Gospodin Cogito - Zbigniew Herbert

8/8/2019 Gospodin Cogito - Zbigniew Herbert

1/252

Zbignjev HerbertGOSPODIN

KOGITO

SVJETLOSTSarajevo


2/252


3/252

DVE KAPLJE

ume su gorele -a oni suoko vratova splitali rukekao bukete rua

ljudi su trali u sklonita -on je govorio da ena ima kosuu koju mogu da se sakriju

pokriveni jednim ebetomaptali su bestidne reilitanije zaljubljenih

Kada je bivalo veoma zloskakali su u oi nasuproti vrsto ih zatvarali

tako vrsto da ne bi osetili vatrukoja je stizala do trepavica

do kraja su bili hrabrido kraja su bili vernido kraja su bili slinikao dve kapljezaustavljene na kraju lica

1 7


4/252

NATPIS

Gleda moje rukei kae - slabe su kao cvee

gleda moja ustaprevie mala da bi kazala: svet

- ljuljajmo se bolje na stabljiici trenutkapijmo vetari gledajmo kako nam oi upadajumiris venjenja je najlepia oblik ruevina oamuuje

u meni je plamen koji misli

i vetar za poar i za jedra

ruke imam nestrpljivemoguglavu prijateljada izvajam od vazduha

ponavljam pesmu koju bih hteoda prevedem na sanskrtili piramidu

ako usahne vrelo zvezdami emo svetleti noima

ako se skameni vetarmi emo uzbuivati vazduh

1 8


5/252

STRUNA

Ptice ostavljajuu gnezdu svoje senke

ostavi onda lampuinstrument i knjigu

idemo na breuljakgde raste vazduh

pokazau ti prstomneprisutnu zvezdu

duboko pod busenomkriju se neni koreni

izvori oblakakoji biju esto

vetar e priloiti usneda bismo pevali

mi emo namrtiti elaneemo kazati rei

oblaci imaju oreolkao sveci

mi imamo crne.kamike umesto oiju

1 9


6/252

dobro seanje leioiljak posle odlaska

niz povijena leamoda e sii blesak

zaista zaista vam kaem

velika je provalijaizmeu nasi svetlosti

20


7/252

Ostavljam etirima elementimaono ime sam kratkotrajno raspolagao

vatri - misaoda bi vatra cvetala

zemlji koju sam previe voleosvoje telo jalovo zrno

a vazduhu rei i rukei enje - to jest suvinosti

ono to ostanekap vodeneka krui izmeuzemlje i neba

neka bude prozirna kia

paprat mraza pahulja sneganeka se ne stigavi nikad do nebaka dolini suza moje zemlje

verno vraa kao ista rosastrpljivo mrvei tvrdu grudu

ubrzo u etirima elementima vratitiono ime sam kratkotrajno raspolagao

- neu se vratiti na izvor spokojstva

21


8/252

O D L O M A K G R K E V A Z E

U prvom planu vidi selepo telo mladia

brada pala na grudikoleno povijenoruka kao mrtva grana

zatvorio je oiodrie se ak i Eoje

njeni prsti zariveni u zraki kose raspletenei linija odee njenestvaraju tri kruga tuge

zatvorio je oiodrie se bronzanog oruja

lepe kacigeukraene krvlju i lepom kiankomslomljenog tita -i koplja

zatvorio je oiodrie se sveta

opustilo se lieu tamnom vazduhudre grana

koju je zaljuljala ptica u letu22


9/252

i samo skriveni cvraku jo ivoj Memnonovoj kosioglaava uverljivupohvalu ivotu

23


10/252

24

jer vidi

usamljenog mladiakoji ide dugim tragomod ratnih kolasivim putem u sivom predelustena i retkog klekovog bunja

ovaj e mladi uskoro poginutitas terazija s njegovom sudbinomba se evo snano naginjeprema zemlji

Nika ima silnu eljuda prie

i poljubi ga u elo

ali se boji

da bi on koji nije upoznaoslast nenostiupoznavi jemogao pobei kao drugiu asu ove bitke


11/252

Nika se kolebai na kraju odluujeda ostane u stavukoji je nauila od vajramnogo se stidei ovog trenutka uzbuenja

dobro razumeda sutra u osvitmoraju nai toga mladiasa grudima otvorenimsa sklopljenim oimai oporim grumenom otadbine

pod ukoenim jezikom

25


12/252

SO ZEMLJE

Ide enau marami arenoj kao poljestiska na grudimapapirnu kesu

deava se to

u samo podneu najlepem delu grada

tu izletnicima pokazujupark s labudomvilu u vrtovimaperspektivu i ruu

Ide enasa grbom zaveljaja- ta majko tako stiskate na grudima

sad se spotiei iz kese se

prosue kristali eera

ena se saginjea u oima joj izrazkoji ne moe prikazatinijedan slikar razbijenih kraga

26


13/252

skuplja crnom rukomrasuto bogatstvoi sipa natragsvetla zrnca i prainu

kakoonadugoostajena kolenimakao da bi htela da pokupislast zemljedo poslednjeg zrna

27


14/252

HERMES , PAS I ZVEZDA


15/252

PRED VRATIMA DOLINE

Posle kie zvezdana livadi pepelaokupili se svi pod straom anela

sa spaenog brda

moe da se obuhvati okomitavo blejee stado dvonoaca

odista nema ih mnogododajui ak i one koji e stiiiz hronika bajki ivota svetaca

ali dosta tih rasuivanjaprenosimo se pogledomna grlo dolineiz koga dopire krik

posle fijuka eksplozijeposle fijuka tiine

taj glas izbija kao izvor ive vode

to je kako nam objanjavajukrik majki od kojih odvajaju decu

jer emo kako se pokazujebiti spaeni pojedinano

aneli uvari su bezobzirnii valja priznati imaju teak posao

3 1


16/252


17/252

ona moli- sakrij me u okuu aci u zagrljajuuvek smo bili zajedno

ne moe me sad napustitikad sam umrla i potrebna mi je nenost

stariji aneosa smekom objanjava nesporazum

starica nositelo kanarinca(sve ivotinje umrle su malo ranije)bio je tako drag - govori kroz pla

sve je razumevaoto bih rekla

glas joj se gubi sred opte dreke

ak i drvoseakoga je teko osumnjiiti za takve stvaristar pogrbljen dobriina

stiska na grudima sekiru- celog ivota je bila mojai sad e biti mojahranila me je tamoprehranie i ovdeniko ne zna zakon- kae -neu je dati

32


18/252

oni koji su se kako izgledabez bola pokorili zapovestimaidu oborivi glave u znak pomirenjaali u stisnutim prstima kriju

ostatke pisama trake odseenu kosui fotografijekoji im kako naivno mislenee biti oduzeti

tako izgledajuna trenutakpred poslednju podeluna one to krguu zubimai one to pevaju psalme

33


19/252

Z R E L O S T

Dobro je ono to je prolodobro je ono to nailazii ak je dobrasadanjost

U gnezdu opletenom od telaivela je pticatukla krilima o srcenajee je zovemo: nemira ponekad: ljubav

u veerima

ili smo na bujnu reku bolamogli smo se ogledati u njojod nogu do glava

sadaptica je pala na dno oblakareka je utonula u pesak

bespomoni kao decai iskusni kao starciprosto smo slobodnito znai spremni da odemo

U noi dolazi mio stari

primamljivim pokretom zove- kako se zove - pitamo uplaeni

34


20/252

- Seneka - govore oni to su zavrili gimnazijua oni koji ne znaju latinskizovu me: mrtvac

3 5


21/252


22/252

u muzike koljke uijuula mu je kamena uma

a koa licazakopana mu je

na lepa i gluhadva dugmeta oiju

ostao mu je samododir

kakve je prie

priao rukamau desnoj je imao romanseu levoj vojnike uspomene

pokupili su moga bratai izvezli ga van grada

vraa se sada svake jesenimrav i tihnee da izlazi iz kuekuca u prozor da iziem

idemo ulicamaa on mi prianeverovatne prie

dodirujui liceslepim prstima plaa

37


23/252

PRIA O RUSKIME M I G R A N T I M A

Bilo je to godine dvadeseteili dvadeset prvestigli suruski emigranti

vrlo visoki plavi

sanjalakih oijusa enama kao san

kad su prelazili preko trgagovorili smo - ptice selice

odlazili su na plemike baloveokolo se aptalo - kakvi biseri

ali kad su se gasila svetla zabavaostajali su bespomoni ljudi

sive novine stalno su utalei samo je pasijans imao smilovanja

uutavale su gitare po sobamai ak su bledele oi arne

uvee bi ih u rodne staniceodnosio samovar sa piskom

38


24/252

posle nekoliko godina govorilo sesamo o tromao onome to je poludeo0 onome to se obesioi o onoj kojoj su odlazili mukarci

ostali su iveli po stranii polako se pretvarali u prah

Tu priu pria Nikolajkoji razume neminovnost istorijeda bi me uplaio to znai ubedio

39


25/252

MAARIMA

Stojimo na granicii pruamo rukei veliki konopac od vazduhapletemo brao za vas

iz slomljenog krikaiz stisnutih pesnicaizliva se zvono i srce

koje uti na uzbunumoli ranjeno kamenjemoli ubijena vodastojimo na granicistojimo na granici

stojimo na granicinazvanoj razumom

i u poar gledamoi smrti se divimo

1956.


26/252

VIOLINA

Violina je gola. Ima mrave ruice. Neprestanohoe njima da se zakloni. Plae od stida i hladnoe.Zato. A ne kao to tvrde muziki recenzenti da bi

bilo lepe. To nije istina.

4 1


27/252

DUGME

Najlepe su bajke o tome kako smo bili mali.Ja najvie volim onu, kako sam jednom progutaokotano dugme. Mama je tada plakala.

i

42


28/252

P I J A N C I

Pijanci su ljudi koji piju do dna i naduak. Alikrive lica, jer na dnu opet vide sebe. Kroz grli odflae posmatraju daleke svetove. Kad bi imali jauglavu i vie ukusa, bili bi astronomi.

43


29/252

Raunajui odozgo: dimnjak, antene, limeninagnut krov. Kroz okrugli prozor vidi se zapletena u konopce devojka koju je mesec zaboravioda odvue k sebi i ostavio je na milost i nemilostspletkaica i paukova. Nie ena ita pismo, hladilice puderom i opet ita. Na prvom spratu mladiovek hoda tamo-amo i misli: kako da iziem na

ulicu s ovim izgrizenim usnama i u cipelama to seraspadaju. U kafani dole je prazno jer je jo jutro.Samo jedan par u uglu. Dre se za ruke. Ongovori: Biemo uvek zajedno. Molim jednu kafui oranadu. Kelner ide brzo iza zavese i tek tamoprska u smeh.

48

PAKAO


30/252

ZID

Stojimo pred zidom. Skinuta nam je mladostkao osuenicima koulja. Pre no to nam ugojenmetak zasedne na vrat, protie deset, dvadesetgodina. Zid je visok i jak. Iza zida su drvo izvezda. Drvo korenima podriva zid. Zvezdanagriza kamen kao mi. Za sto, dvesta godina bie

ve mali prozori.

49


31/252

RA T

Pohod elinih petlia. Deaci obojeni kre-om. Aluminijumski opiljci razaraju kue. Izbacuju zagluujui rapnel u vazduh, potpuno crven.Niko nee odleteti u nebo. Zemlja privlai telo iolovo.

50


32/252

PIRATI

Pirati se kuglaju. Nebo je pri tom crveno. Potpuno. Kada se kralj koleba potkoen kuglom, nahorizontu se pojavljuju beli brodovi. uje sezanosan smeh i grmljavina.

5 1


33/252

Bio je dobar. Voleo je kanarince, decu i dugemise. Jeo je slezove bombone. Svi su govorili:deda ima zlatno srce. Dok se jednom to srce nijeprevuklo maglom. Deda je umro. Napustio je todobro, zabrinuto telo i postao vampir.

5 2

DEDA


34/252


35/252

K L A S I K

Veliko drveno uho zaepljeno vatom i Cicero-novim gnjavaama. Divan stilist - govore svi.Danas niko vie ne pie tako duge reenice. Ikakva erudicija. ak i u kamenu ume da ita. Samonikad se nee domisliti da su ilice mramora u

Dioklecijanovim termama - naprsli krvni sudovirobova iz kamenoloma.

54


36/252

VALJA

Od ujutro pada kia. Bie sahrana one prekoputa. valje. Sanjala je o verenikom prstenu, aumrla je s naprstkom na prstu. Svi se zbog togasmeju. estita kia zaiva nebo za zemlju. Ali niod toga takoe nita nee biti.

55


37/252

Bio jednom jedan car. Imao je ute oi i grab-ljivu vilicu. iveo je u dvoru punom mramora ipolicajaca. Sam. Nou se budio i vikao. Niko ganije voleo. On je najvie voleo lov i teror. Alifotografisao se s decom u cveu. Kad je umro,niko nije smeo da ukloni njegove portrete. Pogledajte, moda i u vaoj kui ima njegova maska.

56

CAR


38/252

Nemogue je zamisliti san riba. ak u najtamnijem uglu jezera, u trsci, njihov poinak je bde-nje: veito isti stav i apsolutna nemogunost da seo njima kae: poloile su glave.

I njihove suze kao krik u pustoi - neizbrojne.

Ribe ne mogu gestikuliranjem pokazati svojeoajanje. To opravdava tupi no koji skae ponjihovim leima skidajui s njih cekine ljusaka.

57

RIBE


39/252

PRESA

Inkvizitori su meu nama. ive u suterenimavelikih zgrada i samo natpis OVDE PRESA odajenjihovu prisutnost.

Stolovi napregnutih mrkih miia, snani valjcikoji polako ali precizno mrve, zamajni toak kojine zna za milost - ekaju na nas.

aravi koje iznose iz prese izgledaju kaoprazna tela vetica i jeretik.

58


40/252

MESEC

Ne razumem kako je mogue pisati pesme omesecu. Debeo je i prljav. aka noseve dimnjacima. Njegovo omiljeno zanimanje je da se zavlaipod krevete i da njui cipele.

59


41/252

J

Ostario je car bauka, ostario. Vie nijemogao ak ni golubia vlastitim rukama da zadavi.

Sedeo je na prestolu zlatan i hladan. Samo bradamu je rasla do poda i nie.

Vladao je tada neko drugi, ne zna se ko.Radoznali narod zavirivao je u dvor kroz prozor,

ali Krivonosov je zaklonio prozor vealima. I takosu samo obeeni videli poneto.Najzad je car bauka sasvim umro. Zvona su

zvonila, ali telo nije iznoeno. Car je bio zarastaouz presto. Noge prestola pomeale su se s carevimnogama. Ruka urasla u priruje. Nisu ga mogliodvojiti. A zakopati cara sa zlatnim prestolom -teta.

60


42/252

STUDIJA PREDMETA


43/252

APOLON I MARSIJA

Pravi dvoboj Apolonai Marsije(apsolutni sluhkontra ogromna stena)obavlja se pred veekada su kao to ve znamosudijedodelile pobedu bogu

vrsto vezan za drvo

propisno isteran iz koeMarsijaviedok krik ne stignedo njegovih visokih uijuodmara se u senci toga krika

potresan drhtajem gaenjaApolon isti svoj instrument

samo na izgledMarsijin glas jemonotoni sastoji se iz jednog samoglasnika

A

63


44/252


45/252

u stvariMarsijapriao neiscrpnom bogatstvusvoga tela

elave gore utrobe

beli klanci hraneumne ume pluaslatki breuljci miia

jezera u krv i drhtajihladan vetar kostijunad solju seanja

potresan drhtajem gaenja

Apolon isti svoj instrumentSada se horuprikljuuje Marsijina kimau naelu ono isto Asamo dublje sa dodatkom modine

to ve prevazilazi izdrljivost

boga sa ivcima od vetakog tvoriva

64


46/252

ljunanom alejomomeenom imirompobednik odlazirazmiljajuinee li iz Marsijina urlanja

s vremenom izrastinova grana

umetnosti - recimo - konkretne

iznenadapada mu pred noge

skamenjen slavujokree glavui vidida je drvo za koje je bio vezan Marsijasedo

potpuno

65


47/252

NA STRAH

Na strahne nosi nonu kouljunema oi sovljene die kapkene gasi sveu

nema ni lice mrtvaca

na strahto je naena u depuceduljicaopomenuti Vujikastan u Dugoj ulici provaljen

na strahne prolee na krilima burene seda na crkveni toranjprizeman je

ima oblik

urno svezane boes toplom odeomsuhom hranomi orujem

na strahnema lice mrtvacamrtvaci su prema nama blagi

66


48/252

nosimo ih na pleimaspavamo pod jednim ebetomzatvaramo oipopravljamo ustabiramo suho mesto

i zakopavamoni previe dubokoni previe plitko

67


49/252

Cela carska porodica tada je stanovala u jednojsobi. Ispred prozora je bio zid, a pod zidom smetlite. Tamo su pacovi ujedali make. To se nije

videlo. Prozori su bili premazani kreom.Kad su delati uli, zatekli su svakodnevnu

scenu.Njegovo Velianstvo popravljalo je pravilnik

Preobraenskog puka, okulist Filip trudio se dasugestijom umiri Cariine ivce, Prestolonasled-nik je, savijen u klupko, spavao u fotelji, a Velike (imrave) kneginje pevale su pobone pesme i krpilegarderobu.

A lakej je stajao kraj zida i trudio se da oponaa tapetu.

68

KRAJ DINASTIJE


50/252

I Z M I T O L O G I J E

Najpre je bio bog noi i bure, crn idol bezoiju, pred kojim su skakali nagi i umazani krvlju.Potom je za vreme republike bilo mnogo bogovasa enama, decom, pucketavim krevetima i gromom koji je opasno grmeo. Na kraju su jo samozatucani neurastenici nosili u depu malu statuetuod soli, koja je predstavljala boga ironije. Tada nijebilo veega boga.

Tada su stigli varvari. I oni su mogo ceniliboia ironije. Mrvili su ga potpeticama i sipali ujela.

69


51/252

PROKONZULOV POVRATAK

Odluio sam da se vratim u cezarski dvorjoi jednom u isprobati moe li tamo da se ivimogao bih ostati ovde u dalekoj provincijipod punim slasti liem sikomorei blagom vlau boleljivih netopa

kada se vratim ne nameravam da stvaram zaslugeaptau i odobravati u odmerenim porcijama

smeiu se na uncije diskretno mrtiti obrvenee mi za to dati zlatan lanacdosta mi je ovaj elezni

odluio sam da se vratim sutra ili preksutrane mogu da ivim u vinogradima sve je ovde tuedrvee bez korenja kue bez temelja kia staklasta

cvee mirie na vosak0 pusto nebo lupa suhi oblakvraam se sutra preksutra u svakom sluaju vraam se

trebae ponovo uvebati liceda bi donja usna umela da zadri prezirda oi budu idealno praznei nesrenu bradu zeca moga licada ne drhti kad ulazi komandant strae

jedno sam siguran vina s njim neu pitikad priblii svoj pehar oboriu oi

i pravicu se da iz zuba vadim ostatke jelacezar uostalom voli graansku hrabrostdo izvesnih granica do izvesnih razumnih granica

70


52/252

on je u osnovu ovek kao i svi drugii ve vrlo umoran od igranja s otrovomne moe da pije do sita neprestano ahona leva aa za Druza u desnoj umoi usnezatim da pije samo vodu i da ne sputa oi s Tacita

da izie u vrt i da se vrati kad ve iznesu teloOdluio sam da se vratim u cezarski dvornadam se zaista da e se sve nekako srediti

71


53/252

eslavu Milou

Sada kad smo ostali sami knee moemo darazgovaramo kao

ovek s ovekomiako lei na stepenicama i vidi koliko i mrtav mravto znai crno sunce slomljenih zrakaNikad nisam mogao da mislim bez smeka

o tvojim rukamai sada kad lee na kamenju kao oborena gnezdanesposobne su kao i nekad To je zapravo krajRuke lee posebno pada lei posebno Posebno

glavai noge viteza u mekim cipelama

Pogreb e imati vojniki mada vojnik nisi bioto je jedini obred u koji se malo razumemnee biti svea ni opela bie fitilji i grmljavina

crno platno na kaldrmi lemovi potkovane izmeartiljerijski konji doboi doboi znam nita lepoto e biti moj manevar pred preuzimanjem vlastitreba grad epati za vrat i malo ga prodrmati

Ovako ili onako morao si da pogine Hamletenisi bio za ivot

verovao si u kristalne pojmove a ne u ljudsku

glinuiveo si u stalnom gru kao u snu lovio si

himerepoudno si grizao vazduh i odmahpovraaonita nisi umeo ljudski nisi umeo ak ni da die

72

FORTINBRASOVA ELEGIJA


54/252

Sad ima mir Hamlete uinio si svojei ima mir Ostalo nije utanje nego

preostaje meniizabrao si laki deo efektan potezali ta je junaka smrt u poreenju s venim

bdenjems hladnom jabukom u ruci na visokoj stolicis pogledom na mravinjak i brojanik asovnika

Zbogom knee eka me projekt kanalizacijei dekret o prostitutkama i prosjacimamoram takoe da izmislim bolji sistem zatvora

jer kao to si dobro zapazio Danska je zatvorOdlazim svojim poslovima Noas e se roditizvezda Hamlet Nikad se neemo srestiono to posle mene ostane nee biti predmet

tragedije

Nije nam dato ni da se pozdravljamo ni da se

opratamoivimo na arhipelazima

a ova voda ove rei - ta one mogu ta moguknee

73


55/252

RAZMILJANJE O PROBLEMUN A R O D A

Iz injenice upotrebljavanja istih psovkii slinih ljubavnih izjavaizvlae se previe smeli zakljucitakoe ni zajednika kolska lektirane treba da predstavlja dovoljno polaziteda se ubijaslino je i sa zemljom(vrbe peani put njiva penice nebo plus

paperjasti oblaci)hteo bih najzad da znamgde se zavrava ubeivanjea poinje stvarna vezada li usled istorijskih preivljavanjanismo postali psihiki iskrivljenii na sluajeve sad reagujemo pravilnou jeretikili smo jo uvek varvarsko plemesred vetakih jezera i elektrinih prauma

pravo da kaem ne znam

samo utvrujempostojanje te vezeispoljava se ona u blediluu naglom crveniluu urlanju i izbacivanju rukui znam da moe da dovededo urno iskopane rake

74


56/252

te na kraju u obliku zavetanjada bi bilo poznato:bunio sam seali mislim da taj okrvavljeni vortreba da bude poslednji koji emooslobaajui se

pokidati

75


57/252

POKUAJ OPISA

Najpre u opisati sebepoinjui od glaveili bolje od nogeod malog prsta leve ruke

moj mali prst jetopaolako svinut unutrazavren noktomsastoji se iz tri lankaraste pravo iz akekad bi bio od nje odeljen

bio bi veliki crv

to je naroit prst jedini na svetu prst leve ruke

koji je dat neposredno menidrugi mali prsti leve ruke suza mene hladna apstrakcija

ja i mojimamo zajedniki datum roenjadatum smrtizajedniku samou

samo krvto skandira tamne tautologijespaja daleke obalekoniem sporazumevanja

76


58/252

D R V E N A K O C K A

Drvenu kocku mogue je opisati samo spoljStoga smo osueni na veno neznanje o njemsutini. ak ako je brzo prepolovimo, njena unitranjost odmah postaje zid i nastupa munjevipromena tajne u koru.

Zato je nemogue stvoriti psihologiju kamenekugle, elezne poluge, drvenog heksaedra.


59/252


60/252

STOLICE

Ko bi pomislio da e topli vrat postati priruja,a noge brze za bekstvo i radost da e se ukoiti uetiri proste tule. Nekad su stolice bile lepe cve-toderne ivotinje. Previe su lako ipak dopustileda budu pripitomljene, i sad je to najgora vrsta

etvoronoaca. Izgubile su upornost i odvanost.Samo su strpljive. Nikog nisu izgazile, nikogponele. Sigurno su svesne upropatenog ivota.Oaj stolica oglaava se u kripanju.

79


61/252

NATPIS


62/252

PROBUENJE

Kad je jenjala strava ugasli reflektoriotkrili smo da smo na ubritu u vrlo udnim

pozama

jedni istegnutog vratadrugi otvorenih usta iz kojih se jo cedila

otadbinatrei s pesnicom pritisnutom na oizaneseno zgreni patetino napregnutiu rukama smo imali komadie lima i kosti(svetlost reflektora pretvarala ih je u simbole)ali sada su to bile samo kosti i lim

nismo imali kuda da odemo ostali smo naubritu

napravili smo redkosti i lim predali smo u arhiv

sluali smo cvrkutanje tramvaja lastaviji glas

fabrikai novi ivot prostirao nam se pod nogama

83


63/252


64/252


65/252

Kad staje pred njimau senci sumnje

jo je saviz materije svetlosti

eoni njegove kosespleteni su u uvojaknevinosti

posle prvog pitanjau obraze navire krv

krv razvodeorua i ispitivanja

gvoem trskomlaganom vatromobrauje se granicanjegovog tela

udarac u leauvruje kimuizmeu kaljue i oblaka

posle nekoliko noistvar je svrena

anelovo kono grlopuno je lepljivog pomirenja

85

SASLUAVANJE ANDJELA


66/252

kako je ipak lep trenutakkad pada na kolenautelovljen u krivicuzasien sadrinom

jezik se koleba

izmeu izbijenih zubai priznanja

veaju ga glavom nanie

s anelove koseslivaju se kaplje voskai stvaraju na poduprosto predskazanje

86


67/252

IZVETAJ IZ RAJA

U raju radna nedelja traje trideset asovaplate su vie cene stalno padajufiziki rad ne mui (usled manje sile tee)cepanje drva je ba kao i pisanje na mainidrutveno ureenje je vrsto i vladavina razumna

u raju je zaista bolje no ma u kojoj zemlji

U poetku je trebalo da bude drugaije -svetlosni krugovi horovi stepeni apstrakcijeali nije se uspelo u potpunom odvajanjutela od due i stizao je tamosa kapljom sala i po koni miia

valjalo je izvui zakljukepomeati zrno apsoluta sa zrnom gline jo jedno odstupanje od doktrine poslednje

odstupanjesamo je Jovan to predvideo: vaskrsnuete s

telom

Boga gledaju malobrojnion je samo za one iz iste pneumeostali sluaju izvetaje o udima i potopima

jednom e Boga gledati svikada e to nastupiti niko ne zna

zasad subotom u dvanaestslatko zavijaju sirene

i iz tvornica izlaze nebeski proleteripod pazuhom nezgrapno nose svoja krila kao

violinu

87


68/252

Ogromna hladnoa bije od LongobardSnano sede u sedlima prevoja kao na strmim

stolicamaU levoj dre osviteU desnoj bi ibaju lednike tegleu stokuPucketanje vatri pepeo zvezda klatno uzengijPod noktima pod kapcimaGrumeni tue krvi crni i tvrdi kao kremenPaljenje etinara njitanje konja pepeoNad ponorima veaju zmiju pored titaUspravni nadiru sa severa neispavaniGotovo slepe ene nad vatrama ljuljaju crvenu

decu

Ogromna hladnoa bije od LongobardNjihova senka spaljuje travu kad sleu u dolinuKliui svoje otegnuto nothing nothing nothing

88


69/252

Nekad je tu bio dah na oknima, miris peenja,ono isto lice u ogledalu. Sada je tu muzej. Potama-njena je flora podova, ispranjeni koferi, sobe zali

vene voskom. Danima i noima otvarani su prozori. Mievi zaobilaze tu okuenu kuu.

Krevet je propisno prekriven. Ali niko tu needa provede nijednu no.Izmeu njegovog ormara, njegovog kreveta i

njegovog stola - bela granica neprisutnosti, vrstakao odlivak ruke.

89

PESNIKOV DOM


70/252

T U S K U L

Nikad nije verovao srei u brodskoj uadipa je kupio kuu s vrtom najzad e kao i onimoi da pie u skladu s Prirodoms visoke kule trave usred smrtnog lia

vrednoa insekata stogodinji ratovi korova

ljubavni ritual ivotinja ubistva nasleponije bilo sklada samo je staza posuta peskompruala smirenje

brzo se povukao u stanje tako nesumnjivoda niko ne smede da pita

sramota toga bekstva

90


71/252


72/252

BRDO NASPRAM DVORA

Brdo naspram Minosova dvora je kao grkopozorite

tragedija leima oslonjena o otru padinuu redovima veoma mirisno bunje radoznale

maslineaplaudiraju ruevinama

izmeu prirode i ljudske sudbinezaista nema sutinske vezeizreku da se trava ruga katastrofiizmislili su neuteni i kolebljivci

osobit sluaj: dve uporedne pravene presecaju se ak ni u beskonanosti

samo toliko moe o tome poteno da se kae

92


73/252

OBALA

eka na obali velike i spore rekena drugoj Haron nebo prosijava mutno(to uostalom uoptc nije nebo) Haron je

ve samo prebacio ue preko graneona (ta dua) vadi obolkoji se kratko vreme kiselio pod jezikomseda na zadnji kraj praznog amcasve to bez rei

i da bar ima mesecaili pas da zalaje

93


74/252

KURACIJA DIONISIJA

Kamen je dobro ouvan Natpis (na loemlatinskom)

glasi da je Kuracija Dionisija ivela etrdeset letai da je o svom troku podigla ovaj skromni

spomenikusamljena traje njena gozba zaustavljen peharlice bez osmeha Previe teki goluboviposlednje godine ivota provela je u Britanijipored zida zaustavljenih varvaraU tvravi od koje su ostali temelji i podrumi

bavila se najstarijim enskim zanatomkratko ali iskreno alili su je vojnici Tree legije

i jedan stari oficir

vajarima je naredila da joj pod lakat stave dvajastuka

delfini i morski lavovi oznaavaju dalekoputovanje

iako je otuda bilo samo dva koraka do pakla

94


75/252

POKUAJ UKIDANJAMITOLOGIJE

Bogovi su se okupili u baraci u predgrau.Zevs je govorio kao obino dugo i dosadno.Konani zakljuak: organizaciju treba ukinuti,dosta je besmislene konspiracije, treba ui u ovoracionalno drutvo i nekako ostati iv. Atina jemrckala u uglu.

Poteno su - treba to podvui - podeljeniposlednji prihodi. Posejdon je bio optimistikinastrojen. Glasno je galamio da e se on snai.Najgore su se oseali zatitnici regulisanih potokai poseenih uma. Pomalo su svi raunali na snove,ali niko o tome nije hteo da govori.

Nije bilo nikakvih zakljuaka. Hermes seuzdrao od glasanja. Atina je mrckala u uglu.

Vraali su se u grad kasno uvee, s lanimispravama u depovima i aicom tantuza. Kad suprelazili preko mosta, Hermes je skoio u reku.

Videli su kako je tonuo, ali niko ga nije spaavao.Miljenja su bila podeljena: da li je to bio lo

ili, naprotiv, dobar znak. U svakom sluaju bila jeto polazna taka za neto novo, nejasno.

95


76/252

*

Klitemnestra otvara prozor, ogleda se u oknuda bi stavila svoj novi eir. Agamemnon je upredsoblju, pali cigaretu, eka enu. U kuu ulaziEgist. Ne zna da je Agamemnon stigao prethodnenoi. Susreu se na stepenicama. Klitemnestrapredlae da pou u pozorite. Otada e esto izlaziti zajedno.

Elektra radi u zadruzi. Orest studira farmaciju. Uskoro e se oeniti svojom neopreznomkoleginicom blede koe i veno suznih oiju.

96

NEDOSTATAK VORA


77/252

OSV I T

U najdubljem trenutku pred svitanje razlee seprvi glas istovremeno tup i otar, kao udarac noa.Zatim iz minuta u minut pojaavani umovi produbljuju stablo noi.

ini se da nema nikakve nade.Ono to se bori za svetlost, jeste smrtno

krhko.I kada se na vidiku pojavljuje okrvavljeni pre-

sek drveta, nerealno veliki i istinski bolan, nezaboravimo da blagosiljamo udo

97


78/252

MUENITVO NAEGGOSPODA KOJE JE SLIKAO

ANONIM IZ KRUGAPORAJNSKIH MAJSTORA

Njuke imaju rune a ruke vete, navikle naeki i ekser, gvoe i drvo. Upravo prikivajuIsusa Hrista Naeg Gospoda na krst. Poslamnogo, treba uriti da za podne sve bude gotovo.

Vitezovi na konjima dekor drame. Lica ravnoduna. Duga koplja oponaaju drveta bez grana

na tome brdu bez drvea.Dobre zanatlije prikivaju - kako rekosmo -

Naeg Gospoda na krst. Konopci, ekseri, kamenza otrenje alata uredno su sloeni na pesku.Uurbanost, ali bez suvine nervoze.

Pesak je topao, slikan tano zrno po zrno.Ponegde buni kruto istegnutih trava, i oko

raduje nevino beo krasuljak.

98


79/252

ZATO KLASICI za A. H.

U etvrtoj knjizi Peloponeskog rataTukidid pria povest svog neuspelog pohoda

sred drugih govora vojskovoa bitaka opsada kugeguste mree intrigadiplomatskih akcijata epizoda je kao iglau senu

atinska kolonija Amfipoljpala je u Brazidine rukezato to je Tukidid zakasnio da pritekne u

pomo

platio je za to rodnom gradudoivotnim izgnanstvom

izgnanici svih vremenaznaju kakva je to cena

2

generali poslednjih ratovaako im se dogodi neka afera

cvile na kolenima pred potomcimahvale svoje junatvoi nevinost

99


80/252

optuuju potinjenezavidljivc drugovenenaklonjene vetrove

Tukidid govori samoda je imao sedam brodova

da je bila zimai da je brzo plovio

3

ako tema umetnosti bude razbijen kragmala razbijena duas velikim saaljevanjem seb

ono to iza nas ostane bie kao pla ljubavnikau malom prljavom hotelukada sviu tapete

1 00


81/252

TA E BITI

ta e bitikad rukeotpadnu od stihova

kada u drugim brdima

budem pio suhu vodu

trebalo bi da mi je svejednoali nije

ta e se desiti s pesmamakada ode dah

i kad bude odbaenamilost glasa

da li u napustiti stoi sii u dolinugde huinovi smeh

nad tamnom umom

101


82/252

GOSPODIN KOGITO


83/252


84/252

GOSPODIN KOGITO POSMATSVOJE LICE

Ko je pisao naa lica sigurno ospakaligrafskim perom ispisujui svoje oali od koga mi je ovaj dvostruki podvaljakod kakvog deronje kad je cela moja duauzdisala za askezom i otkud su mi oiusaene ovako blizu jer je ipak on a ne jazurio kroz cestar oekujui najezdu Venedaui strano klempave kao dve kone koljkesigurno naslee od pradede koji je lovio ehogrmljavine mamutske povorke kroz stepu

elo ne mnogo visoko misli vrlo malo

- ene zlato zemlja ne dati da te zbace s konjaknez je mislio za njih a vetar ih je nosio

putevimaprstima su kidali zidove i odjednom s velikom

vikompadali u prazno da bi se vratili u mene

a kupovao sam u salonima lepotepudere miksture pomademinku za plemenitostna oi stavljao mramor Veronezeovo

zeleniloui trljao Mocartomnozdrve usavravao mirisom starih knjiga

105


85/252

pred ogledalom nasledeno lice vrea u kojoj fermentiraju stara mesitasrednjovekovne poude i gresipaleolitski glad i strah

jabuka pada pored stablatelo okovano lancem vrste

tako izgubih turnir s licem

1 06


86/252

I

GOSPODIN KOGITO I BISER

Ponekad se Gospodin Kogito, ne bez uzbuenja, prisea svoga mladenakog mara ka savrenstvu, onog mladikog per aspera ad astra. Elem,

desilo mu se jednom kada je urio na predavanje,

da mu je u cipelu upao mali kamiak. Zlobno sesmestio izmeu ivog tela i cipele. Razum je nalagao da se oslobodi uljeza, ali princip amor fati -

naprotiv, da ga podnosi. Izabrao je drugo, herojsko reenje.

Spoetka je to izgledalo bezopasno, obinasmetnja i nita vie, no posle nekog vremena u

polju svesti pojavila mu se peta, i to u trenutku kad je mladi Kogito hvatao misao profesora koji jerazvijao temu pojma ideje kod Platona. Peta jerasla, oticala, pulsirala, od bledorumene postajalapurpurna poput suneva zalaska, isterivala iz glavene samo Platonovu ideju, nego i sve druge ideje.

Uvee, pred odlazak na spavanje, izbacio je iz

arape strano telo. Bilo je to malo, hladno, utopeano zrnce. Peta je, naprotiv, bila velika, vrela icrna od bola.

107


87/252

KOSPODIN KOGITO MISLI OPOVRATKU U RODNI GRAD

Kad bih se tamo vratiosigurno ne bih zatekaonijednu senku svoje kueni drvee detinjstvani krst s metalnom ploicomklupu na kojoj sam aptao magine formulekestenove i krvniti ikoju stvar koja je naa

sve to je preostalo jeste kamena ploas krugom kredomstojim u sredinina jednoj nozitrenutak pred skok

ne mogu da narastemmada prolaze godinea u visini brujeplanete i ratovi

stojim u sredininepomian kao spomenikna jednoj nozipred skokom u krajnost

108


88/252

krug kredom postaje crvenkastkao stara krvunaokolo rastu humicepepelado ramenado usta


89/252

PONOR GOSPODINA KOGITA

Kod kue je uvek sigurnije

no odmah ispred pragakad ujutro Gospodin Kogitoizlazi u etnjunailazi na - ponor

nije to ponor Paskalovnije to ponor Dostojevskogto je ponorpo meri Gospodina Kogita

njegova posebna odlikanije ni bezdan

bi buenje strave

vue se za njim kao senkazastaje pred pekaromu parku preko ramena Gospodina Kogitaita s njim novine

muan kao ekcem veran kao pasprevie plitak da bi progutaoglavu ruke i noge

jednom e modaponor narastiponor sazreti

i biti ozbiljan

1 1 0


90/252

kad bi se samo znalokakvu pije vodukakvim ga hraniti zrnom

sada biGospodin Kogitomogao skupitinekoliko aka peskai zasuti gaali to ne ini

negokad se vrati kuiostavlja ponoriza pragapaljivo ga prikrivajuikomadiem stare tkanine

1 1 1


91/252

PONOR GOSPODINA KOGITA

Kod kue je uvek sigurnije

no odmah ispred pragakad ujutro Gospodin Kogitoizlazi u etnjunailazi na - ponor

nije to ponor Paskalovnije to ponor Dostojevskogto je ponorpo meri Gospodina Kogita

njegova posebna odlikanije ni bezdan bi buenje strave

vue se za njim kao senkazastaje pred pekaromu parku preko ramena Gospodina Kogitaita s njim novine

muan kao ekcem veran kao pasprevie plitak da bi progutaoglavu ruke i noge

jednom e modaponor narastiponor sazretii biti ozbiljan

1 1 0


92/252

kad bi se samo znalokakvu pije vodukakvim ga hraniti zrnom

sada biGospodin Kogitomogao skupitinekoliko aka peskai zasuti ga

ali to ne ini

negokad se vrati kuiostavlja ponoriza praga

paljivo ga prikrivajuikomadiem stare tkanine


93/252

MISLI

Misli hode po glavi

govori svakodnevni izraz

svakodnevni izrazprecenjuje pokret misli

veina od njih

stoji nepominousred dosadnih predelasivih breuljakaosuenog drvea

ponekad stiudo nabujale reke tuih mislistaju na obali

na jednoj nozikao gladne aplje

s tugom se seajuusahlih izvora

vrte se u krug

u potrazi za zrnima

ne idu

jer nee zai

ne idu jer se nema kud

1 1 2

GOSPODIN KOGITO I POKRET


94/252

sede na kamenukrei ruke

pod oblanim

niskimnebomlobanje

1 1 3


95/252

G O S P O D I N K O G I T O I T A N O V I N E

Na prvoj straniizvetaj o ubistvu 12 0 vojnika

rat je trajao dugomogue je naviknuti se

tu odmah izvetaj0 senzacionalnom zloinus portretom ubice

oko Gospodina Kogitaravnoduno prelazipreko vojnike hekatombe

da bi se s nasladom udubilou opis svakodnevnog uasa

tridesetogodinji poljoprivrednikpod dejstvom nervnog pritiskaubio svoju enui dvoje sitne dece

dat je taantok ubistvapoloaj telai druge podrobnosti

12 0 palihuzaludno je traiti na mapiprevelika razdaljinapokriva ih kao dungla

1 1 4


96/252

ne govore matiima ih previe brojka nula na krajupretvara ih u apstrakciju

tema za razmiljanje:aritmetika saoseanja

1 1 5


97/252


98/252

i odlaziusamljenu vapno postelje

1 1 7


99/252

G O S P O D I N K O G I T OP O S M A T R A U M R L O G

PR IJ ATE LJ A

Teko je disao

kriza je imala da nastupi u noisada je bilo dvanaest u podneGospodin Kogito iziao je na hodnikda popui cigaretu

pre toga je popravio jastuki nasmeio se prijatelju

ovaj je teko disao

na jorganu su se

pomeralinjegovi prsti

kad se vratioprijatelja ve nije zatekaona njegovom mestu

lealo je neto drugoiskrenute glave,i iskolaenih oiju

normalna uurbanostdotrao lekaruvukao prickoji se napunio

crnom krvlju

1 1 8


100/252

Gospodin Kogito jesaekao jo trenutakzagledao se u ono to je ostalo

bilo je prazno

kao vreagrilo sesve viestiskano nevidljivim kletimamrvljeno drugim vremenom

kada bi se pretvorio u kamen

u teki mramorni kipravnoduan i dostojankakvo bi to bilo olakanje

leao je na uskome rtuunitenjaotrgnut od stablaodbaen kao aura

ruaktanjiri su zvonilina Zdravomarijuaneli nisu silazili odozgo

Upaniade su teile

1 1 9


101/252

kad njegov govorue u misaomisao u disanjedisanje u vrelinu

vrelina u najvie boanstvotada se ve" poznati

ne moe

te nije mogao da ga poznai bio je nedokuivsa vorom grube tajnepred vratima doline


102/252

Ujutro mievitre po glavina podu glaveostaci razgovoraotpaci pesme

ulazisobna muzau plavoj keceljimete

mome gospodinudolaze bolji gosti

recimo jedan Heraklit iz Efesaili prorok Isaija

gospodinnervozno etagovori sm sebicepa novine papire

uvee odlazi u nepoznatom pravcu

muza otkopava plavu keceljuoslanja laktove na prozorsku daskuisprua vrateka

svoga andarmaplavih brkova

1 2 1

SVAKODNEVNOST DUE


103/252

SEKVOJA

*

etinarski gotski tornjevi u dolini potokanedaleko od Maunt Tamalpaisa gde je ujutro i

uveemagla gusta'kao gnev i zanos okeana

u tom rezervatu divova pokazuju presek drveta

bakarno stablo zapadasa godovima neizmerno pravilnim kao krugovi

na vodii neko lukav upisao je datume ljudske istorijepalac od sredita stabla poar dalekog Rima iz

Neronova dobana polovini bitka kod Hestingsa noni pohod

drejker

uplaenost Anglosaksonaca smrt nesrenogHarolda

ispriana je estaromi najzad odmah kraj ruba kore ispriano je

iskrcavanje Saveznika u Normandiji

Tacit toga drveta bio je geometar nije znaoprideve

nije znao sintaksu koja izraunava uplaenostnije znao

nikakve reite je raunao dodavao godine i vekove kao da je

hteo reida nema

niega sem roenja i smrti niega samo roenje i

, , . smrta unutra krvava mezgra sekvoje

1 2 2


104/252

ONI KOJI SU IZGUBILI

Oni koji su izgubili igraju s praporcima nanogama

u okovima smene odee u perju crknutog orladie se praina saoseanja na malom trgui filmska puka puca blago i precizno

podiu limenu sekiru lukom lakim kao obrvaubijaju

lie i senkete samo bubanj hui i podsea na stari ponos i

gnevdali su istoriju i uli u lenost vitrina

lee u grobnici pod staklom pored vernogkamenja

oni koji su izgubili - prodaju pred guvernerovimdvorcem

u Santa Feu

(duga prizemna zgrada topao ispeeni oker mrkidrveni stuboviisturene tavanine grede o kojima visi otra senka)prodaju staklene bisere amulete boga kie i vatre

model Kivinog hramasa treim uvis dvema slamkama lestava niz

koje silazi letina

kupi boga odjeka jevtin je i reito utikad se koleba na ispruenoj prema namaruci iz neolita

1 2 3


105/252

1

124

Za vreme koncerta popGospodin Kogito razmiljao estetici buke

sama ideja svakakoprivlana je

biti bogznai bacati gromove

ili manje teolokiprogutati jezik stihija

zameniti HomerazemljotresomHoracijakamenom lavinom

izvui iz utrobeono to je u utrobi

preneraenost i glad

obnaiti putevehraneobnaiti putevedahaobnaiti puteveudnje

GOSPODIN KOGITO I POP


106/252

svirati na crvenom grlupoludele ljubavne pesme

2

neprilika je u tometo krik izmie formisiromaniji je od glasakoji se diei sputa

krik se tie tiine

ali preko promuklostia ne putem voljeda se opie tiina

jarko je tamanzbog slabosti artikulacije

odbacio je milost humora jer ne zna za polutonove

on je kao otricazabijena u tajnu

ali ne oplie se

oko tajnene poznaje njene oblikeizraava istinu oseanjaiz rezervata prirode

1 2 5


107/252

trai izgubljeni raju novim dunglama reda

moli se za naglu smrti ona mu biva dodeljena

1 26


108/252

GOSPODIN KOGITO O MAGIJI

1U pravu je Mira Elijademi smo - i pored svega

unapreeno drutvo

magija i gnosacvetaju kao nikad

vetaki rajevi vetaki pakloviprodaju se na uglu ulice

u Amsterdamu su otkrivenasintetika orua za muenje

devojica iz Masauzetsaprimila je krvno krtenje

katatoniari sedmog danastoje na startnim linijamaDonee ih etvrta dimenzijakola s promuklom sirenom

kroz Telegraf Stritplove lavine bradonj

u slatkom zapahu nirvane

127


109/252

Jan Gotlob je sanjaoda je boga bog nitavilo

sletao je polako kao peros Ajfelove kule

maloletni filozofSadov uenikznalaki prosecatrbuh trudne enei krvlju pie na zidustihove unitenja

uz to istonjake orgijeusiljene i pomalo dosadne

2

iz toga rastu bogatstvagrane industrijegrane zloina

vredni brodii plovena put po nove zloine

1 2 8


110/252

zadihani alhemiari halucinacijaproizvodenove drhtajenove bojenove jauke

i raa se umetnostagresivne epilepsije

s vremenomrazvratnici e osedetii pomisliti na zadovoljenje

tada e nastatinovi zatvorinovi azilinova groblja

to je ipak vizija bolje budunosti

zasadmagijacvetakao nikad

1 2 9


111/252

MINOTAUROVA ISTORIJA

U jo neraitanom linearnom pismu A ispriana je prava istorija kneza Minotaura. Bio je on -uprkos kasnijim spletkama - autentian sin kraljaMinosa i Pasifaje. Deak se rodio zdrav, ali snenormalno velikom glavom - to su predskazi-

vai smatrali znakom mudrosti. U sutini, Minotaur je rastao u svoje godine kao jak, pomalomelanholian - kreten. Kralj je odluio da ga d usveteniki stale. Ali svetenici su objanjavali dane mogu primiti nenormalnog kneza, jer bi tomoglo sniziti ve i onako, zbog otkria toka,naruen autoritet religije.

Tada je Minos pozvao modernog u to vreme uGrkoj inenjera Dedala - tvorca uvenog pravcapedagoke arhitekture. Tako je nastao lavirint.Putem sistema hodnika, od najprostijih do svesloenijih, preko razlika izmeu nivoa i stepenicaapstrakcije trebalo je da kneza Minotaura udub-ljuje u naela pravilnog miljenja.

Tako je nesreni knez koga su nastavnici guralilutao kroz hodnike indukcije i dedukcije, odsutnim okom gledao nastavne freske. Nita od toganije shvatao.

Iscrpavi sva sredstva kralj Minos je odluio dase lii sramote roda. Pozvao je (opet iz Grke, koja

je bila uvena po sposobnim ljudima) vetog ubicu

Tezeja. I Tezej je ubio Minotaura. U toj se takimit i istorija meusobno slau.

1 3 0


112/252

Kroz lavirint - ve nepotrebni bukvar - Tezejse vraa nosei veliku, krvavu Minotaurovu glavuiskolaenih oiju, u kojima je prvi put poela daklija mudrost - koju je naviklo da alje iskustvo.

1 3 1


113/252

Pie memoare. Pokuava u njima da objasnimesto junaka u sistemu nunosti, da izmirimeusobno protivrene pojmove bia i sudbine.

Vatra veselo plamti u pei, u kuhinji uurbanoposluje ena - egzaltirana osoba koja nije mogla damu rodi sina, ali se tei da e i onako ui u istoriju.Priprema za veeru na koju treba da dou mesni

paroh i apotekar, sada najblii Prometejev prijatelj. Vatra veselo plamti u pei. Na zidu napunjeni

orao i pismena zahvalnica kavkaskog tiranina koji je, zahvaljujui Prometejevom pronalasku, uspeoda spali susedni grad.

Prometej se tiho smeje. Sada je to njegov jedininain izraavanja neslaganja sa svetom.

1 3 2

STARI PROMETEJ


114/252

itajui stare hronike poeme i itija GospodinKogito ponekad osea fiziko prisustvo davno umrlih lica

Govori Kaligula:

izmeu svih graana Rima voleo sam samo jednogaIncitatusa - konja

kad je uao u senat besprekorna toga njegove dlakesavreno je bletala sred purpurom opivenih

plaljivih ubica

Incitatus je bio pun vrlinanikad nije uzimao restoika priroda

mislim da je nou u staji itao filozofe

toliko sam ga voleo da jednog dana odluih daga raspnem

no usprotivila se njegova plemenita anatomija

konzulsko zvanje primio je ravnoduno

i vlast obavljao sjajnoto znai - nikako

1 3 3

KALIGULA


115/252

nismo ga uspeli navesti na trajnu ljubavnu vezus mojom dragom enom Cezonijomte avaj nije nastala linija careva-kentaur

zato je propao Rim

resio sam da ga proglasim za bogano devetog dana uoi februarskih kalendaHerea Kornelije Sabin i ostale budale spreie

tu pobonu nameru

mirno je primio vest o mojoj smrti

izbacie ga iz dvora i osudie na progonstvo

taj udar podneo je dostojanstveno

umro je bez potomstva

zakla ga debelokoi mesar u mestu Ancijumu

o posmrtnoj sudbini njegova mesa

Tacit uti

1 3 4


116/252

HAKELDAMA

Svetenici imaju problems pogranija etike i raunovodstva

ta uiniti sa srebrnicimakoje im je Juda bacio pred noge

suma je zapisanana strani izdatkahroniari e je zapisatina strani legende

ne dostoji da se uneseu rubriku nepredvieni prihodiopasno je unositi je u blagajnu

mogla bi da zarazi srebro

nije redkupiti za nju svenjak za hramni podeliti je sirotinji

posle dugih savetovanjaodluie da otkupe lonarski trg

i da na njemu zasnujugroblje za hodoasnike

da vrate - na neki nainnovac za smrtsmrti

1 3 5


117/252

izlazak je bio taktiarii zato ondanaziv toga mestagrmi kroz vekoveHakeldamaHakeldamato jest krvna njiva

1 3 6


118/252

GOSPO D IN K OGITO O SPIN

Baruh Spinoza iz Amsterdamapoeleo je da dosegne Boga

brusei na tavanusoivanaglo je probio zavesui stao licem u lice

dugo je govorio(a dok je govorioproirivao se njegov duhi njegova dua)postavljao je pitanjao ovekovoj prirodi

- Bog je rasejano trljao bradu

- pitao za prvi uzrok

- Bog je gledao u beskraj

- pitao za krajnji uzrok

- Bog je krio prstenakaljavao se

kada Spinoza uutaBog ree


119/252

- Lepo govori Barue volim tvoj geometrijski latinsi jasnu sintaksusimetriju zakljuaka

razgovarajmo ipako Stvarima Zaista

Velikim

- Pogledaj na svoje rukeizranavljene i drhtave

- upropauje oiu mraku

- loe se hrani

bedno oblai

- kupi novu kuuoprosti mletakim ogledalimato ponavljaju povrinu

- oprosti cveu u kosi- pesmi pijanaca

- Pazi na prihodekao tvoj kolega Dekart

- budi lukavkao Erazmo

1 3 8


120/252

- posveti traktatLuju XIVtako ga nee proitati

- stiavaj

racionalni bespae od njega prestolii potemnee zvezde

- pomislina enukoja e ti roditi dete

- vidi Baruegovorimo o Velikim Stvarima

- elim da me voleneuki i napraitito su jedinikoji me istinski ele

sad zavesa padaSpinoza ostaje sam

ne vidi zlatni oblaksvetlosti na visini

vidi mrak

uje kripu stepenicakorake to silaze dole

1 3 9


121/252

GEOR G HAJM DOGAAJ GOTOVO META FI

1

Ako je istinada slika ide ispred mislimoe se mislitida su Hajmove idejenastale za vreme klizanja

- lakoa kretanja

po lenoj povrini

bio je ovde i tamokruio oko pokretnog sreditanije bio planetani zvononi ratar vezan za plug

- relativnost pokretanja

ogledalsko proimanje sistema

leva blia obala(crveni krovovi Gatova)

beala je unatragkao naglo povueni stolnjaka desna je(prividno) ostajala u mestu

- obaranje determinizmaudesna koegzistencija mogunosti

140


122/252

- moja veliinagovorio je sebi Hajm(sad je jurio natrag

dignute leve noge)poiva na otkriuda u savrenom svetunema proisticanjatiranije posledicadiktature uzronih vezasve misli

delovanjapredmetipojavelee jedni uz drugekao tragovi klizaljkina beloj povrini

zakljuci znaajniza teorijsku fizikuzakljuci opasniza teoriju poezije

2oni to su stajali na desnoj obalinisu primetili Hajmov nestanak

gimnazist koji je prolazio pored njesve je video u obrnutom redu


123/252

bell demperakire zakopane pod kolenomna dva kotana dugmetalistovi u narandastim arapamaklizaljke uzrok nesree

dva policajca

razmakla su gomilu zazjavalokupljenu iznad otvora u ledu

(izgledao je kao ulaz u jamukao hladna usta maske)

slinei olovkepokuavali su da zabelee dogaaj

da zavedu redsaglasno sa zastarelom

Aristotelovom logikomsa vlasti svojstvenomtupom ravnodunouprema otkrivaui njegovim mislimakoje su sada bespomono bludilepod ledom

14 2


124/252

RAZMILJANJE GOSPODINAKOGITA O ISKUPLJENJU

Nije trebalo da alje sina

previe ih je mnogo videlosinovljeve probodene akenjegovu obinu kou

to je bilo zapisanoda bi nas pomirilonajgorim pomirenjem

previe mnogo nozdrva jes uivanjem udisalomiris njegovog straha

nije se slobodno sputatiprenisko

bratimiti se s krvlju

nije trebalo da alje sina bolje da je carovaou baroknom dvoruod mramornih oblakana prestolu strahasa ezlom smrti

1 43


125/252

t

144

Omiljena zabavaGospodina Kogita

jeste igra Kropotkin

ima mnogo vrlinaigra Kropotkin

oslobaa istorijsku matuoseanje solidarnostizbiva se na slobodnom vazduhuobiluje dramatinim epizodamanjena pravila su plemenitadespotizam uvek gubi

na velikoj ploi imaginacijeGospodin Kogito razmeta figure

kralj oznaavaPetra Kropotkina u petropavlovskoj tvravilauferi trojicu vojnika i straarakula spasilaka kola

Gospodin Kogito ima na izborumnogo uloga

1


126/252

r

moe da igradivnu Sofiju Nikolajevnuona u poklopcu asovnikaunosi plan bekstva

moe da bude i violinistkoji u sivoj kuicismiljeno iznajmljenojnaspram zatvorasvira Otmicu iz sarajato oznaava ulica slobodna

najvie ipakGospodin Kogito voliulogu doktora Oresta Vajmara

on u dramatinom trenutkuzagovara vojnike pred kapijom

- video si ti Vanja mikroba- nisam video- a on gad gamie po tvojoj koi- ne govorite vae sijateljstvo- bogme gamie i ima rep- veliki- dve ili tri vrste

tada ubarapada na ovnujske oi

1 4 5


127/252

i ve seivo odvijaigra Kropotkin

kralj-zatvorenik stupa krupnim koracimamalo se natee s flanelskim halatom

violinist u sivoj kuicisvira Otmicu iz sarajauju se glasovi hvatajdoktor Orest raspreda o mikrobimalupanje srcapotkovane izme na kaldrminajzad spasilaka kolalauferi nemaju prolaza

Gospodin Kogitoraduje se kao deteopet je pobedio u igri Kropotkin

2

toliko godinatoliko ve godinaigra Gospodin Kogito

ali nikad ganije privlaila uloga

junaka bekstva

1 46


128/252

ne iz netrpeljivostiprema plavoj krvikneza anarhistani iz prezira prema teorijio uzajamnoj pomoi

nije to ni iz kukavitvaSofija Nikolajevna violinist iz sive kuedoktor Oresttakoe su stavljali glavu u torbu

s njima se ipak

Gospodin Kogitopoistoveuje gotovo potpuno

kad bi naila potrebamogao bi da bude ak i konj begunevih kola

Gospodin Kogito bihteo da bude posrednik slobode

da dri konopac bekstvada protura ceduljuda daje znakda poveruje srcuistom nastupu simpatije

147


129/252

i ve seivo odvijaigra Kropotkin

kralj-zatvorenik stupa krupnim koracimamalo se natee s flanelskim halatom

violinist u sivoj kuicisvira Otmicu iz sarajauju se glasovi hvatajdoktor Orest raspreda o mikrobimalupanje srcapotkovane izme na kaldrminajzad spasilaka kolalauferi nemaju prolaza

Gospodin Kogitoraduje se kao deteopet je pobedio u igri Kropotkin

2

toliko godinatoliko ve godinaigra Gospodin Kogito

ali nikad ganije privlaila uloga

junaka bekstva

1 46


130/252

ne iz netrpeljivostiprema plavoj krvikneza anarhistani iz prezira prema teorijio uzajamnoj pomoi

nije to ni iz kukavitvaSofija Nikolajevna violinist iz sive kuedoktor Oresttakoe su stavljali glavu u torbu

s njima se ipak

Gospodin Kogitopoistoveuje gotovo potpuno

kad bi naila potrebamogao bi da bude ak i konj begunevih kola

Gospodin Kogito bihteo da bude posrednik slobode

da dri konopac bekstvada protura ceduljuda daje znakda poveruje srcuistom nastupu simpatije

147


131/252

nee ipak da odgovara za onoto eu meseniku Fridomnapisati bradonjesiromane mate

prima goru ulogunee prebivati u istoriji

1 48


132/252

TA GOSPODIN KOGITO MISLIO PAKLU

Najnii krug pakla. Uprkos optem miljenjune nastanjuju ga ni despoti, ni materoubice, kao ni

oni to hode za telom drugih. To je azil umetnik,pun ogledala, instrumenata i slika. Na prvi pogledto je najkomfornije pakleno odeljenje, bez smole,

vatre i fizikih muenja.itave godine tu se odravaju konkursi, festi

vali i koncerti. Nema pica sezone. pic je stalan igotovo apsolutan. Svaka tri meseca nastaju novipravci i nita, kako se ini, nije u stanju da zaustavitrijumfalni pohod avangarde.

Velzevuv voli umetnost. Hvali se da njegovihorovi, njegovi pesnici i njegovi slikari ve gotovoprevazilaze nebeske. Ko ima bolju umetnost, ima

bolju vladavinu - to je jasno. Uskoro e moi da se

ogledaju na Festivalu Dvaju Svetova. I tada emovideti ta e ostati od Dantea, Fra Anelika i Baha.

Velzevuv potpomae umetnost. Obezbeujesvim umetnicima mir, dobru hranu i apsolutnuizolaciju od paklenog ivota.


133/252

GOSPODIN KOGITO OUSPRAVNOM STAVU

1

U Uticigraaninisu hteli da se brane

u gradu izbila epidemija

nagona za samoodranje

hramovi slobodepretvoreni u buvlju pijacu

senat raspravlja o pitanjukako da ne bude senat

graaninee da se branena ubrzanim kursevima uekako se pada na kolena

iju nove zastavenevino beleue decu da lau

otvorili kapijekroz koje sada ulazipeani stub

inae kao i obinotrgovina i kopulacija

1 5 0


134/252

2

1 5 1

Gospodin Kogito bihteo da budena visini situacije

to znaida sudbini pogledapravo u oi

kao Katon Mlai vidi ivote

nema ipakmani prilikuda porodicu poalje preko mora

zato eka kao i ostalihoda po besanoj sobi

uprkos savetima stoika voleo bi da ima telo od dijamantai krila

gleda kroz prozorkako se sunce Republike

kloni prema zapadu


135/252

nije mu mnogo ostalou stvari samoda izabere stavu kome eli da umre

da izabere gestda izabere poslednju re

zato ne leeu posteljukako bi izbegaoda bude uguen na spavanju

hteo bi da do krajaostane na visini situacije

sudbina mu gleda u oina mesto gde je bilanjegova glava

1 5 2


136/252

IZVETAJ

IZ

OPSEDNUTOGGRADA


137/252

TA SAM VIDEOUspomeni Kazimjea Moarskog

Video sam proroke koji upaju vetake brade video sam hulje koje su pristupale sekti

bievalacadelate preruene u ovje koekoji su odlazili od gneva naroda

svirajui na fruli

video sam video sam

video sam oveka podvrgavanog muenjimasad je bezbedno sedeo u krugu porodicepriao dosetke jeo supugledao sam njegova razmaknuta ustadesni - dve trnove granice oguljene od

kore bilo je to neizrecivo bestidno video sam svu nagostsve ponienje

potom

akademijamnogo lica cveezaguljivoneko je neprekidno govorio o

deformacijama ja sam mislio na njegova deformisana usta

je li to poslednji inkomada anonimnog piscaplitkog kao pokrov

1 5 5


138/252


139/252

punog priguenog jecanjai kikota onihkoji odahnuvi s olakanjemto je opet sve lepo proloposle uklanjanja mrtvih rekvizitapolakopodiu

okrvavljenu zavesu

(1956)

156


140/252

SAVRHA STEPENICA

Naravnoti koji stoje na vrhu stepenicaznaju

oni sve znaju

drugo smo miistai trgovazatonici bolje budunostikojima se oni sa vrha stepenicapokazuju retko

uvek s prstom na usnama

mi smo strpljivinae ene krpe nedeljnu kouljurazgovaramo o sledovanjima hrane0 fudbalu o ceni cipelaa subotom zabacujemo glavu unatrag

i pijemo

nismo od onihto steu pesnicezveckaju lancimagovore i pitajunagovaraju na pobunu

grozniavistalno govore i pitaju

157


141/252

ovo je njihova bajka baciemo se na stepenicei osvojiti ih na jurikotrljae se niz stepeniceglave onih to su stajali na vrhui najzad emo ugledatita se vidi s tih visinanekakva budunostnekakva praznina

ne elimo prizorglava to se kotrljajuznamo kako lako glave ponovo rastui da na vrhu uvek ostaju

jedan ili trojicaa dole se sve crni od metli i lopata

ponekad sanjamokako e oni s vrha stepenicasii doleto znai do nasdok mi nad novinama vaemo hieb

i kako e kazati

1 5 8


142/252

- a sad porazgovarajmokao ovek s ovekomnije istina ono to stoji na plakatimaistinu nosimo u stisnutim ustimaokrutna je i previe teka

* pa je nosimo sami

nismo srenirado bismo ostalitu s vama

to su naravno snovimogu da se ispuneili ne ispune

pa emo i daljeobraivatina kvadrat zemljena kvadrat kamenja

lake glaves cigaretom za uhomi bez kapi nade u srcu

(1956)

159


143/252

Ranijeznamo iz istorijeizlazila je iz telakad bi stalo srce

s poslednjim dahomtiho se udaljavalana nebeske livade

dua Gospodina Kogitaponaa se drugaije

za ivota naputa telo bez rei oprotaja

mesecima leti boravina drugim kontinentima van granica Gospodina Kogita

teko je dobiti njenu adresune daje vesti o sebiizbegava kontaktene pie pisma

niko ne zna kad e se vratitimoda je otila zanavek

Gospodin Kogito trudi se da savladanisko oseanje zavisti

1 60

DUA GOSPODINA K OGITA


144/252

misli o dui dobromisli o dui s nenou

sigurno mora da prebivai u drugim telima

dua ima apsolutno premaloza itavo oveanstvo

Gospodin Kogito miri se sa sudbinomnema drugog izlaza

ak se trudi da govori- moja dua moja -

misli o dui oseajnomisli o dui s nenou

te kad se neoekivano

pojaviju jene pozdravlja je reima- dobro to si se vratila

samo je iskosa gledakad sedne pred ogledaloi elja svoju kosu

zamrenu i sedu

1 6 1


145/252

E L E G I J A Majinoj uspomeni

A sad ima nad glavom mrke oblake korenja vitki ljiljan soli na slepoonicama brojanice peskai plovi na dnu una kroz zapenuene magline

za milju dalje od nas tamo gde reka zavija vidljiva - nevidljiva kao svetlost na vodizaista nije drugaija - naputena kao svi

1 62


146/252

RECI

Reko - klepsidro vode metaforo venostiulazim u tebe sve vie drugaijida bih mogao biti oblak riba ili stenaa ti si nepromenljiva kao sat to merimetamorfoze tela i padove duhalagani raspad tkiva i ljubavi

ja roen iz glinehou da budem tvoj ueniki da upoznam izvor olimpijsko srcehladna buktinjo o umei stubetemelju moje vere i oaja

naui me reko upornosti i trajanjuda bih zasluio u poslednjem asuodmor u senci velike delteu svetom trouglu poetka i kraja

163


147/252

Stari Majstorisnalazili su se bez imena

njihovi potpisi su bili beli Madonini prsti

ili ruiaste kule

di citta sul mare

kao i scene iz ivotadella Beata Umilta

rastapali su seu sogno

miracolo

crocifissione

nalazili su skrovitepod onim kapkom anelaza humkama oblakau gustoj travi raja

potpuno su tonuli

u zlatnim nebosklonima bez krika straha bez vikanja za seanje

164


148/252


149/252

M O L I T V A G O S P O D I N A K O G I T A - P U T N I K A

Gospodehvala Ti to si stvorio svet lep i vrlo raznolik

kao i zato to si mi u neiscrpnoj svojojdobroti dozvolio da budem u mestima kojanisu bila mesta moje svakodnevne muke

i

- to sam nou u Tarkviniji leao na trgu krajesme a raznjihani tu je s tornja objavljivaoTvoj gnev ili pratanje

a mali magarac na ostrvu Korkira pevao mi jeiz svojih nepojmljivih plunih mehovamelanholiju predela

i to sam u runom gradu Manestru otkrioljude dobre i razumne

to je priroda ponavljala svoje mudre tautolo-gije: uma je bila uma more more stena stena

to su zvezde kruile i to je bilo kao totreba da bude - Jovis omnia plena

- oprosti to sam mislio samo na sebe dok jeivot drugih okrutno nepovratan kruio okomene kao-veliki astroloki asovnik na Svetom Petru u Boveu

166


150/252

to sam bio len rasejan previe oprezan ulavirintima i piljama

i takode oprosti to se nisam kao lord Bajron borio za sreu pokorenih i to sam gledaosamo izlaske meseca i muzeje

hvala Ti to su mi del stvorena u slavuTvoju podarila delie svoje tajne i to sam uvelikom uobraenju pomislio da su Duo van Ajk Belini slikali i za mene

kao i to je Akropolj koji nikad nisam shvatiodo kraja strpljivo otkrivao preda mnom ubo-galjeno telo

- molim Te da nagradi sedog starca koji mi je nemoljen doneo voa iz svoga vrta na suncem spaljenom ostrvu Laertova sina

kao i Mis Helen s maglovitog ostrvca Mul naHebridima zato to me je na grki nain primila i molila da prekono ostavim u prozoruto gleda na Svetu Ajonu zapaljenu lampukako bi se zemaljska svetla pozdravljala

kao i sve one koji su mi ukazivali put i govo

rili kato kyrie kato

1 67


151/252

i da ima pod svojom zatitom Mamu iz Spo-leto Spiridiona na Paksosu i dobrog studentaiz Berlina koji me je izbavio iz neprilike azatim kad sam ga neoekivano sreo u Arizoni

vozio me je u Veliki Kanjon koji je kao stohiljada katedrala okrenutih naopake

- dozvoli o Gospode da ne mislim na svoje vodnjikavooke sive nepametne progoniteljekad se sunce sputa u Jonsko more zaistaneopisivo

da razumem druge ljude jezike druge patnje

i pre svega da budem pokoran to znai onajkoji ezne za vrelom

hvala Ti Gospode to si stvorio svet lep i raznolik

a ako je to Tvoje zavoenje zaveden sam zanavek ibez predaha

168


152/252

GOSPODINKOGITOPOVRATAK

1

Gospodin Kogitoodluio je da se vratina kameno krilootadbine

odluka je dramatinagorko e je poaliti

ne moe ipak vieda podnese kolokvijalne obrte- comment allez-vous- wie geht's- how are you

pitanja na izgled prostatrae sloen odgovor

Gospodin Kogito kida

zavoje blagonaklone ravnodunosti

prestao je da veruje u progrestie ga se sopstvena rana

izlozi izobiljanapajaju ga dosadom

1 69


153/252

vezao se samoza dorski stubcrkvu San Klementeknjigu koju nije stigao da proitai nekoliko drugih sitnica

znai vraa se

ve vidigranicuuzorano poljeubistvene straarske kuleguste cestare ice

beumnaoklopna vratapolako se zatvaraju za njim

i ve

jesamu riznicisvih nesrea

2

p zato se vraapitaju prijateljiiz boljeg sveta

1 7 0


154/252


155/252

GOSPODIN KOGITO I MATA

1

Gospodin Kogito nikad nije verovaomajstorijama mate

klavir na vrhu Alpisvirao mu je lane koncerte

nije cenio lavirintesfinga ga je ispunjavala odvratnou

iveo je u kui bez podrumaogledala i dijalektike

dungle nagomilanih slika

nisu bile njegov zaviaj

retko se dizaona krilima metaforepotom je padao kao Ikaru zagrljaj Velike Majke

oboavao je tautologiju

objanjavanjeidem per idem

da je ptica pticaropstvo ropstvoda je no nosmrt smrt

1 7 2


156/252

voleo jeravan horizontpravu linijuzemljinu teu

2

Gospodin Kogito bie ubrojanu vrstu minores

ravnoduno e primiti presudu buduih istraivaa slova

matu je upotrebljavaoza sasvim druge svrhe

hteo je od nje da uiniorue saoseanja

eleo je da shvati do kraja

- Paskalovu no- prirodu dijamanta- melanholiju proroka- Ahilov gnev- ludost ljudoubic

- snove Marije Stjuart- neandertalski strah- oaj poslednjih Acteka- Nieovo dugo umiranje

173


157/252

- radost slikara iz Laskoa- rast i pad hrasta- rast i pad Rima

potom da oivljava mrtveda potuje savez

mata Gospodina Kogitaima lepezast pokret

ide preciznood patnje do patnje

nema u njoj mesta

za vetake vatre poezije

hteo bi da ostane verannesigurnoj jasnosti

1 7 4


158/252

IN MEMORIAM LASLU NAU

Romana mi ree da ste upravo otilitako je uobiajeno da se govori o onima koji

zauvek ostajuzavidim Vam na mramornom licu

meu nama su bila ista pitanja nikakvog pismauspomena niega to zabavlja okonikakvog prstenja ni kragani naricanja enazato je lake poverovati u naglo oduevljenjeda ste sad kao Atila JoefMickjevi Bajron - lepe aveti

koje uvek dolaze na ugovoreni susret

moj udoviki dodir nije mogao da se sviknegrabljiva ljubav prema konkretnom zahtevala je

rtvenismo punili smehom mrtvu sobunismo naslonili laktove na umni hrast stola

nismo pili vino nismo lomili sudbinua ipak smo zajedno stanovaliu sklonitu Krsta i Rue

prostor koji nas deli jeste kao pokrov veernja magla die se i sputaplemeniti imaju lice vode i zemlje

na dalji zajedniki ivot sigurno e sesloitimore geometrico dve uporedne prave

vanzemaljska strpljivost i neljudska vernost

17 5


159/252

Nee mnogo ostati Riarde zaista ne mnogood poezije ovog ludog veka sigurno Rilke Eliotnekoliko drugih dostojnih amana koji su znali

tajnuzaklinjanja rei forme otporne na dejstvo

vremena bez ega

nema fraze dostojne pamenja a govor je kaopesak

nae kolske sveske iskreno izmuenes tragom znoja suza krvi bieza venu korektorku kao tekst popevke ostavljen

bez notaplemenito ispravan ak previe oevidan

previe smo lako poverovali da lepo ne spaavada vodi lakomislene od sna do sna na smrtniko od nas nije umeo da probudi topolsku

drijaduda ita pismo oblakazato po tragovima naim nee proi jednorogneemo vaskrsnuti brod u zaiivu pauna ruu

ostala nam je nagost i stojimo nagina desnoj boljoj strani triptihaStrani Sud

na mrava plea uzeli smo javna pitanja borbu protiv tiranije lai zapise patnjiali protivnike smo - priznae - imali nitavno

male1 7 6

PISMO RIARDU K RINJICKOM


160/252

i je li onda vredno sniavati sveti jezikdo buncanja s tribine do crne pene novina

tako je malo radosti kerke bogova u naimpesmama Riarde

premalo svetlih sumraka ogledala venaca zanosanita samo tamne psalmodije mucanje animuleurne s pepelom u spaljenom vrtu

kakve snage treba da se uprkos sudbinipresudama istorije ljudskom bezakonjuu vrtu izdaje ape - tiha noi

kakve sile duha treba da bi se ukresala bijui naslepo oajanjem o oajanjeiskrica svetla deviza pomirenja

da bi veno trajalo kolo na gustoj travida bi se slavilo roenje deteta i svaki

poetak

darovi vazduha zemlje i ognja i vode

ja to ne znam - moj Dragi - i zatoaljem tebi noas ove sovlje zagonetkesrdani stisak ruke

naklon moje senke

17 7


161/252


162/252

zatim jedobio drugi svetski rat(sumnjiva pobeda)tano kad kozaodlazi u Valhalu koz

obavio je krupne stvariuprkos nekolicini diktatorapreao je Rubikon sredine vekaokrvavljenali iv

pobedio je

aranaaligatorakrabu

sad se nalaziizmeu krajnjeg vremena

jeguljei krajnjeg vremena

slona

tu seiskreno reenogase ambicijeGospodina Kogita

179


163/252

2

zajedniki mrtvaki koveg sa sionomuopte ga ne plai

ne eli da bude dugovean

kao papagaj

ili Hippoglassus vulgaris

kao ni

visinski oraooklopna kornjaaglupi labudGospodin Kogito bihteo da do krajapeva o lepoti prolaenja

zato ne guta Gele Royale

ne pije eliksirene paktira s Mefistom

s brinou dobrog vrtlaraneguje bore na licu

pokorno prihvata krekoji se taloi u ilama

raduje se prazninama u seanju

bio je izmuen pamenjem

1 8 0


164/252

besmrtnost ga jeod detinjstva

bacala u stanjeuplaenosti

zavideti bozima na neem?

- na nebeskim promajamalooj administraciji- nezasitnoj poudi

- na stranom zevanju

181


165/252

GOSPODIN KOGITO OEDNOSTI

i

Nije udoto nije miljenicapravih mukaraca

generala

atlet vladalacadespota

vekovima ide za njimata plaljiva usedelicasa groznim eirom Vojske Spasaopominje

izvlai iz skrovitaportret Sokratakrsti nainjen od hlebastare rei

- a unaokolo hui divan ivotrumen kao klanica ujutro

gotovo ju je mogue strpatiu srebrnu kutijunevinih uspomena

sve je manjakao dlaka u grlukao zujanje u uhu

1 82


166/252

2

0 Boe

i da je bar malo mlaa

malo lepa

da ide sa duhom vremenada se njie u bedrimau taktu moderne muzike

moda bi je tada zavoleli

pravi mukarcigenerali atlete vladari despoti

da povede rauna o sebida izgleda ljudskikao Liz Tejlorili Boginja Pobede

ali od nje izbijazadah naftalinanira ustaponavlja veliko - Ne

nesnosna u svojoj upornosti

smena kao batensko strailokao san anarhistakao ivoti svetaca

183


167/252

Metamorfoza nanie do izvora istorijeizgubljenog raja detinjstva u kaplji vode

bekstva trke kroz mije hodnikelutanja insekata na dno cveta

otra probuenja u gnezdu strnadice

ili oprezan beg po snegu u koi vukai nad rubom ponora veliko zavijanje prema

mesecunagli strah kad vetar donosi miris ubice

ceo zapad u rozima jelena

spiralni san zmije vertikalno bdenje polarnog oblia

sve je to zapisano u atlasu naeg telai u steni lobanje otisnuto kao portret

predakate ponavljamo glasove zaboravljenog jezika

nou igramo pred kipovima ivotinjaobueni u koe ljuture pera i oklope beskrajna je litanija naih zloina

dobri dusi ne odbacujte naspredugo smo lutali po okeanima i zvezdamaprekomerno utrudene primite u stado

184

STIDNI SNOVI


168/252

ESHATOLOKAPREDOSEANJA

GOSPODIN A KOGITA

1

Toliko udau ivotu Gospodina Kogitahirova sree

ozarenja i padovapa e valjdaimati gorku venost

bez putovanjaprijateljaknjiga

no zatomnogo vremenakao pluni bolesnikkao car u izgnanstvu

sigurno e morati da mete veliki trg u istilitu

ili da sedi pred ogledalomu naputenoj brijanici

bez peramastilapergamenta

bez uspomena iz detinjstvaopte istorijeatlasa ptica

185


169/252

slino kao drugiuestvovaena kursevima istrebljivanjazemaljskih navika

komisija za vrbovanje

radi precizno

isti ostatke ulakandidata za raj

Gospodin Kogito e se branitipruae estok otpor

2

najlake e dati svoje disanjekoristio ga je umerenonikad nikog nije gonio

takoe e dati bez aljenjaukus jelai ukus gladi

na sto komisije za vrbovanjepoloie komade uiju

u ovozemaljskom ivotu bio je ljubitelj tiine

186


170/252

samo eobjanjavati strogim anelimada vid i dodirnee da ga napuste

da jo u telu oseasve zemaljske trnovezanokticenenostiplamen

bieve mora

da jo uvek vidi bor na planinskoj padinisedam svenjaka zorekamen s modrim ilama

pokorie se svim muenjima blagog ubeivanjaali do kraja e braniti

divni oseaj bola

i nekoliko izbledelih slikana dnu spaljenog oka

187


171/252

slino kao drugiuestvovaena kursevima istrebljivanjazemaljskih navika

komisija za vrbovanjeradi precizno

isti ostatke ulakandidata za raj

Gospodin Kogito e se branitipruae estok otpor

2

najlake e dati svoje disanjekoristio ga je umerenonikad nikog nije gonio

takoe e dati bez aljenjaukus jelai ukus gladi

na sto komisije za vrbovanjepoloie komade uiju

u ovozemaljskom ivotu bio je ljubitelj tiine

186


172/252

samo eobjanjavati strogim anelimada vid i dodirnee da ga napuste

da jo u telu oseasve zemaljske trnovezanokticenenostiplamen bieve mora

da jo uvek vidi bor na planinskoj padinisedam svenjaka zorekamen s modrim ilama

pokorie se svim muenjima

blagog ubeivanjaali do kraja e branitidivni oseaj bola

i nekoliko izbledelih slikana dnu spaljenog oka

187


173/252

3

ko znamoda e uspetida anele uverikako je nesposobanza nebeskuslubu

i dopustie mu da se vratipo zarasloj stazina obalu belog morau pilju poetka

88


174/252

USPAVANKA

Godine krae i kraesvetenici Amonova hrama

otkrili su da Vena Lampa svake godine troimanje ulja

to znai da se svet gri prostor vreme i ljudi

Opaaj svetenika preneo je Plutarh i sigurno jepobudio gnevno gunanje u krugovima filozofa

jer oajni zbog ovekove promenljivostihoe da nam kosmos slui kao svetao primer

A ipak dokaz iz lampe prividno glupslae se sa iskustvom onih to su napustilisvratita eleznike stanice domove preli preko

potoka varkii sad niz blagu padinu idu tamo kuda svi idu

Oni znaju- sve je manje dana i noi

- rua ubrana u zoru u uplaenosti ronilatice

uvee je ve samo spaljeni gaj tukova

- sve je manje putopisa uenja

- sveca vitka kao igla u drhtavim prstimapokazuje put pd zida do zidasmrznuta ogledala odbijaju utehu

189


175/252

- dragi pokojnici mnogi su kao peane lavineslini pesku

nai domovi pamenja ne primaju nikog

- u praznim sobama praina je sela i pie

memoare

- gasi se rodni grad i ak Ca d'Orovie ne svetli a sva mesta koja smo volelina netrajnim lagunama tonu u more

Svake godine Vena Lampa troi manje ulja

Tako nas estiti svemir smeta u krevet naspavanje

1 9 0


176/252

FOTOGRAFIJA

S tim deakom pravim kao elejska streladeakom u visokoj travi nemam nieg

zajednikogsem datuma roenja i papilarne linije

tu fotografiju je snimio moj otac pred drugipersijski ratpo liu i oblacima zakljuujem da je bio avgustpevale su ptice zrikavci miris ita miris izobilja

dole je reka to na rimskim kartama nosi nazivHipanis

predeo voda i bliski grom savetovali su da se

sklonimo kod Grknjihove pomorske kolonije nisu bile previe

daleko

deak se poverljivo smei jedina senka za kojuzna

jeste senka slamnatog eira senka bora senka

kuea ako crvenilo onda crvenilo suneva zalaska

moj mali moj Isae pogni glavuto je samo trenutak bola a potom e bitito god poeli - lastavica poljski ljiljan

znai moram da prolijem tvoju krv moj

mali

1 9 1


177/252

da bi ostao nevin pri letnjoj munjive zanavek bezbedan kao insekat u ilibarulep kao katedrala paprati sauvana u uglju

1 9 2


178/252

Kad sam se posle vie godina vratio u Vavilonsve se promenilo

devojke koje sam voleo brojevi linija metroaekao sam kraj telefona sirene su uporno utale

znai teenje umetnou Petrus Hristus portret 'mlade damebio je sve plii sloio krila za spavanjesvetla unitenja i grada meusobno su se

pribliavala

festival Apokalipse buktinje samozvanca Sibila je

davala oprotaj pijanim gomilama pristalicaizobilja

zgaeno telo Boga vueno je u trijumfu popraini

tako se ispunjavao kraj sveta postavljeni suetrurski stolovi

u kouljama polivenim vinom nesvesni sudbinesvetkuju

varvari stiu na kraju da preseku aortu

nisam tebi grade eleo smrt u svakomsluaju ne takvu

jer e s tobom sii pod zemlju slatki

plodovi slobodei sve e valjati poinjati od gorkog znanja

od trave

193

VAVILON


179/252

B O A N S K I K L A U D I J E

Govorilo se o menizaet od Prirodeali nedovrenkao odbaen kipskicaoteen odlomak pesme

godinama sam se pravio priglupidioti ive bezbednijemirno sam podnosio uvredekad bih posejao sve koticekoje su mi baene u liceizrastao bi maslinjakprostrana palmova oaza

obrazovanje su mi dali svestranoLivije retori filozofigrki sam govorio kao Atinjaninali na Platona sampodseao samo u leeem poloaju

studije sam dopuniou lupanarima i lukim krmamanezapisanim renicima vulgarnog latinskogi provalijskim riznicama prestupa i razvrata

1 9 4


180/252

posle Kaligulina ubistvaskrio sam se iza zastoraizvuen silomne stigoh da nainim mudar izraz licakad mi pred noge bacie svet

glup i plitak

otad sam postao najradniji caropte istorijeHerakle birokratijes ponosom se seamliberalnog ukaza

koji je doputao putanje glasova iz trbuhaza vreme gozbi

odbijam esto mi pripisivani prigovor okrutnostiu sutini sam bio samo rasejan

na dan nagle Mesalinine smrtipo mom nareenju su - priznajem - jadnicu

usmrtiliupitao sam za vreme gozbe - zato nije dola

Gospoaodgovorilo mi je grobno utanjezaista sam bio zaboravio

1 9 5


181/252

deavalo se da sam pozivaoumrle na partiju kockanjanedolazak sam kanjavao novanom kaznomoptereen tolikim poslovimamogao sam se varati u pojedinostima

navodnonaredio sam da se pogubitrideset pet senatorai neke tri centurije ekvitapa ta

malo manje purpuramanje zlatnog prstenja

zato - to nije nevano -vie mesta u teatru

niko nije hteo da shvatida je cilj tih postupaka bio uzvieneleo sam da ljude naviknem na smrtda otupim njenu otricuda je svedem na banalne i svakodnevne razmeretakve kao laka melanholija ili kijavica

a evo dokaza mojedelikatnosti oseanjasa gubilita samuklonio spomenik blagog Avgustada osetljivi mramor ne bisluao jauke osuenika

1 9 6


182/252

noi sam posveivao studijamanapisao sam istoriju Etruracaistoriju Kartagesitnicu o Satur

Gospodin Cogito - Zbigniew Herbert

Documents

Transcript of Gospodin Cogito - Zbigniew Herbert