Gorana Teofilovi ć Srpski pogledi u XVIII i XIX vijeku

Click here to load reader

download Gorana Teofilovi ć Srpski pogledi u XVIII i XIX vijeku

of 58

  • date post

    17-Jan-2016
  • Category

    Documents

  • view

    56
  • download

    8

Embed Size (px)

description

Gorana Teofilovi ć Srpski pogledi u XVIII i XIX vijeku. gorana.teofilovic@edu.uni-graz-at WS2011 - PowerPoint PPT Presentation

Transcript of Gorana Teofilovi ć Srpski pogledi u XVIII i XIX vijeku

  • Gorana Teofilovi

    Srpski pogledi u XVIII i XIX vijeku gorana.teofilovic@edu.uni-graz-atWS2011Institut fr Slawistik der Karl-Franzens-Universitt Graz Sprachwissenschaftliches SE (BKS) (Die nationale Sichtweise des Verhltnisses zwischen dem Bosnischen/Bosniakischen, Kroatischen und Serbischen) O.Univ.-Prof. Mag. Dr.phil. Tosovi Branko

  • *InhaltHistorischer berblickDositej Obradovi Pismo Haralampilu (1783)Vuk Stefanovi KaradiSrbi svi i svuda (1836)Pismo Platonu Atanackoviu (1845)Beki knjievni dogovor (1850)Srbi i Hrvati (1856)

  • *uro DaniiRazlike izmeu jezika srpskoga i hrvatskog (1857)Evstatin MihajloviNekoliko rei o sajedinenju knjiestva Srbskog s Horvatskim (1863)Laza KostiPoruka uri Daniiu (1880)

  • *Stojan NovakoviNegovanje jezika srpskog (1888)S. M. D.Hrvati i jezik srpski (1895)Zusammenfassung

  • *Historischer berblickSerbien unter den Osmanen Ab 1526 herrschen die Osmanen ber Serbien 1593 ersten serbischen Aufstnde 1689 serbische Aufstndische drngen bis nach Sarajevo und Skopje vorEs folgt ein Rckzug seobe

  • *

    Von 17181739 nrdlicher Teil Serbiens unter den Habsburgern Ab 1739 wieder Osmanisches Reich Erste Versuche des Nationalbewusstseins Um 1804 erster serbischer Aufstand unter ore Petrovi Karaore

  • *

    1813 von den Osmanen niedergeschlagen1815 zweiter serbischer Aufstand unter Milo Obrenovi1817 erfolgreich beendet

  • *Frstentum Serbien 1830 Knjaz Milo Obrenovi Ab 1833 Frstentum Serbien 1867 unter Mihajlo Obrenovi wurden die Osmanen besiegt1878 Berliner Kongress unabhniges Frstentum

  • *Dositej Obradovi1739 in akovo geboren1811 in Belgrad gestorbenSchriftsteller, Philosoph, Pdagoge, Volksaufklrer und Grnder der Uni Belgrad Orthodoxes Kloster Hapovo Reisen durch Europa und KleinasienStudiert in Halle und Leipzig (1783 erstes Buch ivot i prikljuenija)

  • *Dositej ObradoviSeine Ideen:Wissen und Ideen unter das Volk bringenGebrauch der Volkssprache in der LiteraturBefreiung der Frau

    Bild 1

  • *Dositej ObradoviPismo Haralampilu (1783)

    [] koja je nam korist od jednog jezika kojega u celom narodu od deset hiljada jedva jedan koko valja razume i koji je tu materi mojej i sestram?... Nek naue! []

  • *Vuk Stefanovi Karadi26. Oktober 1787 in Tri geboren7. Februar in Wien gestorben Philologe, wichtigster Sprachreformer, ethnologe, Dichter, bersetzer und DiplomatUm 1813 geht Karadi nach Wien Serbische VolkssprachePii kao to govori, itaj kako je napisano.

  • *Vuk Stefanovi Karadibersetzung des neuen Testamentes in die serbische Volkssprache inkl. OrthographieGesetzesbuch fr das Frstentum Serbien Rckkehr nach Wien

    Bild 2

  • *Vuk Stefanovi KaradiSrbi svi i svuda (1836)U pomenutijem ovdje mjestima bie najmanje oko pet miliona dua naroda, koji govore jednim jezikom, ali se po zakonu (religiji) dijele na troje: [...] Tri miliona ima zakona Grkoga,[...]; od ostala dva miliona moe biti da bi se moglo uzeti da su dvije treine zakona Turskoga, a jedna treina Rimskoga.

  • *Vuk Stefanovi Karadi[...] jer ako nee da budu Srbi, oni nemaju nikakvoga narodnoga imena. Da reknu da su jedni Slavonci, drugi Dalmatinci, trei Dubrovani, to su sve imena od mjesta u kojima ive i ne pokazuju nikakvoga naroda,[...],da reknu da su Hrvati, ja bih rekao da ovo ime po pravdi pripada samo akavcima, [...] ,i kojijeh se jezik malo razlikuje od Srpskoga [...].

  • *Vuk Stefanovi KaradiOd onijeh pak Turskog zakona ne moe se jo ni iskati da misle sta o ovome srodstvu; ali ako se meu njima kole podignu, makar i na Turskome jeziku, i oni e odmah priznati da nijesu Turci nego Srbi.

  • *Vuk Stefanovi KaradiU Dalmaciji na suhoj zemlji (osim samoga primorija i ostrva), gdje je bilo srce Hrvata, danas nema nikakoga naroda koji bi se po jeziku razlikovao od Srba, [...] , ja mislim da su ovi primorci i ostrvljani ostaci ili potomci straijeh Hrvata.

  • *Vuk Stefanovi KaradiIz svega ovoga to je ovdje kazano vidi se da se Juni Sloveni svi osim Bugara po jeziku dijele natroje: Prvi su Srbi, koji govore to ili ta [...] i na kraju slogova imaju o mjesto l; drugi su Hrvati, koji mjesto to ili ta govore a [...] i na kraju slogova ne promjenjuju l na o [...]; trei su Slovenci, [...],koji mjesto to govore kaj [...].

  • *Vuk Stefanovi KaradiPismo Platonu Atanackoviu (1845)A kad bismo ce dogovarali, koji bi narjeje bilo najprilinije da ga u pisanju knjiga svi primimo, ja bih rekao ovo juno: ono od zapada u Srijemu dopire do Vukovara i uz Dunavo gotovo do Budima, a od juga u Srbiji gotovo do Biograda.

  • *Beki knjievni dogovor (1850)[...] da ne valja mijeajui narjeja graditi kojega u narodu nema, nego da je bolje narodnijeh narjeja izabrati jedno da bude knjievni jezik;

    Jednoglasnice smo priznali da je najpravije i najbolje primiti juno narjeje da bude knjievno;

  • *Vuk Stefanovi KaradiSrbi i Hrvati (1861)ta emo u ovome smislu kazati za dananju Hrvatsku kraljevinu? U njoj, osim vojnike granice, koja jo upravo ne pripada njoj, i gdjekoga primorskog akavca, nema Hrvata ni jednoga, nego su samo Slovenci i gdjekoji Srbin.

  • *Vuk Stefanovi KaradiTako je Hrvatska kraljevina samo politiko i geografiko ime, kao n.p. vajcerska. Ne bi li po tome pravije bilo da se u naemu jeziku ljudi koji sasavljaju Hrvatsku kraljevinu ne zovu Hrvati nego Hrvaanin, kao u vajcerskoj to se zovu vajceri i Nijemci i Francuzi i Talijani?

  • Vuk Stefanovi KaradiJa mislim da bi ovo ime primio svaki Srbin i Slovenac a i Nijmac i Maar koji bi u Hrvatskoj makar gdje stanovao, jer bi pored njega svaki mogao zadrati i ime svojega plemena ili naroda.

    *

  • *Vuk Stefanovi KaradiHrvati po pravilu se mogu zvati: 1) svi akavci; 2) Kekavci u kraljevini Hrvatskoj.Srbi po pravilu mogu se zvati svi tokavci makar koje vjere bili i makar gdje stanovali.

  • *uro Danii6. April 1825 in Novi Sad geboren17. November 1882 in Zagreb gestorbenPhilosoph Studierte Sprachwissenschaften in Wien Ab 1856 arbeitet er als Bibliothekar in Belgrad1865 verlor er seine Stelle und ging nach Zagreb

  • *uro DaniiSeine Werke:Rat za srpski jezik i pravopis (1847)Mala srpska gramatika (1850)Srpska sintaksa (1858)Oblici srpskoga jezika (1863)

    Bild 3

  • *uro DaniiRazlike izmeu jezika Srbskoga i HrvatskogSlova samoglasna: AMesto Srpskome e Hrvati imaju a u ovim reima: jazik, jatra, adan, ado, zaati

    EMesto Srpskoga a imaju Hrvati e u reima: resti, kresti, vrebac, lebud

  • *Evstati MihajloviNekoliko rei o sajedinenju knjiestva Srbskog s Horvatskim (1863)[...] u kolama naima i latinicu i kirilicu, pak emo znati mi njiove, a oni nae knjige itati.I mi izbirajmo za literalno narjeie ono, koje je od drugih savrenie i kojim su se do danas ponajvie spisateli nai sluili;

  • *Evstati Mihajlovia to je narjuie serbsko-podunavsko.

    [...] i prostije srbske reci, koje se zasad pri sajedinenju tom literalnom od brae nae Horvata lakse razumeti mogu, poe upotrebljavati, a mnoge udesne rei i izraze iz narjaija Horvatskog primili, i usvojili.

  • *Evstati Mihajloviod tog doba poinjemo pisati: urednik mesto uredniku obziru, u pogledu, u smotrenju da pae i to vie u kraj i poredNa jednak nainNepomini i nepokretni Otabina i oteestvo [];

  • *Evstati Mihajloviistok i vostokestvovoati i potovati jasno i javnotampa i peatnjaslika, mirovina, namira, bitno, uionica, ustanova i t. d.

  • *Laza Kosti12. Februar 1841 in Kovilj geboren26 November 1910 in Wien gestorbenSchriftsteller, Dichter, Journalist, Dramaturg und PolitikerStudiert an der Uni in Pest (Jus)Grnder der Ujedinjene omladine

  • *Laza KostiSeine WerkeMaksim Crnojevi (1868) Pera Segedinac (1882)Uskokova ljubav ili Gordana (1890)Osnova lepote u svetu s osobnimobzirom n srpske narodne pesme (1880)

    Bild 4

  • *Laza KostiPoruka uri Daniiu (1880)[] kad i on veli (uro Daniic): da hrvatski jezik ne treba uzimati kao zaseban jezik, jer onaj jezik to se govori u provincijalnoj Hrvatskoj, to je samo nastavak slovenskog (kranjskog), a onaj sto se govori u hrvatskoj krajini to je prosto srpski [...];

  • *Laza KostiRazlog mu (uri Daniiu) mogao samo biti politiki i to knjievno-politiki.

    Pa je li Daniiev knjievno-politiki smer imao kakav uspeh? Da sada ama ba nikakvog. Od srpskih knjievnika i novinara jo se gde-gde moe itati kompromisna fraza:

  • *Laza Kostisrpsko-hrvatska knjievnost, al u tako zvanih hrvatskih pisaca, t.j. onih to piu srpski jezik latinicom, nestala je ta fraza, u koliko je nekada bilo, sasvim bez traga.Po tome se vidi, da taj smer ne samo da nije imao eljnog uspeha, nego je postigao ba protivno od onog to je hteo (uro Danii).

  • *Stojan Novakovi1. November 1842 in abac geboren18. Februar 1915 in Ni gestorbenPolitiker, Diplomat, Philologe, Literaturhistoriker, Prsident der Srpska kraljevska akademija1865 grndet er die Zeitschrift Vila1869 Srpska bibilografija za novu knjievnost 1741-1867

  • *Stojan Novakovi1871 Istorija srpske knjievnosti

    Bild 5

  • *Stojan NovakoviNegovanje jezika srpskoga (1888)Publikacije junim govorom na ovoj se strani moraju uzeti kao izuzeci. Na zapadu meutim, i to od Drine na zapad, u svima publikacijama Cetinja, Sarajeva, Dubravnika, Zadra, Oseka, i Srbi i Hrvati, i katolici i pravoslavni slue se u kjnievnosti junim govorom,

  • *Stojan Novakovipa govorilo se u okolini junim ili zapadnim, kajkavskim, akavskim ili tokavskim govorom. Ovaj vek uneo je toliko napretka, to su na zapadu pred srpskim tokavskim i junim govorom, kojim su stari Dubrovani najpre poeli sluiti se, u knjievnosti iezlo mnoge razlike zapadnoga, kajkavskog i akavskog govora.

  • *Stojan Novakovi[...]