уго во ра у вред но сти од 2,3 ми ли јар де евра, а да је због про да је на ра те Тре зо ру тран сфе ри са но тек 1,55 ми ли јар ди евра. Пет од сто ко је је тре ба ло упла ти ти у Фонд је сте 77,5 ми ли о на евра. Пи та ње ко је се не ми нов но по ста вља је сте где је овај но вац оти шао јер у Фонд ни је. За то по сто ји и још кон крет ни ји до каз јер је „Блиц” имао увид у до ку мент ко ји је про шле је се ни Ми-ни стар ство фи нан си ја до ста ви ло Мре жи за ре сти ту ци ју где сто ји да је 5. ја ну а ра 2006. го ди не у Фон ду за ре сти ту-ци ју би ло 57,1 ми ли он евра, по та да шњем кур су. У при-лог то ме иде и чи ње ни ца да че ти ри го ди не не са мо да ни ко ни је упла тио ни ди нар, а не ће би ти да ни је сти гла ни јед на ра та од про да тих фир ми, већ да у овом тре нут ку има чак три ми ли о на ма ње.


Drv na in du stri ja No vo se lec, jed na je od naj ve ćih i naj sta-ri jih drv nih in du stri ja u Hr vat skoj. Na sta la je na te me-

lji ma pi la ne iz 1929.go di ne na pod ruč ju bo ga tom šum skom si ro vi nom, a na ro či to hra stom lu žnja kom. Upra vo kva li tet na si ro vi na i tra di ci ja pre ra de dr ve ta od go vor ne su za stva ra nje vr-hun skih pro iz vo da od dr ve ta – pi lje na gra đa, ma siv ni i la mel ni par ket i na me štaj od pu nog dr ve ta.Mno go je fak to ra ko ji uti ču na kva li tet fi nal nog pro iz vo da - od pri rod nih od li ka drv ne si ro vi ne do spe ci fi č nih, de ce ni ja ma raz-vi ja nih, zna nja i ve šti na (me to de ter mič ke ob ra de, pre ci znost za sa vr še no „utor-pe ro“ pri ja nja nje, pa žlji vo kla si ra nje, skla di-šte nje i kon tro la go to vog pro iz vo da). Cilj je stvo ri ti pro iz vod ko ji svo jim svoj stvi ma i ka rak te ri sti ka ma za do vo lja va po tre be ko ri sni ka. Uz to, DIN kod svo jih ku pa ca uži va imidž po u zda-nog part ne ra ko ji po štu je sve ugo vo re ne oba ve ze te pru ža sa ve-to dav ne uslu ge.DIN je me đu pr vi ma u re gi ji po stao čla ni ca FEP (Evrop skog udru že nja pro iz vo đa ča par ke ta) i ti me osi gu rao po slov nu i lo-bi stič ku pot po ru i olak šao sa rad nju sa naj ve ćim evrop skim

fi r ma ma. Kao član FEP, DIN je is pu nio pro pi sa ne kri te ri ju me i ste kao pra vo na ko ri šće nje „Real Wo od“ ozna ke ko ju ima ju naj pre sti žni ji evrop ski pro iz vo đa či par ke ta, a ko ji kup ci ma ga-ran tu je pro iz vod od pra vog dr ve ta. „Re al Wo od“ kam pa nja po-tro ša či ma uka zu je na eko lo ške aspek te ko ri šće nja pro iz vo da od dr ve ta. Uz to, dr ve ni po do vi su znak sti la, a uvek su u tren du; iz dr žlji vi su i du go traj ni, ugod ni i pri rod ni.Par ket DIN obe le žen je i ozna kom CE ko jom se kon trol še po-re klo i pro met ro be u ze mlja ma, čla ni ca ma EU. Kad se go vo ri o kva li te tu, ne za o bi la zan je naj pri hva će ni ji stan-dard ISO. DIN je uskla dio i ser ti fi ko vao si stem upra vlja nja kva-li te tom sa nor mom ISO 9001:2008 što je naj no vi ja po bolj ša na ver zi ja stan dar da ISO 9001. Ti me je DIN do ka zao da svo je po-slov ne pro ce se, kao i od no se sa kup ci ma, do ba vlja či ma i za-po sle ni ma pro vo di u skla du sa de kla ri sa noj po li ti ci i ci lje vi ma kva li te ta.Za vi še in for ma ci ja o na šim pro iz vo di ma i o pro daj nim me sti-ma slo bod no kon tak ti raj te se di šte fi r me.

Kva li tet DIN No vo sel ca

Реституција


„IZO LA CI JA Hol ding a.d.“ је спе ци ја ли зо ва но пред у зе ће за изо ла тер ске и за вр шне за нат ске ра до ве у гра ђе ви нар ству. Осно ва на је пре 50 го ди на, по се ду је ви ше де це ниј ско из во-ђач ко ис ку ство на објек ти ма у зе мљи и ино стран ству.

По слов не је ди ни це на ла зе се у Бе о гра ду, Но вом Са ду, Ни шу и Чач ку.

Пред у зе ће рас по ла же са струч ним ти мо ви ма ко је пред-во де ин же ње ри гра ђе вин ске стру ке, ар хи тек те, тех но ло зи, еко но ми сти и ве ли ки број ВКВ и КВ рад ни ка спе ци ја ли зо-ва них за ову вр сту ра до ва што чи ни уку пан број од око 100 стал но за по сле них рад ни ка.Основ на де лат ност пред у зе ћа су хи дро и тер мо и зо ла ци о-

ни ра до ви у гра ђе ви нар ству, чи не их сле де ћи по сло ви:

- Би ту мен ске (цр не) хи дро и зо ла ци је но вих обје ка та и са-на ци ја по сто је ћих обје ка та са изо ла ци о ним тра ка ма - Кру те хи дро и зо ла ци је ( пе не тра ти ) про тив вла ге и во де

под при ти ском- Мем бран ске хи дро и зо ла ци је на ба зи PVC, ECB, FPO,

EPDM, TPO , PIB.- Тер мич ка изо ла ци ја кро во ва, по до ва, зи до ва и пла фо на- Ин ду стриј ски по до ви ( фер бе то ни, по до ви од епок сид-

них и по ли у ре тан ских ма са ), ки се ло от пор ни по до ви и зи-до ви, ан ти ста тик по до ви, ду пли по до ви...- Об ла га ње тех нич ким фо ли ја ма( та ло жна је зе ра, риб ња-

ци, ла гу на фар ме, аку му ла ци ја от пад них во да, де по ни ја...)- Ан ти ко ро зив на и про тив по жар на за шти та

СА НА ЦИ ЈЕ ПО ДО ВА И ЗИ ДО ВА У ПО ДРУ МИ МАПод зем не во де су по се бан про блем јер се ја вља ју у под-

зем ним де ло ви ма објек та ка да је те шко и ску по вр ши ти обим на и ду го трај на ис ко па ва ња. Бр же ре ше ње је да се об-ја кат изо лу је са уну тра шње стра не чи ме се доби ја ју су ви по до ви и зи до ви а вла га се трај но ели ми ни ше из про сто ра.За ове ра до ве ко ри сте се пе не тра ци о не сме се, пе не тра ци о-ни мал те ри и ису ши ви хи дро и зо ла ци о ни мал те ри ко ји се апли ци ра ју на до бро и де таљ но при пре мље ну под ло гу.На-ше пред у зе ће са успе хом ре ша ва ова кве са на ци о не про бле-ме – има мо оформ ље не рад не гру пе.

СА НА ЦИ ЈЕ РАВ НИХ И КО СИХ КРО ВО ВАСа на ци о ни ра до ви се свр ста ва ју у ре дов на гра ђе вин-

ска одр жа ва ња ко ја се мо ра ју оба вља ти сва ких 8 до 10 го-ди на јер се у про тив ном су о ча ва мо са на глим про па да њем

кон струк тив них еле ме на та кро ва и зи до ва згра да. Код рав-них и ко сих кро во ва на кон де се так го ди на хи дро и зо ла ци о-ни сло је ви гу бе сво ју ела стич ност услед деј ства мра за, сун-че вог зра че ња, ве тра, ки се лих и оста лих штет них пра ши на. Де ли мич ном са на ци јом рет ко се по сти жу до бри ре зул та ти јер се ни кад не мо гу пре ци зно утвр ди ти то ко ви во де у кров-ним еле мен ти ма па се из тог разлога тре ти ра ком плет на по-вр ши на кро ва.

Са вре ме но гра ђе ви нар ство са да има ве ли ки асор ти ман ви со ко ква ли тет них ма те ри ја ла ко ји се мо гу при ме ни ти у са на ци ја ма кро во ва јер су флек си бил ни, от пор ни на ха-ба ње, ела стич ни и ду го трај ни. На ше пред у зе ће при ме њу је нај са вре ме ни је ма те ри ја ле: ела сто мер не и пла сто мер не би-ту мен ске тра ке, син те тич ке мем бра не, акрил не емул зи је, по ли мер не це мент не мал те ре и изо ла ци о не па сте.

ЗЕЛЕНИ КРОВОВИЗе ле ни кро во ви су по се бан об лик об ра де те ра са, ко ри-

сти се све ви ше у град ским је згри ма у ци љу ху ма ни за ци је и обо га ће ња жи вот не сре ди не, сма ње ња за га ђе но сти ва зду ха и бу ке и по бољ ша ња ми кро кли мат ских усло ва. „Изо ла ци ја“ из во ди ова кве кро во ве уз при ме ну свет ских ис ку ста ва. По-себ на па жња се обра ћа на дре на жу сло је ва, угра ђу ју се хи-дро и зо ла ци о не тра ке от пор не на ве ће при ти ске и ко рен ски си стем би ља ка,вр ши се по се бан из бор би ља ка и ху му сног сло ја. Мо гу ћа је из ра да ма њих фон та на и во до то ко ва.

Представљамо Изолација Холдинг А.Д.

ЈУБИЛЕ Ј 50 ГОДИНА РА Д А

Ми шка Јо ва но ви ћа бр. 9, 11107 Бе о град

тел.: +381 11 244 78 79, +381 11 244 07 58

факс. +381 11 244 15 93, моб.: +381 60 826 5075

[email protected] www.izolacija.rs

Зна чај ни је ре фе рен це пред у зе ћа:Са ва Цен тар – Но ви Бе о град; ПЦ Ушће – Но ви Бе о град; Спенс – Но-

ви Сад; По слов на згра да Б92 – Но ви Бе о град; По слов на згра да „Del-ta Hol ding“ – Но ви Бе о град; На род на Бан ка Ср би је – Бе о град; НИС Ра фи не ри је – Но ви Сад и Пан че во; ХЕ Ђер дап – Кла до во; ТЕ Ни ко ла Те сла -Обре но вац; Же ле знич ка ста ни ца Про коп – Бе о град; Мост сло-бо де – Но ви Сад; Оби ла зни ца (Остру жни ца – Ор ло ва ча) – Бе о град


14. ме ђу на род ни са јам SA SO одр жао се од 21.-25.10.2009.го ди не, а у се би је об у хва тио низ ме ђу на род них спе ци ја ли зо-ва них сај мо ва: Са јам гра ђе ви нар ства, Са јам дрв не ин ду стри је, Са јам ме тал не ин ду стри је, Са јам ала та, ма ши на и опре ме, Са-јам за нат ства, ма ле при вре де и пред у зет ни штва, Са јам елек-тро тех ни ке, енер ге ти ке и те ле ко му ни ка ци ја, SA FIR – Са јам фи нан ци ја, ин ве сти ци ја и раз во ја и са јам еко ло ги је - SE KO.

SA SO 2009 обе ле жи ли су груп ни на сту пи не мач ке по крај не Ба вар ске, Аустри је, Ма ке до ни је и Хо лан ди је. Груп ни и пре ми-јер ни на ступ има ла је и Хр ват ска при вред на ко мо ра са те мом Из вор но хр ват ски ква ли тет.

На сај му су уче ство ва ле и во де ће фир ме из сле де ћих бран-ши: „Za gre bač ka ban ka d.d.“, „Kvar ner Vi en na In su ran ce Gro up“, „PZ Auto (Vol kswa gen)“, „Ce mex – Dal ma ci ja ce ment d.d“., „Wi-e ner ber ger“, „Pli nac ro“, „Be ton Luč ko“, „Kna uf“, „Ton dach Hr vat-ska“, „Je la vić d.o.o.“, „Uni ko merc“, „La ger Ba šić“, „Atlas Cop co“ и мно ги дру ги.

Са јам SA SO су сво јим парт нер ством и укљу чи ва њем у број на пра те ћа до га ђа ња, по др жа ле парт нер ске фир ме; „Za-gre bač ka ban ka d.d.“, „Kvar ner Vi en na In su ran ce Gro up“, „PZ Auto“, „Ho tel Le Me ri dien- Lav“, „Hr vat ska pri vred na ko mo ra“ и „Slo bod na Dal ma ci ja“.

Ме ђу на род ну ре пу та ци ју SA SO 2009 по твр ђу ју и ди рект ни из ла га чи из 15 зе ма ља: Сло ве ни је, Бо сне и Хер це го ви не, Ср-би је, Аустри је, Ита ли је, Бел ги је, Ма ђар ске, Не мач ке, Че шке, Ма ке до ни је, Фран цу ске, Хо лан ди је, Сло вач ке, Ка на де и Хр-ват ске.

„Ово го ди шњи са јам обе ле жи ле су груп не из ло жбе стра них зе ма ља, ино ва ци је, по пут пр вог хр ват ског ауто мо би ла на во-до ник, хр ват ске ино ва ци је у про из вод њи бру си ли це, ино ва-тив на пе на за гра ђе ви нар ство ...

Са јам SA SO је по се ти ла 51 др жав на де ле га ци ја, из ме ђу оста лих, из Бо сне и Хер це го ви не, Сло ве ни је, Ср би је, Цр не Го ре, Ита ли је, Аустри је, Не мач ке и Фран цу ске. “ – ис та као је

Игор Ба га рић, ди рек тор Сај ма Сплит.На сај му су пред ста вље не број не ино ва ци је, а по ред из ло-

жбе ног де ла, одр жа не су и ва жне при вред не кон фе рен ци је, 5. Енер гет ски са мит, Дан еко ло ги је – Еко по лис, за шти та око ли не и одр жи ви раз вој у гра до ви ма, 7. Дан ар хи те ка та, 3. Дан гра ђе-ви на ра, Не мач ки при вред ни фо рум, SA FIR кон фе рен ци ја, са те ма ма „Успе шни пред у зет ни ци“, Жен ско пред у зет ни штво, Ино ва тив но пред у зет ни штво и Тре нинг за успе шне ме на џе-ре. При вред ним кон фе рен ци ја ма при су ство ва ло је пре ко 1500 во де ћих љу ди из стру ке свих на ве де них под руч ја где су за јед-но са ма лим и сред њим пред у зет ни ци ма раз ма тра не ак ту ел не при вред не те ме кључ не за успех при вред ног раз во ја.

Са ци љем про мо ци је за нат ских за ни ма ња и стру ке, а у са-рад њи с За нат ском шко лом из Спли та, ор га ни зо ва но је ре-ви јал но так ми че ње „Ми кро гра ђе ње“ на ко ји ма је ак тив но уче ство ва ло пре ко 40 сред њо шко ла ца из Сред ње За нат ске и Гра ђе вин ске шко ле.

Манифестације

Завршен SASO14.сајам грађевинарства у Сплиту

У(с)пр кос кри зи са јам је оку пио 1621 из ла га ча из чак 15 зе ма ља на по вр-ши ни од 122 000 m2. SA SO 2009 обе-ле жи ли су груп ни на сту пи стра них зе ма ља, пре ми је ре про из во да и број-не струч не кон фе рен ци је

ПрипремлаMarija Hauptmann - Сајам Сплит

www.sajamsplit.hr


При ли ком ку по ви не ста но ва у Ср би ји на раз ли чи те на чи не бу де пре ва ре но не ко ли ко хи ља да ку па ца го-

ди шње, са зна је мо у аген ци ја ма за не крет ни не. Нај о па сни је и нај у че ста ли је су пре ва ре код ко јих про да вац ви ше пу та про да исти стан. Пре ма ре чи ма адво ка та, до са да ни је дан пре ва ре ни ку пац ни је ус пео на су ду да по вра ти свој но вац, ни ти је за бе ле жен слу чај да је не ки од ин ве сти то ра ка жњен за пре ва ру.

По след њи слу чај згра де у Кни ћа ни но вој ули ци у Бе о гра-ду, у ко јој не ки ста но ви има ју и по шест „вла сни ка”, са мо је до каз да ова по ја ва код нас ни је рет ка. Ме ђу тим, у Ср би ји се ни ко не ба ви овом про бле ма ти ком, па та чан број пре ва-ре них ку па ца не по сто ји ни у ту жи ла штву, где се под но се кри вич не при ја ве.

Не ма еви ден ци јеСа го вор ни ци Преса ка жу да је за пре ва ре на тр жи шту не-

крет ни на кри ва бла га за кон ска ре гу ла ти ва, као и не по сто ја-ње ре ги стра о про да тим ста но ви ма. Да се ова кве ства ри не би де ша ва ле куп ци ма, на ши са го вор ни ци са ве ту ју ан га жо-ва ње до брог адво ка та, про ве ру ин ве сти то ра или про дав ца и од у ста ја ње од ку по ви не уко ли ко за стан по сто ји би ло ка ква сум ња да ви ше не при па да про дав цу.

Ре ги о нал ни ди рек тор у аген ци ји за не крет ни не „Ри макс” Ми о драг Ку шић ка же да куп це обич но ва ра ју но во ком по но-ва ни ин ве сти то ри.

- То су љу ди ко ји тек по чи њу да гра де и ко ји не ма ју ни-ка кве ре фе рен це. За то је ве о ма бит но ис про ве ра ва ти ин ве-сти то ра и ви де ти да ли је озби љан пред у зи мач - об ја шња ва Ку шић.

Ка ћа Ла за ре вић из аген ци је „Ал ка” ка же да ни је дан ку-пац не сме да ку пи стан у но во град њи ако за ње га не по сто ји га ран ци ја да ни је и не ће ви ше би ти про да ван.

Адво кат Са ва Ан ђел ко вић на во ди да пре ва ре них ку па-ца не би би ло ка да би ко му нал не слу жбе во ди ле ре ги стар о про да тим и не про да тим ста но ви ма.

- Ми не ма мо еви ден ци ју о за по че тој град њи, о бро ју ста-но ва на сва ком спра ту, као и ко ли ко их укуп но има. Ка да би по сто ја ла аген ци ја о ста но ви ма, тим љу ди ма ко ји се усу де да пре ва ре не ко га си гур но би би ла од у зи ма на гра ђе вин ска до зво ла - ре као је Ан ђел ко вић.

Он на во ди да се ви ше стру ка про да ја ста но ва углав ном де-ша ва у не ле гал но из гра ђе ним објек ти ма. За то кри ви ор га не оп шти на и гра до ва, ин спек ци ју и фи нан сиј ске ин сти ту ци је.

- Кад по ђе мо ули ца ма би ло ког гра да, ви ди мо да ви ше не ма кла сич них кро во ва, већ бун ке ра. То се ра ди за то што се гра ђе вин ска до зво ла из да је до по след њег спра та град ње, па ин ве сти то ри про тив но за ко ну до зи да ју још је дан или два спра та, на шта ин спек ци ја не ре а гу је. Та ко да, где год ви ди те та ко зва не до град ње или адап та ци је, знај те да је не ле гал но. Та кве не крет ни не ни ка да се не мо гу укњи жи ти. Нај го ре је што по ред ин спек ци је то то ле ри шу и по ре ски ор га ни, ко-ји на пла ћу ју по рез при ли ком про да је, а не би сме ли - ка же Ан ђел ко вић.

Не ма ко да пла ти ка знуОсо ба ко ја је пре ва ре на, уко ли ко има све по дат ке о ин-

ве сти то ру, тре ба про тив ње га да под не се кри вич ну при ја ву оп штин ском ту жи о цу на те ри то ри ји где се на ла зи стан. Ако ку пац не ма по дат ке о про дав цу, он да при ја ву под но си по ли-ци ји. Ме ђу тим, Ан ђел ко вић ка же да још ни је чуо да је не ки ин ве сти тор осу ђен за пре ва ру.

- Реч је о кри вич ном де лу уна пред сми шље не пре ва ре, за ко ју је ка зна, у за ви сно сти од оби ма не ле гал но на пла ће ног из но са, до 15 го ди на за тво ра. Про блем је у то ме што ти пре-ва ран ти, с об зи ром на то да не ма ја сно ус по ста вље не по ли-циј ске, др жав не и ту жи лач ке ко му ни ка ци је уну тар зе ма ља бив ше Ју го сла ви је, пре бег ну из на ше зе мље где су на пра ви-ли кри вич но де ло у Цр ну Го ру или обрат но. Ку пац и ако до-би је пре су ду, не ма од ко га да на пла ти јер пре ва ран ти у ме ђу-вре ме ну уга се пред у зе ће - об ја снио је Ан ђел ко вић.

Ин ве сти то ри без па раКа ћа Ла за ре вић из аген ци је „Ал ка” ка же да да нас 90 од-

сто ин ве сти то ра до би ја до зво лу за град њу, а уоп ште не ма обез бе ђен но вац.

- По слом ин ве сти то ра мо же да се ба ви ко год же ли. Чак 90 од сто ин ве сти то ра на осно ву про јек та и до зво ле за град-њу про да је ста но ве. Та ква про да ја прет по ста вља да се мо же про да ти шта би ло и по не ко ли ко пу та, а то ни ко не про ве-ра ва.


Преварантибез казни

У Ср би ји при ли ком ку по ви не ста но ва про дав ци го ди шње пре ва ре не ко ли-ко хи ља да ку па ца, али још ни ко од пре ва ра на та ни је суд ски ка жњен, твр де адво ка ти

ИзворPress


Ком па ни ја „Le mić Gro up“ је по слов ни си стем у окви ру ко га се вр ши про јек то ва ње, про из вод ња и гра ђе вин-

ски ра до ви уград ње. На свом раз вој ном пу ту од осни ва ња 1994. го ди не, ком па ни ја је за хва љу ју ћи стал ном уса вр ша ва њу по слов ног и про из вод ног си сте ма по ста ла си но ним за ква ли-тет, ино ва тив ност и кре а тив ност.

Основ на ви зи ја Le mić Gro up-a је да бу де ме ђу во де ћим про из во ђа чи ма че лич них кон струк ци ја и про из во да од алу ми ни ју ма и ста кла у Ју го и сточ ној Евро пи, са раз ви је-ном ло ги стич ком мре жом. У при лог по све ће но сти сво јој ви зи ји, го во ри и по да так да пред у зе ће по се ду је сер ти фи-кат SRPS ISO 9001: 2008 стан дар да швај цар ске фир ме SGS, као и то да је у си сте му Le mić Gro up-a за по сле но 120 ква-ли фи ко ва них рад ни ка и ин же ње ра, а по слов ни про стор и про из вод ни по го ни, ко ји се на ла зе у Зе му ну, про сти ру се на по вр ши ни од 8500 m2.

Ма ри ја на Чи кић – ди рек тор за мар ке тинг и раз вој би зни-са бли же нас је упо зна ла са јед ним ова ко ве ли ким си сте мом, пр вен стве но пред ста вља ју ћи нам струч ни ка дар, ко ји чи ни са му срж ком па ни је.

Le mić Gro up оку пља мла де и обра зо ва не струч ња ке свих про фи ла, ко ји сва ко днев но оба вља ју ћи по сло ве, по-твр ђу ју ћи сво је струч но зна ње у же љи да кли јен ти ма бу де пру жен нај ви ши ква ли тет про из во да и услу га. Пред у зе-ће ула же зна чај на сред ства у стал но усвр ша ва ње ка дро ва кроз се ми на ре и струч ну ли те ра ту ру и пер ма нент но раз-ви ја соп стве ну тех но ло шку осно ву, кроз на бав ку са вре ме-них ма ши на и оста ле опре ме, пра те ћи све тех но ло шке ино-ва ци је и трен до ве у све ту.

По ре чи ма го спо ђи це Ма ри ја не Чи кић, нај ва жни ји за да так ка дров ског сек то ра је бри га за за по сле не, јер у нај ве ћој ме ри, упра во од њих са мих за ви си ко ли ко ће се успе шно оства ри-ти по слов ни план. За ефи ка сно ис пу ња ва ње ци ље ва на ни воу ком па ни је, об ли ко ва на је ка дров ска стра те ги ја.

За хва љу ју ћи узор ном по сло ва њу и стрикт ном по што ва њу зах те ва по слов них парт не ра, ком па ни ја Le mić Gro up је сте кла углед, по уз да ње и од ли ку јед не ефи ка сне фир ме ка ко у зе мљи, та ко и у ино стран ству.

Им пе ра тив у по слов ној прак си пред у зе ћа пред ста вља ју по у зда ност и ква ли тет. Ру ко во де ћи се тим прин ци пи ма и тр-жи шним кри те ри ју ми ма при вре ђи ва ња, пред у зе ће се раз ви ја

и оспо со бља ва за све ком плек сни је про из вод не зах те ве и за све сло же ни је иза зо ве тр жи шта.

Le mić Gro up је ме ђу на род на ком па ни ја ко ја по слу је у зе-мља ма Ју го и сточ не Евро пе, а оства рен је ве о ма зна ча јан про дор на ве ли ко ру ско тр жи ште. У пер спек ти ви је та ко ђе и ши ре ње на дру га ино стра на под руч ја. Ра ди се на да љем ши-ре њу про из вод них ка па ци те та и сти ца њу но вих по слов них парт не ра. У Le mić Gro up-u ве ру ју да је очу ва ње кре ди би ли-те та, ко ји је сте чен до са да шњим ра дом, основ ни пред у слов на прет ка и да љег успе шног по сло ва ња пред у зе ћа.

Оно што по себ но ис ти че Ма ри ја на Чи кић је да је њи хов тим све стан ве за но сти за окру же ње, ко је по ве ћа ва њи хо ву дру штве ну од го вор ност и бри гу за бу дућ ност. За то сва ке го ди не раз ли чи тим спон зор ским и ху ма ни тар ним про јек-ти ма, окру же њу вра ћа ју део оно га што им оно да је. Ве ли-ка сред ства Le mić Gro up-a као спон зо ра, на ме ње на су пре све га раз во ју спор та, кул ту ре, обра зо ва ња и про јек ти ма за очу ва ње жи вот не сре ди не.

На овај на чин Le mić Gro up под сти че еко ном ски, со ци јал-ни и дру штве ни раз вој ло кал не за јед ни це у ко јој де лу је. Упра-во укљу че ност у ло кал ну за јед ни цу ства ра ши ре дру штве не и еко ном ске ре зул та те и об ли ку је угод ну и уре ђе ну око ли ну за по тро ша че и за по сле не, те по ве ћа ва ква ли тет ну по ну ду ро бе и услу га. Све то по твр ђу ју и за хвал ни це ло кал них за јед ни ца, по хва ле ку па ца, при зна ња и сер ти фи ка ти ква ли те та.

Представљамо

Lemić Group

Сервантесова 7ц, 11080 Београд, СрбијаТел.: +381 (0)11 219 58 14

Факс:+381 (0) 219 58 16e- mail: offi [email protected]

www.lemic.biz

“Lemić Group” је пословни систем у оквиру

кога се врши пројектовање, производња и

грађевински радови уградње:

- алуминијске и PVC столарије

- висећих фасада

- челичних и иноx конструкција стакла

- фасадних панела и кровних покривача

- галантерије од пластифицираних алуминијских

профила, дрво-алуминијум профила, PVC

профила композитних панела


Гра ђе ви на ри за то оп ту жу ју ком-пли ко ва не про це ду ре и би ро-

кра ти ју, ко јој је по треб но до ста ви ти бли зу 50 раз ли чи тих до ку ме на та. Овај про блем тре ба ло би да ре ши но ви За-кон о из град њи, али ће ње го ви ефек ти мо ћи да се ви де тек за две го ди не.

Ком па ни ја “На пред” ду же од го ди-ну да на че ка на до зво ле ка ко би за по-че ла град њу ста но ва на три ло ка ци је у Бе о гра ду. Пред став ни ци овог пред-у зе ћа су у ма ју 2008. го ди не под не ли пр ви зах тев за гра ђе вин ску до зво лу и, ка ко ка жу, још не ма ју ин фор ма ци-ју ка да ће из Се кре та ри ја та за ур ба-ни зам сти ћи и по след њи до ку мент.- Ни шта од нас не за ви си. Све је на Се-кре та ри ја ту. Ми слим да ће про ћи још нај ма ње го ди ну да на ка ко би до би ли гра ђе вин ску до зво лу јер су ми и над ле-жни ре кли да се че ка на не ке вла ди не уред бе. На жа лост, ми са да мо же мо да га ран ту је мо да ће мо гра ди ти у Ру си ји или Ли би ји и већ тра жи ти куп це, а то је у Ср би ји не мо гу ће - ка же До бро слав Бо јо вић, ди рек тор пред у зе ћа “На пред”.Сли чан про блем има и “Енер го про јект”. Ова ком па ни ја већ две го ди не че ка на па пи ре ка ко би у бло ко ви ма 22 и 24 мо-гла да за поч не град њу стам бе них згра да.- То нас не из не на ђу је. И ра ни је смо се бо ри ли са истим про бле мом. У овом тре нут ку не знам ни до кле смо ста-ли са тим, ни шта нам је још по треб-но од па пи ра да би по че ли да гра ди мо јер тих до ку ме на та је за и ста пре ви ше - ка же Све ти слав Си мо вић, ди рек-тор ви со ко град ње у “Енер го про јек ту”.

Ова квих при ме ра је за и ста мно го, по-го то во у Бе о гра ду, где не ке ком па ни је на до зво ле че ка ју и до пет го ди на. За то и не чу ди по да так да је Ср би ја по бр зи ни из да ва ња гра ђе вин ских до зво ла, пре ма про це на ма Свет ске бан ке, тек 171. зе-мља на све ту. У дру гим, уре ђе ним др-жа ва ма Евро пе ти па пи ри се до би ја ју за нај ду же ме сец да на, а код нас се на њих че ка 259 да на. Ипак, то је са мо про сек. Рет ко ко ји ин ве сти тор у Бе о гра ду се мо же по хва ли ти да је за ма ње од го ди-ну да на до био све нео п ход не до зво ле.Ин ве сти то ри у бу дућ но сти не ће ра-ди ти идеј ни про је кат, при ба вља ти акт о ур ба ни стич ким усло ви ма или одо-бре ње за град њу. Са да ће пред у зет ник зва нич но мо ра ти да про ђе кроз са мо три ко ра ка - при ба вља ње ло ка циј ске до зво ле, из ра да глав ног про јек та и из-

да ва ње гра ђе вин ске до зво ле.Не до ста так пла но ваПи та ње је ка да ће овај за кон у пот-

пу но сти би ти при ме њи ван јер осим про це ду ре ве ли ки про блем пред ста-вља не до ста так пла но ва де таљ не ре гу-ла ци је на мно гим ло ка ци ја ма без ко јих ин ве сти тор не мо же ни да уђе у по сту-пак за до би ја ње до зво ла. Оп шти не по За ко ну о из град њи има ју рок од две го-ди не да их до не су, ина че ће би ти санк-ци о ни са не рас пу шта њем скуп шти не. Та ко ђе, Ми ни стар ство жи вот не сре ди-не и про стор ног пла ни ра ње тек тре ба да кре не у обу ку за по сле них у се кре-та ри ја ти ма за ур ба ни зам и над ле жним слу жба ма, ка ко би их бо ље упо зна ли са но вим за кон ским про пи си ма.

По сту пак за до би ја ње гра ђе вин ске до зво ле

Урбанизам

Годину дананаза грађевинску дозволуДа би до шли до гра ђе вин ске до зво ле ин ве сти то ри ма у Ср би ји по треб но је у про се ку 259 да на, а тај пе ри од зна да тра је и по не ко ли ко го ди на


Грађевинске дозволе

ПР ВИ КО РАК - Ин фор ми са њеПре не го што кре не у по сту пак за

до би ја ње гра ђе вин ске до зво ле, ин ве-сти тор се у над ле жној оп штин ској слу-жби или Се кре та ри ја ту за ур ба ни зам ин фор ми ше шта мо же да гра ди на од-ре ђе ној ло ка ци ји. То мо же да про ве ри

и на њи хо вом сај ту.

До ку мен та ци јаИн ве сти тор мо ра да има до каз о

вла сни штву или, уко ли ко је за ку пац, о за ку пу да би до био ло ка циј ску до зво-лу.

Пре пар це ли за ци јаОвај про је кат се ра ди са мо уко ли-

ко је нео п ход но спо ји ти две или ви ше пар це ла, а у ро ку од де сет да на мо ра да га одо бри над ле жна слу жба.

ДРУ ГИ КО РАК - Ло ка циј ска до-зво ла

Са по треб ном до ку мен та ци јом и про јек том пре пар це ли за ци је под но си се зах тев за из да ва ње ло ка циј ске до-зво ле, а над ле жна слу жба има рок од 15 да на да је из да.

ТРЕ ЋИ КО РАК- Глав ни про је катГлав ни про јек та у име ин ве сти то ра

ра ди од го вор ни про јек тант, а ње го ву ускла ђе ност са ур ба ни стич ким пла ном про ве ра ва спољ на кон тро ла.

Гра ђе вин ска до зво лаАко је глав ни про је кат у скла ду са

па ра ме три ма у ло ка циј ској до зво ли, над ле жна слу жба има рок од осам да на да га одо бри.

ИзворБлиц


М-Про фил из Ста ре Па зо ве пр ви пут је ове го ди не го сто-вао на 31. Сај му гра ђе ви нар ства у Бу дви ко ји се одр жа-

вао кра јем сеп тем бра. Из М-Про фи ла на во де да је њи хов на ступ био упе ча тљив, а по-

је ди ни њи хо ви про из во ди би ли су пра ва но ви на за број не по се-ти о це сај ма. Оства ре ни су број ни кон так ти од ко јих је не ко ли ко већ на сај му пре то че но у по сло ве ко ји су у про це су ре а ли за ци је.

По ја вљи ва ње М-Про фи ла на сај му и до бри ре зул та ти ко ји су по стиг ну ти го во рe у при лог то ме да је Цр на Го ра бу ду ће зна чај но тр жи ште ове успе шне фир ме.

М-Про фил

на но вом тр жи шту

М-Профил

Са оп ште ње - Бе о град, 26.10.09.–По во дом не дав них по жа-

ра у Бе о гра ду, у Три мо ин же ње рин-гу, срп ском ли де ру у про из вод њи и уград њи кров них ва тро от пор них сен двич па не ла, же ле да скре ну па-жњу јав но сти на зна чај упо тре бе ва-тро от пор них кров них па не ла у гра-ђе ви нар ству.

Ва тро от пор ни кров ни си сте ми са сто је се од уну тра шњег плит ко и спо ља шњег ду бо ко про фи ли са ног, гал ва ни зо ва ног и обо је ног че лич ног ли ма са не за па љи вим ла ме ли ра ним је згром од ка ме не ву не (де бљи не 60 – 200 mm). За јед но, сва 3 сло ја фор ми-ра ју ком пак тан сен двич-еле мент ко-

ји обез бе ђу је нео п ход ну от пор ност на оп те ре ће ње, чвр сти ну и мон та жу, док је згро, на пра вље но од не за па-љи ве ла ме ли ра не ми не рал не ву не, обез бе ђу је од лич ну то плот ну и звуч-ну изо ла ци ју и ви со ку ва тро от пор-ност. „Кров на кон струк ци ја од ва-тро от пор них кров них па не ла пру жа ефек тив ну про тив по жар ну за шти ту као и ква ли тет ну тер мич ку и звуч ну изо ла ци ју, пра ће ну трај но шћу, јед-но став ним одр жа ва њем и ду гим жи-вот ним ве ком. Сва ка ко, упо тре бом кров них па не ла са је згром од ка ме не ву не на свим вр ста ма обје ка та по-сти же се ефи ка сна за шти та од по жа-ра, јер па не ли одо ле ва ју пла ме ну и до

три ча са, у за ви сно сти од њи хо ве де-бљи не. То би ва тро га сним еки па ма у ова квом слу ча ју да ло ви ше вре ме на да ло ка ли зу ју и су зби ју ва тре ну сти-хи ју, без ве ли ке ма те ри јал не ште те и сва ка ко без угро жа ва ња без бед но-сти љу ди“, из ја вио је Да мир Ко чан, ди рек тор Три мо ин же ње рин га.

TRIMOватроотпорни панели

Trimo

Вест

иВе

сти

По сле овог ро ка, вла сни ци не крет-ни на ко је су пред мет ле га ли за ци је, пла ћа ће пу ну це ну на кна де за уре ђе-ње гра ђе вин ског зе мљи шта. Та ко ђе, уко ли ко до кра ја 2010. го ди не не до би-ју до зво ле, вла сни ке не ле гал них зда ња че ка и ду пло ве ћи по рез на имо ви ну. То ће, ка ко ка же за ”Но во сти” Оли вер Ду лић, ми ни стар за про стор но пла-ни ра ње, би ти пред ви ђе но из ме на ма и до пу на ма за ко на о по ре зу на имо ви ну.- Овим по пу стом упра во же ли мо да охра бри мо гра ђа не да уђу у по сту пак ле га ли за ци је. Тај про цес ни ка да ни је био по вољ ни ји, јед но став ни ји, јеф ти-ни ји и са ма ње нео п ход них до ку ме на та као са да. Др жа ва је да ла ко рект ну по-ну ду. А, за вла сни ке то зна чи да ће са ре ше њем о ле га ли за ци ји има ти обје кат, ко ји мо же да се про да, ста ви под хи по-те ку, на сле ди...

По сто ји ли мо гућ ност да оп шти не са да по ве ћа ју на кна ду?

- Не ве ру јем да ће оп шти не то да ра де, јер су у про те клих шест ме се ци углав ном спу шта ле це не не би ли при-ву кле ин ве сти то ре.

С об зи ром на то да се пла ни ра ве-ће по ре ско оп те ре ће ње за оне ко ји не ле га ли зу ју објек те, да ли то зна чи да је др жа ва од у ста ла од ру ше ња?

- Др жа ва не же ли да ру ши објек те у ко ји ма жи ве гра ђа ни. Укла ња ће се са-мо она зда ња ко ја не мо гу да бу ду ле га-ли зо ва на. Пра вил ни ком о ле га ли за ци-ји је ја сно де фи ни са но ко ји су то објек-ти. Али, при ме ра ра ди, згра ду у ко јој је од осам ле га ли зо ва но се дам ста но ва ми не мо же мо да ру ши мо, због јед ног вла сни ка ко ји се ба ха то по на ша и не ће да под не се зах тев или пла ти ле га ли-за ци ју. За то ће мо ра ти да пла ћа ду пло

ве ћи по рез. Ка зне не ме ре ва же са мо за оне ко ји су на мер но и нео д го вор-но од лу чи ли да не уђу у ле га ли за ци ју.

Ко, да кле, не мо же да ра чу на на па-пи ре?

- Не ле гал ни објек ти у за шти ће ним при род ним и кул тур ним зо на ма, на ин фра струк тур ним ко ри до ри ма, јав-ним по вр ши на ма. Та ко ђе, не ће би ти ле га ли зо ва не ни гра ђе ви не ко је су ни-кле на не по вољ ном зе мљи шту, по пут кли зи шта, мо чвар ног тла, али ни оне из гра ђе не од ма те ри ја ла, ко ји не обез-бе ђу ју трај ност и си гур ност објек та.

За објек те ве ће од 100 ква дра та и по слов на зда ња без до зво ле це ну ле-га ли за ци је од ре ђу ју оп шти не...

- Око 60 од сто не ле гал них обје ка та у Ср би ји су по ро дич не ку ће до 100 ква-дра та. И код нас и у све ту бо гат ство се ме ри и ква дра ту ром ку ће или ста на. Они ко ји има ју ви ше од 100 ква дра та ни су со ци јал на ка те го ри ја, ко ју др жа ва на овај на чин же ли да по мог не. Али, да-је им шан су да ле га ли зу ју објек те по це-ни ко ја ва жи за оне ко ји гра де са па пи-ри ма. Да смо по пуст обез бе ди ли сви ма ко ји су ди вље гра ди ли би ло би то не-ко рект но пре ма они ма, ко ји су уред но че ка ли до зво ле, ста ја ли у ре до ви ма, ис-по што ва ли про це ду ре, ко је су тра ја ле и по две го ди не.

Да ли и вла сни ци не ле гал них по-моћ них згра да у се о ским до ма ћин-стви ма тре ба да под не су зах тев


Урбанизам

Држава не желида рушиПо пуст од 60 од сто за ле га ли за ци ју бес прав но из гра ђе них по ро дич них ку ћа по вр ши не до 100 ква дра та и ста но ва исте ква дра ту ре ва жи ће до 31. де цем бра на ред не го ди не

за ле га ли за ци ју?По сту пак ле га ли за ци је ва жи за све гра ђе вин ске објек те

ко ји су без до зво ле за вр ше ни до 11. сеп тем бра ове го ди не, ка-да је сту пио на сна гу но ви За кон о пла ни ра њу и из град њи. По сто је ве ли ке раз ли ке у це на ма, ко је су од ре ђе не по зо на ма. Се о ска до ма ћин ства су на при мер у Срем ској Ми тро ви ци у сед мој и осмој зо ни, а ту ће ле га ли за ци ја са по пу стом ко шта-ти 104,4 у сед мој и 44,84 ди на ра по ква дра ту и осмој зо ни.

Шта по пра вил ни ку о ле га ли за ци ји зна чи за вр шен обје-кат, за ко ји мо же да се под не се зах тев?

- Зна чи да је укро вљен, са по ста вље ном спољ ном сто ла ри-јом и са из ве де ним раз во дом уну тра шњих ин ста ла ци ја, ко је омо гу ћа ва ју при кљу чак на ин фра струк тур ну мре жу. Али, пред мет ле га ли за ци је мо гу да бу ду и објек ти у гру бим гра ђе-вин ским ра до ви ма ако је град ња об у ста вље на на осно ву ак та гра ђе вин ског ин спек то ра.

Из ја ви ли сте да има оп шти на ко је већ ша љу оба ве ште-ња о ле га ли за ци ји и це ни ...

- По сто ји око 550.000 зах те ва за ле га ли за ци ју из 2003. и 2006. го ди не. Оп шти не зна ју ко су ти ин ве сти то ри и мо гу да ша љу оба ве ште ња где је мо гу ћа ле га ли за ци ја и ко ли ко то ко шта. За но ве, на рав но, пр во мо ра да се под не се зах-тев. Оп шти не су ду жне, ина че, да до 11. де цем бра ура де по пис свих не ле гал них обје ка та. Та да ће мо има ти нај гру-бљу про це ну ко ли ко је за и ста бес прав них обје ка та из гра-ђе но у Ср би ји. Ве ли ки про блем пред ста вља ју не ле гал ни објек ти ко ји су из гра ђе ни на ин фра струк тур ним ко ри до-ри ма, ко је је др жа ва ка сни је про гла си ла за јав ни ин те рес. Та зда ња не мо гу да бу ду ле га ли зо ва на, али у са мој екс-про при ја ци ји др жа ва мо ра да пла ти.

Ако је стам бе на згра да не ле гал на, ко под но си зах-тев - сва ки вла сник по себ но или скуп шти на ста на ра?- Сва ки стан по је ди нач но.

Гра ђа ни ову ма сов ну ле га ли за ци ју ма хом ко мен-та ри шу као же љу др жа ве да по пу ни ру пе у бу џе ту...- Не, ле га ли за ци јом се не по пу ња ва ру па у др жав ном бу-џе ту, јер сав при ход иде ло кал ним са мо у пра ва ма и на-

мен ски ће би ти утро шен на уре ђе ње гра ђе вин ског зе мљи-шта.

Ра ни је се за не ле гал не објек те јед ним до ку мен том до-би ја ла и гра ђе вин ска и упо треб на до зво ла. Ка ко је то са да ре ше но?

- Ре ше ње о ле га ли за ци ји ујед но је и гра ђе вин ска и упо-треб на до зво ла и, на кон упи са у ка та стар не по крет но сти или зе мљи шне књи ге, би ће на по ме на да је имо ви на сте че на у ле-га ли за ци ји.

Од укуп но 26 под за кон ских ака та, ко ли ко сте до са да до-не ли?

- Се дам, ме ђу ко ји ма је нај ва жни ји онај о ле га ли за ци ји.

У БЕ О ГРА ДУ НАЈ ТЕ ЖЕ, А НАЈ ВИ ШЕ СЕ РА ДИ

Има ли но вих не ле гал них гра ђе ви на?- По ста вљам пи та ње ка ко је мо гу ће да се ди вље гра ди у по-

је ди ним ло кал ним са мо у пра ва ма и да ин спек ци ја ни је при-ме ни ла од ред бе но вог за ко на и иза шла на те рен. Оно што ме охра бру је је да је Бе о град пре пун жу тих тра ка и да ин спек-ци ја ра ди свој по сао аде кват но, да је ве ли ки број гра ди ли-шта за тво рен јер не ис пу ња ва ју усло ве. Ако мо же у Бе о гра ду да се уво ди ред у ур ба ни зму и гра ђе ви ни, а ту је нај ве ћа кон-цен тра ци ја нов ца и нај и за зов ни је је ста ти на пут не ле гал ним не и ма ри ма, он да мо же и у оста лим де ло ви ма Ср би је.

НЕ ОД У СТА ЈЕ МО ОД ЈЕФ ТИ НИХ СТА НО ВА

Да ли је др жа ва од у ста ла од из град ње јеф ти них ста но ва за тр жи ште?

- Не. Ка да се за вр ше пре го во ри са ММФ, ка да бу де мо зна-ли ко ли ки је бу џет Ср би је и са ко ли ко нов ца рас по ла жу ми-ни стар ства ко ја мо гу да да ју до при нос овом про јек ту, из ла-зи мо у јав ност. Про грам је за вр шен, све је де фи ни са но.


Легализација

ИзворТатјана Спалевић - Вечерње Новости


I. УВОД НА ОД РЕД БА

Члан 1. Овим пра вил ни ком бли же се про пи су ју: кри-

те ри ју ми за утвр ђи ва ње на кна де за уре ђи ва ње гра-ђе вин ског зе мљи шта у по ступ ци ма ле га ли за ци је за по ро дич не стам бе не објек те до 100 м 2, објек те из гра-ђе не из сред ста ва бу џе та Ре пу бли ке Ср би је, ауто ном-не по кра ји не, од но сно је ди ни це ло кал не са мо у пра ве, од но сно сред ста ва прав них ли ца чи ји је осни вач Ре-пу бли ка Ср би ја, ауто ном на по кра ји на, од но сно је ди-ни ца ло кал не са мо у пра ве; кри те ри ју ми за објек те, од но сно де ло ве објек та из гра ђе не, од но сно ре кон-стру и са не или до гра ђе не без гра ђе вин ске до зво ле, од но сно одо бре ња за из град њу за ко је се не мо же на-кнад но из да ти гра ђе вин ска до зво ла; на чин из ра де и са др жи на тех нич ке до ку мен та ци је про пи са не за по-сту пак ле га ли за ци је; на чин из ра де и са др жи на про-јек та из ве де ног објек та, као и са др жи на и на чин из да-ва ња гра ђе вин ске и упо треб не до зво ле за објек те ко ји су пред мет ле га ли за ци је.

II. НА КНА ДА ЗА УРЕ ЂИ ВА ЊЕ ГРА ЂЕ ВИН СКОГ ЗЕ МЉИ ШТА

Члан 2. На кна да за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта

у по ступ ци ма ле га ли за ци је за по ро дич не стам бе не објек те до 100 м 2 утвр ђу је се на осно ву сле де ћих кри-те ри ју ма: сте пе на ко му нал не опре мље но сти, го ди-шњих про гра ма за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи-шта, ур ба ни стич ке зо не, по ло жа ја ло ка ци је, на ме не

објек та, не то по вр ши не објек та и вре ме на за кљу че ња уго во ра о уре ђи ва њу гра ђе вин ског зе мљи шта ко јим се уре ђу је и пла ћа ње на кна де у по ступ ку ле га ли за ци-је.

На кна да из ста ва 1. овог чла на ума њу је се за 60% у од но су на ви си ну на кна де, ко ју про пи су је је ди ни ца ло кал не са мо у пра ве, за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе-мљи шта, ако се уго вор о уре ђи ва њу гра ђе вин ског зе-мљи шта за кљу чи до 31. де цем бра 2010. го ди не.

По ис те ку ро ка из ста ва 2. овог чла на је ди ни ца ло-кал не са мо у пра ве про пи су је ви си ну на кна де у скла ду са за ко ном ко јим се уре ђу је пла ни ра ње и из град ња (у да љем тек сту: За кон) и оп штим ак ти ма је ди ни це ло кал не са мо у пра ве, ко ји ма се уре ђу ју ме ри ла за об-ра чун ви си не на кна де за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе-мљи шта.

Ума ње ње на кна де из ста ва 2. овог чла на не од но-си се на по слов ни про стор или дру ги про стор ко ји је из гра ђен без гра ђе вин ске до зво ле и ко ји се на ла зи у по ро дич ном стам бе ном објек ту по вр ши не до 100 м 2, а не ко ри сти се за ста но ва ње.

III. КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ ЗА ОБЈЕК ТЕ, ОД НО СНО ДЕ-ЛО ВЕ ОБЈЕК ТА ИЗ ГРА ЂЕ НЕ БЕЗ ГРА ЂЕ ВИН СКЕ ДО-ЗВО ЛЕ ЗА КО ЈЕ СЕ НЕ МО ЖЕ НА КНАД НО ИЗ ДА ТИ

ГРА ЂЕ ВИН СКА ДО ЗВО ЛА

Члан 3. За објек те ко ји су из гра ђе ни без гра ђе вин ске

до зво ле не мо же се на кнад но из да ти гра ђе вин ска до-зво ла, ако тај обје кат до да на сту па ња на сна гу За ко-на ни је укро вљен, ако ни је по ста вље на спољ на

Урбанизам

ПРАВИЛНИКНа осно ву чла на 185. став 6. и чла на 196. За ко на о пла ни ра њу и из град њи (“Слу жбе ни гла сник РС”,

број 72/09),Ми ни стар жи вот не сре ди не и про стор ног пла ни ра ња до но си

ПРА ВИЛ НИК

О КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ МА ЗА ОД РЕ ЂИ ВА ЊЕ НА КНА ДЕ У ПО СТУП ЦИ МА ЛЕ ГА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ, КРИ ТЕ РИ ЈУ МИ МА ЗА ОБЈЕК ТЕ ЗА КО ЈЕ СЕ НЕ МО ЖЕ НА КНАД НО ИЗ ДА ТИ ГРА ЂЕ ВИН СКА ДО ЗВО ЛА, КАО И О СА ДР ЖИ-НИ ТЕХ НИЧ КЕ ДО КУ МЕН ТА ЦИ ЈЕ И СА ДР ЖИ НИ И НА ЧИ НУ ИЗ ДА ВА ЊА ГРА ЂЕ ВИН СКЕ И УПО ТРЕБ НЕ

ДО ЗВО ЛЕ ЗА ОБЈЕК ТЕ КО ЈИ СУ ПРЕД МЕТ ЛЕ ГА ЛИ ЗА ЦИ ЈЕ(Об ја вљен у “Сл. гла сни ку РС”, бр. 89 од 2. но вем бра 2009)


Правилник

сто ла ри ја и ако ни су из ве де ни раз во ди уну тра шњих ин ста ла ци ја ко је омо гу ћа ва ју ње го во при кљу че ње на спољ ну мре жу ин фра струк ту ре.

За објек те ко ји су из гра ђе ни без гра ђе вин ске до-зво ле не мо же се на кнад но из да ти гра ђе вин ска до-зво ла, ако на тим објек ти ма ни су из ве де ни гру би гра-ђе вин ски ра до ви са фор ми ра ним кон струк тив ним скло пом (обје кат не по се ду је но се ће еле мен те: те мељ, зи до ве или ар ми ра но бе тон ске зи до ве са ар ми ра но бе тон ском та ва ни цом), од но сно на ко ји ма ни су из-ве де ни за вр шни ра до ви (фа са дер ски, по до по ла гач ки, сто лар ски и сл.).

Члан 4.Објек ти из гра ђе ни, од но сно ре кон стру и са ни или

до гра ђе ни без гра ђе вин ске до зво ле не мо гу би ти пред мет ле га ли за ци је ако су из гра ђе ни на зе мљи шту не по вољ ном за гра ђе ње или на зе мљи шту из у зет но не по вољ ном за гра ђе ње, а под но си лац зах те ва ни је обез бе дио од го ва ра ју ћи до каз да је тај обје кат ста би-лан и да не угро жа ва ста бил ност те ре на.

У по ступ ку утвр ђи ва ња ис пу ње но сти усло ва за ле-га ли за ци ју, над ле жни ор ган је ду жан да по слу жбе ној ду жно сти на не спо ран на чин утвр ди чи ње ни цу из ста ва 1. овог чла на, а ако по сто ји сум ња да се ра ди о зе мљи шту не по вољ ном или ве о ма не по вољ ном за из град њу мо ра ју се при ба ви ти од го ва ра ју ћи до ка зи (из ве шта ји, гра фич ки при ло зи план ског до ку мен та са озна че ним по вр ши на ма - тлом ко је је не по вољ но за из град њу, ин же њер ско-ге о ло шки из ве шта ји и сл.).


до гра ђе ни без гра ђе вин ске до зво ле не мо гу би ти пред мет ле га ли за ци је ако су из гра ђе ни од ма те ри ја ла ко ји не обез бе ђу је трај ност и си гур ност објек та.

У по ступ ку утвр ђи ва ња ис пу ње но сти усло ва за ле-га ли за ци ју, над ле жни ор ган је ду жан да по слу жбе ној ду жно сти на не спо ран на чин утвр ди чи ње ни цу из ста ва 1. овог чла на, а ако по сто ји сум ња да се ра ди о та квом објек ту, слу жбе но ли це од го ва ра ју ће стру ке, ко је је за по сле но у над ле жном ор га ну ко ји ре ша ва по зах те ву за ле га ли за ци ју, по из вр ше ном уви ду на ли цу ме ста са чи ња ва за пи сник о овој чи ње ни ци.

За пи сник о из вр ше ном уви ђа ју на ли цу ме ста са др-жи на ро чи то: по дат ке о над ле жном ор га ну, по дат ке о ли цу ко је вр ши уви ђај (име, пре зи ме, струч на спре ма, од но сно зва ње и по ло жај у над ле жном ор га ну), да тум вр ше ња уви ђа ја, број под не тог зах те ва за ле га ли за-ци ју (основ ни по да ци о вла сни ку и објек ту), по дат ке о то ме ко при су ству је уви ђа ју и у ком свој ству, опис објек та (основ ни по да ци о угра ђе ном ма те ри ја лу и ста њу на дан вр ше ња уви ђа ја), као и дру ге чи ње ни це

ко је мо гу би ти од ути ца ја у по ступ ку ле га ли за ци је.За пи сник из ста ва 2. овог чла на пот пи су је слу жбе-

но ли це ко је је из вр ши ло уви ђај, као и сва дру га ли ца ко ја су при су ство ва ла уви ђа ју.

За пи сник о из вр ше ном уви ђа ју на ли цу ме ста при-кљу чу је се спи си ма пред ме та за ле га ли за ци ју и пред-ста вља до ка зно сред ство у по ступ ку од лу чи ва ња по зах те ву за ле га ли за ци ју.

Члан 6. Објек ти из гра ђе ни, од но сно ре кон стру и са ни или

до гра ђе ни без гра ђе вин ске до зво ле не мо гу би ти пред мет ле га ли за ци је ако су из гра ђе ни на по вр ши на-ма јав не на ме не, од но сно зе мљи шту пла ни ра ном за уре ђе ње или из град њу јав них обје ка та или јав них по-вр ши на за ко је се утвр ђу је јав ни ин те рес у скла ду са за ко ном о екс про при ја ци ји, осим ако је тај обје кат у функ ци ји јав не на ме не.

Као зе мљи ште ко је је пла ни ра но за уре ђе ње или из-град њу јав них обје ка та или јав них по вр ши на сма тра се зе мљи ште ко је је ва же ћим план ским до ку мен том од ре ђе но за ту на ме ну, у скла ду са од ред ба ма За ко на.


до гра ђе ни без гра ђе вин ске до зво ле не мо гу би ти пред мет ле га ли за ци је ако су из гра ђе ни, од но сно ре-кон стру и са ни или до гра ђе ни у зо ни за шти те Иа сте-пе на при род ног до бра, од но сно у пр вој зо ни за шти те кул тур ног до бра, у скла ду са за ко ном.

Објек ти из гра ђе ни, од но сно ре кон стру и са ни или до гра ђе ни без гра ђе вин ске до зво ле у Иб сте пе на и дру гој зо ни за шти те при род ног до бра, у скла ду са за ко ном, за ко је је пред ви ђе на оба ве зна из ра да сту-ди је о про це ни ути ца ја на жи вот ну сре ди ну, од но-сно објек ти утвр ђе ни Уред бом о утвр ђи ва њу Ли сте про је ка та за ко је је оба ве зна про це на ути ца ја и Ли-сте про је ка та за ко је се мо же зах те ва ти про це на ути-ца ја на жи вот ну сре ди ну (“Слу жбе ни гла сник РС”, број 114/08) не мо гу би ти пред мет ле га ли за ци је. Објек ти из гра ђе ни, од но сно ре кон стру и са-ни или до гра ђе ни без гра ђе вин ске до зво ле у зо ни за-шти те кул тур ног до бра од из у зет ног зна ча ја и зо ни за шти те кул тур них до ба ра упи са них у Ли сту свет ске кул тур не и при род не ба шти не не мо гу би ти пред мет ле га ли за ци је, ако над ле жни ор ган, од но сно ор га ни-за ци ја ко ја се ба ви по сло ви ма за шти те кул тур них до-ба ра, по зах те ву ор га на над ле жног за по сло ве ле га ли-за ци је, не утвр ди мо гућ ност ле га ли за ци је пред мет ног објек та са аспек та за шти те кул тур ног до бра.

IV. СА ДР ЖИ НА ТЕХ НИЧ КЕ ДО КУ МЕН ТА ЦИ ЈЕ И ПРО ЈЕК ТА ИЗ ВЕ ДЕ НОГ ОБЈЕКТА


Члан 8.Уз зах тев за на кнад но из да ва ње гра ђе вин ске до зво-

ле, за ви сно од вр сте и на ме не објек та, под но си се до-ку мен та ци ја про пи са на За ко ном.

Као по ро дич ни стам бе ни обје кат до 100 м 2 по вр-ши не, сма тра се и по је ди нач ни стан у стам бе ној згра-ди до 100 м 2 по вр ши не, а од но си се на бру то раз ви је-ну гра ђе вин ску по вр ши ну у скла ду са чла ном 2. тач ка 12. За ко на.

Стам бе ни обје кат са ви ше ста но ва, у сми слу За ко-на, је сте стам бе ни обје кат ко ји се са сто ји од два или ви ше ста но ва.

Члан 9.Ка да је про пи са но да се уз зах тев за на кнад но из-

да ва ње гра ђе вин ске до зво ле под но си фо то гра фи ја објек та, до ста вља ју се че ти ри фо то гра фи је ко је мо гу би ти у бо ји или цр но-бе ле, ми ни мал них ди мен зи ја 100џ150 мм ко је при ка зу ју из глед објек та са улич не, дво ри шне и боч них стра на.

Ако се зах тев за на кнад но из да ва ње гра ђе вин ске до зво ле од но си на ре кон струк ци ју по сто је ћег објек-та, до ста вља ју се и фо то гра фи је ко је при ка зу ју ре кон-стру и са ни део објек та (спо ља и из ну тра).

Члан 10.Ка да је про пи са но да се уз зах тев за на кнад но из-

да ва ње гра ђе вин ске до зво ле под но си тех нич ки из ве-штај о ста њу објек та, ин ста ла ци ја, ин фра струк тур не мре же и спољ њег уре ђе ња, он оба ве зно са др жи ге о-дет ски сни мак објек та из ра ђен на ко пи ји пла на пар-це ле, са ис ка за ном бру то раз ви је ном гра ђе вин ском по вр ши ном у осно ви објек та.

Са др жи на ге о дет ског сним ка за ви си од вр сте објек та ко ји је пред мет ле га ли за ци је.

Ге о дет ски сни мак објек та из ста ва 1. овог чла на из-ра ђу је се на ко пи ји пла на пар це ле, ко ји ни је ста ри ји од шест ме се ци и са др жи на ро чи то: уцр тан обје кат са ис ка за ном бру то раз ви је ном гра ђе вин ском по вр ши-ном у осно ви објек та, нај ма ње две тач ке пред ње фа-са де објек та (Га усс-Кру ге ров ко ор ди нат ни си стем), по ло жај су сед них обје ка та и сл.

По ред оба ве зне са др жи не про пи са не За ко ном, тех-нич ки из ве штај из ста ва 1. овог чла на са др жи и тех-нич ки опис.

Тех нич ки опис са др жи:1) на зив, од но сно име и пре зи ме и адре су ин ве сти-

то ра, име и пре зи ме ли ца ко је је са чи ни ло тех нич ки из ве штај, са по да ци ма о по се до ва њу и бро ју лич не ли цен це;

2) опис ло ка ци је објек та са по треб ним ур ба ни стич-ким од ред ни ца ма (број ка та стар ске пар це ле на ко јој

се на ла зи обје кат ко ји је пред мет ле га ли за ци је, ули-ца и кућ ни број објек та, бру то раз ви је на гра ђе вин ска по вр ши на објек та и објек та у осно ви, не то ко ри сна по вр ши на објек та, број ета жа - спрат ност објек та, ви си на објек та, на ме на објек та, као и ар хи тек тон ски опис објек та са струк ту ром, на ме ном про сто ра и спе-ци фи ка ци јом по себ них фи зич ких де ло ва објек та);

3) опис ста ња кон струк ци је са за кључ ком о уоче-ном ква ли те ту из вр ше них ра до ва, од но сно ис пу ње-но сти усло ва за упо тре бу у по гле ду ста бил но сти, од-но сно си гур но сти;

4) опис и ста ње ин ста ла ци ја во до во да и ка на ли за-ци је, као и на чин при кљу че ња на спољ ну мре жу;

5) опис и ста ње елек тро ин ста ла ци ја, као и до каз о при кљу че њу објек та на спољ ну мре жу, од но сно до каз о по сто ја њу бро ји ла;

6) опис и ста ње ин ста ла ци ја за гре ја ње, тип гре ја ња (ета жно, да љин ско и сл.), као и на чин при кљу че ња на спољ ну мре жу;

7) ски ца и та бе лар ни при каз по вр ши на за сва ки ни во по функ ци о нал ним је ди ни ца ма (ја сно одво ји ти и на зна чи ти стам бе ни про стор, по слов ни про стор, за јед нич ке про сто ри је, про из вод ни про стор и сл.).

8) из ја ву о сте пе ну за вр ше но сти и упо тре бљи во сти објек та.

Члан 11. Ка да је про пи са но да се уз зах тев за на кнад но из-

да ва ње гра ђе вин ске до зво ле под но си за пи сник о из-вр ше ном ве шта че њу о тех нич кој ис прав но сти и ис-пу ње но сти усло ва за упо тре бу објек та, он оба ве зно са др жи спе ци фи ка ци ју по себ них фи зич ких де ло ва објек та и ге о дет ски сни мак објек та из ра ђен на ко пи ји пла на пар це ле, са ис ка за ном бру то раз ви је ном гра ђе-вин ском по вр ши ном у осно ви објек та и не то ко ри-сном по вр ши ном.

Са др жи на ге о дет ског сним ка за ви си од вр сте објек та ко ји је пред мет ле га ли за ци је.

По ред оба ве зне са др жи не про пи са не За ко ном и са др жи не про пи са не чла ном 10. овог пра вил ни ка ко-ји се од но си на тех нич ки из ве штај, за пи сник из ста ва 1. овог чла на са др жи и по дат ке о усло ви ма фун ди ра-ња, по дат ке о кли мат ској зо ни и зо ни се и змич но сти, по дат ке о угра ђе ним ма те ри ја ли ма, по дат ке о сте пе ну за вр ше но сти објек та и уоче ном ква ли те ту из вр ше них ра до ва, са по себ ним освр том на ста ње кон струк ци је, од но сно ис пу ње но сти усло ва за упо тре бу у по гле ду ста бил но сти, од но сно си гур но сти.

Ако је пред мет ле га ли за ци је обје кат ко му нал не ин-фра струк ту ре или под зем ни ли ниј ски ин фра струк-тур ни обје кат, за пи сник из ста ва 1. овог чла на са др жи оба ве зно и дру ге по дат ке ко ји су ка рак те ри стич ни за ту вр сту обје ка та (из вод из ка та стра под зем них

Правилник


ин ста ла ци ја, сни мак тра се по сто је ћег во да и сл.).За пи сник из ста ва 1. овог чла на, за објек те из чл.

189. и 190. За ко на из ра ђу је при вред но дру штво, од-но сно дру го прав но ли це упи са но у од го ва ра ју ћи ре-ги стар за оба вља ње тих по сло ва.

Из ја ву о сте пе ну за вр ше но сти, тех нич кој ис прав-но сти и упо тре бљи во сти објек та пот пи су је од го вор-ни про јек тант, од но сно дру го овла шће но ли це за по-сле но у при вред ном дру штву, од но сно дру гом прав-ном ли цу ко је је из ра ди ло за пи сник из ста ва 1. овог чла на.

Члан 12.Ка да се у по ступ ку утвр ђи ва ња о мо гућ но сти ма ле-

га ли за ци је утвр ди да су се сте кли усло ви за ле га ли за-ци ју, пре упу ћи ва ња оба ве ште ња из чла на 195. За ко на под но си о цу зах те ва за ле га ли за ци ју, над ле жни ор ган је ду жан да од ор га на, од но сно ор га ни за ци је ко ја уре-ђу је гра ђе вин ско зе мљи ште при ба ви и по да так о ви-си ни на кна де за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта за тај обје кат.

По до би ја њу по да тка о ви си ни на кна де за обје кат, над ле жни ор ган оба ве шта ва под но си о ца зах те ва да по сто ји мо гућ ност ле га ли за ци је, као и о ви си ни на-кна де ко ју је ду жан пла ти ти.

Оба ве ште ње из ста ва 2. овог чла на пред ста вља основ за за кљу чи ва ње уго во ра са ор га ном, од но сно ор га ни за ци јом ко ја уре ђу је гра ђе вин ско зе мљи ште.

Члан 13.Про је кат из ве де ног објек та са др жи оп шти, тек сту-

ал ни и гра фич ки део.

Члан 14.Оп шти део про јек та из ве де ног објек та са др жи:1) на слов ну стра ну са на зи вом и ло ка ци јом објек-

та, на зи вом про јек та и да ту мом из ра де, на зи вом (или име ном) и адре сом ин ве сти то ра, на зи вом и адре сом при вред ног дру штва, од но сно дру гог прав ног ли ца ко је је из ра ди ло тех нич ку до ку мен та ци ју;

2) по дат ке о ин ве сти то ру, вр сти објек та, ме сту град ње (ка та стар ска пар це ла, ка та стар ска оп шти на), го ди ни из град ње објек та, про јек тан ту (из вод из ре-ги стра при вред них су бје ка та и ли цен ца од го вор ног про јек тан та) и гра ђе вин ској вред но сти објек та.

Члан 15.Тек сту ал ни део про јек та са др жи тех нич ке из ве-

шта је о ста њу објек та, ин ста ла ци ја, ин фра струк тур-не мре же и спољ њем уре ђе њу.

Члан 16.Тех нич ки из ве штај о ста њу објек та са др жи:

1) опис кон струк тив ног си сте ма;2) по дат ке о усло ви ма фун ди ра ња;3) по дат ке о кли мат ској зо ни и зо ни се и змич но-

сти;4) по дат ке о угра ђе ним ма те ри ја ли ма;5) по дат ке о сте пе ну за вр ше но сти објек та и уоче-

ном ква ли те ту из вр ше них ра до ва, са по себ ним освр-том на ста ње кон струк ци је, од но сно ис пу ње но сти усло ва за упо тре бу у по гле ду ста бил но сти, од но сно си гур но сти.

Члан 17.Ако су ин ста ла ци је у објек ту из ве де не пре ма из да-

тим усло ви ма, од но сно са гла сно сти ма или уго во ру са јав ним пред у зе ћем, од но сно над ле жним ор га ном, не при ла же се про је кат тих ин ста ла ци ја.

Ис прав ност из вр ше них ра до ва ве ри фи ку је се из-ве шта ји ма ура ђе ним од стра не овла шће них при вред-них дру шта ва или дру гих прав них ли ца.

Члан 18.Из ве штај о ста њу по сто је ће ин фра струк тур не мре-

же са др жи на чин при кљу че ња са до ка зом о ис пу ње-но сти усло ва из да тих од над ле жних ор га ни за ци ја, од но сно при вред них су бје ка та.

Члан 19.Гра фич ки део про јек та са др жи си ту а ци о ни план,

осно ве те ме ља, свих ни воа и кро ва, ка рак те ри стич не пре се ке и по треб не из гле де објек та.

Члан 20.Си ту а ци о ни план, по ред еле ме на та утвр ђе них у

чла ну 118. став 2. За ко на, ко ји се од но се на си ту а ци-о но ре ше ње са др жи и озна ку ка та стар ске пар це ле на ко ме се обје кат на ла зи, озна ке су сед них ка та стар ских пар це ла, по ло жа је обје ка та на су сед ним пар це ла ма, при каз по ло жа ја пар це ле пре ма стра на ма све та, ин-тер не пе шач ке и кол ске са о бра ћај ни це, по ло жај ме ста при кљу ча ка, тра се под зем них ин ста ла ци ја и ап со лут-не ви син ске ко те.

Си ту а ци о ни план из ра ђу је, у од го ва ра ју ћој раз ме-ри, од го вор ни про јек тант на осно ву ге о дет ског сним-ка пар це ле ура ђе ног од овла шће ног ли ца упи са ног у од го ва ра ју ћи ре ги стар за оба вља ње по сло ва пре ме-ра.

V. СА ДР ЖИ НА И НА ЧИН ИЗ ДА ВА ЊА ГРА ЂЕ ВИН-СКЕ И УПО ТРЕБ НЕ ДО ЗВО ЛЕ

Члан 21.Гра ђе вин ска до зво ла из да је се на зах тев вла сни ка

објек та из гра ђе ног, од но сно ре кон стру и са ног без

Правилник


гра ђе вин ске до зво ле (у да љем тек сту: вла сник објек-та).

Зах тев за из да ва ње гра ђе вин ске до зво ле са др жи:1) на зив, од но сно име и пре зи ме вла сни ка објек та;2) по дат ке о објек ту за чи ју се из град њу тра жи из-

да ва ње одо бре ња за из град њу (стам бе ни, по слов ни, ин ду стриј ски, енер гет ски, са о бра ћај ни, га ба ри ту, спрат но сти и др.);

3) озна ку ло ка ци је (ка та стар ска пар це ла, ули ца и број) на ко јој је обје кат из гра ђен, од но сно ре кон стру-и сан;

4) по дат ке о до ку мен та ци ји ко ја се при ла же уз зах-тев.

Члан 22.Уз зах тев за из да ва ње гра ђе вин ске до зво ле под но-

си се:1) оба ве ште ње из чла на 195. став 5. За ко на;2) до ка зи из чл. 188, 189. и 191. За ко на, за ви сно од

вр сте објек та;2) про је кат из ве де ног објек та у три при мер ка, за

објек те из чла на 192. За ко на;3) до каз о пра ву сво ји не, од но сно за ку па на гра ђе-

вин ском зе мљи шту, од но сно пра ву сво ји не на објек-ту;

4) до каз о уре ђи ва њу ме ђу соб них од но са са ор га-ном, од но сно ор га ни за ци јом ко ја уре ђу је гра ђе вин-ско зе мљи ште.

За из да ва ње гра ђе вин ске до зво ле за објек те из гра-ђе не из сред ста ва бу џе та Ре пу бли ке Ср би је, ауто ном-не по кра ји не, од но сно је ди ни це ло кал не са мо у пра ве, од но сно сред ста ва прав них ли ца чи ји је осни вач Ре-пу бли ка Ср би ја, ауто ном на по кра ји на, од но сно је ди-ни ца ло кал не са мо у пра ве не под но си се до каз из ста-ва 1. тач ка 4) овог чла на.

Члан 23.Гра ђе вин ска до зво ла из да је се ре ше њем у ро ку од

15 да на од да на под но ше ња уред ног зах те ва за из да-ва ње гра ђе вин ске до зво ле.

Дис по зи тив ре ше ња из ста ва 1. овог чла на, по ред по да та ка про пи са них за ко ном, са др жи:

1) на зив, од но сно име и пре зи ме вла сни ка објек та ко ме се из да је гра ђе вин ска до зво ла са на зна ком се ди-шта, од но сно адре се;

2) по дат ке о објек ту чи ја из град ња је за вр ше на без гра ђе вин ске до зво ле, ко ји ис пу ња ва про пи са не усло-ве за гра ђе ње и ко ри шће ње, са основ ним по да ци ма о ње го вој на ме ни, вр сти (стам бе ни, по слов ни, ин-ду стриј ски, енер гет ски, са о бра ћај ни и др.) га ба ри ту, спрат но сти, не то и бру то гра ђе вин ској по вр ши ни и озна ком ло ка ци је на ко јој се на ла зи (ка та стар ска пар-це ла, ка та стар ска оп шти на, ули ца и број);

3) на зив при вред ног дру штва, од но сно дру гог прав ног ли ца или пред у зет ни ка ко ји су из ра ди ли про је кат из ве де ног објек та и име од го вор ног про јек-тан та за објек те из чла на 192. За ко на;

4) кон ста та ци ју да је до ку мен та ци ја из чл. 188, 189. и 191. За ко на, од но сно про је кат из ве де ног објек та са-став ни део ре ше ња о гра ђе вин ској до зво ли.

Члан 24. Ка да је пред мет ле га ли за ци је обје кат из чла на

189. За ко на, осим про из вод них обје ка та, над ле жни ор ган из да је гра ђе вин ску до зво лу за обје кат, а по прав но сна жно сти тог ре ше ња из да је по је ди нач на ре-ше ња, по зах те ви ма вла сни ка на по себ ним фи зич ким де ло ви ма објек та.

На кна да за уре ђи ва ње гра ђе вин ског зе мљи шта за обје кат пла ћа се сук це сив но, кроз пла ћа ње на кна де при ли ком из да ва ња по је ди нач них ре ше ња о гра ђе-вин ској до зво ли за по себ не фи зич ке де ло ве објек та.

Члан 25.Над ле жни ор ган ко ји је из дао гра ђе вин ску до зво-

лу, уру чу је два при мер ка ре ше ња вла сни ку објек та, је дан при ме рак до ста вља над ле жном ин спек циј ском ор га ну, а основ не по дат ке из ре ше ња (вла сни ку објек-та, објек ту, бро ју и да ту му ре ше ња и др.) уно си у спи-сак - пре глед из да тих гра ђе вин ских до зво ла.

Је дан при ме рак ре ше ња и до ку мен та ци ју на осно ву ко је је из да та гра ђе вин ска до зво ла са свим при ло зи-ма за др жа ва ор ган над ле жан за из да ва ње гра ђе вин-ске до зво ле.

Члан 26.Кад ор ган над ле жан за из да ва ње гра ђе вин ске до-

зво ле утвр ди да обје кат ко ји се ко ри сти, од но сно обје кат чи ја је из град ња за вр ше на без гра ђе вин ске до зво ле, од но сно одо бре ња за из град њу и по твр ђе-ног глав ног про јек та ис пу ња ва про пи са не усло ве за гра ђе ње и ко ри шће ње, гра ђе вин ску и упо треб ну до-зво лу, ор ган над ле жан за из да ва ње одо бре ња за из-град њу мо же из да ти јед ним ре ше њем.

VI. ЗА ВР ШНА ОД РЕД БА

Члан 27.Овај пра вил ник сту па на сна гу осмог да на од да на

об ја вљи ва ња у “Слу жбе ном гла сни ку Ре пу бли ке Ср-би је”.

Број 110-00-00137/2009-07У Бе о гра ду, 29. ок то бра 2009. го ди неМи ни стар, Оли вер Ду лић, с.р.

Правилник


Манифестације

40. КГХјубиларни Конгрес о грејању хлађењу и климатизацији

То је че тр де се ти скуп у зад њих 40 го ди на, кон грес ко ји је да нас нај ве ћи ове вр сте у Евро пи у ка те-

го ри ји ре дов них го ди шњих ма ни фе ста ци ја. Већ че ти ри де це ни је ор га ни зу је га Дру штво за гре ја ње, хла ђе ње и кли ма ти за ци ју Ср би је (КГХ) ко је је у скло пу Са ве за ма-шин ских и елек тро тех нич ких ин же ње ра и тех ни ча ра Ср-би је (СМЕ ИТС).

Мо то кон гре са је “Одр жи ва бу дућ ност кроз до град њу на сле ђе ног из про шло сти”, јер ка да се још ни је по ста вља-ло пи та ње ене ргет ских ре зер ви и штет них еми си ја, згра де ни су би ле гра ђе не у ду ху, тзв одр жи вог раз во ја. Оне се да нас мо ра ју ко ри го ва ти, енер гет ски уна пре ди ти, и за то је то на гла ше но кроз мо то ску па.

Уз кон грес се у истом про сто ру Са ва Цен тра одр жа-ва и спе ци ја ли зо ван Са јам опре ме и апа ра та ко ји слу же да се по тро шња енер ги је у згра да ма оба вља уз са вре ме не уре ђа је и то на ефи ка сан и ште дљив на чин. По зи ву да се при кљу че овој ве о ма зна чај ној ма ни фе ста ци ји ода зва ло

се пре ко 140 из ла га ча.У про гра му кон гре са и ове го ди не је пред ви ђе но оку-

пља ње и пре зен та ци ја ра до ва сту де на та са свих на ших фа кул те та, као и го сти ју из су сед них др жа ва. Овај наш про грам за мла де и бу ду ће струч ња ке и про шло го ди шњи скуп иза зва ли су ве ли ко ин те ре со ва ње ме ђу уче сни ци ма кон гре са, ко ји већ по ку ша ва ју да ко ри сте на ше ис ку ство и ор га ни зу ју слич не ску по ве у сво јим зе мља ма.

Кон грес на гла ша ва упо тре бу об но вљи вих из во ра, је-ди них ко ји су у ду ху одр жи вог раз во ја и очу ва ња жи вот-не око ли не , баш у мо мен ту ка да се ја вља ју на го ве шта ји ло би ра ња гра ђе ња ну кле ар них елек тра на. Глав ни по кро-ви те љи кон гре са су до ма ће фир ме „Fil ter Fri go“, „Fe niks“ и „MPG/KGH“.

Припремиопро фе сор Бра ни слав То до ро вић

Енер гет ски кон грес, ко ји се од но си на по тро шњу енер ги је у ци љу по кри-ва ња по тре ба у гра ђе вин ским објек ти ма, но си на зив „Гре ја ње, хла ђе ње и кли ма ти за ци ја“, а одр жа ће се од 2. до 4. де цем бра ове го ди не у бе о град-ском Са ва Цен тру


EURO HE AT је кре нуо са раз во јем ра ста вљи вих из ме њи ва ча то пло те и да нас у свом про из вод ном про гра му има 15 ти по ва ра ста вљи вих из ме њи-ва ча то пло те са на зив ним отво ри ма до NO200 и ка па ци те ти ма до 20.000 kW.

Упо ре до са ра ста вљи вим из ме њи ва-чи ма, од 1997.го ди не кре ће но ви про-грам ле мље них из ме њи ва ча то пло те. Ову тех но ло ги ју је до да нас ус пе ло да осво ји све га не ко ли ко ком па ни ја у све ту. Про грам ле мље них из ме њи ва ча EURO HE AT тре нут но об у хва та 6 ти-по ва са на зив ним отво ри ма до NO80. Овим из ме њи ва чи ма се по кри ва 97% зах те ва тр жи шта у обла сти греј не, рас-хлад не и про це сне тех ни ке. Пред но сти овог ти па из ме њи ва ча у од но су на ра-ста вљи ве су у мак си мал ној и ми ни мал-ној рад ној тем пе ра ту ри ( -180 °C до 200 °C) као и мак си мал ном рад ном при ти-ску (do 40bar).

Ква ли те том сво јих про из во да и си-сте ми ма ор га ни за ци је EURO HE AT је заслужио многе награде (Злат ни тро-феј за ква ли тет у Па ри зу) као и сер ти-фи ка те (ISO 9000:2008, CE знак, Gost-R) и још мно го број на при зна ња.

Про мо ви са њем сво јих про из во да

на сај мо ви ма и кон гре си ма из обла сти тер мо тех ни ке у Чи ка гу, Мо скви, Ми ла-ну, као и до ка за ним ква ли те том EURO HE AT је на шао сво је ме сто на тр жи-шти ма Аме ри ке, Ру си је и Евро пе.

Стал ним ула га њи ма и раз во јем EURO HE AT је осво јио тех но ло ги ју из-ра де Pla te & Shell из ме њи ва ча то пло те ко ји се на ла зе у про из вод ном про гра му са мо нај ве ћих и нај ја чих свет ских про-из во ђа ча овог ти па опре ме. Овај тип из ме њи ва ча пред ста вља иде а лан спој пло ча стих и до бо ша стих из ме њи ва ча ком би ну ју ћи нај бо ље ка рак те ри сти ке – сте пен ефи ка сно сти пло ча стих и си-гур ност до бо ша стих. Уну тра шње пло-че су ме ђу соб но за ва ре не та ко да не ма зап тив ки, што овом ти пу из ме њи ва ча омо гу ћа ва рад на тем пе ра ту ра ма од -200°C до 500°C. Ови из ме њи ва чи се про из во де за ка па ци те те и до 100.000 kW и рад не при ти ске до 100 bar, сте-пен ис ко ри шће ња ових из ме њи ва ча је вр ло ви сок (95%). Ко ри сте се у си-сте ми ма да љин ског гре ја ња (нај че шће као при мар ни из ме њи ва чи), као ис па-ри ва чи и као кон ден за то ри. Та ко ђе су на шли сво је ме сто у си сте ми ма за гре-

ја ње и хла ђе ње уља. Све че шће се овај тип из ме њи ва ча ко ри сти у функ ци ји еко но мај зе ра и ре ку пе ра то ра ка ко би се ис ко ри сти ла то плот на енер ги ја от-пад них га со ва. Иде ал ни су код си сте ма где по сто је ве ли ки и аси ме трич ни про-то ци. Још јед на од бит них пред но сти овог ти па из ме њи ва ча је ла ко чи шће ње јед не стра не из ме њи ва ча, због ово га се овај тип вр ло че сто ко ри сти као при-мар ни из ме њи вач то пло те у си сте ми-ма ве ли ких ко тлов ских по стро је ња где слу же да би се ко тло ви за шти ти ли од не чи сто ћа ко је мо гу сти ћи до ко тла из то пло вод не мре же.

Ком па ни ја EURO HE AT је при мер успе шне фир ме на овим про сто ри ма, ко ја се не пла ши ме ђу на род не кон ку-рен ци је. Кон стант но ула же у раз вој и уна пре ђе ње по сло ва ња као и у ши ре ње га ме сво јих про из во да.

Представљамо

ПР ВИ И ЈЕ ДИ НИ У ОВОМ ДЕ ЛУ СВЕ ТА

EURO HEATАтинска 101, 34000 Крагујевац

Tел: +381 34 345 055

Факс: +381 35 341 342

offi [email protected]

www.euroheatphe.com

Ком па ни ја EURO HE AT из Кра гу јев ца је осно ва на

1995. го ди не са иде јом про из вод ње пло ча стих

из ме њи ва ча то пло те

Euro Heat

До ступ ни по да ци по ка зу ју да при вред на пред у зе ћа за ки ло ват-сат елек трич не енер ги је пла ћа ју око 3,8

евро цен ти. При ме ра ра ди, у Ру му ни ји це на ки ло ват са та је 7,6 евро цен ти. У Че шкој је та це на 7,4 евроцен та, у Ма ђар-ској 8,3, Тур ској - 7,9, Пољ ској - 5,8, Сло вач кој - 6,6, Грч кој - 5,3 а у Ита ли ји 16,7 евро цен ти.

У струч ним кру го ви ма све се че шће мо гу чу ти ста во ви да је це на по ко јој при вре да, а на ро чи то тр го вин ски лан ци ко ји до бро по слу ју, до би ја елек трич ну енер ги ју ве о ма ни-ска и да је због то га тре ба ко ри го ва ти. У Елек тро при вре ди Ср би је смо по ку ша ли да са зна мо по да так ко ли ко из но се ме сеч ни ра чу ни за стру ју успе шних тр го вин ских ла на ца, али нам је ре че но да не рас по ла жу та квим по да ци ма.

- Тр го вин ски лан ци не ма ју по вла шће ну це ну елек трич-не енер ги је као ни по пуст у пла ћа њу стру је јер за то не по-сто ји ни ка кав основ. Као и сви дру ги куп ци елек трич не енер ги је, за ви сно од ме ста при кљу че ња, по треб ној сна зи и по тро шњи, објек ти су раз вр ста ни у од го ва ра ју ће ка те го-ри је. То под ра зу ме ва да су ве ли ки објек ти при кљу че ни као куп ци на на пон ском ни воу од 10 ки ло ва та и це на се фор-ми ра у скла ду са тим. Уко ли ко се ра ди о ма њим објек ти ма, као што су ма ње про дав ни це, обич но су раз вр ста ни у ка-те го ри ју „ши ро ка по тро шња“. Тре ћа мо гућ ност су сред њи објек ти где се ме ри ак тив на и ре ак тив на енер ги ја и сна га па су свр ста ни у ка те го ри ју „ни ски на пон“. Це не за по је ди-не ка тер го ри је су у скла ду са та риф ним си сте мом. На гла-ша ва мо да је та риф на ка те го ри ја ко јој при па да ју усло вље на са мо по тро шњом, по треб ном сна гом и на пон ским ни во ом на ко јем су при кљу че ни, а ни ка ко ти ме да су у пи та њу тр-го вин ски лан ци - об ја шња ва ју у ЕПС-у.

Је дан од за го вор ни ка тврд ње да тр го вин ски лан ци стру-ју до би ја ју по ве о ма ни ским це на ма је сте пред сед ник Син-ди ка та рад ни ка ЕПС-а Ми лан Ђор ђе вић.

- Не ви дим раз лог за што др жа ва не би до зво ли ла да се по диг не це на елек трич не енер ги је за од ре ђе не ква ли фи ко-ва не куп це, од но сно за ком па ни је ко је до бро за ра ђу ју, из-ме ђу оста лог и за то што јеф ти но до би ја ју стру ју. На рав но, не ми слим да це ну тре ба по ве ћа ва ти пред у зе ћи ма ко је се ба ве про из вод њом, али сма трам да би, ре ци мо, тр го вин-

ски лан ци тре ба ло да пла ћа ју стру ју два до три пу та ску-пље не го што је то са да слу чај. Не по сто ји ни је дан раз лог да та кве ком па ни је не пла ћа ју тр жи шну це ну стру је. Сто га би тре ба ло спро ве сти ка те го ри за ци ју по тро ша ча и ви де ти ко за и ста за слу жу је јеф ти ну це ну, а ко би тре ба ло да пла ћа оно што утро ши по ре ал ним це на ма. Да кле, ни сам да се од тих ком па ни ја узме оно што ни су по тро ши ли, али сам за то да стру ју пла те оно ли ко ко ли ко за и ста вре ди. По ста вља се ло гич но пи та ње за што би они ко ји до бро за ра ђу ју има-ли со ци јал не це не елек трич не енер ги је шле па ју ћи се уз ин-ди ви ду ал не по тро ша че - ис ти че Ђор ђе вић за днев ни лист “Да нас”.

Ми ло рад Па но вић, пред сед ник Глав ног од бо ра Гран-ског син ди ка та хе ми је, не ме та ла, енер ге ти ке и ру дар ства „Не за ви сност“, сма тра да би др жа ва тре ба ло да пре ста не да тре ти ра стру ју као со ци јал ну ка те го ри ју за све по тро ша-че, па та ко и за ин ду стриј ске ка па ци те те ко ји за хва љу ју ћи јеф ти ној елек трич ној енер ги ји оства ру ју огро ман про фит.

- Це на елек трич не енер ги је је у Ср би ји је де пре си ра на јер не ко шта ко ли ко за и ста вре ди. На то ме тре ба по ра ди ти ка ко би се си ту а ци ја про ме ни ла. Др жа ва би тре ба ло да


Енергија

Јефтина струја у корист профитаЦе на елек трич не енер ги је за при вре ду у ре ги о ну ју го и сточ не Евро пе убе-дљи во је нај ни жа у Ср би ји

“Kingspan” је во де ћа свет ска ком па-ни ја у обла сти ди зај на и про из вод ње изо ла ци о них кров них и зид них си сте-ма за гра ђе ви нар ство. Је дан од про из-во да су изо ла ци о ни сен двич па не ли ко ји се ко ри сте у из град њи обје ка та са кон тро ли са ном сре ди ном као и вра та за рас хлад не ко мо ре ви со ког ква ли те-та. Овом при ли ком би ак це нат ста ви ли на ка рак те ри сти ке “Kingspan” изо ло ва-них вра та за рас хлад не ко мо ре.

“Kingspan” изо ло ва на вра та по се ду ју сле де ће стан дард не ка рак те ри сти ке:

Кри ло вра та је на пра вље но од по-цин ко ва ног че лич ног ли ма или нер ђа-ју ћег че лич ног ли ма (Инокс из вед ба) де бљи не 0.6 mm пу ње на PUR пе ном; Ра га стов вра та је на пра вљен од по цин-ко ва ног че лич ног ли ма или нер ђа ју ћег че лич ног ли ма (Инокс из вед ба) де бљи-не 0.6 mm пу ње на PUR пе ном; Вра та су опре мље на сле де ћим еле мен ти ма;

Шар ка ма ( у слу ча ју за о крет них вра-та); Че лич ном ши ном од нер ђа ју ћег че-ли ка ( у слу ча ју кли зних вра та); Бра ва за за кљу ча ва ње спо ља и си гур но сни си стем за от кљу ча ва ње са уну тра шње стра не кри ла вра та; Си сте ма гре ја ча; угра ђен у ра га стов код вра та за ко мо ре са ми ну сним ре жи мом ра да, Зап тив-ке (дих тунг) су по ста вље не по обо ду кри ла вра та на ме сту где се осла ња на ра га стов вра та и у до њој зо ни вра та на де лу кри ла где се до ти чу кри ло и под-ло га објек та.

“Kingspan” изо ло ва на вра та за рас-хлад не ко мо ре ра де се у сле де ћим ва-ри ја ци ја ма:- За о крет на и клизна вра та за рас хлад-не ко мо ре за плу сне и ми ну сне ре жи ме ра да- Ду пла за о крет на вра та - Јед но крил на за о крет на „Offi ce“ вра та.


суб вен ци о ни ше од ре ђе не ка те го ри је по тро ша ча ко ји не мо-гу да пла те утро ше ну стру ју, али це ну елек трич не енер ги је за ин ду стри ју и тр го вин ске лан це тре ба по ве ћа ти. На рав-но, тај про цес би мо ра ли да спро ве де мо па жљи во, од но сно тре ба про на ћи ба ланс, с об зи ром на то да ће ин ве сти то ри ко ри сти ти ар гу мен та ци ју да су но вац уло жи ли упра во због јеф ти не стру је, да за хва љу ју ћи то ме не от пу шта ју рад ну сна гу и да ће у слу ча ју по ску пље ња це не елек трич не енер-ги је мо ра ти да поч ну да при ме њу ју ре стрик ци је.

С дру ге стра не, Сло бо дан Ру жић, бив ши вр ши лац ду-жно сти ми ни стра енер ге ти ке, ка же да су та риф ни од но си у Ср би ји до бро уре ђе ни и да их не би тре ба ло ме ња ти.

- Сву где у све ту стру ја на ви со ком на по ну је јеф ти ни ја не го на сред њем, а на сред њем пак ни жа не го на ни ском на по ну. При вре да стру ју до би ја на ви шим на по ни ма и сто-га је та це на увек ни жа од оне за ин ди ви ду ал не по тро ша че. Аген ци ја за енер ге ти ку је та риф не од но се у Ср би ји са свим до бро уре ди ла и сма трам да би би ло са свим по гре шно ме-ња ти их на тај на чин та ко што би за при вре ду тре ба ло од-ре ди ти ску пљу це ну стру је од оне за до ма ћин ства. Та ко ђе, би ло би ве о ма не по пу лар но це ну стру је по ве ћа ва ти са мо од ре ђе ним пред у зе ћи ма. По ста вља се пи та ње ко би био тај ко ји би до но сио од лу ке о то ме ко ја пред у зе ћа до бро по-

слу ју, а ко је не. Ако не ка ком па ни ја до бро по слу је раз лог је тај што је до бро ор га ни зо ва на, а не ка ко ја по слу је ло ше то ни је. Због то га би би ло не пра вед но ви шом це ном стру-је ка жња ва ти пред у зе ћа ко ја су до бро ор га ни зо ва на и ко ја оства ру ју про фит - за кљу чу је Сло бо дан Ру жић.

Ко рист за угро же неПред сед ник Син ди ка та ЕПС-а Ми лан Ђор ђе вић на гла-

ша ва да би у слу ча ју да др жа ва ЕПС-у до зво ли по ве ћа ње це не стру је за од ре ђе на пред у зе ћа, та ком па ни ја до шла на „зе ле ну гра ну“ те би мо гла да по мог не нај си ро ма шни јим по тро ша чи ма. „У та квој си ту а ци ји ЕПС би мо гао да раз ви-је про гра ме по др шке со ци јал но нај у гро же ни јим по тро ша-чи ма ко ји би стру ју мо гли да до би ја ју по бе не фи ци ра ним це на ма. Та ко ђе, ако би ЕПС оства ри вао про фит, фир ма ма гу би та ши ма би мо гло да бу де обез бе ђе но пла ћа ње ра чу на на ра те, би ло би мо гу ће от пи си ва ње ка ма та, а нај у гро же-ни јим пред у зе ћи ма и до ма ћин сти ви ма чак и от пис ду го-ва ња. У на ред них го ди ну да на тре ба ло би до зво ли ти по ве-ћа ње це не елек трич не енер ги је за 30 од сто“, ис ти че Ми лан Ђор ђе вић.

“Kingspan” изо ло ва на вра та за рас хлад не ко мо ре

Kingspan

Вест

иЕнергија

ИзворДанас


Енергија

Струја из отпадаЧа чак - Спа ли о ни ца от па да ко ја ће про из во ди ти стру ју би ће из гра ђе на на ре ги о нал ној де по ни ји „Ду бо ко“, пла ни ра Ми ни стар ство енер ге ти ке

Спа ли о ни ца би тре ба ло да има сна гу за про из вод њу стру-

је од три ме га ва та, а Ми ни стар ство ће пред ло жи ти да се фи нан сиј ским пла ном „Елек тро при вре де Ср би је“ за сле де ћу го ди ну опре де ли но вац за град њу спа ли о ни це.

Иако су пр ве прог но зе го во ри ле да ће ре ги о нал на де по ни ја „Ду бо ко“ код Ужи ца про ра ди ти 2008.го ди не, по след ње про це не на го ве шта ва ју да ће де по но ва ње от па да у „Ду бо ком“ за по че ти тек кра јем 2010.го ди не. За-вр ше так ра до ва мо гао би по но во да бу де про ду жен уко ли ко план Ми ни-стар ства енер ге ти ке о град њи спа ли-о ни це бу де усво јен.

- Тек по што се ура ди тех нич ка до-ку мен та ци ја о ути ца ју ова квог јед ног по стро је ња на жи вот ну сре ди ну и иза бе ре тех но ло ги ја по ко јој би оно тре ба ло да ра ди, зна ће се и ко ли ко ће све то ко шта ти. Пла ни ра но је да тро-шко ве сно си ре сор но ми ни стар ство, али сма трам да се и пу тем до на ци ја мо гу при ку пи ти ве о ма зна чај на сред-ства, бу ду ћи да за про јек те ве за не за еко ло ги ју по сто ји ве ли ко ин те ре со-ва ње европ ских фон до ва - ка же пред-сед ник Управ ног од бо ра ЈП „Ду бо ко“ Пе тар До ма но вић. Он на во ди да, су-де ћи пре ма од го ва ра ју ћим па ра ме-три ма, спа ли о ни ца ове сна ге не би мо гла да се на пра ви без 20 ми ли о на евра. Има ју ћи у ви ду да је вред ност про јек та из град ње де по ни је „Ду бо-ко“ 12,6 ми ли о на евра, ин ге рен ци ју над чи та вим ком плек сом пре у зе ла би др жа ва јер би у ње га уло жи ла ви ше нов ца. Због то га ће би ти нео п ход на про ме на основ ног уго во ра о из град-њи де по ни је, ко ју би мо ра ле да ра ти-

фи ку ју скуп шти не гра до ва ко ји уче-ству ју у град њи.

- То би мо гло да пред ста вља ад ми-ни стра тив ни про блем за да ље ра до ве на де по ни ји, али уко ли ко за спа ли о-ни цу обез бе ди мо сред ства од до на-ци ја оста ће ка ко је сте - на во ди До-ма но вић и на гла ша ва да пот пи са ни ме мо ран дум о спа ли о ни ци не зна чи и оба ве зу да она мо ра би ти из гра ђе-на ако се про це ни да ни је нео п ход на, иако би, по ми шље њу струч ња ка, би-ла и те ка ко ко ри сна.

Иде је о но вим про јек ти ма пре те да иона ко уве ли ко про би је не ро ко-ве за пу шта ње ре ги о нал не де по ни-је у функ ци ју до дат но про лон ги ра ју. Нај но ви је про це не го во ре да ће се то, у нај бо љем слу ча ју, до го ди ти кра јем сле де ће го ди не.

- Го то во сви нео п ход ни ин фра-

струк тур ни ра до ви су го то ви или су при кра ју, а оста ло је да за вр ши мо ком по нен те ко је су кључ не за де по-ни ју. Ита ли јан ска фир ма „Уни е ко“ по за да тој ди на ми ци из во ди ра до ве на из град њи те ла де по ни је, ко је је са 3,17 ми ли о на евра кре ди ти ра ла Европ-ска бан ка за об но ву и раз вој. У то ку су и при прем ни гра ђе вин ски ра до ви на пла тоу на ко ме ће би ти по ста вљен цен тар за се лек ци ју от па да. По ди зво-ђач је за вр шио 90 од сто че лич не кон-струк ци је ха ле за се лек ци ју. За овај цен тар до би ли смо од Европ ске аген-ци је за ре кон струк ци ју че ти ри ми ли-о на евра. Ка да ово бу де мо за вр ши ли, де по ни ја ће прак тич но би ти спрем на за упо тре бу - ка же Пе тар До ма но вић.

Текст и обрадаРедакција Грађевинара


У Ср би ји смо се већ на ви кли на кон-такт ну фа са ду са пло ча ма од ка ме не

ву не KR FAS. Ме ђу тим, же ле ћи да иза ђе у су срет тр-жи шту и по ну ди ве ћи из бор ин ве сти то-ри ма и из во ђа чи ма, „Kna uf In su la tion” је про из вео и ла ме ле за кон такт ну фа са ду, са озна ком DP9-LAM. Од са да ће овај про из вод би ти у стал ној по ну ди фа бри-ке у Сур ду ли ци.Ра ди се о про из во ду ди мен зи ја 1200 x 200 mm ко ји је до сту пан у раз ли чи тим де бљи на ма. За ње го ву упо тре бу ни је по-треб но ко ри сти ти ти пло ве, а за пра вил-но и рав но мер но на но ше ње леп ка ко ри-сте се спе ци јал не гле те ри це ко је обез бе-ђу је „Kna uf In su la tion“. На сли ци је стам бе на ку ћа, пр ви обје кат у Ср би ји чи ја је фа са да из ве де на овим ла ме ла ма, чи ји се вла сник и ин ве сти тор од лу чио за де бљи ну ла ме ле од чак 15cm, што ће из у зет но ути ца ти на енер гет ску ефи ка сност ње го вог објек та.

Ла ме ле од ка ме не ву не за кон такт ну фа са ду

Knauf Insulation

Вест

и


Архитектура

Соларна кућау Бољевцима Са зна ње и свест о огра ни че ним из во ри ма енер ги је одав но је све ту на мет ну ла по тре бу за ра ци о налним ко ри шће њем енер ги је. У том сми слу де фи ни са на је и по тре ба за тра-же њем ре ше ња за ра ци о нал ну по тро шњу енер ги је при гре ја њу про сто ра у ко ји ма љу ди жи ве и бо ра ве, што пред ста вља нај ве ћу став ку у по тро ше ној енер ги ји

Са зна ње и свест о огра ни че ним из во ри ма енер ги је одав но је све ту на мет ну ла по тре бу за ра ци о нал-

ним ко ри шће њем енер ги је. У том сми слу де фи ни са на је и по тре ба за тра же њем ре ше ња за ра ци о нал ну по тро шњу енер ги је при гре ја њу про сто ра у ко ји ма љу ди жи ве и бо ра-ве, што пред ста вља нај ве ћу став ку у по тро ше ној енер ги ји

Сун це еми ту је на Зе мљу огром ну енер ги ју: го ди шње 1,5x1018 kWh, од но сно, Сун це за ма ње од јед ног да на еми-ту је на Зе мљу ви ше енер ги је не го што је енер гет ски по-тен ци јал свих свет ских по зна тих за ли ха фо сил них го ри-ва (наф та, гас, угаљ). Па ра лел но са тра же њем тех нич ких ре ше ња за ра ци о нал ном по тро шњом енер ги је тра же на су и ре ше ња да се на ис пла тив на чин ко ри сти не пре су шни из-вор енер ги је - сун че ва енер ги ја.

Про јект ни за да так Пре ви ше од 30 го ди на по чео сам да тра жим оп ти мал на

ре ше ња за за хват сун че ве енер ги је за гре ја ње ку ћа. То што сун че ве енер ги је има нај ви ше ле ти, по го ду је ла ком ре ша-ва њу за гре ва ња са ни тар не то пле, али код ре ша ва ња про-бле ма за гре ва ња ку ћа ко ри ште њем сун че ве енер ги је су о-чио сам се са чи ње ни цом да сун че ве енер ги је има нај ма ње кад је нај ви ше тре ба - зи ми. У же љи да сво ја раз ми шља ња пре то чим у ре а лан про је кат, вре ме ном сам се би де фи ни-сао про јект ни за да так ко ји је са др жа вао че ти ри еле мен та/сег мен та: А - обез бе ди ти мак си мал ни за хват сун че ве енер-ги је, Б - ба рем део те енер ги је ускла ди шти и ко ри сти ка да сун ца не ма, Ц - оства ри ти ми ни мал не гу бит ке то плот не енер ги је и Д - све то ре а ли зо ва ти у зе ле ној тех но ло ги ји.

Основ ни прин ци пи за ре а ли за ци ју про јект ног за дат ка Ана ли зи ра ју ћи раз ли чи та ре ше ња у стар ту су од ба че на

она ко ја су би ла ком пли ко ва на и ску па. Те жи ло се ка при-род ним, јед но став ним и јеф ти ним ре ше њи ма.

Мак си мал ни за хват сун че ве енер ги је оства рен је

ком би на ци јом не ко ли ко си сте ма. Ак тив ним си сте-мом - ве ли ком по вр ши ном ко лек то ра и па сив ним - ве-ли ком ста кле ном по вр ши ном на ју жној стра ни објек та. Аку му ли ра ње сун че ве енер ги је - ка да је има ви ше не го што је у том тре нут нку по треб но, за пе ри о де ка да је не ма до-вољ но оства ре но је ком би но ва ним ре ше њем: енер ги ја на-ста ла па сив ним за хва том сун че ве енер ги је (за гре ва њем ва-зду ха) аку му ли ра се у ка ме ном то плот ном аку му ла то ру, а енер ги ја за хва ће на ак тив ним за хва том - за гре ва њем во де у сун че вом ко лек то ру де лом се скла ди шти у ка ме ни то плот-ни аку му ла тор (600 то на ка ме на и бе то на), а де лом ко ри сти за за гре ва ње во де ба зе на уну тар ку ће (60 ку би ка во де).

Ми ни ми за ци ја гу бит ка то пло те - за ви си од по вр ши не објек та пре ма спо ља шњем про сто ру, што на ме ће за кљу чак да би та по вр ши на тре ба ло да бу де што ма ња - оп ти мум у том сми слу је сфер ни об лик. Са дру ге стра не, гу би ци за ви-се од раз ли ке из ме ђу уну тра шње и спо ља шње тем пе ра ту ре. Ако је спо ља шња тем пе ра ту ра 20оС а уну тра шња +20оС, раз ли ка је 40оС и ту мо ра мо уло жи ти од ре ђе ну енер ги ју да би смо за гре ја ли про стор. Ме ђу тим, ако се исти обје кат уко па у зе мљу, где је тем пе ра ту ра у про се ку +5оС, раз ли ка

ТекстМи лен ко Ми лин ко вић, дипл. инг. ел.


у тем пе ра ту ра ма ко ја са да из но си 15оС је ви ше не го пре по-ло вље на па са мим тим и по треб на енер ги ја за за гре ва ње.

Еко ло шка град ња Да би се обез бе дио и ми ни мал ни утро шак енер ги-

је у фа зи из град ње, иза бра но је ре ше ње со лар не ку ће у фор ми по лу лоп те ре а ли зо ва не у тех но ло ги ји фе ро це-мент них љу ски. То ре ше ње обез бе ђу је ми ни мал ни утро-шак ма те ри ја ла за чи ју про из вод њу је по тре бан утро-шак енер ги је. За из град њу 2.100 m3 за тво ре ног про сто-ра утро ше но је нај ви ше при род ног ка ме на раз ли чи те гра ну ла ци је, око 2.500 m2 ра биц мре же, 10 т ар ма ту ре и око 80 т це мен та, од но сно 5,7 kg че ли ка и 38 kg це мен та по m3 за тво ре ног про сто ра. Пре ра чу на то по m2 за тво-ре ног про сто ра то из но си 24 kg че ли ка и 160 kg це мен та.

Кон струк ци ја со лар не ку ће Ку ћа је из гра ђе на у фор ми по лу лоп те преч ни ка 18,5 ме-

та ра, уко па не у зе мљу што обез бе ђу је ми ни мум то плот них гу би та ка. Ви дљив је са мо ју жни део по лу лоп те ко ји је у ста клу (по вр ши не 100 m2) што обез бе ђу је па сив ни за хват сун че ве енер ги је. На ку по лу се на ста вља по лу ци лин дрич-на га ра жа по вр ши не 162 m2 (9 x 18 m) на ко ју се на сла ња ве ли ка по вр ши на со лар них ко лек то ра (110 m2) ко ји обез-бе ђу ју ак тив ни за хват сун че ве енер ги је. Ко лек то ри су вла-сти те из ра де. Две че лич не це ви су хо ри зон тал но по ста вље-не дуж це ле ду жи не ко лек то ра, јед на при дну, а дру га при вр ху. Ме ђу соб но су по ве за не ве ли ким бро јем ба кар них цев чи ца, ко је су уве за не уз ра биц мре жу, а по том уто пље не у слој мал те ра (2 cm). Та ко до би је на фе ро це мент на по вр-ши на офар ба на је мат зе ле ном бо јом због бо ље ап сорп ци је сун че вог зра че ња. На кра ју це ла по вр ши на је за ста кље на са спо ља шње стра не, а по ли сти рен ским пло ча ма изо ло ва на са уну тра шње стра не. Кон струк ци ју ку ће са чи ња ва ју две фе ро це мент не љу ске на раз ма ку од 40 цен ти ме та ра, спрег-ну те фе ро це мент ним луч ним ре бри ма, ко ји за јед но чи не ко мо ре кроз ко је цир ку ли ше ва здух. Де бљи на љу са ка и ре-ба ра је 2-4 cm. У тех но ло ги ји фе ро це мен та из ра ђе ни су и га ра жа, ба зен, спи рал на сте пе ни шта и ви ди ко вац.

Ор га ни за ци о на по де ла По вер ти ка ли ку ћа је ор га ни зо ва на у че ти ри ни воа, два

стам бе на и два тех но ло шка. Нај ни жи ни во је уко пан ис под ни воа окол ног те ре на и пред ста вља до њи тех но ло шки ни-во у ко ме је сме штен ка ме ни аку му ла тор то пло те, а све је то про стор по ви ше ног ва зду шног при ти ска ко ји ства ра ју вен ти ла то ри. У сре ди ни тог ни воа је цен трал на ва зду шна ко мо ра ко ја има отвор у про стор днев ног бо рав ка - про стор нор мал ног ва зду шног при ти ска. Сле де ћи цен трал ни ни во је из ве ден као је дин ствен про стор (220m2), а ор га ни зо ван као днев ни бо ра вак, ку хи ња, тр пе за ри ја, ба зен и са ни та ри-је. Цен трал но спи рал но фе ро це мент но сте пе ни ште по ве зу је сле де ћи ни во-га ле ри ју на ко јој су сме ште не две спа ва ће со бе са ку па ти ли ма. Део ка ло те (по лу лоп те) пред ста вља че твр ти ни во (тех но ло шки), ор га ни зо ван као две одво је не са бир не ко мо ре ко је се на ста вља ју на ко мо ре из ме ђу фе ро це мент не љу ске и ре ба ра. На ула зу у са бир не ко мо ре мон ти ра ни су вен ти ла то ри чи ји рад је про це сор ски упра вљан.

Ре жи ми функ ци о ни са ња со лар не ку ћеПри ли ком про јек то ва ња со лар не ку ће циљ је био да се

оства ре што ста бил ни ји ми кро кли мат ски усло ви у ку ћи без об зи ра на тем пе ра ту ру из ван ку ће. Дво стру ка љу ска од ко је је обје кат из гра ђен омо гу ћу је цир ку ла ци ју ва зду ха кроз ка ме ни аку му ла тор то пло те и ње го во вра ћа ње кроз цен трал ну ва зду шну ко мо ру у уну тра шњост објек та, што омо гу ћу је зи ми - гре ја ње, а ле ти - хла ђе ње ва зду ха у објек ту.

Ре жим зи ма - дан Ка да по сто ји сун че во зра че ње, све тло сна енер ги ја кроз

ста кле ну по вр ши ну ула зи у обје кат, за гре ва ва здух ко ји се као лак ши ди же пре ма вр ху објек та, где га вен ти ла тор(и) кроз гор ње са бир не ко мо ре по ти ску ју из ме ђу фе ро це мент-них љу са ка објек та у до њи тех но ло шки ни во где про ла зи кроз ка ме ни то плот ни аку му ла тор и та ко га за гре ва. Сав тај ва здух се са би ра у цен трал ној ва зду шној ко мо ри кроз чи ји из лаз до ла зи по но во у про стор днев ног бо рав ка. На тај на чин цен трал ном уну тра шњом цир ку ла ци јом ва зду ха то пло та на ста ла сун че вим зра че њем се скла ди шти у ка ме-ни то плот ни аку му ла тор. Исто вре ме но ауто ма ти ка укљу-чу је во де ну пум пу ко ја по ти ску је во ду из ба зе на у ни жу хо ри зон тал ну цев ко лек то ра, пу ни со лар ни ко лек тор, во да се за гре ва, па се из гор ње хо ри зон тал не це ви од во ди у

Архитектура


из ме њи вач во да-ва здух ко ји је мон ти ран у отвор из ме ђу цен трал не ва зду шне ко мо ре и про сто ра днев ног бо рав ка, на ла зи се да кле на пу ту цен трал не уну тра шње цир ку ла ци-је ва зду ха, па та ко пре да је део то пло те ва зду ху.

Да љим про ла ском во де кроз цев ни из ме њи вач угра ђен у по ду ка ме ног аку му ла то ра то пло те, део то пло те пре да је аку му ла то ру, па се на кон то га во да вра ћа у ба зен за гре ва-ју ћи и ње га. На тај на чин се оства ру је ујед на че ње тем пе ра-ту ре во де и ва зду ха, а то оне мо гу ћу је ства ра ње пре ве ли ке ре ла тив не вла ге у објек ту. Ка да пре ста не сун че во зра че ње

ди фе рен ци јал ни тер мо стат ис кљу чу је во де ну пум пу, на-кон че га се сва во да из ко лек то ра вра ћа у ба зен, што зи ми оне мо гу ћу је за мр за ва ње ко лек то ра (та ко су кон стру и са-ни па до ви це ви). У пе ри о ду ка да сун ца не ма до вољ но, на рас по ла га њу је ка мин у цен трал ном де лу днев ног бо рав ка чи јим ло же њем се за гре ва ва здух ко ји цир ку ли ше око ло-жи шта и укљу чу је се у цен трал ни ток цир ку ла ци је ва зду-ха. Не тре ба стра хо ва ти од пре гре ва ња про сто ра јер се сав ви шак то пло те аку му ли ра у ка ме ном аку му ла то ру то пло те. По ред то га угра ђу је се и то плот на пум па ко ја ће то пло ту во де из бу на ра (+10оС) пре но си ти у дру ги из ме њи вач ко ји је сме штен ис пред пр вог, та ко ђе на пу ту цен трал не цир-ку ла ци је ва зду ха па се оства ру је исти ефе кат - за гре ва се ва здух уну тар објек та, а ви шак то пло те аку му ли ра у ка-ме ном спрем ни ку/аку му ла то ру. Са ни тар на то пла во да за по тре бе ку ће за гре ва се ве ћин ским де лом ко ри ште њем енер ги је Сун ца (око 85% по треб не енер ги је). Бли зу 10% сун че вог ко лек то ра је ор га ни зо ва но као за себ на це ли на. Це ви ко лек то ра кон стант но на пу ње не теч но шћу ко ја не мр зне до -50оС. Ка да има сун че вог зра че ња ауто ма ти ка укљу чу је цир ку ла ци о ну пум пу ко ја гу ра за гре ја ну теч ност у из ме њи вач ка па ци те та 500 ли та ра, где за гре ва са ни тар ну во ду. Са мо у слу ча ју да сун че ва енер ги ја не мо же да згре је во ду на за да ну тем пе ра ту ру она се до гре ва елек трич ним гре ја чем (до 15% енер ги је по треб не за за гре ва ње са ни тар-не во де).

Ре жим зи ма – ноћНо ћу то пло та аку му ли ра на у ка ме ном аку му ла то ру то-

пло те ко ји се на ла зи ис под днев ног бо рав ка, по прин ци-пу под ног гре ја ња, одр жа ва то пло ту у днев ном бо рав ку, а цен трал ном цир ку ла ци јом ва зду ха ко ју са да ства ра дру ги вен ти ла тор, гре ју се спа ва ће со бе и на док на ђу ју се гу би ци то пло те из објек та пре у зи ма њем то пло те из аку му ла то ра то пло те.

Ре жим ле то – данВе ли ка ста кле на по вр ши на ку ће ле ти мо же до ве сти да

пре ви ше сун че ве енер ги је уђе у ку ћу и из тог раз ло га се та енер ги ја зна чај но ре ду ци ра та ко што се по чет ком про-ле ћа по ста ви по лу тран спа рент ни за стор на, за то пред ви-ђе на ме ста са спо ља шње стра не ста кла. То пло та ко ја уђе у ку ћу од во ди се цен трал ним цир ку ли са њем ва зду ха

Соларна кућа


у аку му ла тор то пло те па се те ме пра ту ра ва зду ха у ку ћи одр жа ва на за да ном ни воу. Уко ли ко је по треб но ауто ма-ти ка про пу шта бу нар ску во ду кроз пр ви цен трал ни из ме-њи вач и та ко хла ди ва здух у ку ћи. У то ку ле та, са ни тар-

на то пла во да се за гре ва ис кљу чи во сун че вом енер ги јом. Ре жим ле то – ноћ

Ка да тем пе ра ту ра спо ља шњег ва зду ха то ком но ћи пад-не ис под 20оС, ак ти ви ра се тре ћи вен ти ла тор ко ји уба цу-је спо ља шњи ва здух кроз аку му ла тор то пло те, ва здух из-ла зи из објек та кроз отво ре не про зо ре и дим њак и хла ди аку му ла тор то пло те. Про це сор ски се упра вља ра дом свих из вр шних је ди ни ца: вен ти ла то ри, во де на пум па, то плот на пум па, отва ра ње и за тва ра ње про зо ра и елек тро маг нет них во де них сла ви на.

Енер гет ски би ланс Ве ли ки то плот ни ка па ци тет ку ће (да би се у уну тра шњо-

сти про ме ни ла тем пе ра ту ра за 10оС по треб но је до ве сти / од ве сти пре ко 2100 kWh то плот не енер ги је) омо гу ћу је вр-ло ста бил не кли мат ске усло ве у ку ћи. Пре ма про ра чу ни ма ко ји об у хва та ју гу бит ке и за хва ће ну енер ги ју па сив ним и ак тив ним си сте ми ма угра ђе ним у овај обје кат, по ред енер-ги је Сун ца за гре ја ње ку ће би ће по треб но из дру гих из во ра до да ти око 7000 kWh то плот не енер ги је или бли зу 20 kWh/m2 на го ди шњем ни воу, што свр ста ва ову со лар ну ку ћу у сам врх енер гет ски ефи ка сних ку ћа у све ту.

1) БЕ КА МЕНТ на Бло ку 11!По ред ки не ске ам ба са де се из гра ђу-је још јед но на се ље на Н.Бе о гра ду. И у овом, као и на мно гим прет ход ним про јек ти ма, Бе ка мент је иза шао са ква-ли те том ма те ри ја ла и тех нич ком по др-шком на те ре ну.2) У ци љу по ди за ња све сти про бле ма гла ди у Ср би ји ка ко би се по кре ну ло ду го роч ни је ре ше ње про бле ма Бе ке-мент је учу ство вао у ак ци ји „штрајк гла ђу про тив гла ди“3) У са рад њи са Љи ља ном Ми хај ло вић, ко ор ди на тор ком не вла ди не ор га ни за-ци је, Бе ка мент уче ству је у из град њи ку-ће за де цу са по себ ним по тре ба ма.4) Бе ка мент на отва ра њу Пан тер са!На кон ду жег вре ме на по но во је отво-рен сплав Блек Пан тер са. Бе ка мент је по мо гао у из град њи спла ва. У ве се лом дру штву смо до че ка ли ју тро.

Но во сти из BEKAMENTAБања Комерц

Вест

иАрхитектура


Но ви ба гер по вр шин ског ко па „Дрм но” у Ко стол цу ис-ко па днев но зе мљи ште по вр ши не се дам фуд бал ских те ре-на, ви сок је као тре ћи на Бе о гра ђан ке, а те жак је 3.000 то на. Ова нај ску пља ма ши на у Ср би ји, вред на 62 ми ли о на евра, пу ште на је у рад пре пет ме се ци.

Сто ти не хек та ра ис ко па не зе мље, хи ља де тра го ва ба гер-ских ка ши ка и тек у да љи ни по не ка цр на го ми ла, окру же на жу том зе мљом. Рад ни ци по вр шин ског угље но ко па „Дрм-но” у Ко стол цу зо ву овај коп „Ме се че ва ко ра”, јер он та ко и из гле да. Го ди шње се ов де ис ко па око 6,5 ми ли о на то на угља, што је пе ти на укуп не про из вод ње у зе мљи.

Је дан чо ве ка за упра вља чемУско ро ће се у „Дрм ну” ва ди ти чи та вих де вет ми ли-

о на то на го ди шње, јер је коп у ма ју до био „по ја ча ње”, но ви ба гер ви сок као тре ћи на Бе о гра ђан ке и те жак чи-та вих 3.000 то на! Рад ни ци ка жу да је је дан од нај са вре-ме ни јих у Евро пи. По след ња реч тех ни ке. Два де се так ме та ра од ба ге ра сто ји и тран спор тер. Ка да ра де ове две ма ши не, спо је не по крет ном тра ком, из гле да ју као ве-ли ки ком бајн ко ји вр ше пше ни цу. Али, овај ком бајн има че ти ри и по хи ља де то на и ме ље све пред со бом! - И ба гер и тран спор тер има ју по себ не гу се ни це, а во зе их са мо два чо ве ка! На ба ге ру је ка би на пр вог ру ко ва о ца, а на тран спор те ру има мо дру ги пулт. Ове две ма ши не су нон-стоп ве за не, а ка да се кре ћу, он да то мо ра да се ра ди си мул-та но - об ја шња ва за Пресс шеф пе тог БТО си сте ма Дра ган Сте вић.

Ка да их не во зе, ове две ма ши не оп слу жу је 12 љу ди по јед ној сме ни. Цео си стем по ред ком бај на и тран спор те ра има и од ла гач, а да би све ра ди ло, мо ра ли су да на пра ве по себ ну тра фо-ста ни цу ко јом се на па ја цео си стем. Сва та опре ма те шка је чи та вих 17.000 то на.

- Ка да смо их јед ном во зи ли са мон та жног пла ца, мо ра-ли смо да ис кљу чи мо стру ју це лом Ко стол цу. Био је 1. мај, па су љу ди је два че ка ли да све опет про ра ди. Во зи ли смо га са мо 800 ме та ра, а то је тра ја ло чи та ва че ти ри са та јер ове ма ши не мо гу да се кре ћу нај бр же пет до шест ме та ра за ми-нут - об ја шња ва Сте вић.

За по сле на це ла Ср би јаОво је са мо јед на од анег до та јер је цео пе ти БТО си стем

(ба гер-тран спор тер-од ла гач) скла пан чи та ве две го ди не! Ра до ви су по че ли 2007. го ди не, али по што се ка сни ло са скла па њем од ла га ча, цео про цес је мо рао да се убр за. Та ко се до шло на иде ју да се ве ће це ли не скла па ју у фа бри ка ма ши ром Ср би је и да се та ко тран спор ту ју до Ко стол ца. Све би то би ло јед но став но да не ки де ло ви од ла га ча ни су има-ли преч ник од чак 9,5 ме та ра! Та ко је јед ном део из Бе о-гра да до Ко стол ца на ка ми о ну пу то вао два да на, иако се нор мал но сти же за два са та.

- Би ло је ту де ло ва и ве ћих од де вет ме та ра у преч ни ку, па је он да тре ба ло би ти ја ко вешт ка да ка ми он про ла зи по-ред не ке ку ће да је не оче ше - об ја шња ва ју нам рад ни ци. О чи та вом скла па њу овог си сте ма сни мљен је чак и филм, па се на ње му мо же ви де ти ка ко огром ни део про ла зи по ла ме тра од те ра се јед не дво спрат ни це, ко ја се на ла зи ла по ред пу та.

Ина че, на це лом пе том БТО си сте му за по сле но је око 150 љу ди, ко ји су по де ље ни по сме на ма. Ту су по ред ба ге ри ста и ра зни тех ни ча ри, елек три ча ри, ме ха ни ча ри и сви дру ги ко ји мо ра ју да др же си стем под кон тро лом. У Ко стол цу по-сто је још два ба ге ра слич ног ка па ци те та, али су они ста ри-ји. Сте вић ка же да је дан ова кав мо же за сат да ис ко па пре ко шест хи ља да ку би ка зе мље.

- Тач ни је, ка па ци тет му је 6.600 ку би ка зе мље на сат. Ка-да је ра ђе на про ба, не ки про сек је био око 70.000 ку би ка за је дан дан. Ово је рав но по вр ши ни се дам фуд бал ских те ре-на ду би не је дан ме тар!

Занимљивости

Највећи багеру СрбијиНа по вр шин ском ко пу „Дрм но” у Ко стол цу ра ди ба гер те жак 3.000 то на, вре дан 62 ми-ли о на евра, у па ру са тран спор те ром од 1.500 то на


По че ло са ко њи ма Бив ши ди рек тор у Ко стол цу Ко ста Ма кар ка же да су се

не ка да угаљ и зе мља одав де но си ла ко њи ма ко ји су ву кли ва го не те. Али, са да је ту по крет на тра ка ши ри не два ме тра, ко ја под се ћа на оне на ко је се ста вља бр за хра на у не ким ре сто ра ни ма. Са мо што је тра ка ко ја сто ји по ред на шег ба-ге ра ду гач ка ско ро 7,5 ки ло ме та ра!

- Је дан коњ је ву као осам ва го не та. А он да су по не кад по ку ша ва ли да им при ка че и де ве ти. Ме ђу тим, он то осе-ти и он да не ће да ву че - при се ћа се Ма кар ста рих при ча о по че ци ма ва ђе ња угља у Ко стол цу. Ка сни је је ово по стао нај ва жни ји угље но коп у Ср би ји, а у не ким књи га ма се мо-же про на ћи и по да так да је одав де кре ну ла ин ду стри ја ли-за ци ја Ср би је.

Чи ње ни це- 20 ми ли о на ки ло ват-ча со ва стру је се про из во ди днев но

у при вред ном дру штву „Тер мо е лек тра не и ко по ви Ко сто-лац”, што је 85 од сто укуп не днев не по тро шње у Бе о гра ду

- 182.199 ку би ка ја ло ви не от ко па ли су ру да ри по вр шин-ског ко па „Дрм но” 22. сеп тем бра. За је дан дан је ски ну та зе мља са по вр ши не ко ја за хва та 18 фуд бал ских те ре на, де-бљи не је дан ме тар

- 177 ми ли о на то на угља ис ко па но је од 1870. го ди не, от-ка ко се зва нич но во ди еви ден ци ја о про из вод њи угља у ко сто лач ком угље ном ба се ну, за кључ но са 31. де цем бром 2008.го ди не.

Највећи багер у Србији

ИзворPress


„Ro ma Com pany“ ре но ми ра ни ди стри-бу тер бо ја и ла ко ва од сре ди не но вем бра увр сти ће у свој ши ро ки асор ти ман и апа-ра те за на но ше ње за штит них сло је ва у гра ђе ви нар ству по зна тог не мач ко- швај-цар ског про из ва ђа ча „Wag ner“.Ови ви со ко тех но ло шки про из во ди и си-сте ми за на но ше ње мо крих и пра шка стих за штит них сло је ва, де ко ра тив них бо ја као и дру гих мо крих ма те ри ја ла за по вр ши не, јед но став ни су за ко ри шће ње. По мо ћу њих се ве о ма бр зо на но си бо ја (ис тра-жи ва ња су по ка за ла да се уште ди нај ма-ње по ло ви на вре ме на од оног ко је је би ло по треб но за фар ба ње чет ком и ваљ ком), а ре зул тат је чист и са вр шен – ујед на че на бо ја без окол ног пр ска ња. Би ло да фар ба те огра ду, ула зна вра та од дво ри шта или га ра же или на но си те за шти ту за др во, мо гућ но сти упо тре-бе Wагнер алат ки за пр ска ње бо је вр ло су ра зно вр сне и мно го бр ој не, али јед на ствар оста је иста: јед но став но ру ко ва ње и

од лич ни ре зул та ти. Јед ном реч ју ови про-из во ди се од ли ку ју ти ме што до во де до про фе си о нал них ре зул та та без ика квог пред ход ног ис ку ства.По ред про из во да „Do it your self “ „Wag-ner“ је раз вио и ши ро ку па ле ту про из во-да за про фе си о нал не мај сто ре и све оне ко ји се фар ба њем ба ве че сто и у ве ли ком оби му. Ови про из во ди се та ко ђе од ли ку ју ла ком упо тре бом, бр зом про ме ном бо ја, бр зом за ме ном еле ме на та ко ји се упо тре-бља ва ју у раз ли чи тим по сло ви ма, из у зет-но ла ко се чи сте, јед но став но се рас кла па-ју и скла па ју и има ју мо гућ ност ди рект ног пу ње ња из ори ги нал ног па ко ва ња.На пор но фар ба ње чет ком и бо ја ко ја цу-ри и ка пље на све стра не оста ли су за на ма - про на ђи те у свим ма ло про дај ним и ве ле про дај ним објек ти ма „Ro ma com-pany“ про из во де мар ке „Wag ner“ ко ји ће вам олак ша ти и убр за ти ди зај ни ра ње про сто ра.

Ди зај ни рај те свој свет са про из во ди ма мар ке „Wag ner“

Roma Company

Вест

и

Ко ри сти ле су се за од мор и ужи-ва ње из гра ђе не још у „злат но

до ба” на нај леп шим ме сти ма. У вре ме кри зе де ве де се тих ви кен ди це на тр-жи шту не крет ни на ни су вре де ле ни тре ћи ну сво је гра ђе вин ске вред но сти. Оне ко је та да ни су про да те у бес це ње до би ја ју са да зна чај из да ле ко прак-тич ни јих раз ло га, но вих усло ва жи-во та, ста но ва ња па чак мно ги твр де и мо де. Ак ту ел ност да ле ко ви дих гра-ди те ља ви кенд ку ћа, по го то ву оних из гра ђе них у око ли ни Бе о гра да уда-ље них и до 50 ки ло ме та ра од цен тра, уви де ли су у по след ње вре ме њи хо ви на след ни ци ко ји са да же ле да од га ја ју по том ство у окру же њу ми ра, ти ши не и чи стог не за га ђе ног ва зду ха.

По по да ци ма Са ве зног за во да за ста ти сти ку и по пи су из 2002. го ди не у Ср би ји по сто ји 138.307 ста но ва за по-вре ме но ко ри шће ње у ви кенд ку ћа ма а та број ка је и ве ћа уко ли ко се узму у об зир још око 2.230 оста лих згра да ко-је слу же за по вре ме ни бо ра вак. По по-дат ку из 2006. те го ди не из гра ђе но је 233 ста на у ви кенд и ку ћа ма за од мор па је по тен ци јал за нов ква ли тет жи-во та још уве ћан, се дам го ди на на кон по след њег по пи са.

–За пад ни на чин жи во та ка да се до по сла пу ту је нај ма ње сат – два, да би се по том у пре на прег ну том и хи-сте рич ном цен тру про ве ло што ма ње вре ме на, при хва ти ли су код нас пр во

глум ци, сли ка ри, пи сци, но ви на ри и би зни сме ни. Тренд ку по ви не не крет-ни на на ши рем обо ду гра да са да још увек ни је ма со ван ка ко се то мо жда мо гло оче ки ва ти, али ду го роч но гле-да но зе ле не оазе ите ка ко ће би ти на це ни, ка же Ми лић Ђо ко вић, ди рек тор аген ци је Олд Ро јал не крет ни на.

У по ну ди тре нут но има ку ћа и пла-це ва по обо ду Бе о гра да, од Ме ља ка, Ба ра је ва, Срем чи це пре ко по да вал-ских ви кенд на се ља, Бе жа ни је или чак и уда ље ни је ва ри јан те уз Ибар ску ма-ги стра лу, ка Обре нов цу или у бли зи-

ни ауто пу та ка Но вом Са ду. Пот пу но опре мље ну ку ћу од сто ти нак ква дра та и де се так ари пла ца мо же те да ку пи те по це ни од два на ест до пет на ест хи-ља да евра. Та ко се са да раз ли ку ју два пр сте на у ши рем обо ду гра да ко ји чи-не: пр ви до 30 ки ло ме тра и дру ги од 30 до 50 ки ло ме та ра до цен тра. Пр ви, ко ме при па да ју Ру шањ, Ли по ви ца, Ја-јин ци, Зу це, по том Ви шњи ца, Сур чин ко ји ма је це на чак бла го и по ра сла за пар про це на та и оној дру гој зо ни као што су Уб, Мла де но вац, Ла за ре вац, Со пот, Ко ра ћи ца где су це не па ле


Живот на ободу градаПот пу но опре мље на ку ћа од сто ти нак ква дра та и де се так ари пла ца мо же да се ку пи по це ни од два на ест до пет на ест хи ља да евра. Сва ки ки ло ме тар бли же цен тру вре ди хи ља ду евра ви ше



за до дат них де сет по сто у од но су на про шлу го ди ну. Прак тич но, сва ки ки ло-ме тар бли же цен тру вре ди хи ља ду евра ви ше.

Сви су све сни ши ре ња Бе о гра да и све ску пљег жи во та у пре сто ни ци али и да це на ни ка да не ће би ти ова ко ни ска и да је пра во вре ме за ку по ви ну и ула га ње у ова кву вр сту не крет ни на. Још увек од би ја ло ши ја пут на и са о бра-ћај на ин фра струк ту ра ма да, про би ти се кроз град у шпи це ви ма је као да вам је ку ћа или стан на пе де се так ки ло ме та ра од цен тра.

Је дан прав ник из Бе о гра да, пре са мо две го ди не из дао је свој стан на Ба но-вом Бр ду а пре се лио се у ро ди тељ ску ку ћу у Кр че ди ну, се лу – чу ве ној ви кенд зо ни на де сној оба ли Ду на ва, 48 ки ло ме та ра од гра да. Пу ту је сва ки дан ауто-пу тем Но ви Сад – Бе о град и сти же на по сао пре ко ле га из уда ље ни јих на се ља на обо ду гра да. На тро шко ве пу то ва ња од ла зи две тре ћи не рен те али но вац и ни је био при мар ни мо тив пре се ље ња већ нео пи си во за до вољ ство здра вог жи во та, за ла за ка сун ца на Ду на ву, из град ња бро да. Тих 30 ми ну та ду жег пу-то ва ња за не мар љи во је у од но су на мир и спо кој ко ји је до био жи во том из ван град ских зо на би ло ко јег на се ља у Бе о гра ду. Сли чан је при мер су пру жни ка, про фе со ра му зи ке и ис тра жи ва ча, док то ра на у ка у јед ном ин сти ту ту ко ји су

про да ли стан у Бу ле ва ру Де спо та Сте фа на (ул.29. но вем бра) од 70 ква дра та за сто хи ља да евра и ку пи ли ку ћу од 250 ква дра та и 12 ари пла ца у Ве ли кој Мо-шта ни ци за са мо 30 хи ља да евра. За раз ли ку нов ца ку пи ли су гар со ње ру на Ви ди ков цу, нов ауто мо бил, из гра ди ли ба зен у дво ри шту и твр де да у жи во ту ни су на пра ви ли бо љи по тез.

У да на шњој ери ин тер не та мо гу ће је оба вља ти део по сло ва и из ку ће. На за па ду, нај бо га ти ји, по ро дич на има ња из ме шта ју из ван гра до ва уко ли ко то ни је пре њих ура дио њи хов де да или отац. Ми лић Ђо ко вић сма тра да ће вре-ме жи во та из ван цен тра тек до ћи, а бо ља са о бра ћај на ин фра струк ту ра до не-ти по раст це на не крет ни на у зе ле ним ви кенд оаза ма око ли не гра да.




Ку ћа или стан?

Фу ту ро ло зи твр де да ме га по ли си не ће ра сти у ви си ну, не го у ши-

ри ну. Ви ше спрат ни це ви ше ни су бу-дућ ност, већ про шлост на ше ци ви ли-за ци је. Да нас се прак тич но сви гра до-ви Евро пе и Аме ри ке (а то је че твр ти на свет ских гра до ва) раз ви ја ју на ра чун пе ри фе ри је. Да на шњи струч ња ци, во-де ћи ра чу на о по жар ној без бед но сти, де ло ва њу гло ма зних зда ња на зе мљи-ште и људ ску пси ху, не пре по ру чу ју из град њу стам бе них згра да са ви ше од 10 спра то ва. Јед но лич ни не бо де ри не са мо да не сти му ли шу ства ра лач-ку ак тив ност и рад ну спо соб ност већ, на про тив, иза зи ва ју де пре си ју и екс-пло зи је не мо ти ви са не агре си је. По ред то га, што је ве ћа гу сти на ста нов ни-штва, то је ве ћа сто па кри ми на ла. За то да нас мно ги да ју пред ност ку ћа ма ван гра да, жи во ту на пар че ту сво је зе мље и сва ко днев ном бо рав ку у при ро ди.Ко ји спрат је нај бо љи?

Док су обла ко де ри на за па ду углав ном пред ви ђе ни за кан це ла-ри је раз ли чи тих фир ми, код нас су то још увек стам бе не згра де. При ли-ком ку по ви не ста на, бу ду ћи ста на ри та квих но во град њи че сто се пи та-ју за ко ји спрат да се опре де ле. Стан „не бу под обла ке“ не пре по ру чу је се они ма ко ји па те од кла у стро фо-би је или се пла ше ви си не (а пе ња ње на 10. спрат без лиф та ни је ни ма ло ла ко). Струч ња ци упо зо ра ва ју да ти стра хо ви с вре ме ном не не ста ју.Ста на ри ни жих спра то ва (од пр вог до тре ћег) из ло же ни су ве ћем за га ђе њу ва зду ха од из дув них га со ва из ауто-мо би ла, а бу ка ве ли ког гра да мно го ви ше се чу је на ви си ни. За хва љу ју ћи уград њи са вре ме них ПВЦ про зо ра, тај про блем се да нас лак ше пре ва зи-

ла зи, али се ти ме знат но сма њу је про-ве тре ност ста но ва.

Ква дра ти за сре ћуДа нас ва жи пра ви ло да је стан од

ми ни мум 33 ква дра та до во љан за јед-ног ста на ра, 42 ква драт на ме тра су за дво је, а за по ро ди цу од три и ви ше чла но ва 18 ква дра та по гла ви до ма-ћин ства. Али број ква дра та по гла ви ста нов ни ка ни из да ле ка ни је по ка-за тељ ком фо ра. Ис тра жи ва ња по-ка зу ју да сте шње ност са ма по се би не ути че ни ло ше ни до бро на љу де.Пси хо ло зи по ру чу ју да огром на ве ћи-на љу ди гре ши у то ме што нај ве ћу со-бу у ста ну на ме шта као днев ну со бу. У ту про сто ри ју се ста вља удо бан на ме-штај, ме ке фо те ље, тро се ди и кућ ни би-о скоп - око тог цен тра, као ра ни је око ог њи шта, од ви ја се цео жи вот у ста ну. При та квом мо де лу по ро дич ног уни-вер зу ма, ни је ни ка кво чу до што сви, а по себ но де ца, прак тич но жи ве ис пред те ле ви зо ра. Нај ве ћу про сто ри ју је мно-го бо ље пре тво ри ти у деч ју со бу, јер је упра во де ци нео п ход но нај ви ше про-сто ра за игра ње и кре та ње. То на ро чи-то ва жи за по ро ди це у ко ји ма дво је или

ви ше де це мо ра да бо ра ви у ис тој со би.Ко ли ко со ба?Пла ни ра ју ћи жи вот у но вом ста-

ну, ми обич но не за ми шља мо мо гу-ће су ко бе у бу дућ но сти, али су они, на жа лост, по не кад не из бе жни. Је дан од глав них сим бо ла по ро дич ног кон-флик та је су за тво ре на вра та. Мо жда ће те по ми сли ти да ако ваш парт нер не ма сво ју со бу (да кле, не мо же у њу да се уда љи, за лу пив ши вра та), не ће би ти ни раз до ра у по ро ди ци? Грд но се ва ра те, по ру чу ју пси хо ло зи. У це лом све ту да нас по сто ји тен ден ци ја по де-ле стам бе ног про сто ра на ин ди ви ду-ал не зо не. Тај про цес се на зи ва пер-со на ли за ци јом жи вот ног про сто ра.Ис тра жи ва ња по ка зу ју да је же ља да се има вла сти ти ку так свој стве на свим љу ди ма, не за ви сно од њи хо ве ска ле жи вот них вред но сти, тем пе ра мен та и по ла. Ко ли ко год нам то стра но зву-ча ло, али што је у ста ну ви ше та квих лич них ку та ка, то ви ше вре ме на чла-но ви по ро ди це про во де за јед но.


Најздравије у кућиДа би смо се осе ћа ли при јат но и за шти ће но, ни је до вољ но да има мо свој лич ни про-стор - он тре ба да бу де ис пу њен пред ме ти ма ко ји су нам нео п ход ни за не што што сва ко од нас сма тра до брим жи во том. О то ме сво ју реч има и на у ка: у овом тек сту то је шеф ла бо ра то ри је екоп си хо ло ги је Пси хо ло шког ин сти ту та Ру ске ака де ми је на у ка, док тор пси хо ло шких на у ка Вик тор Па нов


Твр ђа ва у Ба чу спа да у тако-зване ‘’Во де не гра до ве’’, јер је

са свих стра на би ла оп ко ље на ре ком, а при ла зи ло јој се по крет ним мо сто-ви ма. Твр ђа ва има пе то у га о ну осно-ву на чи јим се угло ви ма на ла зе ис ту-ре не ку ле. У уну тра шњо сти твр ђа ве се на ла зи још јед на, нај ви ша, цен-трал на (дон жон или бра нич) ку ла. Ова ку ла је слу жи ла као ва жан део од брам бе ног си сте ма твр ђа ве али и као осма трач ни ца.

Бач је пре ма не ким ле то пи си ма био и Авар ска твр ђа ва (873. год.). Угар ски краљ Стје пан I осно вао је у Ба чу жу па ни ју, а на пре ла зу пр-вог ми ле ни ју ма у дру ги, Бач је већ био из гра ђен и утвр ђен град, по-ве зан Мо стон гом са Ду на вом. За вре ме Ар па до ви ћа Бач по ста је, не са мо цр кве но се ди ште над би ску-пи је, већ и кра љев ски град у ко ји до ла зе пле ми ћи и вла да ри на до го-

во ре, збо ро ве и скуп шти не. У XII ве ку Бач бе ле жи ве ли ки успон. У том пе ри о ду се пр ви пут у пи са ним из во ри ма по ми ње моћ на твр ђа ва ко ја ће пре тр пе ти не ко ли ко ру ше-ња и об на вља ња а чи ји су оста ци и да нас иза зов за на уч ни ке и ту ри сте. На че лу бач ке жу па ни је би ли су ве-ли ки жу па ни, ко је је име но вао краљ. Све до про ва ле Мон го ла 1241 год., жу па ни су би ли управ ни ци овог под руч ја. Они су са ку пља ли при-ло ге, по ста вља ли вој не и ци вил не за по вед ни ке. Од XII ве ка уста но-вљен је оби чај да се јед ном го ди шње уго сти краљ. У гра ду су се на ла зи ли осим жу па на и по џу па ни, су ди је, вој но осо бље и др.

По чет ком XIV ве ка про ме ни ла се ди на сти ја у Угар ској, на власт до ла-зи Кар ло Ро берт из по ро ди це Ан жу-ја ца ко ји је у пе ри о ду из ме ђу 1338. и 1342.го ди не по ди гао град (твр ђа ву) на Мо стон ги ко ја до би ја че тво ро у га-о ну ку лу са шест спра то ва, зна чај ну за од бра ну гра да.

Да нас је то нај ста ри ја сред ње ве-

ков на твр ђа ва у Вој во ди ни, чи ји је не по сред ни гра ди тељ био Пе тар Ва-ра ди (Пе тро ва ра дин ска твр ђа ва у Но вом Са ду). Град је та да имао осам ку ла, раз не ода је упра ви те ља окру-га, ход ни ке, бо ра ви шта за стра жу, ку хи њу, бу нар, шта лу и сл. Ис под гра да се раз ви ја ло ци вил но на се ље, под гра ђе, у ко је се ула зи ло кроз ка-пи ју “Ши љак” .

Твр ђа ва је оне спо со бље на за упо-тре бу по сле по жа ра и ра за ра ња по-чет ком XVII ве ка, за вре ме бор би са Ра ко ци је вим по бу ње ни ци ма у пе ри-о ду од 1702. до 1704. го ди не.

Твр ђа ва Бач је не сум њи во нај-зна чај ни ја спо на са да шњо сти и про шло сти овог, исто риј ски ве о ма зна чај ног гра да на те ри то ри ји Вој-во ди не, а мо жда и ши ре. Она неу па-дљи во жи ви са ста нов ни штвом Ба-ча, пре кри ве на сло је ви ма за бо ра ва, та ло же ног то ком ве ко ва, у ви хо ру сва ко днев ног жи во та про шлих и са-да шњих ге не ра ци ја.


Тврђава у Бачунајстарије утврђење у ВојводиниСред ње ве ков но утвр ђе ње у Ба чу по зна то је као јед на од нај ве ћих твр ђа ва свог вре ме-на у Па но ни ји. По диг ну та је уз исто и ме но на се ље са ње го ве за пад не стра не, на ма њем остр ву на ста лом од ре ке Мо стон ге




Аран ђе ло вац – Пу них 13 де це ни ја хо тел „Ста ро зда ње” у пар ку Бу ко вич ке Ба ње при вла чио је сво-

јом пре ле пом ре пре зен та тив ном ар хи тек ту ром срп ског ро ман ти зма број не до ма ће и стра не го сте. До про шле го-ди не био је сим бол Аран ђе лов ца, на ста ром гр бу гра да, ту ри стич ким про спек ти ма и раз глед ни ца ма.

Да ле ке 1865. го ди не „Ста ро зда ње” по чео је да гра ди књаз Ми ха и ло Обре но вић, као лет њу ре зи ден ци ју ди на-сти је и Скуп штин ски дом Ср би је, а из град ња је за вр ше-на 1872. го ди не. Не ма сум ње да је по след ње не и мар ско де ло ар хи тек те Ко сте Шре пло ви ћа, са рад ни ка и при ја-те ља зна ме ни тог че шког ар хи тек те Ја на Не во ле, је дан од нај чу ве ни јих при ме ра срп ске ар хи тек ту ре ро ман ти зма.

Кроз сво је би ти са ње, без ма ло је дан и по век, хо тел „Ста ро зда ње” ме њао је из глед, а у два на вра та до гра ђи-ван је и об на вљан. Фа са да у ру шев ном ста њу, про зо ри, вра та, ин ста ла ци је и опре ма уни ште ни и у ви ше на вра та по ха ра ни. Ван да ли су од не ли све што им је па ло под ру-ку. По ку ша ли су из зна ме ни те Са ле кне же ва да иш чу па-ју и пет ве ли ких кри стал них лу сте ра.

Од кра дљи ва ца је спа шен вре дан кла вир на ко јем су сви ра ли мно ги умет ни ци из зе мље и све та и дат је на ко-ри шће ње Му зич кој шко ли „Пе тар Илић у Аран ђе лов цу. Сто ли це и фо те ље из Кне же ве дво ра не да те су На род ном му зе ју, а 42 ску по це не сли ке и две та пи се ри је скло ње не су на си гур но ме сто.

Вред но је ис та ћи да се у том фун ду су на ла зе и два ре-мек-де ла ве ли ког фор ма та: „Брод – бо на ца” и „Брод у бу ри”, чу ве ног не мач ког сли ка ра Алек сан де ра Кир хе ра,

ко ји спа да у нај по зна ти је мај сто ре све та ко ји су сли ка-ли мо ре и бро до ве. Ње го ва де ла на ла зе се у мно гим му-зе ји ма: Њу јор ку, Па ри зу, Бер ли ну, Тр сту, Бе чу, Ро ви њу, Пу ли...

Пре ма по пи су из 1941. го ди не, у Са ли кне же ва на ла-зи ло се ви ше од 30 сли ка ве ли ког фор ма та не про це њи-ве вред но сти ис так ну тог ју го сло вен ског сли ка ра из ме-ђу два ра та, Лу ки ја на Би би ћа. То су би ли пор тре ти (уље на плат ну) вој во да из Пр вог и Дру гог срп ског устан ка и ли ко ви ди на сти ја Обре но вић и Ка ра ђор ђе вић. На жа-лост, те сли ке су укра де не. Сли ка вој во де Ми ла на


Пропадањепод заштитом државеИако про гла шен вред ним кул тур но-исто риј ским спо ме ни ком, хо тел „Ста ро зда ње”, је дан од нај чу ве ни јих при ме ра срп ске ар хи тек ту ре ро ман ти зма, пре пу штен је про па да њу


То пли це ви ђе на је у Вој ном му зе ју у Бе о гра ду (ку пље на из при ват не ко лек ци је), а два пор тре та на шла су „уто чи-ште” у Му зе ју Кра ји не у Не го ти ну .

Хо тел „Ста ро зда ње” од 1964. го ди не дат је на трај но ко ри шће ње АД „Буковичкa Бањa”. Ре ше њем Окру жног су да Кра гу је вац од 25. ок то бра 2005. го ди не, хо тел до би-ја ра ни ји упис вла сни штва у ко рист оп ште на род не имо-ви не – др жав не сво ји не. На жа лост, уме сто за шти те, Ди-рек ци ја за имо ви ну Ср би је до са да ни шта ни је учи ни ла за спас овог кул тур ног и исто риј ског до бра. Хо тел је за-тво рен за го сте сре ди ном 2006. го ди не, да нас се уру ша ва на сра мо ту и пред очи ма др жа ве и Аран ђе лов ча на.

Ту ри стич ка аген ци ја гра да и ART фо рум ла не су сни-ми ли до ку мен тар ни филм о про па да њу „Ста рог зда ња”, ка ко би скре ну ли па жњу јав но сти да се јед но од нај зна-ме ни ти јих не и мар ских де ла Ср би је из 19. ве ка спа си од пот пу ног уру ша ва ња. У ак ци ји „SOS за ’Ста ро зда ње’”, из ме ђу оста лог, књи жев ник ма ги стар Иван Злат ко вић у при год ној пу бли ка ци ји пи ше: „Сво јим уче шћем у овој ак ци ји по ста је мо ве ли ко ду хов но брат ство, ко је се не ми ри са смр ћу не че га што је ве ко ви ма жи ве ло у ср цу свих Аран ђе лов ча на и свих љу ди ко ји су бар јед ном пре-ко ра чи ли ње гов праг”.

Не ка „Ста ро зда ње” по ста не сим бол на шег ово ве ков-ног бу ђе ња; а сиг нал „SOS” и да ље се еми ту је.

Старо здање Аранђеловца



Та мо ква драт не крет ни не ко шта 120.000 до ла ра, за раз ли ку од про шле го ди не, кад је ње го ва це на би ла

190.000. Ло кал ни тр гов ци не крет ни на ма, упр кос и да ље нај ску пљим ква дра ти ма на све ту, жа ле се ка ко је вред-ност па ла за 25 од сто, али их те ши ве ли ко ин те ре со ва ње бо га тих Ру са ко је ни у је ку кри зе не је ња ва. Дру га нај ску-пља ули ца је “Chemin de Saint-Hospice” у Кап Фе ра ту на ју гу Фран цу ске. Та мо нај вред ни је не крет ни не ко шта ју 100.000 до ла ра по ква дра ту, али их је вр ло ма ло. Тре нут-но је, за пра во, са мо јед на на про да ју, али аген ти ка жу да већ има ју куп ца.

Пе та аве ни ја у Њу јор ку, са 72.000 до ла ра по ква дра ту, у од но су на пр ве две ло ка ци је чи ни се јеф ти ном. Про дав ци не крет ни на ка жу да им је це на знат но сни же на, па вла-сни ци и не же ле да их про да ју јер су све сни гу бит ка. За ку ћу у Кен синг тон Па лас Гар ден су у Лон до ну по треб но је из дво ји ти 65.000 до ла ра по ква дра ту. Ули ца у ко јој је исто и ме на па ла та и не ко ли ко ам ба са да и да нас иза зи ва ве лик ин те рес кли је на та, па су та ко чак два објек та про-да та то ком ове го ди не, упр кос ре це си ји. На пе том ме сту је Аве ни ја Мон тањ у Па ри зу, где ква драт ко шта 54.000 до-ла ра. У бли зи ни су Је ли сеј ска па ла та и слу жбе на ре зи ден-ци ја пред сед ни ка Ни ко ле Сар ко зи ја.

Виа Су вре та у Сент Мо ри цу за у зе ла је ше сто ме сто, а за ни мљи ва је по то ме што је то је ди на ули ца у ко јој су у

по след њој го ди ни це не ра сле, и то за чак 18 од сто, на про-сеч них 45.000 до ла ра по ква дра ту. Раз лог ра сту, ка жу ло-кал ни аген ти, мо гла би да бу де чи ње ни ца да у Швај цар-ској ни су ра сли по ре зи на бо гат ство, че му у при лог иде и ма ли раст це на не крет ни на и у око ли ни Же не ве или Ци-ри ха. На сед мом ме сту је Виа Ро ма ци но у Пор то Ћер ву на Сар ди ни ји, где ква драт ко шта 42.000 до ла ра. Ова ули ца по зна та је као ме сто од мо ра за имућ не Ита ли ја не, али и за ру ске ми ли о не ре. Та ко је вла сник Ар се на ла, Али шер Усма нов та мо ку пио осам ку ћа, што у ули ци, што у не по-сред ној бли зи ни.

Се верн Ро уд у Хонг Кон гу с про шло го ди шњег дру гог, пао је на осмо ме сто. На том, при лич но не си гур ном тр-жи шту не крет ни на це не су за го ди ну да на па ле са 121.000 на све га 40.000 до ла ра по ква дра ту. Сле ди Ули ца Остоз-хен ка у Мо скви, где ква драт ко шта 35.000 до ла ра. Про шле го ди не та ули ца је би ла на ше стом ме сту, али је и да ље вр-ло при влач на ру ским бо га та ши ма. На 10. ме сту је Вол сли Ро уд у По инт Пај пе ру у Аустра ли ји, где су не крет ни не ус пе ле да за др же вред ност упр кос гло бал ној кри зи. Иако је, пре ма ре чи ма аге на та, по ну да не што ма ња, вред ност ква дра та и да ље је 28.000 до ла ра, што ту ло ка ци ју чи ни нај ску пљом на кон ти нен ту.


Светске локацијеза дубоки џепИ да нас, кад це не не крет ни на па да ју ши ром све та, аген ци је спро во де ис тра жи ва ња о нај ску пљим ло ка ци ја ма. Та ко је оно Велт Ба ле ти на (Wealth Bulletin) по ка за ло да број је-дан на топ-ли сти нај ску пљих ули ца су ве ре но др жи Аве ни ја прин це зе Грејс у Мо на ку



Specijalizovani građevinski časopis namenjen investi-torima, projektantima, izvođačima radova i svima onima kojima je izgradnja hale sledeći korak u uspešnom biznisu

Izlazi tromesečno

GRAFIČKA ILI 1 Broj = 34 000

REPORTAŽNA STRANA 2 Broja (-5%) = 32 300 ceo paket 64 600

4 Broja (-15%) = 28 900 ceo paket 115 600

6 Brojeva (-20%) = 27 200 ceo paket 163 200

PREDSTAVLJANJE 1 Broj = 28 000

PROIZVODA 2 Broja (-5%) = 26 600 ceo paket 53 200

4 Broja (-15%) = 23 800 ceo paket 95 200


GRAFIČKA STRANA 1 Broj = 20 000

2 Broja (-5%) = 19 000 ceo paket 38 000

4 Broja (-15%) = 17 000 ceo paket 68 000


VEST ILI NAJAVA 1 Broj = 14 000

2 Broja (-5%) = 13 300 ceo paket 26 600

4 Broja (-15%) = 11 900 ceo paket 47 600


KORIČNE STRANE K2 1 Br. = 58 000 2 Br. (-5%) = 55 100 4 Br. (-15%) = 49 300 6 Br. (-20%) = 46 400K3 1 Br. = 45 000 2 Br. (-5%) = 42 750 4 Br. (-15%) = 38 250 6 Br. (-20%) = 36 000K4 1 Br. = 80 000 2 Br. (-5%) = 76 000 4 Br. (-15%) = 68 000 6 Br. (-20%) = 64 000

LOGO na naslovnoj 15 000 Prva unutrašnja strana 1 Br. = 40 000 *cene su po jednoj objavi

*cene su u RSD bez PDV-a


2 Broja (-5%) = 9 500 ceo paket 19 000

4 Broja (-15%) = 8 500 ceo paket 34 000



2 Broja (-5%) = 13 300 ceo paket 26 600

4 Broja (-15%) = 11 900 ceo paket 47 600


CELA STRANA A4 (210mm x 297mm)

POLOVINA STRANE (H-180mm x 130mm, V-90mm x 245mm)

TREĆINA STRANE (H-180mm x 80mm, V-60mm x 245mm)

ČETVRTINA STRANE (H-180mm x 60mm, V-45mm x 245mm)

strana 1/1

34 000

PLAĆANJE U

DVE I VIŠE

MESEČNIH RATA

ODLOŽENO

PLAĆANJE DO

6 MESECI

AVANSNI POPUST

5%

MOGUĆNOST

KOMPENZACIJE

BESPLATNA IZRADA

GRAFIČKOG REŠENJA

OGLAŠIVAČI DOBIJAJU

BESPLATAN BANER NA www.gradjevinar.info

vest 1/2

14 000strana 1/3

14 000strana 1/4

10 000

strana 1/2

20 000predst. 1/1

28 000

report. 1/1

34 000

www.gradjevinar.info

Cenovnik oglašavanja

Gradjevinar Br 20

Documents

Transcript of Gradjevinar Br 20