Gottfried Benn
20
Goried Benn (1886-1956) Goried Benn (1886-1956) (Prevod: Slobodan Glumac) 1912.- 1921. MALA HRIZANTEMA Utopljenog raznosača piva položili su na sto. Neko mu je među zube zatakao svetlo-tamnu ljubičastu hrizantemu. Kad sam, započevši od grudi, ispod kože, dugačkim nožem isekao jezik i nepce, biće da sam je gurnuo, jer ona skliznu u mozak koji je bio u blizini. Dok su ga zašivali, stavih mu je u grudnu duplju među šuške. Napij se do mile volje u svojoj vazi! Počivaj u miru, mala hrizantemo! LEPA MLADOST Usta devojke koja je dugo ležala u ševaru izgledala su tako izgrickana. Kad su otvorili grudi, jednjak je bio sav izbušen. Naposletku su u kupoli ispod dijafragme našli leglo mladih pacova. Jedan od male braće bio je mrtav. Ostali su živeli od jetre i bubrega, pili hladnu krv i tu proveli lepu mladost. A lepo i brzo ih je snašla i smrt: pobacali su ih u vodu. Ah, kako su njuščice cičale! KRUŽENJE Usamljeni kutnjak jedne bludnice što beše umrla nepoznata imao je zlatnu plombu. Ostali su, kao po prećutnom dogovoru, bili poispadali. Momak iz mrtvačnice iščupa i njega, založi ga i ode na igranku. Jer, kaže, samo zemlja treba da se vra u zemlju. MAJKA Ja tebe nosim ko ranu, koja ne celi, na čelu svom. Ne boli uvek. Ni njom oče srce, mrtvo. Samo katkada odjednom oslepim i osećam u usma krv slanu. ČOVEK I ŽENA IDU KROZ BARAKU ZA RAK Čovek: U ovom redu su raspadnute utrobe, a u ovome raspadnute grudi. Krevet kraj kreveta smrdi. Sestre se smanjuju svakog sata. Priđi, mirno odigni ovaj pokrivač. Gledaj, ova grudva mas i trulih sokova nekad je ko zna kome bila nešto veliko, i zvalo se zanos i zavičaj. Priđi, pogledaj ovaj ožiljak na grudima. Osećaš li brojanice od mekih čvorova? Mirno opipaj. Meso je meko i ne boli. Ova ovde krvari kao iz trideset telesa. Nema stvorenja s ovoliko krvi. Ovoj su još sgli da iseku dete iz utrobe rakom nagrizene. Puštaju ih da spavaju. Danju i noću.- Novima kažu: ovde se ozdravi od spavanja. Samo nedeljom, za posete, puste ih malo da se rasane. Još samo malo jedu. Leđa su im sva u ranama. Vidiš muve. Katkad sestra ih pere. Ko što se peru klupe. Već navire njiva uz svaku postelju. Meso se poravnjava sa zemljom. Žar se gasi. Sok se sprema da poteče. Zemlja zove. PROLETELA JE PREKO JOŠIKA... šljuka, naime - pričao je paroh-: gole grane koje su se ocrtavale u vazduhu: gvozdene. Nebo je počinjalo da plavi: nezamislivo. Puška o ramenu, parohova napetost, mali pas, ni sami hajkači nisu gospodinu zavideli na rados, nepokolebljivoj. Onda, zlatom obvijen: pucanj: vođenje računa o mnogim postupcima, odmeravanje mogućnos, razmatranje fizičkih odnosa uključivši parabolu i rasprskavanje zrna, specifičnu težinu vazduha, visinu priska, izobare... a zahvaljujući svemu tome: sigurnost, eliminisanje neizvesnos, prisebnost, šapa za vratom saznanja, okrvavljene, njene se tralje trzaju pod pojmom: lov na šljuke. Tu izdahnu Kopernik. Nema više Njutna. Nema trećeg zakona toplote - u jednom malom gradu svanu: miris podru- ma: poslasčarski šegr, nužnik sa klozetarkom koja ručnikom briše sedalo u cilju javne higijene; neka kancelarija, jedan mladi pisar sa crnim zaštnim zakrpama na laktovima, sa zemičkom za doručak, koji čita pismo svoje kume.
description
Gottfried Benn
Transcript of Gottfried Benn
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
(Prevod: Slobodan Glumac)
1912.- 1921.MALA HRIZANTEMA
Utopljenog raznosača piva položili su na sto.Neko mu je među zube zatakaosvetlo-tamnu ljubičastu hrizantemu.Kad sam, započevši od grudi,ispod kože,dugačkim nožemisekao jezik i nepce,biće da sam je gurnuo, jer ona skliznuu mozak koji je bio u blizini.Dok su ga zašivali,stavih mu je u grudnu dupljumeđu šuške.Napij se do mile volje u svojoj vazi!Počivaj u miru,mala hrizantemo!
LEPA MLADOST
Usta devojke koja je dugo ležala u ševaruizgledala su tako izgrickana.Kad su otvorili grudi, jednjak je bio savizbušen.Naposletku su u kupoli ispod dijafragmenašli leglo mladih pacova.Jedan od male braće bio je mrtav.Ostali su živeli od jetre i bubrega,pili hladnu krv i tuproveli lepu mladost.A lepo i brzo ih je snašla i smrt:pobacali su ih u vodu.Ah, kako su njuščice cičale!
KRUŽENJE
Usamljeni kutnjak jedne bludnicešto beše umrla nepoznataimao je zlatnu plombu.Ostali su, kao po prećutnom dogovoru,bili poispadali.Momak iz mrtvačnice iščupa i njega,založi ga i ode na igranku.Jer, kaže,samo zemlja treba da se vrati u zemlju.
MAJKA
Ja tebe nosim ko ranu,koja ne celi, na čelu svom.Ne boli uvek. Niti njomotiče srce, mrtvo.Samo katkada odjednom oslepim i osećamu ustimakrv slanu.
ČOVEK I ŽENA IDU KROZ BARAKU ZA RAK
Čovek:U ovom redu su raspadnute utrobe,a u ovome raspadnute grudi.Krevet kraj kreveta smrdi. Sestre se smanjujusvakog sata.
Priđi, mirno odigni ovaj pokrivač.Gledaj, ova grudva masti i trulih sokovanekad je ko zna kome bila nešto veliko,i zvalo se zanos i zavičaj.Priđi, pogledaj ovaj ožiljak na grudima.Osećaš li brojanice od mekih čvorova?Mirno opipaj. Meso je meko i ne boli.
Ova ovde krvari kao iz trideset telesa.Nema stvorenja s ovoliko krvi.Ovoj su još stigli da isekudete iz utrobe rakom nagrizene.
Puštaju ih da spavaju. Danju i noću.- Novimakažu: ovde se ozdravi od spavanja. Samonedeljom,za posete, puste ih malo da se rasane.
Još samo malo jedu. Leđa su imsva u ranama. Vidiš muve. Katkadsestra ih pere. Ko što se peru klupe.
Već navire njiva uz svaku postelju.Meso se poravnjava sa zemljom. Žar se gasi.Sok se sprema da poteče. Zemlja zove.
PROLETELA JE PREKO JOŠIKA...
šljuka, naime - pričao je paroh-:gole grane koje su se ocrtavale u vazduhu:gvozdene.Nebo je počinjalo da plavi: nezamislivo. Puškao ramenu,parohova napetost, mali pas,ni sami hajkači nisu gospodinu zavideli naradosti,nepokolebljivoj.Onda, zlatom obvijen: pucanj:vođenje računa o mnogim postupcima,odmeravanje mogućnosti,razmatranje fizičkih odnosauključivši parabolu i rasprskavanje zrna,specifičnu težinu vazduha, visinu pritiska,izobare...a zahvaljujući svemu tome: sigurnost,eliminisanje neizvesnosti,prisebnost,šapa za vratom saznanja,okrvavljene, njene se tralje trzajupod pojmom: lov na šljuke.Tu izdahnu Kopernik. Nema više Njutna. Nematrećeg zakona toplote -u jednom malom gradu svanu: miris podru-ma:poslastičarski šegrti,nužnik sa klozetarkomkoja ručnikom briše sedalou cilju javne higijene;neka kancelarija, jedan mladi pisarsa crnim zaštitnim zakrpama na laktovima, sazemičkom za doručak,koji čita pismo svoje kume.
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956) 1922.-1936.NA TVOJE KAPKE SPUŠTAM SANAK
Na tvoje kapke spuštam sanak,na usne šaljem celov svoj,a noć, a san, a žig od ranasam nosim u svoj nespokoj.
Na tvoje srce spuštam tugui radost na njih stavljam ja,a smrtna jeza u noć dugukroz moje grudi tka i tka.
Ti, slaba da se daš duboko,da nosiš svet moj tebi znan -pa uveče se dižem visokoi šaljem celov i lak san.
1949.-1956.FRAGMENTI
Fragmenti,dušíni ispljuvci,ugrušci krvi dvadesetog veka –
Ožiljci - poremećen krvotok zore stva-ranja,razorene petvekovne istorijske religíje,nauka: naprsline u Partenonu,Plank sa svojom kvantnom teorijomslio se s nanovo zamućenim Keplerom iKjerkegorom-
Ali bilo je večeri koje se raziđoše u bojeoca nebesnog, opuštenih, široko zalelu-janihneopozivih u svom mukuplaveti koja struji,boje introvertovaníhokupljali su se tada,ruku položenih na kolena,seljački, jednostavno,i predani tihom ispijanjuuz harmonike slugu -
i drugihizazvanih unutrašnjim konvolutima,napetošću Iukova,kompresijama u gradnji stilaili lovom na ljubav.Krize izraza i napadi erotike:to je današnji čovek,iznutra vakuum,kontinuitet ličnostiodržava se odelimakoja, ako su od dobre tkanine, traju po desetgodina.Ostalo, fragmenti,polutonovi,naleti melodija iz susednih kuća,crnačke duhovne pesmeIIi Zdravamaríje.
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
BENN, Gottfried Izabrane pesme / Gotfrid Ben ; izabrao, preveo i priredio Slobodan Glumac. - Beograd : Nolit, 1984. - 153 str. ; 20 cm. - (Biblioteka Nolit. Poezija)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Gottfried Benn (1886-1956) Gottfried Benn (1886-1956)
Biografija
http://www.poetryfoundation.org/bio/gottfried-benn
http://www.britannica.com/EBchecked/topic/60967/Gottfried-Benn
![klang wissen - Susanne MetznerDer Dichter Gottfried Benn hat daf r eine seltsame Formulierung gefunden: ãDas Gedicht ist schon fertig, ehe es begonnen hat, er [der Dichter] wei§](https://static.fdocuments.net/doc/165x107/5e4f3b2023e1b60e0579b501/klang-wissen-susanne-der-dichter-gottfried-benn-hat-daf-r-eine-seltsame-formulierung.jpg)
