82 1. 163 .4 1.09 -3 4 S t a n k o v i ć B .

Горана Раичевић

Н ови Сад

П РИ П О В ЕТ К Е БО Р Е С Т А Н К О В И Ћ А -

ПОЕТИКА СРПСК Е М ОД ЕРНИСТИЧК Е П РОЗЕ

Рад предст авља покушај да се приповедачка поет ика Боре Ст анковића сагледа ван

реачист ичких оквира, онако како се т о од Скерпића наовачо покуишвало, када се упркос

признавању новина у т емат ици, иупркос ублаж авај ућих сиит агми као utmo су „лирски",

„ поет ски", „ симболички

" реат зам, кој има су његове приповет ке описиване, ост ај ало

при т ези о т зв. реалист ичком мет оду. Полази се од т езе да се „ реалист ички мет од " као

формалиост руктурна одредница не мож е одвој ит и од имплицит не намере његових за-

чет ника и поборника да се преко реалног onuca свет крит икуј е, т е да предст авља и позив

на његову промену. Приповет ке Боре Ст анковића, међут им, као и његови романи и драме,

нису усредсређени на социј ална пит ања, већ, напрот ив, ст ављај у у први план пит ања ле-

nome и њеног т рагичног усуда. Показуј е се да сукоб ерот ског бића са колект ивним морап-

ним нормама ниј е моралист ички обој ен нит и предст авља позив на побуну и промену, већ

даЈе део пишчевог општ иј ег увидау т рагичност човекове егзист енциј е. Ураду се показуј е

да се no одбацивању „ ориј ент ачног " регионалног декора из Ст анковићевог дела от крива

колико ј е наш писац no идеј ама и сензибилност и савремен европским књиж евницима с

прелома векова. Усредсређеност на т еме пропадања и опадања, пит ања лепот е, npe-

власт чулног над рационачним у човеку, и т рагичиост ст ремљења ка лепом као идеалу

сврст авај у Бору Ст анковића у писце декаденције и ест ет ицизма.

Huuima душу не мож е да излечи осим чула, баш као

шт о ништ а не мож е да излечи чула осим ду ше.

О. Вај лд Слика Дорј ана Греј а

Говорити данас о Бори Станковићу и његовом делу значи неизбежно запо-

чети од дилеме: неће ли то бити само резиме онога што су већ изрекли нај већи

посленици српске литерату ре 20. века: од Скерлића и Дучића, преко Милана

Богдановића, Станислава Винавера, Исидоре Секулић, Димитриј а Вучено-

ва, Драгише Живковића, Владимира Јовичића, Радована Вучковића, Јована

Деретића, Слободанке Пековић, Новице Петковића и многих других. Јер,

чини се, о овом писцу заиста ј е речено све: исцрпно су описани и његов стил

и ј език, атмосфера старог Врања коју са носталгиј ом дочарава евоцирај ући ј е

са свим бој ама и мирисима ориј енталне балканске касабе с крај а 19. века; сви

су се ови аутори неизбежно бавили еросом као ј едним од главних покретача

његових ликова (у вези са чим му се и „замерало" на сиромаштву тема и мо-

тива), говорило се о осуј ећености тог ероса у сусрету личног и колективног.

19 8 Горана Раичевић

Такође се, с правом или не, истицала тзв. изворност овог писца, кој и ј е, тврди-

ло се, писао из личних искустава, и претакао, по мишљењу многих, у свој е

приповетке, романе и драме, дубоке интимне садржај е.

Оно што нам се, ипак , и данас не чини довољно разрешеним, довољно

ј асним, ј есте питање у кој у то епоху, у кој и уметнички правац и стил, треба

сврстати Станковићево стваралаштво, односно, у овом конкретном случај у,

како поетички класификовати његове приповетке? И поред покушај а да се

његов рад сагледа ван реалистичких оквира (а од Скерлића наовамо се, и поред

признавања оног „заокрета каунутра", у Станковићевом поступку препознај е

„реалистички метод", док ј е у новиј е време у историј ама из кој их уче наши

студенти овај спој модернистичких тема и традиционалног приповедачког

проседеа означен чувеним синтагмама „лирски", „ поетски

", „ симболички

"

реализам). У нашем излагању следили бисмо покушај Радована Вучковића

кој и се 90-их година 20. века у свој ој обимној студиј и Модерна српска про-

за упитао да ли се о српској прози с крај а 19. и с почетка 20. столећа заиста

може говорити ван супротности реалистичко-модерно и то у складу са ј едним

новим схватањем наше модерне (а не, како то он каже, на начин на кој и су

српску модерну видели критичари 50-их година). (Вучковић, 1990, 9)

Иако ј е Вучковић покушао да о приповедачима с прелома векова го-

вори ван поменуте бинарне опозициј е, чини нам се да ј е ипак, и данас,

ово супротстављање немогуће избећи, и то управо због упорног и тешко

искорењивог наслеђа кој е нам нису оставиле само педесете године, бар кад ј е

о прози Боре Станковића реч. Не чуди данас зашто ј е ј едан М илан Богдановић

у свој ој студиј и Реализам Боре Ст анковића ( 1921) - иако признавши да Бора

нема „чула за социј алну ствар, а ј ош мање организовану мисао дај е схвати и

тумачи", и иако осетивши да ј е писац према том аспекту живота кој и описуј е

био „равнодушан", (Богдановић, 1972, 80), али при том ипак усвај ај ући Лука-

чеву идеј у да прибегавање реалистичком поступку нужно открива и суштину

друштвених односа ј едног времена - у ствари сугерисао да читалац ову про-

зу и треба да откриј е као социј алну.

Међутим, сматрамо да ј е данас сасвим неоправдано сврставати дела Бо-

рисава Станковића у реалистичку прозу, без обзира колико ублажавајуће де-

ловао атрибут у поменутим компромисним синтагмама. Пошто веруј емо да ј е

ј е наш писац исто онолико реалиста колико ј е то у енглеској књижевности био

ј едан Оскар Вај лд, те да се у свој им приповеткама бавио социј алним одно-

сима старог Врања након ослобођења од Турака, или „ критиковао" друштво

београдске средине с почетка 20. века у истој оној мери у кој ој ј е Оскар Вај лд

у свом делу „ критиковао" докону аристократију викгориј анске Енглеске.

Другим речима, оно што хоћемо да кажемо у овом раду ј е да инсистирање

на Станковићевом реализму у потпуности промашуј е суштину иновативно-

сти кој у су његова дела, његове приповетке о кој има данас говоримо, донеле

у српску прозу. Зато ћемо покушати (онако како смо то урадили бавећи се

„ импресионизмом" у поезиј и српске модерне) да се позабавимо искључиво

сензибилитетом, осећај ношћу али и идеј ношћу Станковићеве прозе, његовим

доживљај ем света, да бисмо, напокон, дали колико-толико приближан одговор

Приповет ке Боре Ст анковића - Поет ика српске .чодернист ичке прозе ] 99

о месту његовог дела у канонима српске, али и европске литературе. Утолико,

веруј емо, да ј е - ма како магично изгледала приповедачка позорница по кој ој

се крећу жене, чиј а се лепота само наслућуј е и скривена ј е шалварама, бош-

чама и шамиј ама, и мушкарци пуни источњачког дерта и карасевдаха - овом

приликом ипак потребно занемарити регионалне наносе као елементе декора,

али и показати резерве према ставу о аутентичности „сировог" Бориног та-

лента. Јер, уколико чак и претпоставимо да ј е то заиста и био (мада у ту тезу

сумњамо), Бора Станковић ј е као и сваки стваралац припадао свом времену,

те се с правом претпоставља да ј е нужно идеј е тог времена и оних кој и су у

њему живели и сам носио. Утолико подржавамо тезу Предрага Палавестре

да ј е „ регионализам Станковићеве прозе услован и строго функционалан"

(Палавестра, 1986, 417), али не само зато што ј е вредност његовог дела над-

машила домете „регионалног реалистичког описа". Оно што бисмо желели

да покажемо ј е чињеница да ј е, уколико регионалну позорницу занемаримо

као врсту „декора", Бора Станковић био окупиран истим темама, те да ј е оно

што ј е написао обој ено истом осећај ношћу кој ом су одисала дела неких од

нај већих европских писаца с крај а 19. и почетка 20. века.

Можда би се овом нашем покушај у већ на самом почетку могла ставити

и примедба да у ствари куцамо на отворена врата, те да ј е, рецимо, управо

Радован Вучковић у поменутој студиј и систематизовао српску модернистичу

прозу, тако да 90-е обележавају стилови fi n de siecle-a, декаденциј е и „ неоро-

мантизма", почетак века неонатурализам, док ј е друга децениј а већ у знаку

експресионизма. Наше резерве према оваквој подели тичу се пре свега сумње

у промену сензибилитета кој а има децениј ски опсег, и кој у ј е врло тешко

применити у конкретном случај у. (Да ли то значи да, у случај у Б. Станковића,

четири приче из 1899 - Нушка, У виноградилш, У ноћи и Увела руж а треба

свр ст ат и у д ек ад ент н у, н ео р ом ан т и ч ар ску п р озу а о н е с п оч ет к а век а у н ео н а-

турализам?) С тим у вези, морамо се, укратко осврнути и на термин „неона-

турализма", односно уопште на жеље и настој ања многих критичара да се

код Боре Станковића препознај у утицај и француског натурализма (посебно

у роману Нечист а крв). Ако се сложимо са Арнолдом Хаузером, кој и у на-

турализму француских писаца, а нај више код Емила Золе, види одраз без-

резервне вере у моћ чињеница, и заправо свој еврстан продужетак реализма,

онда Золин песимистичан свет, по Хаузеру, нипошто не говори о одсуству

наде у будућност његовог аутора:

„ Он ј е, како сам изј ављуј е, детерминиста, апи не и фаталиста; другим ре-

чима, он ј е савршено свестан чињенице даљуди зависе у целом свом понашању

од материј алних услова свога живота, али он не веруј е да су ти услови

непроменљиви. Он без резерве прихвата Тенову теориј у средине и чак ј е усавр-

шава, али сматра да ј е стварни задатак и апсолутно достижан циљ друштвених

наука да измене и побољшај у спољашње услове људског живота - да планирај у,

како бисмо то данас рекли." (Хаузер, I I, 1962, 293)

Какве то везе има са Бором Станковићем, са његовим дубоким фата-

лизомом и песимизмом, са трагичним увидима у људске судбине кој е имај у

2 00 Горана Раичевић

свој е класне оквире, али кој и ту трагику суштински не одређуј у?1 Веруј емо,

никакве. Јер, иако то ниј е тема нашег излагања, поменимо само да идеј а

„ нечисте крви" из наслова истоименог романа (о кој ој се полемисало као о

заваравај ућем у путу на детерминизам наслеђа насупрот превласти психолош-

ког елемента) ниј е ни у ком случај у натуралистичке провениј енциј е. Нити се

натуралистичким може назвати изопачен свет Станковићевих божј ака. Овде

ј е у ствари дошло до погрешне употребе термина „патурализам", кој и има

сасвим специфично значење, на феномене са искључиво естетицистичким

конотациј ама: у првом случај у реч ј е о томе да се пој ава савршене, врхунске

лепоте кој а ј е оличена у Софки, види као резултат низа трагичних догађај а

кој и су ј ој претходили и предодредили ј ег, а у другом свет нишчих треба

посматрати опет са становишта тзв. естетике ружног, што ј е не случај но до-

шла у зенит интересовања европских стваралаца с прелома векова, кој има ј е

проблем лепоте - али и трагање за лепотом и у оним манифестациј ама где се

она указуј е као негативност, као одсуство - представљао примарни принцип

с вет а и о с н о в н и п р ед м ет л ит ер ат у р е .

Нешто приближниј е успешно, веруј емо, дефинисали су сушти-

ну Станковићеве прозе термини „ неоромантизма" (кој и користи Радован

Вучковић, обј ашњавај ући га као љубав за прошло, присуство снова, као

идеализациј у природе и младости, као присуство фолклора и лирски стил)

и „ симболизма", симболистичке прозе за кој и су се определили Предраг Па-

лавестра и Бошко Новаковић (да сада оставимо по страни то да ј е стилска

одредница реализма и даље присутна - помињу се нова метафизичка значења,

„ побуна крви и жудња за пуним животом бића, лирски трагизам жртве и ме-

ланхолична философиј а пролазности")3. Проблеми настај у ако се упитамо са

кој им се то романтизмом као полазном основом упоређуј е термин са префик-

сом „ нео" (знамо да локална српска верзиј а романтизма унеколико одступа

од европских) или када се упитамо да ли ј е код Боре Станковића заиста тако

присутан тај симболистички, метафизички моменат. Слажемо се, међутим,

д а у п р и п о вет к ам а, р ом ан и м а и др ам ам а о во г н аш ег п и сц а и м а р о м ан т и зм а,

и то оног кој и види у човеку превасходно нагонско, чулно, осећај но биће, а

не биће разума, оног романтизма кој и питање човековог односа према лепоти

ставља у први план, оног романтизма кој и као универзални бинарни пар у

односу на класику, лепоту дефинише као чежњу (не као испуњење), као одсу-

1 Као и код употребе термина „реализам", и када се у нашој критици прибегава пој му „ на-

турализам", заборављај у се, или се намерно прећуткуј у, идеолошка значења кој а су неодвој ива

од времена у кој има су ови стилови и формирани и концепата везаних за тај контекст.2Идеј а о изузетној лепоти као идеалу за кој и ј е требало положити жртву, у кој у су уграђени

људска крв, зној и сузе ниј е страна том времену: Налазимо ј е у роману Слика Дорј аиа Греј а по-

менутог „ принца декаденциј е" Оскара Вај лда у коме се каже: „ Иза сваке изузетне ствари постој и

нешто трагично. Светови морај у да буду у мукама даби и нај кукавниј и цвет могао да се њише."

(Вај лд, 2004, 37)3 У поглављу посвећеном Бори Станковићу, у свој ој Ист ориј имодерне српске књиж евност и,

Предраг Палавестра, а позивај ући се на Бошка Новаковића („Симболистичка обележј а прозе

Боре Станковића" у зборнику Бора Ст анковић. Ст аро време - ново чит ање (прир. Саша Хаџи-

Танчић, Грацина, Ниш 1983, 19- 27) назива овог писца реформатором, творцем „ нове књижевне

школе" и зачетником „симболистичког стила у српској приповеци.

" (Палавестра, 1986, 412)

Приповет ке Боре Ст ст ковића - Поет ика српске модеричст ичке прозе 20 1

ство, као трагику, као опадање и као пропадање. Та врста романтизма у свој ој

склоности ка томе да се лепо као врхунска вредност препознај е у контек-

сту властите неухватљивости или агониј е имала ј е, међутим, свој временски

оквир и свој климакс у европским књижевностима управо на том прелому

векова, у времену у кој ем ј е стварао Бора Станковић. А будући да веруј емо да

се основне идеј е његовог дела, његов сензибилитет исказуј у управо у поме-

нутим категориј ама, покушаћемо да покажемо, анализирај ући свет његових

приповедака (уз нужне екскурсе ка роману и драми), дај е Борисав Станковић

п р ави п р ед ст авн и к ср п ск е д ек ад ен се и ест ет и ци зма.

Постој и код Боре Станковића ј едан привидан парадокс: када у већ чу-

веном усклику: „Старо, старо ми дај те. Оно што мирише на сух босиљак..."

из приповетке Ст ари дани (1900) одбацуј е ружну садашњицу и окреће се

прошлости, писац нас у ствари упознај е са светом у кој ем се одвиј ај у све

његове приповетке, а кој и ни у ком случај у не одај е идиличност достој ну

пишчеве чежњиве носталгиј е. Ниј е толико важно то Да се ради о старом

Врању, свету устрој еном на строгом моралном кодексу патриј архалних за-

друга, оном кој и ј е као алтернативу западњачком капитализму фаворизо-

вао писац програмских текстова нашег реализма Светозар Марковић. Иако

носталгично вапи за прошлошћу, уместо идиличне слике патриј архата кој у

нам ј е понудио наш реалиста Лаза Лазаревић, Бора Станковић нам у свој им

приповеткама приказуј е нешто сасвим друго. У већини се, наиме, тематизуј е

проблем неиспуњене, несрећне љубави, кој а ј е углавном осуј ећена споља

(препреке за остварење љубави дОлазе од других), али можда много више

изнутра (нека непозната сила спречава ј унаке да свој а осећања изразе на

прави начин, али нај чешће недостатак снаге и воље да се спољашњим пре-

прекама одупру треба приписати њиховом карактеру). О тој осуј ећености

ероса писали су многи критичари: Владета Јеротић нпр. у есеј у Ерот ско у

делу Боре Ст анковића бави се овим проблемом са психолошког и психоана-

литичког аспекта, тражећи одговоре у самом устрој ству пишчеве личности.

Откривај ући у овом мотиву ускраћене љубави и осуј ећеног ероса пишчеву

чежњу за метафизичким (жудњу за вечном анимом за кој ом трага и Дис), и

при том нам с правом наводећи одломак из приче Вечни пољубац, Јеротић

у ствари говори и о самом механизму стварања кој и се, по Фрој ду, и одвиј а

no принципима сублимациј е. Позивај ући се на Фрој да и његово откриће ,»да

се н еш т о н еп о зн ат о су пр от ст авља сн ази сек су ал н о ст и у њ ен о м о ст вар ењу ,

д о к о ст вар ен а сек су ал н а ж ељ а к ао ц и љ ж уд њ е д о вод и д о у сп ор авањ а ч о век о -

вог напредовања, до стагнациј е и пасивности, личне и друштвене" (Јеротић,

1998, 130), овај критичар, доследан свој им примарним интересовањима, у

ствари задире у психологиј у стварања самог Боре Станковића. Са друге стра-

не, ми бисмо овом мотиву приступили из унеколико другачиј е перспективе:

са поетичког и естетичког аспекта, и то полазећи од тезе да ј е сам писац, у

улози наратора у свој ој причи, жалио управо за временом и средином у кој ој

ј е до ових трагичних последица ускраћених жеља пути долазило, те да ј е у

т ом т р аг и ч н ом о к в и ру п р о н ал ази о и из вес н у вр ст у n en om e.

2 02 Горана Раичевић

Љубав између мушкарца и жене код Боре Станковића никада ниј е при-

казана као срећно испуњена; чак и када ниј е осенчена трагиком (а то се

догађа врло ретко), приказана ј е тек у свом напону, жељи и чежњи, кој а ј е

тек распламсана, никад задовољена (приповетке Нушка - сцена у кој ој ј е

насликано буђење женског ероса, и Ђурђевдан - где се говори о чулној ра-

дости двој е младих). У већини осталих тема су трагичне последице љубавне

неостварености: све нам оне говоре о снази ероса кој у не могу да обуздај у

било какви рационални окови друштвених норми. М еђутим, иако у неким

приповеткама бивамо сведоцима препрека кој е долазе споља - од родитеља

и средине, кој има љубавници нису дорасли и не могу да им се супротставе,

а што ј е опет у извесној мери и последица „слабљења" њихове крви, одно-

сно породичне дегенерациј е (као нпр. у причама У ноћи и Они) - занимљиво

ј е да се у другима сусрећемо са ј унацима кој и сами постављај у препреке

остварењу свој их жеља. Тако ј е врло упечатљива прича У виноградима (у

кој ој ј е Д. Вученов - не знамо само како - пронашао „ прву, наивну, младалач-

ку љубав", и „ мала трвења међу момком и девој ком

"4), кој а сва одише неком

необј ашњивом коби. Причу нам прича мушкарац кој и се у берби сусреће са

свој ом вољеном Ленком: он зна да у она сва трепери од радосног очекивања

помирења након пређашње свађе:

„Јер ј е знала, сигурна ј е била, да ћемо се овде, у винограду, помирити;

да ћемо, као и лањске године, с ј едног чокота зај едно брати грожђе, да ћу да

мећем у котарицу, служ им се њеним косирчетом, па после, кад почнемо зрна

да скупљамо, да ћу, навлаш, гурати мој у руку у њену, а тада ће прсти да нам се

преплићу и главе, лица, косе додируј у. И, напослетку, да ћемо из мој их уста да

„зобамо" зрно, али тако да ј една половина зрна остане у мој им а друга у њеним

устима...И сад, ево где ј е дошла, стој и више мене, чека дај е ј а позовем да беремо

зај едно и помиримо се. Стој и она и чека..." (Станковић, II, 1970, 45)

У главном ј унаку, међутим, кој и иако „осећа ватру од њене близине"

догађа се нешто што ће девој ку довести до суза: уместо замишљеног по-

знатог ритуала кој и би такође довео до спај ања у пољупцу, у њему се, неким

инатом, обј ављуј е огољени, нелични, вулгарни ерос кој и тражи задовољење.

Девој чин стид кој и ј е реакциј а на његову дрскост одбиј а га од ње, те га, по-

што остави девој ку у сузама, гони негде без циља у маглу. Ниј е случај но Бора

Станковић у ову причу уметнуо и гатање старе Циганке што ј е у његовом

длану видела „ црно срце" и прорекла му: „ тешко оној кој а се у њега загледа

".

Ову неј асну силу, кој у бисмо данас назвали „ садистичким" поривом, ниј е

Бора случај но довео у близину љубави. О моћи ирационалног писали су пре

њега и Достој евски и Едгар Алан По, овај други називај ући ј е „духом пер-

верзности" - ирационалном жељом да кињимо и повређуј емо, те да коначно

доведемо до пропасти, не оне кој е мрзимо, већ оне кој е нај више волимо, и

тиме, на крај у крај ева и саме себе. А управо реченица из Поове причице или

есеј а Ђаво перверзност и, где се описуј у осећања човека што стој и на ивици

4 Види: Д. Вученов, Нарат ор у приповет кама Боре Ст анковићи у зборнику Дело Боре

Ст анковићау своме и данашњем времену. (Вученов, 1978, 19)

Приповет ке Боре Ст анковића - Поет ика српеке модернист џчке прозе 203

провалиј е и гледа у понор, може нам, чини се, у великој мери, и обј аснити и

суштину осећај ности кој ом су прожете све Борине приче:

„ А тај пад, то срљање у пропаст - управо због тога што ј е спој ен са

нај грозниј ом и нај одвратниј ом од свих нај грозниј их и нај одвратниј их слика

смрти и страдања кој е су се икад родиле у нашој машти — управо због тога сад

га силно прижељкуј емо." (По, 1974, 61)

Јер, и Борин свет, онај у кој и се он у сећањима тако радо враћа, ј есте

свет кој и пропада, али не захваљујући неким материј алним, спол»ашн>им

узроцима. Тај свет носи клицу пропадања у самом себи, али га управо та

предодређеност и тај усуд чине писцу тако привлачним. Међутим, доживљај

света као света у агониј и, оног кој и неизбежно срља у пропаст, ниј е искључиво

његово осећање: лепоту у том опадању налази читава генерациј а европских

песника и писаца с прелома векова; сви они очарани су осећањима малак-

салости, изнурености, а по Умберту Еку наслов Верленове песме Копњење

„ може се узети као манифест (или знак) целе декадентистичке пустолови-

не". (Еко, 2005, 346) Било да су у то осећање заиста апсорбоване и Ш опен-

хауерова филозофиј а и музика Сумрака богова, руски ромаи, Мет ерлинков

т еат ар, како то каже Марио Прац у свој ој чувеној студиј и о европској

декаденциј и (Прац, 1974, 326), тек из приповедака Боре Станковића види се

да их са европским уметницима дели и наш писац. Та љубав према опадању

и пропадању видљива ј е свуда: у причи Увела руж а (Из дневника) наратор и

главни ј унак, говорећи о свој ој баки кој у зове мај ком, и описуј ући њену жељу

да поврати проћердано имање, коментарише: „ ...А ниј е знала сирота она, да

се опадање породица не завршава тако лако и брзо, па ј ош и на првом колену."

(Станковић, II, 1970, 70) И он сам, изданак исте лозе кој а ј е осуђена на про-

паст, неодлучан ј е и горд: полажући пре на вредности тобожњег „ порекла", и

стављајући амбициј у пре љубави, бива осуђен на трагичну егзистенциј у, али

чак ни те особине писац нам не предочава као главни узрок његовог пада.

Он, читалац Мопасана, рођен ј е као старац кој и нема снаге ни да живи, ни да

вол и , п а сам и м т и м н и т и д а д ру г о м уд ах н е ж и вот :

„ Младост ! Да ли ј е н>е икада било код мене? У чему беше она? Не! Ја ни-

сам имао младости. Ја никад не осетих чилост духа, свежине мисли и брз, топао,

оптицај крви у мени. Никад ми снага не заигра од здравља и буј ности. Никад се

не осећах тако чио, свеж, лак, да бих могао да се утркуј ем а да пода мном земља

тутњи, да кличем гледај ући у сј ај но, модро небо; да ме опиј а и заноси свеже зеле-

нило, и да ме истински раздрага шевина и славуј ева песма из грмља. Славуј а чак

нисам познавао, - никад га нисам видео нити бих могао да разликуј ем његову пес-

му од песме обичног коса...Зар ј е то младост? Увек бех сув, изнемогао и блед. Чак

ми ј е бледоћа и годила. Мој корак беше тром, немарљив и несигуран. Мој поглед

или мутан или грозничаво светао. Имах врло честу главобољу или несвестицу. Па

и само учење беше ми мучно, тешко, неугодно." (Станковић, II, 1970, 77)

5

5 Мотин неј аког изданка пропале породице не мора бити „натуралистички". Сусрећемо га и

у „библиј и" европске декаденциј е, у роману Франсуза Жориса Карла Уисманса, чиј и ј е наслов

А rebours код нас преведен као Насупрот . Главни ј унак Дезесент, бледи ј е, сувоњав, мапокрван

2 04 Горана Раичевић

И у овој причи наилазимо на чудноват садомазохистички однос муш-

карца из некада угледне и богате хаџиј ске породице и девој чета из нижих

слој ева. Али можда ј е најј аче овај спој окрутности и уживања, задовољства и

бола, Бора Станковић показао у ј едној причи кој а говори о љубави пса према

човеку и о необј ашњивој суровосги кој ом човек на ту љубав узвраћа. При-

поветка Кучко, Мицо ( 1901) можда ј е и ј едина и права симболистичка прича

у Борином опусу ј ер се иза потресних сцена кажњавања верности и љубави

бесловесног створења назире и пишчево универзалниј е тумачење људске

природе: „Каки дани? Зар кад душа тек треба да воли, а она да се мрзне? Зар

кад приј атеље тек да стекнемо, упознамо, а ми већ не можемо да их гледа-

мо..." (Станковић, 1991, 250)

Док се љубав мушкарца према жени у Бориним приповеткама често

исказуј е у том садистичком кључу, жена ј е са друге стране приказана као

мученица кој а прихвата свој крст и ј ош га више отежава, увек вођена потре-

бом да окај ава свој е грехе. То се нарочито види у причи Покој никова ж ена,

у кој ој се главна ј унакиња Аница сва препушта тузи за покој ним мужем кога

ниј е волела, ирационално одбиј ај ући да се преуда за човека кој и ј е воли и

према кој ем ј е и сама гај ила посебна осећања. И Стана из Увеле руж е не

само да носи понуде свом мужу-робиј ашу, већ овог деспота кој и туче и мучи

брани пред бившим љубавником, тврдећи да ниј е крив за убиство кој е су

му ставили на терет. Цвета из приповетке У ноћи потпуно ј е саблажњена

свој ом неугушивом грешном љубављу према Стој ану, те се против ње бори

молитвама на месечини, а несрећна прељубница из приче Парапут а окај ава

свој грех бригом о нишчем бићу кој е на тој бризи не може ни да ј ој буде за-

хвално. Све оне, посредно или непосредно, саме себе кажњавај у за грех кој и

нај чешће и ниј е почињен (већ остај е „у глави"), и што ј е занимљиво, то чине

са свој еврсним уживањем. Жене из Бориних приповедака, иако су лепе и за-

носне и бивај у предметом мушке жудње, немај у, међутим, ништа зај едничког

са Софком, главном ј унакињом романа Нечист а крв. Све оне су заправо, као

жене, у потпуности лишене идентитета све док га не стекну инициј ациј ом

кој у у патриј архалном свету пролазе тек поставши супруге и мај ке. Аница,

покој никова жена, могућност сопствене среће закопала ј е зај едно са свој им

мужем, дај ући ј ој име, дај ући ј ој одређеност, он ј ој ј е даровао слободу на

ј едан парадоксалан начин: лишивши ј е властите индивидуалности:

„Дао ј ој - не име, већ нешто више, ј аче: даој ој неку одређеност, а не као пре,

док ј е била девој ка, што ниј е смела ни у кога да погледа, ј ер ако погледа, ко зна

шта може тај помислити о њој ! Сигурно рђаво, бешчасно. А кад ј е он њу узео,

увео у свој у кућу, постала његова, отада ј е могла слободно да гледа у свакога,

могла да живи, ј ер ниј е била свој а. И онај кога би погледала, ако би што рђаво о

њој помислио, то се ње не би тицало, не би се односило на њу, већ на њ, на мужа,

домаћина, као да ј е њега рђаво погледао. Он ј е био ту, ј ер ј е она била његова. Па и

кад ј е умро, опет ј е она и даље била његова." (Станковић, II, 1970, 221- 222)

и нервозан потомак некада „атлетских развиј ених плаћеника", „осорних коњаника

", кроз чиј у

су крв „ избиј али на видело пороци ј еднога ослабљеног телесног склопа, преваге лимфе у крви",

кој а се приписуј е родоскврним везама. (Уисманс, 1966, 24- 25)

Приповет ке Боре Ст анковића - Поет ика српске модернист ичке прозе 205

На сличан начин тетка Злата из истоимене приче ( 1909) идентитет сти-

че гек као мај ка. Ова удовица, тек пошто ј е отхранила сина и послала га на

занат, добила ј е оправдање свог постој ања, те штавише губи одлике пола,

престај ући да буде „женска, већ само мај ка":

„Чак и свој е крштено име губи и ј едино се зна као „тетка Злата", мај ка

Стој анова. И онда не само да ј е слободна и равна свакоме, него и више од оста-

лих. Свака мора са поштовањем и подижући се да ј е поздравља; када хоће где да

седне, да ј ој чини место до себе. У очима свих, целога света, она ниј е више ни

као некадашња девој ка, ни као жена, ни удовица, већ само као мати Стој анова.

Мати онога Стој ана што ј е исто као и они, ето сада, пошао на занат, и исто ће

као и они ускоро га изучити, ускоро као и они кућити кућу, бити домаћин и онда,

као таква, сама може да иде како хоће и где хоће. И незабрађена, и назакопчана,

чак и боса. А не као дотада да не сме да се пој ави а да ниј е обучена како треба.

У новом и загворене бој е оделу и закопчана до грла. Од шамиј е само нос и уста

да ј ој се виде, а никако кошуља на прсима. Кад иде чаршиј ом, никако да не сме

средином већ само ј едном страном, и то све уза зид. А већ у први мрак код куће

да ј е, прва светлост у махали мора да засветли из њене куће, да би тиме дала на

знање да ј е ту, у соби, а не напољу, изван куће, међ светом...А сада све ј е то от-

пало, престало. Не само да ј е слободна него, као свака мај ка, и чиста, чиста од

свакога и свачега!" (Станковић, II, 1970, 322- 323)

Лишена улоге кој а ј ој ј е додељена и прописана у патриј архалном свету,

жена у приповеткама Станковићевим као и да не постој и. Баба Стана из ис-

тоимене приповетке (1907), посрнула девој ка и бивша праља из цинцарске

нахиј е, првобитно се одриче права на достој ну егзистенциј у, да би ј е у старо-

сти злурада чаршиј а и пре смрти прогласила мртвом. Да би ј ој се осветила,

да би доказала да ј ош живи, баба Стана васкрсава као подводачица, по други

п у т в ољ н о с е од р ек ав ш и с вет а .

На основу свега овога, посебно имај ући у виду начин на кој и ј е насли-

као судбину жене у патриј архалној зај едници, можемо као читаоци поставити

и питање да ли Бора Станковић у свој им причама имплицитно ту зај едницу

критикуј е? У свој ој жељи да покаже снагу нагонског човековог бића, писцу ј е

свакако било потребно да га супротстави систему строго кодификованих норми

кој и ј е те нагоне гушио, и утолико његова литература ј есте шамар двој ном мора-

лу патриј архалног друштва (у кој ем мушкарац-газда не сноси било какве после-

дице за везу са служавком, док ова то плаћа не само изгнанством из идентитета

већ и животом), као што ј е и Вај лдова уперена против лажног морала енглеског

пуританизма. Као подређена, у таквом систему, жена ј е нај чешће приказана као

трагичан лик (њен грех ј е увек много уочљивиј и и тежи него мушки, и она за

њега увек бива сурово кажњена). Међутим, Бора се, уосталом, као и писац Сли-

кеДорј ана Греј а, иако непослушник кој и у извесној мери одбиј а крута и сурова

правила, показао као заговорник ј едног дубљег и универзалниј ег морала (ако се

о морализму у стваралаштву Боре Станковића уопште и може говорити). Иако

говори слободно о оном делу човековог бића кој им владај у чула, дело Боре

Станковића ни у ком случају ниј е позив на хедонизам, као што то уосталом

ниј е ни чувени Вај лдов роман, иако се ј едан од главних ликова представља као

2 0 6 Горана Раичевић

заговорник нове епикуреј ске моралности. Када читамо оне приповетке у кој има

Бора прича о судбинама дошљака у велики град (што ј е опетј една од омиљених

тема српске модерне прозе), а у кој има ерос, ослобођен патриј архалних стега,

доживљава испуњење (као у причи Јово-т о амбициозни младић завршава свој у

кариј еру у наручју вулгарне стариј е газдарице), схватамо да празнина кој а на-

кон тог испу њ ења насту па м н ого виш е говори о пром аш ени м ж ивот има него

тамо где се он показуј е као пука чежња. Као што се наказност разврага и амо-

ралности човека кој и ј е продао душу због вечне лепоте ипак открива у чудес-

ном портрету, на сличан начин читаоци морај у да откриј у и наличј е чулности у

Бориним причама (Индикативна ј е недовршена проза Наступ). Она вајлдовска

душа кој а лечи чула, ипак, чини се, код Боре ј е много више везана за категориј у

лепоте него што задире у регистар моралности, у оној мери у кој ој су питања

лепоте и лепог централно питање Станковићевог дела. Јер права, велика лепота,

она чиј е су персонификациј е Софка и Коштана, неухватљива ј е и недодирљива.

Она се пој ављуј е у сну ј унака приче Вечит и пољубац:

„ Ниј е знао зашто му ј е слађа, милиј а. Да ли што га као сестра, мати, толико

жали, бди над њим, што га толико воли, или као жена, девој ка. Грлећи ј е, и то не

рукама него целим собом, испод пуних ј ој плећа, под прстима свој е руке, осећа

какој ој ј е месо врело. И штој е нај главниј е, услед додира њеног раскошног тела,

не осећа, као што ј е целог живота осећао грлећи друге жене, оне безумне стра-

сти и пожуде, него са неисказаним блаженством осећа, грлећи њу, како му се

душа чисти,а тело, снага, изумире, нестај еј е." (Станковић, 1991, 280)

То ј е она лепота кој у некада велики развратник Јовча из истоимене при-

че проналази у свој ој кћери Наци. Сасвим су погрешна тумачења да се ради

о инцестуозној љубави према кћери - зато ј ер пустахиј а и вечити трагалац

за врхунском лепотом тек као отац проналази онај спој невиности и лепоте

за кој ом жуди и страда, заборављај ући при том (што ј е непосредан узрок

његовог трагичног усуда) да се она таква указуј е само пред њим, док ј е други

мушкарци доживљавај у онако како ј е и он сам доживљавао друге жене. У

разговору са тастом, Јовча каже:

„ Хаџиј о!...Знаш, човек цео век жедан тражи нешто. Не нађе. Па ...дигне

руке, прегори. Али, жедан, бар хлад да нађе. Ни то нема. Сам он узме, посади

дрвце, чува, пази да оно порасте, те бар ту, ако не жеђ да угаси, а оно хлад да

нађе.."(Станковић, II , 1970, 14 1)

То ј е лепота опевана у старој народној турској песми из Кошт ане о младој

були кој а умире одмах после свадбе, и кој у буде свекрва и мај ка, мислећи да

ј е уморна од миловања и пољубаца. Када, тумачећи последње њене стихове,

Тома каже: „Татко ти дође, засрами се море! А она мртва и чиста. Мушка ј е

рука не помиловала, ни уста целивала. Мртва, и чиста..." (Станковић, I, 1970,

273), он говори о лепоти умирања ероса, лепоти смрти, пропадања, о драгој

кој а се из живота преселила у други свет.6 Све ово иде у прилог тези да ј е

6Да ј е Бора Станковић прибегавао „ гробљанским

" мотивима, види се не само у његовим

божј ачким причама, већ нпр. и у приповеци Ст апој а, у кој ој наилазимо на упечатљиву.

Приповст ке Боре Ст анковића - Пост ика српске модернист ичке прозе 20 7

трагика кој а произлази из трагања Бориних ј унака за лепотом много више

везана за естетски него за морални проблем, да ј е, дакле, трагично осећање

света у Бориним приповеткама много више последица ј едног песимистичког

увида у суштину човековог постој ања него резултат његовог незадовољства

конкретним моралним и социј алним системом.

О склоности наших приповедача с почетка 20. века да свет и људе

доживљавај у на сличан начин - као свет трагичних ликова у свету кој и се

осипа и пропада - може се такође говорити. И код Петра Кочића, у његовој

чемерној Крај ини кој а има свој е конкретне али и невидљиве неприј агеље, и

код Вељка Петровића, што теме опадања и пропадања не проналази само у

однарођавању српског народа кој и живи ван матичне државе (познато ј е, наи-

ме, да ј е овај писац био опседнут разлозима пропадања Сремских Карловаца,

да ј е у свој им приповеткама о овој сремској вароши описивао пропадање

читавог виноградарског крај а приписуј ући га филоксери али и неким другим

мистериозним опадањима животодавне снаге пречанског Српства). А ту ј е

и проза Милутина Ускоковића, Вељка Милићевића, Исидоре Секулић... О

овој теми свакако ј ош треба говорити, али веруј емо да ј е време да се напу-

сти прича о нашој приповедачкој и романескној прози с почетка века као о

реалистичкој , као и да кохеренциј у њених тема и мотива и осећај ности треба

тражити у другом упоришту. Идеј е европске декаденциј е и естетицизма само

су ј едно од могућих решења.

Кључнеречи: Бора Станковић, српска приповетка 1901- 1914, естетици-

з а м , д е к ад е н с а .

Цитирана дела:

1. Богдановић, Милан (1972): Реализам Борисава Ст анковића у Крит ике

(Српска књижевност у 100 књига), Матица српска, СКЗ, Нови Сад, Бео-

г р ад .

2. Вај лд, Оскар (2004): Слика Дорј ана Греј а (прев. Лазар Мацура), Поли-

тика, Народна књига.

3. Вученов, Димитриј е ( 1976): Нарат ор у приповет кама Боре Ст анковића

у Дело Боре Ст анковића у свом и данашњем времену, МСЦ, Београд.

4. Вучковић, Радован (1990): Модерна српска проза (крај 19. и почет ак 20.

века) , Просвета, Београд.

5. Еко, Умберто (2005): Ист ориј а лепот е, Београд.

6. Јеротић, Владета (1998): Ерот ско у делу Боре Ст анковића у Дарови на-

iuux рођака: психолошки огледи из домаће књиж евност и, I, Просве га,

Београд.

пандуровићевску слику човека кој и ламентира над костима „мртве драге" кој у ј е морао да узне-

м и р и у веч н о м с н у .

2 0 8 Горана Раичевић

7. Палавестра, Предраг (1986): Ист ориј а модерне српске књиж евност и

(Злат но доба 1901- 1914) , СКЗ, Београд.

8. По, Едгар Алан (1974): Ђаво перверзност и (прев. Вера Стој ић) у Ода-

брана дела, Нолит, Београд.

9. Прац, Марио (1974) Агониј а романт иш а (прев. Цвиј ета Јакшић), Но-

лит, Београд.

10. Станковић, Борисав (1970, I),: Нечист а крв. Кошт ана (Српска књи-

жевност у 100 књига), Матица српска, СКЗ, Нови Сад, Београд.

11. Станковић, Борисав ( 1970, II): Приповет ке, (Српска књижевност у 100

књига), Матица српска, СКЗ, Нови Сад, Београд.

12. Станковић Борисав (1991): Божј и људи и друге приче, Сабрана дела, ИП

Београд, Београд.

13. Уисманс, Жорис-Карл (1966): Насупрот (прев. Живој ин Живој иновић),

Просвета, Београд.

14. Хаузер, Арнолд (1962, II): Социј ална ист ориј а умет ност и и књиж ев-

ност и, I I , Култура, Београд.

G orana Raicev ic

B O RA STA N K OV IC'S ST O RI ES - A PO ET IC S O F SERB IA N M O D F.RN I ST PRO SE

(Summary)

The author of the essay tries to perceive narrative poetics of Bora Stankovic outside realistic

framevvork. She opposes the critics (like Skerlic etc.) who recognize his narrative method as a realistic

one (despite new themes and sensibi lity), even when it is restrained with attributes like "poetic

" and

"symbolic

". Believing that his stories are not intended to criticize and change social milieu of their

protagonists, she prefers to see his work as a part of literary movements called decadence and estheti-

c i sm .

Keywords: Bora Stankovic, Serbian story 1901- 1914, decadence, estheticism.