-Naime, moze se ocekivati da ce sud pred kojim se vodi neki drugi postupak ( npr. stecajni ) mnogo brze i jeftinije da sprovede postupak ciji je subjekt sam stecajni duznik i ciji se predmet tice pravnih poslova stecajnog duznika (npr. Pobijanje njegovih pravnih radnji)

B) Vrste privlacenja nadleznosti-Privlacenje nadleznosti pociva na zakonu, ono moze da bude potpuno I nepotpuno.- Potpuno privlacenje nadleznosti podrazumeva da postojanje jednog postupka ima za posledicu promenu u stvarnoj i mesnoj nadleznosti u povezanoj parnici.- Kod nepotpunog privlacenja, povezanost parnice s nekim drugim postukom dovodi samo do promene mesne, ne i stvarne nadleznosti.-Takodje, atrakcija moze da bude slabija I jaca.- Jace privlacenje postoji kada nizi sudovi privlace predmete iz nadleznosti visih, a slabije kad privlacenje ide obrnutim tokom.-Don privlacenja nadleznosti uvek dolazi kada se vodi izvrsni ili stecajni postupak.Tada izvrsni, odn.stecajni sud resave iskljucivo sve sporove koji nastaju utoku ili povodom izvrsenja Ili stecaja.-Vazni su I sl.atrakcije nadleznosti kod kumulacije tuzbenih zahteva, te kod spajanja parnica po tuzbi I protivtuzbi.Takodje, privlacenje postoji I kod tzv.tuzbe gl.mesanja.a) Privlacenje nadleznosti u sporu po tuzbi glavnog mesanja- Tuzbu glavnog mesanja podnosi trece lice protiv stranaka ( tuzioca i tuzenog ) u toku njihove parnice, pri cemu u tuzbi trazi za sebe pravo o kome tece prvobitna parnica.- Ovde je privlacenje potpuno, jer sud koji je nadlezan da resava o tuzbenom zahtevu tuzioca protiv tuzenog postoje nadlezan da resava i u parnici koju vodi trece lice protiv tuzioca i tuzenog.b) Privlacenje nadleznosti po protivtuzbi- Protivtuzba je tuzba koju tuzani podnosi protiv tuzioca u toku inicijalne parnice.- Ovde je privlacenje nepotpuno, jer sud koji odlucuje o tuzbi moze odlucivati i o protivtuzbi samo ako je stvarno nadlezan da postupa u parnici po protivtuzbi.v) Privlacenje nadleznosti kod objektivnog spajanja tuzbenih zahteva-Tuzilac moze da u tuzbi protiv istog tuzenog istakne vise tuizbenih zahteva. Do spajanja tuzbenih zahteva u istoj tuzbi dolazi samo kada je za svaki od njih predvidjena ista vrsta postupka i kada je isti sud stvarno nadlezan za svaki od njih.U suprotnom, parnice se po spojenim tuzbenim zahtevima razdvajaju.- Kada je ovaj uslov ispunjen, dolazi do privlacenja nadleznosti ( koja je nepotpuna ).93.Znacaj nadleznosti

-Nadleznost suda predstavlja procesnu predpostavku za podnosenje tuzbe, vodjenje parnice, kao I za meritorno odlucivanje.-Vazi princip da sud uvek pazi na nadleznost po sluzbenoj duznosti, I to na sve vrste nadleznosti, po pravilu do pravnosnaznog okoncanja postrupka.-Razlicito se , medjutim, tretiraju posledice nedostatka razlicitih vrsta nadleznosti.- Neke od njih su neotklonjive proc.smetnje, dok su druge otklonjive I ne povlace za sobom nistavost presud.-Kako je teritorijalna raspodela poslova izmedju stvarno nadleznih sudova bez veceg znacaja za pravilno obavljanje sudijske funkcije, to je mesna nadleznost uvek otklonjiva procesna smetnja cija povreda ne povlaci za sobom nikakve pravne posledice.

93.1.Ispitivanje nadleznosti

- Sud je duzan ex officio da ispita svoju nadleznost odmah nakon prijema tuzbe, a on je ispituje svoju nadleznost razmatrajuci:1. cinjenice koje su navedene u tuzbi i 2.cinjenice koje su mu poznate.- Sud ce i u daljem toku parnice imati prilike da ispita da li je nadlezan, i to prilikom prethodnog ispitivanja tuzbe, na pripremnom rocistu za glavnu raspravu, te na rocistu za glavnu raspravu.-U kasnijoj fazi postupka sud raspolaze sa daleko vise podataka na osnovu kojih moze da utvrdi da li je nadlezan ili ne.-Po pravilu na nedostatke u nadleznosti poziva se tuzeni.Naime, obe stranke imaju pravo d aim sudi nadlezan sud.Asud mora brzo I efikasno da odluci o svojoj nadleznosti kako ne bi obesmislio pravo na tuzbu tuzioca, niti pak, pravo stranaka na sudjenje u razumnom roku.- Ako tuzeni ospori postojanje cinjenica na kojima bi sud trebalo da zasnuje svoju nadleznost,narocito mesnu nadleznost, sud je duzan da sprovede dokazivanje, pri cemu je teret dokazivanja na tuziocu.- Ako sud nadje da osnov za nadleznost ne postoji ( npr. steta nije nastala ), sud nece odbaciti tuzbu, vec ce odbiti tuzbeni zahtev kao neosnovan.

93.2.Zasnivanje i ustaljivanje nadleznosti ( perpetuatio fori )

- Za postojanje nadleznosti je dovoljno da je ona postojala samo u jednom momentu tokom trajanja parnice, najkasnije u momentu kada je zakljucena glavna rasprava.-Tako, sasvim je moguce da sud nije nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe.Ali ako se one u toku parnice promene, tako da se na osnovu njih moze uspostaviti nadleznost suda, nece postojati povreda pravila o nadleznosti.- Ako je sud bio nadlezan prema cinjenicama koje su postojale u momentu podnosenja tuzbe, on ostaje nadlezan sve do momenta okoncanja parnicnog postupka.- Kasnija promena cinjenica ( okolnosti ) na kojima je nadleznost zasnovana nema uticaja na vec ustanovljenu nadleznost u momentu podnosenja tuzbe ( npr. tuzeni promeni domicil ).- Tada kazemo da se nadleznost ustalila, okamenila ( perpetuatio fori ).-Pravilo o ustaljivanju nadleznosti je uvedeno radi sprecavanja fraudoluznog ponasanja stranaka koje bi mogle izmenom cinjenica da otklone jednom zasnovanu nadleznost.- Pravilo o ustaljivanju nadlenznosti vazi za mesnu i obe vrste stvarne nadleznosti, ukljucujuci i nadleznost vrste suda.-ZPP izricito pominje samo slucaj kada tuzilac smanji tuzbeni zahtev, sto nema uticaja na jednom uspostavljenu nadleznost.- U slucaju da tuzilac poveca tuzbeni zahtev, pravilo perpetuatio fori ne vazi.- Ako je za sudjenje po povecanom tuzbenom zahtevu stvarno nadlezan visi sud, nizi sud mora da se oglasi nenadleznim i da ustupi predmet visem sudu.-Prema Zakonu o uredjenju sudova, vrednost predmeta spora je odlucujuca za uspostavljanje stvarne nadleznosti sudova u imovinskim sporovima.Videli smo, da se u okviru ovog zakona vrednost predmeta spora koristi kao osnov za razgranicenje stvarne nadleznosti izmedju osnovnih I visih sudova.Visi sudovi sude u prvom stepenu u parnicama u kojima vrednost predmeta spora prelazi iznos od 100 000 evra.- Pravilo perpetuatio fori se ne primenjuje kada je tuzba podneta nenadleznom sudu.- Nenadlezni sud moze da postane nadlezan samo ako stranke nakon tog momenta izricito ili precutno prorogiraju njegovu nadleznost.- Obrnuto, kada se okaminila nadleznost inace nadleznog suda, prorogacija nadleznosti vise nije moguca.

93.Pravne posledice nenadleznosti

1.APSOLUTNA NENADLEZNOST SUDA I DIREKTNA MEDJUNARODNA NADLEZNOST-Na obe ove navedene predpostavke sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom citavog trajanja postupka.-Apsolutna nenadleznost je neotklonjiva procesna smetnja.-Ako sud utvrdi da je za resavanje pravne stvari nadlezan drugi domaci organ, a ne sud (arbitraza, organ uprave ), on ce se oglasiti nenadleznim, ukuniti sve radnje u postupku I doneti resenje kojim odbacuje tuzbu.-isto bi trebalo da vazi I u sl.nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti sudova u R.Srbiji-Povreda pravila o apsolutnoj nenadleznosti parnicnog suda, kao I nepostojanju direktne medjunarodne nadleznosti sudova R.Srbije predstavlja uvek apsolutno bitnu povredu odredaba parnicnog postupka na koju drugostepeni sud pazi po sluzbenoj duznosti.Presuda se moze pobijati zalbom I revizijom.

2.NEDOSTATAK STVARNE NADLEZNOSTI-Sud I na stvarnu nadleznost pazi pos l.duznosti tokom celog trajanja postupka.Ovo pravilo vazi bez izuzetaka, kada je rec o nadleznosti vrste suda.-Nedostatak stvarne nadleznosti u uzem smislu predsatavlja otklonjivu procesnu smetnju.Jer znacaj ove vrste nadleznosti nije toliki, da bi nedostatak nadleznosti imao za posledicu da sud odbaci tuzbu.Naprotiv, pravilo je da se stvarno nenadlezni sud oglasi nenadleznim, ted a po pravnosnaznosti tog resenja, ustupi predmet nadleznom sudu.-Takodje, moguca je I precutna prorogacija stvarne nadleznosti.Dakle, ako je parnica pokrenuta pred visim sudom prvog stepena za cije resavanje je predvidjana stvarna nadleznost nizeg suda prvog stepena (visem umesto osnovnom), visi sud se ne moze oglasiti stvarno nenadleznim, nip o sluzbenoj duznosti, nip o prigovoru stranke, posto je odrzano pripremno rociste ili ako ono nije odrzano posto se tuzeni na prvom rocistu za glavnu raspravu upustio u raspravljanje o glavnoj stvari.-Obrnuta situacija nije moguca.Kada je tuzba podneta nizem sudu prvog stepena, a trebalo je po zakonu visem sudu prvog stepena (osnovnom umesto visem) tad ace se nizi sud oglasiti nenadleznim I ustupice predmet visem sudu.-Stranke ne mogu zalbom da pobijaju resenje kojim se visi sud oglasio stvarno nadleznim ili nenadleznim I predmet ustupio nizem sudu.Obrnuto, one bi zalbom mogle da pobijaju resenje kojim se nizi sud oglasio stvarno nenadleznim.-Postupanje nizeg suda prvog stepena u predmetima za koje je propisana nadleznost viseg suda prvog stepena, kao I postupanje suprotno odredbama o nadleznosti vrste suda, predstavljaju apsolutno bitne povrede pravila parnicnog postupka.Iz ovog razloga se moze izjaviti zalba.-Medjutim, na povredu pravila o stvarnoj nadleznosti drugostepeni sud ne pazi po sluzbenoj duznosti.-Zbog povrede pravila o stvarnoj nadleznosti ne moze se izjavitit revizija.

3.NEDOSTATAK MESNE NADLEZNOSTI-Pravilo je da sud ne pazi po sluzbenoj duznosti da li je mesno nadlezan ili ne.Jedini izuzetak postoji kada je u pitanju iskljuciva mesna nadleznost.-Medjutim, u oba slucaja tuzeni moze da prigovori da ne postoji mesna nadleznost najkasnije u odgovoru na tuzbu.-Ako se tuzba ne dostavlja na odgovor,prigovor tuzenog mora da usledi najkasnije na pripremnom rocistu, a ako ono nije odrzano, do upustanja tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari na prvom rocistu za glavnu raspravu.-Isto vazi I kada sud pazi po sluzbenoj duznosti na postojanje iskljucive mesne nadleznosti.Naime, nakon prijema odgovora na tuzbu, odn. nakon prijema tuzbe, u slucaju da se tuzba ne dostavlja tuzenom na odgovor, sud se ne moze vise oglasiti mesno nenadleznim.-U slucaju da sud nadje da nije mesno nadlezan, donosi resenje kojim se oglasava mesno nenadleznim, I po njegovoj pravnosnaznosti ustupa predmet nadleznom sudu.-Povreda pravila o mesnoj nadleznosti nema uticaja na zakonitost sudske odluke.Naime, ova povreda ne moze da se smatra ni relativno bitnom povredom odredaba procesnih normi, jer postupanje mesno nenadleznog suda ne moze da bude uzrok za donosenje pravilne I zakonite odluke.

USTUPANJE PREDMETA NADLEZNOM SUDU-Bilo kada I bilo koji sud da se oglasi stvarno I mesno nenadleznim donosi dva akta:1.resenje kojim se oglasava nenadleznim2.akt o ustupanju predmeta nadleznom sudu-Prvi je parnicna radnja, dok je drugi akt sudske uprave.-Sud kome je predmet ustupljen nastavlja postupak, kao da je on pred njim I pokrenut.-Ovakvo resenje ima za posledicu da procesnopravne I materijalnopravne posledice podnosenja tuzbe sudu nastupaju od momenta kada je tuzba podneta nenadleznom sudu.-Dakle, parnica se po pravilu, nastavlja u istoj fazi u kojoj je bila kad se sud oglasio nenadleznim I ustupio predmet nadleznom sudu.-Nuzno je da stvarno I mesno nadlezan sud ponovo zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu (jer na njemu izmedju ostalog odredjuje resenjem vremenski okvir parnice, a takvo resenje moze da donese jedino stvarno I mesno nadlezan sud)-Ovo pravilo vazi I kada je odluka o nenadleznosti doneta tek u toku glavne rasprave.Tada glavna rasprava pocinje iznova.-Zakon sadrzi I odredbu koju je tesko razumeti.Predvidja da ce sud u slucaju da postoji izborna (elektivna) nadleznost da zatrazi od tuzioca da se izjasni pre nego sto ustupi predmet nadleznom sudu.Ako se tuzilac ne izjasni u roku od 3 dana sud ce predmet da ustupi sudu opste nadleznosti.Ovde je nejasno zasto sud poziva tuzioca na izjasnjavanje kada u sl. elektivne nadleznosti on moze slobodno da bira kom stvarno nadleznom sudu ce podneti tuzbu.-Podnosenjem tuzbe postupak je poceo da tece I tuzilac je konzumirao svoje pravo da bira neki od foruma koji mu stoje na raspolaganju.

94.Sukob nadleznosti

A) Pojam i vrste- Sukob nadleznosti postoji kada razna tela koja odlucuju o pravima i obavezama gradjanskopravnog karatera prisvajaju ili odbijaju da odlucuju o konkretnoj pravnoj stvari.-Sukob nadleznosti izaziva znacajno kasnjenje u postupku.Sukob nadleznosti moze da bude:1.pozitivan I negativan-Sukobe o apsolutnoj nadleznosti (jurisdikciji)resave Ustavni sud R.Srbije.- Izmedju samih sudova moze doci samo do negativnog sukoba nadleznosti u kome dva suda odbijaju da postupaju u konkretnoj pravnoj stvari.-Jer sud koji smatra da nije nadlezan, donosi resenje kojim se oglasava nenadleznim.Po pravnosnaznosti tog resenja dostavlja predmet onom sudu za koj8i smatra da je nadlezan.Sud kome je predmet ustupljen moze, takodje, da smatra da je nenadlezan.- Pozitivni sukob nadleznosti nije moguc, zbog vazenja pravila o zabrani dvostruke litispendencije.- Posebna pravila vaze za razgranicenje jurisdikcije redovnih sudova i arbitraza.

B) Razlozi- Nase pravo ne sadrzi pravilo da je odluka suda koji se smatra nenadleznim obavezna za sud kome se predmet ustupa.- Naprotiv, i ovaj sud kome je predmet ustupljen moze da se smatra nenadleznim, ted a je nadlezan sud koji mu je predmet ustupio ili neki treci sud.Da nebi doslo do renvoi efekta pokrece se postupak za resavanje sukoba nadleznosti I to tako sto sud kome je predmet ustupljen dostavlja citav predmet sudu, u roku od 8 dana, koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti.

V) Nadleznost za resavanje sukoba nadleznosti- Pravilo je da sukob nadleznosti sudova iste vrste resava zajednicki neposredno visi sud.- Apelacioni sudovi i Privredni apelacioni sud resavaju sukob nadleznosti izmedju nizih sudova sa svog podrucja itd..- Ostale vrste sukoba nadleznosti resava VKS.-Isti sud je nadlezan da resi sukob nadleznosti izmedju privrednih sudova I sudova opste nadleznosti.

G) Postupak za resavanje sukoba nadleznosti- Postupak pokrece sud kome je predmet ustupljen- dostavlja ustupljeni predmet sudu koji je nadlezan da resi sukob nadleznosti.- Sve dok se sukob nadleznosti ne resi, sud kome je ustupljen predmet je duzan da preduzima one radnje u postupku za koje postoji opasnost od odlaganja.- Postupak o sukobu nadleznosti okoncava se resenjem protiv kojeg nije dozvoljena zalba.

D) Lazni sukob nadleznosti- Lazni sukob nadleznosti postoji kada je drugom sudu predmet ustupljen zbog ocigledne omaske, a trebalo je da bude ustupljen drugom sudu.- Tada ce sud kome je predmet ustupljen jednostavno proslediti predmet drugom sudu i o tome ce obavestiti sud koji mu je predmet ustupio.- Ocigledna omaska postoji kada je sud koji ustupa pogresno odredio identitet tuzenog, pogresno protumacio predmet spora ili pogresno shvatio podatke na osnovu kojih je odredjen tuzeni.- Sukob nadleznosti ne postoji ni kada je stranka ulozila zalbu na resenje suda kojim se oglasava nenadleznim, a drugostepeni sud je odbio zalbu i potrvrdio resenje prvostepenog suda.- Sud kome je predmet ustupljen je vezan tim resenjem, ako je drugostepeni sud istovremeno nadlezan i za resavanje sukoba nadleznosti izmedju suda koji se oglasio nenadleznim I suda kome je predmet ustupljen.- Lazni sukob nadleznosti postoji i kada je odluku doneo stvarno nenadlezni sud, pa je drugostepeni sud odlucujuci po zalbi ukinuo presudu i predmet ustupio drugom sudu.- Ako je taj drugostepeni sud nadlezan da resava i sukob nadleznosti izmedju prvostepenog suda I suda kome je ustupio predmet, onda je sud kome je ustupljen predmet vezan odlukom drugostepenog suda ( pa mora da postupa ).

95. Sastav suda

1.) Pojam- Pravilo je da sud sudi u vecu ( zborno sudjenje je ustavom predvidjeno ), a izuzeci se mogu zakonom predvideti (sudija pojedinac, tzv.inokosno sudjenje)- Pravila o sastavu sudu uredjuju personalni sastav sudeceg tela u pojedinim fazama parnice.- Odredjuje se naime:1 da li sud sudi u vecu;2 ako sudi u vecu, kakav je njegov sastav.-Pravilo je da u parnicnom postupku sudi vece ili sudija pojedinac.-Istorijski gledano, princip zbornog sudjenja je tekovina uspostavljanja demokratskih principa u vrsenju sudske vlasti (francuska burzoaska revolucija).Zborno sudjenje I ucesce gradjana u sudjenju pruza vece garancije da ce se suditi zakonito I d ace rad sudova biti pod kontolom javnosti.Razumno je da ucesce vise lica u sudjenju podrazumeva I kvalitetnije sudjenje 9teznja ka utvrdjivanju istine)-U novije vreme se medjutim ovaj princip dovodi u pitanje u parnicnom postupku.Naime,videli smo da sud u parnicnom postupku ne utvrdjuje istinu, vec samo da li je osnovan tuzbeni zahtev tuzioca.Ovo podrazumeva jednu drugu vrstu kvaliteta, a to je profesionalnost.- Da li se sudi u vecu ili inokosno prvenstveno zavisi od stadijuma postupka, kao i od vrednosti predmeta spora i vrste sporne stvari.

96.Sastav prvostepenog suda

- U prvom stepenu sudi sudija pojedinac koji ima sva ovlascenja predsednika veca,osim ako je zakonom izricito propisano da u prvom stepenu sudi vece.-Sudija pojedinac uvek sudi u prvom stepenu u:1.u porodicnim stvarima2.u drzavinskim parnicama3.u predmetima koji se odnose na pravnu pomoc- Ostale sporove sudi u prvom stepenu vece koje cine sudija i dvoje sudija porotnika.Sudija je predsednik veca.

96.1.Sporazum o zbornom sudjenju-Kada zakonom nije izricito predvidjeno da u prvom stepenu sudi sudija pojedinac, stranke mogu da se sporazumeju da njihov spor, umesto sudije pojedinca, sudi vece.-Ovaj sporazum je cist procesnopravni ugovor-Uz predhodno navedeno ogranicenje, ovaj sporazum je moguce zakljuciti u svim vrstama sporova,jer princip zbornosti sudjenja je u saglasnosti sa Ustavom I pruza vise garancija d ace sudjenje biti pravicno.-Sporazum o zbornom sudjenju moze da se zakljuci sve dok se stranke ne upuste u raspravljanje o glavnoj stvari.On se zakljucuje izricito u pismenoj formi.-Ali u praksi do zaljucenja sporazuma dolazi tako sto stranke daju svoje izjave volja usmeno na zapisnik pred sudom.-Dopustenost zakljucenja ovog ugovora je ogranicena samo predmetom spora I to tamo gde je, po pravilu dispozicija stranaka iskljucena.-Nema smetnje da stranke zakljuce sporazum o zbornom sudjenju I u prorogacionom sporazumu, dakle I pre nego sto je spor nastao.-Ako nije zakljucen pre pocetka postupka, sporazum o zbornom sudjenju ima smisla jedino ako se tuzba ne dostavlja tuzenom na odgovor.Jer kako je tuzeni duzan da se upusti u raspravljanje o meritumu vec u odgovoru na tuzbu, moguce je da se zamisli da se obvakav sporazum zakljuci samo ako to tuzilac predlozi u tuzbi, a tuzeni se sa tim saglasi u odgovoru na tuzbu.-Ako se tuzba ne dostavlja na odgovor, zakljucenje ovog sporazuma je moguce samo na pripremnom rocistu za glavnu raspravu, odnosno, ako ono nije odrzano, na prvom rocistu za glavcnu raspravu.-U ovom procesnom momentu sporazum bi se zakljucio tako sto bi stranke dale svoju saglasnost na zapisnik sudu.-Kada postoji suparnicarstvo, za punovaznost sporazuma o zbornom sudjenju potrebna je saglasnost svih suparnicara.-Ako dodje do zakljucenja ovog sporazuma, sudija pojedinac je duzan da zastane sa postupkom I predmet preda vecu.

97.Sastav sudova viseg stepena

Sastav drugostepenog suda-Drugostepeni sud uvek sudi u vecu-vece koje cine 3 sudije.-Isti sastav vazi I za sud koji odlucuje o sukobu nadleznosti.Isto pravilo vazi I u porodicnim stvarima, s tim sto sudije moraju da imaju posebna znanja iz oblasti prava deteta.

Sastav VKS-Princip je da Vrhovni Kasacioni sud dlucuje u vecu sastavljenom od 3 sudije kada sudi u drugom stepenu ili na raspravi.- Medjutim, odlucuje u vecu od 5 sudija kada se radi o reviziji.- Ali kada je sam VKS sudio u drugom stepenu I doneo pravnosnaznu odluku, tada on, po vandrednim pravnim lekovima, odlucuje u vecu koje se sastoji od 7 sudija,

Znacaj sastava suda- Prvistepeni sud, odmah po prijemu tuzbe, ex officio, ceni da li ce u konkretnoj stvari postupati vece ili pojedinac, i to ceni na osnovu cinjenica koje su navedene u tuzbi.- Na svoj sastav sud pazi po sluzbenoj duznosti tokom celog postupka.- Ako sud zapocne postupak u nepravilnom sastavu, to se moze izpraviti ad hoc.- Ukoliko je postupak pocelo da radi vece, a ustanovi se da bi trebalo da je sudio sudija pojedinac, ono moze resiti da nastavi da sudi pojedinac, a moze i da nastavi samo da postupa u tom predmetu ( pogotovo ako se radi o poodmakloj fazi postupka ); Protiv ovakvog resenja veca, zalba nije dozvoljena.- Ako se radi o obrnutom slucaju, sudija pojedinac mora da prepusti vecu da nastavi postupak - Povrede pravila o sastavu suda predstavljaju apsolutno bitnu povredu pravila parnicnog postupka na koju sud pazi po sluzbenoj duznosti.-Presuda se moze pobijati zalbom, kao I vanrednim pravnim lekovima.-Ovo pravilo ne vazi kada je umesto sudije pojedinca sudilo vece.

98. Vrednost predmeta spora

A) Pojam i znacaj- Vrednost predmeta spora je vrednost zahteva koji tuzilac istice u tuzbi izrazen u novcu.- Vrednost predmeta spora je obavezan sastojak tuzbe, pa tuzba u kojoj nije navedena vrednost predmeta spora se odbacuje kao neuredna.- Od vrednosti predmeta spora zivisi:a) dopustenost revizije- revizija u imovinskopravnim sporovima nije dopustena ako vrednost pobijenog dela presude ne prelazi iznos od 100 000 evra, odn. u privrednim sporovima 300 000 evrab) vrsta postupka- pravila o parnici u sporovima male vrednosti primenjuju se kada tuzbeni zahtev na koji se odnosi potrazivanje u novcu ne prelazi iznos od 3 000 evra.g) visina sudskih taksi.d) visina advokatskog honorara.-Vrednost predmeta spora je od znacaja za uspostavljanje stvarne nadleznosti sudova.-Prema, Zakonu o uredjenju sudova, visi sudovi su nadlezni da sude sporove u kojima vrednost predmeta spora prelazi 100 000 evra.

B) Opste pravilo za odredjivanje vrednosti spora-Najlakse je odrediti vrednost predmeta spora kada se sam tuzbeni zahtev temelji na novcanom potrazivanju.- Tada visina utuzenog novcanog potrazivanja cini vrednost predmeta spora.Zakon ovo pravilo ne pominje ali se ono podrazumeva.- U ostalim slucajevima ( kada nije rec o novcanom potrazivanju ), vrednost predmeta spora cini vrednost glavnog zahteva koju odredjuje sam tuzilac, a pri tom se sporedna trazenja ( kamate, troskovi..) ne priracunavaju.-Odredjenje vrednosti predmeta spora koje je u tuzbi ucinio tuzilac je obavezujuce kako za sud, tako I za protivnu stranku.Samo izuzetno, sud moze da vrsi korekcije ovako odredjene vrednosti predmeta spora.- Kada je spor imovinskopravni, tuzilac ce po pravilu vrednost predmeta spora da odredi u skladu sa onim ekonomskim interesom koji za njega ima pravosnazna odluka doneta u njegovu korist.- To ne treba mesati s trzisnom vrednoscu predmeta povodom kojeg se parnica vodi ( dakle nema objetivnih kriterijuma za odredjivanje vrednosti predmeta spora ).- Za odredjivanje vrednosti predmeta spora merodavan je momenat u kome je tuzilac podneo tuzbu.

V) Posebna pravila1.) Buduca davanja koja se ponavljaju-Tuzbeni zahtev se moze odnositina buduca sukcesivna davanja.- Kod buducih sukcesivnih davanja, vrednost predmeta spora se racuna prema zbiru svih buducih davanja.- Ako obaveza na buduca davanja treba da traje duze od 5 godina, kao vrednost predmeta spora se uzima zbir svih davanja u periodu od 5 godina.

2.) Kumulacija tuzbenih zahteva- Ako je vise zahteva istaknuto u jednoj tuzbi protiv jednog tuzenog ( objektivna kumulacija tuzbenih zahteva ) vrednost spora se odredjuje na dva nacina:a) ako svi zahtevi proisticu iz istog cinjenicnog i pravnog osnova, vrednost zahteva se sabira, a njihov zbir cini vrednost predmeta spora ( npr. jednom tuzbom se trazi 100000 na ime stvarne stete, 100000 na ime izgubljene dobiti i jos toliko na ime neimovinske stete ).b) ovo pravilo ne vazi kada zahtevi istaknuti kumulativno u jednoj tuzbi ne pocivaju na istom cinjenicnom i pravnom osnovu, pa se tada vrednost spora odredjuje za svaki zahtev ponaosob.Npr.T angazuje R da mu popravi krov na kuci.Tokom radova R montira skelu koja padne povredi T.Nakon sto je R okoncao radove,T shvati da krov prokisnjava,te mu je propao parket.T tuzi R I zahteva:a)600 000 dinara na ime naknade stete zbog povrede (delikt)b)100 000 dinara na ime stete koju je R prouzrokovao neurednim izvrsenjem ugovora.- U slucaju kada su u jednoj tuzbi alternativno istaknuta dva tuzbena zahteva, za vrednost predmeta spora se uzima vrednost manjeg zahteva, jer izvrsenjem tog zahteva tuzeni se moze osloboditi obaveze.- Medutim, ovo pravilo ne vazi kada su alternativno istaknuti zahtev u novcu i nenovcana cinidba ( npr. T tuzi P i zahteva da mu ovaj vrati stvar ili da mu isplati 100000din ), te se ovde uzima kao vrednost predmeta spora samo visina novcanog iznosa.

3.) Sporovi o postojanju zakupnih ondnosa- Kada je predmet spora postojanje zakupnog odnosa,vrednost predmeta spora jednaka visini jednogodisnje zakupnine, a ako je zakup zakljucen na krace vreme, onda visina ukupne zakupnine.

4.) Sporovi po zahtevu za davanje obezbedjenja- Kada se tuzbom trazi davanje obezbedjenja za izvesno potrazivanje ili ustanovljenje zaloznog prava,vrednost predmeta spora zavisis od toga da li je vrednost obezbedjenja veca ili manja od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti.Ako predmet zaloge ima vecu vrednost od iznosa potrazivanja koje treba obezbediti, vrednost premeta spora ce biti jednaka iznosu potrazivanja.- U suprotnom, za vrednost predmeta spora se uzima vrednost zalozene stvari.

V) Korekcija vrednosti predmeta spora-Videli smo da tuzilac sam odredjuje vrednost predmeta spora I da to odredjenje obavezuje sud I protivnu stranku.-Sud, medjutim moze samo izuzetno da intervenise I koriguje vrednost predmeta spora.- naime,ako je tuzilac i suvise visoko ili i suvise nisko oznacio vrednost predmeta spora, tuzeni moze u odgovoru na tuzbu da prigovori i podnese dokaze, a sud je duzan da brzo i na prigodan nacin proveri vrednost predmeta spora.-Sud ce to uciniti najkasnije na pripremnom rocistu, ili ako nije bilo pripremnog rocista, onda na glavnoj raspravi pre pocetka raspravljanja o glavnoj stvari.- Nakon ovog procesnog momenta, za vrednost predmeta spora se ipak uzima ona vrednost koja je oznacena u tuzbi.-ZPP ne govori nista o tome na koji nacin ce sud da utvrdi pravu vrednost predmeta spora.Trebalo bi uzeti da je u ovom slucaju merodavan ekonomski interes tuzioca koji on ima u pogledu donosenja za njega povoljne pravnosnazne odluke.

99.Tuzivost subjektivnog prava

POJAM I ZNACAJ-Tuzivost subjektivnog prava znaci njegovu podobnost da bude predmet pravne zastite.-Sporna je pravna priroda ove podobnosti.-Prema materijalnopravnim shvatanjima, tuzivost subjektivnog prava je sam element subjektivnog prava.-Suprotno tome, procesna ucenja tyuzivost subjektivnog prava shvataju kao procesnu predpostavku, odn. kao uslov za meritorno odlucivanje.-Ako subjektivno pravo nije utuzivo, tada se prema procesnom ucenju, tuzba odbacuje kao nedopustena.-Primena materijalnopravnog shvatanja imala bi za posledicu da sud meritorno odluci o tome da li je jedno subjektivno pravo podobno da bude predmet pravne zastite.-Razlikovanje se javlja jos u rimskom pravu, u kome ius nije postojao, ako nije postojao action.Isto vazi I danas u anglosaksonskim pravnim sistemima.

ZPP-ZPP izricito regulise samo jedan oblik nedostatka tuzivosti subjektivnog prava.Naime, sud je duzan da tuzbu odbaci ako je ona podneta nakon isteka roka koji je predvidjen posebnim propisima.-Ovakve rokove predvidja npr.ZOO u vezi sa podnosenjem tuzbe za ponistaj rusljivog ili zelenaskjog ugovora (godinu dana nakon zakljucenja)-Ponekad I sam zakon iskljucuje tuzivost subjektivnog prava.Tako, nisu podobna da budu predmet pravne zastite prava koja proizlaze iz igara na srecu koja nisu uredjena posebnim zakonom (kocka),opklade I sl.

-Ako je sporno da li je rok za podnosenje tuzbe istekao ili da li se radi o pravu ciju tuzivost zakon izricito iskljucuje, sud ne odlucuje meritorno, vec naprotiv, odlucuje da li postoji predpostavka za meritorno odlucivanje.Dakle, resenjem odbacuje tuzbu ako takve procesne smetnje postoje.-Drugacije je sa ostalim naturalnim obligacijama (zastarelost potrazivanja).Na zastarelost potrazivanja sud ne pazi po sluzbenoj duznosti, vec samo po prigovoru stranke Da li je nastupila zastarelost je pitanje materijalnog a nije pitanje procesnog prava.S toga sud o ovom prigovoru odlucuje presudom, a ne resenjem.

PACTUM DE NON PRETENDO-Parnicne stranke ne mogu da svojim sporazumom potpuno iskljuce tuzivost subjektivnog prava.Ovakav sporazum bi bio nistav kao protivan pravu na tuzbu, odn. na sudsku zastitu.-Stranke mogu da zakljuce sporazum kojim vremenski ogranicavaju pravo na podizanje tuzbe.Takav sporazum ima procesnopravni karakter.-Njegova posledica je da bi sud odbacio tuzbu kao nedopustenu.-na ogranicenje tuzivosti subjektivnog prava sud medjutim na pazi po sluzbenoj duznosti, vec samo po prigovoru stranke.Takav prigovor tuzeni moze istaci sve dok se ne upustiu raspravl;janje o glavnoj stvari.

100. Prethodno ispitivanje I odbacivanje tuzbe

1.) Pojam-Sud ispituje tuzbu odmah po njenom podnosenju.- Ispitivanje tuzbe podrazumeva stav suda o tome da li postoje procesne pretpostavke ili postoje smetnje za meritorno odlucivanje.- Sud ispituje tuzbu i u pogledu forme i sadrzine.- U pogledu postojanja stvarne i mesne nadleznosti suda, prethodno ispitivanje tuzbe vrsi se na osnovu navoda u tuzbi i cinjenica koju su mu poznate.-Nuzno je da sud brzo I efikasno odluci da li postoje procesne predpostavke za meritornoodlucivanje,odn.da li postoje smetnje za dalje vodjenje parnice.- Stoga,dovoljno je da tuzilac ucini verovatnim da su se ostvarile pretpostavke za merotorno odlucivanje.- Sto se tice postojanja/nepostojanja ostalih procesnih smetnji ( zabrana dvostruke litispendencije..), sud nije vezan navodima tuzioca, vec utvrdjivanje postojanja ovakvih procesnih smetnji zahteva po prirodi stvari- izvidjaje.- No, u slucaju poteskoca u dokazivanju, trebalo bi sud da odlozi odlucivanje o postojanju procesnih pretpostavki, te da o njima odluci zajedno sa glavnom stvari.

2.) Odbacivanje tuzbe-Pravilo je da sud u ovoj fazi resenjem odbaci tuzbu, ako utvrdi da nedostaje neka od procesnih predpostavki.- Sud ce odbaciti tuzbu resenjem kada:1) odlucivanje o tuzbenom zahtevu ne spada u sudsku nadleznost ( apsolutna nenadleznost ).2) tuzba je podneta neblagovremeno, ako je posebnim propisima odredjen rok za njeno podizanje.3) o istom zahtevu vec tece parnica izmedju istih stranaka ( zabrana dvostruke litispendencije ).4) u istoj stvari izmedju istih stranaka je doneta pravosnazna presuda ili poravnanje.5) tuzilac nema pravni interes za podizanje tuzbe.6)ako je tuzba nerazumljiva ili nepotpuna, a tuzilac u roku od 8 dana nije sudu vratio ispravljenu,odn.dopunjenu tuzbu.-ZPP ne sadrzi razloge zbog kojih sud mora da odbaci tuzbu ex officio.Moguce je I postojanje sledecih procesnih smetnji:* u slucaju nedostatka direktne medjunarodne nadleznosti suda RS.* u slucaju izuzeca od jurisdikcije tuzenog ( imunitet ).- Tuzba se odbacuje samo kada je procesna smetnje neotklonjiva, a kada je otlonjiva, sud je duzan da primeni mere kako bi je otklonio ( npr. da ako je nenadlezan, da ustupi predmet nadleznom sudu ).

- Otklonjive su sledece procesne smetnje:a) nedostaci u vezi sa stranackom i parnicnom nesposobnoscu.- Ovde se misli na netacno ili nedostatno odredjenje stranaka u tuzbi ( ostali nedostaci koji se ticu samog pojma stranke su neotklonjivi)b) nedostaci u urednom zastupanju stranke.- Tuzba moze biti manljiva formalno, odnosno da je predata bez zakonom predvidjenog sadrzaja ( i to je otklonjiv nedostatak ), a ako je neurednu tuzbu podneo punomocnik koji je advokat, onda se tuzba odbacuje.- Teze je ispraviti sadrzinski manljivu tuzbu ( npr. tuzilac tvrdi da je raskinuo ugovor o pradaji, a zahteva predaju stvari ), te ce ovde sud vratiti tuzbu tuziocu da otkloni nedostatke u primerenom roku, a ako ih ne ispravi, onda ce je odbaciti kao nedopustenu.

3.) Upravljanje postupkom- U toku ove faze postupka, sud moze da donosi resenja koja se ticu formalnog i materijalnog upravljanja parnicom.- Neka od tih resenja donosi na osnovu predloga koji je tuzilac podneo u tuzbi, dok druga donosi ex officio ( npr. resenje o obezbedjenju dokaza, o oslobadjanju tuzioca od troskova postupka, o spajanju parnica ili o razdvajanju postupka...).- Protiv odluka suda o upravljanju postupkom tokom prethodnog ispitivanja tuzbe, zalba nije dopustena.

101. Litispendencija

1. Pojam i znacaj- Litispendencija znaci da je parnica pocela da tece, i ona nastupa u momentu kada sud dostavi tuzenom tuzbu.- Parnica pocinje da tece i kada su zahtevi tuzioca ili tuzenog istaknuti i u toku postupka, a takav slucaj je s protivtuzbom, incidentnim zahtevom za utvrdjenje, preinacenjem tuzbe.- Sto se tice ovih zahteva, parnica pocinje da tece od onog trenutka kada je o njima obavesten protivnik podnosioca zahteva, tj. kada su to akti dostavljeni protivnoj strani.- Litispendencija prestaje:a) Nastupom pravosnaznosti merotirne odluke, ukljucujuci i sudsko poravnanje.b) Pravosnaznoscu resenja o odbacivanju tuzbe.v) Povlacenjem tuzbe.g) Kao i iz ostalih razloga zbog kojih parnica prestaje.- Zabrana dvostruke litispendencije ima za cilj da harmonizuje odlucivanje u okviru jedinstvenog pravnog sistema.- Unutrasnja harmonija odlucivanja iskljucuje mogucnost da istovremeno pred sva razlicita suda teku dve parnice sa istim predmetom spora ciji bi ishod mogao da bude potencijalno razlicit.

2.) Pravne posledice litispendencije-Litispendencija povlaci za sobom procesne I materijalnopravne posledice.A) Procesnopravne posledice- Pocetak litispendencije povlaci za sobom i zabranu dvostruke litispendencije.Naime, nije dopusteno da se od ovog procesnog momenta izmedju istih stranaka vodi jos jedna parnica sa istim predmetom spora.Ovo vazi I za postupak pred arbitrazom.- Od ovog principa postoji jedan izuzetak: pravosnaznost presude ima prednost u odnosu na litispendenciju.- Ako sud u parnici koja je kasnije pocela da tece propusti da odbaci tuzbu i donese presudu koja postane pravosnazna, parnica koja je ranije pocela da tece, a u kojoj nije doneta pravosnazna presuda, bice obustavljena resenjem o odbacivanju tuzbe, uprkos tome sto je ranije pokrenuta.-Dakle, nepostovanje zabrane dvostruke litispendencije ne predstavlja bitnu povredu odredaba parnicnog postupka.- O zabrani dvostruke litispendencije prvostepeni sud vodi racuna po sluzbenoj duznosti.- Buduci da sud nema uvid u sve parnice koje su u toku, za postojanje zapocete parnice saznaje iz prigovora tuzenog ( prigovor litispendencije ).-Kada je parnica ranije zapoceta izmedju istih stranaka sa istim predmetom spora, odredjuje se primenom pravila o identitetu tuzbenog zahteva.Dakle, zabrana dvostruke litispendencije vazi samo onda kada postoji identitet stranaka I identitet predmeta spora.-Identitet stranaka postoji kada se iste stranke javljaju kao stranke u obe parnice.Nije neophodno da stranke u obe parnice imaju iste procesne uloge.Tako, zabrana dvostruke litispendencije vazi I kada tuzeni iz ranije zapocete parnice pokrene novu parnicu protiv tuzioca sa istim predmetom spora.-Identitet stranaka postoji I kada novu parnicu pokrecu I univerzalni ili singularni sukcesori stranaka iz ranije zapocete parnice.Ovo zbog toga sto se materijalna pravnosnaznost presude prostire I na njih.-Sto se tice identiteta predmeta spora, vazno je napomenuti da takav identitet postoji I izmedju pozitivne I negativne deklaratorne tuzbe.Npr.A tuzi B I zahteva da sud utvrdi da je ugovor punovazan.Tuzba B protiv A da ugovor nije punovazan ne bi bila dopustena, jer postoji identitet cinjenica.-Zabrana dvostruke litispendencije ne moze nikad da obuhvati dve pozitivne tuzbe za utvrdjenje niti, pak, podnosenje tuzbe za utvrdjenje I kondemnatorne tuzbe na osnovu istih cinjenica.Npr.1.T tuzi A I zahteva da sud utvrdi da je A vlasnikstvari.A tuzi T I zahteva obrnuto.Ovde ne postoji identitet predmeta spora, jer ako sud odbije tuzbeni zahtev T kao neosnovan, to ne znaci d ace usvojiti tuzbeni zahtev A kao osnovan.2.T tuzi A I zahteva da sud utvrdi da je T vlasnik stvari.A tuzi T I zahteva da mu T preda stvar.Ovde ne postoji identitet predmeta spora, jer eventualna presuda doneta u korist T nema dejstvo izvrsnosti.

-Suprotno tome, uvek postoji identitet tuzbenih zahteva kada se najpre podnese kondemnatorna tuzba, a zatim na osnovuistih cinjenica deklaratorna.Ovu drugu bi sud trebalo da odbaci vec I zbog nepostojanja pravnog interesa za tuzbu.-Kada je podneta kondemnatorna tuzba, a potom I negativna tuzba za utvrdjenje, identitet predmeta spora ne postoji.Npr. T tuzi Z I zahteva placanje zakupnine za mesec maj 2006.Z tuzi T I zahteva da sud utvrdi da je ugovor o zakupu nistav ili prestao otkazom.

B) Ostale procesnopravne posledice:-Litispendecija povlaci za sobom I sledece procesne posledice:1) za preinacenje tuzbe potreban je i pristanak tuzenog.2) moguce je podizanje prejudicijalne (incidentne) tuzbe za utvrdjenje.3)moguce je podizanje tuzbe glavnog mesanja.4)moguce je podizanje protivtuzbe.5) moguce je ucesce umesaca, kao i javnog tuzioca kao intervenijenta u javnom interesu.6j) moguce je obavestenje treceg lica o parnici.7) otudjenje spornog prava ili stvari nakon nastupa litispendencije (gubitak stvarne legitimacije) nema vise uticaja na parnicu.

V) Materijalnopravne posledice -Litispendencija proizvodi dejstva I u materijalnom pravu. Ova dejstva se odnose pre svega na savesnost drzaoca stvari.- Tako, kada parnica pocne da tece po rei vindikacionoj tuzbi, tuzeni od ovog momenta odgovara kao nesavestan drzalac.- Takodje, poklonoprimac se smatra savesnim drzaocem sve dok ne sazna za zahtev za vracanje poklona.taj moment je vezan za moment dostavljanja tuzbe.

102.Odgovor na tuzbu

1.) Pojam i znacaj- Sud je duzan da dostavi tuzbu tuzenom u roku od 15 dana od dana kada je ona primljena u sud.- Uz to, sud je duzan da tuzenog i upozori da je duzan da na tuzbu odgovori,ted a ga upozori na posledice propustanja odgovora na tuzbu (donosenje presude zbog propustanja)-Takodje, tuzeni se upozorava da je duzan da imenuje punomocnika za prijem pismena, ted a obavesti sud o promeni adrese.- Propust da se odgovori na tuzbu moze da znaci i okoncanje parnice donosenjem presude zbog propustanja.- Zakon govori da je tuzeni duzan da odgovori na tuzbu ( ovde se radi o procesnom teretu, odnosno o duznosti u sopstvenom interesu ).- Rok za odgovor na tuzbu je 30 dana, prekluzivan je i pocinje da tece od momenta kada je tuzba dostavljena tuzenom.- Odgovor na tuzbu je inicijalni podnesak tuzenog u kome on istice svoje pravne zahteve, kao sto to cini tuzilac u tuzbi.- Tako, on moze da iznese svoju odbranu ili da ima drugaciji stav prema tuzbenom zahtevu (priznanje).- Dostavljanje tuzbe tuzenom na odgovor je obavezno, osim u jednom slucaju kada to nalazu posebne okolnosti konkretnog slucaja ( hitnost ), gde sud moze da zakaze pripremno rociste za glavnu raspravu i gde naredjuje da se primerak tuzbe dostavi tuzenom.- Opravdanje za zakazivanje rocista bez dostavljanja tuzbe tuzenom na odgovor moze da bude zahtev tuzioca da sud odredi privremene mere.- Na tako zakazanom rocistu moze da se raspravlja samo o odredjenju privremenih mera, ne i o tuzbenom zahtevu.- Prekluzivnost inace kratkog roka od 30 dana za odgovor na tuzbu otvara pitanje ravnopravnosti stranka.- Jer u komplikovanim pravnim stvarima, tuzilac priprema tuzbu neograniceno, dok je tuzenom ostavljeno samo 30 dana da se izjasni o tvrdnjama tuzioca.2.) Sadrzina odgovora na tuzbu-ZPP propisuje obavezne elemente koje odgovor na tuzbu mora da sadrzi.- Odgovor na tuzbu mora da sadrzi:a) sve sastojke kao i svaki drugi podnesak.b) procesne prigovore, prigovore kojima se osporava dopustenost tuzbe.v) izjasnjavanje tuzenog o tome da li priznaje ili osporava tuzbeni zahtev.g) ako osporava tuzbeni zahtev, tuzeni to ne moze da ucini pausalno, vec je duzan da navede cinjenice na kojima zasniva svoju tvrdnju o neosnovanosti tuzbenog zahteva, kao i dokaze koji potkrepljuju njegove cinjenicne tvrdnje.d) imanovanje punomocnika za prijem pismena, ako tuzeni ima prebivaliste ili boraviste,odn.sediste u inostranstvu.- Odgovor na tuzbu moze imati i fakultativne elemente: moze da zahteva oslobodjenje od placanja troskova postupka, da zahteva da sud obaveze tuzioca na placanje aktorske kaucije..- Ako je odgovor na tuzbu dat sa formalnim ili sadrzinskim nedostacima, smatrace se kao da nije ni podnet, sto sudu odmah doje prostor da donese presudu zbog propustanja ( to nije fer jer u slucaju kada tuzilac podnosi neurednu tuzbu, on je moze ispraviti; time se remeti ravnopravnost stranaka pa je ovakvo resenje neodrzivo sa stanovista prava na pravicno sudjenje, jer tuzenog stavlja u tezi procesni polozaj od tuzioca-ravnopravnost stranaka iz clana 6. EKLJP ).103.Stav tuzenog prema tuzbi I tuzbenom zahtevu

1.) Uopste-Tuzeni je duzan u odgovoru na tuzbu da zauzme obrazlozen stav prema tuzbi I tuzbenom zahtevu.Ako to ne ucini sud ce doneti presudu zbog propustanja, na stetu tuzenog.- Tuzeni vec u odgovoru na tuzbu treba da se izjasni da li priznaje tuzbeni zahtev ( tada sud donosi presudu na osnovu priznanja ), ili smatra da tuzba nije dopustena ili je tuzbeni zahtev neosnovan ( tada iznosi i svoja odbrambena sredstva koja su upravljena na to da sud odbaci tuzbu kao nedopustenu ili da sud odbije tuzbu kao neosnovanu ).2.) Osporavanje dopustenosti tuzbe- Tuzeni osporava dopustenost tuzbe tako sto istice procesne prigovore, kojima on ukazuje sudu da ne postoje pretpostavke, odnosno da postoje smetnje za merotorno odlucivanje, te da tuzbu treba odbaciti kao nedopustenu.-Ove prigovore tuzeni je duzan da istakne jos u odgovoru na tuzbu.Ali kako na postojanje, odn. nepostojanje nekih predpostavki za meritorno odlucivanje sud pazi ex officio I to sve do pravnosnaznosti okoncanja postupka, propust tuzenog da u odgovoru na tuzbu istakne procesne prigovore ne povlaci za sobom prekluziju.3.) Upustanje tuzenog u merotum spora-Isticanjem procesnih prigovora tuzeni se nije jos upustio spor, tj.u raspravljanje o glavnoj stvari.- Upustanje tuzenog u meritum spora podrazumeva da tuzeni ospori osnovanost tuzbenog zahteva, te da zahteva od suda da tuzbeni zahtev odbije kao neosnovan.-Zakon nalaze tuzenom da se upusti u spor vec u odgovoru na tuzbu.- Upustanje tuzenog u raspravljanje o glavnoj stvari vazan je procesni momenat jer:1) od tog momenta on vise ne moze da istice prigovor mesne nenadleznosti.2) ne moze da istice prigovor nedostatka stvarne nenadleznosti ako se visi sud prvog stepena oglasio nadleznim umesto istog stvarnog nadleznog suda nizeg stepena.3) ne moze vise da zahteva aktorsku kauciju.4) u tom momentu se precutnom prorogacijom uspostavlja direktna medjunarodna nadleznost suda u R.Srbiji, i mesna nadleznost inace mesno nenadleznog suda.- Tuzeni meritorno osporava tuzbeni zahtev na tri nacina:* osporavanjem istinitosti cinjenica iznetih u tuzbenom zahtevu (Tuzeni tvrdi da se cinjenice nisu ostvarile, ili da su se ostvarile ali na drugaciji nacin od navedenog u tuzbi ).* tvrdnjom da je tuzba nekonkludentna ( ona je takva ako iz cinjenica navedenih u tuzbi ne proizlazi ona pravna posledica na koju se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu ).* isticanjem materijalnopravnih prigovora.- Isticanjem ovih prigovora, tuzeni ne porice tacnost cinjenica niti tvrdi da je tuzba nekonkludentna, vec da postoje druge cinjenice koju mu daju mogucnost da odbije ispunjenje tuziocevog pravnozastitnog zahteva.- Materijalnopravnim prigovorima tuzeni istice da:--> tuziocevo subjektivno pravo nije nastalo ( npr. apsolutno nistav ugovor ).--> tuziocevo subjektivno pravo je prestalo ( npr. zastarelost, raskid ugovora ).--> tuziocevo subjektivno pravo je vezano za rok ili uslov, te obaveza tuzenog jos nije dospela.- Posebno je znacajan exeptio non adimpleti contractus kojim tuzeni istice da nije duzan da ispuni svoju obavezu iz dvostranoobaveznog ugovora dok tuzilac ne ispuni svoju.-Kada tuzeni istakne ovaj prigovor, sud ce doneti presudu kojom usvaja tuzbeni zahtev I nalaze tuzenom da ispuni svoju obavezu pod uslovom da tuzilac istovremeno izvrsi svoju protivcinidbu.- Ako se tuzilac poziva na vise prigovora, vazi nacelo najlikvidnijeg prigovora, pa sud najpre raspravlja o onom prigovoru koji bi najpre mogao da dovede do odbijanja tuzbenog zahteva ( te ako se on pokaze osnovanim, o ostalim prigovorima se ne raspravlja ).

104. Prigovor kompenzacije

- Tuzeni moze da istakne da ima dospelo potrazivanje protiv tuzioca na tri nacina: posebnom tuzbom, kompenzacionom protivtuzbom i prigovorom kompenzacije( najjace sredstvo ).-Tuzeni moze da istakne prigovor prebijanja pre pocetka toka postupka,ali I u samom toku postupka.1.) Prigovor prebijanja izjavljen van parnice- Kada se kompenzacioni prigovor izjavi pre pocetka postupka, on nema na parnicu vece implikacije, jer zadrzava svoj materijalnopravni karakter.- Ovim prigovorom, zapravo jednostranom izjavom volje upucenom poveriocu, duznik izjavljuje da prebija svoje istorodno, dospelo potrazivanje s potrazivanjem poverioca i oba potrazivanja se, po pravilu, gase ex tunc.- Kada se ovo desi, a poverilac ipak podnese tuzbu protiv duznika, duznik, sada tuzeni, u parnici ce se pozvati na cinjenice da se poveriocevo potrazivanje ugasilo prebijanjem, te ce sud, shodno tome, da odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan.-Jednom izjavljen, kompenzacioni prigovor nije vise opoziv, jer su se potrazivanja ugasila ex tunc.Prigovor moze da se da samo bezuslovno.-takodje, kada sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, pozivajuci se na to das u se potrazivanja ugasila prebijanjem ,takva konstatacija nije obuhvacena pravnom snagom presude, jer ulazi samo u njenoobrazlozenje.

2.) Prigovor prebijanja u parnici- Za razliku od kompenzacionog prigovora van parnice, prigovor kompenzacije dat u parnici je parnicna radnja kojom tuzeni zahteva od suda da utvrdi od suda da utvrdi da je utuzeno potrazivanje tuzioca u celosti ili delimicno prestalo da postoji zbog toga sto ga je tuzeni prebio vlastitim potrazivanjem prema tuziocu, te zahteva da sud, usled toga, u celosti ili delimicno odbije tuzbeni zahtev tuzioca.- Ova praznica radnja se u svojoj pravnoj prirodi razlikuje od jednostrane izjave volje kojom se vrsi preboj potrazivanja.- Ona je opoziva, a potrazivanja se gase tek konstitutivnom odlukom suda.-dakle, prigovor prebijanja dat u parnici je procesna radnja koja mora da ispunjava sve uslove neophodne za njenu dopustenost I pravovaljanost.-Takodje, odluka kojom je sud odlucio da prebije dva potrazivanja je obuhvacena pravnom snagom presude.a) Pravna priroda kompenzacionog prigovora-O pravnoj prirodi kompenzacionog prigovora postoje dva shvatanja:--> Prvo, vladajuce, da se radi o institutu s dvostrukom funkcijom: on predstavlja materijalnopravnu izjavu volje; medjutim on ima i procesna dejstva jer je sadrzan u parnicnoj radnji kojom se ovaj prigovor istice.--> Drugo, shvatanje kod nas, polazi od toga da je prigovor prebijanja u parnici samo paricna radnja, sto ima za posledicu da do prebijanja dolazi tek konstitutivnom odlukom suda.

b) Dopustenost kompenzacionog prigovora- Za razliku od protivtuzbe, kompenzacioni prigovor moze da se istakne u tekucoj parnici i pred sudom koji ne bi bio stvarno nadlezan da odlucuje o zahtevu istaknutom u kompenzacionom prigovoru.- S druge strane, u parici ne moze da se izvrsi preboj potrazivanja koja, makar istorodna, ratione materiae nisu vezana za gradjanskopravne sporove ( npr. tuzeni ne bi mogao da istice preboj svog fiskalnog potrazivanja prema tuziocu ).naprotiv sud bi ovde morao da prekine postupak dok nadlezni organ uprave ne resi o postojanju njegovog potrazivanja.3.) Eventualni kompenzacioni prigovor- Tuzeni moze da istakne prigovor kompenzacije bezuslovno i uslovno.- Normalno je da tuzeni ( koji ima izvesno potrazivanje prema tuziocu ) nema interesa da istice ovaj prigovor i dopusti da se njegovo potrazivanje ugasi, ako moze drugim sredstvima da odbije tuzbeni zahtev.- Stoga, svaki prigovor kompenzacije je eventualni, dat pod uslovom da sud smatra da je tuzbeni zahtev osnovan.- U svakom slucaju, sud mora napre da odluci o osnovanosti tuzbenog zahteva, odnosno o postojanju utuzenog potrazivanja, a tek, ako nadje da ono postoji, da odlucuje o osnovanosti protivpotrazivanja i da, eventualno, izrekne njihov preboj.4.) Postupak povodom prigovora kompenzacije- Prigovor prebijanja moze da se izjavi samo do zakljucenja pripremnog rocista za glavnu raspravu.Jer do tog momenta tuzeni je duzan da istakne sva svoja odbrambena sredstva.-Tuzeni nije prekludiran da I nakon sto je okoncano pripremno rociste za gl.raspravu iznosi I materijalnopravne prigovore.Medjutim iz ovog opsega je iskljucen prigovor radi kompenzacije, jer njegovo isticanje podrazumeva I iznosenje novih cinjenica I dokaza na kojima se temelji materijalnopravna osnovanost prigovora.dakle, svoje docnije dospelo potrazivanje tuzeni ce moci da ostvaruje prema tuziocu u novoj parnici.- Prigovor kompenzacije moze da se izjavi samo do visine utuzenog potrazivanja tuzioca.- Sporno je da li isticanjem prigovora kompenzacije pocinje da tece parica po zahtevu istaknutom u prigovoru ili ne ( pa ima dva shvatanja o tome, koja su na prvi pogled nepomirljiva ali ipak nije tako ).- Ako bi potrazivanje bilo obuhvaceno tuzbenim zahtevom, a ista stranka ga iznesi u drugoj parinici u vidu prigovora kompenzacije, pravni interes za tuzbu u prvoj parnici otpada.- Obrnuto, kada tuzeni istakne prigovor kompenzacije, on ne bi mogao da se na isto potrazivanje poziva u drugoj, paralelnoj parnici ili da isto potrazivanje utuzuje u posebnoj parnici, sve dok sud u prvoj parnici ne odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan ili dok tuzeni ne povuce kompenzacioni prigovor.5.) Odluka suda povodom prigovora kompenzacije- Izreka presude kojom je sud odlucio o prigovoru kompenzacije sastoji se od 3 dela:a) u prvom, sud utvrdjuje da postoji potrazivanje.b) u drugom, sud utvrdjuje da postoji protivpotrazivanje.v) u trecem, sud konstitutivno prebija u celosti ili delimicno potrazivanje sa protivpotrazivanjem i odbija u celosti ili delimicno tuzbeni zahtev.- Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca ne postoji,tada tuzbeni zahtev odbija kao neosnovan, ne upustajuci se u raspravljanje o postojanju protivpotrazivanja.-Ako sud nadje da potrazivanje tuzioca postojii, a da protivp0otrazivanje ne postoji, tada se tuzbeni zahtev usvaja, a prigovor kompenzacije odbija kao neosnovan.- Odluka suda o postojanju ili nepostojanju potrazivanja istaknutog u kompenzacionom prigovoru obuhvacena je pravnom snagom presude.-Prosirenje pravne snage presude na prigovor kompenzacije predstavlja odstupanje od opste teorije pravnosnaznosti.-Tako, ako tuzilac izjavi pre parnice da prebiuja deo svog potrazivanja sa potrazivanjem tuzenog I utuzi preostali deo potrazivanja, tada ako sud odbije tuzbeni zahtev kao neosnovan, deo potrazivanja koji je prebijen van parnice nije obuhvacen pravnom snagom presude.- Tuzeni moze stoga da u novoj parnici protiv tuzioca utuzi citavo svoje potrazivanje, jer tuzilac nece moci da istakne prigovor presudjene stvari.

105.Protivtuzba

A) Pojam i vrste- Protivtuzba je je samostalna tuzba koju podize tuzeni u jednoj zapocetoj parnici protiv tuzioca, a ciji je predmet spora razlicit od predmeta spora po tuzbi tuzioca.- Postoje tri vrste protivtuzbi: koneksna, kompenzaciona i prejudicijelna.-Kao posebna vrste protivtuzbe moze da se smatra I eventualna protivtuzba.B) Dopustenost protivtuzbe- Za dopustenost podnosenja protivtuzbe vaze opsta pravila o dopustenosti tuzbe, osim ako norma o protivtuzbi ne predvidja nesto drugo.a) Prvo, ona mora da sadrzi predmet spora koji je razlicit od onog koji cini tuzbeni zahtev po tuzbi.-Ovo je razumljivo, jer podnosenje tuzbe sa istim tuzbenim zahtevom bi bilo protivno pravilu zabrane o dvostrukoj litispendenciji- Ako vlasnik stvari podnese tuzbu za utvrdjenje, nece biti dopustena protivtuzba tuzenog u kojoj trazi da sud utvrdi da tuzilac nije vlasnik stvari; Protivtuzba tuzenog moze da glasi da se utvrdi da je on vlasnik stvari.b) Drugo, protivtuzba moze da se podnese protiv tuzioca samo u tekucoj parnici do zakljucenja glavne rasprave.Dakle, zakon ovde zahteva da je parnica pocela da tece I da glavna rasprava nije jos okoncana- S druge strane, za dopustenost i dalju sudbinu parnice po protivtuzbi je irelevantno sta ce biti sa tuzbom.- Sud moze da odbaci tuzbu kao nedopustenu, tuzilac moze da je povuce, ali to nema uticaja na postupak po protivtuzbi jer protivtuzba predstavlja samostalnu tuzbu tuzenog protiv tuzioca.v) Trece, izmedju stranaka u pranici mora da postoji identitet, tj. protivtuzbu moze da podnese samo tuzeni protiv tuzioca.g) Cetvrto, za postupak po tuzbi i protivtuzbi mora da postoji ista vrsta postupka, kao i ista vrsta pravila o stvarnoj nadleznosti suda.-Zakon ne kaze nista o mesnoj nadleznosti.d) Peto, protivtuzba, kao samostalna tuzba tuzenog moze da se podigne samo u formi podneska.

1.) Koneksna protivtuzba-Kako sam naziv ove tuzbe kazuje,izmedju tuzbe i protivtuzbe mora da postoji veza-nexus.-Zakon ne odredjuje kada se ima smatrati da zahtev iz protivtuzbe stoji u vezi sa zahtevom iz tuzbe.-Sigurno je da ta veza postoji kada se zahtevi iz tuzbe I protiv tuzbe zasnivaju na istim cinjenicama, istom zivotnom dogadjaju, gde po pravilu moze da postoji I isti pravni osnov za oba tuzbena zahteva (npr.ugovor o prodaji)- U novije vreme se smatra da je veza izmedju tuzbe i protivtuzbe uspostavljena, kada su oba tuzbena zahteva ekonomski uslovljena, pri cemu ne moraju oba da se zasnivaju na istom zivotnom dogadjaju ( npr. T tuzi A i zahteva da mu plati naknadu po ugovoru o delu. Medjutim, A podnosi protivtuzbu i zahteva da mu T vrati zajam koji mu je odobrio radi nabavke materijala )2.) Kompenzaciona protivtuzba- Kompenzaciona protivtuzba moze da se podnese, ako su ispunjeni opsti uslovi iz obligacionog prava za prestanak obaveze prebijanjem.- Podnosenje ove tuzbe ima smisla, narocito kada je tuzbeni zahtev iz protivtuzbe visi od visine samog tuzbenog zahteva.3.) Prejudicijalna protivtuzbaNpr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da mu ovaj plati izvesnu sumu novca za dva dospela obroka, po osnovu ugovora o obrocnim otplatama cene, K se s tim ne slaze i zahteva da sud utvrdi da je ugovor nistav.- O ovoj protivtuzbi vazi mutatis mutandis sve sto je receno za tuzbu za utvrdjenje.- Radi se o utvrdjenju postojanja ili nepostojanja jednog pravnog odnosa koji je od prejudicijalnog znacaja za merotornu odluku po tuzbi.- Odluka suda o prejudicijalnoj protivtuzbi ulazi u izreku presude i proizvodi dejstvo materijalne pravosnaznosti.- Medjutim, za razliku od incidentnog zahteva za utvrdjenje, podnosenje prejudicijalne protivtuzbe ima tu prednost sto je sud duzan da odluci o ovakvoj protivtuzbi, cak i kada tuzilac povuce tuzbu ili kada je sud odbaci kao nedopustenu.- Sud moze, s druge strane, da odlucuje o incidentnom zahtevu za utvrdjenje, samo dok nije odlucio o zahtevu iz tuzbe.4.) Eventualna protivtuzba- Npr: T podnese tuzbu protiv K i zahteva da sud utvrdi da je ugovor o prodaji nistav. K osporava tuzbeni zahtev, podize i protivtuzbu u kojoj zahteva da sud obaveze T da mu vrati prodatu stvar, ako nadje da je ugovor zaista nistav.- Eventualna tuzba se podize pod odloznim procesnim uslovom koji se ogleda u tome da sud odlucuje o eventualnom protivtuzbenom zahtevu, tek kada se stekne uslov ( usvajanje tuzbenog zahteva ).- Isticanjem eventualnog tuzbenog zahteva tece parnica po tom zahtevu koja se gasi kada sud odbije tuzbeni zahtev po tuzbi kao neosnovan.

V) Postupak po protivtuzbi- Smisao podnosenja protivtuzbe je da sud, kada su zahtevi iz tuzbe i protivtuzbe povezani, spoji obe parnice, zajednicki o njima raspravlja i donese jedinstvenu odluku.- Sud je to duzan da ucini kada je celishodno da, u interesu procesne ekonomije, spoji parnice ( u suprotnom, on moze da razdvaji postupak po tuzbi i protivtuzbi ).

-Spajanje parnica po tuzbi I protivtuzbi ne dira u cinjenicu da se radi o samostalnim tuzbenim zahtevima, odn. parnicama.medjutim kada sud spoji parnice, moze bilo o tuzbi ili o protivtuzbi da odluci I delimicnom presudom.

106.Postupanje suda nakon odgovora na tuzbu:meritorno odlucivanje I okoncanje parnice( presuda bez odrzavanja rasprave I druge presude)

-Pravilo je da sud odmah nakon sto je primio uredan odgovor na tuzbu, zakaze pripremno rociste za gl. Raspravu.-Ali sud moze vec I u ovoj fazi postupka da meritorno okonca parnicu.

MERITORNO ODLUCIVANJE I OKONCANJE PARNICE-U pripremanju gl.rasprave sud moze da donese:1.presudu na osnovu priznanja2.presudu na osnovu odricanja

-Naime, nakon podnosenja tuzbe, tuzilac moze da uvidi da jue njegov tuzbeni zahtev neosnovan, ted a ga se podneskom odrekne.Suprotno tome, tuzeni moze vec u odgovoru na tuzbu da prizna tuzbeni zahtev.-Najzad, u fazi pripremanja gl.rasprave stranke mogu da zakljuce I sudsko poravnanje.-Poseban znacaj za ubrzanje postupka je mogucnost da sud, nakon prijema odgovora na tuzbu, utvrdi da medju strankama nema spornih cinjenica I da ne postoje druge smetnje za donosenje odluke.-Dakle, da bi se donela ovakva presuda moraju da postoje sve procesne predpostavke za meritorno odlucivanje.Drugi uslov za njeno donosenje je da cinjenice medju strankama nisu sporne.-Cinjenice nece biti sporne medju strankama, ako najpre tuzeni u odgovoru na tuzbu prizna tacnost cinjenica na kojima tuzilac zasniva svooj tuzbeni zahtev.-Medjutim, donosenje ove presude je moguce I u svim onim situacijama u kojima sud inace nebi izvodio dokazivanje o spornim cinjenicama.-samo osporavanje pravnih argument tuzioca ne predstavlja smetnju za donosenje presude bez odrzavanja glavne rasprave.-Ovom presudom sud moze da usvoji ili odbije tizbeni zahtev.I to bilo u celini, bilo delimicno.Do delimicnog ili potpunog odbijanja tuzbenog zahteva doc ice kada je tuzba nekonkludentna.-Zakon govori o tome da sud moze (dakle, nije duzan) da donese presudu bez odrzavanja rasprave.Naime, smatra se da I kada tuzilac zahteva da se ovakva presuda donese, sud moze da odlozi donosenje presude za neki kasniji stadijum u postupku (pripremno rociste ili rociste za gl. raspravu)-Donosenjem ove presude ne vredja se nacelo kontradiktornosti, jer se tuzeni izjasnio o cinjenicama I tuzbenom zahtevu uopste u odgovoru na tuzbu.S druge strane, pak, na sudu je da utvrdi da l ice izvoditi dokazni postupak, koje su cinjenice sporne, a koje ne.Razlicita pravna shvatanja stranaka I ovako ne obavezuju sud.-Ova presuda spade u kontradiktorne presude, tako da se pobija istim onim pravnim lekovima,kao I svaka druga kontradiktorna presuda.

107. Pripremno rociste

A) Znacaj-Pripremno rociste je prvo rociste na kome stranke preduzimaju I usmene parnicne radnje.Ono u prvom redu sluzi pripremi rocista za glavnu raspravu.-Ono je centralna faza prvostepenog parnicnog postupka.Na njemu sud donosi resenje o vremenskom okviru parnice, a za stranke njegovim zakljucenjem nastupa prekluzija u pogledu mogucnosti iznosenja novota.-Priprema za glavnu raspravu se vrsi tako sto sud utvrdjuje da li su ispunjene predpostavke za meritorno odlucivanje,ako to nije ucinio u predhodnom stadijumu postupka.Takodje, priprema za glavnu raspravu se vrsi tako sto se sud stara da se definise I koncentrise procesna gradja.Otuda zakon I propisuje obavezne teme o kojima se raspravlja na ovom rocistu.

-Sud nece zakazivati pripremno rociste ako proceni da to, s obzirom na jednostavnost spora ili okolnost da medju strankama nema spornih cinjenica, nije neophodno za ostvarenje nacela koncentracije glavne rasprave.-isto vazi I za sporove koji su hitni.-Za neke parnicne postupke zakonodavac izricito predvidja da se ne zakazuje I ne odrzava pripremno rociste, npr: postupak za izdavanje platnog naloga I postupak u parnicama o sporovima male vrednosti.

B) Zakazivanje pripremnog rocista- Pravilo je da se pripremno rociste .Ali je moguce da procesno gradivo ne daje povoda da se ono zakaze, jer je spor jednostavan,hitan I narocito ako medju strankama nema spornih cinjenica.-Pripremno rociste sud zakazuje resenjem koje sud dostavlja strankama.-Poziv za pripremno rociste mora d aim se dostavi najkasnije 8 dana pre odrzavanja rocista.- Samo pripremno rociste se zakazuje najdalje u roku od 30 dana od dana kada je istekao rok za odgovor na tuzbu,odn. u roku od 30 dana kada je sud tuziocu dostavio odgovor na tuzbu.-U tom roku sud je duzan I da odrzi pripremno rociste za glavnu raspravu.-U pozivu za pripremno rociste sud posebno upozorava stranke da:1. sacine predlog za vremenski okvir parnice2. donesu na rociste sve isprave I predmete koji im sluze kao dokaz,3. obaveste sud o promeni adrese

108.Tok pripremnog rocista

- Na pripremnom rocistu se ne odlucuje meritorno, vec se samo stvaraju pretpostavke za merotorno odlucivanje.- Pravilo je da pripremno rociste otpocne tako sto tuzilac izlaze tuzbu, a tuzeni odgovor na tuzbu, a potom se raspravlja o procesnim pretpostavkama.- Dalji tok pripremnog rocista je usmeren na raspravu o predlozima i zahtevima stranaka i cinjenicnim navodima, a cilj ove rasprave je da se predlozi i zahtevi rasprave i da se tacno utvrdi koje su cinjenice izmedju stranaka sporne i koje su bitne za odlucivanje.-Cinjenice se razvrstavaju na one o kojima se dokazivanje izvodi (sporne I bitne) I one o kojima se dokazivanje ne izvodi (nesporne, opstepoznate).- Kada sud utvrdi koje su cinjenice bitne u vezi spora, onda moze da utvrdi koja ce od dokaznih sredstava koje su stranke predlozile i da izvede na glavnoj raspravi.- Stranke su duzne da na pripremno rociste donesu sve isprave i predmete koje im sluze kao dokaz.-I sam sud je duzan da naredi da se za pripremno rociste pribave spisi, isprave ili predmeti, koji se nalaze kod drugog suda, drzavnog organa, privrednog drustva ili organizacije lokalne samouprave.

109.Odluke suda na pripremnom rocistu-Na pripremnom rocistu sud (predsednik veca) donosi tri vrste odluka:a) Prve- koje se ticu materijalnog i formalnog upravljanja parnicom.b) Druge- ticu se utvrdjenja postojanja procesnih pretpostavki.v)Trece-sud I u ovoj fazi postupka moze meritorno da okonca parnicu, odn. da donese presudu o gl.stvari-Sud je prvenstveno duzan da odluci o postojanju procesnih predpostavki, odn. nepostojanju procesnih smetnji.Ako nadje da su procesne smetnje neotklonjive, odbacice tuzbu resenjem.-U vezi sa donosenjem ovih procesnih odluka sud moze da izvodi I dokazivanje.- Kako je tuzeni duzan da se upusti u merotorno raspravljanje vec u odgovoru na tuzbu, te kako je u odgovoru na tuzbu duzan da iznese i svoje procesne prigovore, on to ne moze vise da ucini na pripremnom rocistu, ako je propustio da prigovore istakne u odgovoru na tuzbu ( dakle uvodjenjem obaveznog odgovora na tuzbu, pripremno rociste je izgubilo na znacaju u procesnim posledicama ).- Tuzeni moze, jedino, da na pripremnom rocistu zahteva placanje aktorske kaucije, jer ovaj zahtev tuzenog nije obavezan sastojak odgovora na tuzbu.-Sud moze na pripremnom rocistu I meritorno da okonca parnicu donosenjem presude na osnovu priznanja, presude na osnovu odricanja, presude zbog propustanja kao I zakljucenjem sudskog poravnanja.

110.Izostanak stranaka sa pripremnog rocista

- Izostanak sa pripremnog rocista povlaci za sobom teske procesne posledice za tuzioca.Nedolazak tuzioca povlaci za sobom nastupanje fikcije da je tuzbu povukao i time se postupak okoncava.-Postupak se medjutim nastavlja I bez odsutnog tuzioca, ako tuzeni zahteva da se odrzi pripremno rociste.Tada sud raspravlja samo sa tuzenim.Isto vazi I kada na pripremno rociste nije dosao tuzeni.-Posledice izostanka sa pripremnog rocista nastupaju samo ako su stranke na to rociste uredno I blagovremeno pozvane I kada su upozorene na posledice izostanka.-Dovoljno je da sud upozori stranke o posledicama izostanka sa rocista samo jedanput.

Zakazivanje rocista za glavnu praspravu- Poslednji zadatak suda na pripremnom rocistu jeste da zakaze rociste za glavnu raspravu I da na osnovu razvrstene procesne gradje donese resenje o vremenskom okviru parnice.-I ovo rociste sud zakazuje resenjem.-Rokovi za zakazivanje pripremnog rocista vaze I za zakazivanje rocista za glavnu raspravu.-Sud zakazuje rociste I odrzava glavnu raspravu najkasnije u roku od 30 dana od dana od kada je odrzano i pripremno rociste za glavnu raspravu.-Ako pripremno rociste nije odrzano, rok od 30 dana se racuna od prijema odgovora na tuzbu ili proteka roka za podnosenje odgovora na tuzbu.-Poziv za prvo rociste za glavnu raspravu dostavlja se strankama, svedocima I vestacima.

111. Glavna rasprava

- ZNACAJ I JEDINSTVO- Glavna rasprava je centralni stadijum prvostepenog postupka, i u njemu se odlucuje o glavnoj stvari tj.o meritumu.- Ovde se raspravlja o formiranom procesnom gradivu, te se stvara konacan osnov za odluku o osnovanosti tuzbenog zahteva, u granicama vremenskog okvira parnice.- Procesno gradivo se formira tako sto stranke usmeno izlazu svoje zahteve, cinjenicne tvrdnje i predloge, pa i pravna shvatanja.- Najznacajnija faza glavne rasprave je dokazni postupak u kome se izvode dokazi i ocenjuju rezultati dobijeni izvodjenjem dokaza.- Glavna rasprava predstavlja celinu, pa cak i kada se odvija na nekoliko rocista.- Glavna rasprava predstavlja samo nastavak pripremnog rocista, jer zapocinje analizom rezultata koji su dobijeni na pripremnom rocistu.takodje, tuzba I odgovor na tuzbu se ne kazuju nanovo.-I kada se rociste za gl.raspravu odlozi, ono je pripremno za sledece.Naime, sud je duzan da se stara da se sledece rociste za glavnu raspravu tako pripremi 9pribavljanje dokaza I sl.) da se glavna rasprava okonca upravo na tom rocistu.

112.Tok glavne rasprave I izostanak stranaka sa rocista za glavnu raspravu

1.) Pocetak glavne rasprave- Glavnu raspravu otvara predsednik veca,odn. sudija pojedinac koji ima ovlascenja predsednika veca, koji objavljuje sta je predmet raspravljanja.- On je duzan da utvrdi da li su dosla sva pozvana lica, te da li su oni koji su izostali svoj izostanak i opravdali.

2.) Rukovodjenje glavnom raspravomA) Pojam- Glavnom raspravom rukovodi sud (predsednik veca) i on u tom cilju preduzima razlicite parnicne radnje cije je svrha da se parnica razvija, te da se odvija ekonomicno i celishodno.- Sudija je duzan da se stara da stranke iznesu sve bitne cinjenice, da se rasprave sve vazne i sporne stvari koje su relevantne za osnovanost tuzbenog zahteva.-U cilju odrzanja nacela raspravnosti stranaka sud bi jednako trebalo da se stara da postavljanjem pitanja razjasni I one sporne cinjenice na kojima se zasniva I protivtuzba, kao I prigovor radi kompenzacije.ovakva obaveza suda proizlazi iz norme koja ga obavezuje da se stara da se predmet spora svestrano raspravi.-S obzirom na cilj radi cijeg ostvarenja sud preduzima pojedine parnicne radnje, razlikujemo tzv.formalno I materijalno upravljanje parnicom, odn.rukovodjenje glavnom raspravom.- Formalno rukovodjenje se vrsi preduzimanjem parnicnih radnji koje uticu na vremenski razvoj glavne rasprave ( zakazivanje ili odlaganje rocista, spajanje ili odvajanje parnica... ).- Materijalno rukovodjenje glavnom raspravom je upereno na raspravljanje o predmetu spora, tuzbenom zahtevu ( npr. postavljanje pitanja strankama...).- Radi rukovodjenja glavnom raspravo sud donosi resenja ( koja moze kad hoce da opozove, izmeni, dopuni kada se promene neke okolnosti vezane za utvrdjenje procesnog gradiva,jer nikada nije vezan ovakvim resenjima), i protiv njih nije dozvoljena posebna zalba.B) Nacin-Pravilo je da glavcnom raspravnom I formalno I materijalno rukovodi predsednik veca.-U tom pogledu on ima razlicita ovlascenja na rocistu za gl.raspravu I van rocista za gl.raspravu.-Vece ne rukovodi gl.raspravom, vec samo vrsi kontrolu I korektivnu f.ju.- Na glavnoj raspravi predsednik veca ispituje stranke, daje im rec...rukovodi saslusanjem svedoka, vestaka... stara se o odrzavanju reda na raspravi...- Predsednik veca je ovlascen da van rocista za glavnu raspravu donese presudu na osnovu priznanja ili odricanja, kao i da zakljuci sudsko poravnanje.-Najzad,van rocista za gl.raspravu predsednikveca moze primiti na zapisnik sudsko poravnanje stranaka.-Vece moze da se ne slozi sa nekom odlukom predsednika veca koja se tice formalnog rukovodjenja gl.raspravom. Tada vece ima kontrolnu i korektivnu funkciju u odnosu na parnicne radnje koje je preduzeo predsednik veca.- Vece ima i ovlascenje da donese niz procesnih odluka koje se ticu kako formalnog, tako i materijalnog upravljanja parnicom(vece odlucuje o odlaganju rocista, o izvodjenju dokaza, o zakljucenju gl.rasprave,o ponovnom otvaranju gl.rasprave, o iskljucenju javnosti)- Vece odlucuje o postojanju procesnih pretpostavki, kao i o procesnim prigovorima stranaka, koje one iznesu tokom glavne rasprave.

3.) Raspravljanje na rocistu za glavnu raspravu- Teziste glavne rasprave je na raspravljanju stranaka i suda o zahtevima stranaka, o bitnim spornim cinjenicama, te u sklopu toga, o procesnim predlozima i cinjenicnim tvrdnjama stranaka.- Sud je duzan da strankama, njihovim zastupnicima postavlja pitanja, a to ima za cilj:a) da se preciziraju i razjasne zahtevi stranka.b) da se preciziraju i razjasne cinjenicne tvrdnje i da se oventualno navodi dopune.v) da se preciziraju i razjasne procesni predlozi, a narocito dokazni.-takodje, sud rukovodi iskljucivo I dokaznim postupkom. Sud resenjem usvaja ili odbija dokazne predloge stranaka ( protiv ovog resenja nije dozvoljena zalba ).

- Na glavnoj raspravi se konkretizuju i sledeca procesna nacela: usmenosti, kontradiktornosti, ravnopravnosti, istinitosti.- Pravilo je da stranke izlazu i svoja pravna shvatanja koja se odnose na predmet spora.-Inace, sam tok gl.rasprave zavisi od toga da li je odrzano pripremno rociste. Ako je odrzano pripremno rociste, tuzba i odgovor na tuzbu se ne iznose ponovo, vec se samo vece upoznaje sa rezultatima pripremnog rocista.- Glavna rasprava se zakljucuje nakon izvedenog dokaznog postupka i zavrsne reci stranka (pledoaje) u kojoj sumiraju svoje stavove.- Sud zakljucuje glavnu raspravu kada je stekao uverenje da je predmet dovoljno raspravljen, tako da se o njemu moze doneti merotorna odluka.-Sud moze da zakljuci gl.raspravu iako nije izveo sve dokaze koje je inicijalno predvideo da izvede na rocistu za gl.raspravu.Npr.Ne mora da ceka zapisnike o izvodjenju dokaza koje je izveo zamoljeni sud.POSEBNO O POSTAVLJANJU PITANJA-Postavljanje pitanja (saslusanje) spade u parnicne radnje kojima sud materijalno upravlja gl.raspravom.-Pitanja strankama, svedocima I vestacima postavlja predsednik veca.To mogu da ucine I ostali clanovi veca.-Stranka I punomocnici mogu, takodje, da postavljaju neposredno pitanja svedocima, vestacima I protivnoj stranci.Pitanja mogu postavljati stranka I njen zastupnik odn. punomocnik.-Predsednik veca je duzan da zabrani sugestivna pitanja 9pitanja u kojima je vec sadrzan odgovor) ili piotanja koja se ne odnose na predmet spora.U sl. zabrane, stranka moze da zahteva da o tome odluci vece.4.) Odlaganje rocista za glavnu raspravu- Sud moze da odlozi rociste kada je to potrebno radi izvodjenja dokaza ili zbog sprecenosti sudije.- Po pravilu, do odlaganja rocista dolazi kada glavna rasprava nije dobro pripremljena, tako da se nisu stekli uslovi da se ona odrzi.- Neispunjenje uslova za odrzanje rocista za glavnu raspravu znaci da postoji neka smetnja za dalje vodjenje postupka ili da bi njegovo odrzanje imalo za posledicu povredu nekog vaznog procesnog nacela.- Tako, sud je duzan da odlozi rociste za glavnu raspravu kada preti povreda nacela kontradiktornosti:a) kada utvrdi da stranke nisu uredno pozvane ili nisu dosle ali su opravdale svoj izostanak.b) kada tuzilac preinaci tuzbu na rocistu na kome tuzeni nije bio prisutan, sud ce odloziti rociste i dostaviti tuzenom prepis zapisnika s tog rocista.c) kada tuzeni podigne protivtuzbud) kada tuzilac istakne prejudicijelni zahtev za utvrdjenjee) kada stranku, koja ne prisustvuje rocistu, zastupa punomocni8k, ako je potrebno da se ona licno izjasni o cinjenicama koje treba utvrditi u parnici- Stranka na rocistu moze da iznese nove cinjenice ili predlozi izvodjenje novih dokaza ( novote ) s kojima protivna strana nije imala prilike da se upozna, te je sud duzan da drugoj strani omoguci da se izjasni o novim cinjenicama pa onda je duzan da odlozi rociste i da joj mogucnost da se pripremi i izjasni o novotama.- Sud je duzan da odlozi rociste ako postoje smetnje u pogledu urednog zastupanja stranke ( ako ustanovi da zakonski zastupnik ne pokazuje potrebnu paznju te usled toga moze da nastane steta za stranku, sud je duzan da oslozi rociste I o tome obavesti organ starateljstva ).-Isto vazi I kada sud na rocistu primeti da parnicno nesposobna stranka nema zakonskog zastupnika ili da zastupnik nema posebno ovlascenje kada je ono potrebno.Tada je sud duzan da trazi od organa starateljstva da postavi zakonskog zastupnika parnicno nesposobnoj stranci.- Odluku o odlaganju rocista donosi predsednik veca u formi resenja, .-Sud ce odmah saopstiti strankama mesto I vreme odrzavanja novog rocista.-predsednik veca je obavezan das l. rociste tako pripremi, kako bi se glavna rasprava mogla zavrsiti na sl. rocistu.-protiv resenja kojim se odlaze rociste, kao I protiv resenja kojim se odbija predlog za odlaganje rocista, nije dozvoljena zalba.5.) Odrzavanje reda i odrzavanje procesne discipline na glavnoj raspravi.-Sud je duzan da na svim rocistima odrzava red, ted a stiti dostojanstvo suda.- Ako neko narusava red, sud resenjem izrice opomenu ili novcanu kaznu, a moze i udaljiti iz sudnice izgrednika.-Ovakve odluke donosi vece u formi resenja.- Zlaba protiv resenja o izricanju disciplinske mere ne zadrzava njeno izvrsenje.- Ako neka strana zloupotrebljava procesna ovlascenja, ili to cine njeni zastupnici I punomocnici, tumaci, prevodioci ili vestaci, sud ce imizreci novcanu kaznu.-sva resenje koja donosi sud radi odrzavanja reda na rocistima I postovanja procesne discipline izvrsavaju se u skladu sa propisima koji uredjuju izvrsenje krivicnih sankcija.

6.) Izostanak stranaka s rocista za glavnu raspravu.- Samo opravdan izostanak stranaka s glavne rasprave ima za posledicu da se rociste odlaze.Izostanak povlaci sa sobom uvek stetne posledice za onu stranku koja je izostala.- Ako je s rocista izostala samo jedna stranka, sud raspravlja s prisutnom strankom.- Ako s rocista neopravdano izostanu obe stranke, smatra se da je tuzilac povukao tuzbu ( fikcija povlacenja tuzbe ).

113.Raspravljanje I odlucivanje o procesnim predpostavkama

O nedostatku procesnih predpostavki sud razmatra I u fazi glavne rasprave.Videli smo, naime, da je duznost suda d avec prilikom predhodnog ispitivanja tuzbe to ucini.Takodje, sl. mogucnost je na pripremnom rocistu za gl.raspravu.Najzad, procesni prigovori mogu da se isticu I u fazi glavne rasprave.- U praksi sudovi koriste mogucnost da o procesnim prigovorima ( koji mogu da se izjavljuju i u fazi glavne rasprave ) odlucuju tek u presudi, zajedno sa glavnom stvari, sto ima za posledicu neracionalno rasipanje vremena.-pravilo je da je stranka duzna da procesni prigovor izjavi bez odlaganja, cim je saznala za procesnu smetnju.Ako to ne ucini, ona je prekludirana da se na procesni prigovor poziva u daljem toku postupka.- Moguce je da sud raspravlja i odlucuje o procesnim prigovorima odvojeno ili zajedno sa glavnom stvari ( procenjuje sta je ekonomicnije ).- Ako sud usvoji procesni prigovor, on o tome donosi resenje (npr. resenje o odbacivanju tuzbe ili resenje k se oglasava nenadleznim), i protiv tog resenja stranka ima pravo da izjavi samostalnu zalbu.- Ako sud odbije prigovor, pa ako je o njemu odlucivao zajedno sa glavnom stvari, onda moze da o takvom prigovoru donese posebno resenje ili da odluku o procesnom prigovoru unese u sastav presude.- Ako je o prigovoru raspravljao odvojeno od glavne stvari, onda ukoliko ga odbije, on odmah nastavlja da raspravlja o glavnoj stvari i ne izradjuje pismeni sastav resenja kojim se odbija prigovor.

114.Zakljucenje I ponovno otvaranje glavne rasprave

- Sud ce zakljuciti raspravu kada stekne uverenje da je stvar sazrela za odlucivanje, tj kada je predmet raspravljen u onoj meri koja omogucuje donosenje odluke.-Zakljucenje glavne rasprave je parnicna radnja upravljanja parnicom, tako da on njome nije vezan.- Glavnu raspravu okoncava predsednik veca resenjem i to saopstava ucesnicima postupka.- Momenat zakljucenja glavne rasprave je jedan od najvaznijih procesnih momenata u parnici.-U momentu zakljucenja glavne rasprave nastaju sledeca dejstva:a) nijedna stranka ne moze vise da iznosi nove cinjenice i predlaze nove dokaze.-Dakle, u ovom momentu nastupa apsolutna prekluzijab) vremenske granice pravosnaznosti presude vezuju se za cinjenicno stanje utvrdjeno do zakljucenja gl.rasprave.cinjenice koje potom nastanu nisu obuhvacene prevnosnaznoscu presudev) stranka ne moze da zahteva iskljucenje ili izuzece sudije.g) tuzeni ne moze da podigne protivtuzbu.d) tuzilac ne moze da preinaci tuzbudj) tuzilac ne moze da istakne prejudicijelni zahtev za utvrdjenjee) stranke ne mogu vise da isticu materijalnopravne prigovore

- PONOVNO OTVARANJE GLAVNE RASPRAVE- Sud resenjem o zakljucenju glavne rasprave nije vezan, te moze da odluci da se glavna rasprava ponovo otvori, cime se parnica vraca u stadijum glavne rasprave.- Ratio ovakvog resenja jeste ekonomicnost postupka, tj. da se stvar jos malo raspravi kako visi sud ne bi ukinuo merotornu odluku.-odluku o tome donosi sud, odn. vece I to tokom vecanja I glasanja.Odluka se moze doneti cak I nakon donosenja presude, sve dok sam sud njome ne postane vezan.- Stranke nemaju pravo da predlazu ponovno otvaranje glavne rasprave.

115.Spajanje I odvajanje parnica

SPAJANJE PARNICA RADI ZAJEDNICKOG RASPRAVLJANJA- Parnica je po pravilu dvostranacki koncipirana, tj. ima jedan tuzilac, jednan tuzbeni zahtev i jedan tuzeni.- Izuzetno je moguce objektivno spajanje tuzbenih zahteva kada tuzilac prema tuzenom u jednoj tuzbi istice vise tuzbenih zahteva.- Moguca je i subjektivna kumulacija tuzbenih zahteva ( suparnicarstvo ) kada vise lica tuze ili budu tuzena jednom tuzbom.- Kakvo god da je spajanje tuzbenih zahteva, pravilo je da o svakom zahtevu tece posebna parnica.- Moze da se desi da pred istim sudom u isto vreme tece vise parnica izmedju istih lica ( klasican primer je parnica po tuzbi, i istovremena parnica po protivtuzbi ).- U ovakvim situacijama, sud moze da donese odluku da spoji parnice, te da o njema zajednicki raspravlja.- Ratio spajanja su razlozi ekonomicnosti ( smanjenje troskova i ubrzanje postupka ).- Ovaj uslov je ispunjen kada su parnice cinjenicno povezane i kada u obe parnice figuriraju ista dokazna sredstva.- Da bi sud mogao da spoji parnice, treba da se ispune sledece pretpostavke:1. parnice koje se spajaju treba da teku pred istim sudom.2. parnice trebaju da budu subjektivno povezane, a to znaci dvostruko:* da vise parnica tece pred istim sudom izmedju istih stranaka, pri cemu je nebitno u kakvim ulogama se one nalaze u razlicitim parnicama.* isto lice je protivnik raznih tuzilaca ili raznih tuzenih.- Sud parnice spaja resenjem koje donosi vece, odn. sudija pojedinac.-Spajati se mogu i parnice u kojima ne sudi isto vece, a spojena parnica ce se nastaviti pred onim vecem koje je prvo donelo resenje o spajanju.-Odluku o spajanju parnica mopze da donese I sudija pojedinac pod uslovom da je za sve sporove predvidjeno inokosno sudjenje.-Ako u jednom sporu sudi vece, a za drugi je predvidjeno inokosno sudjenje, resenje o spajanju parnica moze doneti samo vece.U takvoj situaciji, spojeni postupak se nastavlja pred vecem.-Resenje o spajanju parnica je odluka o upravljanju postupkom.protiv te odluke nije dopustena posebna zalba.Resenje o spajanju parnica na vezuje sud, te on moze u nastavku postupka spojene sporove razdvojiti I o njima posebno raspravljati.- Spajanje parnica ne utice na povecanje vrednosti predmeta spora.-Cilj spajanja parnica je zajednicko raspravljanje.Sud moze ali I ne mora da o spojenim parnicama donese zajednicku presudu.

- ODVOJENO RASPRAVLJANJE O POJEDINIM ZAHTEVIMA IZ ISTE TUZBE- Iz razloga celishodnosti, sud moze i da odredi razdvajanje parnica, a takva situacija moze da nastupi prilikom objektivne kumulacije tuzbenih zahteva koji su istaknuti u istoj tuzbi.-Pravilo je da o svim tim zahtevima sud odlucuje u jednom postupku, ali moguce je da ekonomicnost postupka nalaze drugacije.-Pravilo je da se parnice razdvajaju kada postoji mogucnost donosenja delimicne presude.Tako u sl. das u spojene parnice po tuzbi I protivtuzbi, moguce je da je samo jedan zahtev sazreo za odlucivanje pre drugog.U tom sl. sud ce o svakom zahtevu doneti posebnu odluku.-isto vazi I kod objektivne kumulacije tuzbenih zahteva.- Npr. T tuzi S i zahteva iz istog zivotnog dogadjaja naknadu materijalne i nematerijalne stete. Prvi zahtev je sazreo za odlucivanje, te sud moze da razdvoji parnice i donese samo odluku o naknadi materijalne stete.-Parnice se razdvajaju resenjem suda koje se tice upravljanja posupkom.- Protiv resenja o razdvajanju i spajanju parica nije dozvoljena posebna zalba, a sud njime nije vezan.-------------------------------------------------------------------------------------------***nema u ispitnim pitanjimaNacelo utvrdjivanja istine u parnicnom postupku

- Cilj gradjanskog postupka je ostvarenje materijalnopravne pravicnosti, a da bi odluka bila pravicna, onda mora da odgovara istini.- Ljudski zakoni su samo proizvod nasih kognitivnih sposobnosti da stvorimo saznanje o realnim dogadjajima i zakonima ( Zemlja je bila okrugla i pre nego sto je covek to saznao ).- U tom smislu, svaka istina je subjektivna.- Kada ZPP iz 2005. nalaze strankama i ostalim ucesnicima u postupku da govore istinu, ne misli se ni na sta drugo do na njihovu subjektivnu istinu, tacnije na njihovu subjektivnu predstavu o stvarnosti.- Isto vazi i za delatnost suda, a premda se ZPP-om iz 2005. ( kojim je ukinuto nacelo materijalne istine ) vise ne govori da je sud duzan da tacno i istinito utvrdi sporne cinjenice, to vise ne znaci da je nacelo utvrdjenja istine bitno ograniceno.- Zakon je ukinuo mogucnost da sud ex officio odredjuje i izvodjenje dokaza koje nijedna stranka nije predlozila, premda se dokazivanja odnosi na sve bitne cinjenice.- Treba naglasiti da je sud i dalje duzan da cinjenicno stanje utvrdjuje istinito.- Ne da utvrdjuje materijalnu istinu, vec da sporne cinjenice istinito utvrdi.-To su dve razlicite stvari: istinito znaci nacin na koji sud utvrdjuje sporne cinjenice, da je duzan da primenjuje savremena pravila nauke, pravila iskustva i praske, te da na takav, a ne drugi ( npr. arbitraran ) nacin, utvrdi da li je njegova predstava o spornoj cinjenici bliska realnom.-Dakle u gradjanskosudskom postupku radi se o utemeljenju sudske odluke na istini do koje dolazi primenom posebnih procesnih pravilan koja spadaju pod zajednicki imenitelj-dokazni postupak.-------------------------------------------------------------------------------------------------

116. Predmet I zadatak dokazivanja

1.) Zadatak dokazivanja i terminosloska razgranicenja- Tuzilac je duzan da vec u tuzbi navede cinjenice na kojima zasniva svoj tuzbeni zahtev, pa i da predlozi dokaze koji potvrdjuju postojanje tih cinjenica.- U odgovoru na tuzbu, tuzeni iznosi svoje vidjenje o cinjenicama na koje se tuzilac poziva u tuzbenom zahtevu i nudi dokaze koji potkrepljuju njegove navode.-Stranke su I duzne da, u skladu sa nacelom kontradiktornosti I raspravnosti u koriscenju procesnih sredstava, obznane sva dokazna sredstva kojima raspolazu.Prikrivanje ili poricanje postojanja dokaza predstavlja povredu prava na pravicno sudjenje.-Sud donosi odluku o tuzbenom zahtevu tako sto izvodi sudski-logisticki silogizam: supsumira cinjenice pod dispoziciju odgovarajuce materijalnopravne norme, po pravilu one, na ciju pravnu posledicu se tuzilac poziva.-da bi izveo pravilnu supsumciju, sud mora da uporedi cinjenicne navode tuzioca I tuzenog, da utvrdi koliko su oni kompatibilni, koliko se oni razlikuju, medjusobno iskljucuju, tacnije koji navod koje stranke je istinit.- Istinitost cinjenicnih tvrdnji sud proverava u postupku dokazivanja.- Ovaj postupak obuhvata niz parnicnih radnju suda i stranaka koje su upravljene na utvrdjivanje istinitosti cinjenicnih navoda stranaka.- Postupak dokazivanja u sirem smislu obuhvata predlaganje dokaza, odluku suda o izvodjenju dokaza, sam dokazni postupak, kao i ocenu dokaza koju na kraju ovog postupka daje sud.

TERMINOLOGIJA- Pojam dokaz se u parnicnom postupku koristi u trojakom smislu:1. Prvo, da oznaci parnicnu radnju stranke koja dokazuje postojanje, odnosno ne postojanje cinjenice (actus probandi)b) Drugo, da oznaci dokazno sredstvo.v) Trece, da oznaci rezultat dokazivanja.-Za dokazni postupak vazno je identifikovati I razlikovati sledece termine- Predmet dokazivanja (thema probandi) su konkretne cinjenice, odnosno dogadjaji ili stanja koji su prostorno i vremenski definisani.- Dokazno sredstvo je ljudska radnja ili cinjenica koja nam pruza podatke o istinitosti o postojanju ili nepostojanju neke druge cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.- Dokazna snaga jeste podobnost sredstva dokazivanja da kod sudije stvori uverenje o istinitosti postojanja ili nepostojanja neke cinjenice koja predstavlja predmet dokazivanja.

2.) Predmet dokazivanja- Predmet dokazivanja su cinjenice koje pred sud iznose stranke u okviru raspravnog nacela, u tuzbi, odgovoru na tuzbu ili na glavnoj raspravi, sve do momenta zakljucenja rasprave.-Predmet dokazivanja jesu samo sporne cinjenice koje su vazne za donosenje odluke.Koje su cinjenice vazne I bitne za donosenje odluke odlucuje sud nacelno, na pripremnom rocistu za gl. raspravu kada razvrstava procesnu gradju.-Ove cinjenice mogu da iznesu same stranke., njih koze da sazna I sam sud kada nan pripremnom rocistu zatrazi od stranaka da pojasne svoje navode I predloge, ili pak na rocistu za glavnu raspravu kada strankama postavlja pitanja I stara se da se utvrde sve cinjenice od kojih zavisi osnovanost tuzbenog zahteva, te cinjenice koje u tekucoj parnici cine predmet spora.- Pod cinjenicama podrazumevamo dogadjaje i stanja koji su vremenski i prostorno definisani.- Predmet dokazivanja mogu da budu sve cinjenice koje se nalaze u dispoziciji materijalnopravne norme.- Predmet dokazivanja moze da bude postojanje neke cinjenice, kao i njeno nepostojanje.- Od cinjenica treba razlikovati stavove opsteg iskustva koji se ne dokazuju ( npr. stav da je covek smrtno bice ), te stavove naucnog, umetnickog i strucnog iskustva i saznanja koji se dokazuju izvodjenjem vestacenja.- Pod cinjenice ne spadaju ni pravne norme, koje se ne dokazuju, nego njih sud saznaje ex officio, cak I kada je rec o stranom pravu.- Ne dokazuje se ni pravna kvalifikacija pravnih poslova oko koje se stranke spore, kao sto su prodaja, zajam, zakup I sl., vec naprotiv, predmet dokazivanja mogu da budu samo cinjenice koje su odlucne za pravnu kvalifikaciju takvog pravnog posla.-takodje, predmet dokazivanja nisu ni pravni pojmovi ili institute (mana volje, mana prodate stvari I sl.)Dokazuju se kao I malo pre samo cinjenice na kojima se pravniinstitut zasniva (ogrebotina na vozilu, nefunkcionisanje kocnica I sl.)

117.Neophodnost dokazivanja

-Sve cinjenice koje mogu da budu predmet dokazivanja ne moraju ujedno u konkretnoj parnici I da se dokazuju.-Dokazivanje se odnosi samo na cinjenice koje su vazne za donosenje odluke. Za donosenje odluke vazne cinjenice su one koje ulaze u dispoziciju materijalnopravne norme iz koje tuzilac izvodi zeljenu pravnu posledicu ( npr. ako tuzilac zahteva povracaj zajma, vazne cinjenice su da li je ugovor zakljucen, da li je zajmoprimac dao predmet zajma, te da li je zahtev za povracaj zajma dospeo ).- Za donosenje odluke vazne su sve cinjenice kojima tuzeni osporava osnovanost tuzbenog zahteva,odn.cinjenice na kojima on temelji svoje prigovore.Npr.Tako tuzeni moze da osporava da recimo pravo tuzioca nije nastalo, jer on sa njim nije zakljucio ugovor o zajmu, vec o poklonu.- Dokazuju se samo one vazne cinjenice koje su sporne, odn.cije postojanje ili nepostojanje je jedna od stranaka osporila.- Neophodno je dokazivati i cinjenice od kojih zavisi postojanje procesnih pretpostavki.

118.Kada dokazivanje nije neophodno

-Dokazivanje nije neophodno kada:1. stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu2.se radi o opstepoznatoj cinjenici3.kada se radi o presumption juris4.je to necelishodno

A) Kada stranka prizna jednu cinjenicu kao istinitu- Priznanje cinjenice je jednostrana parnicna radnja jedne od stranaka kojom ona priznaje da je odredjena cinjenicna tvrdnja njenog protivnika istinita-tacna.-Priznate cinjenice se ne dokazuju.- Od pravila da se priznate cinjenice ne dokazuju, Zakon odstupa samo kada sud utvrdi da stranke priznanjem odredjene cinjenice zele da postignu cilj koji je protivan javnom poretku.- Priznanje moze da se da samo u toku parnice i to pred sudom, i to ili u formi podneska ili izjavom stranke na rocistu.Samo kada suti uslovi ispunjeni ono ima za dejstvo da sud ne izvodi dokazivanje o tako priznatoj cinjenici.- Ako je priznanje dato van parnice, sud dokaznu snagu tog priznanja ocenjuje na osnovu svog slobodnog sudijskog uverenja.-Priznanje se odnosi samo na cinjenice ne I na pravne norme.- Priznati se mogu samo cinjenice koje su za protivnika u postupku povoljne, odnosno one koje su za stranku koja priznaje nepovoljne.- Stranka moze da prizna cinjenice izricito ili precutno, a priznanje moze da bude potpuno ili delimicno.-Pravilo je da sud insisti