Univerzitet u Novom Sadu

Filozofski fakultetOdsek za medijske studijeGOVOR MRNjE U TAMPANIM MEDIJIMA(u Kuriru, Blicu i Politici)

predmet: Analiza medijskog diskursamentor: doc. dr Dejan Pralicastudent/studentkinja i br. indeksa: Lea Radlovaki

datum: jun 2014.I Z J A V A

Potvrujem svojim potpisom da nisam pokuao/pokuala, da tui rad, ili delove tueg rada, predstavim kao svoje, ne navodei izvor u skladu sa pravilima koja na to obavezuju, kao i da mi je poznato da u u sluaju plagijata snositi zakonom predviene posledice.Potvrujem da ovaj rad, ili delove rada, nisam ve predao/predala kao predispitnu obavezu na nekom drugom predmetu. Potvrujem da ovaj rad nisam ve ponudio/ponudila za tampu, niti je ve tampan u nekoj drugoj publikaciji.

_______________________________________svojeruni potpis studenta/studentkinje

SADRAJ

1. Cilj istraivanja i definisanje predmeta istraivanja .................................................... 32. Metodologija .......................................................................................................... 53. Korpus istraivanja ................................................................................................. 64. Analiza i rezultati ................................................................................................... 7 4.1. Nadnaslovi, naslovi, podnaslovi ....................................................... 7 4.2. Leksika ........................................................................................... 8 4.3. Vizuelni dodatak uz tekst ................................................................ 95. U razgovoru sa... ....................................................................................................... 136. Zakljuak ................................................................................................................ 157. Literatura .............................................................................................................. 16

1. CILj ISTRAIVANjA I DEFINISANjE PREDMETA ISTRAIVANjA

Iako je postala skoro uobiajena praksa da se nekorektnim govorom prenose informacije u (tampanim) medijima, ovim istraivanjem sam elela da pokaem kolika je zaista zastupljenost govora mrnje, u kom kontekstu se koristi i na koji nain. I ono to je, moda, najbitnije, koliko se ovakav jesik koristi u tabloidima, polutabloidima i ozbiljnoj tapmi!Za govor mrnje (jezik mrnje ili nekorektan govor) ne postoji opteprihvaena definicija. itajui nauni lanak advokatice iz Zagreba Vesne Alaburi, koja je pisala na temu Ograniavanje govora mrnje u demokratskom drutvu[footnoteRef:1], naila sam na nekoliko definicija jezika mrnje i u ovom radu u izdvojiti samo neke. [1: https://www.pravo.unizg.hr/_download/repository/Alaburic_I_dio.pdf (sajt poseen 25. maja)]

Tako je Semjuel Voker, ameriki teoretiar, rekao da jezik mrnje obuhvata svaki oblik izraavanja koji se smatra uvredljivim za bilo koju rasnu, religijsku, etniku ili nacionalnu skupinu[footnoteRef:2]. [2: Walker, Samuel: Hate Speech: The History of an American Controversy, Lincoln: University of Nebraska Press, 1994, strana 8.]

Takoe, u istom radu se spominje i definicija amerike advokatice Sandre Koliver koja daje sledeu definiciju: Izraavanje koje je pogrdno, uvredljivo, zastraujue, uznemiravajue i/ili koje podstie na nasilje, mrnju ili diskriminaciju.Komitet ministara Saveta Evrope se o govoru mrnje usaglasio je da se pod tim terminom podrazumevaju svi oblici izraavanja koji ire, podstiu, promoviu ili opravdavaju mrnju meu rasama, ksenofobiju, antisemitizam ili druge oblike mrnje zasnovane na netoleranciji ukljuujui: netoleranciju izraenu kroz agresivni nacionalizam, etnocentrinost, diskriminaciju ili neprijateljstvo prema manjinama, imigrantima i ljudima imigrantskog porekla.[footnoteRef:3] [3: http://www.coe.org.rs/REPOSITORY/137_zbornik_pravnih_instrumenata_saveta_evrope_u_vezi_sa_medijima_1.pdf (sajt poseen 25. maja)]

Jasno je da u svakom sluaju jezik mrnje ima negativnu konotaciju i da svojom pojavom predstavlja lou refleksiju drutva, a u isto vreme i lo uticaj na isto to drutvo.Meutim, koji su razlozi takvog senzacionalnog pristuma? Tira i zarada? Biti drugaiji i upeatljiviji? ta god da je u pitanju od navedenog, svakako predstavlja puko skrnavljenje novinarstva kao profesije.Budui da se tampani mediji dele, izmeu ostalog, na tabloidne, polutabloidne i ozbiljnu tampu, cilj istraivanja je bio i taj da se utvrdi zastupljenost govora mrnje u navedenim vrstama medija. Dakle, ideja je i da se dokae da li su odreeni medijski predstavnici dostojni titule ute ili ozbiljne tampe.Republika radiodifuzna agencija (RRA) je aprila tekue godine objavila pregled i analizu sluajeva govora mrnje u medijima u domaoj i meunarodnoj praksi. Prva reenica ovog teksta glasi: Govor mrnje ne spada u este sluajeve koji se iznose pred Savet Republike radiodifuzne agencije... to je, naalost, tano, ali, da li je ovo dobra praksa? Da li to znai da u naim medijima nije dovoljno zastupljen takav govor? Na kraju krajeva, zar u ovom sluaju treba da postoje granice do kojih e se tolerisati jezik mrnje ili se treba cimati za svaku pogrenu re?

2. METODOLOGIJA

Prilikom analize jezika mrnje u tampi (u Srbiji), koriena je metoda kvantitativno-kvalitativne analize medijskog diskursa, kao istraivaki postupak za objektivan, sistemski i kvantitativan opis analiziranog sadraja.Neki analitiari, naime, smatraju da se analizom sadraja u medijima moe mnogo saznati o stereotipima i problemima u drutvu koji dolae do izraaja kroz jezik i komunikaciju.Jedinica analize u ovom istraivanju je novinski tekst, koji ukljuuje leksiku, naslov (nadnaslov i podnaslov), antrfile, fotografije, kao i druge dodatke u vidu opreme.

3. KORPUS ISTRAIVANjA

Ovo istraivanje je obuhvatilo analizu troje dnevnih novina u Srbiji: Politiku, Blic i Kurir. Od svakog lista su analizirana po dva broja ponedeljak 12. maj i sreda 14. maj 2014. godine.

Ukupno je bilo:1) 709 tekstova: Politika 204, Blic 289 i Kurir 216;2) 1565 naslova (ukljuujui nadnaslove i podnaslove) Politika 415, Blic 633 i Kurir 517;3) 849 vidova opreme (ukljuujui fotografije, karikature, grafikone i tabele) Politika 189, Blic 302 i Kurir 358.

Govor mrnje je markiran 162 puta Politika: 41, Blic: 40, Kurir: 81.Od toga je nekorektan jezik pronaen 44 puta u samom tekstu, 87 puta u naslovu, a 31 puta je prikazan u vidu dodatne opreme.

Ono to, na samom poetku skree panju jeste injenica da je u Politici, listu koji vai za ozbiljan vid tampanog medija, markirano vie govora mrnje nego u Blicu koji je polutabloidni list. Kurir, zaslueno nosi titulu tabloidnih novina, mada sam oekivala veu zastupljenost nekorektnog govora[footnoteRef:4]! [4: Prethodne godine, aprila, sam sa koleginicom Dajanom unjar, sprovela slino istraivanje. Naime, analizirale smo dva broja Kurira. Od ukupno 250 tekstova, markirale smo samo 23 pojave govora mrnje. Iako je Kurir nedavno dobio nagradu za objektivnost (dodue, po pitanju izvetavanja o pripadnicima romske nacionalne manjine), povean broj nekorektnog jezika im ne ide u prilog. Uprkos tome, smatram da je, ipak, za pohvalu to to naruavaju moja oekivanja o eem korienju ovakvog jezika!]

4. ANALIZA I REZULTATI

Neposredno pre poetka ove analize, u ii javnosti je bila tema o ovogodinjoj Evroviziji na kojoj je pobedio transvestit Tom Nojvirt; Austrijanac se pojavio obuen kao ena, stavivi periku i vetaku bradu zbog kojeg ga u medijima zovu Bradata ena! Naime, njegovo umetniko ime je Konita Vurst to je dodatni razlog za podsmevanje, u ovom sluaju, tampe jer u nemakom jeziku Vurst (nem. Wurst) znai kobasica.

4.1. Nadnaslovi, naslovi, podnaslovi[footnoteRef:5] [5: U daljem tekstu u koristiti samo pojam naslov koji e se odnositi i na nadnaslov i podnaslov.]

Analizom sam utvrdila da se govor mrnje najee koristio u naslovima. Od ukupnog broja tekstova (709), u 87 naslova (to je 12, 3 odsto) je uoen nekorektan govor. Politika 16; Blic 28; Kurir 43.Ne mogu rei da nisam iznenaena ovom raunicom budui da je (polu)tabloidima zadatak da privuku panju itaoca kroz upadljive i upeatljive naslove, te sam i oekivala vei broj senzacionalistikih naslova. Ipak, Politika je na naslovnoj strani imala tri naslova (od 13) sa govorom mrnje, to je 23 odsto; Blic je od, takoe, 13 naslova imao sedam sa nekorektnim govorom (54%), a Kurir je od samo devet naslova imao etiri u kojima je obeleen jezik mrnje (44%).Meutim, u Kuriru ubacuju komentare uz naslove, kao to su: sram, okrutno, ilegala, sprema se ludilo, ok, jezivo,... Ovo nisam raunala kao zaseban vid jezika mrnje jer je uvek spojen sa naslovom.Neki od naslova sa govorom mrnje su: Bradata ena donela Austriji pobedu (Politika) Otvorena sezona lova na Sotomajorovih 2,45 m (Politika) Predsednik Urugvaja Hose Muhika upotrebio gerilsku taktiku u nametanju tema Baraku Obami (Politika) Obeali povoljne kredite pa se uutali (Politika) Vukovi na Maljenu kolju ovce (Politika) Drava ubila 80 beba (Blic) Uiteljica orgijala sa tri uenika (Blic) Una Seni zavisna od ipke (Blic) Da li je ovaj ovek normalan? (Blic) Benfika protiv prokletstva (Blic) tednja: sve o jednom troku (Kurir) Bruka: Hrvati opet udaraju na Srbe (Kurir) Sramota: nevaljali politiar opet vaari ene (Kurir) Umro hrvatski general koji je hteo da kolje Srbe (Kurir) Konitina kobasica (Kurir)...

Pritom, ne moe se jasno utvrditi na ijoj je strani Blic, ali se jasno vidi na ijoj nije o Srpskoj naprednoj stranci (SNS) konstantno pie u negativnom kontekstu i na omalovaavajui nain predstavlja njihov rad, ili se, ak, u nekim sluajevima ni ne bavi njima. Nikoli ne haje za Vuievu satnicu Najboljih 200 i Vui kroje sudbinu SrbijeS druge strane, Kurir samo hvali SNS dok o, konkretno, Borisu Tadiu pie sve negativno! Vui: Niko ne moe da uniti Bosnu i RSVuiev dolazak (u BiH) vaan i za evropsku budunost Srbije

4.2. Leksika

Upotreba uvredljivih rei u tekstu je, takoe, jedan od vidova nekorektnog jezika, odnosno govora mrnje.

Analiziranjem pomenutih novina sam dola do raunice koja pokazuje da je Politika u svojim tekstovima ak 23 puta koristila jezik mrnje, dok je u Blicu markirano samo etiri puta! Kurir je 17 puta koristio nekorektan govor.Ovde, pod leksikom, podrazumevam i nepotovanje rodne neravnopravnosti u navoenju titula. Zabeleena su pet sluaja i to etiri u Politici i jedan u Blicu!

Izdvojiu nekoliko reenica u kojima je markiran jezik mrnje: Teko je odgovoriti da li je Jeljcin odabrao Putina zato to je verovao da on jedini moe zemlju da pokrene unapred, ili se ta ideja sama nametnula u glavi ostarelog predsednika dobro naetog alkoholom. Politika, Deset godina Putina, Slobodan Samardija Tih, 2,45 m, ve 21 godinu su meta najboljim skakaima sveta, ali niko se do sad nije usuivao ni da pomisli da e svrgnuti sa trona Havijera Sotomajora. Politika, Otvorena sezona lova na Sotomajorovih 2,45 m, .B. Budunost je uvek uslovljena prolou kae ugledni pisac i reditelj, a pritom se misli na Vidu Ognjenovi Blic, Fatalno je ponavlajti greke, Tatjana Njei Boris Tadi, bivi ef drave i nekrunisani kralj populizna, ponovo mae praznim obeanjima! Kurir, Tadi ubeuje lanove NDS da e ui u Vladu, K.B.

4.3. Vizuelni dodatak uz tekst

Politika je poznata po svojim dugakim, analitikim tekstovima i, po mogustvu, sa to manje slika, tabela, grafikona i sl. U Blicu i Kuriru je obrnut sluaj. Kod njih, verovatno, vai pravilo da slika govori vie od hiljadu rei! Meutim, kakvih hiljadu rei?U predstojeem grafikonu prikazujem odnos teksta i dodatka koji se odnosi na analizirane primerke.

Kada je u pitanju markiranje govora mrnje u dodacima (koji podrazumevaju fotografiju, karikaturu, grafikon, tabelu, antrfile, istaknut neiji komentar/citat ili komentar autora/autorke teksta uz neku sliku), od ukupno 849 priloga, samo se u 31 (3,8%) mogao uoiti nekorektan jezik! to je, naravno, za svaku pohvalu.Kako sam i oekivala, najvie se ovakav vid nekorektnog govora mogao pronai u Kuriru, zatim u Blicu i na kraju u Politici. Pilitika 5; Blic 8; Kurir 18.

Ali, onda se vraam na pitanje kakvih hiljadu rei kae odreena slika.Ukupno ima 18 fotografija sa markiranim jezikom mrnje.

Primeri su sledei: Politika:

Donjeck i Lugansk glasali za samostalnost, 12.05.2014.

Blic

Ispovest iz Ukrajine: Mirne komije postaju ubice, 12.05.2014.

Moldavija sledea na meti Putina, 14.05.2014.

Kurir

Sramota u Boliviji: Nevaljali politiar opet vaari ene, 12.05.2014.

Roeno jagnje sa ljudskim licem, 14.05.2014.Nakon fotografija, sledei na redu po brojanosti, odnosno zastupljenosti jezika mrnje, su komentari (ima ih 12) koji stoje uz neku sliku ili koji su posebno odvojeni, istaknuti (Politika nema nijedan primer).Tako, na primer, imamo sledee komentare: Stankovi: Nikoli ne bi bio efikasniji ni da radi od 7.30 Blic, Nikoli ne haje za Vuievu satnicu; 12.04.2014. Zatienoi svedok: Jedan politiar astio se nedavno novim dipom, za koji je iskeirao ak 140.000 evra Kurir; 12.04.2014. Brada, jer ene to vole Kurir, komentar ispod slike Marije erifovi sa umetnutom bradom; 12.04.2014.

5. U RAZGOVORU SA...

Za potrebe ovog rada sam kontaktirala redakcije Politike, Blica i Kurira, meutim, u Politici se niko nije javljao, u Blicu niko nije bio slobodan, a u Kuriru su imali elju da govore na ovu temu, ali ne i odobrenje nekog od nadlenih.Takoe, kontaktirala sam i RRA u nadi da e mi rei neto o ovoj temi, naroito povodom ve navedene reenice iz prvog poglavlja ovog rada. Svaki razgovor se zavrio sa Javie Vam se neko, ako bude mogao! Tako da sam, i od njih ostala uskraena za odgovore na neka pitanja.

Ipak, uspela sam stupim u kontakt sa Semjuelom Vokerom (na iju definiciju govora mrnje sam se pozvala na poetku rada), amerikim teoretiarem koji se bavi graanskim slobodama[footnoteRef:6]. [6: http://samuelwalker.net/bio/ (poseeno 25.05.2014)]

Foto: http://samuelwalker.net/Ono to me je najvie oduevilo jeste njegova aurnost i brzo odgovaranje na mejlove uprkos drastinim vremenskim zonama. I, uopte, elja da pomogne!

Prenosim intervju u celosti[footnoteRef:7]. [7: Intervju je uraen 28. maja 2014. godine.]

1) Korienje govora mrnje u tampi da li je to jedini nain da se opstane u ovom poslu?Ne. Oigledno, postoji mnogo naina da se privuku itaoci i da se novine prodaju. Ne moete to ozakoniti, ali mediji imaju profesionalnu odgovornost da objave bitne vesti i da o njima izvetavaju u profesionalnom maniru. Promovisanje govora mrnje srozava medij na nivo politikog pamfleta.

2) Postoje li granice?U amerikom zakonu, razlika je izmeu naina na koji se neka ideja iskae. Postoji razlika ukoliko neto podstie na mrnju ili ako je uvredljivo. Na primer, mogu da kaem mnogo runih stvari o nekome ili nekoj grupi, ali prelazim liniju ukoliko direktno kaem: Hajde da se ta grupa ______.

3) Postoji li budunost za tamoane medije?Budunost tampe je veoma, veoma neizvesna. Svi se trude kako da se adapriraju u digitalnoj eri. Nadam se da e uspeti, ali nisam siguran.

4) Zar nije kontradiktorno kada Ustav, u ovom sluaju Ustav Republike Srbije, garantuje slobodu izraavanja, a zatim zabrani korienje govora mrnje? Kako reiti taj problem?Zakon SAD-a ima istu kontradikciju. Postoje mnoge kontradikcije u zakonu. Vidite, na primer, konflikt izmeu prava na pravino suenje i slobode tampe. Neki ljudi veruju da za fer suenje moe biti tetno ukoliko se u medijima objave neke informacije koje ne idu u korist okrivljenog. Postoji kontradikcija izmeu slobode tampe i prava na privatnost. Koliki deo naeg ivota treba da bude zabranjen za medije. Nema lakih odgovra.

6. ZAKLjUAK

Govor mrnje je najee bio markiran u naslovima, zatim u samim tekstovima i tek onda u opremi tekstova. Nije se oekivala zastupljenost nekorektnog govora u Politici, naroito ne vie nego to je bilo u Blicu koji, ipak, vai za polutabloidni list.Kada su u pitanju rubrike, politika, crna hronika, zabava i sport su imale najvie zabeleenih govora mrnje.

Oigledno je da dnevne novine u Srbiji sve vie idu ka trivijalizaciji, ka tabloidizaciji i udaljavanju od ozbiljnog novinarstva to, naalost, i Politika poinje da dokazuje.

7. LITERATURA

ADDITIONAL PROTOCOL TO THE CONVENTION ON THE TRANSFER OF SENTENCED PERSONS Strasbourg, 18. XII 1997. (http://conventions.coe.int/Treaty/en/Treaties/Word/167.doc ) Alaburi, Vesna OGRANIAVANJE GOVORA MRNJE U DEMOKRATSKOME DRUTVU - TEORIJSKI, ZAKONODAVNI I PRAKTIKI ASPEKTI -, januar 2003. (https://plus.google.com/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=1&ved=0CCcQFjAA&url=https%3A%2F%2Fwww.pravo.unizg.hr%2F_download%2Frepository%2FAlaburic_I_dio.pdf&ei=vYyPU7rtLI-O7QaP_YGQBg&usg=AFQjCNHjIKnB9F4BxDKEJvYVdAEi-nVGSA&sig2=39yPVIcUjMDQkYpsKNofbA&bvm=bv.68235269,d.ZGU ) GOVOR MRNJE U MEDIJIMA, izdava Cenzura, Novi Sad, 2009. (http://www.google.rs/url?sa=t&rct=j&q=&esrc=s&source=web&cd=5&cad=rja&uact=8&ved=0CEsQFjAE&url=http%3A%2F%2Fwww.rra.org.rs%2Fuploads%2Fuseruploads%2Fizvestaji-o-nadzoru%2FGovor-mrznje-u-medijima.pdf&ei=f46PU8OhMO_b4QS8uoHgCg&usg=AFQjCNFxP-fRAuIbF62kJykG71LvSEIOEg&sig2=Rk3gyVjAF-zofCXr7B1rcQ&bvm=bv.68235269,bs.1,d.bGQ ) Govor mrnje u medijima, RRA, Beograd, april 2014. (http://www.rra.org.rs/uploads/useruploads/izvestaji-o-nadzoru/Govor-mrznje-u-medijima.pdf ) Krivini zakonik, Sl. glasnik RS br. 85/05 , 88/05 - ispravka, 107/05 - ispravka, 72/09 , 111/09 , 121/12 , 104/13, (http://www.fb.bg.ac.rs/download/Pitanja/Krivicni%20zakonik%20RS.pdf ) Ustav Republike Srbije, Sl. glasnik RS, br. 98/2006, (http://pravnaklinika.pf.uns.ac.rs/attachments/article/5/USTAV%20REPUBLIKE%20SRBIJE.doc ) Zakon o oglaavanju, (http://mtt.gov.rs/download/1/zakonooglasavanju.pdf ) Zakon o javnom informisanju, (http://www.kultura.gov.rs/docs/dokumenti/propisi-iz-oblasti-medija/zakon-o-javnom-informisanju.pdf ) Zakon o radiodifuziji,(http://www.rtv.rs/files/20091024/Zakon-o-radiodifuziji.pdf )

2