Goran Stefanovski

8/3/2019 Goran Stefanovski

1/26

GoranStefanovski

Divlje meso

Preveo sa makedonskog: Gojko Janjuevi

Ovaj pozorini komad posveujem svom ocu Mirku

Lica:

DIMITRIJA ANDREJEVI, 55 godina, invalid, bivi zidarMARIJA, 50 godina, njegova enaANDREJA, 22 godine, njihov sin, prodavac u bakalnici

STEFAN, 26 godina, njegov brat, referent u predstavnitvustrane automobilske kompanije

SIMON, 30 godina, njihov najstariji brat, kelner

VERA, 25 godina, njegova ena, domaicaHERCOG, 55 godina, ef predstavnitva, JevrejinSARA, 23 godine, njegova kerKLAUS, 45 godina, doljak iz NemakeVRACARA

SIVI, 35 godina, savetnik u predstavnitvuACO, 23 godine, Andrejin prijatelj, ofer kamionaPROSTITUTKA MIMI

POP

ZVANICE NA PRIJEMU, RADNICI, GOSTI U KAFANI

Dogaa se u Skoplju, neposredno pred drugi svetski rat.

PRVA SCENA

(Dnevna soba u kui Andrejevia. Povezana je s tri druge sobe i kuhinjom. Podne. Dimitrijasedi u invalidskim kolicima. ita novine. Marija sedi u krevetu. Gleda ispred sebe. Tiina.Pauza.)

DIMITRIJA: Rat e. (Pauza) Bie rata. (Pauza)MARIJA: Bilo je dosta i ovakvog mira. (Pauza)

DIMITRIJA: ta radi? Opet bulji u prazno. Radi neto.MARIJA: ta?

DIMITRIJA: Gotovi veeru. Doi e ljudi.MARIJA: Sve je zgotovljeno.

DIMITRIJA: Kuvaj ruak.MARIJA: Skuvan je.

DIMITRIJA: Ako je skuvan, daj da jedem.

MARIJA: Ne vii na mene. (Pauza) Sutra je slava. (Pauza. Ue Vera. Unese prazno korito.)VERA: Samo to ne pljusne kia. Zalud sam prostirala arave.MARIJA: Sve je uzaludu. (Pauza) Snivala sam kao da sam preseena nadvoje. A onde gde jekima - veliki crv. I on preseen, izvija se. Neko se primakne i izvue ga. A boli, boli kao kadse vadi zub.

VERA: Uvek sanja takve snove.MARIJA: Dou sami.DIMITRIJA: Hoe li se jesti u ovoj kui?


2/26

VERA: Jo nisu svi doli.DIMITRIJA: Ne moraju ni doi.VERA: Da priekamo jo malo.DIMITRIJA: Vi ekajte koliko vam volja. Ja u da jedem.VERA: Srce si mi pojeo, proklet da si. (Postavlja za ruak.) ta prvo da uradim? Da poistim,

da operem, ili da kuvam?DIMITRIJA: Naui svekrvu.VERA: Nju ostavi na miru!

DIMITRIJA: Rodi ker, neka ti ona pomae. (Vera proguta knedlu. Dimitrija jede. Tiina.Pauza. Ue Simon. Pijan.)SIMON: Vie ne ekate ni s rukom?!DIMITRIJA: Dok smo ekali. ti nisi dolazio.SIMON: U ovoj kui nita ne sme da se kae. Dohvatiu dve kante benzina - sve ima da odletiu vazduh.

MARIJA: Ne sluti zlo!

SIMON: Nema tu ta da se sluti. Zlo je davno pisano.

VERA: Gde si pio?SIMON: Dati pravo kaem - gde sam stigao.VERA: Odrljao si se.

SIMON: Od neega u ionako da nadrljam, pre ili posle. to se moe danas - ne ostavljaj zasutra. Lako je tebi!

VERA: Meni je lako. Meni je najlake!SIMON: Je li te strah mraka? Nije! A mene je strah. treca li od sunca? Ne! A ja ga se

bojim. Ovde me gui, evo ovde, kao da mi je zapro kamen.MARIJA: Ima dlaku u grlu.VERA: Ceo dan si na nogama.

SIMON: Kad. bi se kelner moglo biti sedei, ja bih sedeo. Nisam rekao da imam proirenevene i da je to od stajanja. Mene gui ovde, kolje me mdra. Ne jedem. Ne spavam.DIMITRIJA: Zato pije. Da ti otac neto rekne. Ne udaraj svoje muke na velika zvona. Nijesvetu do toga. Ima i svojih jada. Kad pria, onda reci nesto lepo ili ne govori nita. Pucanekome to se ti boji mraka.SIMON: Kad kaem - lakne mi na dui.DIMITRIJA: Ali si nama dojadio! Dozlogrdio! Ne moe da spava? udna mi uda! Tvojamajka moe da spava, ali sniva uasne snove. Tome nema kraja. to ne pitate kako je meni?VERA: Hoe da jede?SIMON: Daj rakiju!

VERA: Bilo je dosta rakije.

SIMON: Otkud ti zna kad je meni dosta?VERA: Znam.SIMON: Vi svi znate vie od mene. Po vasceo dan sluim te to znaju vie od mene. Simone -daj rakiju; Simon rakiju; Simone - au vode; Simon au vode; Simone, ne ovu rakiju, onurakiju; Simone - pohitaj; Simone - dri; Simone - ne daj; Simon svugde, Simon za sve. Amadosta je! Simon nije maina. I on ima due. Vi sedite ovde i ne date Simonu aicu rakije. Idojadilo vam da ga sluate. Malo jebite svoju mater! Ima da dohvatim kapu i zdimim u

planinu. (Plae. Pauza. Vera ga miluje po glavi. Uspe mu rakiju.) Sad me dri za glavu da meutei!DIMITRIJA: Tebe e da utei ena, a ko e mene koji sam vas rodio?!MARIJA: Ne sme se ovako! Slava je!

DIMITRIJA: Ama kakva slava, jebem ti slavu! S kime da slavi slavu?! (ita. Pauza.)Oprosti, sveti Ilija, ali i sam vidi s kakvom ivinom ivim! (Pauza. Ue Andreja.)


3/26

ANDREJA: Dobar dan.

MARIJA: Dobar ti dan, sinko!

ANDREJA: (Sedne za sto.) Rabotniki je pobedio s dva nula. (Pauza. Vera mu prinese jelo.Tiina.) Da ko nije umro? (Tiina. Pauza. Jede.) Kad e pop?MARIJA: Pred vee.

ANDREJA: Dokle ste stigli?MARIJA: Jo samo baklave.ANDREJA: Doneo sam eer u kristalu.MARIJA: Bio mi iv i zdrav!ANDREJA: Danas sam pao s nogu od posla. Sve krenulo u kupovinu. A gazda me ostavio

samog, samo sa egrtom. Kako ovek da stigne? Bakalnica nije mala. (Pauza. Dimitriji:) Stadanas ima u novinama?

DIMITRIJA: Ne znam.

ANDREJA: Kako ne zna?DIMITRIJA: Ono to ima za mene, nema za tebe.ANDREJA: A ta ima za tebe?

DIMITRIJA: Moja briga!ANDREJA: De, bolan Dimitrija, malo se oraspoloi!DIMITRIJA: Dimitrija e da se oraspoloi u grobu.ANDREJA: Ima se vremena za umiranje.

DIMITRIJA: Bogami, ne znam. Traimo ga luem. (Pauza)ANDREJA: Kako si mi ti, Vera?

VERA: Meni je lako. Meni je najlake! (Pauza)ANDREJA: (Simonu.) A tebi?

SIMON: Molio bih, ne zajebavaj me!

ANDREJA: ta je ravo u tome to sam pitao kako si?!SIMON: Ti zna.ANDREJA: Ne znam.

SIMON: Nemoj da ti ja kaem!ANDREJA: Reci!

SIMON: Dosta!

ANDREJA: Sta sad bi?

SIMON: Dosta! Stariji sam od tebe, i kaem: dosta! Ako te odalamim po labrnji, nema togRusa koji e ti pomoi!ANDREJA: Ruse ostavi na miru.

SIMON: Trunue u zatvoru, ali ja neu doi da te posetim.. Eno ti komunista, neka ti onidonose hranu. Ako iko od njih preostane na slobodi. Izvoljevajte i saekujete se u mraku da

biste ispunili svoje spomenare.ANDREJA: Pripremamo trajk.SIMON: Ima samog boga da uhvatite za bradu!

ANDREJA: Nee to biti obian trajk. Ovaj put emo da grizemo sve do kosti. Rairie segangrena. Pivara, monopol, loionica...SIMON: Driblujete, samo driblujete! Gde su golovi?

ANDREJA: Nabijamo kondiciju da bismo na terenu izdrali svih devedeset minuta. Bie igolova!

SIMON: Kad?

ANDREJA: Kad nam se i ti prikljui! U tome je jadac! Ima mnogo onih to bi da sede upubiici, da grickaju semenke i ekaju na golove. A valja da se tri. Da se tri!

SIMON: Meni doktor zabranio da trim. (Pauza) Mogao bih da budem autsudija.DIMITRIJA: Politika je karta. Karta je Marta. Marta je kurva. Sve to Sjai, Kurta, da uzjae


4/26

Murta! Kusao sam od te popare. Zabranjujem da se u ovoj kui govori o politici.ANDREJA: Ma kakva politika! To su arijske trice i kuine. Vi ste politiariamateri. Vaa

politika je ono to naujete na ulici i to proitate u veernjoj tampi.SIMON: A ti svoju cedi iz bojih muda! Ne zanosi se, Andreja! I mi bejasmo u tvojimgodinama.

ANDREJA: I odrasli ste, ali vam nije stiglo odande u glavu. (Ue Stevo.)MARIJA: Dobar dan. (Stevo klimne glavom.)SIMON: Njemu ti je teko da nazove dobardan.DIMITRIJA: Pritisle ga druge misli. On je filozof. S dva razreda trgovake akademije jedvanosi glavu na ramenima. Jo da smo ga poslali na fakultet, priklao bi nas na spavanju.MARIJA: Hoe da rua?STEVO: Pojeo sam evapie u kantini.MARIJA: Zar ti nema doma?STEVO: U restoranu mi slae. (Pauza) Neu doi na veeru. (Pauza) Znam da je slava, znamda e doi cela rodbina, komije i prijatelji. Znam da e pitati gde sam. Imam posla.MARIJA: Zna li da e to biti prvi put da neko ne bude na slavi?

STEVO: Idem na prijem. (Pauza) Na prijem. Jutros su me pozvali. Nisam mogao da odbijem.Znao sam da je slava. Nisam mogao da odbijem. Vano je. Za mene je vano.MARIJA: Nee ii!DIMITRIJA: Kako to, pozovu te u poslednjem trenutku, ti odmah tri na prijem, a kod kue -praznik?

STEVO: Tako!

DIMITRIJA: Kako?

STEVO: areno. Pozvao me ef. Gospodin Hercog. Dolazi vaan gost iz Nemake. Svi e bititamo. Ceo krem Skoplja na jednom mestu. Trgovci, bankari, svetski ljudi.

SIMON: ta im bi da tebe zovu?STEVO: Ti e mene uskoro da vidi!SIMON: Da ti nee izrasti rogovi?STEVO: Krila e da mi porastu. Moraete pribaviti dvogled da biste me videli.SIMON: Kamo e leteti?STEVO: Preda mnom je karijera. Perspektiva.

ANDREJA: Ko je taj Nemac to dolazi?STEVO: Marka iz centralne kompanije u Berlinu. Mama, ispeglaj mi crne pantalone.

MARIJA: Ne dozvoljavam da ide ni kod kakvih Nemaca. Sutra je Sveti Ilija.STEVO: Vera, uradi mi to ti, tako ti boga!

SIMON: Ima prvo mene da pita da li ona moe ispeglati tvoje pantalone.STEVO: Moe li tvoja ena da ispegla moje crne pantalone?

STEVO: Ne moe. (Veri.) Nemoj sluajno da takne peglu! (Stevu.) Zovi Ljilju, neka ti onapegla!ANDREJA: A je li taj vaba dolazio ranije?STEVO: Ne znam. Nije.

ANDREJA: Pa to sad dolazi?STEVO: Ne znam. Slubeno.ANDREJA: Kako se zove?

STEVO: Herman Klaus. Sta bi jo da zna? Koji broj gaa nosi? Ne znam.DIMITRIJA: Kojeg vraga ti trai na tom prijemu?STEVO: Kad se ovek jednom u pravo vreme nae na pravom mestu, ceo ivot e da mu idekao po loju.

MARIJA: Stevo, ljutim se na tebe. Ljutim se.STEVO: Ljuti se, mama, ionako ne znam kako da ti objasnim neke stvari.


5/26

MARIJA: Sve i da hoe, ti meni nita ne moe objasniti. (Kucanje na vrata. Marija otvori.Na vratima stoji pop)

POP: Dobar dan.

MARIJA: Dobar dan. Da nisi malo poranio, pope?

POP: Ima mnogo kua, navrzlo se mnogo posla. Sad mogu, sad sam doao.

MARIJA: Nismo se spremili.POP: ta nije spremljeno? Imate li kola?MARIJA: Nismo se okupali. Ni presvukli.

DIMITRIJA:Dogovoreno je u sedam.

POP: U sedam.

DIMITRIJA: A sad je tri.

POP: (Gleda na sat.) Tri i petnaest. Znam, gazda Dimitrija, ali nije kako je reeno, nego kakoe sueno.

DIMITRIJA: Za svoje pare hou da imam popa u sedam.POP: Ne grei duu, gazda! Slava boja je svagda i svugde. Ne zavisi od mesta i vremena.Bojim se da u sedam neu stii.

DIMITRIJA: Stii e, stii!POP: Ali, gazda Dimitrija, budi malo u mojoj koi!DIMITRIJA: Hou, hou, pope, ali i ti se uvuci u moju! Uvek tako radi. Kod bogatih ideuvee, a kod nas u zoru!POP: Ama otkud u zoru, gazda Dimitrija?! Sad je tri i dvadeset po podne.

DIMITRIJA: A prole godine u osam ujutro! Kao da si spavao na stepenitu. Sve se pamti!POP: Vere mi, gazda, ili sad ili vaistinu ne znam kad u moi!MARIJA: Sad, pope, sad! Hajde! Da ne ostanemo neosveeni.POP: Tako, gazdarice! Ovamo kola! (Donesu mu kola.) to je popovo, neka je gotovo! Namnogaja leta. estit da je dan. Da slavite jo stotinu godina. Svi stanite oko stola. (Svi seokupe oko stola.) Sveti Ilija, molimo ti se da nas zatiti, pomae nam, da nama upravljasvojom silom. Preblagi boe, ne ostavljaj nas nigda same da ne bane neprijatelj naegspasenja i ne pogubi nas. Kazujte mrtve! Gospode oe na, spasi i pomiluj mrtve...MARIJA: Lenu, Anastasa, Spasiju...

POP: Lenu, Anastasa, Spasiju...

MARIJA: orija, Marka, Trajana...POP: orija, Marka, Trajana...MARIJA: Petreta i Evdu.

POP: Petreta i Evdu.

SIMON: I Simona.

POP: I Simona.

MARIJA: Kojeg Simona? Ne Simona!POP: Ne Simona. (Uzme kola. Daje ga Dimitriji. Uhvati Andreju za ruku i stavi mu ruku naednu stranu kolaa. Andreja uhvati za ruku Simona i njemu prebaci kola. Pop unakrst prese

kola.) U ime Oca i Sina i Svetoga duha, amin.SVI: Amin.

POP: (Svi se uhvate za ruke. Triput okrue oko stola.) Oslobodi nas, boe, veiikih briga iposveti nae radosti. Ohrabri nas kad smo nemoni i tuni. Budi s nama u asovima jada imuke, kolebljivosti I straha, olakaj nam suze i patnju. Isceli nae potajne boljke i duevnerane, jer ih samo ti vidi. Preblagi boe, ne ostavljaj nas nigda same! (Pop ih vodi suvie brzo.Dimitrija se teko kree u kolicima. Zanosi se. Kola padne. Slomi se.)MARIJA: Jaoh mene!

DIMITRIJA: Simone, kako to dri? Jesi li pijan?SIMON: Pijan sam, ali sam dobro drao. Ti si ga ispustio.


6/26

POP: Nita, nita to nije. U ime Oca i Sina i Svetoga duha, amin. Na veki vekov. (Pauza.Tiina.) De, ta ekate, pokupite kolae.MARIJA: Kako da se slomi?!

POP: Pao i slomio se.

MARIJA: Kako tako pade?

POP: Ne sekiraj se, Marija. Vano je da ovek bude u milosti bojoj. (Marija skuplja kola.)DIMITRIJA: Pope, zar toliko?POP: Toliko.

DIMITRIJA: Hoe jednu rakiju?POP: Bolesni se pita. (Dimitrija sipa rakiju.)

SIMON: aicu ovde, aicu onde i tebi ograne, a, pope?! Sve vreme vidi boga. (Pop ispijenaduak.) Opa, bato! Misli - kad je brzo, ne rauna ti se?!DIMITRIJA: (Daje popu novac.) Dogodine u sedam uvee.POP: Kako ti veli.DIMITRIJA: Nemoj ti meni - kao ti veli! Neka tako bude!POP: E, a dotle da smo ivi i zdravi. U zdravlje!

MARIJA: U zdravlje, pope. (Pop izlazi. Ona ga prati.)ANDREJA: (Simonu.) Zato ree svoje ime kad smo kazivali mrtve?SIMON: Za svaki sluaj. (Vrati se Marija. S njome je Aco)MARIJA: Napred, Aco, ui!ACO: Nemam kad ulaziti. Samo Andreji da kaem dve rei. (Andreja prie Acu.Razgovaraju. Pauza.)

ANDREJA: Mama, moram da idem.

MARIJA: Kuda sad i ti?

ANDREJA: Poslom. Tako je ispalo.

MARIJA: Kako to da tako ispadne?! Uvek neto ispadne! Ui, Aco, nemoj stajati na vratima.Slava nam je. Poslui se kolaem. Popij neto!ACO: urimo se, tetka Marija.MARIJA: Znam da se urite. Polako nikad nita nije moglo da se uradi. Kuda ete?ACO: Poslom.

MARIJA: Hoete li doi na veeru?ACO: Nadam se. Ne znam. Sumnjam da emo se zadrati.MARIJA: Nada se. Ne zna. Sumnja.ACO: (Stevu.) Kamion mi je kod vas na remontu. Dobro ga prirafite!STEVO: Bez brige! Mi smo firma.

SIMON: Ima da ga udese tako da ga ne mogne prepoznati.ACO: To mi je hleb.

DIMITRIJA: Odoste da pripremate trajk, a?ANDREJA: Da. Hoe s nama? (Pauza) Onda, do vienja. (Izlaze.)MARIJA: Do vienja. (Pauza) Boga ti, Simone, veeras samo ti ostaje. to ne uzme enu

pod ruku i ne izae negde? Gde ima muzike.SIMON: Toliko sam pijan da mi sve izae na isto.MARIJA: (Stevu.) Bila je Ljilja.

STEVO: Ne interesuje me.

MARIJA: Pitala je treba li to da pomogne.STEVO: Rekao sam, ne interesuje me.

MARIJA: Pozdravila te. (Stevo demonstrativno izae iz sobe. Pauza.) Dok ste jo bili mali, jabih vas, uoi slave, okupala, presvukla i stavila u krevet. Niste mogli da zaspite i smejali ste

se do kasno u no. eleli ste da jela probate pre vremena. A u loncima je krkalo i krkalo.Sad se vie ne smejete. I jedete po kafanama. (Pauza. Dimitrija delje komad drveta depnim


7/26

noem. Vera isti. Marija sedi i gleda ispred sebe. Pauza.)

SIMON: (Peva.)

.

DRUGA SCENA

(Restoran na eleznikoj stanici. Hercog pije kafu. Pauza. Dode Sivi. Sedne pored njega.Pije.)

SIVI: Jo pola sata kasni.HERCOG: A prepola sata kasnio je jo pola sata.SIVI: Vozovi. Popijte neto.HERCOG: Popio sam tri kafe. Puknuu. U ovom gradu se pije, jede i igra kao da e sutra

propast sveta. Uostalom, to i nije iskljueno. Kako se stvari odvijaju, moda emo daprisustvujemo koncu. Poslednja velika eksplozija. Zemljina kugla ispaljena iz cevi razornog

topa. Velianstveni poslednji trenuci u kojima e sve da bude mogue.SIVI: I sad je sve mogue.HERCOG: Meni ni toliko da se poteno ispraznim. Pola ivota sam proveo u klozetima. Neznate vi kakva je to muka. Ono jeste, ovek ima vremena za razmiljanje, ali ni to nijenaroito prijatno. Nejasan mi je dolazak gospodina Klausa. Oseam se kao seoski ua kome izmetropole dolazi inspektor. Imam udna predoseanja. Mislim da e mibiti potrebna vaa

pomo.SIVI: efe, stojim vam na raspolaganju. Nazdravlje!HERCOG: iveli! Kad god nazdravljam ovako samozadovoljno, oekujem da mi neko prie slea i rascopa mi lobanju kakvim maljem.SIVI: U ovoj selendri nemate ega da se plaite.HERCOG: Strah ne zavisi od realne opasnosti. Kopka me to nas u pismu ne obavetavajukoliko e trajati poseta gospodina Klausa. Da je to obini obilazak, sve bi trajalo ona tri

protokolarna dana. Da li je Stevo Andrejevi pregledao poslovne knjige?SIVI: Jeste. Dosta nemarno. I ja sam morao da ih proveravam. Nekoliko puta je napravio

greke koje ne predstavljaju nita drugo sem potcenjivanje vae blagonaklonosti premanjemu.HERCOG: Rekao bih da je on poten radnik i bistar mladi.SIVI: Vi boljeznate, gospodine. Mogue da ja pogreim, iako mi se to retko dogaa. Usvakom sluaju, on mi ide na ivce.HERCOG: Vano je da su knjige u redu.SIVI: Da.HERCOG: Stalno mi je na umu da neto nije u redu. Ujutro se probudim i oseam se dobrosamo dokse ne setim ta za taj dan ne valja. Uvek se nae neto za ta mogu vrsto da seuhvatim.

SIVI: Suvie se napreete, gospodine Hercog. Potreban vam je odmor.

HERCOG: Kad bih ja umeo da se odmaram. Neim moram da budem preokupiran kako bihimao ime da opravdam nervozu. Ostavite me dva dana bez posla i uhvatie me panika.


8/26

SIVI: Ja bih izdrao mnogo due. Samo mi dajte novca.HERCOG: Dajem vam dosta. Ako se pobrinete za Klausa, dogovoriemo se posebno.

amiriite ta hoe. Nije vam prvi put. Va brat isti posao radi zvanino.SIVI: Gospodine Hercog, potrebno mi je da to vie znam. Ako to moe da se proda, utoliko

bolje. Danas se sve kupuje i prodaje. I ono za ta ljudi misle da nema cene. To vam je obino

najjeftinije.HERCOG: A kod kue su se sigurno svi ve okupili i ekaju. Sve e da se ohladi. Jo jednamisao mi se stalno mota po glavi, gospodine Siviu. Nismo proirili predstavnitvo. estmeseci tapkamo u mestu, a direktive su bile konkretne. Potrebno je etiri stotine novihkvadratnih metara.

SIVI: Ja o tome nisam prestajao da vam govorim, gospodine Hercog.HERCOG: Trebalo je da vas posluam. Da smo se proirili, moda bismo na gospodinaKlausa ostavili povoljniji utisak.

SIVI: A moda mi i precenjujemo tog gospodina Klausa. ta ako je on samo obian turistakoji se bez tri iste i s plaenim dnevnicama eta po Evropi? Nee mu se upaliti lampa kakoe zalutao u ovu pustinju, pokupie prtljag i otperjati nazad.

HERCOG: A ako je pedantni, cinini vaba s dva demonska zuba u gornjoj vilici? Kojeg jastrpljivo ekam na stanici. Trebalo bi jo samo da se pred njime prostrem, kao ilim. Buditeljubazni, pitajte jo jednom kad stie to udo.SIVI: (Ustane.) Odmah, gospodine Hercog.

TREA SCENA

(Hercogova kua. Bogato nameten salon. Sara svira na klaviru. Gosti, s aama u rukama,sluaju. Sara zavri sa sviranjem. Aplauz. Sara prilazi Stevu.)STEVO: Bravo! Prekrasno!

SARA: Nije valjalo ni pet para. Dajte da neto popijem. (Zbunjen, Stevo joj uspe pie)Nazdravlje! Gde je

muzika?

STEVO: Molim?

SARA: Knjievnost je na papiru, slika na platnu, a muzika? Gde je muzika?STEVO: Pa...

SARA: ta -pa? Nemojte mi rei da znate. Koju muziku vi volite.STEVO: Betovena.

SARA: ta od Betovena?STEVO: Sve.

SARA: A ta naroito?

STEVO: Teko mi je da se odluim.SARA: Pomuite se.STEVO: Na primer, to to ste maloas svirali.SARA: To je bio open.STEVO: Lii na Betovena.SARA: Blage veze nema s Betovenom. Gde vi ivite, gospodine Andrejeviu?STEVO: U Debarmahali. Tamo je predstavnitvo vaeg oca. Razdvaja nas samo zid.SARA: Kako se ivi u Debarmahali?STEVO: ivi se... ivi. Kao i svugde.SARA: Kako dugo radite kod mog oca?

STEVO: Godinu dana.

SARA: Prvi put ste u naoj kui?STEVO: Bio sam dvaput ranije. Donosio sam neke spise. Jednom sam ostao na kafi. Tada


9/26

sam video i vas. Peli ste se stepenitem. Pogledali ste me. Klimnuo sam glavom, ali ste viproduili kao da me ne primeujete. Kao da ste gledali kroz mene. Pocrveneo sam. Takavsam. Va otac je sve opazio, ali se pravio kao da ne primeuje. Otac vam je prekrasan ovek.Mnogo mi je pomogao da naem svoj put, da pronaem sebe, ako tako mogu da se izrazim.Kad se setim da sam samo pre godinu dana bio obian Debarmahalac, bez posla, bez

perspektive, i kad to uporedim s onim to sam sada, tek tad uvidim koliko sam napredovao. Aza to je uglavnom zasluan va otac, gospodin Hercog. Trudim se da opravdam njegovopoverenje.

SARA: To me uopte ne interesuje. Govorili ste o nekakvoj perspektivi. A koja je ta vaaperspektiva, gospodine Andrejeviu? (Otvore se glavna vrata. Udu Hercog, Sivi i Klaus.Gosti ustaju i aplaudiraju. Rasporede se u palir. Klaus se rukuje s gostima. Predstavlja ihlivrejisani sluga. Hercog i Sivi se izdvoje u stranu.)HERCOG: Moja predvianja se obistinjuju isuvie brzo. Posle toliko asova puta, on prvomisli na posao. Samo to je siao s voza, ve je hteo da vidi predstavnitvo, a prvo to jepomenuo -bilo je proirenje.SIVI: Ne zaboravite - on dolazi iz Nemake!

HERCOG: Kako bih to mogao da zaboravim! (Vrate se meu goste ba u trenutku kad seKlaus upoznaje sa Stevom)

STEVO: Drago mi je. Stevo Andrejevi, referent u predstavnitvu.HERCOG: Jedan od mojih najboljih radnika.

KLAUS: Kako ste rekli da se zovete?

STEVO: Stevo Andrejevi, gospodine Klaus.KLAUS: Stevo. To je skraenica od Stefan.HERCOG: Bravo, gospodine Klaus. Vi na jezik govorite bolje od nas. Mladi gospodinodlino govori nemaki. On prevodi veliki deo nae korespondencije.KLAUS: Och, wirklich?

STEVO: Nein, nein. Mein Deutsch ist nicht gut.

KLAUS: Aber ich glaube doch. Mochten Sie etwas trinken?

STEVO: Rot Wein, bitte. (Klaus mu uspe crno vino. Kucaju se. Piju.)

KLAUS: Naravno, vi ste bili u Nemakoj?STEVO: Na alost nisam, gospodine Klaus.KLAUS: Niste? S tako dobrim znanjem nemakog nijednom niste bili na praksi?HERCOG: Naterali ste me da ba u ovom trenutku otkrijem jednu malu tajnu, gospodineKlaus. Najozbiljnije razmiljamo o tome da gospodina Andrejevia poaljemo na praksu uberlinskoj centrali.

KLAUS: Nadam se da ete to uiniti to pre. Pa, kako vam se dopada posao kod gospodinaHercoga?

STEVO: Nemam rei!KLAUS: Toliko ste nezadovoljni?STEVO: Obrnuto! Obrnuto! (Svi se smeju.)

KLAUS: Dobro vino.

HERCOG: Domae.KLAUS: Obino to ne mora da bude garancija. Ali ovo je odista dobro. Volim dobro vino.Volim sve to je dobro.HERCOG: Ko ne voli?!

KLAUS: Nae se i takvih. Nae se i takvih. Kao, na primer, gospodin Sivi, koji nita ne pije.SIVI: Piu u toku veere, gospodine Klaus.KLAUS: Ah, odocnili ste s veerom. Sigurno ste svi gladni. Krivica nije do mene. Kriva je

vaa kraljevska jugoslovenska eleznica. Saobraajna situacija je ovde doslovno jadna. A nigrad mi ne izgleda bog zna kakav. Ruku na srce, ovde sam tek nekoliko asova i moda


10/26

nemam prava da o tome govorim, nemam objektivnih argumenata, ali nisam ni impresioniran

onim to sam video na brzinu. ta vi mislite, gospodine Andrejeviu? Prirodno, vi ste ovderoeni i sve vam se ini drukije. Pa ipak, stanica, ulice, sve je prljavo i sve zaudara na loj islamu. Donekle je nasrtljivo s moje strane to iznosim svoj prvi utisak, ali - on je takav. Pa,gospodo, da veeramo! (Prilaze nametenim stolovima. Sedaju. Klaus pokraj sebe namesti

Steva. Sara sedne s druge strane, pored Steva. Ustane Hercog.)HERCOG: Dame i gospodo, zadovoljstvo mi je da nazdravim u ast naeg cenjenog gosta iz

emake, gospodina Hermana Klausa! (Svi ustanu. Piju.)

ETVRTA SCENA

(Soba. Mrak. Vrata se otvore. Ue Sara. Upali svetlo. Za njome ue Stevo.)SARA: Ovo je moja soba. Upoznali smo se tek pre dva sata, a ve nas evo samih i to u mojojsopstvenoj sobi. Kako vam se to dopada?

STEVO: Dopada mi se.

SARA: Dopada vam se, je l' te? Lukavo se smijuljite ispod brkova. To vas potpuno

razgoliuje, gospodine Andrejeviu. To o vama govori vie nego to vi sami moete da mikaete.STEVO: A ta vam to kae o meni?SARA: Ono to sam ve ula od oca.STEVO: On vam je govorio o meni?

SARA: Bolje da ne pitate ta je rekao.STEVO: Neto ravo?SARA: Ravo? Ne znam na koji se nain u takvim sluajevima odreuje ta je dobro a taravo.STEVO: Slobodno recite!

SARA: O, tako ste olako izgovorili to - slobodno recite, da pomiljam kako vam je savrenosvejedno ta je moj otac rekao o vama. U redu. Rekao je da ste balkanski primitivac. (Pauza)utite?!STEVO: ta da vam kaem! (Pauza) Mislim da ima pravo.SARA: Zato ste takvi, gospodine Andrejeviu? Zato se ne borite za sebe? Kad vas neko

pohvali, vi duboko sumnjate u to da zasluujete pohvale i olako ih odbacujete. A kad vas nekonapadne, uvek smatrate da je taj u pravu, povlaite se i diete ruke. Zato? Zato bi moj otacimao pravo? ta moj otac o vama zna da bi ita mogao da kae? Zato malo vie ne cenitesamog sebe? Zato samo onom ko vas uvredi poe za rukom da stekne vae istinsko

potovanje? Slagala sam vas! Otac o vama nikad nije rekao da ste primitivac. Naprotiv.Jednom je govorio o vama kao o sposobnom mladom oveku iz Debarmahale, koji e daleko

da dogura. To zvui bolje, zar ne? (Pauza)STEVO: Mnogo bolje.SARA: Opet sam vas slagala. Otac o vama nikad nije rekao ni rei. Jedva da i govorim s njim.Do veeras nisam znala ni da postojite. Ali sad znam. I pitam se - je li to ikakva uteha?!STEVO: Hranim se jadom, plaui se smijem, smrt su mi i ivot jednako daleki, Gospo, vi stekrivi nevoljama tijem!

SARA: Sta je to?

STEVO: Pesma.

SARA: Vaa?STEVO: Da.

SARA: Vi piete?

STEVO: Pomalo.SARA: Recite te stihove jo jedanput.


11/26

STEVO: To je kraj jedne due pesme.SARA: Recite mi je celu.

STEVO: Ne znam napamet. Kod kue mi je.SARA: Kakav mi je to pesnik koji svoje stihove ne nosi sa sobom. Dobro, onda recite kraj!

STEVO: Hranim se jadom, plaui se smijem, / smrt su mi i ivot jednako daleki, / Gospo, vi

ste krivi nevoljama tijem!SARA: Divni stihovi! (Pauza) Samo teta to nisu vai. To je poslednja tercina iz jednogsoneta Franeska Petrarke. (Pauza)STEVO: Vi ste prva devojka koja ih je prepoznala. Te stihove ve godinama govorim svakojkoju upoznam.

SARA: To je i prva istinita stvar koju ste noas izgovorili. Sve ostalo je gola la, ali se vinjome sluite tako esto da u nju i sami verujete. Isuvie nastojite da me impresioniratesvojim intelektualnim sposobnostima. Vi niste intelektualac. To, meutim, ne znai da nematenekih drugih kvaliteta. Oni su, moda, vaniji od intelektualnih.STEVO: Malo brzo donosite sud o meni.

SARA: Zar se suditi moe polako?

STEVO: Svako ima neto to se odmah ne moe videti.SARA: To to ne moe da se vidi neka svako uva za sebe. Mene ne interesuje ta vi mislite osebi, nego ono to ja mislim o vama. Ceo ivot je na prvi pogled. Ljudi se zaljube na prvipogled, ubijaju na prvi pogled, svi ratovi su - na prvi pogled. Na prvi pogled ste se i vi svideli

gospodinu Klausu, zato je sve vreme razgovarao s vama. Ni trenutak nije hteo da mi ustupi.

(Pauza) Morala sam da vas dodirujem ispod stola.

STEVO: Bio sam potpuno premro. Sluao sam Klausa, ali nita nisam shvatao. Popili ste mipamet. Nisam mogao verovati da se to meni dogaa. Nisam vam ni slika ni prilika.SARA: Oekivala sam da to kaete. Va debarmahalski kompleks inferiorum pripreuje varri

prstom i upozorava da je Sara Hercog zabranjeno voe koje vam ne pripada. Nikome nita nepripada. Svi kradu to stignu. Ispod tanke opne manira, svi su le.inari. Poevi od mene!STEVO: Ja jednostavno nisam oekivao da ete to uiniti.SARA: Gospodine Andrejeviu, kad bih se ja ponaala onako kako to vi od mene oekujete,

prvo, vi ne biste bili ovde i, drugo, ne biste imali ni teoretske anse da me odnesete u krevet.Zato - ostavite na miru moj nain ponaanja i recite neto prosto, Ili jednostavno utite. I to jeneto u ova komarna vremena. (Pauza)STEVO: Onog dana kad sam vas prvi put video, posvadio sam se sa svojom devojkom, s

Ljiljom. Ve sutradan sam se upisao u kolu igranja u Pasa Aroesti.SARA: Meni se igra, ali neu da pleem. Volim drukije igre. Zamolila sam vas da kaeteneto prosto, a ne to da ste se u mene zaljubili na prvi pogled.STEVO: U redu, eto, presrean sam to sam ovde s vama.

SARA: To je isuvie prosto. Moda iskreno, ali suvie patetieno. Niko nije srean. Svakomisli da je srean neko drugi, na nekom drugom mestu i da se koristi sreom koju zapravo onzasluuje. I svi se gadno i izvetaeno smee i tiho za sobom tegle svcj oaj. Niko ne moe dazavoli one to su zaljubljeni u njega, niti da preobrati one to ga mrze. Da li vi estomasturbirate? (Pauza) Ja - da. Pet puta na dan. Masturbirala bih celog ivota kad ne bi bilovazdan drugih, dosadnih obaveza. (Otkrije jednu dojku. Dohvati njegovu ruku i prisloni je na

dojku. Stevo blene kao oamuen. Sara zatvori oi. Ugrize ga za ruku. Otvori oi. Zakopavase. Pauza. Gledaju se. Ne kucajui, u sobu ue Sivi.)SIVI: Izvinite!SARA: to se izvinjavate kad niste ni kucali?!SIVI: ... Svuda sam vas traio...

SARA: I najmanje ste oekivali da me naete ba u mojoj sobi?SIVI: Gospodin Klaus je umoran, hoe da ide. eli da se oprosti. Posebno s vama gospodine


12/26

Andrejeviu!SARA: Doi emo! (Sivi izae. Zatvori vrata.)STEVO: Da je uao samo minut ranije...SARA: Gospodin Sivi je dovoljno odrastao da bi video nagu enu, a i ne verujem da bi gauzbudila enska sisa. Posebno ne bi moja. Nadam se da e ono jednog dana da se radi na ulici

i da onda vie nee biti misterije oko koje se troi toliko vremena i energije! Hoemo li?STEVO: Kad u moi ponovo da vas vidim?SARA: Otkud vam pomisao na pravo da me opet vidite? Posle vas, gospodine Andrejeviu!(Stevo izae. Sara za njim. Ugasi svetlo.)

PETA SCENA

(Soba u kui Andrejevia. Mrdk. Otvore se vrata. Ue Stevo. Upali svetlo. Za stolom sediSimon, pijan, s flaom pored sebe.)SIMON:

O moni, moni, ma, akademi fenci fa

fenci fa fa fa, opet ha ha hauna epe epe epe, una cepe cepe cepe

una haus haus haus, Miki Maus.

STEVO: ta radi?SIMON: Barim jajca.

STEVO: Mislio sam da te je strah od tame.

SIMON: Strah me i od svetla!

STEVO: Kako proe slava?SIMON: Koja slava? (Pauza. Stevo sedne. Uspe sebi rakiju. ita novine.)STEVO: Svi spavaju, a? (Pauza) Narodno pozorite: Pealbari, u ast kongresa ugostitelja.To je bilo za tebe, a nisi otiao. Predstava je sigurno otkazana. Narodni univerzitet:

predavanje o kamenu u bubregu, s projekcijama. Ovo je za Andreju. Dobro je za optukulturu. Deurna apoteka, Devedi, Kralja Petra 42. Gostionica Marger. Stigla uvena

pevaica ruskih romansi, gospoica Milica Milievi, pevaica klasinih pesama i sevdalinki.Da bismo svojim posetiocima pruili to vie uivanja, a ne alei materijalne rtve,angaovali smo i mladu Kau Maturku. Ne pie za ta su jeangaovali. (Baci novine) Znali ti, Simone, da mi u dvadesetom veku ivimo bolje od svih milijardi ljudi koji su iveli prenas. Recimo u jedanaestom veku ili u tursko doba. Imamo novine, struju, i to mu doenormalno. A oni u jedanaestom veku nisu imali nita. Nita! Samo mrak i ljudi koji ive uzemlji kao crvi.

SIMON: Ne zanosi se!

STEVO: Simone, ja se ovde guim!SIMON: Taj dvadeseti vek ima da ti doe glave. I Hercog.STEVO: Gospodin Hercog e da me spase. Svakom oveku se jedanput u ivotu javi spasitelj.Ako ne krene za njim - gotovo je. Samo za godinu dana, taj Hercog me je unapredio ureferenta. Ako je to nain da mi doe glave, ne znam kako e u tome uspeti. Radim godinudana, a zaraujem hiljadu i sedam stotina. Koliko godina ti radi i koliko zarauje? Misli dae Stevo jo dete?! Ja sam ti svoj ovek. Nisam vie onaj Stevo od pre deset godina kakvog

me ti pamti. Zaboravi tog Steva. Oh je sada drukiji.SIMON: Ljudi su uvek isti. Kakvi se rode, takvi umiru.

STEVO: Dobro de, ako sam onaj isti Stevo kao kad sam bio dete, kako to da onda nisam

umeo da plivam, a sada znam? Da si me onda bacio u vodu - udavio bih se!

SIMON: Udavie se i sada.STEVO: Sad umem da plivam.


13/26

SIMON: Koliko e da pliva? Deset minuta? Deset sati? Deset dana? Plivao, ne plivao -udavie se! Kao da i nisi plivao. (Iz sobe izae Andreja, koji je upravo ustao iz kreveta.Pauza.) Govorimo o dvadesetom veku.

ANDREJA: I zato ne spavate, je li? Strah vas da ne prespavate vek. Bolje je da ovek maloodspava i bude trezari kad se probudi. (Pauza) Sreo sam Ljilju. Pitala je kako si i pozdravila

te.STEVO: Puca mi prsluk..

ANDREJA: Ona to zna. Rekla je: Zriarri da ga nije briga, ali - ti ga ipak pozdravi.

STEVO: Eto, na primer, ta Ljilja. Devojka na svom mestu. Ruanica. Ako mi danas prdne naum da se njome oenim, sutra e da bude svadba. A to to se krijem od nje i izbegavam da jevidim, ne znai da je mrzim sto posto. Moe biti da ja nju volim celih etrdeset devet odsto.E, dobro, a ako neku drugu volim pedeset jedan posto, ona dva procenta e da prevagnu i -Ljilja gubi.

SIMON: U majinu - ta dva procenta!STEVO: Dva procenta su u ivotu velika stvar.SIMON: Vie niko nikoga ne voli. Jedino psi i Cigani vode ljubav. Oni drugi sraunavaju

procente!ANDREJA: Kako je bilo na prijemu?

SIMON: Ruiasto. Pucao ampanjac, utale enske haljine, nazdravljalo se odabranimfrazama, kultura, civilizacija, dvadeseti vek!

ANDREJA: Jo koji sat i gladni radnici e preko Kamenog mosta da krenu prema monopolu.ezaposleni e da ekaju na posao na Pjaci. Isto tako - dvadeseti vek!

STEVO: Nemoj da me blefira socijalriom poezijom. Ako si ba toliko tronut, eno ti panije,idi tamo i pogini! A ja u razglednicom da ti se javim iz Berlina! Jednog dana e vas pitatinovinari jeste li poznavali Steva Andrejevia. A Stevo pije rotvajn u Hamburgu, Marburgu,Vircburgu. Ja sam obavezan prema samom sebi. Cesto gledam u dlanove. I oseam kakva sesnaga krije u njima? Znate li vi ta bih mogao da uradim ovim rukama?! uda, uda bihmogao da napravim! A vi biste hteli da ih zavuem u depove, da se oenim i da pone rati.Evo vam ga na! Neu se zaustaviti sve dok sreu ne uhvatim za rogove. To je rizino, ali bezrizika ovek ne moe sesti ni da jede. Sve ili nita. Stevo Andrejevi objavljuje ratdvadesetom veku! Bivi Debarmahalac, sada na belom konju, razvijorene kose i s kopljem uruci galopira prema svo jim perspektivama na horizontu. A vi, gospodo, izvoljevajte produitisa svojim kelnerisanjem i revolucionarnim flertom. Stevo Andrejevi nema vremena zarazmatranje vaih sluajeva. Suvie je preokupiran svojim. U tom smislu, on ustaje (ustane) ikree na zaslueni poinak. (Stevo izae iz sobe. Pauza. Andreja ustane. Izae. Pauza. Simondugo gleda u svoje dlanove. Ue Vera. Zagrli Simona. Simon plae. Vera ga miluje po glavi.Simon se smiri. Gleda u nju.)

SIMON: More, Vera, rodi mi sina!

ESTA SCENA

(Vera kod Vraare.)VRAARA: Lezi. (Vera legne.) Rairi noge. (Vera rairi noge.) I, veli, nijedanputnamerno?!

VERA: Ne. Ne mogu da ga donesem.

VRAARA: ta veli doktor?VERA: Kae - treba leati devet meseci!VRAARA: A ti?

VERA: Devet meseci neko mora da gleda kuu!VRAARA: Neka je gleda mu.


14/26

VERA: Taj ni belu maku ne vidi!VRAARA: Trebalo je da doe ranije.VERA: Tako ti boga - uini neto!VRAARA: Ovde bog ne pomae! (Upali mangal. Zeva nad vodom. Krsti se. Pljuje u vodu.)VRAARA: Srce na kolac. Srce na vile. Srce na kosu. Otvori veliko oko da vidi! ta da

vidi? Lei crv u jalovoj vodi. Pihtijasto nebo zalepljeno za nepce, ni tamo ni ovamo. Ribljimehur samo to se ne raspukne. Mozak otvoren za bezbone vetrove. avoli, avoli naniskim konjima krilatim. Gole ile preseene, gnojne kraste neieene, mnoge tajne - nereene.Da grudi razdere, oi da izbije. Podvei dete, donesi ga, makanju, da izae, da se raduje.(Ugasi mangal. Poprska Veru po stomaku.) Krpe za zdravlje da vee pored Vardara. Odveih svea da zapali na dan Svete Petke. ovekovu koulju da odnese na Kapitec. Meni -dve banke.

VERA: Hoe li pomoi?VRAARA: Ne znam.VERA: emu onda sve ovo?VRAARA: Da udovoljimo redu.

SEDMA SCENA

(Stevo u kancelariji. Pie. Iz susedne kancelarije ue Sivi.)SIVI: to smo vredni! Ni na asak iz ruku ne isputamo konce nae karijere. Napredujemoiz dana u dan. Nego, brz uspeh ima svoju otricu. Na primer, preterano samopouzdanje. Ononas dovede u iskuenje da zavedemo ker svojeg efa. Pitaete ta ja imam s tim. Nita. Banita. Nemam nita ni s vaim bratom, koji e, ako ga ne urazumite, da zaglavi u zatvoru.Razume se, mislim na mlaeg, skojevca. Stariji toliko pije da je potpuno izgubljen, zar ne?Gospodine Andrejeviu, to za Andreju vam ozbiljno govorim. Dre ga na oku neki ljudi koje

poznajem, a to moe da bude opasno. Pitaete - otkud ja sve to znam. Sve se zna. Kroz ovajzid se uje ak i kako se vai roditelji dogovaraju ta e gotoviti za ruak. Tanuni su ovizidovi. I, lako mogu da se srue. Mislim -bukvalno. Hercog vas tada nee spasti. Do vienja,gospodine Andrejeviu! Prijatan ruak. (Izae. Stevo ostane zamiljen. Pauza. Stevo nastavida radi. Kucanje na vratima.)

STEVO Napred. (Ue Aco.)ACO: Zdravo, Stevo.

STEVO: Zdravo, Aco. ta ima novo?ACO: Peem se na vatri. Doao sam za kamion. Nikakav posao.STEVO: Izvoli, sedi. Hoe da zapali? (Nudi ga cigaretom. Aco uzme. U kancelariju uegospodin Klaus.) Izvolite, gospodine Klaus.

KLAUS: Gospodin Sivi je otiao?STEVO: Da. Pre dva minuta.KLAUS: Onda nita, samo vi radite. (Pregleda nekakvu kartoteku.)STEVO: I, ta kaete, u emuje problem?ACO: Dali smo kamion na generalnu opravku i platili za generalnu opravku, a on je samo

podmazan i zamenjene su karike. (Klaus se okrene i znaajno pogleda Aca i Steva. Nastavi dapregleda kartoteku.)

STEVO: Nemogue!ACO: Mogue. To je obian marifetluk!STEVO: Zato niste reklamirali kod preuzimanja?ACO: ta da reklamiram? Vidim nanovo obojeno, valjda neu otvarati mainu da bih

reklamirao. A jutros - lupa, isto kao pre. Svi kradu, ali vi ste ga prekardaili. Ispostavili steraun za zamenu klipova, dizni, lagera, zupanika, garniture dihtunga, a kad sam otvorio -


15/26

ladipadi, sve staro!STEVO: Ne znam kako se to dogodilo, ali imamo naina da se proveri.ACO: Stevo, ne govori mi vi i ne zajebavaj me inovnikim frazama, nego kazuj koga daepam za grlo zbog ovoga. ef to meni lupa o glavu. Ja sam tim kamionom zaduen. Veli - jasam platio remont, ostalo je tvoja briga. Trebalo je jutros da krenem u Vranje. Propade mi

dan. Imam dete kod kue!STEVO: Nemojte me dovoditi u nepriliku. Rekao sam da emo stvar proveriti i urediti.ACO: Pa, dede, proverite i uredite!

STEVO: Postoji redovan put.

ACO: Potreban mi je ispravan kamion.

STEVO: Samo bez larmanja, jer kad stvar razmotrimo s isto pravne strane, primopredajakamiona je izvrena a nae obaveze time prestaju. Potpisano je da je sve u redu.ACO: Kako - kad nita nije u redu? Da sad iz svojeg depa platim novi remont i majstorimastojim iznad glave da mi ne bi ukrali koji raf?STEVO: Sigurno je da ja neu platiti.ACO: Stevo, namera mi je da dignem u vazduh jedno stotinak ljudi iz Skoplja. Ti e biti sto

prvi meu njima! (Klaus izae iz kancelarije.)STEVO: uj, Aco!ACO: Sad sam ti - ti Aco, a dok onaj tip bejae ovde, bilo je: vi Aco! ta da ujem?STEVO: Vidi, ja s tim poslom nemam nita.ACO: to se onda tu guzi kao referent, dripino nijedna. A kad ponudi cigaretom, pripali je!(Baci cigaretu. Izae, tresnuvi vratima. Pauza. Ue Klaus.)KLAUS: Problemi?

STEVO: Ne, gospodine Klaus, sve je u redu.

KLAUS: (Gleda ta Stevo pie.) Isporuka je, vidim, pri kraju. Vrlo dobro! Izbacite ove tristavke!

STEVO: Kako to mislite, gospodine Klaus?

KLAUS: Jednostavno - izbacite ih! Prekriite! (Pauza) Precrtajte ih!STEVO: (Precrtava.) Ovako?

KLAUS: Tako. Vidite kakva se sila krije uperu?! Onome to je do maloas postojalo, sadvie nema ni traga. A samo je precrtano.STEVO: ta e rei gospodin Hercog kad to vidi?KLAUS: to da vidi? (Pauza) Trgovina je udna rabota, gospodine Andrejeviu.Najkompleksnija oblast ljudske delatnosti. Na poetku bee kapital. (Gleda na sat.) Radnovreme je isteklo. Kako bi bilo da probamo tu vau domau rakiju, koju toliko hvalite?STEVO: O, gospodine Klaus!

KLAUS: Samo, prethodno vaim ukuanima moram da kupim cvee.

STEVO: O, gospodine Klaus! Nema potrebe!KLAUS: Ima stvari koje se rade iz utivosti.STEVO: O, gospodine Klaus! Trebalo je da mi kaete malo ranije. Da se neto pripremi.KLAUS: Volim da doem kad je nepripremljeno.

OSMA SCENA

(Kua Andrejevia. Dimitrija delje svoje drvo. Aco i Andreja razgovaraju. Vera pere. Simonspava.)

ACO: Dok je vaba bio onde, Stevo mi je stalno govorio vi. Posle je promenio pesmu.ANDREJA: S njime neto nije kako treba.

ACO: Sa svima nama nije kako treba, ali on ga je preterao.ANDREJA: Porazgovarau s njime.


16/26

ACO: Lako je za to. ta ja da radim bez kamiona?ANDREJA: Ionako stupamo u trajk. Posle emo neto videti.ACO: Od gotovog pravimo veresiju! E, Stevo, Stevo! (Ue Stevo.)STEVO: Dolazi gospodin Klaus. Vera, mama, poistite malo. Tu si, Aco! Simone, brate,

probudi se! Otiao je da kupi cvee, dolazi na rakiju. Natoite lanjske rakije! (Aco izae) Aco,

kuda e? Spremite neto za meze. Salatu. Ima li sira?SIMON: Ko to, ree, dolazi?STEVO: Gospodin Klaus, na rakiju!

SIMON: to ja moram biti budan da bi on pio rakiju?!DIMITRIJA: I, ko ga je pozvao na rakiju?

STEVO: Ja! Ima neto protiv?DIMITRIJA: Nemam mnogo protiv, ali nemam ni za!

MARIJA: Ko dolazi?

STEVO: Mama, rekao sam ko dolazi, dolazi gospodin Klaus.

MARIJA: A to e ba kod nas kod toliko sveta?STEVO: Molim te, skini tu maramu, stavi novu. (Marija izae.)

ANDREJA: ta ja da obuem?STEVO: Andreja bolan, ostavi me!

ANDREJA: to ti nisi ostavio Aca?STEVO: Objasniu ti kasnije.ANDREJA: Sve mi je jasno!

STEVO: Nita tebi nije jasno!ANDREJA: Neto ne znam kome nista nije jasno.STEVO: Dii se, Simone, idi, umij se!SIMON: Zato tog svog vabu ne odvede u neku porodicu koja se tebi vie dopada.MARIJA: (S novom maramom.) Valja li ova?

STEVO: Dobra je. Vera, iznesi i slatko.

SIMON: Ti po slatko salji svoju enu.VERA: Pusti ga sad, Simone!

SIMON: Pusti sad, pusti posle, ode ivot!DIMITRIJA: Da taj ne zasedne i za ruak? Nemam nita protiv. Neka ostane i na veeri. I dosutra ujutro - za doruak. (Stevo se gleda uogledalu. elja se. Sedne. Pogleda na sat. Tiina.Pauza. Svi ekaju.)MARIJA: Koga ekamo?DIMITRIJA: ekamo avola!MARIJA: avola valja terati. I, i!!! (Pauza. Tiina. ekaju.)DIMITRIJA: ekajte i svetog Haralampija ako vam se hoe. (Poe kolicima prema vratima.

U tom trenutku se zauje kucanje. Dimitrija se vrati. Stevo skoi i otvori).STEVO: Izvolite, gospodine Klaus. Izvolite. Ovo je moja majka Marija.KLAUS: ast mi je, gospoo Andrejevie. (Prui joj cvee. Marija ga prihvati, zbunjena.)STEVO: Moj otac Dimitrija. (Klaus klimne glavom) Moj brat Simon. (Isto) Moj brat Andreja.

(Isto) Moja snaha Vera. (Isto) Izvolite, sedite.

KLAUS: Zahvaljujem. (Sedne) Gospodin Stevo me ve nekoliko dana ljubazno zove daposetim vau porodicu, a tek sad sam naao asak vremena. Dakle, ovo je vaa kua? (Gledanaokolo) Lepo. ime se vi bavite, gospodine Andrejeviu?DIMITRIJA: Molim? Deljem sviralu.

STEVO: Otac je bio poznat zidar. Stariji brat je kelner, a mlai trgovaki pomonik.KLAUS: (Andreji.) Gde?

ANDREJA: U kolonijalnodelikatesnoj radnji Jevtinoa.KLAUS: Kod Ristieve palate? Bie da sam vas tamo jednom video. (Vera posluuje rakiju i


17/26

salatu.) To je ta uvena rakija?! (Prihvati au) Vi ne pijete, gospodine Andrejeviu?DIMITRIJA: Ne. Ruao sam. Rano jedem.KLAUS: Vi?

ANDREJA: Ne pijem.

KLAUS: (Simonu.) Hoete li vi popiti?

SIMON: De, neka svinja ue u damiju. (Uzme au.)STEVO: Nazdravlje, gospodine Klaus! elim vam dobrodolicu i dug ivot.KLAUS: iveli. (Pije) Stvarno je dobra. Gde je vaa gospoa majka? (Stevo ustane da potraiMariju. Marija, s cveem u ruci, stoji u kuhinji i drhti.)STEVO: ta je, mama? ta ti je?MARIJA: Divlje meso.

STEVO: Ma kakvo divlje meso? Hajde tamo, imamo gosta. (Stevo se vrati Klausu.)

Zamezite! Posluite se! Biste li, moda, slatko? Imamo izvanredno slatko od dunja.KLAUS: Ne, hvala. Ovo je dovoljno.

STEVO: ime jo da vas usluimo?SIMON: Jo da zaigramo i zapevamo.

KLAUS: Da. Primetio sam da ljudi ovde zaista divno pevaju i igraju.SIMON: Dobro ste primetili. Svi misle da samo to i znamo.

STEVO: Moja majka sjajno peva.

KLAUS: Bilo bi izvrsno kad bi htela da neto zapeva.STEVO: Mama! Mama, doi, zapevaj neto gospodinu Klausu!MARIJA: (Izae kao u transu. Peva.) , , .(Pauza) Divlje meso! (Vrati se u kuhinju. Pauza.)

KLAUS: Divlje meso?

STEVO: Ne zamerite! Majka je umorna.

KLAUS: Sta je to divlje meso?

STEVO: Bapske prie. Sujeverje: ako nekome stane dlaka u grlu, oko dlake e nastati tkivokoje nije ljudsko, onda e da raste i naraste toliko da ugui oveka.KLAUS: Interesantno. (Andreja ispije au rakije naiskap.) Rekoste da ne pijete?ANDREJA: Rekao sam. (Pauza. Deljui drvo, Dimitrija posee prst. Opsuje sebi u bradu. Siekrv.)

KLAUS: Jeste li se posekli?

DIMITRIJA: Jesam. (Otpije rakije iz boce. Pljune na prst.)

KLAUS: Primetio sam da jezik kojim govorite nije najistiji srpski jezik.

ANDREJA: Mi ivimo u Vardarskoj Banovini. Govorimo vardarskobanovinskim jezikom.KLAUS: Jeste li zadovoljni poslom u bakalnici? Plata je sigurno mizerna, a posao teak?ANDREJA: Ima mnogo nezaposlenih.

KLAUS: Znai li to da vi prigusujete svoje nezadovoljstvo poredei ga s nekim drugim,veim? To je dostakonzervativan nain miljenja.ANDREJA: Gospodine Klaus. jeste li vi zadovoljni svojim poslom?

KLAUS: Hm, ne ba mnogo. Kad bi se moglo, ja bih voleo da ne radim nita. Samo daputujem i itam knjige.ANDREJA: To je savreno burujski nain miljenja.STEVO: Andreja, ostavi sad to.

KLAUS: U pravu ste. Ja sam buruj. To sam oduvek. Od toga me nije stid. Svako je ono to

este i s time treba da se pomiri.ANDREJA: Obrnuto! Svako treba da zapne i postane ono to moe da bude.


18/26

KLAUS: To je esto teko.ANDREJA: Naravno, teko je, ali je izvodljivo. U tursko doba ljudi su pet vekova biliubeeni da ne smeju ni snivati o podrivanju te sile, a, eto, ona je sagnjila i propala kao truladaska. Ono zbilja, posle pet stotina godina, ali propala je. Ili Austrougarska. Velika imperija

se raspala 1918. kao da je nikada nije ni bilo. I palata gospodina Ristia, ona na trgu, koja

nam izgleda nepromenljiva, vrsta, izgraena na veki vekov, i nje jednog dana da nestane kaoda nikad nije stajala onde.KLAUS: To se zove - dijalektika interpretacija istorije!SIMON: Jo jednu rakiju, gospodine Klaus? (Sipa sebi.)KLAUS: Ne, zahvaljujem. Dobro, ako je turskoj imperiji trebalo pet vekova, koliko evremena biti potrebno Ristievoj palati da nestane?SIMON: Dva sata izmahivanja krampovima i lopatama.

KLAUS: Ko e da digne krampove i lopate?ANDREJA: Izmeu ostalih i - ja!KLAUS: ta vi imate protiv gospodina Ristia?ANDREJA: Protiv njega lino -ba nita, ali imam protiv svih njih zajedno.

KLAUS: Konkretno - ta?ANDREJA: Voze se automobilom.

KLAUS: To nije greh.

ANDREJA: Prolaze pokraj nas iza mutnih prozora i gledaju nas kao da smo muve u surutki.

ekuda se ure. Posle doruka idu na ruak. I prolaze. Prolaze stoleima. Zastrauju nasfrazama, misterijama, dogmama. Prete da e nam oduzeti hleb, sruiti dom, smrskati vilicu. Ami im se, preplaeni, sklanjamo s puta i pozdravljamo ih. Sve dok nas je strah, oni e da gaze

preko nas. Sloboda e da grane kad savladamo strah. Sloboda e doi kad se s memljivihpotkrovlja na ulicu izbace i istresu svi sanduci, sve postelje s vlanim pamukom, kad buduistrebljene sve bubavabe, podrumski pacovi i malarini komarci, kad sve kue budu obojeneu belo i otvore se svi prozori, kad svaije rublje bude iskuvano i isprano u izvorskoj vodi, aonda izneseno da se sui na prolenom suncu.SIMON: Bravo! A kad ja zasednem u kafani, ima da me slui gazda Trajko.KLAUS: To je revolucija!

ANDREJA: Vi to zovite kako hoete.KLAUS: Vi ste pesnik. To to ste mi izdeklamovali zvualo je tako impresivno da sam naasak pomislio kako je sve unapred bilo naueno napamet. (Gleda na sat) Izvinite, moram

pouriti. Neki ljudi me ekaju na ruak. Ne znam je li sad najzgodnije da pominjem tu stvar,ali to da ne! Moda je, gospodine Stevo, trebalo da prethodno s vama porazgovaram. Re jeo naem predstavnitvu, kojem je neophodno hitno proirenje. Pritisla nas konkurencija,moramo izbiti na glavnu ulicu. Tu je vaa kua i prosto prilepijena za predstavnitvo. Hteli

bismo da kupimo kuu po dobroj ceni. Molim da razmislite o tome.DIMITRIJA: Ne dolazi u obzir. (Pauza) Ne dolazi u obzir.STEVO: ekajde, tata!DIMITRIJA: Ne dolazi u obzir.

STEVO: Gospodine Klaus, razmisliemo, razume se. Videemo.DIMITRIJA: Ti se ne meaj!KLAUS: Bilo mi je veoma ugodno. Zahvaljujem i do vienja!STEVO: Oprostite ako neto nije bilo kao to treba. (Klaus izae. Stevo ga prati. Pauza.Tiina. Stevo se vrati.)DIMITRIJA: Kad si se s njime dogovorio o tome?

STEVO: Nita nisam znao. Prvi put ujem, svega mi!

DIMITRIJA: Ti e prodavati samo ono to sam stekne i izgradi. U ovo ne diraj! Ovo jemoje!


19/26

STEVO: Platie nam i preplatiti.DIMITRIJA: Meni to niko ne moe da plati. Ko e da mi plati noge? Pao sam s ovog krova!STEVO: Nije re o nogama.DIMITRIJA: Eto, a ja mislim da je re ba o njima. I samo o nogama.STEVO: uj, hajde da budemo razumni!

DIMITRIJA: Meni tvoja pamet ne treba. Ostavi me na miru!STEVO: Ti mene ostavi na miru. I svi vi. Na glavu ste mi se popeli. Proklete geaine! Dritese nekih svojih ovetalih principa i obiaja kao slepac tapa. Izbrukaste me pred ovekom.Gledali ste u njega kao da e vas zaraziti nekom nepoznatom i stranom boleu. Sve ono tovama nije poznato, prokleto je, tue i neprijateljsko. Dri se za ukur, vano je da smo svoji,kakvi smo - takvi smo! Mene zove Evropa, a vi u ovoj usranoj mahali ne priznajete ni da sam

ovek. Kad budem mogao da umaknem vaem lepku, poleteu!ANDREJA: Podii e ti spomenik kraj mosta. Kralj Petar na konju. kralj Aleksandar na konjui Stevo Andrejevi... na konju.STEVO: uli smo i tvoje mitingovanje! Hteo bi da me najure s posla zbog tvojih maloumnih

politikih afektacija? Videli smo - ko si!

ANDREJA: De da vidimo ko si ti! Ako si iko! Spetljao si se s tim pijunom.STEVO: Klaus nije pijun.ANDREJA: Skoplje poznaje bolje od svih nas koji smo ovde roeni. Ne. Simon je pijun.SIMON: Otkuda ja pijun? Ja nisam pijun! (Ue Marija.)MARIJA: Nateena grla se niti die niti peva. Meso valja iupati noktima, ranu sagoretiarom. A vi se prepirete. Stalo ga je vama. Gledam vas a ne znam ko ste. Vie nikoga neprepoznajem.

STEVO: Ja sam tvoj sin Stevo, ovo ti je mu Dimitrija i, za ime boga, reci mu neka dozvolida prodamo kuu, da se domognemo pristojne sume novca i skuimo na nekom drugommestu.

MARIJA: Kamo emo da se selimo?SIMON: Na Mars.

MARIJA: Gde mu je to?

SIMON: U Pajkovoj mahali.

STEVO: Moja karijera zavisi od svakog koraka. U ovom trenutku zavisi od ove trule kue.DIMITRIJA: Izvoli i svoju karijeru metni sebi u dupe, a ovu trulu kuu ostavi da se srui namoja plea.STEVO: ta ti zna o karijeri, matora cepanico! Ceo ivot proveo si kao kuluar. S dvadesetest godina ja imam svoju kancelariju.DIMITRIJA: Bio sam majstor, zidar.

STEVO: Majstor koji je pao sa skele. Pogledaj kakvu si kuu podigao.

DIMITRIJA: Gradio sam kako sam znao i umeo. A ako je tebi do razgraivanja, kupi prnje ine vraaj se! Izrode nijedan!STEVO: Ti e da me izbaci! De, podigni se da me izbaci! (Kolicima s Dimitrijem udari ozid. Priskoi Andreja. Udari Steva. Pritri Vera. Razdvaja ih.)SIMON: Pusti, ostavi ih neka se pokolju! (Pauza)

DIMITRIJA: Da sam znao ta e od\as ispasti, izdrkao bih vas u au. Jebem vam mladost!Sve ete proerdati. Ne priznajete avola ni boga. Kod vas nema reda u glavi niti u telu. Svena svoju ruku, s prvim vetrom, kao muva bez glave. Mislite da se jede sve to leti. Trai vasEvropa! Evropi se prdi za vas! Uzdiete za Nemakom! A otac, koji je ostao bez nogu da bivam napravio dom, to je splaina, ne zna koliko su dva i dva i smeta Evropljanima da pravekarijeru. Ne znate da se uvate. ivite na veresiju. Potonuete u neku rupu, progutae vas

pauina, ime e da vam se zatre, koren sasui, traga od vas nee ostati. Nema u meni suza daih istoim onoliko koliko bi vas trebalo aliti. (Andreja ustane i brzo izae.)


20/26

MARIJA: Andrejaaaa!!!

DEVETA SCENA

(Soba u kui Sivia. Kucanje na vratima. Iz susedne sobe, u kunom ogrtau, izae Sivi.

Otvori vrata.)STEVO: Dobro jutro, gospodine Siviu. Mogu li da uem na trenutak? Zamolio bih vas zaednu uslugu. (Sivi mu napravi mesta. Stevo ue.) Hvala. (Pauza) Uhapen mi je brat. Sino,

za vreme trajka. Bio sam u policiji, kau -jo nisu ni prebrojali uhapene a kamoli da znajuko je Andrejevi. Maloas sam razgovarao s gospodinom Hercogom, on me je uputio k vama.(Otpozadi u sobu ue Sara u spavaici. Stane iza Steva. On je ne primeuje.) ini mi se datamo radi va brat. S Andrejom sam razgovarao jos onda kad ste me vi upozorili i obeao mie da e se popraviti. Neznam kako se dogodilo to sa trajkom, ali sam siguran, ako vi sada

neto uinite - vie se nee ponoviti. To vam ja garantujem svojom slobodom. Molim vas,gospodine Siviu. Kod kue je prosto nepodnoljivo. Majka mi je celu no preplakala nagrudima. Ukuani veruju da su u to umeani moji prsti. Kao da sam ga ja uhapsio.

SIVI: Saro, zato se ne vrati u krevet, obavio bih s gospodinom Andrejeviem jedan vaanrazgovor.

STEVO: (Okrene se. Zapanjeno gleda u Saru. Ustane.) Gospoice Hercog!SARA: Sedite, gospodine Andrejeviu!STEVO: Izvinite! Nisam znao!

SARA: ta to niste znali? (Sara prie Siviu. Obujmi ga oko struka. Oboje gledaju u Steva.Pauza.)

STEVO: Gospodine Siviu, moete li mi pomoi?SIVI: Ne.STEVO: Moete li uiniti bilo ta?STVI: Ne.STEVO: Molim vas, gospodine Siviu!SIVI: Ne. (Pauza. Stevo uslane. Izvesno vreme gleda u njih dvoje. Onda izae. Pauza. Sara

bi da poljubi Sivia. On joj opali amar. Ona se priljubi uz njega kako bi izbegla novi amar.)

DESETA SCENA

(Klausova soba u hotelu. Stevo i Klaus. Na stola ispred njih - boca konjaka.)

KLAUS: (Uspe Stevu konjak.) Najzad, a zato brata ne ostavite malo u zatvoru?!STEVO: Ne, hvala, gospodine Klaus, bilo mi je dosta.

KLAUS: Popijte, popijte, mladiu! Opustite se malo! Mnogo ste stegnuti. Da, zato vi mislite

da je njemu bolje na slobodi?! Moda on eli da bude u zatvoru. Moda je hotimino radio natome da stigne do zatvora? To zvui malo neverovatno, ali ivot vam je prepun iznenaenja.Poznato mi je nekoliko sluajeva takve paradoksalne logike. inverzija normalnog ponaanja.Ne zaboravite pri tom na jednu bitnu komponentu - on je Sloven! Taj podatak moe da

poslui kao odgovor na pitanje zato bi neko eleo da se obrete u zatvoru. Zato ja kaem -sindrom slavjanske mazohistike due. Kad neto ne valja, a niko ni malim prstom da mrdnekako bi se situacija popravila i u tome se ak nalazi izvesno uivanje. A na ovom Balkanuvam nikad nita nije bilo kao to treba. Za dvadeset hiljada godina unazad. A kad se u itavojtoj zbrci neko zaloi da nekome pomogne, ta pomo se onda ne prihvati dobronamerno.Obrnuto. Sumnjiavo se odbija. I nastavlja se stanje propadanja. Vi ste osueni na ivot ustanju propadanja. Ne na propast, jer propast nije definisano stanje, ni na blagostanje od kojeg

ste daleko, nego na propadanje. Na stalno i postojano propadanje. U iste rupe. Na isti nain.Uvek iznova i iznova. Uporno i tvrdoglavo. Nigda ne steknete nikakvo iskustvo. To postaje


21/26

smeno. I meka u cirkusu naui da vozi bicikl. Mladost vam proe u grickanju semenki nakorzou. Ne proitate nita tee od stripova o gusarima. Vai idoli su oni idioti to se ubijajusluajui pesmu Tuna je nedelja i onaj mali kriminalac Kiro Atevi. Dangubite po kafanama,a ne umete da pijete. Samo posle dve rakije, zasjakte vam se oi, ponete da se grlite, ljubite i

pretite celom svetu. Vie se ne obazirete na ono to vam se kuva iza lea. Ili ne pijte, ili

nauite da podnosite pie. Va brat Andreja, potpuno, bez i trunke ostatka, spada u ovuklasifikaciju, abogami ni vi niste daleko, iako ste drukiji sluaj. Treba neto da uinite zasebe. Treba da se otresete stega vaeg mazohizma i prepustite srcu - neka vas ono vodi. Srcenikad nije mazohistiki nastrojeno, ono je radosno, glava je ona koja pravi probleme.Savreno sam svestan da vas kolje i druga muka: vi ne znate ta bi tano htelo vae srce.Meutim, to je lana dilema. Nikad mu niste dozvolili da progovori. Drite ga prigueno, umalom depu i zapomaete to ne umete da sledite unutarnji instinkt. Ostavite srce daslobodno die i progovorie! Prirodno, tu ima i niz drugih komplikacija. Kao to je, na primer,nedostatak oseanja pripadnosti i tradicije. Dokle unazad ste u stanju da sledite svoju

porodinu lozu? Kako su se zvali vai pradedovi? Teko da znate! A ja, eto, znam. Moj korene briljivo zapisan sve tamo do etrnaestog veka. Moe se pomisliti da to i nisu bitne razlike,

ali s druge strane... s druge strane, tradicija i kultura su svetske i opteljudske tekovine. Getee va isto toliko koliko i moj! A vi ste lep i bistar mladi, predodreen za uspeh. Zajedno

emo da odemo u Nemaku. Usavriete svoj nemaki na mom imanju pored Rajne. I svojukus. Nakon dva meseca ete u nijansama razlikovati skoro iste sorte vina. Telo ete darazvijete tenisom i plivanjem. Svoj um odabranom lektirom. Zabavljaete se. Prestaete da se

plaite sebe. Postaete kosmopolita, siguran u svoju misao, svoje odluke i poteze. A ja u dabudem pored vas, pratiu va razvoj. Na povratak u Jugoslaviju bie trijumfalan. Vipokuavate da piete poeziju. Elem, a kako da se vae muze snau u skopskoj slami i loju? Javerujem u to da jednostavnost i rustikalnost mogu biti inspiracija, ali tek ako se isfiltriraju i

proiste kroz obrazovanje i kulturu. Drugim reima, ovek treba dasauva svoju nevinost, alipri tom i da je obogati iskustvom. Vi se jo uvek nalazite u fazi naivne nevinosti. Vi jo nisteizgubili himen. To je malkice gruba seksualna slika, ali je vrlo precizna. Treba da budete

silovani. Vas ovo zbunjuje, ali ja i elim da vas zbunim. Neko mora da vas epa za kosu, davam polomi kosti, da vam otvori ui, oi i nos, da vas smodi, izgnjei i nanovo sastavi kaonovo ljudsko bie. Vi i sada imate oi, ui i nos, ali se njima ne koristite! Slue vam kaoukras. Nita ne vidite, nita ne ujete. ivite kretenizovani, hipnotisani, malograanski

polusan i ekate na otkrovenje, na udo, pripremate se za veliki as kad ivot konano trebada zapone, a sve vie sumnjate u to da e taj as ikad kucnuti. A godine prolaze, danas, sutra- ode ivot! Okrenete se oko sebe -pusto! Otkrovenja nema, a navika skorala. Kreete unajbliu kafanu i nazdravljate nepoznatim namernicima u ime maglovitih vizija o onome toste mogli postati. Ja vam nudim neto drugo. Nudim vam mogunost da prekinete pupanu

vrpcu koja vas povezuje s vaim plemenom, i da se uzdignete do svojeg sopstvenog identiteta.A potom da se vratite tom istom plemenu i povedete ga onamo gde ono samo ne moe nitiume da stigne. Nudim vam svoju skromnu pomo. Nudim vam svoju ruku. (Uhvati Steva zaruku. Pauza. Gledaju se. Pauza. Klaus hvata Steva negde ispod stola. Pauza. Stevo je

zbunjen.)

STEVO: Gospodine Klaus, moram da idem. (Pauza) Moram da idem. (Pauza) Gospodine

Klaus! (Pauza) Pustite me da idem, gospodine Klaus. (Pauza) Gospodine Klaus, pustite me da

idem. (Pauza) Gospodine Klaus, pustite me da idem! (Klaus ga pusti. Stevo ustane.

Oamuen, izlazi iz sobe. Klaus ispija au konjaka.)

JEDANAESTA SCENA

(Zatvor. Prostorija za prijem. Andreja, pretuen, i Stevo.)


22/26

STEVO: Zdravo, Andreja! (Andreja klimne glavom.) Kako si? (Andreja klimne glavom.)

Ranije nisam mogao da doem. Ne putaju. Jedva sam iskamio i ovih pet minuta. Sto ovdeudno mirie. Traio sam veze za tebe. Bie sve u redu. (Andreja klimne glavom.) Starci sudobro. Pozdravljaju te! Poslali su hranu i cigarete. To sam morao da ostavim na ulazu. Daeti! (Andreja klimne glavom.) Zna ta ima novo? Vera je trudna! Reila da lei. Hoe da rodi

po svaku cenu. Eto, skoro e i unue. Simona su oterali s posla. Po svoj prilici je bio pijan.ee da kae. Nema ga u Skoplju. Otiao je na vojnu vebu. Svaki dan nekakve vebe imanevri. Bojim se da i mene ne pokupe. Uveren sam da e te pustiti za koji dan. Onda emona aku plau, na kupanje. (Andreja promrmlja neto nerazumljivo.)STEVO: Molim? Nita ne razumem!ANDREJA: Odvee nas u logor. Aco je sa mnom. Pozdravlja te, kae da se ne ljuti nanjega. Kod kue, ispod praga na ulaznim vratima, sakrio sam revolver i hiljadu letaka. Predajto komiji Miletu. Pozdravi stare. I Veru. I Simona, kad se vrati. (Pone da plae) Moramizdrati. Moram izdrati do kraja. I ja sam progutao dlaku, moram da je izbacim. (Smiri se)Ubrzo e rat. Stvari e se raistiti. Videemo se u neko drugo vreme. Do vienja! Budihrabar!

STEVO: Ti budi hrabar!ANDREJA: Tebi je hrabrost potrebnija. Ja sam svoje odabrao. (Andreja se okrene. Ode.)

DVANAESTA SCENA

(Hercogova kancelarija. Klaus sedi za stolom. Razgovara preko telefona.)

KLAUS: Hvala, gospodine ivkoviu. Da, da, imam sve dokumente, samo - stvar jeneodlona, mora se zavriti to pre, po mogunosti tokom veeri. Znam da je suvie brzo,gospodine ivkoviu, inae ne bih ni traio vau pomo. Da. (Pauza. Ue Sivi.) Da. Odlino.Po vae ovlaenje e doi gospodin Sivi. Sjajno! Mnogo ste me zaduil, gospodineivkoviu, svakako u pronai naina da vam se oduim. Prijatno. Do vienja, gospodineivkoviu! (Spusti slualicu.) Platite dvadesetoricu ljudi s krampovima i lopatama i jo u tokuveeri sruite kuu broj osamnaest. Sutra ujutro, kad doem u kancelariju, hou sa svoje desnestrane da vidim otvoren prostor. (Dobaci Siviu koverat.) Pedeset hiljada. Dajte im. Neka sesnau. Pokuali smo na lep nain.SIVI: ta e rei gospodin Hercog?KLAUS: ta on ima da kae, ne ruimo njegovu kuu. Jo ne! Pored toliko devojaka uSkoplju, ta vam je trebalo da vodite ljubav ba s njegovom kerkom Sarom? Ona je Jevrejka.to me tako blentavo gledate?! Ne itate novine, gospodine Siviu, ali ukoliko elite daostanete kod mene u slubi, potrudite se da budete bolje informisani!SIVI: Kod vas u slubi? A gospodin Hercog?

KLAUS: Gospodin Hercog je sada senilni Jevrejin u penziji.SIVI: Ko ga je penzionisao?KLAUS: Trei Rajh. (Pokae mu pismo.)SIVI: (ita) A Stevo Andrejevi?KLAUS: Njega penzioniem ja lino! (Ue Hercog.)HERCOG: ta to radite, gospodine Klaus? Telefonirate u ovo doba, a nita ne objanjavate!Pomislio sam da je izbio poar. Mui me stomak. Ja vam ne visim na iviluku. Siviu,skuvajte kafu!

SIVI: Izgleda da kafe nema, gospodine Hercog!HERCOG: Onda, gospodine Klaus?

KLAUS: Onda, gospodine Hercog, poslednjih dana sam proveravao dokumentaciju ovog

predstavnitva.HERCOG: Ko vam je to dozvolio?


23/26

KLAUS: Niko.

HERCOG: Gospodine Klaus, koliko je meni poznato, vi ste ovamo doli u protokolarnuposetu.

KLAUS: Koliko je to vama poznato! A koliko je to meni poznato, vi ste, gospodine Hercog,

ravo zastupali interese kompanije. Niste dobro radili!

HERCOG: Neko vas je ovlastio da dajete ocenu mog rada?KLAUS: Da!

HERCOG: Smem li da znam - ko?

KLAUS: Ne smete. (Dadne Hercogu pismo. Ovaj ita. Prebledi.)HERCOG: Ovo pismo je kod vas od samog poetka?KLAUS: Slatko je uvati tajnu od koje ovek ima koristi!HERCOG: I ta sada ja da radim?KLAUS: Popijte s nama kafu! Gospodine Siviu, skuvajte kafu!SIVI: Sa zadovoljstvom, gospodine Klaus... efe.

TRINAESTA SCENA

(Javna kua. Simon u sobi s prostitutkom Mimi. Glava mu je u njenom krilu. Obuen je uvojniku uniformu. Ona ga miluje po kosi.)SIMON:

, , . , , .

MIMI: Ej, Simone, Simone, i ti si sentimentalna budala isto kao ja.

SIMON: Sad svi redovi, kaplari, porunici i kapetani trae rezervistu Simona Andrejevia poSkoplju, a on drema u krilu Mime Bokovieve. Stalo mi ga! Oni bi da me ubiju. Steglo meovde, evo - ovde; odem kod kapetana: gospodine kapetane, takva i takva stvar, ako se moekod lekara; ne moe, veli on, ne moe, ovo su vojni manevri a ne zajebancija. Kaem da nemogu da diem, da u umreti. Umri, kae on! Evo ti ga - umri! Neka on umre! I ja ti prekoice. Ovde me jo stee.

MIMI: Mnogo si popio. to ne ode kui da se ispava?SIMON: Kako da idem kui? Napolju je mrak. Majice moja, strah me je da idem kui.MIMI: ega se boji?SIMON: Zatvoren sam.

MIMI: Onda izai napolje i nee biti zatvoren!SIMON: Svugde mi je isto. Zatvoren sam izmeu neba i zemlje. Ne moe se pobei. BaciSimona u najire polje - a on opet zatvoren! Simon ne moe pobei od Simona. Simon e daugine kao muva!

MIMI: Ja u te otpratiti.SIMON: Kurvo! Kud ti mene da prati?! Ja kod kue imam enu. Trudna je. Rodie mi sina!

e ljuti se to ti rekoh: kurvo! Kako drukije da ti kaem. I jesi kurva. I ja sam kurva. Vea

od tebe. Ja sam najvea kurva na svetu. Svet je javna kua, a ja sam ti najvea kurva u njemu.Majice moja, teko li je! Teko li je! Hou doma! ta ja ovde radim? Daj da vidim tvoju utu


24/26

knjiicu! Kad si poslednji put bila na pregledu? Hoe da me zarazi! Da zna, ja u da seizleim. Hipermanganom. Rezervista Simon Andrejevi iz dvadeset prvog peadijskog pukabolestan od tripera, gospodine kapetane, odobrite deset dana odsustva da se leimhipermanganom. Gde sam ga navukao? Kod Mime Bokovi. Ne znate Mimu Bokovievu?Onda vi nita ne znate. Mimi, zovni muzikante da ovde sviraju. Zovi tamburaa Milia da mi

ovde svira!MIMI: Sad je zauzet.

SIMON: Zovi ga. Platiu!MIMI: ovek svira dole u kafani. Gostima. Kako da ga zovem?SIMON: Zovi ga. Kai - zove te Simon. On mi je prijatelj. Doi e!MIMI: Ne moe.SIMON: Dobro, onda ja idem. (Ustane. Skoro padne. Vrati se u krevet.) Majko, majicemoja!

MIMI: De, lezi! Pozvau ga! (Izae. Pauza.)SIMON:

.

(Pauza. ue Mimi sa Stevom.)MIMI: Doao ti brat.SIMON: Stevo. Mar kui. Otkud ti zna mog brata?MIMI: Poznaje ga Mili. Pokazao mi ga. On ne moe da doe. Ne da mu ef.SIMON: ta da radim s bratom?! On ne zna da udara u tamburu. Stevo, ume li ti da udara utamburu? A? Ne ume! Niko ne ume da udara u tamburu kao to ja sluam!STEVO: Ti nisi na vebi?SIMON: Jesam. Na vebi sam. Nema me ovde. Vi mislite da sam ovde, a ja sam u stvaritamo. De, Stevo, ti si ueniji, objasni - kako to? Kako to da sam iv? Govorim. Sluam. Kadvi neto kaete, uu! Eto, ta je to? Na primer, zato sad ne padnem u nesvest? ta me driuspravnim? I kad zakoraam, prvo jedna noga krene napred, tek onda druga. I kako to dadiem? A svoje oi ne mogu da vidim! Stevo, brate, ti si kriv. Za sve si ti kriv.STEVO: Dobro. Simone, da sad idemo kui.

SIMON: Ti si kriv to su uhapsili Andreju. to Vera ne moe da rodi. Ti! to je Marijiizvetrila pamet. Ti! to je Dimitrija ostao bez nogu. Ti si kriv! I to mene stee ovde. Ti!Doao Klaus u kafanu da rua. Umesto da jede u Margeru, doao kod mene u birtiju. Naruiotrista akonija. Ja da ga posluim i - sve mu sruim u krilo. E, zato? Prvi put mi se dogodilo.Ono, pijem, ali znam ta radim. A on poeo da vie. Ti si ovo. Ti si ono. Doe gazda Trajko,izvinjava se, klei na kolenima, a Simon - napolje, za Simona nema posla. E, Stevo, Stevo, zasve si ti kriv. Kao da si sve znao, pa krio. Nisi hteo da kae.STEVO: ta sam krio?SIMON: Tajnu. Krio si tajnu!

STEVO: Kakvu tajnu?

SIMON: Tajnu. Tajna je jedna. A kad zna tajnu i krije je, ima da navue na vrat golemu

nevolju. Stee me ovde. Ovde! Kapetan nikako da poveruje. Ne moe kod lekara, kae.Umri. Ni vi mi ne verujete. (Umire. Pauza.)


25/26

STEVO: Simoneee!!!

ETRNAESTA SCENA

(Kua Andrejevia. Dimitrija delje sviralu. Vera lei. Marija sedi pored nje.)

MARIJA: Hoe bozu ili koljivo? Dobro je za trudnice. Ja u ti doneti. A kako emo krstitibebu? Celu no mozgam. Treba nam neko drugo ime. Ne od ovih koja znamo. Neko lepe. Jau da budem baka. Tada e Andreja da se vrati. Pevau mu s veeri:

,

[Hote, hote, kozice /to serete dugmie / u babino dvorite / Baba e ih skupljati / pa ih ondanizati / da ih posle prodaje / na pazaru terziji / Ima pare da uzme / grdne pare do tri groa.](Kucanje na vratima. Dimitrija u kolicima, pode i otvori.)

SIVI: Dobro vee. Ja sam Sivi iz kompanije najder. Mogu li da uem? (Dimitrija gapropusti. Sivi ude. Vadi koverat. Stavlja ga na sto.) Ovde je dvadeset pet hiljada dinara. aomi je, ali pod hitno morate da napustite kuu. Imam nalog za ruenje. Napolju ekajunadniari s alatom. Znam da sam vas doveo pred svren in, ali ja nareenja samo izvravam.

alog je potpisao naelnik poiicrje i bez odlaganja moram da ga izvrim. Ova kua je jo preest meseci predvidena za ruenje.DIMITRIJA: Napolje!

SIVI: Imam nalog, gospodine Andrejeviu. (Vadi nalog.)DIMITRIJA: (Dograbi nalog i iscepa ga.) Nema nalog! Napolje!SIVI: Original je pohranjen na sigurnom mestu. Ako za pet minuta ne napustite kuu,

poinjemo s ruenjem. Onda ete morati. (Izae. Duga pauza. Vera plae.)MARIJA: Ne plai, keri! Ne kidaj se! (Stavi maramu na glavu. Uzme hleb i so. Otvorivrata.) Hodite, majstori! Hodite, brao! Uite da popijete po rakiju, da vam lake padnerabota! I da neto zaloite. to se zateklo. Nismo znali da ete doi, da jesmo - bolje bismovas doekali.

PETNAESTA SCENA

(Hercogova kua. Sara svira na klaviru. ue Stevo. Izvesno vreme slua. Pauza.)STEVO: Gde je Sivi? (Pauza)SARA: Otiao je. Rekao je da me ostavlja. (Pauza. Svira.)STEVO: A otac?

SARA: Otiao je. Rekao je dae se obesiti. (Pauza. Svira.)STEVO: (Izvadi komad hartije. Stavi ga ga na klavir) Napisao sam pesmu za tebe. Nitanisam prepisao. (Pauza)

SARA: Hoe li da se ljubimo? (Pauza. Svira. Stevo izae. Pauza.) Vie niko nee da me

ljubi.


26/26

ESNAESTA SCENA

(Klaus u svojoj hotelskoj sobi. Kucanje na vratima.)

KLAUS: Ko je? (Tiina. Pauza.) Ko je? (Jae kucanje.) Ko je tamo? (Pauza. Tiina. Klausotvori vrata. Stevo upadne unutra. Odgurne Klausa do zida. Kroz dep u njega usmeri

revolver.)STEVO: Ruke uvis!

KLAUS: (Podigne ruke.) ta vam je na umu, gospodine Andrejeviu?STEVO: Da vas ubijem! Hou da vas ubijem!KLAUS: ekajte, gospodine Andrejeviu!STEVO: ta da ekam? ta da ekam? Da mi isisate krv? Da me nabijete na kolac? ta jo daekam?KLAUS: Moemo se objasniti.STEVO: ta tu jo ima nejasno? Zato ste doli? Zato me niste pustili da idem svojim

putem? Da plivam kakao ja umem. Sve to se baci u vodu mora stii do neke obale! (Razbijebocu o zid.) Mislite da je vaa istina jedina istina o meni?! Nije! Moje bilo bije drukije.

(Prevrne sto.)KLAUS: Gospodine Andrejeviu, molim vas. Molim vas.STEVO: to me molite? Jedan brat mi je u logoru, drugi lei mrtav pedeset metara odavde.to me vi molite? Uplaili ste se! Vae porodino stablo u ovom trenutku ne vredi ni suveljive. A ja sam svoju majku prisiljavao da vam peva ne bih li bio kao vi. Ako vas ubijem,hoe li vaa napudrana ugava koa da izbrie tu sramotu? Kako da sperem tu ljagu?KLAUS: Preklinjem vas, gospodine Andrejeviu. Nemojte. Nemojte me ubiti!STEVO: Nemam ime da vas ubijem. (Izvue iz depa praznu ruku.) Da imam, ne bih nirazgovarao s vama. Idem da donesem pitolj. Ako se vratim ovamo, to e znaiti da nisamubio sebe. (Izae.)

SEDAMNAESTA SCENA

(Ruevine kue Andrejevia. Dimitrija sedi u kolicima, sa sviralom u ruci. Vera lei. Marijaokuplja stvari na jedno mesto. Dode Stevo. Gleda ruevine. Pauza.)MARIJA: Kad su gradili kuu, majstori su vikali:

Diemo sleme,kua da je blagoslovena,domain ivi zdrava familija!

(Marija nastavi da radi. Stevo pronade letke i revolver. Letke stavi u dep. Sedne. Razgledarevolver. Duga pauza. Dimitrija pone da svira na svirali. uju se atonalni, nepovezani zvuci.)VERA: ini mi se kao da mu ujem srce. (Stevo puca u vazduh.)

Zavjesa

Goran Stefanovski

Documents

Transcript of Goran Stefanovski