Seme rađa profi t

Limagrain d.o.o.

21000 Novi Sad, Radnička 30aTel: 021/4750-788; Fax: 021/4750-789

www.limagrain.rs

U OVOM BROJUUZ NACRT ZAKONA O POLJOPRIVREDNOM ZEMLJIŠTU Predlozi i obrazloženja za poboljšanje Strane 6-7.

VELIKI RADINCI: KAMEN TEMELJAC ZA „VINARIJU MILOŠEVIĆ“

Dogodine pijemo carsko vino! Strana 10. SMS MALI OGLASI

063/8526-021

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rs

SREMSKA

POLJOPRIVREDAGodina IV • Broj 70 • 28. avgust 2015. • cena 40 dinara

od 17.8. do 21.8. 2015.

BI KIĆ DO • VLA DI MIR KO VAČ, PRO IZ VO ĐAČ HLAD NO CE ĐE NIH ULJA

Rast ce ne ku ku ru za

Sta bil na ce na so je

De ša va nja na svet skim ber za ma

SEPTEMBAR

Le to la ga no od la zi. Ula zi mo u sep tem bar ko ji ne do stat kom vi so kih noć nih tem pe ra tu ra, dnev nih že ga i omo ri na na ja vlju je zlat nu i bo ga-tu je sen. U sep tem bru zri ve li ki broj sto nih sor ti vi no ve lo ze. Po što ne

sa zre va ju svi gro zdo vi isto vre me no, ber ba ko ja po či nje tek po što sa zri 30 od sto ro da, spro vo di se u ne ko li ko na vra ta.

Shod no isti ni da je sad nja u je sen, u na šim kli mat skim uslo vi ma bo lja je od pro let nje, vred ni pa o ri po la ko po či nju i sa pri pre ma ma za je se nju sad nju vi no ve lo ze. M. Mi le u snić

MARADIK • VILIN SALAŠ

Strana 12.

Fo to

: M

. M

ileu

snić

Zdra vlje iz do ma ćih si ro vi naKa da je pre de set go di na nje gov otac

Ju li jan Ko vač u Bi kić Do lu na do mak Ši da po kre nuo ma lu pro iz vod nju ce-

đe nih ulja, Vla di mir Ko vač je od lu čio da se i sam oku ša u tom po slu. Da nas ka že da se zbog ta kvog po te za ne ka je.

Stra na 11.

"Produktna berza"AD, Novi Sad, Bulevar oslobođenja 5Tel: 021/442-935, fax: 021/442-931, 443-457, 442-932

E-mail:nsberza@eunet.rs, www.proberza.co.rsStrana 12.

Život iz bajke

2 28. avgust 2015.

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Osnivač i izdavač: NIPD "Sremske novine" d.o.o. Sremska Mitrovica • Trg vojvođanskih brigada broj 14/II • direktOr: Dragan Đorđević

• Glavni i OdGOvOrni urednik: Živan Negovanović • direktOr MarketinGa: Zlatko Zrilić tehnički urednik: Marko Zrilić • re dak Ci Ja: Sve tla na Đa ko vić, Ka ti ca Ku zma no vić, Marija Balabanović, Sa nja Mi haj lo vić, Stevo Lapčević, Mi lan Mi le u snić (fo to re por ter), Gordana Majstorović • MarketinG: 063/8526-021 • ŠtaMpariJa: DOO MAGYAR SZO KFT OJ Štamparije "Forum" Novi Sad • e-mail: poljoprivreda@sremskenovine.co.rstelefOn/fax: 022/610-144 • Registarski broj NV000659

SREMSKA

POLJOPRIVREDACIP - Каталогизација у публикацијиБиблиотека Матице српске, Нови Сад

63(497.113)

Sremska poljoprivreda / glavni i odgovorni urednik Živan Negovanović. - God. 1, br. 1 (okt. 2012) - . - Sremska Mitrovica: Sremske novine, 2012-. - Ilustr. ; 46 cm

Dva puta mesečno.ISSN 2217-9895COBISS.SR-ID 273701127

Je dan od va žnih raz lo ga za iz-me ne i do pu ne Za ko na o po ljo-pri vred nom ze mlji štu su ka ko

uzur pa ci ja ze mlji šta, ta ko i vi sok ste pen neo bra đe nog dr žav nog ze-mlji šta. Ukup no ne iz da tog ze mlji-šta je 49 po sto ili oko 240 hi lja da hek ta ra. Da kle po lo vi na ob ra di vog ze mlji šta ko jim ras po la že Dr ža va Sr bi ja osta je ili neo bra đe no ili bi va ne za ko ni to uzur pi ra no, či me se gu-bi vi še mi li o na evra go di šnje, re kla je mi ni star po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne sne ža na Bo go-sa vlje vić Bo ško vić na jav noj ras-pra vi o Na cr tu za ko na o iz me na ma i do pu na ma za ko na o po ljo pri vred-nom ze mlji štu u No vom Sa du.

Mi ni star Bo go sa vlje vić Bo ško vić je do da la da se tre nut no sa mo u sud skim spo ro vi ma po tom osno vu po tra žu je oko 22 mi li o na evra.

- Uvo de se zna čaj no ve će nov ča-ne ka zne za uzur pa to re, ali i pra vo lo kal nih sa mo u pra va da ski ne rod u slu ča ju uzur pa ci je od stra ne NN li-ca. Iz me ne i do pu ne Za ko na pred vi-đa ju po o štra va nje sank ci ja za uzur-pa to re dr žav nog po ljo pri vred nog ze mlji šta, ali i lo kal ne sa mo u pra ve ko je ne po štu ju ro ko ve i pro ce du-re u do no še nju i spro vo đe nju go di-šnjeg pro gra ma za šti te, ure đe nja i

ko ri šće nja po ljo pri vred nog ze mlji-šta. Uvo de se ka zne za uzur pa to-re u vi si ni tro stu kog iz no sa naj vi še po stig nu te pro seč ne ce ne za ku pa na te ri to ri ji okru ga. Ako je NN li ce uzur pa tor, je di ni ca lo kal ne sa mo u-pra ve mo že da do ne se od lu ku o ski-da nju use va, is ta kla je mi ni star.

Mi ni star je pod se ti la da prak sa do sa da šnjeg ko ri šće nja i upra vlja nja dr žav nim po ljo pri vred nim ze mlji-štem je ta kva da zah te va pro me ne u prav cu efi ka sni jeg, ra ci o nal ni jeg i eko no mič ni jeg ko ri šće nja istog, kao i da će se iz me na ma i do pu na ma Za ko na obez be di ti bo lje, ali i što je još va žni je po seb no za ma le po ljo-pri vred ni ke, pra ved ni je ko ri šće nje dr žav nog ze mlji šta. Ap so lut no svi će ima ti rav no pra van tret man pri za ku pu i pra vi la će bi ti ja sna.

s. p.

Iako je na osno vu Za ko na o GMO za bra njen uz goj i pro iz vod nja GM hra ne, sa vet ni ca u Mi ni star-

stvu po ljo pri vre de nad le žna za bi o-lo šku si gur nost bi lja va nja ko jić u raz go vo ru za Sput njik pre ci zi ra da je Fi to sa ni tar na in spek ci ja u 2014. go di ni kon tro li sa la oko 1.600 par ce-la na ko ji ma se ga ji so ja.

- Naj ve ći broj par ce la se na la-zi u Ma čvan skom, Ju žno-bač kom i Srem skom okru gu. Po što je u pi ta-nju ile gal no ga je nje GM so je, so ja sa par ce la na ko ji ma je utvr đe no pri su stvo GMO je uni šte na, od no-sno ski nu ta sa po lja u fa zi ve ge ta ci-je. Pro tiv svih vla sni ka ili ko ri sni ka par ce la pod ne te su kri vič ne pri ja ve nad le žnim su do vi ma i to ja sa da u sud skoj pro ce du ri, ka že Ko ji će va.

Na pi ta nje da li nad le žne in spek-ci je kon tro li šu i use ve kom pa ni je „Mon san to“, ima ju ći u vi du da ta kom pa ni ja go di na ma po slu je na te-ri to ri ji Sr bi je, Ko ji će va ka že:

- Kom pa ni ja „Mon san to“ ima svo ju kan ce la ri ju, ali oni na te ri to ri ji Sr bi je is klju či vo tr gu ju sa kon ven ci-o nal nim se me nom ku ku ru za i so je. Pret po sta vljam da su i nji ho ve par-ce le u pro ce du ri uzi ma nja uzor ka i da ni ka da ni smo do bi li bi lo ka kve po zi tiv ne iz ve šta je da je u pi ta nju GM so ja.

Od 49 uzo ra ka ko ji su ana li zi ra le nad le žne la bo ra to ri je, utvr đe no je da je čak 45 ge net ski mo di fi ko va no.

Ina če, je di ni po uz dan na čin de-tek ci je pri su stva GMO je la bo ra to-rij ska ana li za, a GMO hra na se ne mo že pre po zna ti po bi lo ka kvim spolj nim obe lež ji ma.

- Po za ko nu o GMO mi ne ma mo pro pi se ko ji se od no se na obe le-ža va nje pro iz vo da ko ji sa dr že ge-ne tič ki mo di fi ko va ne or ga ni zme, s ob zi rom da je po za ko nu eks pli cit-no za bra nje no sta vlja nje u pro met pro iz vo da ko ji sa dr že GMO. Zbog to ga ni je u skla du sa za ko nom da am ba la ža sa dr ži in for ma ci je da li ne ki pro iz vod sa dr ži GMO ili ne, is-ti če Ko ji će va.

Ona pre ci zi ra da ka da je reč o hra ni iz uvo za, kon tro lu pre sta-vlja nja u pro met vr ši Fi to sa ni tar na in spek ci ja upra ve za za šti tu bi lja unu tar Mi ni star stva po ljo pri vre de i za šti te ži vot ne sre di ne. Vr ši se pro-ve ra sva ke po šilj ke mer kan til nog ku ku ru za, so je, ulja ne re pi ce, še-ćer ne re pe, pi rin ča, kao i pro iz vo da ko ji su do bi je ni od ovog bi lja.

Go vo re ći o na ja va ma da Sr bi-ja pla ni ra da do zvo li pro met GMO, ka ko bi is pu ni la uslov za pri jem u Svet sku tr go vin sku or ga ni za ci ju, Ko ji će va tvr di da Mi ni star stvo po-

ljo pri vre de još uvek ne pla ni ra da iz me ni Za kon o ge ne tič ki mo di fi ko-va nim or ga ni zmi ma.

- Iako u ovom tre nut ku Vla da i nad le žno Mi ni star stvo ni su po kre-nu li zva nič nu pro ce du ru iz me ne za ko na, či nje ni ca je da taj za kon ni je uskla đen sa za ko no dav stvom EU, kao ni sa pra vi li ma Svet ske tr-go vin ske or ga ni za ci je“, ob ja šnja va Ko ji će va. - Sr bi ja ima me đu na rod-ne oba ve ze da iz me ni Za kon o GMO ko ji za bra nju je pro met i uz goj ge-ne tič ki mo di fi ko va ne hra ne za ljud-sku i ži vo tinj sku upo tre bu. Isto vre-me no, po sto ji i ko li zi ja za ko na na na ci o nal nom ni vou, s ob zi rom da srp ski Za kon o bez bed no sti hra ne do zvo lja va pro met GM kul tu ra“, na-vo di Ko ji će va.

Iako je dr žav ni se kre tar u Mi ni-star stvu po ljo pri vre de da ni lo Go-lu bo vić na ja vio iz me nu za ko na o GMO, Ko ji će va tvr di da to još uvek ni je na dnev nom re du.

- Či nje ni ca je da u ovom tre nut-ku ni je po kre nu ta pro ce du ra iz me ne za ko na. Od lu ku o even tu al nom me-nja nju do no si Vla da Sr bi je. Zva nič-ne pro ce du re ni su po kre nu te, a po-moć nik mi ni stra je ve ro vat no hteo da ka že da će mo u ne kom tre nut ku ipak mo ra ti da iz me ni mo za kon o GMO, za klju ču je Ko ji će va. b92

Rum ska lo kal na sa mo u pra va je kre nu la u pro ces sre đi va nje me snih kan ce la ri ja. Na čel nik

Op štin ske upra ve Du šan Lju bi šić ob-i šao je tim po vo dom me sne kan ce-la ri je u Bu đa nov ci ma i Gra bov ci ma, gde su upra vo za vr še ni ra do vi na adap ta ci ji pro sto ri ja.

- Mi smo ove go di ne iden ti fi ko-va li tri me sne za jed ni ce ko je će mo kom plet no re no vi ra ti. To su: Bu đa-nov ci, Gra bov ci i Kra ljev ci. Ra do vi na adap ta ci ji pro sto ri ja u Bu đa nov ci ma i Gra bov ci ma su za vr še ni, a do kra-

ja go di ne re no vi ra će mo i pro sto ri je u Kra ljev ci ma. Pro ce ni li smo da je sta-nje obje ka ta u po me nu te tri me sne za jed ni ce do sta lo še i da je sa na ci ja pre ko po treb na. Za ra do ve u Bu đa-nov ci ma i Gra bov ci ma smo iz dvo ji li bli zu 600.000 di na ra, ka zao je na čel-nik Lju bi šić.

Pr vi čo vek Op štin ske upra ve je is-ta kao da će u na red nih pet go di na sve me sne kan ce la ri je u Op šti ni Ru-ma bi ti pot pu no re no vi ra ne.

- Mi ima mo plan da u na red nih pet go di na ob no vi mo sve me sne kan ce la-

ri je u Op šti ni Ru ma. Kao što smo ove go di ne obez be di li sred stva za ure đe-nje po me nu te tri, ta ko će mo i u na-red nim go di na ma iz dva ja ti sred stva ka ko bi sve me sne kan ce la ri je u Op-šti ni Ru ma do ve li u pri stoj no sta nje. Že li mo da i sta nov ni ci na še op šti ne ko ji ži ve na se lu ima ju iste uslo ve kao i lju di u Ru mi, po ru čio je Lju bi šić.

Šef me sne kan ce la ri je u Bu đa nov-ci ma Si ni ša Pav ko vić na po mi nje da su sa da stvo re ni nor mal ni uslo vi za rad, a da će naj ve ći be ne fit ima ti me-šta ni ovog se la.

- Od 1999. go di ne se ni šta ni-je re no vi ra lo u me snoj kan ce la ri ji. Sa da je kom plet no sa ni ra na sa la za ven ča nje, me sna kan ce la ri ja, adap-ti ra ne su i pro sto ri je ku hi nje, hod-nik, zi do vi su okre če ni, po sta vljen je la mi nat, ta ko đe je ho blo van i par-ket. Sa da ima mo za i sta re pre zen ta-tiv ne pro sto ri je, što nas po seb no ra du je, jer su me sne kan ce la ri je na ne ki na čin ogle da lo op šti ne, iz ja vio je Pav ko vić.

Še fi ca MK Gra bov ci Ra do sla va Pa u no vić za do volj na je što je op-

štin sko pred stav ni štvo u ovom se lu do bi lo no vo ru ho.

- Gra bov ci su naj u da lje ni je se lo od Ru me, ali na rav no ne i naj ma nje va-žna me sna za jed ni ca. Dra go nam je što su sa da stvo re ni jed ni kraj nje pri-stoj ni uslo vi. Sve kan ce la ri je su okre-če ne, la mi na ti su po sta vlje ni, a ra đe-na je i fa sa da zgra de. Ra do vi su bi li za i sta neo p hod ni, je dan spolj ni zid je i po pu cao, te je sa na ci ja bi la za i sta pre ko po treb na, ka za la je Ra do sla va Pa u no vić.

M. va ja gić

BE O GRAD • za uzur pa Ci Ju dr Žav nOG pO lJO pri vred nOG ze MlJi Šta

po o štra va nje ka zne nih me ra uvo de se zna čaj no ve će nov ča ne ka zne za uzur pa to re, ali i pra vo lo kal nih sa mo u pra va da ski ne rod u slu ča ju uzur pa ci je od stra ne nn li ca

Sne­ža­na­Bo­go­sa­vlje­vić­Bo­ško­vić

VOJ VO DI NA • Od 49 uzO ra ka sO Je 45 Ge net ski MO di fi kO va nO

ile gal no ga je nje GM so jeЈe di ni po uz dan na čin de tek ci je pri su stva GMO je la bo ra to rij ska ana li za, a GMO hra na se ne mo že pre po zna ti po bi lo ka kvim spolj nim obe lež ji ma

BU ĐA NOV CI - GRA BOV CI • za vr Še nO re nO vi ra nJe Me snih za Jed ni Ca

Jed na ki uslo vi za rad u se lu i gra du

U­se­lu­kao­i­u­gra­du

Du­šan­Lju­bi­šić

U­po­se­ti­Gra­bov­ci­ma

328. avgust 2015.

AKTUELNOSTI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po kra jin ski se kre ta ri jat za po­ljo­pri­vre­du­upu­tio­je­i­zva­nič­no­svo je pri med be na pred lo ge

iz me na za ko na o po ljo pri vred nom ze­mlji­štu,­po­tvr­đe­no­je­ ­u­tom­se­kre­ta­ri­ja­tu.­ Pre­ma­ re­či­ma­ po­kra­jin skog se kre ta ra za po ljo pri vre du Bra ni sla va Bo ga ro škog pri med be su­upu­će­ne­po­čet­kom­ne­de­lje,­a­u­nji­ma­se,­iz­me­đu­osta­log,­tra­ži­po­vla­če­nje­do­ku­men­ta­ iz­pro­ce­du­re­ i­nje go va do ra da.

­ U de lu u ko jem smo ko men ta ri­sa­li­za­kon­u­ce­lo­sti­tra­ži­li­smo­nje­go­vo­po­vla­če­nje,­pre­sve­ga,­jer­sma­tra­mo­da­je­ne­u­sta­van­i­da­će­nje­go­va­pri me na bi ti pod ve li kim zna kom pi­ta nja, ob ja snio je za RTV Bo ga ro ški.On­je­do­dao­i­da­je­me­đu­osnov­

nim­za­mer­ka­ma­ta­što­naj­zna­čaj­ni­ja­pi­ta­nja­ni­su­ure­đe­na­pred­lo­že­nim­na­cr­tom,­već­je­na­ve­de­no­da­će­se­ona re gu li sa ti na knad no – po seb­nim ured ba ma.

Bo ga ro ški je is ta kao i da se u pri­med­ba­ma­ko­je­su­upu­će­ne­Be­o­gra­du­ tra­ži­ uvo­đe­nje­ oba­ve­znog­do no še nja go di šnjeg pro gra ma za­šti­te,­ ure­đe­nja­ i­ ko­ri­šće­nja­ po­ljo pri vred nog ze mlji šta za lo kal ne sa­mo­u­pra­ve,­ uz­ sank­ci­je­ uko­li­ko­se ta oba ve za ne is po štu je, ume­sto što se gra do vi ma i op šti na ma sa da da je pro stor da te pro gra me ne do no se.­­Na­taj­na­čin­bi­se­po­ve­ćao­ste­

pen iz da va nja po ljo pri vred nog ze­mlji­šta­u­za­kup.­Ta­ko­đe­smo­tra­ži­li­i da se ze mlji šte, ko je ni je pred­met­ za­ku­pa,­ a­ ko­je­ je­ ob­u­hva­će­no pro gra mom, mo ra po nu di ti na li­ci­ta­ci­ji­ i­ to­ po­ po­čet­noj­ ce­ni­ od­jed­nog­di­na­ra,­jer­je­pred­la­gač­iz­me na pred vi deo da se to ze mlji šte da je bez na dok na de i kri te ri ju ma na pet go di na, na veo je po kra jin­ski se kre tar.

Po kra ji na je pri med be da la i u

de­lu­ko­ji­se­ti­če­uzur­pa­ci­je­ze­mlji­šta,­kao­i­po­čet­ne­ce­ne­li­ci­ta­ci­je.

“Ako je pro pi si ma re gu li sa no da ta­ ce­na­ iz­ go­di­ne­ u­ go­di­nu­mo­ra­bi­ti­ sve­ ve­ća,­ on­da­ ona­ po­sta­je­ne­pri­stu­pač­na­za­po­ljo­pri­vred­ni­ke.­Ume sto to ga, po treb no je vra ti ti se­ ko­rak­ una­zad­ i­ sve­sti­ tu­ ce­nu­na vred nost od 80 od sto od pro­

šlo go di šnje ili, kao al ter na tiv no re­še­nje,­ze­mlju­ce­ni­ti­po­kla­sa­ma,­ka zao je Bo ga ro ški.

On je do dao i da se pri med ba ma tra­ži­ uki­da­nje­ mo­guć­no­sti­ pro­da­je­ze mlje, ka ko bi se stvo rio me ha ni­zam da za dve go di ne ona ne bu de do stup na za ku po vi nu i stra nim dr­ža­vlja­ni­ma,­jer­se­Sr­bi­ja­oba­ve­za­la­da­će­u­tom­ro­ku­omo­gu­ći­ti­i­nji­ma­pro da ju ze mlje pod istim uslo vi ma kao­i­za­gra­đa­ne­Sr­bi­je.­­ Pod­se­ti­li­ smo­ i­ na­ Stra­te­gi­ju­

po ljo pri vred nog i ru ral nog raz vo ja Sr­bi­je,­ko­ju­ je­Vla­da­do­ne­la­pro­šle­go di ne, a u ko joj se na vo di da se dr­žav­no­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­ne­sme­otu­đi­ti,­re­kao­je­po­kra­jin­ski­se­kre tar.

Re sor ni se kre ta ri jat, do dao je,­ tra­žio­ je­ bri­sa­nje­ i­ iz­me­na­ ko­je­ omo­gu­ća­va­ju­ da­va­nje­ 30­ od­sto­po ljo pri vred nog ze mlji šta u sva koj lo kal noj sa mo u pra vi prav nom li­

cu­ sa­ in­ve­sti­ci­o­nim­ pla­nom.­On­ je­po­no­vio­da­se­ti­me­da­je­dis­kre­ci­o­no pra vo lo kal nim sa mo u pra va ma i­mi­ni­star­stvu­da­od­lu­ču­ju­ko­me­će­da ti to ze mlji šte, a da se, pri tom, dis­kri­mi­ni­šu­ po­ljo­pri­vred­ni­ci,­ ko­ji­ma­je­od­u­ze­ta­mo­guć­nost­da­se­ja­ve za to ze mlji šte. Ka ko je is ta kao, i­ u­ tom­ de­lu­ naj­zna­čaj­ni­ja­ pi­ta­nja­ni­su­ure­đe­na,­već­je­pred­vi­đe­no­da­se­to­uči­ni­tek­na­knad­no,­po­seb­nim­prav nim ak ti ma.Bo­ga­ro­ški­je­po­ru­čio­da­je­stav­

se kre ta ri ja ta ar gu men to van i da je is pu njen sva ki osnov da Mi­ni star stvo po ljo pri vre de pri hva ti pri med be.On­je­re­kao­i­da­oče­ku­je­da­će,­

uko­li­ko­do­to­ga­ ipak­ne­do­đe,­re­a­go­va­ti­ i­ Skup­šti­na­ Voj­vo­di­ne,­ko­ja­ ima­ mo­guć­nost­ upu­ći­va­nja­amand­ma­na­na­pred­lo­že­na­za­kon­ska re še nja.

RTV

Evrop ska uni ja je upo zo ri la 20. av gu sta da je osta lo još ma lo vre me na za pri pre mu kon fe­

ren­ci­je­UN­o­kli­mi­u­Pa­ri­zu­i­po­zva­la­140­ze­ma­lja­ko­je­to­ni­su­uči­ni­le,­da­do­sta­ve­svo­je­ci­lje­ve­za­sma­nje­nje­emi si ja ugljen di ok si da.

Do sa da je 56 ze ma lja sa ude­lom od 61 po sto u emi si ja ma CO2 u­ sve­tu­do­sta­vi­lo­ ci­lje­ve­ ali­ to­ ne­će­ bi­ti­ do­volj­no­ da­ se­ za­gre­va­nje­ogra­ni­či­do­kra­ja­ve­ka­na­2­ste­pe­na Cel zi ju sa, upo zo ra va ju u Bri se lu. Pre­ma­po­da­ci­ma­Ame­rič­ke­agen­ci­je­za oke a ne i at mos fe ru (NO AA), ju li i­pr­vih­se­dam­me­se­ci­2015.­bi­li­su­naj­to­pli­ji­na­Ze­mlji­od­po­čet­ka­me­re nja tem pe ra tu re 1880. go di ne.Evrop­ski­ ko­me­sar­ za­ oču­va­nje­

kli me i ener ge ti ku Mi gel Ari jas Ka­nje­te­je­re­kao­da­će­kon­fe­ren­ci­ja­u­de­cem­bru­ u­ Pa­ri­zu­ (COP21)­ pred­sta­vlja­ti­“isto­rij­sku­pre­kret­ni­cu­i­pri­li ku” da se ubr za pre la zak na eko­no­mi­ju­bez­em­si­i­ja­CO2,­ko­ja­ne­će­na ru ša va ti kli mu.­­Me­đu­tim,­mog­uć­no­sti­da­is­pu­ni­

mo­naš­cilj­o­za­dr­ža­va­nju­glo­bal­nog­za gre va nja is pod 2 ste pe na Cel zi­ju­sa­se­ubr­za­no­su­ža­va­ju,­re­kao­je­Ka­nje­te­20.­av­gu­sta­na­kon­fe­ren­ci­ji­za no vi na re, or ga ni zo va noj 100 da­na­pred­COP21­ko­ji­će­se­odr­ža­ti­od­

30.­no­vem­bra­do­11.­de­cem­bra.Zva­nič­ni­ca­UN­za­kli­mu­Kri sti ja­

na Fi ge res je pro šle ne de lje upo­zo­ri­la­da­svet­mo­žda­ne­će­bi­ti­u­sta­nju­da­ogra­ni­či­za­gre­va­nje­na­is­pod­2 ste pe na Cel zi ju sa do kra ja ve ka u od no su na pre din du strij ski pe riod.

Ka nje te je re kao da je do kon­fe­ren­ci­je­osta­lo­ još­ukup­no­10­da­na­za­teh­nič­ke­pre­go­vo­re­na­vo­de­ći­da­će­na­pri­prem­nim­sa­stan­ci­ma­u­okvi ru pre go vo ra pod okri ljem UN u av gu stu i ok to bru i da lje mo ra ti da se­ras­pra­vlja­o­mno­gim­va­žnim­pi­ta nji ma.O­COP21­će­ se­ ras­pra­vlja­ti­ i­ na­

sa­stan­ci­ma­Ge­ne­ral­ne­skup­šti­ne­UN­u­sep­tem­bru,­Svet­ske­ban­ke­ i­Me­đu­na­rod­nog­ mo­ne­tar­nog­ fon­da­ u­ok­to­bru­ i­ sa­stan­ku­ G20­ u­ no­vem­bru.

Po li ti ka po ti snu la teh­nič­ka­pi­ta­nja­

Me­đu­tim,­ pre­go­vo­ri­ idu­ spo­ro,­re kao je evrop ski ko me sar i do dao da­ je­ po­li­tič­ka­ ras­pra­va­ po­ti­snu­la­teh­nič­ke­pre­go­vo­re­u­dru­gi­plan.­ ­­To se mo ra pro me ni ti, re kao je Ka­nje te.Ka­nje­te­je­oce­nio­da­je­na­crt­tek­

sta­za­kon­fe­ren­ci­ju­ko­ji­ je­26.­ ju­la­

pred sta vljen kao osno vu za raz go­vo re u av gu stu, do bro osmi šljen, po što je pred log spo ra zu ma za COP21 odvo jen od od lu ka ko je su vi­še­teh­nič­ke­pri­ro­de.On­je,­me­đu­tim,­re­kao­da­je­taj­

pred log tek sta na 80 stra na su vi še dug­s­ob­zi­rom­da­uklju­ču­je­sve­op­ci­je­ ko­je­ su­ raz­li­či­te­ ze­mlje­ iz­ne­le­to kom go di ne.“O­to­me­će­mo­ra­ti­da­se­pre­go­

va ra. Pred na ma je još do sta po sla”, re kao je Ka nje te.

Če­tvr­ti­na­ze­ma­lja­do sta vi la ci lje ve

Teh­nič­ki­ pre­go­vo­ri­ mo­ra­ju­ te­ći­br­že­i­vi­še­ze­ma­lja­mo­ra­iz­ne­ti­svo­je pla no ve za sma nje nje emi si ja i, što­ je­ naj­va­žni­je,­mo­ra­ju­ bi­ti­ de­fi­ni sa ni ele men ti neo p hod ni za uspeh kon­fe­ren­ci­je­u­Pa­ri­zu,­re­kao­je­on.

Ka nje te je re kao da su za uspeh COP21­ po­treb­no­ am­bi­ci­zo­ni­ ci­lje­vi­za­ogra­ni­ča­va­nje­za­gre­va­nja,­od­no­sno sa me nje emi si ja CO2, i da oko to ga mo ra ju da se sa gla se svi ve li ki emi te ri.­­Vi­še­ključ­nih­ze­ma­lja­G20,­po­

put Ar gen ti ne, Bra zi la, In di je, In­do­ne­zi­je,­ Sa­u­dij­ske­ Ara­bi­je,­ Ju­žne­Afri ke i Tur ske, mo ra bez od la ga nja da­pred­sta­vi­svo­je­ci­lje­ve,­re­kao­je­on.

Ka nje te je is ta kao da je do bro to­što­ je­56­ze­ma­lja­či­ji­ je­udeo­u­

svet skim emi si ja ma CO2 61 po sto, pred­sta­vi­lo­svo­je­ci­lje­ve­za­sma­nje­nje tih emi si ja. On je re kao da to, me­đu­tim,­ ne­će­ bi­ti­ do­volj­no­ da­ se­ostva­ri­ cilj­ da­ za­gre­va­nje­ bu­de­ is­pod 2 ste pe na.

On je pod se tio da je Pro to kol iz Kjo ta, spo ra zum za sma nje nje emi­si ja ko je je sa da na sna zi, pred vi­đao­ oba­ve­zu­ju­će­ ci­lje­ve­ za­ sa­mo­36­ze­ma­lja­či­ji­je­udeo­u­emi­si­ja­ma­14%.

­ Ci lje ve za sma nje nje ni su da li sa­mo­ naj­ve­ći­ emi­te­ri,­ po­put­ Ki­ne,­EU­i­SAD­već­ze­mlje­u­Afri­ci,­na­Ka­ri­bi­ma­i­Pa­ci­fi­ku­ko­je­su­naj­vi­še­iz­lo­že­ne­ri­zi­ku­od­po­ra­sta­ni­voa­mo­ra­usled to plje nja le da, re kao je on.

Ka nje te je pod se tio da EU pred­sta­vi­la­u­mar­tu­vr­lo­am­bi­ci­o­zan­cilj­– da sma nji za 40 po sto emi si je ga­so va sa efek tom sta kle ne ba šte do 2030.­u­od­no­su­na­ni­vo­iz­1990.

Re­vi­zi­ja­ci­lje­va­na pet go di na

Evrop ski ko me sar je is ta kao da će­za­uspeh­me­đu­na­rod­nih­na­po­ra­bi ti po treb no da se na sva kih pet go­di­na­ re­vi­di­ra­ju­ ci­lje­vi­ na­ osno­vu­na­uč­nih­kri­te­ri­ju­ma.Ta­ko­đe,­ci­lje­vi­mo­ra­ju­bi­ti­du­go­

roč­ni,­re­kao­je­Ka­nje­te­i­do­dao­da­je­po­treb­no­uklju­či­ti­i­cilj­za­sma­nje­nje­emi si ja za naj ma nje 60% do 2050. u od no su na 2010, i pred vi de ti pot­

pu ni pre la zak na pri vre du bez emi­si ja u 2100.Če­tvr­ti­pred­u­slov­za­uspeh­je­ste­

da­se­ze­mlje­oba­ve­žu­da­će­spro­ve­sti do go vo re no. “Mo ra mo bi ti si gur­ni­da­će­do­go­vor­u­Pa­ri­zu­pred­sta­vlja­ti­ de­la­a­ne­ re­či”,­ re­kao­ je­Ka­nje­te­i­do­dao­da­“na­ci­o­nal­ne­ci­lje­ve­mo ra ju pra ti ti mul ti la te ral ni pro pi si o tran sprent no sti i od go vor no sti”.Dok­EU­po­dr­ža­va­pred­log­da­ci­

lje­vi­ bu­du­ oba­ve­zu­ju­ći,­ ni­je­ taj­na­da­SAD­i­ne­ke­dru­ge­ze­mlje­gle­da­ju na to sa neo do bra va njem. To je, ka­ko­je­re­kao­Ka­nje­te,­naj­te­že­pi­ta­nje u ko me za sa da ne ma na pret ka. “Pro blem je to što te ze mlje ni ka ko da­ pred­lo­že­ ale­tar­na­tiv­ne­me­ha­ni­zme­ko­ji­će­ga­ran­to­va­ti­po­što­va­nje­ci­lje­va”,­re­kao­je­evrop­ski­ko­me­sar.

Ka nje te je u in ter vjuu za AFP re­kao­da­je­uve­ren­da­će­bi­ti­po­stig­nut do go vor u Pa ri zu ali da se po­sta­vlja­ pi­ta­nje­ ko­li­ko­ će­ ci­lje­vi­ bi­ti­am­bi­ci­o­zni.On­je­oce­nio­da­će­ve­li­ki­na­pre­

dak bi ti ostva ren ako se na COP21 od­re­di­ du­go­roč­ni­ cilj­ za­ sma­nje­nje­emi si ja, us po sta ve pro pi si za kon­tro­lu­spro­vo­đe­nja­ci­lje­va­i­me­ha­ni­zam­re­vi­zi­je­ci­lje­va­a­ze­mlje­do­bo­ro­volj­no­pri­hva­te­no­ve­ci­lje­ve.“O­ oba­ve­zu­ju­ćem­ aspek­tu­ ci­

lje va i fi nan si ra nja ka ko bi se po­mo­glo­ ze­mlja­ma­ u­ raz­vo­ju,­ bi­će­re­či­na­sa­mom­kra­ju­kon­fe­ren­ci­je”, re kao je on.Sa­me­nje­nje­ emi­si­ja­ ko­je­ do­pri­

no­se­ glo­bal­nom­ za­gre­va­nju­ mo­že­se­po­sti­ći­po­mo­ću­no­vih­teh­no­lo­gi­ja­i­ ve­će­ upo­tre­be­ ob­no­vlji­vih­ iz­vo­ra­ener­gi­je,­mo­der­ni­za­ci­jom­za­sta­re­lih­po stro je nja i pro me nom po na ša nja po­tro­ša­ča.

SP

NO­VI­SAD­•­PO­KRA­JIN­SKI­SE­KRE­TA­RI­JAT­UPU­TIO­PRI­MED­BE­NA­IZ­ME­NE­ZA­KO­NA

Po­vu­ći­i­do­ra­di­ti­pred­lo­ge

Branislav Bogaroški

U­SU­SRET­KON­FE­REN­CI­JE­UN­O­KLI­MI

Re­gu­li­sa­nje­kli­me­sma­nje­njem­emi­si­je­ugljen­di­ok­si­da

Pre­ma­ po­da­ci­ma­ Ame­rič­ke­agen­ci­je­ za­ oke­a­ne­ i­ at­mos­fe­ru, ne sa mo da je ju li ove go­di ne bio naj to pli ji u od no su na isti­me­sec­u­pe­ri­o­du­od­vi­še­od­jed­nog­ ve­ka­ već­ je­ bio­ naj­to­pli­ji­u­od­no­su­na­sve­me­se­ce­u­pe ri o du 1880­2015, na ve la je NO AA.Pro­seč­na­kom­bi­no­va­na­tem­pe­

ra tu ra na po vr ši ni kop na i oke a na u ju lu je bi la 0,81 ste pen Cel zi­

ju sa vi ša od pro se ka u 20. ve ku (15,8­ste­pe­ni),­či­me­je­obo­ren­re­kord­iz­ju­la­1998.­go­di­ne.U­ju­lu­ove­go­di­ne­ko­ji­je­ina­če­

naj­to­pli­ji­me­sec­u­go­di­ni­u­sve­tu,­ove­go­di­ne­je­iz­me­re­na­pro­seč­na­glo bal na tem pe ra tu ra od 16,61 ste pe ni.

Tem pe ra tu ra u ju lu ra ste u pro se ku za 0,65 ste pe ni Cel zi ju­sa to kom jed nog ve ka, na ve la je NO AA.

Ju­li­2015.­naj­to­pli­ji­me­sec­ika­da­

Zva­nič­ni­ca­UN­za­kli­mu­Kri­sti­ja­na­Fi­ge­res­je­pro­šle­ne­de­lje­upo­zo­ri­la­da­svet­mo­žda­ne­će­bi­ti­u­sta­nju­da­ogra­ni­či­za­gre­va­nje­na­is­pod­2­ste­pe­na­Cel­zi­ju­sa­do­kra­ja­ve­ka­u­od no su na pre din du strij ski pe riod

Ci­lje­ve­za­sma­nje­nje­ni­su­da­li­sa­mo­naj­ve­ći­emi­te­ri,­po­put­Ki­ne,­EU­i­SAD­već­ze­mlje­u­Afri­ci,­na­Ka­ri­bi­ma­i­Pa­ci­fi­ku­ko­je­su­naj­vi­še­iz­lo­že­ne­ri­zi­ku­od­po­ra­sta­ni­voa­mo­ra­usled­to plje nja le da

4 28. avgust 2015.

SUD BI NA OD U ZE TE IMO VI NE (8)

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Oti­ma­nje­ze­mlje­u­Sr­bi­ji­za­po­če­to je u okvi ri ma ši reg pro ce sa ubr za ne pri va ti za ci je, od no sno

dru­štve­nom­ i­ svo­jin­skom­ tran­sfor­ma­ci­jom­ iz­so­ci­ja­li­stič­kog­dru­štve­nog­ure­đe­nja­ u­ ka­pi­ta­li­stič­ko.­ Ali,­ ta­kav­pro­ces­ već­ je­ bio­ za­be­le­žen­ u­ ne­ka­da­šnjoj­ Ju­go­sla­vi­ji.I­ u­ njoj­ je­ imo­vi­na oti ma na od vla sni ka, od mah po sle Dru gog svet skog ra ta, pa se eto, po sle vi še od šest de ce ni ja još uvek sa mo pri­ča­ o­ nje­nom­vra­ća­nju.­ Kon­kret­no,­re­sti­tu­ci­ji.­ Po­ne­gde­ se­ ob­ja­vi­ vest­ o­sko­rom­vra­ća­nju­neo­prav­da­no­od­u­ze­te­imo­vi­ne,­i­za­sa­da,­pred­kraj­2013.­go­di­ne.­ To­ je­ uglav­nom­sve,­ ka­ko­bi­se EU pri ka za lo da su sa da šnje vla sti u Sr­bi­ji­–­evrop­ske.­Ne­bi­bi­lo­ni­to­ga­da­ni­je­pri­ča­o­že­lja­ma­za­ula­zak­u­Evrop­sku uni ju, pa nas je ona i na te ra la da se­do­ne­se­Za­kon­o­re­sti­tu­ci­ji.­Nje­go­va­pri­me­na­je­još­u­po­vo­ju,­tač­ni­je,­ni­je­ni­pro­ho­da­la.­Ono­što­je­ura­đe­no­ni­je­ni­pi­o­nir­ski­ko­rak­­­pi­še­Mi­len­ko­Sreć­ko­vić,­iz­Po­kre­ta­za­slo­bo­du.

Pri­če­ume­sto­de­la

Me­đu­tim,­dok­se­o­to­me­vi­še­pri­ča­ne­go­ra­di,­na­de­lu­je­no­va­oti­ma­či­na,­za­po­če­ta­još­u­vre­me­re­ži­ma­Slo­bo­da­na­ Mi­lo­še­vi­ća­ i­ po­be­dom­ opo­zi­ci­o­nih­neo li be ral nih sna ga nasa­ve­znim­ iz­bo­ri­ma­u­Sa­ve­znoj­ re­

pu­bli­ci­ Ju­go­sla­vi­jiJ­ (ta­da­šnjoj­ fe­de­ra­ci­ji­iz­me­đu­Sr­bi­je­i­Cr­ne­Go­re)­odr­ža­nim­u­sep­tem­bru­2000.­go­di­ne,­a­za­tim­i­na­re­pu­blič­kim­u­de­cem­bru­iste­go­di­ne.­ Pri­va­ti­za­ci­ja­ je­ bi­la­ naj­če­šće­pred sta vlja na kao naj bo lje re še nje za eko no mi ju ko ja je de ve de se tih go di na bi­la­ošte­će­na­pr­vo­sank­ci­ja­ma­me­đu­na­rod­ne­za­jed­ni­ce,­pa­gra­đan­skim­ra­to vi ma na pro sto ru biv še Ju go sla vi je, pljač­kom­ko­ju­je­spro­veo­ta­da­šnji­vla­da­ju­ći­re­žim­i­NA­TO­bom­bar­do­va­njem­1999.­go­di­ne.­Me­đu­tim,­kraj­nji­efe­kat­pri­va­ti­za­ci­je­ bio­ je­ po­ra­ža­va­ju­ći;­ od­2.284­pri­va­ti­zo­va­nih­pred­u­ze­ća­u­pe­ri­o­du­2001–2012.­u­ste­ča­ju­je­za­vr­ši­lo­1.070,­ dok­ je­ za­ 664­ ras­ki­nut­ ku­po­pro­daj­ni­ugo­vor.No­vi­vla­sni­ci­su­pri­va­ti­za­ci­jom­vr­lo­

če­sto­ pra­li­ no­vac­ ste­čen­ kri­mi­nal­nim­ak tiv no sti ma ili su bi li za in te re so va ni sa­mo­za­sti­ca­nje­atrak­tiv­nih­ne­kret­ni­na,­ ali­ ne­ i­ za­ oču­va­nje­ pro­iz­vod­nog­pro gra ma, što je do vo di lo do ve li kog bro ja ot pu šte nih rad ni ka i uni šte nih pred­u­ze­ća.­Pro­ce­nju­je­se­da­je­od­po­čet­ka­pri­va­ti­za­ci­je­vi­še­od­po­la­mi­li­o­na­lju­di­ u­ Sr­bi­ji­ osta­lo­ bez­ po­sla.­ Vla­da­for­mi­ra­na­ na­kon­ par­la­men­tar­nih­ iz­bo­ra­ u­ ma­ju­ 2012.­ go­di­ne­ za­po­če­la­je pro ces pre i spi ti va nja pri va ti za ci ja i hap­še­nja­od­go­vor­nih­ li­ca,­či­me­ je­na­od­re­đe­ni­ na­čin­ zva­nič­no­ pri­znat­ kri­mi nal ni aspekt tog pro ce sa na ko ji su rad­nič­ki­po­kret­i­jav­nost­već­go­di­na­ma­uka­zi­va­li.­Me­đu­tim,­od­go­vor­nost­nad­le­žnih­ in­sti­tu­ci­ja,­ko­ja­se,­pre­sve­ga,­ogle­da­u­ to­me­što­one­ni­su­kon­tro­li­sa­le­ni­po­re­klo­nov­ca­ko­ji­je­pri­va­ti­za­ci jom ula zio u le gal ne to ko ve, ni ti da li­ no­vi­ vla­sni­ci­ odr­ža­va­ju­ kon­ti­nu­i­tet­pro iz vod nje, još ni je po sta la pred met is­pi­ti­va­nja.Iako­za­to­ni­je­bi­lo­osno­va­u­ta­da­

va­že­ćem­Usta­vu,­pri­va­ti­za­ci­jom­za­po­če­tom­2001.­je­naj­pre­de­fac­to­uki­nu­ta dru štve na svo ji na, kao do ta da šnje spe­ci­fič­no­ obe­lež­je­ ju­go­slo­ven­skog­ko­mu­ni­zma.­Dru­štve­na­svo­ji­na­na­sta­la­je­ra­dom­ili­ in­ve­sti­ra­njem­de­la­za­ra­da­za­po­sle­nih­ili­za­dru­ga­ra,­te­je­ti­me­de­fac­to­na­sta­la­kao­za­dru­žna,­„ali­se­iz­po­li­tič­kih­i­prav­nih­raz­lo­ga­vo­di­la­kao­ dru­štve­na­ svo­ji­na”.­ Usta­vom­ iz­2006.­dru­štve­na­svo­ji­na­de­fi­ni­sa­na­je­kao­ pro­la­zna­ ka­te­go­ri­ja­ ko­ja­ se­mo­ra­pre­tvo­ri­ti­u­pri­vat­nu­svo­ji­nu.­Na­taj­na­čin­ su­ i­ po­ljo­pri­vred­na­ pred­u­ze­ća­i ze mlji šte u dru štve nom vla sni štvu

po­sta­li­ pred­met­ pri­va­ti­za­ci­je.­ Pri­va­ti­za­ci­ja­je­osta­vi­la­dra­stič­ne­po­sle­di­ce­i­u­ovom­slu­ča­ju:­u­253­pri­va­ti­zo­va­na­po­ljo­pri­vred­na­ pred­u­ze­ća­ ot­pu­šte­no­je­ pre­ko­ 65.000­ po­ljo­pri­vred­nih­ rad­ni ka, a pe de se tak ugo vo ra o nji ho voj ku­po­pro­da­ji­ je­ ras­ki­nu­to.­ U­ pro­ce­su­pri­va­ti­za­ci­je­ po­ljo­pri­vred­nih­ pred­u­ze­ća­po­či­nje­ne­su­broj­ne­ne­za­ko­ni­to­sti­i­ka­da­je­u­pi­ta­nju­dr­žav­na­ i­za­dru­žna­svo­ji­na,­pre­sve­ga­usled­ne­ja­sno­de­fi­ni­sa­nih­pro­pi­sa­u­po­gle­du­vla­sni­štva­nad­ze­mljom.­„Mno­ga­ po­ljo­pri­vred­na­ pred­u­ze­ća­

pri­va­ti­zo­va­na­ su­ a­ da­ pret­hod­no­ ni­je re še no pi ta nje nji ho ve svo ji ne nad po­ljo­pri­vred­nim­ ze­mlji­štem”,­ ka­že­ se­u­ Iz­ve­šta­ju­o­dr­žav­nom­ i­ za­dru­žnom­ze mlji štu u po stup ku pri va ti za ci je, ko ji je­kra­jem­2012.­go­di­ne­sa­či­nio­Sa­vet­za­ bor­bu­ pro­tiv­ ko­rup­ci­je­ Vla­de­ Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je.­ Pri­li­kom­ pri­va­ti­za­ci­je­po­ljo­pri­vred­nih­ pred­u­ze­ća­ Agen­ci­ja­za­pri­va­ti­za­ci­ju­ni­je­ iz­u­ze­la­dr­žav­nu­ i­za­dru­žnu­svo­ji­nu,­ko­je­ni­su­mo­gle­bi­ti­pred met pri va ti za ci je, jer za raz li ku od dru­štve­ne­svo­ji­ne,­ ima­le­su­svo­je­ja­sno­de­fi­ni­sa­ne­vla­sni­ke.­Na­ze­mlji­šte­u­za­dru­žnoj­ili­dr­žav­noj­svo­ji­ni­po­ljo­pri­vred­na­pred­u­ze­ća­mo­gla­su­ima­ti­sa­mo­pra­vo­ko­ri­šće­nja­i­ono­ni­je­mo­glo­bi­ti­u­pro­me­tu­pri­li­kom­nji­ho­ve­pro­da­je.­Ali,­ka­ko­Agen­ci­ja­za­pri­va­ti­za­ci­ju­ni­je­ u­ ugo­vo­ru­ o­ pro­da­ji­ pred­u­ze­ća­ja sno na ve la da pred met pri va ti za ci je ni­su­dr­žav­na­i­za­dru­žna­svo­ji­na,­do­šlo­je do broj nih pri sva ja nja ze mlji šta na ko­je­kup­ci­ni­su­ima­li­pra­vo.­Na­i­me,­na­osno vu pri va ti za ci o nih ku po pro daj nih ugo vo ra no vi vla sni ci po ljo pri vred nih pred­u­ze­ća­su­u­Ka­ta­stru­ne­po­kret­no­sti­ vr­ši­li­ pro­me­nu­ob­li­ka­ svo­ji­ne,­od­no­sno­ uknji­žbu­ pri­vat­nog­ vla­sni­štva­na­za­dru­žnoj­i­dr­žav­noj­svo­ji­ni.Me­đu­tim,­ ta­kva­ pro­me­na­ ob­li­ka­

svo ji ne ni je ima la prav nu osno vu jer je­Ugo­vo­rom­o­pro­da­ji­dru­štve­nog­ka­pi ta la pre net sa mo dru štve ni ka pi tal su­bjek­ta­ pri­va­ti­za­ci­je,­ dok­ je­ na­ dr­žav­nu­ i­ za­dru­žnu­ svo­ji­nu­ mo­glo­ bi­ti­do­bi­je­no­sa­mo­pra­vo­ko­ri­šće­nja,­ali­ne­i vla sni štva, jer ga ni je imao ni prav ni pret­hod­nik.

Ne­po­zna­te­raz­me­re­pri­sva­ja­nja­ze­mlji­štaKa­ko­raz­me­re­ovog­pri­sva­ja­nja­ze­

mlji­šta­u­za­dru­žnom­ i­dr­žav­nom­vla­sni štvu ni su po zna te, Sa vet za bor bu pro­tiv­ ko­rup­ci­je­ je­ pre­po­ru­čio­ Upra­vi­za po ljo pri vred no ze mlji šte

Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de­da­pri­ba­vi­od­Re­pu­blič­kog­ge­o­det­skog­za­vo­da­i­slu­žbi­za­ka­ta­star­od­re­đe­nih­op­šti­na,­na ko ji ma se na la ze ne po kret no sti, po dat ke o pro me na ma ka ta star skog sta­nja­na­tom­ze­mlji­štu­na­kon­pri­va­ti za ci je, kao i o pro me na ma vla sni ka na­dr­žav­noj­ i­za­dru­žnoj­svo­ji­ni,­ka­ko­bi­se­utvr­di­lo­da­li­su­vr­še­ne­uknji­žbe­pra­va­svo­ji­ne­na­dr­žav­noj­i­za­dru­žnoj­svo ji ni na kup ce dru štve nog ka pi ta la, na osno vu ugo vo ra o pri va ti za ci ji i da li­je­uknji­žba­ma­pro­me­njen­ob­lik­svo­ji­ne.­Me­đu­tim,­Agen­ci­ja­ za­ pri­va­ti­za­ci ju od bi ja da Sa ve tu za bor bu pro tiv ko rup ci je do sta vi sve po dat ke o to me ka­ko­ je­ tre­ti­ra­la­ pra­vo­ ko­ri­šće­nja­ na­po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­štu­u­dr­žav­noj­i­ za­dru­žnoj­ svo­ji­ni;­ ko­li­ka­ je­ ukup­na­po vr ši na po ljo pri vred nog ze mlji šta ko­ja­ je­ bi­la­ u­ po­se­du­ su­bje­ka­ta­ pri­va ti za ci je iz po ljo pri vred ne de lat no sti, ka­kva­ je­ vla­snič­ka­ struk­tu­ra­ ka­pi­ta­la kao i ko li ka ku po pro daj na ce na je ostva­re­na­u­pri­va­ti­za­ci­ji.

Cilj­pri­va­ti­za­ci­je­i­ukrup­nja­va­nja­ze­mlji­štaSr­bi­ja­se­oba­ve­za­la­da­će­stran­ci­ma­

omo­gu­ći­ti­ ku­po­vi­nu­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­če­ti­ri­go­di­ne­na­kon­stu­pa­nja­na sna gu Spo ra zu ma o sta bi li za ci ji i pri­dru­ži­va­nju­ (SSP)­ sa­EU.­Do­av­gu­sta­ 2012.­ go­di­ne­ sve­ dr­ža­ve­ čla­ni­ce­EU,­sem­Li­tva­ni­je,­ra­ti­fi­ko­va­le­su­SSP­sa­Sr­bi­jom.­Da­bi­Spo­ra­zum­stu­pio­na­sna­gu,­mo­ra­bi­ti­ra­ti­fi­ko­van­od­stra­ne­svih­dr­ža­va­čla­ni­ca.­Po­kret­za­slo­bo­du,­rad­nič­ko­se­ljač­ka­or­ga­ni­za­ci­ja­ko­ja­se­bo ri pro tiv oti ma nja ze mlje u Sr bi ji, sma tra da je ova ko ne po vo ljan rok za pro­da­ju­ze­mlji­šta­do­go­vo­ren­u­in­te­re­su­taj­ku­na­ko­ji­že­le­da­ze­mlji­šte,­ko­je­su jef ti no ku pi li u pri va ti za ci ji, pro da ju što­pre­bo­ga­tim­stra­nim­kor­po­ra­ci­ja­ma­za­sni­va­ju­ći­svo­ju­ra­ču­ni­cu­na­ve­li­koj­ ra­zli­ci­ u­ ce­ni­ kva­li­tet­nog­ ze­mlji­šta­ na­ srp­skom­ i­ evrop­skom­ tr­ži­štu.­Mno­ge­dr­ža­ve­u­okru­že­nju­do­go­vo­ri­le­su­mno­go­du­ži­rok­po­sle­ko­jeg­će­bi­ti­omo­gu­će­na­pro­da­ja­ze­mlji­šta,­dok­su­ne­ke­za­bra­ni­le­pro­da­ju.Ukrup­nja­va­nje­ ze­mlji­šta­ u­ vla­sni­

štvu ma log bro ja lju di ko ji do ze mlje do­la­ze­vr­lo­ jef­ti­no­ ima­za­ cilj­ tr­ži­šnu­špe­ku­la­ci­ju­sa­ze­mlji­štem.­Uslo­vi­za­to­već­ su­ stvo­re­ni;­ ka­ko­ pi­še­ Bra­ni­slav­Gu­lan,­ član­ Od­bo­ra­ za­ se­lo­ Srp­ske­aka­de­mi­je­na­u­ka­ i­umet­no­sti­ i­du­go­go­di­šnji­sa­rad­nik­Po­kre­ta­za­slo­bo­du:­Naj­ve­ći­ srp­ski­ ve­le­po­sed­ni­ci­ za­jed­no­

ima­ju­vi­še­ze­mlje­ne­go­što­su­po­vr­ši­ne­po­je­di­nih­dr­ža­va­ili­gra­do­va.­Sa­mo­če­tvo­ri­ca­naj­ve­ćih­srp­skih­ga­zda­po­se­du­ju­vi­še­od­100.000­hek­ta­ra­ze­mlji­šta,­a­po­je­di­nač­no­su­ja­či­i­od­naj­ve­ćih­evrop­skih­ze­mljo­po­sed­ni­ka.­U­sa­mom­vr­hu­ na­la­ze­ se­ vla­snik­ „Ir­va­ gru­pe”,­Dor­đi­je­Ni­co­vić,­sa­bli­zu­30.000­hek­ta­ra,­ vla­snik­ „Del­te”­ Mi­ro­slav­ Mi­ško­vić­sa­25.000,­vla­snik­„MK­Ko­mer­ca”­Mi­o­drag­Ko­stić,­ko­ji­po­se­du­je­u­Sr­bi­ji­24.000­ hek­ta­ra,­ a­ vla­snik­ In­du­stri­je­ me­sa­ „Ma­ti­je­vić”,­ Pe­tar­ Ma­ti­je­vić,­16.000­hek­ta­ra.­Da­le­ko­iza­njih­je­re­ci­mo,­„Vik­to­ri­ja­gru­pa”,­či­ji­su­vla­sni­ci­Mi­li­ja­Ba­bo­vić,­Zo­ran­Mi­tro­vić­i­Stan­ko­Po­po­vić,­ sa­oko­šest­hi­lja­da­hek­ta­ra.­Me­đu­tim,­tre­ba­na­po­me­nu­ti­da­sva­ta­ze­mlja­ni­je­u­nji­ho­vom­vla­sni­štvu,­već­je­ do­bar­ deo­ uzet­ u­ za­kup­ od­ dr­ža­ve.­Jer,­ka­da­su­ku­po­va­li­kom­bi­na­te,­u­nji­ma­je­bio­i­deo­dr­žav­ne­ze­mlje­ko­ja­je­osta­la­kod­njih­da­je­ob­ra­đu­ju­(iz­ra­blju­ju).­Bi­lo­ka­ko­bi­lo,­nji­ho­vi­ran­če­vi­su­ve­ći­od­dr­ža­ve­Lih­ten­štajn,­ko­ja­ima­ po­vr­ši­nu­ od­ oko­ 160­ kva­drat­nih­ki­lo­me­ta­ra­ili­16.000­hek­ta­ra.­Po­je­di­nač­no­su­ve­ći­od­No­vog­Sa­da,­ko­ji­je­po­vr­ši­ne­235­kva­drat­nih­ki­lo­me­ta­ra­ili­23.500­hek­ta­ra.­Ovo­se,­me­đu­tim,­od­no si sa mo na ze mlji šte ko je su oni i nji­ho­ve­fir­me­ku­po­va­li.­Ali,­ima­tu­još­i­ze­mlji­šta­ko­je­su­ku­po­va­li­nji­ho­vi­bli­ski­ sa­rad­ni­ci­ i­ čla­no­vi­ po­ro­di­ca.­ Iako­Za­kon­o­po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­štu­za­bra­nju­je­ pro­da­ju­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji šta stra nim li ci ma, pri va ti za ci jom po­ljo­pri­vred­nih­ pred­u­ze­ća­ stran­ci­ su,­re­gi­stru­ju­ći­ svo­ju­fir­mu­kao­do­ma­ću,­već­po­sta­ja­li­vla­sni­ci­i­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­u­Sr­bi­ji.Ta­ko­je­Ivi­ca­To­do­rić,­hr­vat­ski­taj­

kun­i­vla­snik­„Agro­ko­ra”,­ku­piv­ši­„Fri­kom”,­ do­šao­ do­ 1.000­ hek­ta­ra,­ a­ sa­ulja­rom­„Di­ja­mant”­do­još­4.200­hek­ta­ra.­Ukup­no­ob­ra­đu­je­oko­6.000­hek­ta­ra.­Ma­đar­ska­ fir­ma­ „Haj­du­Avis”­ iz­De­bre­ci­na­ku­pi­la­je­po­ljo­pri­vred­no­do­bro­„Slo­bo­da”­u­Per­le­zu­sa­1.500­hek­ta­ra­ze­mlje­u­vla­sni­štvu,­i­po­sle­če­ti­ri­go­di­ne­ga­pre­pro­da­la,­na­rav­no­uz­pro­fit.­ Ir­ski­ fond­ „Bal­tik­ pro­spe­ri­te”­ iza­zvao je do sta bu ke u jav no sti kad je ku­pio­po­ljo­pri­vred­na­do­bra­„Pa­no­ni­ja”,­PIK­ „Fe­ke­tić”­ i­ „Voj­vo­di­na”­ iz­Bač­kog­Bre­stov­ca.­Ku­po­vi­nom­ak­ci­ja­u­ova­tri­kom­bi­na­ta­kom­pa­ni­ja­iz­Ir­ske­do­bi­la­je­pra­vo­da­ga­zdu­je­sa­10.500­hek­ta­ra.­Pr­vi­stra­nac­ko­ji­je­ot­krio­da­ako­osnu­ješ­fir­mu­u­Sr­bi­ji­mo­žeš­da­ku­pu­ješ­i­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­(ne­zva­nič­no)­je­En­dru­Han­ter,­ko­ji­je­2005.­go­di­ne­ku­pio­ „Jak­ši­će­vo”­u­Srp­skoj­Cr­nji,­ sa­1.000­hek­ta­ra­za­245­mi­li­o­na­di­na­ra,­pre­ko­ fir­me­ „Korn­vel”.­ Pri­me­ra­ ra­di,­u­Dan­skoj­ ne­mo­že­te­ po­sta­ti­ vla­snik­ze­mlje­ ako­ ne­ma­te­ od­re­đe­ni­ ste­pen­obra­zo­va­nja­i­do­kaz­da­u­se­li­ma­ži­vi­te­25­go­di­na­bez­pre­ki­da.­Na­ši­po­li­ti­ča­ri­su­glad ni pa ra, gle da ju ka ko da se ugra de, za to i do no se na ka rad ne za ko ne, za tim ured be ko je ih do pu nju ju i tra ju dok oni ne­oba­ve­po­sao.Vla­da­Sr­bi­je­ je­u­ ja­nu­a­ru­2013.­sa­

Uje­di­nje­nim­Arap­skim­Emi­ra­ti­ma­pot­pi­sa­la­pred­u­go­vor­o­da­va­nju­u­du­go­roč­ni­za­kup­vi­še­od­16.000­hek­ta­ra­u­za­me­nu­ za­ in­ve­sti­ra­nje­u­ si­stem­na­vod­nja­va­nja;­ spo­ra­zum­ na­ja­vljen­ kao­ ve­li­ka­in ve sti ci ja u po ljo pri vre du na i šao je na ve­li­ko­ pro­ti­vlje­nje­ se­o­skih­ udru­že­nja.­Do­go­vor­je­bio­da­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­po­slo va nje tih kom bi na ta do ve de na nu lu, kao­ i­broj­ za­po­sle­nih.­Me­đu­tim,­ to­ni­je­ura­đe­no­do­kra­ja­2013.­go­di­ne,­ pa­oni­ni­su­ni­po­sta­li­imo­vi­na­no­vih­ga­zda.­Jed­no­stav­no,­sta­la­je­pri­ča­u­jav­no­sti­o­nji­ho­voj­pro­da­ji.

Za­klju­čak

Na­kon­ agrar­ne­ re­for­me­ spro­ve­de­ne u Ju go sla vi ji po za vr šet ku Dru gog

svet­skog­ra­ta,­ko­jom­je­po­sta­vljen­ze­mlji šni mak si mum od de set hek ta ra, a osta tak na ci o na li zo va ne ze mlje dat na­ ko­ri­šće­nje­ po­ljo­pri­vred­nim­ za­dru­ga­ma­i­kom­bi­na­ti­ma,­pro­ce­som­tran­zi ci je i pri va ti za ci je, ko ji je u Sr bi ji spro ve den pod kon tro lom Svet ske ban­ke­ i­ dru­gih­me­đu­na­rod­nih­ in­sti­tu ci ja, ze mlji šte po sta je sa mo je dan od­ po­ten­ci­ja­la­ za­ stva­ra­nje­ pro­fi­ta­pu­tem­iz­vo­zno­ori­jen­ti­sa­ne­in­ten­ziv­ne­in­du­strij­ske­pro­iz­vod­nje­na­krup­nim­ze­mlji­šnim­po­vr­ši­na­ma.­ Iako­ je­ubr­za­na­in­du­stri­ja­li­za­ci­ja­na­kon­Dru­gog­svet­skog­ra­ta­zna­čaj­no­sma­nji­la­se­o­sko­sta­nov­ni­štvo,­pod­sti­ču­ći­nje­go ve ve li ke mi gra ci je u gra do ve, u sa­da­šnjem­pe­ri­o­du­ve­li­ke­ne­za­po­sle­no sti i de in du stri ja li za ci je iza zva ne pri­va­ti­za­ci­jom,­ dr­ža­va­ bi­ tre­ba­lo­ da­za­šti­ti­po­ljo­pri­vre­du­i­nje­ne­po­ten­ci­ja­le­ u­ stva­ra­nju­ su­ve­re­nog,­ sa­mo­o­dr­ži­vog­dru­štva­od­in­te­re­sa­krup­nog­i­mul­ti­na­ci­o­nal­nog­ka­pi­ta­la.

U pe ri o du eko nom skih sank ci ja de­ve­de­se­tih­go­di­na,­po­seb­no­ je­do­šao­do­iz­ra­ža­ja­zna­čaj­po­ljo­pri­vre­de­za­ obez­be­đi­va­nje­ osnov­nih­ ži­vot­nih­po­tre­ba­sta­nov­ni­štva.­Pre­ma­is­tra­ži­va­nju­UNI­CEF­a­i­OC­HA,­sto­pa­mor­ta li te ta u vre me sank ci ja ni je ima la zna­čaj­ni­ji­po­rast­pre­sve­ga­zbog­do­ma­će­po­ljo­pri­vred­ne­ i­ far­ma­ce­ut­ske­pro­iz­vod­nje,­za­hva­lju­ju­ći­ko­ji­ma­Sr­bi­ja­ ni­je­ bi­la­ za­vi­sna­ od­uvo­za.­Ka­ko je srp ska far ma ce ut ska in du stri ja sko ro pot pu no uni šte na u pro ce su pri va ti za ci je, a po ljo pri vre da po sta la te ren špe ku la ci ja krup nog ka pi ta la, ja sno je da je pro ces pri va ti za ci je i neo­li­be­ral­nog­ struk­tu­ral­nog­ pri­la­go­đa­va­nja­ u­ osno­vi­ du­bo­ko­ usme­ren­pro tiv in te re sa sta nov ni štva – da obez be di svo ju eg zi sten ci ju kroz stva­ra­nje­ jed­nog­ su­ve­re­nog,­ sa­mo­o­dr­ži­vog­dru­štva.­Biv­ša­pred­sed­ni­ca­Sa­ve­ta­za­bor­

bu­pro­tiv­ko­rup­ci­je­Ve­ri­ca­Ba­rać­oka­rak te ri sa la je pro ces pri va ti za ci je i ulo­gu­ me­đu­na­rod­nih­ in­sti­tu­ci­ja­ sle­de­ćim­re­či­ma:­„Za­kon­o­pri­va­ti­za­ci­ji­je­ra­đen­po­kon­cep­tu­Svet­ske­ban­ke­i­ po­či­va­ na­ ide­ja­ma­ li­be­ral­ne­ eko­no­mi­je.­Ni­su­ va­žne­ ni­ in­sti­tu­ci­je,­ ni­imo­vi­na,­ ni­ pro­ces,­ ni­ po­re­klo­ nov­ca,­va­žna­je­sa­mo­pri­va­ti­za­ci­ja.”­Kao­što­je­re­če­no,­oti­ma­nje­ze­mlje­u­Sr­bi ji spro ve de no je u okvi ru pro ce sa pri­va­ti­za­ci­je,­ dok­ naj­ve­ću­ opa­snost­pred­sta­vlja­ da­lje­ ne­za­ko­ni­to­ pri­sva­ja­nje­ ze­mlji­šta­ i­ Spo­ra­zum­ o­ sta­bi­li­za­ci­ji­ i­ pri­dru­ži­va­nju­ EU.­ Pri­ti­sak­jav­no­sti­ i­ rad­nič­kog­ i­ se­ljač­kog­ po­kre ta u Sr bi ji po pi ta nju pri va ti za ci je i­oti­ma­nja­ze­mlje­bi­će­i­da­lje­pre­su­dan­ u­ za­u­sta­vlja­nju­ ovog­ pro­ce­sa.­Za­kraj­mo­že­mo­sa­mo­ci­ti­ra­ti­No­a­ma­Čom­skog,­ko­ji­ je­ is­ta­kao­da­ni­je­dan­ne­ga­tiv­ni­ dru­štve­ni­ pro­ces­ ni­je­ oti­šao­ta­ko­da­le­ko­da­ne­mo­že­bi­ti­za­u­sta vljen, a nje gov smer pre o kre nut, jer su svi oni za sno va ni na od lu ka ma lju­di.­ Ka­ko­ lju­di­ ko­ji­ da­nas­ od­lu­ču­ju­u­ Sr­bi­ji­ ne­ma­ju­ pred­sta­vu­ o­mo­guć­no­sti­ma­ dru­ga­či­je­ vr­ste­ eko­no­mi­je­ i­upor no na sta vlja ju pu tem za cr ta nim od­stra­ne­me­đu­na­rod­nih­neo­li­be­ral­nih­in­sti­tu­ci­ja,­ulo­ga­me­đu­na­rod­nih­or­ga­ni­za­ci­ja­ ko­je­ pro­mi­šlja­ju­ mo­guć­no­sti­odr­ži­vih­i­su­ve­re­nih­dru­šta­va­i­u­ovom­će­slu­ča­ju­ima­ti­ve­li­ki­zna­čaj.

(Na­sta­vi­će­se)

(De lo vi iz knji ge Bra ni sla va Gu la na „Sud­bi­na­od­u­ze­te­imo­vi­ne˝.­Knji­ga­se­mo­že­na­ru­či­ti­(ce­na­2.000,00­di­na­ra)­kod­iz­da­va­ča­ba­nat­ski­kul­tur­ni­cen­tar,­JNA­ 35,­ No­vo­ Mi­lo­še­vo,­ e-mail:ba-nat­ski­kul­tur­ni­ cen­tar@g­mail.com­ ili­na­tel­023/783-155­ ili­kod­auto­ra­na­e-mail:gu­lan@nsca­ble.net­ ili­ na­ tel.­063/8-666-527).

RE­STI­TU­CI­JA­JU­ČE,­DA­NAS­I­SU­TRA

Oti­ma­nje­ze­mlje­u­Sr­bi­jiDok­se­o­to­me­vi­še­pri­ča­ne­go­ra­di,­na­de­lu­je­no­va­oti­ma­či­na,­za­po­če­ta­još­u­vre­me­re­ži­ma­Slo­bo­da­na­Mi­lo­še­vi­ća­i­po­be­dom­opo­zi­ci­o­nih­neo­li­be­ral­nih­sna­ga­na­sa­ve­znim­iz­bo­ri­ma­u­Sa­ve­znoj­Re­pu­bli­ci­Ju­go­sla­vi­ji­(ta­da­šnjoj­fe­de­ra­ci­ji­iz­me­đu­Sr­bi­je­i­Cr­ne­Go­re),­odr­ža­nim­u­sep­tem­bru­2000.­go­di­ne,­a­za­timi­na­re­pu­blič­kim­u­de­cem­bru­iste­go­di­ne.­Pri­va­ti­za­ci­ja­je­bi­la­naj­če­šće­pred­sta­vlja­na­kao­naj­bo­lje­re­še­nje­za­eko­no­mi­ju­ko­ja­je­de­ve­de­se­tih­go­di­na­bi­la­ošte­će­na­pr­vo­sank­ci­ja­ma­me­đu­na­rod­ne­za­jed­ni­ce,­pa­gra­đan­skim­ra­to­vi­ma­na­pro­sto­ru­biv­še­Ju­go­sla­vi­je,­pljač­kom­ko­ju­je­spro­veo­ta­da­šnji­vla­da­ju­ći­re­žim­i­NA­TO­bom­bar­do­va­njem­1999.­go­di­ne

528. avgust 2015.

NA­UČ­NO­–­STRUČ­NI­RA­DO­VI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pro­iz­vo­đa­či­ me­da­ u­ Sr­bi­ji­ is­ti­ču­da­je­tr­ži­šte­ovog­pro­iz­vo­da­bi­lo­ umrt­vlje­no­ ni­skim­ ot­kup­

nim­ce­na­ma­pre­ne­ko­li­ko­go­di­na.­Si­stem­skim­ak­tiv­no­sti­ma­po­ve­ća­na­ je­pro­da­ja­opre­me­i­re­pro­ma­te­ri­ja­la­za­pče­lar­stvo­u­2013.­go­di­ni­u­pro­se­ku­za­30­od­sto.­Ot­ku­plji­va­či­su­po­če­li­da­nu­de­ bo­lje­ uslo­ve­ pla­ća­nja.­ Ujed­no­sve­je­to­bio­ga­rant­vi­so­ke­imu­no­sti­tr­ži­šta­Sr­bi­je­­za­jef­ti­ne­uvo­zne­me­do­ve­ iz­ne­kih­ ze­ma­lja,­ko­ji­ će­ zbog­la­ga­nog­pa­da­ca­ri­na­po­če­ti­da­pri­sti­žu­ u­ Sr­bi­ju­ u­ na­red­nim­ go­di­na­ma.­To­im­omo­gu­ća­va­i­ma­la­pro­iz­vod­nja­me­da­u­2014.­go­di­ni­zbog­lo­ših­vre­men­skih­uslo­va.­Pro­fe­sor­ pče­lar­stva­ Po­ljo­pri­vred­

nog­ fa­kul­te­ta­ u­ Ze­mu­nu­ dr­ Mi­ća­Mla­de­no­vić,­ is­ti­če­ da­ je­ za­ po­di­za­nje­ pro­iz­vod­nje­ na­ vi­ši­ ni­vo,­ pre­sve­ga,­ po­ kva­li­te­tu­ po­treb­na­ stal­na­edu­ka­ci­ja,­ pre­ sve­ga,­ pro­iz­vo­đa­ča­me­da.­Do­sa­da­su­se­ovim­po­slo­vi­ma­uglav­nom­ba­vi­li­pen­zi­o­ne­ri­i­lju­di­ko­ji­ma­je­to­bio­ho­bi.­Me­đu­tim,­sad­on­po­sta­je­i­pro­fe­si­ja,­jer­ako­se­pro­iz­vod­njom­me­da­u­150­ko­šni­ca­ba­vi­če­tvo­ro­čla­na­po­ro­di­ca,­od­to­ga­mo­že­i­da­se­pri­stoj­no­ži­vi.Ali,­pro­iz­vo­đa­či­me­da­u­Sr­bi­ji­ni­su­

za­do­volj­ni­ po­dr­škom­ ko­ju­ ima­ju­ od­Vla­de­Sr­bi­je,­ko­ja­ iz­no­si­500­di­na­ra­po­ ko­šni­ci,­ po­seb­no­ ima­ju­ći­ u­ vi­du­zna­čaj­pče­lar­stva­i­uti­caj­na­ukup­nu­bilj­nu­pro­iz­vod­nju.­U­dru­gim­ze­mlja­ma­ pče­la­re­ pla­ća­ju­ da­ bi­ oba­vlja­li­opra­ši­va­nje.­ Je­di­no­ kod­ nas­ po­sto­ji­pa­ša­ri­na­ko­ja­spre­ča­va­da­se­pče­lar­stvo­kao­gra­na­po­ljo­pri­vre­de­raz­vi­ja­ubr­za­nim­tem­pom.­Ka­ko­ bi­ se­ obez­be­dio­ no­vac­ za­

una­pre­đe­nje­ ove­ pro­iz­vod­nje­ tra­ži­se­od­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de­Vla­de­Sr­bi­je­da­obez­be­di­sub­ven­ci­je­za­ma­la­ pa­ko­va­nja­me­da­ za­ do­ma­će­ i­stra­no­ tr­ži­šte.­ Tra­ži­ se­ i­ pre­mi­ja­ za­ot­ku­plje­ni­med­pre­ko­ot­ku­plji­va­ča­u­vred­no­sti­od­25­di­na­ra­po­ki­lo­gra­mu­me­da.­Uz­to­tra­ži­se­vra­ća­nje­na­sta­ru­ ce­nu­na­kna­de­za­ iz­da­va­nje­Uve­re­nja­ o­ zdrav­stve­nom­ sta­nju­ pče­la.­Pče­la­ri­ zah­te­va­ju­da­ se­na­kna­da­ za­iz­da­va­nje­ uve­re­nja­ o­ zdrav­stve­nom­sta­nju­ po­šilj­ke­ ži­vo­ti­nja­ u­ unu­tra­šnjem­pro­me­tu,­sma­nja­sa­0,15­od­sto­vred­no­sti­po­šilj­ke,­na­0,05­od­sto,­ili­ da­ se­ pče­la­ri­ pot­pu­no­ oslo­bo­de­pla­ća­nja,­ jer­ se­ ona­ pla­ća­ pri­li­kom­

sva­ke­se­lid­be,­što­de­sti­mu­li­še­pče­la­re­na­se­lid­bu.­Tra­ži­ se­ da­ dr­ža­va­ hit­no­ za­bra­

ni­ jav­nim­pred­u­ze­ći­ma­ko­ji­ ga­zdu­ju­na­ci­o­nal­nim­par­ko­vi­ma­da­na­pla­ću­ju­bi­lo­ka­kve­vr­ste­na­kna­da­pče­la­ri­ma,­i­da­dr­ža­va­pče­la­ri­ma­pru­ži­traj­nu­sa­gla­snost­ za­ po­sta­vlja­nje­ pče­li­nja­ka­na­ svim­ po­vr­ši­na­ma­ na­ dr­žav­nom­ze­mlji­štu,­gde­pče­la­ri­ne­sme­ta­ju­ob­ra­di­ze­mlji­šta­i­po­sta­vlja­ju­ko­šni­ce­u­skla­du­sa­pro­pi­si­ma­ko­ji­od­re­đu­ju­ra­sto­ja­nja­od­pu­te­va­i­obje­ka­ta.­

Atrak­tiv­na­iz­vo­zna­ro­ba

Iz­voz­me­da­iz­Sr­bi­je­u­2014.­go­di­ni­opao­je­za­­85­od­sto,­a­zbog­iz­o­stan­ka­ba­gre­mo­ve­pa­še­oče­ku­je­nas­ne­sta­ši­ca­me­da­na­na­šem­tr­ži­štu,­iz­ja­vio­je­pred­sed­nik­Sa­ve­za­pče­lar­skih­or­ga­ni­za­ci­ja­Sr­bi­je­(SPOS)­Ro­do­ljub­Ži­va­di­no­vić.­U­2013.­go­di­ni,­na­ba­gre­mo­voj­pa­ši,­čla­no­vi­SPOS­pri­ku­pi­li­su­3.044­to­ne­me­da,­a­2014.­go­di­ne­ma­nje­od­300­to­na.U­maj­skim­po­pla­va­ma­2014.­go­

di­ne­na­stra­da­le­ su­1.683­ko­šni­ce, a­ ukup­na­ šte­ta­ zbog­ uni­šta­va­nja­pče­li­njih­ dru­šta­va­ i­ gu­bit­ka­ pri­no­sa­ba­gre­mo­vog­me­da­iz­no­si­vi­še­od­20­mi­li­o­na­evra.­Di­rekt­na­šte­ta­zbog­uni­šte­nja­ pče­li­njih­ dru­šta­va­ iz­no­si­oko­300.000­evra,­a­šte­tu­na­po­pla­vlje­noj­ opre­mi­ i­ re­pro­ma­te­ri­ja­lu­bu­kval­no­ je­ ne­mo­gu­će­ ob­ra­ču­na­ti­jer­ je­ ogrom­na,­ ka­že­ Ži­va­di­no­vić. Po­ nje­go­vim­ re­či­ma,­ ovo­ ma­lo­ ba­gre­mo­vog­me­da­ko­jeg­ima­na­tr­ži­štu­uglav­nom­su­za­li­he­od­2013.­go­di­ne,­a­ 2014.­ za­ iz­voz­ je­ bio­ sim­bo­li­čan,­

sa­mo­ ne­što­ sun­co­kre­to­vog­ me­da­ i­even­tu­al­no­ ne­kih­ ma­njih­ za­li­ha­ od­2013.­go­di­ne.­Ži­va­di­no­vić­ je­upo­zo­rio­i­da­su­pče­la­ri­bi­li­pri­nu­đe­ni­da­sav­sun­co­kre­tov­med­da­ju­na­ot­kup­ka­ko­bi­do­šli­do­nov­ca­da­po­kri­ju­ogrom­ne­tro­ško­ve­u­toj­go­di­ni­zbog­iz­o­stan­ka­glav­ne­ba­gre­mo­ve­pa­še.Pred­sed­nik­ no­vo­sad­skog­ Udru­že­

nja­pče­la­ra­ ,,Jo­van­Ži­va­no­vić’’­Mi­o­drag­Ču­pić­ka­že­ da­ je­med­ atrak­tiv­na­iz­vo­zna­ro­ba.­Po­nje­go­vim­re­či­ma,­uz­po­moć­dr­ža­ve­med­bi­mo­gao­da­po­sta­ne­zna­ča­jan­iz­vo­zni­ar­tikl,­a­mla­di­da­do­bi­ju­mo­guć­nost­za­sa­mo­za­po­šlja­va­nje­u­ovoj­obla­sti.­Udru­že­nje­ko­je­­vo­di­ima­400­čla­no­va­i­po­sto­ji­če­ti­ri­de­ce­ni­je.­Na­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­ko­je­ono­or­ga­ni­zu­je­oko­2.000­pro­iz­vo­dja­ča­pro­mo­vi­še­svoj­rad.­Oni­sva­ke­ go­di­ne­ bol­ni­ca­ma­ i­ cen­tri­ma­­za­ bri­gu­ o­ de­ci­ po­klo­ne­ jed­nu­ to­nu­me­da.­Me­dju­nji­ma­vi­de­i­svo­je­na­sled­ni­ke.­­ Mi­ ne­ma­mo­ pro­ble­ma­ sa­ iz­vo­

zom­me­da.­Naš­pro­iz­vod­ je­kva­li­te­tan­ i­ tra­žen.­ Dr­ža­va­ je­ pre­po­zna­la­­va­žnost­pče­lar­stva,­pa­za­to­ima­mo­i­rast­iz­vo­za.­Zna­čaj­na­do­pri­nos­to­me­su­da­le­i­sub­ven­ci­je­od­500­di­na­ra­po­ko­šni­ci.­Za­ve­ću­pro­iz­vod­nju­ i­ iz­voz­pre­pre­ka­ su­ nam­ raz­ne­ ad­min­stra­tiv­ne­za­vr­zla­me.­Oče­ku­je­mo­da­se­i­do­ne­se­za­kon­ko­ji­će­raz­li­ko­va­ti­one­ko­ji­ su­pro­fe­si­o­nal­ci­ i­ one­ko­ji­ ima­ju­ma­nje­od­30­ko­šni­ca.­Ti­me­će­mo­spre­či­ti­ i­zo­nu­si­vog­po­slo­va­nja.­Ta­kav­pri­mer­nam­da­ju­Austri­jan­ci­gde­se­ po­sta­je­ pro­fe­si­o­na­lac­ ka­da­ imaš­vi­še­ od­50­ ko­šni­ca.­ Pče­lar­stvo­nam­pred­sta­vlja­ i­ šan­su­ da­ se­ ve­ći­ broj­lju­di­upo­sli­ i­obez­be­di­eg­zi­sten­ci­ju­­­na­vo­di­Ču­pić.No­vo­sad­skom­ Udru­že­nju­ pče­la­ra­

ne­dav­no­je­pri­znat­ i­sta­tus­ovla­šće­nog­ ko­ri­sni­ka­ ime­na­ po­re­kla­ ,,Fru­ško­gor­ski­li­pov­med’’.­Ta­ko­je­dru­štvo­po­sta­la­dru­ga­or­ga­ni­za­ci­ja­u­Voj­vo­di­ni­ko­ja­ima­ozna­ku­ge­o­graf­skog­po­re­kla.­Pre­njih­to­je­do­bio­­,,Fu­to­ški­ku­pus’’.­ Ta­ko­ je­ Fru­ško­gor­ski­ li­pov­med­po­stao­pr­va­za­šti­će­na­vr­sta­mo­no­flo­ral­nog­me­da­ko­ji­po­ko­li­či­ni­po­le­no­vih­zr­na­li­pe­u­nek­ta­ru­nad­ma­šu­je­sve­vr­ste­li­po­vog­me­da­u­Evro­pi.­

Pče­lar­stvo­sla­đe­od­po­li­ti­ke­

Gla­va­ko­u­la­va,­cr­ni­gu­sti­br­ko­vi­i­čvr­sta­ru­ka­ko­ja­je­če­sto­zna­la­da­uda­ri­o­sto.­Ta­ko­su­ne­ka­da­opi­si­va­li­De­si­mi­ra­­Jev­ti­ća,­ne­ka­da­šnjeg­

pred­sed­ni­ka­ Iz­vr­šnog­ ve­ća­ Sr­bi­je,­kra­jem­osam­de­se­tih­go­di­na­pro­šlog­ve­ka.­Da­nas­mu­oko­gla­ve­zu­je­pče­le,­ a­me­ka­ ru­ka­ sli­ka­naj­lep­še­ šu­ma­dij­ske­pre­de­le.­­Biv­ši­pre­mi­i­jer­je­i­ du­go­go­di­šnji­ am­ba­sa­dor­ Sr­bi­je­ u­Ru­mu­ni­ji,­di­rek­tor­,­pro­fe­sor.­Da­nas­ga­ji­ pče­le­ u­ Opa­ri­ću,­ če­tr­de­se­tak­ki­lo­me­ta­ra­od­Kru­šev­ca,­gde­ ima­ i­sli­kar­ski­i­­ate­lje.­,,Ro­di­te­lji,­maj­ka­Vi­do­sa­va­i­otac­

Mi­o­drag­ ni­su­ me­ pla­ni­ra­li­ za­ po­li­ti­ča­ra,­već­za­ko­va­ča.­Ja­sam­ ipak­bio­ko­vač­svo­je­sud­bi­ne­i­rad­ne­ka­ri­je­re.­ Po­tom­ do­da­je:­ ne­ka­da­ sam­imao­na­če­ti­ri­ lo­ka­ci­je­200­ko­šni­ca­i­oko­če­ti­ri­to­ne­me­da­u­bu­ra­di­ma.­Da­nas­po­se­du­je­50­ko­šni­ca­na­jed­noj­lo­ka­ci­ji­i­oko­500­ki­lo­gra­ma­me­da.­Bio­sam­sve,­vi­so­ki­po­li­ti­čar,­a­da­nas­ ­sam­sa­mo­­pče­lar­ i­sli­kar’’,­na­vo­di­Jev­tić.­Za­to­je­bio­iza­bran­i­za­naj­bo­ljeg­pče­la­ra­Sr­bi­je­od­stra­ne­Za­dru­žnog­sa­vez­Sr­bi­je.­Ume­sto­po­li­tič­kih­ go­vo­ra­ sad­dr­žim­go­vo­re­pče­la­ri­ma.­

Po­šu­mlja­va­nje­i­za­po­šlja­va­nje

U­ Sr­bi­ji­ ima­mo­ 420.000­ hek­ta­ra­ ne­is­ko­ri­šće­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­ko­je­bi­ tre­ba­li­ko­ri­sti­ti­za­pče­lar­stvo.­Ako­bi­se­sa­mo­100.000­hek­ta­ra­ ko­ri­sti­ za­ po­šu­mlja­va­nje­me­do­no­snim­ vr­sta­ma­ kao­ što­ su­ba­grem,­li­pa­­i­ke­sten,­mo­gli­­bi­smo­da­ do­bi­je­mo­ 500­ ki­lo­gra­ma­ me­da­po­hek­ta­ru­či­ja­je­ve­le­pro­daj­na­ce­na­pet­evra­po­ki­lo­gra­mu.­Ka­da­bi­se­još­100.000­hek­ta­ra­ne­is­ko­ri­šće­nog­ze­mlji­šta­is­ko­ri­sti­lo­za­or­gan­sku­pro­iz­vod­nju­hra­ne,­do­bit­po­­hek­ta­ru­ bi­ iz­no­si­la­ 3.000­ evra.­ Na­ ovaj­na­čin­ upo­tre­bom­ sve­ga­ 200.000­hek­ta­ra,­ do­bi­li­ bi­ vred­nost­ ko­ja­da­le­ko­ pre­ma­šu­je­ Agrar­ni­ bu­džet­Re­pu­bli­ke­ Sr­bi­je.­ Po­re­dje­nja­ ra­di,­ra­di­ se­ o­ iz­no­su­ ko­ji­ se­ ostva­ru­je­pro­iz­vod­njom­ku­ku­ru­za­na­vi­še­od­700.000­ hek­ta­ra.­ Pče­la­ri­ is­ti­ču­ da­dr­ža­va­ tre­ba­da­ re­ši­ pro­ble­me­ko­ji­ po­sto­je­na­ ca­ri­ni­ pri­li­kom­ iz­vo­za­me­da­u­arap­ske­ze­mlje,­pa­će­med­

pro­na­ći­i­no­va­tr­ži­šta,­od­no­sno­med­pro­iz­vod­nje­na­Fru­škoj­go­ri­po­sta­će­i­brend.­Po­red­to­ga­po­treb­no­je­re­ši­ti­pro­ble­me­pa­ša­ri­ne­pče­la,­od­no­sno­da­ce­na­bu­de­sa­mo­sim­bo­lič­na­i­u­na­ci­o­nal­nim­par­ko­vi­ma.­

(Na­sta­vi­će­se)

PRO­IZ­VOD­NJA,­PO­TRO­ŠNJA­I­IZ­VOZ­ME­DA

Pče­lar­stvo­sve­vi­še­po­sta­je­pro­fe­si­jaU­maj­skim­po­pla­va­ma­2014.­go­di­ne­na­stra­da­le­su­1.683­ko­šni­ce,­a­ukup­na­šte­ta­zbog­uni­šta­va­nja­pče­li­njih­dru­šta­va­i­gu­bit­ka­pri­no­sa­ba­gre­mo­vog­me­da­iz­no­si­vi­še­od­20­mi­li­o­na­evra.­Di­rekt­na­šte­ta­zbog­uni­šte­nja­pče­li­njih­dru­šta­va­iz­no­si­oko­300.000­evra,­a­šte­tu­na­po­pla­vlje­noj­opre­mi­i­re­pro­ma­te­ri­ja­lu­bu­kval­no­je­ne­mo­gu­će­ob­ra­ču­na­ti

Pi­še:­Bra­ni­slav­Gu­lan

Sub­ven­ci­je­po­ko­šni­ciPro­iz­vod­nju­ me­da­ po­mo­

gle­ su­ i­ sub­ven­ci­je­ po­ ko­šni­ci­za­ko­je­je­2013.­go­di­ne­dr­ža­va­­iz­dvo­ji­la­230­mi­li­o­na­di­na­ra.­U­od­no­su­ na­ 2012.­ go­di­nu­ to­ je­bi­lo­ po­ve­ća­nje­ od­ 30­ mi­li­o­na­di­na­ra.­SPOS­je­ob­ja­snio­da­to­zna­či­da­pod­sti­caj­po­ko­šni­ci­ni­je­ bio­ uve­ćan,­ već­ je­ sa­ pod­sti­ca­jem­od­500­di­na­ra­bi­ti­po­kri­ven­ve­ći­broj­ko­šni­ca,­od­no­sno­460.000,­ume­sto­400.000,­ko­li­ko­ je­ bi­lo­ 2012.­ go­di­ne.­ U­si­stem­ pod­sti­ca­ja­ pr­vi­ put­ je­uve­de­na­opre­ma­za­pče­lar­stvo,­ta­ko­da­su­od­2013.­go­di­ne­re­gi­stro­va­na­ po­ljo­pri­vred­na­ ga­zdin­stva­ima­la­pra­vo­na­po­vra­ćaj­de­la­sred­sta­va­za­ku­plje­nu­opre­mu.

Cilj­ pro­jek­ta­ ,,Re­ka­me­da’’­ je­po­ve­ća­nje­ kva­li­tet­ne­ pro­iz­vod­nje­ i­ iz­vo­za.­­Na­osno­vu­ten­de­ra­iza­bra­na­je­fir­ma­za­iz­ra­du­ka­lu­pa­za­te­glu­ko­ji­mo­že­da­na­pra­vi­3.000.000­te­gli­(ce­na­ta­kvog­ka­lu­pa­je­oko­32.000­evra),­a­sle­di­ten­der­ za­ iz­bor­ sta­kla­re­ ko­ja­ će­pra­vi­ti­ te­gle.­ U­ to­ku­ je­ pri­me­na­do­bre­ pče­lar­ske­ prak­se,­ ot­kup­me­da­ i­ pla­sman­ za­ tr­ži­šte.­ Ovu­ak­ci­ju­ma­lo­je­us­po­ri­lo­sve­što­se­de­ša­va­lo­sa­pri­ro­dom,­po­pla­va­u­2014.­ go­di­ni­ (ka­da­ je­ uni­šte­no­go­to­vo­ de­se­tak­ hi­lja­da­ ko­šni­ca)­i­ ostva­re­na­ ve­o­ma­ ma­la­ pro­iz­vod­nja­me­da.­Sva­ka­te­gla­ ima­će­se­rij­ski­broj­i­po­tro­ša­či­će­pu­tem­saj­ta­bi­ti­ in­for­mi­sa­ni­u­ko­ji­mar­ket­i­ka­da­su­po­sla­te­te­gle­sa­od­go­va­ra­ju­ćim­se­rij­skim­bro­je­vi­ma,­te­će­mo­guć­nost­fal­si­fi­ko­va­nja­bi­ti­rav­na­nu­li!­,,Ana­li­ze­ sva­ke­ tu­re­ (sva­kog­

le­ta)­me­da­bi­će­jav­no­ob­ja­vlji­va­

ne­na­ in­ter­ne­tu,­na­saj­tu­na­me­nje­nom­sa­mo­na­šem­me­du.­Ku­pi­li­smo­ do­men,­ ali­ je­ još­ uvek­ taj­na­ tr­go­vač­ko­ ime­me­da,­ dok­ se­ne­ za­šti­ti’’,­ ka­že­ Ži­va­di­no­vić.­ On­oče­ku­je­ da­ će­ i­ in­spek­ci­ja­ bo­lje­ra­di­ti­ ubu­du­će,­ jer­ raz­lo­ga­ za­ to­ima­mno­go.­S­ob­zi­rom­na­ to­da­sve­vi­še­do­ma­ćeg­me­da­ide­u­iz­voz,­on­da­se­stva­ra­ma­li­va­ku­um­na­tr­ži­štu,­što­fal­si­fi­ka­to­ri­ko­ri­ste.­Za­to­u­SPOS­u­i­da­lje­pre­po­ru­ču­ju­da­se­med­uvek­ku­pu­je­od­po­zna­tog­pče­la­ra.­U­okvi­ru­pro­jek­ta­fi­nan­si­ra­ se­

ve­ći­deo­ana­li­ze,­obu­ka­pče­la­ra,­obu­ka­o­or­gan­skoj­pro­iz­vod­nji,­kao­ i­ iz­ra­da­ pro­mo­tiv­nog­ ma­te­ri­ja­la.­ Ura­đen­ je­ i­ pri­ruč­nik­,,Do­bra­ pče­lar­ska­ prak­sa''­ ka­ko­ bi­ se­ po­mo­glo­ una­pre­đe­nju­teh­ni­ke­ pče­la­re­nja­ i­ usta­no­vio­si­stem­ kva­li­te­ta­ do­ma­ćeg­ me­da,­ neo­p­hod­nog­ za­pa­ko­va­nje­u­uni­kat­nu­te­glu.

Pro­je­kat

Pri­nos­me­da­ u­ Sr­bi­ji­ u­ 2014.­go­di­ni­ bio­ je­ ma­nji­ za­ 85­ od­sto­ u­ od­no­su­ na­ 2013.­ go­di­nu,­dok­je­ce­na­me­da­bi­la­vi­ša­za­30­od­sto,­ sa­op­štio­ je­ Sa­vez­ pče­lar­skih­ or­ga­ni­za­ci­ja­ Sr­bi­je.­ Naj­ve­ći­ uzrok­ sla­boj­ pro­iz­vod­nji­ je­hlad­no­ vre­me­ uz­ mno­go­ ki­še,­ka­že­ pred­sed­nik­ SPOS­a­ Ro­do­ljub­Ži­va­di­no­vić.­On­ka­že­da­Sa­vez­ pče­lar­skih­ or­ga­ni­za­ci­ja­Sr­bi­je­ ima­ 9.200­ čla­no­va­ ko­ji­su­ go­di­šnje­ u­ pro­se­ku­ do­bi­ja­li­ 6.000­ do­ 7.000­ to­na­ me­da.­

Pče­la­ri­ko­šni­ce­no­se­na­pa­šu­u­bli­zi­ni­ ,,me­do­no­snih­ bi­lja­ka­ –­ulja­ne­ re­pi­ce,­ ba­gre­ma,­ li­pa,­sun­co­kre­ta­ i­ li­vad­skih­ pa­ša­ ali­su­ pče­le­ la­ne­ sla­bo­ na­pu­šta­le­ko­šni­ce.­ Ne­ pam­ti­ se­ da­ pče­le­ni­su­ ima­le­šta­da­ je­du­kao­što­je­to­bi­lo­u­2014.­go­di­ni.­Pče­la­ri­tvr­de­­da­ta­ko­lo­še­go­di­ne­ni­je­bi­lo­još­od­1953.­go­di­ne.­Pče­la­ri­su­tra­ži­li­po­moć­od­Mi­ni­star­stva­po­ljo­pri­vre­de,­ali­je­ni­su­do­bi­li.­Tre­ba­lo­ im­ je­ pet­ ki­lo­gra­ma­ še­će­ra­po­ko­šni­ci.,­na­vo­di­Ži­va­di­no­vić.

Re­kord­no­loš­pri­nos­u­2014.­go­di­ni

Pče­lar­stvo­sla­dje­od­po­li­ti­ke­

6 28. avgust 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Pred­lo­zi­ i­ obra­zlo­že­nja­ u­ ve­zi­Na­cr­ta­ za­ko­na­ o­ iz­me­na­ma­ i­do­pu­na­ma­Za­ko­na­o­po­ljo­pri­

vred­nim­ ze­mlji­štu­ iz­ne­ti­ na­ Jav­noj­ras­pra­vi­ u­ Sa­ve­zu­ po­ljo­pri­vred­nih­in­že­nje­ra­i­teh­ni­ča­ra­Sr­bi­je­(SPITS),­Be­o­grad,­Kne­za­Mi­lo­ša­7A/II,­da­na­18.­ av­gu­sta,­ u­pri­su­stvu­po­moć­ni­ka­Mi­ni­stra­mr­Ne­na­da­Ka­ta­ni­ća i di­rek­tor­ke­Upra­ve­za­ze­mlji­šte­Dra­ga­ne­Go­đe­vac­ i­dru­gih­pred­stav­ni­ka­MPZŽS­(u­da­ljem­ tek­stu:­Na­crt­za­ko­na).Uvod­no­ iz­la­ga­nje­ o­ Na­cr­tu­ za­

ko­na­pod­ne­la­je­di­rek­tor­Upra­ve­za­ze­mlji­šte­Dra­ga­na­Go­đe­vac,­a­na­kra­ju­Jav­ne­ras­pra­ve­uče­sni­ci­ma­se­obra­tio­i­po­moć­nik­mi­ni­stra­mr­Ne­nad­Ka­ta­nić.

Pri med be i su ge sti je, ko ji se od­no­se­na­na­crt­za­ko­na­kao­ce­li­nu­ili­deo­za­ko­na:

1.­ Po­ljo­pri­vred­no­ ze­mlji­šte­ je­pro­iz­vod­no­ i­ eko­nom­ski­ naj­va­žni­ja­ka­te­go­ri­ja­ukup­no­ras­po­lo­ži­vog­ze­mlji­šta­i­prak­tič­no­neo­b­no­vlji­vi­pri­rod­ni­re­surs­i­re­la­tiv­no­ogra­ni­ča­va­ju­ći­uslov­za­or­ga­ni­zo­va­nje­po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje,­ pre­hram­be­nu­si­gur­nost­i­odr­ži­vu­bu­duć­nost­lju­di. 2.­Po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­je­na­ci­o­nal­ni­pri­rod­ni­pro­iz­vod­ni­re­surs­za­či­jih­je­60­sm­for­mi­ra­nja­ob­ra­di­vog­slo­ja­(ko­li­ko­se­uobi­ča­je­no­ko­ri­sti­u­naj­ve­ćem­bro­ju­gra­na­po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje)­ po­treb­no­ čak­ do­1.500.000­ go­di­na,­ što­ pred­sta­vlja­raz­do­blje­ ži­vo­ta­ na­red­nih­ 20.000­ge­ne­ra­ci­ja­ –­ pro­seč­ne­ sta­ro­sti­ po­75­go­di­na!­To­na­me­će­pi­ta­nje­(ne)od­go­vor­no­sti­pred­la­ga­ča­za­za­šti­tu­jav­nog­in­te­re­sa,­i­to­ne­sa­mo­sa­da­šnje­već­i­na­red­nih­20.000­ge­ne­ra­ci­ja­ži­te­lja­RS.­S­tim­u­ve­zi­pod­se­ća­mo­na­sen­ten­cu­da­ze­mlji­šte­ni­je­na­sle­đe­no­od­pre­da­ka,­već­po­zajm­lje­no­od­na­sled­ni­ka­ i­ da­ je­oba­ve­za­ sa­da­šnje­ ge­ne­ra­ci­je­ ko­ri­sni­ka,­vla­sni­ka­i­re­sor­nih­dr­žav­nih­or­ga­na­da­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­ko­ri­sti­u­skla­du­sa­la­tin­skom­sen­ten­com­bo­nus­pa­ter­fa­mi­li­as,­te­da­ga,­ako­ne­u­po­ve­ća­noj­po­vr­ši­ni­i­u­po­bolj­ša­nom­sta­nju,­on­da­naj­ma­nje­u­pre­u­ze­toj­po­vr­ši­ni­ i­ za­te­če­nom­ sta­nju­ osta­vi­u­ na­sle­đe­ na­red­nim­ ge­ne­ra­ci­ja­ma­ko­ri­sni­ka­ za­ nji­hov­ odr­ži­vi­ raz­voj.­3.­ Uje­di­nje­ne­ na­ci­je­ su­ pro­gla­si­le:­

2012­­­Me­đu­na­rod­nom­go­di­nom­za­dru­gar­stva,­2014­­­Me­đu­na­rod­nom­go­di­nom­po­ro­dič­ne­po­ljo­pri­vre­de,­a­te­ku­ću­2015­­­Me­đu­na­rod­nom­go­di­nom­ze­mlji­šta.­Za­bri­nja­va­ju­će­je­da­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­kao­čla­ni­ca­OUN­i­po­seb­no­MPZŽS­u­ni­jed­noj­od­na­ve­de­nih­go­di­na­–­di­rekt­no­ve­za­nih­za­za­dru­gar­stvo,­ po­ro­dič­na­ po­ljo­pri­vred­na­ga­zdin­stva­i­ze­mlji­šte­–­ni­je­po­stu­pa­la­ po­ pred­met­nim­ re­zo­lu­ci­ja­ma­ Ge­ne­ral­ne­ skup­šti­ne­ OUN.­4.­U­pro­te­klih­50­go­di­na­u­RS­(bez­po­da­ta­ka­ za­ KiM)­ iz­ po­ljo­pri­vre­de­je­is­klju­če­no­pre­ko­1.500.000­hek­ta­ra­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta,­ što­je­po­sle­di­ca­či­nje­nja­i­ne­či­nje­nja­ne­sa­mo­vla­sni­ka­i­ko­ri­sni­ka,­već­i­dr­ža­ve. 5.­Na­osno­vu­Po­pi­sa­po­ljo­pri­vre­de­2012.­kon­sta­to­va­no­je:­­5.1.­da­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­(PZ)­pr­vi­put­či­ni­ma­nje­od­po­lo­vi­ne­ukup­ne­ te­ri­to­ri­je­ u­RS­ (49,8%)­ ili­ sve­ga­3,861.477­hek­ta­ra­–­od­če­ga­je­3,437.423­hek­ta­ra­ko­ri­šće­no­(KPZ)­a­424.054­hek­ta­ra­ne­ko­ri­šće­no­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šte­ (NKPZ);­­5.2.­ da­8­ (Be­o­grad­ska,­Ra­ška,­Ni­šav­ska,­Zla­ti­bor­ska,­Pi­rot­ska,­Pčinj­ska,­Mo­ra­vič­ka­ i­ Ja­bla­nič­ka­oblast)­od­ukup­no­25­obla­sti­(re­gi­o­na)­i­47­(sa­mo­3­op­šti­ne­u­APV­ i­44­op­šti­ne­ u­ Cen­tral­noj­ Sr­bi­ji)­ od­ ukup­no­165­op­šti­na­u­RS­(bez­po­da­ta­ka­za­KiM)­ras­po­la­žu­sa­ma­nje­od­20­ari­po­ sta­nov­ni­ku,­ što­ na­ sa­da­šnjem­ni­vou­teh­ni­ke­i­teh­no­lo­gi­je­po­ljo­pri­vred­ne­ pro­iz­vod­nje­ ne­ obez­be­đu­je­ni­ pre­hram­be­nu­ si­gur­nost­ do­mi­cil­nog­lo­kal­nog­sta­nov­ni­štva;­5.3.­da­1­4­kla­sa­po­god­na­za­po­ljo­pri­vred­nu­ pro­iz­vod­nju­ či­ne­ sve­ga­ 52,2%­ze­mlji­šta­ (­ 91,0%­ze­mlji­šta­u­APV­i­sve­ga­38,1%­ze­mlji­šta­u­CS);­dok­5­8­kla­sa­ze­mlji­šta­sa­ogra­ni­če­nim­ili­ve­o­ma­ogra­ni­če­nim­pro­iz­vod­nim­mo­guć­no­sti­ma­ za­ po­ljo­pri­vred­nu­pro­iz­vod­nju­ či­ne­ 47,8%­ ukup­nog­ze­mlji­šta­–­od­če­ga­je­sa­mo­5%­u­APV­a­95%­u­CS;­5.4.­da­od­2004­go­di­ne­pri­me­nju­je­mo­si­stem­ura­ni­lov­ke­ u­ sub­ven­ci­ja­ma­ po­ hek­ta­ru­(cca­100­eura)­–­ume­sto­da­raz­li­ke­u­sub­ven­ci­ja­ma­od­ra­ža­va­ju­na­dok­na­du­ u­ sma­nje­nom­ pro­iz­vod­nom­po­ten­ci­ja­lu­i­da­po­stan­dar­di­ma­na­u­ke­o­ze­mlji­štu­ (pe­do­lo­gi­ji)­ raz­li­ke­u­sub­ven­ci­ja­ma­iz­me­đu­pr­ve­i­osme­kla­se­bu­du­u­sra­zme­ri­1:4.­

Bez­har­mo­ni­za­ci­je­le­gi­sla­ti­ve

Na­crt­za­ko­na­ni­je­u­funk­ci­ji­har­mo­ni­za­ci­je­ le­gi­sla­ti­ve­ u­ skla­du­ sa­na­stu­pa­ju­ćim­oba­ve­za­ma­Sr­bi­je­po­SSP,­ ko­je­ će­ se­u­ seg­men­tu­ sti­ca­nja­ svo­ji­ne­ i­ rav­no­prav­nog­ sta­tru­sa­ ku­pa­ca­ iz­ EU­ na­ po­ljo­pri­vred­nom­ze­mlji­štu­u­Sr­bi­ji­pri­me­nji­va­ti­od­ 1.­ sep­tem­bra­ 2017.­ go­di­ne.­ To­pred­sta­vlja­ne­či­nje­nje­bla­go­vre­me­ne­ za­šti­te­ na­ci­o­nal­nih­ in­te­re­sa­ od­

stra­ne­MPZŽS­i­sled­stve­no­Vla­de­RS­kao­pred­la­ga­ča,­uva­ža­va­ju­ći­ i­ (ne)od­go­vor­nost­vla­da­RS­ko­je­se­pre­go­va­ra­le,­pa­ra­fi­ra­le­i­pot­pi­sa­le­ova­kav­sa­dr­žaj­SSP­i­Na­rod­ne­skup­šti­ne­RS­ko­ja­je­isti­ra­ti­fi­ko­va­la.­7.­Re­pu­bli­ci­Sr­bi­ji­je­na­met­nut­spe­ci­jal­ni­tret­man­ u­ pro­ce­su­ pri­dru­ži­va­nja­od­stra­ne­EU­–­ko­ji­u­do­me­nu­po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ ni­je­ pri­me­njen­ni­pre­ma­jed­noj­od­ukup­no­13­tzv.­tran­zi­ci­o­nih­ze­ma­lja­pri­mlje­nih­u­ član­stvo­ EU­ u­ pe­ri­o­du­ od­ 2004.­go­di­ne­do­da­nas.­8.­Re­pu­bli­ka­Sr­bi­ja­će­bi­ti­je­di­na­dr­ža­va­kan­di­dat­za­član­stvo­ ko­ja­ će­ ima­ti­ oba­ve­zu­ po­ra­ti­fi­ko­va­nom­SSP­da­kup­ci­ma­iz­EU­pro­da­je­ne­po­kret­no­sti­ –­uklju­ču­ju­ći­ i­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­ne­sa­mo­pre­ sti­ca­nja­ sta­tu­sa­pu­no­prav­nog­član­stva­RS­u­EU­(što­je­prak­sa­

za­pri­mlje­nih­13­no­vih­čla­ni­ca­–­uz­mo­ra­to­ri­jum­pro­da­je­ze­mlji­šta­i­po­sle­pu­no­prav­nog­član­stva­ko­ji­je­za­Polj­sku­bio­8+4­go­di­ne­a­za­Ma­đar­sku­8+4­go­di­ne­–­ko­ja­je­u­me­đu­vre­me­nu­ kao­ pu­no­prav­na­ čla­ni­ca­EU­ iz­me­ni­la­ svoj­ Ustav­ i­ za­bra­ni­la­pro­da­ju­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­stra­nim­fi­zič­kim­i­prav­nim­li­ci­ma!!!).­9.­U­Izra­e­lu­je­99,7%­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­u­dr­žav­nom­ ili­pa­ra­dr­žav­nom­vla­sni­štvu.­10.­Hr­vat­ska­je­po­sle­pu­no­prav­nog­član­stva­u­EU­po­če­la­ ta­ko­đe­ da­ ko­ri­sti­ odo­bre­ni­pe­riod­ mo­ra­to­ri­ju­ma­ pro­da­je­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ kup­ci­ma­ iz­EU,­uz­ traj­no­za­dr­ža­va­nje­mo­ra­to­ri­ju­ma­pro­da­je­dr­žav­nog­ze­mlji­šta!­11.­Sr­bi­ja­je­jed­na­od­ma­lo­broj­nih­ze­ma­lja­ko­ja­je­oba­vi­la­pri­va­ti­za­ci­ju­na­sko­ro­ce­lo­kup­nim­po­vr­ši­na­ma­

ze­mlji­šta­ u­ pa­ra­dr­žav­noj­ (dru­štve­noj)­svo­ji­ni,­i­to­po­ce­na­ma­ko­je­su­bi­le­ i­ is­pod­500­evra/hek­ta­ru,­ko­je­su­za­de­set­go­di­na­po­ve­ća­ne­za­čak­50­pu­ta­ili­5000­od­sto!­Za­to­li­ko­je­RS­ošte­će­na­u­pre­u­ra­nje­noj­i­ni­čim­uslo­vlje­noj­ pri­va­ti­za­ci­ji­ ze­mlji­šta­ u­dru­štve­noj­ svo­ji­ni­ –­ pre­ za­vr­šet­ka­re­sti­tu­ci­je­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta.­12.­ Na­cr­tom­ za­ko­na­ po­ dru­gi­put­pred­la­gač­po­ku­ša­va­da,­ume­sto­re­sti­tu­ci­ji­ ze­mlji­šta,­ pred­nost­ da­je­ne­sa­mo­za­ku­pu,­već­i­du­go­roč­nom­za­ku­pu­ do­ 40­ go­di­na­ i­ čak­ pro­da­ji­dr­žav­nog­ze­mlji­šta­pod­uslo­vi­ma­ko­ji­Na­cr­tom­za­ko­na­ni­su­de­fi­ni­sa­ni­i­tran­spa­rent­ni­već­iz­u­zet­no­pri­vi­le­go­va­ni­sa­mo­oda­bra­nim­tzv.­in­ve­sti­to­ri­ma­i­ma­lo­broj­nim­pri­vi­le­go­va­nim­re­gi­sto­ro­va­nim­po­ro­dič­nim­po­ljo­pri­vred­nim­ga­zdin­stvi­ma­RPPG)­u­se­lu­gde­se­na­la­zi­dr­žav­no­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte.­Pri­to­me­se­dis­kri­mi­ni­še­jav­ni­in­te­res­i­do­stup­nost­dr­žav­nog­ze­mlji­šta­svim­za­in­te­re­so­va­nim­pro­iz­vod­nim­su­bjek­ti­ma­čak­i­u­is­toj­op­šti­ni­ a­ ka­mo­li­ na­ je­din­stve­nom­pri­vred­nom­pod­ruč­ju­Sr­bi­je.

Za­ne­ma­re­ne­oba­ve­ze­pre­ma­za­dru­ga­ri­ma

­Pred­la­gač­Na­cr­ta­za­ko­na­je­za­ne­ma­rio­ oba­ve­ze­ po­Za­ko­nu­ o­ za­dru­ga­ma­ o­ po­vra­ća­ju­ za­dru­žne­imo­vi­ne­ pre­u­ze­te­ iz­ za­dru­ga­ i­ od­za­dru­žnih­ sa­ve­za­ bez­ na­dok­na­de­po­sle­ 1953.­ go­di­ne.­ 14.­ U­ Stu­di­ji­

UZ NA CRT ZA KO NA O IZ ME NA MA I DO PU NA MA ZA KO NA O PO LJO PRI VRED NOM ZE MLJI ŠTU

Pred­lo­zi­i­obra­zlo­že­nja­za­po­bolj­ša­nje­Na­cr­ta­za­ko­naPi­še:­prof.­dr­Mi­la­din­M.­Še­var­lić

Bez lo bi sta: po ljo pri vre du tre ba pre pu sti ti po ljo pri vred ni ci ma

Ve­ći­ broj­di­sku­ta­na­ta­u­da­na­šnjoj­Jav­noj­ras­pra­vi­je­ospo­ra­vao­dru­štve­nu­oprav­da­nost­i­eko­nom­sku­ne­ce­lis­hod­nost­od­re­da­ba­ko­je­se­ od­no­se­ na­ ulo­gu­ lo­kal­nih­ sa­mo­u­pra­va­u­pro­ce­su­ iz­da­va­nja­u­za­kup­i­kon­tro­le­ko­ri­šće­nja­dr­žav­

nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta.Ume­sto­ lo­kal­nih­ sa­mo­u­pra­va,­

sve­po­slo­ve­u­ve­zi­ ras­po­la­ga­nja,­iz­da­va­nja­ i­ ko­ri­šće­nja­ dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nmog­ze­mlji­šta­tre­ba­da­ pre­u­zme­ ka­drov­ski­ osna­že­na­Upra­va­za­ze­mlji­šte.

U­jav­no­sti­je­pri­sut­no­neo­sno­va­no­iz­no­še­nje­po­da­ta­ka­o­na­vod­no­zna­čaj­nim­po­vr­ši­na­ma­ne­ko­ri­šće­nog­dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­ko­ju­čak­iz­ne­zna­nja­ili­dru­gih­na­me­ra­iz­no­se­i­pred­stav­ni­ci­MPZŽS,­bu­du­ći­da­naj­ve­ći­deo­dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­ko­je­se­do­sa­da­ni­je­iz­da­va­lo­u­za­kup­či­ne­utri­ne,­pa­šnja­ci­i­de­va­sti­ra­ne­li­va­de­ne­po­god­ne­za­ob­ra­du,­a­od­či­jeg­iz­da­va­nja­u­za­kup­ni­je­re­al­no­oče­ki­va­ti­ve­ću­za­in­te­re­so­va­nost­po­ten­ci­jal­nih­za­ku­pa­ca­

Prof. dr Mi la din M. Še var lić

Me­sto­lo­kal­nih­sa­mo­u­pra­va­u­iz­da­va­nju­u­za­kup­dr­žav­ne­ze­mlje

728. avgust 2015.

AK TU EL NO STI

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Po ljo pri vred no ze mlji šte u Re pu bli­ci Sr bi ji (RZS, Be o grad, 2015) kon­sta to va no je da iz Usta vom RS (ne)rav­no­prav­nog­za­dru­žnog­sek­to­ra­u­pe ri o du 1960­2012. go di ne iz u ze to čak­401.109­ha­ze­mlji­šta,­a­za­dru­žni­ sek­tor­ (za­dru­ga­ri­ kao­ pri­vat­ni­in­ve­sti­to­ri­ula­ga­či,­za­dru­ge­kao­pri­vred­ne­ or­ga­ni­za­ci­je­ pri­vat­nih­ fi­zič­kih­in­ve­sti­to­ra­i­za­dru­žni­sa­ve­zi)­su­iz op šte ni iz Za ko na o re sti tu ci ji, uz vi­še­de­ce­nij­sko­ ne­spro­vo­đe­nje­ od­red­bi­o­po­vra­ća­ju­za­dru­žne­imo­vi­ne­po Za ko nu o za dru ga ma.

15.­ Za­dru­žni­ sek­tor­ Sr­bi­je,­ kao­je­dan­ od­ 11­ osni­va­ča­ Me­đu­na­rod­nog­za­dru­žnog­sa­ve­za­(1895,­Lon­don) po stao je ku ri zi tet u za dru gar­stvu sve ta i on 2012. go di ne ras­po­la­že­sa­ukup­no­105.779­hek­ta­ra­ze­mlji­šta,­ od­ če­ga­ je­ 54,3%­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni,­28,5%­u­za­dru­ga­ma­ne­po­sto­je­ćoj­tzv.­dru­štve­noj­svo­ji­ni­i­ sve­ga­ 17,2%­ uknji­že­nih­ kao­ za­dru­žna­svo­ji­na!?­16. Na crt za ko na se od no si na deo ze mlji šne po li ti ke ko­ji­tan­gi­ra­prak­tič­no­sa­mo­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni,­dok­90%­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­ni je pred met raz ma tra nja pred la ga­ča?­17. U tom kon tek stu, pot pu no iz op šta va nje Stu di je o upo red noj ana li zi sti ca nja svo ji ne na po ljo pri­vred nom ze mlji štu u ze mlja ma EU i dru gim evrop skim i va ne vrop skim ze mlja ma ko ju je ob ja vio Prav ni fa­kul tet Uni ver zi te ta u Be o gra du – a ko­ju­ sam­ i­ lič­no­u­PDF­ver­zi­ji­ bla­go­vre­me­no­do­sta­vio­MPZŽS,­pred­sta­vlja­pri­mer­ne­u­va­ža­va­nja­na­u­ke­i­stru­ke­u­za­šti­ti­na­ci­o­nal­nogh­in­te­re­sa­od­stra­ne­MPZŽS.­

Bez uti ca ja lo bi sta

Jav na je „taj na“ da je Na crt za­ko­na­u­funk­ci­ji­omo­gu­ća­va­nja­is­pu­nje­nja­obe­ća­nja­jed­nom­ino­stra­nom­

in­ve­sti­to­ru,­ uz­ ko­ga­ će­ se­ uči­ni­ti­„ko­ri­sna­uslu­ga“­mo­žda­i­po­je­di­nim­do­ma­ćim­agro­bi­znis­kom­pa­ni­ja­ma.­

19. Pod oprav da nim pri ti skom lo­bi­stič­kih­­udru­že­nja­­po­ljo­pri­vred­ni ka uglav nom iz Voj vo di ne, pred­la­gač­ je­ pred­lo­že­nim­ re­še­nji­ma­omo­gu­ćio­i­po­ten­ci­jal­nu­ko­la­te­ral­nu­„ko­rist“­ma­lom­bro­ju­ re­gi­stro­va­nih­po­ro­dič­nih­ po­ljo­pri­vred­nih­ ga­zdin­sta­va­(RPPG)­či­ji­vla­sni­ci­ima­ju­me­sto­bo­rav­ka­ne­u­Re­pu­bli­ci­Sr­bi,­čak­ne­ni­u­is­toj­op­šti­ni,­već­sa­mo­u­se­lu­gde­je­lo­ci­ra­no­dr­žav­no­ze­mlji­šte.­Ta ko je ume sto Usta vom za ga ran­to­va­ne­ jed­na­ko­sti­ svih­ pri­vred­nih­su­bje­ka­ta­ pred­la­gač­ po­nu­dio­ pro­tiv u stav no re še nje o pri vi le gi ja ma po je di nim RPPG u ma lom bro ju od ukup­no­ 4.539­ ne­ur­ba­nih­ na­se­lja­(se la) u ko ji ma se even tu al no na la zi dr­žav­no­ze­mlji­šte­ko­je­će­bi­ti­pred­met­ du­go­roč­nog­ za­ku­pa­ i­ even­tu­al ne pro da je pod ne tran spa ret nim uslo vi ma. 20. Pre ma po da ci o ma Na­ci­o­nal­ne­slu­žbe­za­za­po­šlja­va­nje,­u­Sr­bi­ji­ je­ne­za­po­sle­no­čak­28.500­po­ljo­pri­vred­nih­struč­nja­ka­(od­dok­to­ra­na­u­ka­do­po­ljo­pri­vred­nih­ teh­ni­ča­ra­ raz­li­či­tih­ spe­ci­jal­no­sti),­ ko­je­je­MPZŽS­kao­pred­la­gač­pot­pu­no­iz­op šti lo iz Na cr ta za ko na kao po ten­ci­jal­ne­obra­zo­va­ne­ko­ri­sni­ke­dr­žav­nog po ljo pri vred nog ze mlji šta – ko ji bi­za­hva­lju­ju­ći­na­uč­nom­i­struč­nom­zna nju mo gli da sa mo za po šlja va­njem­ na­ dr­žav­nom­ ze­mlji­štu­ zna­čaj­no­ una­pre­de­ tr­ži­šnu­ po­ljo­pri­

vred­nu­ pro­iz­vod­nju­ i­ udru­ži­va­nje­u po ljo pri vre di Sr bi je. 21. Na su­prot­ to­me,­ kva­li­fi­ka­ci­o­na­ struk­tu­ra­25.500­ za­po­sle­nih­ u­ po­ljo­pri­vred­nim­pred­u­ze­ći­ma­i­ze­mljo­rad­nič­kim­za­dru­ga­ma­ u­ Sr­bi­ji­ –­ uklju­ču­ju­ći­ i­ne­kva­li­fi­ko­va­ne­ za­po­sle­ne­ rad­ni­ke,­kao­i­vla­sni­ci­oko­480.000­RPPG­od­ukup­no­628.522­PPG­ ima­ju­da­le­ko­ne­po­volj­ni­ju­KV­ struk­tu­ru.­ Ta­ko­đe,­od­480.000­RPPG­po­ten­ci­jal­nih­ko­ri­sni­ka­du­go­roč­nog­za­ku­pa­ili­even­tu­al­nih­ ku­pa­ca­ dr­žav­nog­ po­ljo­pri­vred nog ze mlji šta, tek sva ki še sti ima sred nju po ljo pri vred nu ili ne ku dru gu sred nju ško lu – uz ko ju bi mo­rao­da­po­ha­đa­i­kurs­od­50­ča­so­va na sta ve iz obla sti po ljo pri vre de – da bi po stao po ten ci jal ni ko ri snik du­go­na­ja­vlji­va­nih,­ a­ još­ uvek­ne­do­stup­nih­ sred­sta­va­ pred­pri­stu­nih­fon­do­va­EU­(IPARD).­

Po treb no je ja sno iz ne ti cilj i po li ti ku Na cr ta

Po sta vlja se pi ta nje ka kvu po ru­ku­ pred­la­gač­ Na­cr­ta­ za­ko­na­ ša­lje­iz­op­šta­va­njem­28.500­ne­za­po­sle­nih­po­ljo­pri­vred­nih­struč­nja­ka,­bu­du­ćim­stu­den­ti­ma­po­ljo­pri­vred­nih­i­ve­te­ri­nar­skih­fa­kul­te­ta­u­Sr­bi­ji­u­po­gle­du­nji­ho­vog­sa­mo­za­po­šlja­va­nja­na­ba­zi­ ras­po­lo­ži­vog­ dr­žav­nog­ po­ljo­pri­vred nog ze mlji šta i dis kri mi na ca je u­ od­no­su­ na­ deo­ ne­kva­li­fi­ko­va­nih­vla­sni­ka­RPPG­–­ko­ji­ma­ista­dr­ža­va­omo­gu­ća­va­da­po­red­30­ha­ze­mlji­

šta u sop stve nom vla sni štvu mo gu du­go­roč­no­da­za­ku­pe­ili­even­tu­al­no­ku pe pod ne tran spa rent nim pri vi le­go­va­nim­uslo­vi­ma­još­i­do­dat­nih­20­ha­dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta.­Da­li­ne­za­po­sle­nim­dok­to­ri­ma,­ma­gi­stri­ma,­ma­ste­ri­ma,­ dipl.­ in­že­nje­ri­ma,­ in­že­nje­ri­ma­ po­ljo­pri­vre­de­ i­ po­ljo­pri­vred­nim­ teh­ni­ča­ri­ma,­pre­o­sta­je­ da­ u­ sop­stve­noj­ dr­ža­vi­po sta nu na jam na rad na sna ga kod ne­kva­li­fi­ko­va­nih­„ga­zda“­ ili­da­pre­ko­Na­ci­o­nal­ne­slu­žbe­za­po­šlja­va­nja­ko ri ste pod sti caj na sred stva za „pr­vu­šan­su“­ i­da­se­pre­kva­li­fi­ka­ju­za­vul­ka­ni­ze­re,­fri­ze­re­i­sl.?­23. Ra di­kal na pro me na sa da šnjeg Za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu, ko jom se­ omo­gu­ća­va­ pro­da­ja­ dr­žav­nog­po ljo pri vred nog ze mlji šta pod ne­tran spa rent nim uslo vi ma, ne pri me­re na je ka rak te ru Na cr ta za ko na o iz me na i do pu na ma Za ko na o po ljo­pri vred nom ze mlji štu.

Neo sno va ne tvrd nje o ne is ko ri šće nom dr žav nom po se du

U jav no sti je pri sut no neo sno­va no iz no še nje po da ta ka o na vod­no­ zna­čaj­nim­ po­vr­ši­na­ma­ ne­ko­ri­šće­nog­ dr­žav­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta,­ ko­ju­ čak­ iz­ ne­zna­nja­ ili­dru­gih­ na­me­ra­ iz­no­se­ i­ pred­stav­ni­ci­MPZŽS,­bu­du­ći­da­naj­ve­ći­deo­dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­ko je se do sa da ni je iz da va lo u za­kup­či­ne­utri­ne,­pa­šnja­ci­ i­de­va­sti­ra ne li va de ne po god ne za ob ra du, a od­či­jeg­iz­da­va­nja­u­za­kup­ni­je­re­al­no­oče­ki­va­ti­ve­ću­za­in­te­re­so­va­nost­po­ten­ci­jal­nih­ za­ku­pa­ca­ ko­ji­ za­ ko­ri­šće­nje­istog­ne­bi­pri­hva­ta­li­go­di­šnju­za­kup­ni­nu­ve­ću­od­5­20­evra/ha,­ ili­ ih­tre­ba­da­va­ti­na­bes­plat­no­ko­ri­šće­nje­na­rok­od­5­go­di­na­RPPG­ko­ja­ ima­ju­ sto­čar­sku­ pro­iz­vod­nju.­25.­ Pro­da­jom­ dr­žav­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ ze­mlji­šta­ u­ ure­đe­nim­ ze­mlji šnim kom plek si ma po ten ci jal ni kup ci bi li bi eko nom ski pri vi le go va­ni­ za­ 3.000­5.000­ evra/ha­ ko­je­ bi­do­dat­no­ ima­li­ tro­ško­vi­ma­ure­đe­nja­ku­plje­nih­raz­ba­ca­nih­pri­vat­nih­par­ce la.

26.­Even­tu­al­na­pro­da­ja­dr­žav­nog­po ljo pri vred nog ze mlji šta je i eko­nom­ski­ne­ce­lis­hod­na­jer­po­ka­za­te­lji­za­ku­pa­ dr­žav­nog­ po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­ za­ pe­riod­ od­ 7­ po­ljo­pri­vred­nih­ go­di­na­ (2007/08­2013/14­go di ne) uka zu ju da je sa za ku pom ukup­no­1.706.808­ha­ostva­ren­pri­hod­od­266.641.600­Evra,­što­zna­či­da bi se po tom osno vu za 20 go di­na­ostva­rio­pri­hod­oko­750.000.000­evra,­a­dr­žav­no­ze­mlji­šte­bi­i­po­sle­to­ga­osta­lo­iz­vor­pri­ho­da­dr­ža­vi­po­osno­vu­za­ku­pa­i­mo­guć­no­sti­uti­ca­ja­na pro me nu struk tu re pro iz vod nje, za­me­ne­ za­ gra­đe­vin­sko­ ze­mlji­šte­ i­dru ge op šte na ci o nal nee po tre be. 27. Pred stav nik re pre zen ta tiv nog sin­di­ka­ta­ PKB­ (La­zić)­ je­ iz­neo­ po­

dat­ke­o­pri­va­ti­za­ci­ji­naj­ve­će­srp­ske­i­evrop ske agro bi znis kom pa ni je ko ja ne­do­bi­ja­sub­ven­ci­je­ iz­bu­dže­ta­za­naj­ve­ći­deo­ostva­re­ne­pro­iz­vod­nje,­uka­zu­ju­ći­ i­na­pro­ble­ma­tič­nost­pri­va ti za ci ja ze mlji šta PKB ko je je de fac­to­u­dr­žav­noj­svo­ji­ni.­

Pred lo zi Vla di Re pu bli ke Sr bi je

S ob zi rom na sve na pred na ve­de­ne­ ar­gu­men­te,­ pred­la­že­mo­ da­MPZŽS­po­vu­če­pred­met­ni­Na­crt­za­ko­na­i­da­pred­lo­ži­Vla­di­ i­Na­rod­noj­skup šti ni Za kon o iz me na ma i do­pu na ma Za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu sa mo sa iz me na ma i pro­me na ma ko je se od no se na za kup dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­i nje go vu pot pu ni ju za šti tu od uzur­pa­to­ra­ i­ ne­sa­ve­snih­ za­ku­pa­ca;­ da­for mi ra no vu Rad nu gru pu za iz ra du no­vog­ i­ sve­o­bu­hvat­nog­Na­cr­ta­ za­ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu ­­ ko­jim­ će­ se­obez­be­di­ti­ bla­go­vre­me­na­i­pot­pu­na­za­šti­ta­na­ci­o­nal­nih­in­te­re­sa­ u­ pred­sto­je­ćoj­ har­mo­ni­za ci ji ze mlji šnog za ko no dav stva u skla­du­ sa­ oče­ki­va­nom­ pri­me­nom­od­red­bi­SSP­od­1.­sep­tem­bra­2017.­go­di­ne,­kao­i­sve­o­bu­hvat­na­za­šti­ta,­ure­đe­nje­ i­ ko­ri­šće­nje­ po­ljo­pri­vred­nog ze mlji šta sva tri Usta vom RS na ve de na sek to ra svo ji ne: pri vat­nog,­za­dru­žnog­ i­dr­žav­nog;­u­pro­ce­su­ for­mu­li­sa­nja­ sve­o­bu­hvat­nog­no vog Na cr ta za ko na o po ljo pri­vred­nom­ ze­mlji­štu,­ neo­p­hod­no­ je­u­„pri­hva­tlji­voj­for­mi“,­ko­ri­šće­njem­prav­nih­nor­mi­iz­obla­sti­ze­mlji­šnog­za­ko­no­dav­stva­ čla­ni­ca­ EU,­ obez­be­di­ti­ či­nje­nič­no­ re­al­nu­ i­ prav­no­neo­bo­ri­vu­ pred­nost­ do­ma­ćim­ RPG­iz sva tri sek to ra svo ji ne u od no su na po ten ci jal no za in te re so va ne in­ve sti to re iz ze ma lja EU – po seb no za­ ko­ri­šće­nje­ dr­žav­nog­ i­ ku­po­vi­nu­pri vat nog po ljo pri vred nog ze mlji­šta­u­Sr­bi­ji;­i­s­ob­zi­rom­na­is­ku­stva­iz­ dru­gih­ ze­ma­lja­ i­ po­seb­no­ ra­ni­ja­is ku stva iz Sr bi je, u no vom Na cr tu za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu neo­p­hod­no­ je­ raz­mo­tri­ti­ po­tre­bu­ i­oprav­da­nost­ ili­ ka­dro­skog­ osna­ži­va nja sa da šnje Upra ve za ze mlji šte ili nje ne tran sfor ma ci je i osni va nja Fon­da­za­po­ljo­pri­vred­no­ze­mlji­šte.SPITS­pred­la­že­MPZŽS­da­u­po­

stup­ku­ fi­na­li­za­ci­je­ Na­cr­ta­ za­ko­na­uklju­če­ i­ eks­per­te­ ko­ji­ ima­ju­ na­uč­ne­ i­ struč­ne­ re­fe­ren­ce­ iz­ obla­sti­ze mlji šne po li ti ke, a ko je je SPITS spre­man­ da­ pred­lo­ži­ po­ zah­te­vu­MPZŽS.­

Or ga ni zo va nje Jav ne ras pra ve u špi­cu­ se­zo­ne­ go­di­šnjih­ od­mo­ra­ i­ u­re la tiv no krat kom ro ku je ne pri me­re­no­ oče­ki­va­noj­ tran­spa­rent­no­sti­iste,­ te­ u­ bu­du­ćoj­ Jav­noj­ ras­pra­vi­o­ sve­o­bu­hvat­nom­ Na­cr­tu­ za­ko­na­o po ljo pri vred nom ze mlji štu neo p­hod­no­ je­ eli­mi­ni­sa­ti­ na­ve­de­ne­ za­mer­ke­ve­ćeg­bro­ja­uče­sni­ka­na­da­na šnjoj Jav noj ras pra vi.

Obra zlo že nje upu će nog pred lo ga za iz me nu

Je din stve nom ze mlji šnom po li ti kom za sva tri sek to ra svo ji ne obez be di ti pot pu ni je ko­ri­šće­nje,­ ure­đe­nje­ i­ za­šti­tu­po ljo pri vred nog ze mlji šta kao na ci o nal nog pri rod nog pro iz­vod nog re surs.Ume­sto­140­je­di­ni­ca­lo­kal­ne­

sa­mo­u­pra­ve­(is­klju­ču­ju­ći­grad­ske­ op­šti­ne)­ i­ to­li­ko­ po­seb­nih­ze­mlji­šnih­ po­li­ti­ka,­ neo­p­hod­no je u no vom Na cr tu za ko na o po ljo pri vred nom ze mlji štu obez be di ti je din stve nu ze mlji­šnu po li ti ku u RS.

Vla di tre ba ju no vi pred lo zi

Pro­da­ja­dr­žav­nog­po­ljo­pri­vred­nog­ze­mlji­šta­je­eko­nom­ski­ne­ce­lis­hod­na

8 28. avgust 2015.

MA NJAK KI ŠE DO NO SI I MA NJAK RO DA?

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Su ša „ob ra la“ ku ku ruz, so­ju, sun co kret i še ćer nu re pu. Sun ce ogre ja lo za sa de vo ća

i po vr ća – prog no zi ra se re kor dan pri nos ja bu ka od 350.000 to na. Bo­lji rod ma li ne, ja go de, tre šnje, ja­bu ke i gro žđa.

Vi so ke tem pe ra tu re i su šni pe­riod u ju lu i av gu stu lo še su uti­ca li na ku ku ruz, so ju, sun co kret i še ćer nu re pu, pro ce nju je struč na slu žba Udru že nja za po ljo pri vre du, pre hram be nu in du stri ju, šu mar stvo i vo do pri vre du Pri vred ne ko mo re Sr bi je. Iako do že tve ku ku ru za ima još do sta vre me na, sta blji ke su već osta le bez ze le nih li sto va. Na sma­nje nje pri no sa u ve li koj me ri, osim su šnog pe ri o da, uti ca li su i ne pri­me nji va nje agro teh ni ke u pu noj me ri, sor ti ment, kao i fi zič ke oso bi­ne ze mlji šta.

Ku ku ruz. Pre ma pro ce na ma, na pod ruč ju Sre ma sma njen je pri nos ku ku ru za do oko 50 od sto u od no­su na pro šlu go di nu, a 20 od sto u od no su na vi še go di šnji pro sek za Srem. U Ju žnom Ba na tu i na se ve ru Bač ke pri nos je ma nji za oko 10­15 od sto u od no su na vi še go di šnji pro­

sek, dok u osta lim de lo vi ma Voj vo­di ne oče ki va ni pri no si ku ku ru za od­go va ra ju ili su ne što ve ći u od no su na vi še go di šnji pro sek.

So ja. Vre men ske ne pri li ke u ju­lu i av gu stu ozbilj no su ugro zi le rod so je. Pro ce nju je se da je na pe sko­vi tim te re ni ma, kao što su Ti tel ski

breg, Su bo tič ka i De li blat ska pe šča­ra, pri nos sma njen i do 10 pu ta u od no su na pro šlu go di nu, dok je na pod ruč ju Sre ma ni ži do 60 od sto u od no su na rod 2014. go di ne.

Za raz li ku od pe sko vi tog tla, su ša ni je ima la to li ki uti caj na ze mlji šte u Za pad noj i Ju žnoj Bač koj i Se ver­nom Ba na tu, gde je so ja u do brom sta nju i pri nos ni je ma nji od pro­seč nog vi še go di šnjeg.

Me đu tim, u cen tral noj Sr bi ji, sta nje ovih use va je u lo ši jem sta­nju. Pod ruč je PSS (po ljo pri vred na struč na slu žba) Lo zni ca, na ko jem je ku ku ruz za se jan na 15.000 hek­ta ra, ima će oče ki va ni rod, ma nji za oko 30 od sto, dok će so je bi ti ma­nje za oko 35 od sto u od no su na 2014. go di nu. U Ma čvan skom okru­gu oče ku je se sma nje nje pri no sa ku ku ru za do 50 od sto, so je do 55 od sto u od no su na pro šlu go di nu. Ko lu bar ski okrug, sa šest op šti na, u či joj se tve noj struk tu ri do mi ni ra ku ku ruz (za se ja no oko 37.465 hek­ta ra), ima će sma nje nje pro seč nog ro da od pet to na po hek ta ru, za tre­ći nu. Sma nje nje pri no sa ove go di ne uzro ko vao je to plot ni ta las, a pro šle go di ne po pla ve. Pro iz vo đa či tra že spas u si li ra nju ku ku ru za ka ko bi se rod is ko ri stio ko li ko je mo gu će, pa će ove go di ne bi ti znat no vi še po­vr ši na sa ko jih će se si li ra ti ku ku ruz – oko 50 od sto, dok je uobi ča je no oko 30 pro ce na ta po vr ši na).Vo­će­ i­ po­vr­će.­ Ove go di ne

oče ku je se do bar rod vo ća i po vr­ća, prog no zi ra se bo lji rod ma li ne, ja go de, tre šnje, ja bu ke i gro žđa. Sta nje za sa da ja bu ka uka zu je da će ovo go di šnji rod da ti re kor dan pri nos do oko 350.000 to na. Vi no­gra di su u od lič nom sta nju i oče­ku je se do bar rod i od li čan kva li tet zbog ve li kog bro ja sun ča nih da na. U Šu ma dij skom okru gu, pro ce nju­je se uve ća nje ro da šlji ve za oko 50 od sto, ali i lo ši jeg kva li te ta, dok su bre skve zbog ubr za nog zre nja da le plo do ve ni žeg kva li te ta.

Zla ti bor ski okrug za be le žio je do­bar rod ma li ne, na ro či to u za sa di ma gde je pri me nje na pu na agro teh ni­ka. Ce na u ot ku pu je ve o ma po volj­na – oko 210 di na ra po ki lo gra mu. Za sa di šlji ve u ovom okru gu su ne u­jed na če ni po pi ta nju ro da. Su ša ni­je po go do va la zre nju, dok su za sa di pod si ste mi ma za na vod nja va nje u od lič nom sta nju.

Po vr tar ske kul tu re ima će ve ći rod za oko 30 od sto u od no su na pro šlu go di nu, ka da su po pla ve uni šti le ve­li ki deo za sa da. Par ce le pod si ste mi­ma za na vod nja va nje su oče ki va no do bro pro šle kroz su šni pe riod – bez po sle di ca sma nje nja pri no sa.Pro­iz­vod­nja­ sun­co­kre­ta­ i­

sun­co­kre­to­vog­ ulja.­ Po vr ši ne pod sun co kre tom ove eko nom ske 2015/2016 go di ne su oko 170.000

hek ta ra, sa ko jih se oče ku je pri nos od 422.000 to na i pro iz vod nja sun­co kre to vog ulja od 139.000 to na. Za do ma ću po tro šnju u pre hram­be noj in du stri ji po treb no je oko 76.000 to na, a pro ce nju je se da će za iz voz bi ti opre de lje no oko 63.000 to na. Že tva sun co kre ta u Ba na tu, ko ja je po če la po lo vi nom av gu sta, do no si i po dat ke o po čet nom pri no­su, ko ji se kre će od dve do tri to ne po hek ta ru.Pro­iz­vod­nja­ še­ćer­ne­ re­pe­ i­

še­će­ra.­ Po vr ši ne pod še ćer nom re pom ove go di ne su znat no ma­

nje ne go pro šle i iz no se oko 42.000 hek ta ra, sa ko jih se oče ku je oko 2 mi li o na to na še ćer ne re pe i pro iz­vod nja oko 340.000 to na še će ra. Za do ma ću po tro šnju še će ra pla ni ra se oko 100.000 to na, a za iz voz oko 230.000 to na.

Sve ovo nam go vo ri da će mo ima ti do volj no ulja i še će ra za sop­stve ne po tre be, kao i za iz voz, za­klju ču je se u iz ve šta ju struč ne slu­žbe Udru že nja za po ljo pri vre du, pre hram be nu in du stri ju, šu mar stvo i vo do pri vre du Pri vred ne ko mo re Sr bi je. pks.rs

Su­ša­opu­sto­ši­la­nji­ve­Vi­so­ke­tem­pe­ra­tu­re­i­su­šni­pe­riod­u­ju­lu­i­av­gu­stu­lo­še­su­uti­ca­li­na­ku­ku­ruz,­so­ju,­sun­co­kret­i­še­ćer­nu­re­pu,­pro­ce­nju­je­struč­na­slu­žba­Udru­že­nja­za­po­ljo­pri­vre­du,­pre­hram­be­nu­in­du­stri­ju,­šu­mar­stvo­i­vo­do­pri­vre­du­Pri­vred­ne­ko­mo­re­Sr­bi­je

Navodnjavanje zlata vredi

Gostujući u „Јutarnjem programu“ RTS­a, Žarko­Galetin, direktor novosadske Produktne berze istakao je da godina, barem što se tiče roda, neće biti toliko loša koliko se na početku očekivalo. On je istakao da će poljoprivreda omogućiti i ovaj put da država odbrani svoj suverenitet, jer neće biti potrebe za tuđim resursima kada je u pitanju proizvodnja hrane.

U svom obraćanju Galetin je istakao da se kod kukuruza može očekivati i značajan izvozni potencijal koji prema njegovoj proceni može da dostigne i dva

miliona tona. Međutim, ono što ostaje kao „gorak ukus“ jeste činjenica da su srpski paori i ove godine zakazali na polju navodnjavanja.

­ Svake godine konstatujemo da je primetan manjak investicija u sisteme navodnjavanja i to je sigurno nešto što ne može da donese nikome dobro. O tome se puno priča, ali se malo šta radi da se takvo stanje promeni. Mi imamo kratku pamet, skloni smo da brzo zaboravljamo stvari i jedino sto je dobro to je što ova godina ipak neće biti toliko loša koliko izgleda što će nas sa jedne strane spasiti

većih muka, ali će, siguran sam, učiniti da opet nekako zaboravimo na potrebu stalnog ulaganja u sisteme navodnjavanja što lako može dovesti do toga da neku narednu godinu dočekamo nespremni, rekao je Galetin i dodao: ­ Ono što možemo sada da očekujemo jeste da će kukuruz imati solidnu, ako ne i više od toga, cenu, tu je i pšenica i apelujem na sve one proizvođače koji mogu da malo još sačekaju sa prodajom. Svetsko tržište koje je prošlo kao i naše će učiniti svoje i nije loše taktizirati dok se ne obave poslovi sa kukuruzom.

Žarko Galetin: Kukuruz će imati izvotni potencijal

Repe će biti manje nego lane

Potrebno­ulaganje­u­sisteme­navodnjavanja

Očekuje prinos od 422.000 tona suncokreta

Bolji rod jabuke

I pored svih muka, kukuruz će izdržati

Ove­go­di­ne­oče­ku­je­se­do­bar­rod­vo­ća­i­po­vr­ća,­prog­no­zi­ra­se­bo­lji­rod­ma­li­ne,­ja­go­de,­tre­šnje,­ja­bu­ke­i­gro­žđa.­Sta­nje­za­sa­da­ja­bu­ka­uka­zu­je­da­će­ovo­go­di­šnji­rod­da­ti­re­kor­dan­pri­nos­do­oko­350.000­to­na.­Vi­no­gra­di­su­u­od­lič­nom­sta­nju­i­oče­ku­je­se­do­bar­rod­i­od­li­čan­kva­li­tet­zbog­ve­li­kog­bro­ja­sun­ča­nih­da­na

28. avgust 2015. 9SREMSKA

POLJOPRIVREDA

MANIFESTACIJE

U ci­lju­oču­va­nja­tra­di­ci­je­i­ži­vo­ta­ na­ se­lu,­ u­ rum­skom­se­lu­ Žar­ko­vac­ odr­ža­na­ je­

dru­ga­ po­ re­du­ „Štra­pa­ri­ja­da“­ ko­ja­je­ ­ovaj­put­oku­pi­la­ne­ko­li­ko­hi­lja­da­ lju­bi­te­lja­ ko­nja­ i­ pre­ko­ 20­ tak­mi­čar­skih­eki­pa­iz­ce­le­Sr­bi­je­ko­ji­su­na­vi­ja­li­za­svo­je­lju­bim­ce­dok­su­vu­kli­bal­va­ne­tra­kom­du­ži­ne­100­me­ta­ra­li­mi­ti­ra­nim­vre­me­nom­na­pet­mi­nu­ta.Or­ga­ni­za­to­ri­ iz­ ko­njič­kog­ klu­ba­

„Vra­nac“­Žar­ko­vac­ka­žu­da­su­za­do­volj­ni­ po­se­će­no­šću,­ ko­ja­ po­ka­zu­je­da­je­lju­di­ma­po­tre­ban­no­vi­vid­za­ba­ve.­ Mi­ni­star­svo­ po­ljo­pri­vre­de­ je­fi­nan­sij­ski­po­dr­ža­lo­ovu­ma­ni­fe­sta­ci­ju­ tvr­de­ći­da­ je­ovo­do­bra­pri­li­ka­da­se­sta­ri­za­na­ti­po­te­kli­iz­ru­ral­nih­kra­je­va­pri­ka­žu­na­tu­ri­stič­ki­na­čin.­­Oči­gled­no­je­da­lju­di­ma­po­tre­

ban­ ne­ki­ no­vi,­ neo­bi­čan­ i­ za­ ove­kra­je­ve­ ne­sva­ki­da­šnji­ vid­ za­ba­ve­i­ to­ je­ je­dan­ od­ raz­lo­ga­ zbog­ ko­jih­smo­se­od­lu­či­li­da­po­ku­ša­mo­da­upra­vo­ „Štra­pa­ri­ja­dom­ pro­bu­di­mo­ne­sa­mo­Žar­kov­ča­ne­ne­go­i­sve­oni­ko­ji­do­đu­u­na­še­se­lo,­is­ti­če­dr­Mi­loš­Be­u­ko­vić­pred­sed­nik­Ko­njič­kog­klu­ba­„Vra­nac”.„Štra­pa­ri­ja­du“­ je­sve­ča­no­otvo­rio­

pred­sed­nik­ skup­šti­ne­Op­šti­ne­Ru­ma­dr­Alek­san­dar­Mar­ti­no­vić,­ ko­ji­ se­na­da­da­će­sle­de­će­go­di­ne­„Štra­pa­ri­ja­da“­pre­ra­sti­u­me­đu­na­rod­nu­ma­ni­fe­sta­ci­ju,­po­što­se­već­na­ja­vlju­ju­po­ten­ci­jal­ni­uče­sni­ci­iz­dru­gih­dr­ža­va.

­­Ve­li­ko­je­za­do­volj­stvo­bi­ti­na­ova­kvoj­ma­ni­fe­sta­ci­ji­ko­jom­se­u­na­še­ vre­me­ još­ jed­nom­ iz­ za­bo­ra­va­ bu­di­ tra­di­ci­o­nal­ni­ ži­vot­ na­se­lu,­ kao­ i­ po­slo­vi­ ko­ji­ma­ su­ se­lju­di­ne­ka­da­ba­vi­li.­Ta­ko­đe,­or­ga­ni­zo­va­njem­ova­kvih­ma­ni­fe­sta­ci­ja­da­je­se­po­se­ban­do­pri­nos­raz­vo­ju­ži­vo­ta­na­se­lu­i­zbog­to­ga­će­lo­kal­na­ sa­mo­u­pra­va­ uvek­ po­dr­ža­va­ti­sve­oni­ko­ji­svo­jim­ra­dom­i­ tru­dim­odr­ža­va­ju,­bu­de­ i­ raz­vi­ja­ju­na­ša­se­la,­re­kao­je­Mar­ti­no­vić­ i­ do­dao:­ ­­Ova­ma­ni­fe­sta­ci­ja­odav­no­je­pre­va­zi­šle­okvi­re­na­še­Ru­me­i­ovo­je­naj­bo­lji­na­čin­da­se­spo­je­ tra­di­ci­je­ i­ tu­ri­stič­ki­ po­ten­ci­ja­li­Op­šti­ne.­

Da­„Štra­pa­ri­ja­da“­do­bi­ja­sve­ve­ći­zna­čaj,­po­tvr­dio­ je­ i­Ne nad Ka ta­nić,­po­moć­nik­Mi­ni­stra­po­ljo­pri­vre­de­ko­ji­ je­ is­ta­kao­da­raz­voj­agra­ra­ni­je­ mo­guć­ bez­ ob­no­ve­ ži­vo­ta­ na­se­lu.­­Ka­da­se­lju­di­sku­pe­na­ova­kvim­

me­sti­ma­ i­ ova­kvim­ do­ga­đa­ji­ma­uvek­se­ra­đa­ju­no­ve­ide­je­i­po­znan­

stva­ko­ja­su­do­bro­do­šla.­Mi­smo­i­pro­šle­go­di­ne­po­dr­ža­li­ovu­ma­ni­fe­sta­ci­ju­i­to­či­ni­mo­opet­ka­ko­bi­oču­va­li­ sta­re­ tra­di­ci­je­ i­ zna­nja­ko­ja­bi­bi­lo­do­bro­da­lju­di­na­u­če.Ka­ko­ su­ is­ta­kli­ or­ga­ni­za­to­ri,­

ko­nji­su­se­tak­mi­či­li­u­ iz­vla­če­nju­raz­li­či­tih­ te­ži­na­ la­kom­ i­ te­škom­ka­te­go­ri­jom,­ i­ kao­sam­ci­ i­ u­pa­

ro­vi­ma.­Po­red­ tu­ri­stič­ke­ i­ tak­mi­čar­ske,­ova­štra­pa­ri­ja­da­je­ima­la­i­ edu­ka­tiv­nu­ kom­po­nen­tu­ pri­ka­zom­na­či­na­ži­vo­ta­ i­opre­me­ko­ja­se­ ko­ri­sti­la­ u­ tom­ za­na­tu,­ a­ bio­je­ or­ga­ni­zo­van­ i­ bo­gat­ kul­tur­no­umet­nič­ki­pro­gram.

S. L.

U ci­lju­ oču­va­nja­ tra­di­ci­o­nal­nog­na­či­na­spre­ma­nja­do­ma­ćeg­pa­su­lja­i­oži­vlja­va­

nja­ in­te­re­so­va­nja­za­se­lo,­od­no­sno­dru­štve­nog­ži­vo­ta­u­se­lu,­Udru­že­nje­že­na­„Cr­ve­na­ru­ža“­iz­Ada­še­va­ca­or­ga­ni­zo­va­lo­je­dru­gu­po­re­du­„Pa­su­lji­ja­du“­­na­ko­joj­je­uče­stvo­va­lo­šest­eki­pa­i­to­če­ti­ri­eki­pe­iz­Ada­še­va­ca,­Udru­že­nje­že­na­„Iz­vor“­iz­Ber­ka­so­va­i­Mo­to­klub­„Šid“­iz­Ši­da.­Ka­ko­ su­ po­ru­či­li­ iz­ go­stu­ju­ćeg­

Udru­že­nje­ že­na­ „Iz­vor“­ iz­ Ber­ka­so­va,­ na­ ova­kvim­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­

ni­ka­da­ni­je­cilj­osvo­ji­ti­ne­ko­me­sto,­ne­go­pre­sve­ga­ostva­ri­ti­do­bru­ko­mu­ni­ka­ci­ju­sa­lju­di­ma­ko­ji­de­le­slič­na­in­te­re­so­va­nja­i­iz­nad­sve­ga­da­ti­zna­tan­pod­strek­bu­đe­nju­ži­vo­ta­na­„uspa­va­nom­srem­skom­se­lu“.Da­ju­ći­svoj­do­pri­nos­ovoj­ak­ci­ji,­

čla­no­vi­Mo­to­klub­„Šid“­ iz­Ši­da­su,­pre­ma­sop­stve­nim­re­či­ma,­že­le­li­da­po­ka­žu­da­ni­po­pu­lar­ni­„baj­ke­ri“­ni­su­za­bo­ra­vi­li­šta­je­to­pa­sulj.­­­U­na­šem­sve­tu­pa­sulj­ima­vr­lo­

va­žno­me­sto.­Sko­ro­kao­u­voj­sci­gde­je­ ipak­ ne­za­men­ljiv.­ Za­to­ smo­ mi,­

idu­ći­ sa­ sku­pa­na­ skup­vre­me­nom­na­pra­vi­li­ sop­stve­ni­ „baj­ker­ski­ pa­sulj“­ko­ji­ima­svo­je­ma­le­spe­ci­fič­no­sti.­Po­red­taj­ni­ko­je­ipak­ne­že­lim­da­oda­jem,­mo­gu­ slo­bod­no­ re­ći­ da­ je­u­nje­mu­pa­sulj­sa­mo­pod­lo­ga.­Sve­ono­što­je­u­dru­gom­pa­su­lju­pri­log­kod­nas­je­glav­no,­pre­sve­ga­mi­slim­na­me­so­i­lju­bav,­ka­že­kroz­sme­šak­baj­ker­Bor­ko­Pa­vlo­vić.Sva­ka­ eki­pa­ je­ oda­bra­la­ jed­nog­

čla­na­ko­ji­ je­bio­za­du­žen­za­de­gu­sta­ci­ju­ pa­su­lja­ pro­tiv­nič­kih­ eki­pa­ i­oce­nji­va­nje.­Oce­ne­su­bi­le­od­je­dan­do­de­set,­na­kon­to­ga­je­usle­di­lo­sa­bi­ra­nje­oce­na­i­pro­gla­še­nje­po­bed­ni­ka.Po­bed­nik­ovo­go­di­šnje­Pa­su­lji­ja­de­

je­eki­pa­ka­fi­ća­„Ke­pa­sa“­iz­Ada­še­va­ca,­dru­go­me­sto­je­za­u­ze­lo­Udru­že­nje­ že­na­ „Iz­vor“­ iz­ Ber­ka­so­va“,­a­ tre­će­ eki­pa­ „Ner­vo­zni­ po­štar“­ iz­Ada­še­va­ca.Ina­če,­ re­ci­mo­ ovom­ pri­li­kokm­ i­

to­da­Udru­že­nje­že­na­„Cr­ve­na­ru­ža“­iz­Ada­še­va­ca­po­sto­ji­već­pet­go­di­na.­Ba­ve­ se,­pre­ sve­ga,­hu­ma­ni­tar­nim­ra­dom,­a­rad­sa­de­com­im­je­pri­o­ri­tet.­Sva­ke­go­di­ne­kra­jem­ma­ja­or­ga­ni­zu­ju­ hu­ma­ni­tar­nu­ od­boj­ka­šku­utak­mi­cu­ ka­ko­ bi­ sku­pi­le­ nov­ča­na­sred­stva­i­po­mo­gle­ma­lim­ma­tu­ran­ti­ma­OŠ­„Vuk­Ka­ra­džić“­iz­Ada­še­va­ca­u­re­a­li­za­ci­ji­ma­tur­ske­ve­če­ri.­

Pred­sed­ni­ca­ Ta nja­ is­ti­če­ da­ se­„Cr­ve­na­ru­ža“­ra­do­oda­zi­va­na­po­zi­ve­broj­nih­udru­že­nja­u­šid­skoj­op­šti­ni­jer­vo­le­do­bro­i­kva­li­tet­no­dru­že­nje,­ a­ po­seb­no­ is­ti­če­ oba­ve­zno­uče­šće­na­Saj­mu­stva­ra­la­štva.­Da­ bi­ pra­vil­no­ pri­ka­za­lo­ ži­vot­

na­ srem­skom­ se­lu,­ Udru­že­nje­ že­na­ iz­ Ada­še­va­ca­ je­ otvo­ri­lo­ Et­no­mu­zej­u­pro­sto­ri­ja­ma­Do­ma­kul­tu­re.­Iz­lo­že­ne­eks­po­na­te­pri­ku­pi­le­su­od­ me­šta­na­ Ada­še­va­ca,­ a­ naj­ve­ći­broj­eks­po­na­ta­pri­pa­da­Ra do sla vu

Ska kav cu,­ na­stav­ni­ku­ teh­nič­kog­obra­zo­va­nja­u­OŠ­„Vuk­Ka­ra­džić“­u­Ada­šev­ci­ma.­­­ Ni­smo­ us­pe­le­ da­ iz­lo­ži­mo­ sve­

eks­po­na­te­ ko­je­ ima­mo­ jer­ u­ ovim­pro­sto­ri­ja­ma­ ne­ma­mo­ do­volj­no­pro­sto­ra,­u­na­red­nom­pe­ri­o­du­ tre­ba­lo­bi­ospo­so­bi­ti­ još­dve­pro­sto­ri­je,­a­naj­vi­še­bi­smo­vo­le­le­da­ima­mo­svo­ju­ku­ću­ko­ju­bi­smo­mo­gle­mno­go­bo­lje­da­ure­di­mo,­za­klju­ču­je­Ta­nja­Ko­šu­tić.­

G.­Ni­ko­lić

ŽAR­KO­VAC­•­ODR­ŽA­NA­DRU­GA­„ŠTRA­PA­RI­JA­DA“

Spoj­tra­di­ci­je­i­bu­duć­no­stiKo­nji­su­se­tak­mi­či­li­u­iz­vla­če­nju­raz­li­či­tih­te­ži­na­la­kom­i­te­škom­ka­te­go­ri­jom,­i­kao­sam­ci­i­u­pa­ro­vi­ma.­Po­red­tu­ri­stič­ke­i­tak­mi­čar­ske,­ova­štra­pa­ri­ja­da­je­ima­la­i­edu­ka­tiv­nu­kom­po­nen­tu­pri­ka­zom­na­či­na­ži­vo­ta­i­opre­me­ko­ja­se­ko­ri­sti­la­u­tom­za­na­tu,­a­bio­je­or­ga­ni­zo­van­i­bo­gat­kul­tur­no-umet­nič­ki­pro­gram

Ne­nad­Ka­ta­nić

Štra pa ri ja da

ADA­ŠEV­CI­•­ODR­ŽA­NA­DRU­GA­PA­SU­LJI­JA­DA

Mi­ri­som­do­ma­će­hra­ne­bu de uspa va na se laNa­ova­kvim­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­ni­ka­da­ni­je­cilj­osvo­ji­ti­ne­ko­me­sto,­ne­go­pre­sve­ga­ostva­ri­ti­do­bru­ko­mu­ni­ka­ci­ju­sa­lju­di­ma­ko­ji­de­le­slič­na­in­te­re­so­va­nja­i­iz­nad­sve­ga­da­ti­zna­tan­pod­strek­bu­đe­nju­ži­vo­ta­na­„uspa­va­nom­srem­skom­se­lu“

Udru­že­nje­že­na­„Iz­vor“

I­baj­ke­ri­zna­ju­šta­je­do­bra­hra­na

10 28. avgust 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Po la ga njem ka me na te melj ca za bu du ću „Vi na ri ju Mi lo še vić“ u Ve li kim Ra din ci ma, pro te kle

ne de lje sve ča no je obe le že no Pre o­bra že nje, hri šćan ski pra znik ko ji se, iz me đu osta log, ve zu je i za po če­tak ber be vi no gra da, od no sno dan u ko jem je ro đen im pe ra tor Mar ko Aure li je Prob, či je ime no si i Car­ski vi no grad na Šu lja mač koj gla vi ci, vla sni ka Mi­lo­ra­da­Mi­lo­še­vi­ća ko ji će, uz po moć i po dr šku svo je po ro­di ce već od na red ne go di ne vo di ti njr no po slo va nje.

Go vo re ći o teh nič kim raz lo zi ma zbog ko jih će Vi na ri ja bi ti otvo re na upra vo u Ve li kim Ra din ci ma, Mi lo še­vić je is ta kao do bru po ve za nost sa Šu lja mač kom gla vi com i Srem skom Mi tro vi com. Ipak, pre bi lo ka kvih teh nič kih raz lo ga, Mi lo še vi će je u Ra din ce vra ti la lju bav pre ma rod­nom za vi ča ju i že lja da se ze mlji sa ko je se „oti šlo u svet“ uz vra ti ve li­kom lju ba vi.

­ Na Šu lja mač koj gla vi ci, rim ski im pe ra tor Mar ko Aure li je Prob, ro­dom Mi trov ča nin, za sa dio je pr vu vi no vu lo zu van Ri ma, či me je hteo da po ka že da je lju bav pre ma rod­

nom gra du i za vi ča ju ja ča od sve ga. U to me je i us peo. Upra vo otu da, ka da sam re šio da se iz Slo ve ni je vra tim u Sr bi ju, od lu čio sam da se za u sta vim baš tu, u bli zi ni mo jih rod nih Ra di na ca i da ob na vlja njem Pro bo vog ve li kog i sme log de la kre­nem u ob na vlja nje fru ško gor skog vi no gor ja i tu ri zma na ovoj le poj pla ni ni i ti me, baš kao i Prob ra ni­je po sve do čim svo ju lju bav pre ma rod nom kra ju. To kom pro te klih go­di na ura di li smo do sta i evo ove go­di ne, u čast Pro bu i vi no voj lo zi, po­če li smo i sa iz grad njom Vi na ri je u ko joj će se pro iz vo di ti car sko vi no, re kao je u svom obra ća nju Mi lo rad Mi lo še vić.

Sa rad nja sa mla dim sna ga ma

Na sve ča no sti u Ve li kim Ra din ci­ma, pot pi sa na je i Po ve lja o sa rad nji, Vi na ra i je „Mi lo še vić“ sa Sred njom struč nom ško lom „Bo ri slav Mi haj­lo vić Mi hiz“ iz Iri ga, či ji će uče ni ci, po la zni ci sme ra „Vi nar­vi no gra dar“ ubu du će mo ći da oba vlja ju prak tič­nu na sta vu ka ko na car skom vi no­gor ju, ta ko i u sa moj Vi na ri ji.

U pla nu je i raz me na uče ni­ka ovog sme ra iz Hr vat ske i Slo­ve ni je kroz or ga ni zo va nje let njih

kam po va, ali po sto ji i ide ja da se osnu je vi ša ško la za vi na re i vi­no gra da re. Is pred Vi na ri je „Mi lo­še vić“, Po ve lju je pot pi sa la Ma ja Mi­lo­še­vić, dok je is pred „Mi hi zo­ve“ to uči nio njen di rek tor Ti ho­mir­Sto­ja­ko­vić.

­ Na ša ško la od lič no po zna je Mi lo ra da Mi lo še vi ća i pot pi si va­nje ovog Pro to ko la za nas je sa­mo ko rak da lje u utvr đi va nju već po sto je će kva li tet ne sa rad nje. Vi na ri i vi no gra da ri iz „Mi hi zo ve“ već su do la zi li na prak tič nu na­sta vu na Šu lja mač ku gla vi cu i to se po ka za lo kao pri lič no ko ri sno. Ovaj Pro to kol je sklo pljen jer pla­ni ra mo da na na šoj škol skoj ze­mlji u Kru še dol pr nja vo ru za sa­di mo de set hek ta ra vi no gra da u sa rad nji sa Car skim vi no gra dom. Vi no grad će bi ti škol ski, na ša de­ca će ra di ti, a sor te će bi ti sa Šu­lja mač ke gla vi ce. Bi će to od lič na pri li ka da na ši đa ci po ka žu svo je zna nje, da se usa vr ša va ju i su­tra za po sle, što i je ste naš kraj nji cilj, re kao je Sto ja ko vić.

Po vra tak Mi tro vi ce nje noj pla ni ni

Obra ća ju ći se pri sut ni ma, gra do­na čel nik Srem ske Mi tro vi ce Bra ni­slav­Ne­di­mo­vić, is ta kao je da će otva ra nje Vi na ri je bi ti od ve li kog zna ča ja za grad na Sa vi ko ji će se na taj na čin po no vo pre se li ti na ju­žne pa di ne Fru ške go re ko ja će, ka ko je do dao, upra vo za hva lju ju ći Mi lo ra du Mi lo še vi ću po sta ti tač ka sa ko je će kre nu ti ob no va „maj ke svih pla ni na“.

­ Kom ple tan pro je kat iz grad nje Vi na ri je na pro sto ru Ve li kih Ra di­na ca ukla pa se u na šu stra te gi ju raz vo ja ju žnih pa di na Fru ške go re sa aspek ta raz vo ja vo ćar stva i vi­no gra dar stva. Ne sa mo u obla sti po ljo pri vred ne pro iz vod nje, već će vi na ri ja si gur no ima ti uti caj i na

raz voj tu ri zma. Ne tre ba za bo ra vi ti da je ova Vi na ri ja za pra vo jed na fa­bri ka u ma lom u ko joj će ra di ti lju­di iz či ta vog Sre ma. To joj još vi še da je na zna ča ju i to je raz log vi še da mi kao Mi trov ča ni i Srem ci po dr­ži mo ovu ide ju i ta ko na de lu po ka­že mo da će mo bi ti uz sve one ko ji re še da u na šu rav ni cu i na šu Fru­šku go ru ulo že, re kao je Bra ni slav Ne di mo vić.

Na kon po la ga nja ka me na te­melj ca, dru že nje je na sta vlje no na sport skom aero dro mu u Ve li kim Ra­din ci ma. Tom pri li kom Mi lo rad Mi­lo še vić je još jed nom po zvao sve zva ni ce da na red ne go di ne na Pre­o bra že nje do đu na sve ča no otva ra­nje Vi na ri je „Mi lo še vić“.

­ S.­Lap­če­vić­ M.­Mi­le­u­snić

VE LI KI RA DIN CI •­PO­LO­ŽEN­KA­MEN­TE­ME­LjAC­ZA­„VI­NA­RI­jU­MI­LO­ŠE­VIĆ“

Car­sko­vi­no­po­te­ći­će­sle­de­će­go­di­ne

Pro to kol o sa rad nji je pot pi san

Pre po la ga nja ka me na te melj­ca, u ze mlju je po lo že na i bo ca sa po ru ka ma ka ko po ro di ce Mi lo še­vić, ta ko i nji ho vih pri ja te lja ko ji su ih, ka ko je re če no, po dr ža va li to kom pro te klih go di na.

­ Že leo bih pre sve ga da se za­hva lim svo jim pri ja te lji ma ko ji su me po dr ža va li od pr vog da na. Oni su bi li tu ka da sam sti gao na Šu­lja mač ku gla vi cu i shva tiv ši da to

što že lim da ura dim ne će do ne­ti do bro sa mo me ni, ne go či ta voj Mi tro vi ci, Sre mu i ši re, po ma ga li su mi da što lak še pre bro dim sve pro ble me na ko je sam na svom pu tu na i la zio. Da ni je njih, ne znam ni da li bi do šli do ove vi­na ri je ko ja ta ko po sta je ne sa mo le gat mo je po ro di ce, ne go i svih mo jih pri ja te lja, re kao je Mi lo rad Mi lo še vić.

Mi­lo­rad­Mi­lo­še­vić

Pro jek to va ni iz gled Vi na ri je

Le gat po ro di ce i pri ja te lja

Mi­lo­rad­Mi­lo­še­vić­sa­unu­kom­La­nom­po­la­že­ka­men­te­me­ljac

Obra­ća­nje­Bra­ni­sla­va­Ne­di­mo­vi­ća

1128. avgust 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

GA ZDIN STVA

Ka da je pre de set go di na nje­gov otac Ju­li­jan­Ko­vač u Bi­kić Do lu na do mak Ši da po kre­

nuo ma lu pro iz vod nju ce đe nih ulja, Vla­di­mir­Ko­vač je od lu čio da se i sam oku ša u tom po slu. Da nas ka že da se zbog ta kvog po te za ne ka je, iako je reč o vr lo zah tev noj in ve sti­ci ji, ko ja tra ži ve li ka ula ga nja, dok s dru ge stra ne pro iz vod nja i pro met još uvek ni su na ni vou ko ji bi obez­be dio ne ki pri sto jan ži vot.

­ Ta ta je na tu ide ju do šao zbog do brog ka drov skog po ten ci ja la ko ji smo u to vre me ima li u ku ći. Na i me, mo ja ma ma je di plo mi ra ni in že njer he mi je, a se stra je bi la ap sol vent na teh no lo gi ji. Ni sam se mno go dvo u­mio ka da je tre ba lo da do ne sem od­lu ku či me da se ba vim. Raz mi šljao sam ka ko imam sre ću što mo gu od svo jih naj bli žih da do bi jem sa vet i što imam pri li ku da kre nem sa po­slom ko me su već po sta vlje ni te­me lji. Kon ku ri sao sam za „start ap“ kre dit, 2009. go di ne sam re gi stro­vao pred u ze će „Eko vi tal“ i kre nuo u po sao. Ta ta je vi deo ko li ko se an­ga žu jem pa mi je u pot pu no sti pre­pu stio bi znis. Za jam sam us peo da vra tim, a sa da idem da lje ­ pri ča Vla di mir, ko ji se do ta da pro fe si o­nal no ba vio ko šar kom.

Ovaj 35­go di šnji pred u zet nik us­peo je za krat ko vre me da pro ši ri

pa le tu pro iz vo da, pa se od ne ka da­šnja dva­tri sti glo i do tri de se tak.

­ U ovoj fa zi pro iz vo di mo oko 15 vr sta hlad no ce đe nog ulja, ko­ja su sto pro cent no od sun co kre ta, la na, ba de ma, le šni ka, bun de ve, sla či ce,a ima mo i onih sa uku som bo silj ka, ru zma ri na, su še ne pa pri­ke, na ne... Pro iz vo di mo i pa ste, od no sno na ma ze od bun de ve, ba­

de ma, su sa ma, kao i bun de vi no i la ne no bra šno. U li tra ma, na go di­šnjem ni vou pro iz ve de mo oko 10 do 20 hi lja da li ta ra sun co kre to vog ulja i oko 3.000 li ta ra la ne nog ulja, ko je se naj bo lje pro da ju. Naj bit ni je je to što su u svim pro iz vo di ma u pot pu no sti sa dr ža ni de kla ri sa ni sa­stoj ci – la ne no ulje je od či stog la­na, bez pri me sa, ta ko đe i le šni ko vo, ba de mo vo, sla či ci no... Sve si ro vi ne su do ma ćeg po re kla, osim ba de ma i su sa ma, njih uzi ma mo u ve le pro da­ja ma. Na pri mer, lan već pet go di­na uzi ma mo od part ne ra iz Ku cu re, sa po ljo pri vred nog ga zdin stva ko je se uspe šno ba vi tom pro iz vod njom. Le šni ci su sa šid skih plan ta ža, ora si ta ko đe. Sla či cu do vo zi mo iz oko li ne Bač ke To po le i je di no je mi u Sr bi ji ob ra đu je mo na ovaj na čin. Pre ra di­mo pet do de set to na la na u se zo ni i oko tri to ne ulja ne ti kve go li ce. Na­sto ji mo da kroz pre ra du, ko li ko je u na šim mo guć no sti ma, do pri ne se mo una pre đe nju pri mar ne pro iz vod nje ovih ulja ri ca i dru gih kul tu ra, kao i be ne fi tu lo kal nih po ljo pri vred ni ka ­ ka že Vla di mir Ko vač, do da ju ći da ovaj po sao ima po ten ci jal, jer ima i kva li tet.

Na pi ta nje da li je is pla ti vo da nas bi ti u pre ra đi vač koj in du stri ji i da li se od to ga mo že pri stoj no ži ve ti, Vla di mir ka že da je ste is pla ti vo, jer

se ina če ni ko, pa ni oni, ne bi ti me ba vio, ali da se ni šta ne mo že po sti­ći pre ko no ći i do da je:

­ Za sa da na šim pro iz vo di ma snab de va mo pro dav ni ce zdra ve hra ne u ma lo pro da ji. Mo ram da ka­že mo da smo mi me đu ma lo broj­nim pre ra đi va či ma u Sr bi ji ko ji pra ve sto po stot na hlad no ce đe na ulja. Jer, kod nas na tr ži štu po sto je i me ša vi ne ulja, kod ko jih pro iz vo đač ni je u oba­ve zi da na zna či pro cen te si ro vi ne.

Pre ma nje go vim re či ma, po stu pak pro iz vod nje je pot pu no pri ro dan, bez ter mič ke ob ra de si ro vi na i bi lo ka­kvih pri me sa. Pro iz vo di su kon tro li­sa ni i is pi ta ni u kon trol noj ku ći SGS, a po seb no se vo di ra ču na o la ne nom ulju, ko je je i naj tra že ni je na tr ži štu, ali ima pri rod nu ne sta bil nost i kra tak rok tra ja nja pa se sto ga pro iz vo di na me seč nom ili dvo me seč nom ni vou. ­ S.­Mi­haj­lo­vić Fo to: M.­Mi­le­u­snić

BI KIĆ DO­•­VLA­DI­MIR­KO­VAČ,­PRO­IZ­VO­ĐAČ­HLAD­NO­CE­ĐE­NIH­ULJA

Zdra­vlje­iz­do­ma­ćih­si­ro­vi­naNa­sto­ji­mo­da­kroz­pre­ra­du,­ko­li­ko­je­u­na­šim­mo­guć­no­sti­ma,­do­pri­ne­se­mo­una­pre­đe­nju­pri­mar­ne­pro­iz­vod­nje­ulja­ri­ca­i­dru­gih­kul­tu­ra,­kao­i­be­ne­fi­tu­lo­kal­nih­po­ljo­pri­vred­ni­ka.­Sve­si­ro­vi­ne­su­do­ma­ćeg­po­re­kla,­osim­ba­de­ma­i­su­sa­ma,­ko­je­uzi­ma­mo­u­ve­le­pro­da­ja­ma­-­ka­že­Vla­di­mir­Ko­vač,­iz­Bi­kić­Do­la

Ka da je sko ro pre dve de ce ni je po ro di ca Pa ren ta do šla iz Hr­vat ske, svih pe to ro od ra slih

čla no va ba vi li su se ra znim po slo vi ma sa mo da bi mo gli da pre ži ve. Gla va po ro di ce Bran­ko­Pa­ren­ta, otac ta da dvo je ma lo let ne de ce, pri se ća se da je u to vre me pro me nio do sta pri vre­me nih po slo va ­ od ču va ra gra đa re do vo za ča ka mi o na, sa mo da ne ka ko pre hra ni po ro di cu. Pre lom ni tre nu tak de sio se ka da je od lu čio da uzme pr­

vi pla ste nik ko ji je da vao Ko me sa ri jat za iz be gli ce i da kre ne sa sop stve­nom pro iz vod njom po vr ća.

­ Od ta da sam raz vi jao po sao, ta­ko da da nas mo ja po ro di ca i ja po se­du je mo ukup no osam pla ste ni ka. U nji ma ga ji mo sve vr ste po vr ća: kra­sta vac, ti kvi ce, pa ra dajz, kor ni šo ne, sa la tu, cve će, ku pus, kar fiol...Jed no va di mo, dru go sa di mo, sve u za vi­sno sti od go di šnjeg do ba. Ko li či ne po vr ća ko je pro iz vo di mo su na go di­šnjem ni vou ve o ma ve li ke, re ci mo od 600 stru ka kra sta va ca u dva pla ste­ni ka ube re mo oko 3,5 to na, a ti kvi ca pro iz ve de mo oko 2,5 to ne go di šnje. Od sve ga naj vi še uz ga ja mo sa la te, po to me smo po zna ti ši rom Sre ma, jer na ša sa la ta do spe va još kra jem fe bru a ra. Mi slim da na te ri to ri ji šid­ske op šti ne ne ma ve ćeg pro iz vo đa ča ze le ne sa la te od me ne, pro iz ve dem oko 20 do 30 hi lja da ko ma da, deo u pla ste ni ci ma, a deo na po lju i to mi je naj pro da va ni ja ro ba. Ja sam u pla­ste nič kom po slu u ne ku ru ku no vaj­li ja, jer smo mi u Za dar skom za le đu, oda kle sam do šao, sve sa di li na po lju. Ali, ma lo po ma lo do znao sam ono što me za ni ma, a sve bit ne stva ri za­pi su jem da bi mi po sle ko ri sti le. Ka da bih sve sta vio na pa pir da iz ra ču nam ko li ko sam ulo žio a ko li ko do bio, si­gur no bih bio u mi nu su. Me đu tim, mi ne ma mo od če ga dru gog da ži vi mo i sreć ni smo što ima mo ka kav ta kav po sao – pri ča Bra ko.

Ka že da je ove go di ne sve do­bro ro di lo, za raz li ku od pro šle, ka­da je go to vo ceo rod uni šti la ki ša i po pla va.

­ Sve što ube re mo uglav nom pla­si ra mo na šid sku pi ja cu, a po ne kad, ka da nam osta ne ne što ro be odem do Mi tro vi ce ili do Be o gra da na kvan taš da pro dam po vr će na ve li ko, sa mo da mi ne pro pad ne. Po se du jem te zgu ko ju sam za ku pio na pi ja ci u Ši du i ta mo je sve ko dnev no mo ja su pru ga An­đel­ka. Ima mo na še stal ne mu­šte ri je ko je su za do volj ne kva li te tom po vr ća, jer je ono eko lo ški s ob zi rom da ga uop šte ne pr ska mo. Su pru ga je za du že na za pro da ju, dok smo sin i ja ras po re đe ni u pla ste ni ci ma. Usta jem ra no sva ko ju tro, jer je ovo fi zič ki te­žak i zah te van po sao ko ji tra ži stal nu

pri sut nost čo ve ka, u sva ko do ba da­na to kom ce le go di ne i za to ma lo ko ho će da ga ra di, po seb no ne će omla­di na, jer se bilj ka mo ra pra ti ti stal no. Za pre voz ro be imam dva kom bi ja, a po se du jem i svoj si stem za za li va nje iz ar ter skog bu na ra, s ob zi rom da mi se ni je is pla ti lo za li va nje sa vo dom iz grad skog vo do vo da – ob ja šnja va Bran ko, do da ju ći da po se du je po vr ši­nu od oko ju tra ze mlje u svom vla sni­štvu, te da u pla nu ima pro ši ri va nje pro iz vod nje.

S. M. Fo to: M. M.

U po go nu se pro iz vo di 15 vr sta ulja

Vla­di­mir­Ko­vač­iz­Bi­kić­Do­la

GI BA RAC­•­BRAN­KO­PA­REN­TA,­NAJ­VE­ĆI­PRO­IZ­VO­ĐAČ­ZE­LE­NE­SA­LA­TE­U­SRE­MU

Eko­lo­ško­po­vr­će­iz­pla­ste­ni­kaPro­iz­ve­dem­oko­20­do­30­hi­lja­da­ko­ma­da­ze­le­ne­sa­la­te,­deo­u­pla­ste­ni­ci­ma,­a­deo­na­po­lju­i­to­mi­je­naj­pro­da-va­ni­ja­ro­ba.­Po­se­du­jem­te­zgu­ko­ju­sam­za­ku­pio­na­pi­ja­ci­u­Ši­du­i­ta­mo­je­sve­ko­dnev­no­mo­ja­su­pru­ga­An­đel­ka.­Ima­mo­na­še­stal­ne­mu­šte­ri­je­ko­je­su­za­do­volj­ne­kva­li­te­tom­po­vr­ća,­jer­je­ono­eko­lo­ški­s­ob­zi­rom­da­ga­uop­šte­ne­pr­ska­mo­–­ka­že­Bran­ko­Pa­ren­ta­iz­Gi­bar­ca

Bran­ko­Pa­ren­ta­iz­Gi­bar­caKu­pus­je­ove­go­di­ne­do­bro­ro­dio

Sve­že­ubran­pa­ra­dajz­spre­man­za­pi­ja­cu

12 28. avgust 2015.

MA­RA­DIK­•­AK­TIV­NO­STI­NAJ­MLA­ĐEG­UDRU­ŽE­NJA­ŽE­NA­“VI­LIN­SA­LAŠ”

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Na sve ga ne ko li ko ki lo me ta ra od in đij skog se la Ma ra dik, u pod nož ju fru ško gor skih pla­

ni na, ne da le ko od sve ti nja i ma na­sti ra ušu škao se “čar dak ni na ne bu ni na ze mlji” neo bič nog na zi va “Vi lin sa laš”..Star vi še od dva ve ka, ovaj ku će rak u Sre mu ču va raz ne taj ne lju di ko ji su ži ve li na ovim pro sto ri­ma..Igrom sud bi ne, po sle vi še de­ce ni ja…za la ga njem vred nih že na, sa laš do bi ja svo ju pra vu na me nu i po sta je se di šte naj mla đeg udru­že nja že na. Že ne­vi le, ka ko se be na zi va ju, po sta vi le su cilj da se an­ga žu ju na raz vo ju se o skog tu ri zma i za sa da im od lič no ide. Po čet kom ja nu a ra je u tom se lu or ga ni zo va na osni vač ka skup šti na udru že nja na ko joj je, po red iz bo ra or ga na rad­nog de la i usva ja nja sta tu ta, do go­vo re no da ovo udru že nje no si na ziv „Vi lin sa laš“.

­Sve smo mi že ne vi le, ta ko je ime do šlo sa mo po se bi­spon ta no, po či nje pri ču pred sed ni ca udru že­nja Bran­ka­Li­hvar­ček i ka že da su us pe le da osnu ju udru že nje uz sve­srd nu po dr šku i po moć Mir ja ne He­mun od ko je su pu no na u či le.

Cilj for mi ra nja udru že nja „Vi lin sa laš“ je rad na ne go va nju kul tu re i tra di ci je, raz voj ru ral nog pod ruč ja fru ško gor skog pod ne blja, raz vi ja­nje sve sti i or ga ni zo va nje edu ka ci ja o zna ča ju una pre đe nja se la, una­pre đi va nje za šti te ži vot ne sre di ne, edu ka ci ja gra đa na, a po seb no de ce i mla dih o zna ča ju ču va nja i za šti te ži vot ne sre di ne.

­Kao i sve že ne ba vi mo se pr vo ku ćan skim po slo vi ma i po ro di com, a ka ko bi na še do ma ći ce pro ši ri le vi di ke i po ka za le šta zna ju, re ši le smo da se oku pi mo u udru že nje. Jed na zna da štri ka, dru ga le po pi­še, tre ća je sli kar ka i to je bi lo do­volj no za po če tak da sva ka po ka že po ne ki ta le nat.

Če ti ri že ne su osni va či “Vi li nog sa la ša”, a po red Bran ke tu su i Zo­ri­ca­Pe­šelj, Ja­sna­Ka­li­nić i Bran­ki­ca­Dra­gi­će­vić, dok su se dru ge že ne u se lu ra do oda zva le, po­go to vo ka da se or ga ni zu ju ra di­o ni ce. Pro le tos su uče stvo va le u pro jek tu in for ma tič kog opi sme­nja va nja že na i po ha đa le kurs za rad na ra ču na ri ma.

­U pro je kat se uklju či lo de set že na, što je za i sta ve li ki broj s ob­zi rom da smo mla do udru že nje, a jed na čla ni ca je od mah na kon obu­ke do bi la po sao. Na da mo se da će­mo usko ro ima ti još ta kvih i slič nih pro je ka ta ka že Bran ka.

Plan ovog udru že nja je da se na „Vi li nom sa la šu“, ko ji se na la zi u ma ra dič kom vi kend na se lju, odr ža­va ju sve ak tiv no sti. Ovaj sa laš star je pre ko 200 go di na i već de ce ni ja­ma ču va tra di ci ju.

­Ima la sam pri li ku da upo znam čo ve ka či ja se ba ka ro di la na ovom

sa la šu 1892. go di ne, čo vek je iz Ma ra di ka i pi tao me je da li bi mo­gao jed nom da pre spa va na sa la šu, jer se na tom me stu igrao kao de te. Sa laš se na la zi u Ma ra dič kim vi no­gra di ma, uda ljen je če ti ri ki lo me ta­ra od se la i na la zi se na po vr ši ni od oko 100 kva dra ta ka že pred sed ni ca i do da je da je reč o sta roj ku ći­na bi­ja či. Ove go di ne smo us pe li da ura­di mo krov, a ovih da na je ak tu el no kre če nje na kon če ga će mo kre nu ti u na bav ku sta rog na me šta ja ka ko bi sa laš bio pot pu no auten ti čan is­ti če ona.

Plan ovog udru že nja je or ga ni­zo va nje ak tiv no sti na re ha bi li ta ci­ji ugro že nih pod ruč ja, ne go va nje prin ci pa rod ne rav no prav no sti, raz­voj ru ral nog tu ri zma i sa gle da va nje po ten ci ja la se o skih pod ruč ja, edu­ka ci ja ma njih i ve ćih gru pa, uklju­ču ju ći i mar gi nal ne gru pe, raz voj sta rih za na ta, raz voj i oču va nje na ci o nal nog iden ti te ta na ci o nal nih ma nji na, oču va nje tra di ci o nal ne ku hi nje, or ga ni zo va nje, ra di o ni ca, ko lek tiv nih iz lo žbi i ma ni fe sta ci ja. Svoj pr vi na stup ovo udru že nje je ima lo na No vo go di šnjem et no­kut­ku u In đi ji, a u pla nu im je da u to ku go di ne pro mo vi šu svo je udru že nje na ra znim ma ni fe sta ci ja ma u ze­mlji i ino stran stvu, ali i da or ga ni­zu ju ve li ki broj edu ka ci ja na „Vi li­nom sa la šu“.

­ Na ma su kon kur si vo di lje ka­da pra vi mo pla no ve za bu duć nost a oda zi va le smo se ra do svim po zi vi­ma, svu da ide mo­sve sti že mo ka že ova ve dra že na iz Ma ra di ka i do da je da se že ne ja ko le po dru že i da je to ono što je dra go ce no.

­Uče stvo va le smo na “Et no fe­sti va lu“, od no sno na grad skoj sla vi „Du ho vi“, za tim na ne dav no or ga­ni zo va nim „Pu dar skim da ni ma“ u Slan ka me nač kim Vi no gra di ma ko ji su fe no me nal ni, a po či nje mo po la­ko pri pre me za „Ma ra dič ku je sen“ na ko joj se mo ra mo po ka za ti kao do bri do ma ći ni ka že Bran ka.

­Za sa da pri pre ma mo su ve ni­re, od no sno ruč ne ra do ve, a u na­šu po nu du smo uvr sti le i pro iz vo de od le ko vi tog bi lja. Sa ma lo ka ci ja na ko joj je sme šten sa laš, a okru žen je Fru škom go rom, obi lu je tra va ma i broj nim bi ljem na vo di Bran ka.

­Ka da smo ne dav no uče stvo va le u Be o gra du na ma ni fe sta ci ji „Da­ni Voj vo di ne“, pro da va le smo kan­ta rion. Moj sin dr ži pče le, pa ta ko ima mo i pče li nje pro iz vo de ka že ona i is ti če pri o ro te te i ci lje ve udru­že nja.

­Ob zbilj no će mo po ra di ti na raz­vo ju se o skog tu ri zma. Sa ma Fru ška go ra nu di broj ne mo guć no sti i ve li­ki je po ten ci jal, pa sa laš mo že bi ti jed no le po iz le ti šte za sve one ko ji že le da se sklo ne od grad ske vre­

ve. U ne po sred noj bli zi ni su nam fru ško gor ski ma na sti ri što mo že mo uvr sti ti u na šu po nu du ka da je reč o ru ral nom tu ri zmu is ti če ona i do da je da že li da se se o ske že ne ak ti vi ra ju i da po nu de sme štaj ne ka pa ci te te.

­Ve li ku po dr šku nam je pru ži la Tu ri stič ka or ga ni za ci ja na še op šti ne kao i or ga ni za ci ja „Mre ža že na“. Od njih do bi ja mo in for ma ci je o ak tu el­nim kon kur si ma i ma ni fe sta ci ja ma ka že pred sed ni ca udru že nja iz Ma­ra di ka i na vo di da su im ne ki pro­jek ti već odo bre ni.

­Kon ku ri še mo na sva kom kun­kur su ko ji se po ja vi, a do sa da su nam odo bre na sred stva za dva pro­jek ta. U in đij skoj op šti ni smo do bi le sred stva za štri ka nje i ško lu ke ra­mi ke ko ji je re a li zo van u sa rad nji sa Osnov nom ško lom „Bran ko Ra di­če vić“ iz na šeg se la. Dru gi pro je kat je odo bren iz Po kra ji ne, a od no si se na ak tiv no uče šće u tu ri zmu,gde su nam odo bre na sred stva za ku po vi­nu bi ci klo va.

­Pro je kat je osmi šljen ta ko da na še čla ni ce bi ci klo vi ma idu na Fru šku go ru, da se svi ma lo po kre­ne mo i uži va mo u kra jo li ku. Kre­nu le smo iz Ma ra di ka ka Vi li nom sa la šu, tu na pra vi le pa u zu uz po­slu že nje i oda tle do Ban sto la. Svi su bi li odu še vlje ni i že ne i de ca, jer za i sta po red sva ko dnev nog po­sla ko ji oba vlja mo svi ima mo ma lo vre me na za bo ra vak u pri ro di tvr di ona i ka že na kra ju.

­Naš du go roč ni cilj je ste da se ši ra dru štve na za jed ni ca uklju či u na še pro jek te ko ji će bi ti od ključ­nog zna ča ja za na še se lo. Pr va ide ja je ste da po kre ne mo že ne a po tom i nji ho ve mu že ve, da svi da mo ma li do pri nos ka ko bi ima li lep še okru že­nje i bo lje uslo ve za ži vot.

­ M.­Ba­la­ba­no­vić

Že­ne-Vi­le-Do­ma­ći­ce...Svoj­pr­vi­na­stup­ovo­udru­že­nje­je­ima­lo­na­No­vo­go­di­šnjem­et­no-kut­ku­u­In­đi­ji,­a­u­pla­nu­im­je­da­u­to­ku­go­di­ne­pro­mo­vi­šu­svo­je­udru­že­nje­na­ra­znim­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­u­ze­mlji­i­ino­stran­stvu,­ali­i­da­or­ga­ni­zu­ju­ve­li­ki­broj­edu­ka­ci­ja­na­„Vi­li­nom­sa­la­šu“

Po­se­ću­ju­sve­ma­ni­fe­sta­ci­je

Vi­lin­sa­laš

Sa­Pu­dark­sih­da­na

Bran­ka­Li­hvar­ček

Bi­ci­klom­do­sa­la­ša

1328. avgust 2015.

GAZDINSTVA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Zbog ne po volj nih vre men skih pri li ka stal no pri sut ne bes pa­ri ce bri ne mla di po ljo pri vred­

nik Go­ran­Oro­šča­nin iz Mar ti na ca. Sva­ki­no­vi­dan­mu­do­no­si­sve­ve­ću­ne iz ve snost i ka da su u pi ta nju pri­no si kul tu ra ko je tre ba da ube re i u ma te ri jal nim efek ti ma ko je bi mo­gao­da­ostva­ri.­Ce­ni­da­su­to­naj­ve­ći­pro­ble­mi­ko­ji­ ima­ju­lju­di­ko­ji­ži­ve­i­ra de u po ljo pri vre di. Go­ran­sma­tra­da­su­u­naj­te­žem­

po­lo­ža­ju­ sit­ni­ po­ljo­pri­vred­ni­ pro­iz­vo­đa­či­ko­ji­ma­ i­on­sam­pri­pa­da­ i­da je ova go di ne za njih po seb no ne iz ve sna. Ovaj tri de se to go di šnjak ga­ji­ svi­nje­ i­ bi­ko­ve,­ ob­ra­đu­je­ svo­ju­i­tu­žu­ze­mlju,­ka­da­tre­ba­i­mo­že­oba vlja sve dru ge po slo ve na nji va­ma,­ali­je­te­ško­za­ra­di­ti­ko­li­ko­ži­vot­ko šta.

Na dao se bo ljem

­­Ob­ra­đu­jem­60­ ju­ta­ra­ ze­mlje,­od­ če­ga­ je­ 90­ od­sto­ one­ uze­te­u­ ­ za­kup­od­dru­gih.­Dr­žim­ i­ ­ oko­100­ ko­ma­da­ svi­nja.­ Imam­ pu­ne­ru ke po sla, a u zad nje vre me se ne­na­dam­ni­če­mu.­­Sve­če­šće­raz­mi šljam da ne gde odem odav de. Zbog­ če­ga?­ Zbog­ sve­ga.­ Ve­o­ma­sam­ raz­o­ča­ran­ zbog­ lo­še­ si­tu­a­ci­je ko ja pra ti nas sit ni je pro iz vo­đa­če,ko­ji­ne­mo­že­mo­da­osta­vi­mo­ži­ta­ri­ce­i­sto­ku­u­si­lo­su­ili­to­vi­li­štu­da­če­ka­ju­bo­lje­ce­ne.­Ce­na­sve­ga­što pro iz ve de mo na nji ma ma, u že­tvi­pa­da­ju,­a­ka­sni­je­po­sku­plju­

je, dok ja mo ram da svoj pro iz vod pro da jem od mah, jer ne mam do­volj no obrt nog ka pi ta la u re zer vi. Čim­­po­ža­njem­ili­obe­rem­rod­pro­dam ga i za to ta ko tr pim po sle di­ce ni skih ot kup nih ce na. Ka da bih ba­rem­znao­una­pred­ka­kve­će­bi­ti­ce ne znao bih šta mi se vi še is­pla ti lo da ra dim, ali kod nas to još ni je po sta la prak sa, ja da se Go ran Oro­šča­nin.Ovaj­mla­di­Mar­tin­ča­nin­je­svo­je­

vre me no ra dio kao me sar, za to za­ni ma nje ima i ade kvat nu di plo mu, ali je ostao bez po sla jer je ga zda, iz svo jih raz lo ga, pre ki nuo taj bi znis. Sa da Go ran vi di ko li ko mu je i ta pla ta, dok je ra dio, bi la vred na, jer je bi la, ko li ko to li ko, si gu ran iz vor pri ho da.

­­Raz­o­ča­ran­sam­po­slom­ko­ji­sa­da ra dim, a još vi še što za to što vi­dim­da­ne­mam­če­mu­da­se­na­dam.­Mi slio sam ne ka, na por no ra dim ma­kar­ću­mo­ći­da­nor­mal­no­ži­vim.­Ja­ bu­kval­no­ ži­vim­ u­ ne­iz­ve­sno­sti,­po na vlja Go ran.

Te­ško­sa­na­kup­ci­ma

Da bi osli kao sta nje u ko me se na­la­zi,­ naš­ sa­go­vor­nik­ pri­ča­ ­ ka­ko­je le tos imao da pro da ne ko li ko to­vlje ni ka i da je 15 da na zvao na kup­ca da mu ih po nu di, ali se ovaj uop­šte ni je ja vljao na po zi ve. Sve stan je­Go­ran­da­mo­žda­ni­je­bio­po­go­dan­mo ment za pro da ju i ku po vi nu, ali, uve ren je da ka da na kup ci ma tre­ba sto ka i ka da im se pro da ja is pla ti od mah se ja vlja ju ili sa mi zo vu se­lja ke ra di pro da je. ­­I­pra­si­ci­su­pre­ne­ko­li­ko­me­se­ci­

bi li iz u zet no sku pi, a ja sam baš u to­vre­me­za­tvo­rio­od­re­đen­broj­ra­di­to va. Ko li ko sam ih pla tio to znam ja,­ko­li­ko­sam­ih­hra­nio­I­po­tro­ši­o­ni­sam­ra­ču­nao,­a­svoj­rad­ni­kad­ne­ra­ču­nam.­Ko­li­ko­ću­sa­da­­za­ra­di­ti­ili­iz gu bi ti osta je da se vi di. Osci la ci je u­ce­ni­su­ve­li­ke­I­na­šte­tu­pro­iz­vo­dja­ča.­ Ne­ znam­ šta­ tre­ba­ me­nja­ti­u­ dr­žav­noj­ po­li­ti­ci­ pre­ma­ agra­ru­ i­se lu, ali znam da me ni tre ba sa mo ma lo vi še si gur no sti u ovom po slu ­ po­ru­ču­je­Oro­šča­nin.

U svo joj sta ji ovaj po ljo pri vred­nik­ je­ svo­je­vre­me­no­ imao­ i­ do­ 50­bi ko va, ot hra nio ih je od uz ra sta

te­le­ta,­ čak­ im­ je­ i­ na­ cuc­lu­ da­vao­mle ko, na pa tio se i sve ih pro dao jer je bu kval no pro pao. Bi ko vi ka da do­dju­u­od­re­đe­nu­ki­la­žu­mo­ra­ju­da­se pro da ju, jer se da lji tov ne is­pla­ti.­Ni­kod­svi­nja,­ob­ja­šnja­va­nam­Go­ran­ne­ma­bes­ko­nač­nog­to­va,­jer­se ne is pla ti. Za to je naj bo lje da se pro­da­ju­kad­ima­ju­­od­100­do­120­ki­lo­gra­ma,­a­i­po­sle­ne­će­ni­ko­da­ih­uzme. ­­Sa­sto­kom­se­ne­če­ka,­po­seb­no­

one kod ko je je dug obrt tov. Po sle dam­ imao­25­ kr­ma­ča,­ pa­ sam­dr­žao­i­pra­sad,­ali­sve­sam­ra­dio­ra­dio­

sam­uz­pompć­kre­di­ta­a­ne­svo­jim­nov­cem.­ Za­to­ ne­mam­ mo­guć­nost­če­ka­nja­bo­ljih­ce­ne,­bu­du­ći­da­ni­ra­ta­kre­di­ta­ne­mo­že­da­ če­ka,­ is­ti­če­­mla­di­mar­ti­nač­ki­po­ljo­pri­vred­nik.­Go­ran­ Oro­šča­nin­ ob­ra­dju­je­

uglav nom ze mlju uze tu u za kup, aren­da­one­ko­ja­je­bli­ža­se­lu­pla­ća­oko­320­evra,­ona­ko­ja­ je­da­lje­ je­od­ 160­ evra­ i­ vi­še.­ Bli­ži­ se­ vre­me­is pla te aren de pa se i za to ovaj po­ljo­pri­vred­nik­pi­ta:­ho­će­li­us­pe­ti­da­sve pla ti i da ima za sva ko dnev ni ži­vot?­­

S.­Đa­ko­vić

Po­ro­di­ca­ Lu­kić­ iz­Va­ši­ce­ba­vi­ se­sto­čar­stvom­ vi­še­ od­ dve­ go­di­ne. Pre dve i po go di ne ku pi li su

jed nu kra vu ka ko bi ima li mle ka za lič­ne­po­tre­be,­da­bi­ka­sni­je­ku­pi­li­još­tri, a za tri me se ce ku pi li još se dam kra­va.­Da­nas­ovi­vred­ni­Va­ši­ča­ni­de­set mu znih kra va, tri mla de ju ni ce i žen­sku­te­lad,­a­mu­šku­pro­da­ju.Naj­ve­ća­za­du­že­nja­oko­gr­la­ ima­

Lju­bo­ Lu­kić, gla va po ro di ce ko­ji i po red svih is ku še nja ko je sto­čar­stvo­sa­so­bom­no­si­ is­tra­ja­va­na­ovom po slu.­­ Od­ ovog­ po­sla­ mo­že­ pri­stoj­no­

da­se­ži­vi,­ne­ma­pre­ve­li­ke­za­ra­de,­a­tre ba do sta da se ra di, za to je ce la po­ro­di­ca­uklju­če­na,­ su­pru­ga,­de­ca­ i­ja. Ovim po slom ba vi mo se dve i po go­di­ne.­Su­pru­ga­i­ja­od­lu­či­li­smo­da­ku pi mo jed nu kra vu ka ko bi smo ima li mle ka za svo ju po ro di cu, ka sni je smo ku­pi­li­još­tri­kra­ve­i­či­ni­lo­nam­se­da­mo­že­mo­le­po­da­za­ra­di­mo­od­pro­da­je mle ka i te la di. Da nas ima mo de set mu­znih­kra­va,­tri­mla­de­ju­ni­ce­i­žen­sku te lad, a mu šku pro da je mo. Ce­na­kra­va­se­kre­će­od­1000­do­2500­evra,­ce­na­za­vi­si­od­ra­se.­Ako­ho­ćeš­

da imaš do bru ra su i do sta mle ka, mo raš do bro i da pla tiš, ob ja šnja a va naš­do­ma­ćin.

Sva ka kra va u pro se ku da je oko 25­ li­ta­ra­mle­ka,­a­kva­li­tet­ i­ ko­li­či­na­mle ka, po red ra se kra ve za vi si i od sta di ju ma lak ta ci je, da li je pr va, dru­ga,­tre­ća.

­ Pre te lje nja kra va da je sve ma­nje mle ka, a dva me se ca pre te lje nja

ne da je, da bi po sle to ga, na red na tri me se ca da va la naj vi še mle ka, do da­je Lju bo.Po­ro­di­ca­ Lu­kić­ mle­ko­ pro­da­je­

mle­ka­ri­„Imlek“­iz­Be­o­gra­da,­a­ima­ju i svo je re dov ne kup ce u kom ši lu­ku.­Pre­ma­re­či­ma­na­šeg­sa­go­vor­ni­ka­naj­ve­će­ kom­pli­ka­ci­je­ u­ ovom­ po­slu­či­ni­pa­pi­ro­lo­gi­ja­ko­ju­bi­svi­da­iz­beg­nu,­a­ko­je­či­ni­se,­ni­ka­da­ni­je­do­sta.­Ma ko li ko je bi lo.

­ Stal no mo ra mo ne što da pri ja­vlju je mo i od ja vlju je mo, te u Ši du, te kod na šeg se o skog ve te ri na ra. Sa da tre­nut­no­ oče­ku­jem­ do­la­zak­ in­spek­to ra ka ko bih mu ob ja snio za što ni­sam pri ja vio ku po vi nu te le ta u ro ku od se dam da na od nje go ve ku po vi ne. Iskre­no,­ni­sam­ni­znao­da­se­to­mo­ra­oba vi ti u tom ro ku. Ured no sam sre­dio pa pi ro lo gi ju, do ve zao te le, tu je i nje gov pa soš, ali eto, pro blem je na­stao zbog tog ro ka. Ja se na dam da će­ in­spek­tor­ ima­ti­ raz­u­me­va­nja,­ jer­ni­sam­to­na­mer­no­uči­nio,­ka­že­Lju­bo­i na po mi nje da bi ma nje pa pi ro lo gi­je, a vi še bo lje or ga ni za ci je znat no po­mo­glo­da­se­sto­čar­stvo­u­Sre­mu­i­Sr bi ji ob no vi i raz vi je.

Dru gi pro blem ko ji bri ne na šeg sa go vor ni ka je ste što još ni je do bio po­tvr­du­ sa­ In­sti­tu­ta­ u­ Ze­mu­nu­ ka­ko bi mo gao da do bi je sub ven ci je do kra­ja­sep­tem­bra.­Oče­ku­je­sub­ven­ci­je­od­ku­po­vi­ne­tri­uma­ti­če­ne­kra­ve.­Ku po vi nu je oba vio pre šest me se ci i ta da je po slao do ku men ta ci ju u Ze­mun­i­od­ta­da­če­ka­od­go­vor,­to­je­ste­

po­tvr­du.­I­ma­da­se­na­da­po­zi­tiv­nom­epi lo gu, od no sno raz re še nju kri ze na ko­ju­ne­mo­že­da­uti­če,­Lju­bo­sa­ne­la­go­dom­is­ti­če­da­je­bor­ba­ko­ju­tre­nut no void naj bo lji po ka za telj ko li ko pa pi ro lo gi ja gu ši sva ki vid pred u zet­ni štva bez ko jeg, ka ko na po mi nje, sa­vre­me­na­po­ljo­pri­vre­da­ne­mo­že­da­op sta ne. G. N.

MAR­TIN­CI­•­RAZ­MI­ŠLJA­NJA­GO­RA­NA­ORO­ŠČA­NI­NA,­PO­LJO­PRI­VRED­NOG­PRO­IZ­VO­ĐA­ČA­

Po­ljo­pri­vred­ni­ku­tre­ba­sa­mo­ma­lo­si­gur­no­stiSva­ka­go­di­na­do­no­si­no­ve­ne­iz­ve­sno­sti,­a­ove­go­di­ne­uz­ne­po­volj­ne­ot­kup­ne­ce­ne­agrar­nih­pro­iz­vo­da­­pro­tiv­se­lja­ka­su­se­uro­ti­le­i­ne­po­volj­ne­vre­men­ske­pri­li­ke­

Te­ško­je­če­ka­ti­bo­lju­ce­nu…

Go­ran­Oro­šča­nin­iz­Mar­ti­na­ca

VA­ŠI­CA­•­U­PO­SE­TI­GA­ZDIN­STVU­LU­KIĆ

Od­sto­čar­stva­ne­ma­za­ra­de,­ali­ima­ži­vo­ta-­Od­lu­či­li­smo­da­ku­pi­mo­jed­nu­kra­vu­ka­ko­bi­smo­ima­li­mle­ka­za­svo­ju­po­ro­di­cu,­ka­sni­je­smo­ku­pi­li­još­tri­kra­ve­i­či­ni­lo­nam­se­da­mo­že­mo­le­po­da­za­ra­di­mo­od­pro­da­je­mle­ka­i­te­la­di.­Da­nas­ima­mo­de­set­mu­znih­kra­va,­tri­mla­de­ju­ni­ce­i­žen­sku­te­lad,­a­mu­šku­pro­da­je­mo,­ka­že­Lju­bo­Lu­kić

Lju­bo­Lu­kićOd­sto­čar­stva­se­mo­že­ži­ve­ti

14 28. avgust 2015.

КАLENDAR POLJOPRIVREDNIH RADOVA ZA SEPTEMBAR

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Uveliko se oseća da leto odlazi, a dolazi jesen. Nema velikih žega i omorina, noći su sve

svežije. Posebno su jutra sveža i sa puno rose. Priroda postepeno menja svoj izgled. Vegetacija je sve manje bujna. Dani su kraći i broj sunčanih dana se smanjuje, što direktno uslovljava da je srednja mesečna temperatura vazduha za tri-četiri stepena niža nego u avgustu. Ipak, i u septembru bude relativno toplog vremena, i to najviše zahvaljujući vedrini.

Septembar je u višegodišnjem nizu samo malo oblačniji od jula i avgusta, a vedriji je od juna. Kiše su ređe i padaju slabijim intenzite-tom nego tokom juna, jula i avgu-sta. Ekstremno visoke temperature su ređa pojava, manje je opasno-sti od nevremena sa grmljavinom i gradom.

Jesenje magle, pogotovu po ri-ječnim dolinama i kotlinama, posta-ju češće, ali traju kratko. Septem-bar je, inače, na našim geografskim širinama mesec tišine jer duvaju vetrovi slabih brzina i jedan je od najtiših u godini. To je, najčešće, mesec stabilnih vremenskih prilika. Početkom treće dekade ovog me-seca i zvanično ćemo ispratiti leto i prirediti dobrodošlicu jeseni – tačno u utorak 22. septembra u 22 sata i 18 minuta. Navedene vremenske prilike u velikoj mjeri utiču i obim i dinamiku poljoprivrednih radova.

U polju

U septembru se nastavlja setva uljane repice, deteline, lucerke, tra-va i travno-detelinskih smeša. Prva dekada meseca je posljednji rok za setvu ovih useva. Ali, ako suvo vreme ne obezbjeđuje uslove za nor-malne setvene radove, ovaj posao se zna produžiti čak do 25. septembra što nikako nije optimalni rok. U dru-goj dekadi septembra seju se ozima grahorica, ozimi grašak, njihove me-šavine s ozimom raži i ozimim ov-sem, a pri kraju meseca i s ozimom pšenicom i ozimim ječmom.

U prvoj polovini septembra po-činje jesenje-zimsko oranje zemlji-šta predviđenog za proletnju sje-tvu. Beru se rani hibridi kukuruza, suncokret i soja. Vadi se krompir. Obavlja se priprema za setvu ozi-mih usjeva: pšenice, ječma, tritika-lea, ovsa i raži. Završavaju se rado-vi na uređenju zemljšta: ravnanje, podrivanje, kalcifikacija.

U skladištima se kontroliše ranije spremljeni rod pšenice i drugih use-va. Posebno se proverava sadržaj vlage i zdravstveno stanje. U ovom mesecu pored priprema za setvu i same setve, što znači definfekciju i dezinsekciju semena, u ratarstvu se pripremaju pesticidi, izuzev počet-

ne zaštite uljane repice od buvača i repičinog sjajnika.

U povrtnjaku

Do sredine meseca seju se zim-ski lukovi i srebrenjak, a spanać, rotkva i ozima salata sve do okto-bra u rokovskoj setvi, na sedam do deset dana. Sadi se rasad ozime sa-late posejane tokom avgusta.

Pristiže povrće iz postrne se-tve pa se beru boranija, kornišon, krompir, paradajz, paprika, plavi patlidžan, spanać, rotkvice, sred-njerane kupusnjače i drugo jesenje povrće. U toku septembra najveći broj poslova odnosi se na ubiranje. Od pravilne berbe zavise prinosi, ali i dužina perioda obrazovanja novih plodova. Smatra se da nepravilna berba, kada se oštećuju listovi i sta-bla biljaka i neblagovremena berba, mogu smanjiti prinose od 30 do 50 odsto. S obzirom da je ovo mesec masovne berbe paprike, paradajza, krastavaca, boranije i drugih vrsta povrća, o tome treba voditi računa. Kod paradajza (visoke sorte) počet-kom septembra treba zakinuti vrh stabla i bočnih grana ostavljajući iznad poslednje cvasti dva do tri lista što omogućuje da se pravilno obrazuju svi plodovi, a najveći broj i da sazri do prvih mrazeva. Za pro-izvodnju paradajza značajno je da na kraju vegetacije bude što više obrazovanih plodova, makar i ze-lenih, jer i oni uspešno dozrevaju u toku meseca ili dva i tako produžava-ju vreme korišćenja paradajza.

Krajem meseca treba početi ra-sturanje stajnjaka i osnovnu jesenju obradu zemljišta u povrtnjaku. Povr-šine oslobođene vađenjem, odnosno berbom povrća, odmah obraditi. Ta priprema može biti za gajenje pro-letnjih vrsta i tada je bez fine povr-šinske obrade. Za gajenje jesenjih i zimskih vrsta uključuje se odmah i fina površinska priprema zemljišta.

Kod stoke

Septembar, kao i dva prethodna meseca, je u znaku sabiranja letine. Stočari treba da obrate pažnju na razne otpatke od letine i da ih naj-racionalnije iskoriste. Nedopustivo je, na primer, da se bilo šta pali i na taj način domaćinstvo ostaje bez prostirke za stoku. Slama je najče-šća i najkvalitetnija prostirka i treba je odmah posle berbe sakupljati i balirati. Savremeni kombajni imaju priključke kojima se slama odmah skuplja i balira, a ako to nema, tre-ba je pokupiti ručno, samo da se sačuva.

Suva kukuruzovina, lomljena ku-kuruzna kočanka kao i otpaci od još nekih poljoprivrednih kultura takođe se mogu koristiti za prostirku, po-

sebno u velikim živinarnicima, gde se živina drži na podu, a i piljevi-na može korisno poslužiti. Ponekad se slama, piljevina, kokuruzovina i kukuruzna kočanka koriste i kao ogrevni materijal, ali to je najgori i najnerentabilniji način korišćenja otpadaka. Stoka se postepeno pri-vikava na prelaz sa zelene na suvu hranu.

U voćnjaku

U prvoj dekadi septembra za-vršava se kalemljenje voćaka oče-njem na spavajući pupoljak. Zavr-šava se berba šljiva, ali ova godina je izuzetna, sve je poranilo pa i šlji-ve tako da taj posao treba završiti jer je verovatno započet u prethod-nom mesecu. Izuzetak su priplanin-ski krajevi, u kojima je septembar i ove godine mesec glavne sezone sušenja šljiva. Beru se plodovi zim-skih sorata jabuka i krušaka i skla-dište u hladnjačama. Sa jabukama – oprez! Suviše rano obrani prezreli plodovi nisu pogodni za čuvanje, pa je određivanje najpogodnijeg vre-mena berbe zimskih sorti jabuka od posebne važnosti.

Reč-dvije o zaštiti. Najvećem broju voćnih vrsta nije potrebna po-sebna zaštita. Izuzetak je kruška. U rodnim zasadima, izvesnih godina, pojavljuje se kruškin cvetožder, po pravilu u starijim, zapuštenim za-sadima. U voćnjacima u kojima se sprovodi sistematska zaštita retko se javlja u takvom obimu da je ne-ophodno prskanje. Ženka odraslog insekta polaže jaja u cvetne pu-poljke krajem septembra. Iz jaja se izlegu larve koje se hrane unutraš-njim dijelovima cvjetnih pupoljaka. Šteta se uočava tek idućeg proleća – napadnuti pupoljci ne kreću i pri dodiru lako se odvajaju od drveta. Za razliku od većeg broja drugih in-sekata, kruškin cvetožder se nerado seli s jednog stabla na drugo, pa to olakšava suzbijanje. Da bi se kruš-ka zaštitila od ove štetočine, prska se jednom – krajem septembra. Pr-skaju se samo sorte čiji su plodovi obrani.

Obavlja se osnovno đubrenje i priprema površina za podizanje semeništa, matičnjaka, vegeta-tivnih podloga i voćnjaka. Ako to već ranije nije urađeno, podižu se zasadi jagoda. Jagode posađene u

septembru daju u narednoj godini znatno niži rod nego ako je sadnja bila krajem jula ili početkom avgu-sta. I pored toga, priprema zemlji-šta i sadnja jagoda u septembru daju bolje rezultate nego ako se to ostavi za oktobar, novembar ili mart naredne godine.

Ako se zemljište u voćnjacima celog leta održava u obrađenom stanju, u septembru nema potrebe za posebnom obradom. Korovi više ne pričinjavaju ozbiljne teškoće. Na površinama koje su navodnjava-ne prisustvo korova može biti čak i korisno, jer će korovi ili podkulture u voćnjacima koristiti višak vlage i azota i na taj način smanjiti moguć-nost naknadnog aktiviranja porasta porasta voćaka. Počinje priprema zemljišta za jesenju sadnju ostalih voćnih vrsta. Vrši se ugovaranje po-trebnih količina sadnica određenih vrsta i sorata. U zasadima jagodi-častog voća obradom se uništava-ju korovi, a kod jagoda se zakidaju stoloni.

U vinogradu

U septembru zri veliki broj stonih sorti vinove loze. Pošto ne sazreva-ju svi grozdovi istovremeno, ber-ba se sprovodi u nekoliko navrata. S berbom se počinje kada je zrelo najmanje 30 odsto roda. Beru se samo zreli i zdravi grozdovi.

U ovom mesecu počinju i pripre-me za jesenju sadnju vinove loze. Sadnja u jesen, u našim klimatskim uslovima, bolja je od proletnje. Pri sadnji neophodno je pripremiti ze-mljište tako što se uz duboku zim-sku obradu đubri stajnjakom i mi-neralnim đubrivima. Đubrenje vino-grada stajskim đubrivom smatra se veoma važnom agrotehničkom me-rom pošto je ono hranljivo i sadrži sve hranljive materije neophovne vinovoj lozi. Stajnjakom se đubri zemljište na kojem će biti podignut vinograd, ali i zasad vinove loze u plodonošenju svake treće ili pete godine u količini od 10 do 30 tona po hektaru. Đubrivo se razbacuje pre duboke obrade zemljišta. Kada se sadi kalemljena loza veoma je važno odabrati i najpodesniju loznu podlogu. A ona će zavisiti od tipa zemljišta i mnogih drugih faktora pa je najbolje da podlogu odredi poljo-privredni stručnjak.

Na pčelinjaku

Dovršavaju se radovi započeti u avgustu. Odstranjuje se medljiko-vac. Hrana i polen se približavaju leglu, skidaju se nastavci. Valja se boriti protiv moljca i vašiju. Spre-čavati pojavu grabeži. Pravo je vre-me za pripremu košnica za uzimlja-vanje. Prioritet je dopuna rezervi hrane, bilo dodavanjem ramova s medom ili dodatnom prihranom u vidu prerađenog šećernog sirupa i to je mnogo bolje obaviti sada nego uznemiravati društvo i otvarati koš-nicu tokom hladnih zimskih dana.

Saniranje društava bez matice, sa lošom maticom, rasformiranje slabih društava, zatim tretiranje protiv varoe i zaštita saća od vosko-vog moljca, obavljaju se što je pre moguće. Preventivno davanje leko-va se u savremenom pčelarstvu ne praktikuje, nego se lekovi daju tek kad se pojave prvi znaci oboljenja.

Na letu košnica postavljaju se če-šljevi radi zaštite od miševa, a postav-ljanjem lovilica u vidu flaša sa ukislim pivom ili voćnim sokom nastavlja se borba protiv osa i stršljenova.

Ramove koji nisu dobro izgrađeni (satne osnove) a nisu zaleženi, sada treba ukloniti iz klubeta, ako to nije učinjeno ranije. Ako ima ramova sa malim površinama pod legom i bez hrane, najbolje ih je privremeno staviti na kraj pčelinjeg gnezda dok leglo ne izađe, a zatim ih ukloniti.

U septembru još ima paše: de-telina, stručak, različak, metvica, vrbica, majčina dušica, bela trava, divlja cikorija, lozika, bosiljak, he-ljda, šafran… U planinskim krajevi-ma značajan je vresak.

Na okućnici

Krajem meseca uklanjaja se iz višegodišnjih leja procvetalo ljetno cveće. Krajnje je vreme da se po-četkom meseca zasadi dvogodišnje proletnje cveće. Četinarske biljke, ako želimo da dobro prezime, treba obilato zalivati bez obzira na kiše.

U septembru se sakuplja sledeće lekovito bilje: hrastov lišaj, čemeri-ka, digitalis, divizma, šipurak, kle-ka, krušina, lincura, nana, neven, slatka paprat, odoljen, oman, mo-rač, mrazovac, čičak, bijeli slez, ta-tula, trnjina, velebilje, iđirot, trava za srce…

Jeseni u susretSeptembar je u višegodišnjem nizu samo malo oblačniji od jula i avgusta, a vedriji je od juna. Kiše su ređe i padaju slabijim intenzitetom nego tokom juna, jula i avgusta. Ekstremno visoke temperature su ređa pojava, manje je opasnosti od nevremena sa grmljavinom i gradom.

Piše: Petar Ilić

Što pre obaviti berbu šljiva

Stiže jesen

28. avgust 2015. 15

ZA NI MLJI VA IZ DA NJA

Prognoza vremena do 15. septembra

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Za jed no s ra kom unu tra šnjih or­ga­na,­ rak­ plu­ća­ je­ da­nas­uzrok­ naj­ve­ćeg­ bro­ja­ smrt­

nih­slu­ča­je­va.­Sva­ki­pe­ti­ sta­nov­nik­Sr­bi­je­umi­re­od­ra­ka.­Sva­ke­go­di­ne­ot­kri­je­se­30.000­no­vo­o­bo­le­lih.­Čak­su­ i­pred­vi­đa­nja­pe­si­mi­stič­ka:­broj­žr­ta­va­će­ra­sti­u­ve­ćoj­pro­por­ci­jiIpak,­na­pret­kom­far­ma­ci­je­i­pro­

me­nom­ ži­vot­nih­ na­vi­ka,­ u­ to­ku­ sle­de­ćih­ 25.­ go­di­na­ mo­gu­će­ je­ spa­sti­75.000.­lju­di­i­to­68.­od­sto­od­tog­bro­ja­sa­mo­mu­dri­jim­na­či­nom­ži­vo­ta.

Pre ven ti va:

Oba­ve­zno­ osta­vi­ti­ du­van.­ Utvr­đe­no­ je­ da­ je­ pu­še­nje­glav­ni­ uzrok­po­ja­ve­te­vr­ste­ra­ka.­­ Čak­ va­lja­ iz­be­ga­va­ti­ i­ me­sta­

gde­ se­ mno­go­ pu­ši.­ Ne­pu­šač­ ko­ji­če­sto­ili­stal­no­bo­ra­vi­u­za­di­mlje­nim­pro­sto­ri­ja­ma­ (osta­li­ uku­ća­ni­ pu­še,­na­rad­nom­me­stu),­za­35.­od­sto­po­ve­ća­va­ri­zik­da­obo­li­od­ra­ka­plu­ća.­­Kva­li­tet­­va­zdu­ha­ko­ji­se­udi­še,­

nje­go­va­(ne)­za­ga­đe­nost,­ta­ko­đe­je­ve­o­ma­va­žna.­Štet­ni­ga­so­vi,­pra­ši­na­na­rad­nom­me­stu­ko­ji­ško­de­or­ga ni ma za di sa nje zah te va ju stro go spro­vo­đe­nje­me­ra­za­šti­te­(ma­ske),­a­pre­sve­ga­pri­dr­ža­va­nje­upu­sta­va­nad­le­žnog­le­ka­ra­me­di­ci­ne­ra­da.

Di­je­te­tič­ka­pre­ven­ti­va:

Raz­li­či­ta­is­pi­ti­va­nja­ot­kri­la­su­ka­kva­je­is­hra­na­naj­po­god­ni­ja­za­pre­dod­bra­nu­od­ra­ka­plu­ća.­­U­hra­ni­tre­ba­da­bu­de­do­volj­no­

pro­vi­ta­mi­na­A,­ka­ro­ti­na.­Kod­pu­ša­ča,­nje­go­vo­pri­su­stvo­­u­kr­vi­mno­go­je­ma­nje­od­nor­mal­nog,­a­on­upra­vo­ „lo­vi“­ slo­bod­ne­ ra­di­ka­le,­ mo­le­ku le na ko je se sum nje da ra za ra ju

ge­net­ski­ sa­dr­žaj­ će­li­ja­ i­ da­ igra­ju­od­lu­ču­ju­ću­ulo­gu­u­ raz­vo­ju­kan­ce­ro­ge­nih­ tu­mo­ra.­ Pro­vi­ta­min­A,­ da­kle,­ de­lu­je­ kao­ imu­ni­tar­ni­ bra­ni­lac­će­li­ja.Vi­še­an­ke­ta­po­ka­za­lo­je­da­uno­

še­nje­ve­ćih­ko­li­či­na­tog­pro­vi­ta­mi­na­sma­nju­je­ri­zik­od­ra­ka­plu­ća.­Čak­je­do­ka­za­no­da­on­kod­pu­ša­ča­za­50.­od­sto,­ali­ i­ 4,5­ i­8.­pu­ta­uma­nju­je­opa­snost­od­te­bo­le­sti.

Oni ma ko ji su du go pu ši li, ili još pu­še,­po­seb­no­se­sa­ve­tu­je­da­sva­ko­dnev­no,­ bar­ u­ jed­nom­ obro­ku,­ko­ri­ste­ šar­ga­re­pu,­ ili­ ze­le­no­ po­vr­će­(spa­nać,­pro­kelj,­ku­pus),­a­od­vo­ća­na­ro­či­to­lu­be­ni­ce­i­kaj­si­je­(i­su­še­ne).­Ne­do­sta­tak­vi­ta­mi­na­A­mo­že­da­

iza­zo­ve­po­re­me­ća­je­u­de­le­nju­će­li­ja,­a­na­slu­ću­je­se­da­to­mo­že­do­ve­sti­ do­ kan­ce­ro­ge­nih­ de­ge­ne­ra­ci­ja.­Ne­ka­ sa­vre­me­na­ pro­u­ča­va­nja­ na­me­đu­sob­nu­ve­zu­ iz­me­đu­ is­hra­ne­s­ma­lom­ko­li­či­nom­vi­ta­mi­na­A­­ ­ i­ ri­zi­ka­od­ra­ka­plu­ća.­Na­pro­tiv,­hra­na­bo­ga­ta­tim­vi­ta­mi­nom­dva­do­tri­pu­ta­sma­nju­je­taj­ri­zik.Vi­ta­min­A­sa­dr­že:­dži­ge­ri­ce,­ma­

slac,­ pu­no­ma­sno­ mle­ko,­ si­re­vi.­ To­su­ da­kle­ na­mir­ni­ce­ ko­je­ bi­ tre­ba­lo­re dov no da se na la ze na je lov ni ku pu­ša­ča.­­Do­ka­za­no­ je­da­ni­ko­tin­ iz­ du­

va­na­ zna­čaj­no­ sma­nju­je­ ko­li­či­nu­vi ta mi na C u kr vi, a zna se da on pod­sti­če­ rad­ imu­no­lo­škog­ si­ste­ma.­ Pre­ma­ naj­no­vi­jim­ is­tra­ži­va­nji­ma de lu je i pre ven tiv no na po ja vu tu­mo­ra.­Za­to­ je­ sa­svim­ ra­zu­mlji­vo­što­ se­ pu­ša­či­ma­ sa­ve­tu­je­ da­ sva­ko­dnev­no­ko­ri­ste­na­mir­ni­ce­bo­ga­te­vi­ta­mi­nom­C­(ku­pus,­na­ro­či­to­ki­se­li,­pa­ra­dajz,­pa­pri­ke).Ali,­ uz­ sve,­ pa­žnje:­ naj­bo­lje­ je­

od­vi­ći­se­od­pu­še­nja.

Po­zna­ti­ri­zi­ci­ra­ka:

VR STA RA KA GLAVNI RIZICI MOGUĆI­DODATNI­RIZICI

CREVA Upala crevaPre ma lo ba last nih ma te ri ja uhrani,­hronični zatvor,­alkhol,­

pušenje

JAJNICI

Ka­sni­­po­če­tak­men­stru­a­ci­je,ka­sna­me­no­pa­u­za,­ne­rot­ki­nje,rak­jajnika­u­porodici­(majka­i­

sestre)

MATERICA

Ra na po ja va men stru a ci je,ka­sna­me­no­pa­u­za,­ne­rot­ki­nje,gojaznost,­šećerna­bolest,­povišen­krvni­pritisak

Za­si­će­ne­ma­sne­ki­se­li­ne­upre­ko­mer­nim­ko­li­či­na­ma,

hormonski­lekovi

GRLIĆ­­MATERICERa­ni­sek­su­al­ni­od­no­si,

više­partnera.­Ali­takođe­da­jedan­partner­ima­više­žena

Pa pa lo ma – vi ru si(na­ro­či­to­vi­ru­si­iza­zi­va­či

bradavica), pušenje

KOŽASun­ča­nje­

(na­ro­či­to­ja­če­ope­ko­ti­ne)Mladeži

ŽDRELO Pušenje,­alkohol

JETRA

Ci ro za je tre, he pa ti tis B,Al fa tok sin (ple sni u hra ni)

antibebi­pilule,­antibiotici,­tumori­drugih organa

USNEPu­še­nje­na­ro­či­to­lu­le­i­sun­ča­nje

PRO STA TA Česte­upale­prostate Za­si­će­ne­ma­sne­ki­se­li­ne­u

prekomernim­količinama

JED NjAK Pušenje­i­alkohol

JEZIK I USTA Pušenje,­alkohol­i­loša­higijena­usta.

ŽE­LU­DAC Ko­li­či­na­že­lu­dač­ne­ki­se­li­ne,ishrana­sa­malo­voća­i­povrća

Ma­lo­be­ta­ka­ro­ti­na­u­hra­ni­ne­ma­pro­vi­ta­min­A.­Sla­na­hra­na,­kon­zer­vir­ane­na­mir­ni­ce.­Mo­guć­uzrok:­bak­te­ri­je­ti­pa­he­li­ko­bac­ter­pylo­ri,­ko­je­su­od­go­vor­ne­

i­za­dru­ga­obo­lje­nja­že­lu­ca.

PLUĆAPu­še­nje,­za­ga­đe­nost­va­zdu­ha­sa­otro­vi­ma­u­oko­li­ni­(na­pri­mer­azbe­stom,­

ka tra nom, ra do nom)

PANKREAS Pu­še­nje,­di­jag­no­sti­ko­va­na­še­ćer­na­bo­lest

Za­si­će­ne­ma­sne­ki­se­li­ne­u­pre­ko­mer­nim­ko­li­či­na­ma

BEŠIKAPu­še­nje,­kan­ce­ro­ge­ne­sup­stan­ce

(kao­naprimer­neke­boje­za­namirnice)

Za­si­će­ne­ma­sne­ki­se­li­ne­uprekomernim­količinama

DOJKE

Ra­no­do­bi­ja­nje­men­stru­a­ci­je,ka­sna­me­no­pa­u­za,­rak­doj­ke­u­užoj­

po­ro­di­ci­(maj­ka,­se­stra),starije­prvorotke.

Go ja znost (pre sve ga ma sne na sla ge u pre de lu sto ma ka)

preterano­konzumiranje­alkohola.

BI­LJEM­PRO­TIV­KAR­CI­NO­MA­

Bor ba sa ra­kom­plu­ća(Pre­no­si­mo­iz­vo­de­iz­knji­ge­“Le­ko­vi­tim­bi­ljem­­pro­tiv­kar­ci­no­ma“,­autor­Mom­či­lo­Mo­ci­Sreć­ko­vić,­Slo­bo­mir­2015.)

Rob no-ber zan sko tr ži šte u No-vom Sa du, ka da je ne delj ni obim

pro me ta u pi ta nju, već du že vre me funk ci o ni še na prin ci pu to plo-hlad no. Na kon re kord nog pro me ta re gi stro-va nog pret hod ne ne de lje, ne de lja za na ma be le ži vi še stru ko ma nji pro-met. Kon kret no, na ovo ne delj ni pad pro me ta, naj vi še je uti ca la sma nje na iz vo zna ak tiv nost. Ro bu ku pu ju uglav-nom pre ra đi va či I to tek to li ko ko li ko im je neo p hod no za ne sme ta ni pro iz-vod ni pro ces, što znat no ogra ni ča va ka ko broj ku pa ca, ta ko i nji ho ve ko-li čin ske po tre be. U pe ri o du od 17.08.-21.08.2015., na “Pro dukt noj ber zi” u No vom Sa du, pro me to va no je sve-ga 375 to na ro be, ukup ne vred no sti 12.847.500,00 di na ra.

Ka da je tr ži šte pše ni ce u pi ta nju, na osno vu po da tka da to kom pro te-

kle ne de lje ni je bi lo pro me ta, mo gao bi se ste ći po gre šan uti sak o ce nov-noj sta bil no sti ovog tr ži šta. Ipak, ni je ta ko, o če mu naj bo lje go vo ri po da tak da su to kom ne de lje po ten ci jal ni kup ci bi li sprem ni da pla te za hleb no zr no ce nu od 18,00 din/kg, bez PDV-a, što je za sko ro 2% vi še ne go pret-hod ne ne de lje, ali pro dav ci ma je i to bi lo ma lo. Ovo i po red dis ba lan-sa po nu de i tra žnje, zbog če ga ni je ni do šlo do za klju če nja ber zan skog po sla, go vo ri o na go ve šta ju bla go ra stu ćeg ce nov nog tren da.

Na kon iz ra že nog pro šlo ne delj-nog ra sta, u ne de lji za na ma ce na so je, ko jom je tr go va no u ko li či ni od 100 to na, za u sta vi la se na ni o vu od 47,96 din/kg, sa PDV-om (43,60 din/kg, bez PDV-a). I po red sta ti-stič kog po da tka o ne delj nom ra stu

pro seč ne ne delj ne ce ne od 3,29%, in for ma ci ja da je pre ne de lju da na ce na so je po po je di nač nim ugo vo ri-ma, na za tva ra nju tr go va nja iz no si la sko ro 44,00 din/kg, bez PDV-a, ipak pre go vo ri o ovo ne delj noj sta bi li za-ci ji ce ne so je u zr nu, ne go o tren du nje nog ra sta.

I dok je ovo ne delj ni rast ce ne so-je, sa mo sta ti stič ke pri ro de, do tle tr-ži šte ku ku ru za be le ži ka ko sta ti stič ki

ta ko i re al ni ce nov ni rast. Pro met od 125 to na pri rod no su še nog ku ku ru-za, re gi stro vao je ve o ma uzak ce-nov ni ras pon od 18,20–18,30 din/kg, bez PDV-a. Pro seč na ne delj na ce na od 20,04 din/kg, sa PDV-om (18,22 din/kg, bez PDV-a) za 1,73% vi ša je ne go pret hod ne ne de lje.

U to ku pro šle ne de lje zna čaj no me sto u ukup nom pro me tu, po sle du že vre me na, za u zi ma sun co kre-

to va sač ma. U okvi ru is tr go va nih 125 to na, re gi stro va na je pro seč na ce na od 36,12 din/kg, sa PDV-om (30,10 din/kg, bez PDV-a), što je za 2,03% vi še ne go pret hod ne ne de lje.

Od osta lih pro iz vo da sa li stin ga, to kom ne de lje za na ma, re gi stro-van je i pro met mi ne ral nog đu bri va urea, u ko li či ni od 25 to na po ce ni od 37,50 din/kg, bez PDV-a, na pa ri te tu fco ku pac.

16SREMSKA

POLJOPRIVREDA 28. avgust 2015.

PRODUKTNA BERZA NOVI SAD

Promet roba na Produktnoj berziod 17. 8. do 21. 8. 2015.

Najva`nije iz protekle nedelje:

Cene poljoprivrednih proizvoda u protekloj nedeljina vode}im robnim berzama su bile slede}e:

E-mail: nsberza@eunet.rs,internet sajt: www.proberza.co.rs

INFO SLU@BA021/443-413 od 730 do 1430

21000 Novi Sad, Radni~ka 30a Tel: 021/4750-788; Fax:021/4750-789

miroslav.sidor@limagrain.combranimir.alivojvodic@limagrain.comwww.limagrain.rs

Francuski hibridikukuruza i suncokreta

SPONZOR

*Objavljeni nedeljni ponderi cena nisu zvani~an podatak, usled ~injenice da su obuhva}eni podaci o trgovanju do trenutka {tampanja informatora.

Na kon pro šlo ne de ljog kon so li do va nja ce na na ame rič kim ber za ma i kal ku li sa nja pro-

ce na US DA-a, tr ži šte se ove ne de lje okre nu-lo vre men skim uslo vi ma i uti ca ju na agrar ne pro iz vo de. U SAD-u se oče ku ju pa da vi ne ko je će po go do va ti ku ku ru zu i so ji, dok se u Ka na di

mo gu oče ki va ti ra ni mra ze vi. Kra jem ne de lje je za be le žen bla gi rast na CBOT-u. Pro dav ci su se po vu kli sa tr ži šta, pro ce nju ju ći da tre nut na ce-na ni je do volj no uno sna. Ce na so je be le ži pad, s ob zi rom na si tu a ci ju u Ki ni, gde se be le ži ve će uspo ra va nje eko no mi je od onog ko ji su ana li ti-

ča ri pro ce nji va li. Na se ver noj he mis fe ri ne ma zna čaj nih kli mat skih pro me na.

Sep tem bar ski fju čers na pše ni cu je u po-sled njih ne de lju da na na či ka škoj ber zi sko čio za 2,04%, dok je fju čers na ku ku ruz sku plji za 0,59%.

So ja je sa is po ru kom u sep tem bru jef ti ni ja za 7,21%, dok je so ji na sač ma jef ti ni ja za 2,99%.

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP, SEPTEMBAR 2015.

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

Pše ni ca 186,07 $/t 183,87 $/t 181,59 $/t 182,33 $/t 186,00 $/t

Ku ku ruz 143,30 $/t 142,99 $/t 144,17 $/t 144,56 $/t 146,06 $/t

PRE GLED DNEV NIH PRO ME NA CE NA NA CME GRO UP

po ne de ljak uto rak sre da če tvr tak pe tak

So ja, zr no, jul 15 339,96 $/t 340,62 $/t 335,55 $/t 331,95 $/t 338,56 $/t

So ji na sač ma, jul 15 325,20 $/t 325,40 $/t 324,60 $/t 324,00 $/t 330,90 $/t

• Rast ce ne ku ku ru za• Sta bil na ce na so je• De ša va nja na svet skim ber za ma

Bla gi rast ce na ku ku ru za i sun co kre-to ve sač me, kao i sta ti stič ki po da tak o ne delj nom ra stu ce ne so je u zr nu, uti-ca li su na ovo ne delj ni mi ni mal ni rast in dek sne vred no sti PRO DEX-a, ko ji na da na šnji dan “vre di” 212,87 in dek snih po e na, od no sno 0,07 in dek snih po e-

na vi še ne go pret hod ne ne de lje. Da je na tr ži štu pše ni ce do šlo do po kla pa nja po nu de i tra žnje, na već po me nu tom vi šem ni vou u od no su na pret hod nu ne de lju, rast in dek sne vred no sti ovog agre gat nog ber zan skog po ka za te lja, bio bi znat no iz ra že ni ji.

Pregled zaklju~enih i ponu|enih koli~ina, kao i dijapazon zaklju~enih i ponu|enih cena poljoprivrednih proizvoda tokom protekle nedelje, dati su u slede}oj tabeli:

PRODEX

ROBA PONUĐENA KOLIČINA (t)

CENA PONUDE DIN/KG SA

PDV-OM

ZAKLJUČENA KOLIČINA (t)

ZAKLJUČENA CENA DIN/KG

SA PDV-OM

PROMENA U ODNOSU NA PRETHODNU

NEDELJU

Ku ku ruz vešt. su šen, rod 2014. 125 20,02-20,13 125 20,02-20,13 +1,73%

So ja, rod 2014. 100 47,96 100 47,96 +3,29%

UREA (fco-ku pac) 25 41,25 25 41,25 -

Sun co kre to va sač ma 33% 125 36,00-36,60 125 36,00-36,60 +2,03%

BUDIMPE[TAP[ENICA KUKURUZ

162,86 EUR/t (fu tu res sep 15)

145,94 EUR/t (fu tu res sep 15)

EURONEXT PARIZP[ENICA KUKURUZ

169,00 EUR/t (fu tu res sep 15)

176,00 EUR/t (fu tu res nov 15)

Pše ni ca je u Pa ri zu, u od no su na kraj pro šle ne de lje, pa la za 4,79%, dok je u Bu dim-

pe šti jef ti ni ja za 1,34%. No vem bar ski fju lers na ku ku ruz je u Pa ri zu pao u od no su na pro šli pe tak za 2,90%, dok je sep tem bar ski fju čers na ku ku ruz u Bu dim pe šti jef ti ni ji za 0,94%.

STIPS - VOJVODINA

VOĆE 17.8.2015. - 24.8.2015.

POVrĆE 17.8.2015.-24.8.2015.

REPUBLIKASRBIJA

MINISTARSTVO POLJOPRIVREDE,[UMARSTVA

I VODOPRIVREDE

* Kvalitet proizvoda je prema JUS standardima ukoliko druga~ije nije nazna~eno

Mesto prikupljanja cena: Mačvanski okrug - klanica

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

GAZDINSTVO Mesto prikupljanja cena: Loznica

MALOPRODAJA Mesto prikupljanja cena: Loznica

PIJACA Mesto prikupljanja cena: Loznica

28. avgust 2015.

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

Mesto prikupljanja cena: Beograd - kvantaška pijaca

CENE ŽIVE STOKE

Mesto prikupljanja cena: Loznica - stočna pijaca

* Kvalitet proizvoda je dobar ukoliko druga~ije nije nazna~eno

17

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Lucerka (seno u balama) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez promene dobra

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 15.00 17.00 16.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1Kukuruz

(okrunjen, prirodno sušen)

džak 50kg Domaće kg 24.00 27.00 25.00 bez promene dobra

2Lucerkino brašno

(min 15% proteina)

džak 25kg Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene prosečna

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 27.00 25.00 bez promene prosečna

4 Sojina sačma (44% proteina) džak 33kg Domaće kg 75.00 90.00 80.00 bez promene prosečna

5 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 16.00 18.00 17.00 bez promene dobra

R.B Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Blitva (sve sorte) Domaće veza 12.00 15.00 13.00 rast slaba

2 Boranija (šarena) Domaće kg 150.00 200.00 180.00 - vrlo slaba

3 Boranija (žuta) Domaće kg 150.00 180.00 180.00 bez promene vrlo slaba

4 Brokola (sve sorte) Domaće kg 200.00 250.00 250.00 rast vrlo slaba

5 Celer (sve sorte) Domaće kg 70.00 80.00 70.00 bez promene slaba

6 Cvekla (sve sorte) Domaće kg 25.00 30.00 30.00 bez promene slaba

7 Dinja (sve sorte) Domaće kg 40.00 50.00 45.00 pad slaba

8 Karfiol (sve sorte) Domaće kg 90.00 120.00 120.00 rast vrlo slaba

9 Kelj (sve sorte) Domaće kg 60.00 80.00 70.00 - vrlo slaba

10 Krastavac (salatar) Domaće kg 35.00 55.00 50.00 bez promene dobra

11 Krompir (beli) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

12 Krompir (crveni) Domaće kg 30.00 35.00 30.00 bez promene dobra

13 Kupus (sve sorte) Domaće kg 15.00 23.00 20.00 rast prosečna

14 Lubenica (sve sorte) Domaće kg 20.00 30.00 30.00 bez promene slaba

15 Luk beli (sve sorte) Domaće kg 180.00 200.00 200.00 bez promene dobra

16 Luk crni (mladi) Domaće veza 17.00 25.00 20.00 bez promene vrlo slaba

17 Luk crni (sve sorte) Domaće kg 25.00 35.00 30.00 bez promene dobra

18 Paprika (Babura) Domaće kg 50.00 70.00 60.00 rast prosečna

19 Paprika (ljuta) Domaće kg 150.00 200.00 170.00 - prosečna

20 Paprika (ostala) Domaće kg 80.00 110.00 90.00 bez promene slaba

21 Paprika (šilja) Domaće kg 55.00 70.00 60.00 rast prosečna

22 Paradajz (chery) Uvoz(uvoz) kg 200.00 220.00 220.00 bez promene vrlo slaba

23 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 45.00 50.00 45.00 - dobra

24 Paradajz (sve sorte) Domaće kg 30.00 40.00 35.00 - dobra

25 Pasulj (beli gradištanac) Uvoz(uvoz) kg 170.00 200.00 180.00 pad prosečna

IZVE[TAJ O CENAMA @IVE I ZAKLANE STOKE U KLANICAMA

SILOS Mesto prikupljanja cena: Loznica

IZVE[TAJ ZA @ITARICE, ULJANE KULTURE I KRMNO BILJE

R.B. Proizvod Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Banana (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 115.00 120.00 115.00 pad prosečna

2 Borovnica (sve sorte) Domaće kg 450.00 500.00 450.00 pad slaba

3 Breskva (sve sorte) Domaće kg 50.00 80.00 60.00 bez promene dobra

4 Grejpfrut (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 170.00 180.00 180.00 rast vrlo slaba

5 Grožđe (belo ostale) Uvoz(Makedonija) kg 70.00 80.00 75.00 pad prosečna

6 Grožđe (crno Hamburg) Uvoz(uvoz) kg 80.00 80.00 80.00 - vrlo slaba

7 Grožđe (crno Kardinal) Uvoz(uvoz) kg 75.00 85.00 80.00 pad prosečna

8 Grožđe (crno ostale) Uvoz(uvoz) kg 80.00 80.00 80.00 bez promene slaba

9 Jabuka (Delišes zlatni) Domaće kg 55.00 60.00 60.00 - vrlo slaba

10 Jabuka (Delišes zlatni) Uvoz(uvoz) kg 95.00 95.00 95.00 bez promene vrlo slaba

11 Jabuka (Gloster) Domaće kg 50.00 60.00 60.00 - vrlo slaba

12 Jabuka (Mucu) Domaće kg 45.00 60.00 50.00 pad vrlo slaba

13 Jabuka (ostale) Domaće kg 40.00 65.00 45.00 pad vrlo slaba

14 Kruška (ostale) Domaće kg 55.00 70.00 70.00 pad prosečna

15 Kruška (ostale) Domaće kg 80.00 90.00 90.00 - slaba

16 Kupina (sve sorte) Domaće kg 200.00 200.00 200.00 pad slaba

17 Lešnik (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 1900.00 2000.00 1900.00 bez promene vrlo slaba

18 Limun (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 240.00 250.00 250.00 - prosečna

19 Malina (sve sorte) Domaće kg 350.00 350.00 350.00 rast slaba

20 Malina (sve sorte) Domaće kg 320.00 350.00 350.00 rast slaba

21 Nektarina (sve sorte) Domaće kg 60.00 75.00 70.00 bez promene prosečna

22 Nektarina (sve sorte) Domaće kg 80.00 90.00 90.00 bez promene slaba

23 Orah (očišćen) Uvoz(uvoz) kg 1200.00 1300.00 1200.00 pad slaba

24 Pomorandža (sve sorte) Uvoz(uvoz) kg 170.00 180.00 170.00 rast prosečna

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Jagnjad sve težine sve rase kg 260.00 280.00 270.00 bez promene

2 Jarad sve težine sve rase kg 220.00 240.00 230.00 bez promene

3 Koze sve težine sve rase kg 120.00 140.00 130.00 bez promene

4 Krmače za klanje >130kg sve rase kg 110.00 120.00 115.00 bez promene

5 Ovca sve težine sve rase kg 130.00 150.00 140.00 bez promene

6 Prasad 16-25kg sve rase kg 210.00 240.00 220.00 bez promene

7 Prasad <=15kg sve rase kg 220.00 240.00 230.00 bez promene

8 Tovljenici 80-120kg sve rase kg 140.00 170.00 160.00 bez promene

R.B. Naziv živ. Težina/uzrast RasaCena (din)

Trend Ponuda,broj grlamin max dom

1 Bikovi >500kg SM 220.00 250.00 235.00 bez promene prosečna

2 Jagnjad sve težine sve rase 260.00 280.00 270.00 bez promene slaba

3 Junad 350-480kg sve rase 200.00 210.00 205.00 bez promene slaba

4 Krave za klanje sve težine SM 150.00 180.00 160.00 bez promene slaba

R.B. Proizvod Pakovanje Poreklo Jed. Mere

Cena (din)Trend Ponuda

min max dom

1 Kukuruz (okrunjen, prirodno sušen) džak 50kg Domaće kg 22.00 25.00 24.00 bez

promene dobra

2 Lucerka (seno u bala-ma) bala 12-25kg Domaće kg 18.00 20.00 19.00 bez

promene dobra

3 Pšenica džak 50kg Domaće kg 24.00 26.00 25.00 bez promene slaba

4 Sojino zrno džak 50kg Domaće kg 40.00 50.00 45.00 bez promene slaba

5 Stočni ječam džak 50kg Domaće kg 26.00 28.00 27.00 bez promene slaba

6 Stočno brašno džak 33kg Domaće kg 17.00 19.00 18.00 bez promene dobra

PO LJO PRI VRED NA ME HA NI ZA CI JA

• Pro da je se trak tor Rus 52.Bla gi pro ble-mi sa me nja čom, pa li. Mo že pred nja vu ča. Tel:064/383-55-16.

• Trak tor Vol vo bm814. rak tor u do brom sta-nju, sve is prav no. Za me na za ki per ka mion do 3.500 EUR ili za ma nji trak tor i do pla ta, mo gu ća kom bi na ci ja. Tel:060/471-47-88.

• Pro da jem trak tor 577 no vi tip sa dva pa ra zad njih toč ko va.Tel: 069/668-206.

• Pro da jem Vla di mir ca no vi tip sa jed nim me nja čem u do brom sta nju i se tvo spre mač. Te l: 467 -717.

• Prodajem V ladimi rca , novi t ip sa je dnim me njače m u dobrom st an ju. Može zamena za Fer gu sona 533 ili 539 .

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060 /067-01-45.

• Prodajem k ombajn Zma j 143, 200 4 godiš te s a sečkom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel:0 6 4/063-24-34.

• Traktor John Deere 6 200, 85KS, 1994 . god , 7700rc, gum e sve 4 s u s koro no ve, ima rev erzer, u odličnom stanju, iz uv oz a. Tel: 065/825-66-54.

• Vladimirac T 2 5, 1300 evra. Tra k to r je u od-ličnom stanju, hidraulika i spravna, gume sve nove, nov an la ser. Tel: 064/000-26-6 0.

• To rped o 4506, 1 981 . god. nije registrovan, u odličnom stanju, 29 00 evra. Tel: 063/531-15 5

• Rakovi ca 65, 1986. god. u odličnom stanju, nije pucao blok, 420 0 evra . Tel: 063/531 -1-55.

• Traktor B elor us – 82. Godište 19 83., regi-strovan na ime. U potpuno ispravnom stanju. Tel: 064/903 -2 2-44.

• IM T 539, 19 90. god. k abina, kompresor, u odličnom stanju, 40 00 evra. T el: 063/53-1-155.

• Prodaje m trak tor 577 no vi tip sa dva para zadnjih t očkova. Tel: 069/668-206.

• Pr od ajem komba jn Zmaj 14 3, 2004 g od ište sa s eč kom za slamu i kukuruznim adapterom. Tel :064/063 -24-34.

• Prodajem kombajn žitni Džon Dir 950. T el: 060/067-01-45.

• Traktor Volvo bm814, 5450 evra. Tel: 0 60/ 471-47-88.

• Kombajn Zmaj dvoredni 223, 10000 ev ra. Tel: 022 /3 13-543.

• MTD tr ak tr očić za košenje travnatih po vr-šin a. T el: 064/218-74-0 0.

• Motoku ltivator IMT 506 u ispravnom stanju, 300 evra. Tel : 063/370 -1 50.

• M otorni traktorčić za košenje trave W hite. Te l: 064/2 18-74-00.

• Tr aktor kosač ica, motor brigs straton od 9 konja. Kao nov, 800 evra. Tel: 0 63/370-1 50.

• Ber ač 2 21 sa bun ker om i rudo m na hid-raulično ukrštanje, u dobrom st anju. Tel: 060/066-45-96.

• Belorus T-40, 1450 ev ra . Tel: 015/450-144.

• Tri traktora IMT 533, 1976.god. 2200 evra , 1979.god. 2400 evra i 1980. godište 2 500 evra. T el: 063/531-155.

• Be rač za kukuruz Zmaj 214 jednor edni, 1983. god. u ispravnom stanju, 19 00 evra. T el: 063/ 531-155.

• Prodajem kombajn žitni Džon Di r 950. Te l: 060/067-01-45.

• Pr od ajem komba jn Zmaj 14 3, 2004 g od ište sa s eč kom za slamu i kukuruznim adapterom. Te l:064/06 3-24-34.

• Traktor u dobr om sta nj u, 5450 evra. Sve ispravno. Zamena za k iper kam ion do 3 .50 0 evra. Za manji traktor i doplata . Tel: 060/471-4788

• K ombajn Epple M obil 1240. U odlič no m stanju, mal o radio, motor odličan, 1980. godište. 120 0 evra. Tel: 062/186-94-06.

• Belorus T-40, 145 0 evra. Tel : 015/ 450 -1 44.

OPRE MA

• Drlja če, četv oro krilne, pe to krilne masivne drlj ače za tra kt or e preko 60 KS i tr okrilne proširene za traktore is po d 6 0KS . Tel: 01 5/ 7786-963 .

• Samo utovarn a prikolic a z a seno. Sred nje s tanje. Na vi dj enje ili kratki remont pre pr od-a je. T el :0 64/383 -55-1 6.

• R otacion a kosa čic a marke Deutz- Fa hr, rad nog za hv at a 1.85 sa karda no m, novim noževima, odlično o čuv ana. Tel:063/886 -97 -17.

• Zm aj ev ka , tip 470 . Svetl os na sig na lizacija, vaz dušne kočnice, kipuje, im a i ručn u kipu. Pod-l im 3mm , ojačana, široke gume, regist-rovana. T el:022/265-61-11.

• Krunjač B ečejac 12t na 1h , karda n plus motor 21kW u odličnom stanju, prv i v la snik. Te l:022/664-596 .

• Prska lica K ranjska 330l, grane 8m, prvi v lasnik. Tel:06 0/066-45-96.

• Kr unjač Deutz, vagon na sat, is pra van. Tel: 065/250-6 6-25.

• Prekr upač i k runjač Odžac i, u v rlo dobrom stanju, cena nije fi ks na. T el :064/57 3- 04-47.

• Tanjirace vučene i noše ne. Tel:06 2/101-68- 60 .

• Plug Lemind 12 coli ili zamena za plug od 1 0 coli . T el:0 22/742-8 08.

• Pr odajem setvospremač u do br om stanj u. Tel: 46 7-717.

• Prodajem traktorsku frez u IMT. T el : 064/161- 55 -09.

• P ro dajem s ejali cu za ku kuruz Bekericu četiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra. Tel:-06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, el-evatori od 10- 60 tona - CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/8 48-81-08.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel: 064/51 6- 97-10 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel. 064/516 -97 -10.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/193-97 -07 .

• Prodajem pr esu Kve č, Kolečke, pl ug, drl-jaču, branu sve za Salaše i Etn o kuć e. Tel063/ 193- 97-07.

• Horizontalni transporter, 1000 ev ra . Tel: 0 64 /397-30-67.

• Sejačica za ku kur uz SK PT- 4 "OL T Osjek", mehanička četvororedna, 400 evra . Tel: 022/476-092.

• Dvobrazdni plug IMT-757/2, 550 evra. T el : 022/476-092.

• Pumpa za zalivanje Slap 800 NP i 30 cevi, 1300 ev ra. T el : 062/8 96-57-58.

• Motoku lt ivator Garlatt 3 KS u St. Pa zov i. Tel: 064/218 -74 - 00.

• Prsk al ica 800L sa hidrauličnim granama, 2550 evra. T el: 06 4/296- 37- 99 .

• Plug cevas ti češk i četvor ob razni 4x30 zahvat ,v isina gredera 75cm,razmak i zne đu glav a 80cm, plug je u odličnom radnom sta-nj u. Tel: 06 1 /2 00- 32-17.

• Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, 1989. god, 1000 e vra. Tel : 0 63/531- 155.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B ekericu č etiri reda potpuno ispravn. Cena 1.000 evra.

Tel: 06 0/ 670-36 -60 .

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado o va ca. Tel : 06 3/800- 93-62

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 0 62/ 848-8 1-08.

• Proda jem Vl adi mirca no vi tip s a jednim me njač em u dobrom stanju i setvospremač. Te l:467- 717.

• Pro dajem pr esu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516- 97 -10.

• Transporter za kuku ruz L ifam 9 m, k ao nov. P une g ume be z duvanja i t re ći toča k pozadi bez podizanja, lako se kreće, 800 evra . T el: 06 6/521-81-11.

• Setvospremači . Tel: 06 2/ 101-6 8-6 0.

• Vučene i nošene tanjirače . Tel : 0 62/10-1- 68 -60.

• A lk o motor na ko sil ica za košenje trave odlična . Te l: 06 4/2 18-74-00.

• K osilic a p ol ovna , sa b ri ksovim če tvorota ktn-im mot or om n emačkim, od lična servisirana, 95 dinara . Te l: 063/88 0-69-02.

• Kosilica za travu s a džak om z a skuplj an je trave, k osač ica je samohodna. U ispravnom stanu, 120 e vra . Tel: 63 3/701-5 0.

• Tanjirače vučene i nošene . Tel: 062/836-07-25 .

• N od et Gougis GC 4m/ žitna s ej alica 4m , auto ma tski m arkiri, stalni tragovi, extra stanje, uvoz CH. Tel: 0 64/510-98-66.

• Krunjač Deutz, 2500 evra. T el: 065/ 250 -66-25.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel: 06 4/ 1615509.

• Proda je m sejal ic u za kukuru z Beker icu četiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evra. Tel: 060/67 0-36-60.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom sta-nj u. Tel: 0 64 /516-9 7-1 0.

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 0 63 /800-9 3-62.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Pe ric a. T el : 06 4/289-7 7-8 4.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 062/84 8- 81-08 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogo vo ru. T el : 064/277-13-05.

• Motokultivator IMT 506, 350 evra . Tel: 06-3/ 370-15 0.

• Transporter za kukur uz Lifam 9 m, kao no v. Pu ne gum e bez duvan ja i treći točak poz adi bez podizanja, lako se kreće, 800 e vr a. Tel: 066/521-81- 11.

• Prodajem pre su, kve č, kolečke, pl ug, drl-jaču, branu sve za Salaše i Etno k uće. Te-l063/1 93-97-07.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st-anj u. T el. 06 4/ 516-97-10.

• Setvospremač Morović, 550 e vra. Te l: 066/2 08- 498.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/193 -97 -07.

• Pro dajem krun jač pre krupa č, Polj ostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 k g. Tel: 063/19 3- 97-07 .

• Prodajem krunjač veliki Čak ov ec , 20 tona n a kardan sa el evatoro m za še purike.S ve u radnom stanju, cena po dogov or u. Tel: 064/2 77-13-05.

• Prodaje m presu Welger 71 u dobrom st anj-u. T el . 06 4/516-9 7-1 0.

• Polj om ehaniza ci ja - pocinkovan i silosi, e levator iod 10 -60 tona- CAS, roto i vibro selek to r. Tel: 0 62 /848-8 1-08.

• Proda je m prikolic u mark e Pobeda, nosivosti 5 tona. Per ic a. Tel: 0 64 /289-7 7-8 4.

• Pro dajem pr ikolic u Zmajevku, 7 tona i stado ov ac a. Tel: 06 3/800 -9 3-6 2.

• Pro dajem 66- redni t emerins k i š partač za soju i repu u izuzetnom stanju. Tel: 022/ 66 8-409 i 063 /707-33 -28.

• Prodajem traktorsku frezu IM T. Tel : 06-4/161-55 -0 9.

• P ro da jem s ej alicu za ku ku ruz B eker icu če-tiri reda potpuno ispravna. Cena 1.000 evr a. Te l: 06 0/670-36- 60 .

• Troredna sejalica za kultivator IMT 506, 50 evr a. Tel: 06 3/802- 10 -95.

• Tanjirača 24 d is ka nose na, 1 000 e vr a. Sve v el ic ine tanji ra ca vuce nih i n os enihi sv e velicin e setvo spremaca.Dostava na kucnu adr es u. Tel: 06 4 /9 41- 99-14.

• Prikol ica j ed no osovinka, kiper, 4 tone nosivosti, 1989. god, 120 0 evra. T el : 063/ 531-155 . ZEML JA , PLACEVI, K UĆE, STANOVI, LO KALI

• Pr odajem plac u L aćarku, Njegoševa 2a, sa objektom od 12 0m2. T el: 0 63/583- 94 4.

• Prodajem viken dicu u Šišatovcu sa 30 ari voćnjka. Tel: 011/277-39-67, 064/ 19 9-99-27 i 022/6 17-159.

• P rodaj em 5 j utar a zemlje u ko madu potes Petrovci u Martincima. Tel: 022/ 66 8-445 i 0 64/45 9-33-94 .

• Prodaj em spratnu kuću u K uz minu osnovice 116m 2, sa oku ćnicom od 3.315m2 ulica Planinska 36. Tel: 064/ 88 9-45-5 6 i 063 /5-24-358 .

• Pr oda jem kuću u Divo šu uli ca Fruš kogorska 37 sa po la hek tara zemlje u u produžetku placa. Tel: 011/31 8- 38-50 i 0 69/318 -3 8-50.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel :0 64/ 43 0-23-1 6 .

• Proda jem neizgrađ en o građe vi ns ko ze ml-jište, oranica, Vladimira Nazora u Šidu, 26,34 ar a. Tel : 063/8 53- 25 -70.

• Proda je m kuće u Š ašinc ima, S av e Zdela ra 3 8, druga kuća Sve tozara M iletić a 92a, 28 a ri b aš te i jutro zemlje.Zai ntere sovani d oći ličn o n a adresu Sa ve Zdel ar a 38 Šašinc i.

• P rodajem dvorišni stan p olu na mešten 4 8m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 62 7-926 i 064 /400-23-96.

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 a ri blizu sela u Kralj evcima po god ne za sve vrste voća i vinogr ad a. Tel: 063/19 3-97-07.

• Prodaj em 3 jutra zemlje u V elikim Radincima potes Kurjačica. Tel: 063/ 369-20 8 i 022/ 67 0-9 16

• Povoljno pr odajem n am eštenu k uću sa pomoćni m z gradam a, veliki m placem ,v oćn-jakom baš tom u D ivošu Partizanska 75 mala st ra na. Te l: 06 4/458-61-76

• Pr odaje m novu k uću 1 40m2 u Laćarku naselje Bela ru ža. Tel : 065/321-12- 55

• P rodajem dvorišni stan p olu na mešten 4 8m2 u Sremskoj Mitrovici. Ćukovac 6. Tel: 62 7-926 i 064 /400-23-96.

• Prodajem dve njive od 8 i o d 6 a ri blizu sela u Kralj evcima po god ne za sve vrste voća i vinogr ada. Tel: 06 3/ 19 3-97-07.

• Njiva- bašta, p ovršine 40 a ri 1.a klase, Platičevo. P arcela se nala zi neposredno ispod k uć nih pl a cev a, pogodna z a povrtarstvo, voćarstvo i f ar me. T el : 064/3 19 -82-23 .

• Mašina bekerica sejanje kukur uz a. Tel : 060/066-45-9 6.

• Pro dajem kuću 100 m2 sa lo kalom izl az na dve ulic e, Sremska Mitrovica, ulica P al anka 9 7. Tel: 640-241.

• Proda jem k uć u 100 m2, CG 5,5 ari placa Matije Huđi, cena 50.000 e vr a. Tel : 063/166- 18- 50 .

• P rod ajem zemlju u Grabovcima opština R um a: Tel : 063/83 5-75 -39.

• Pro dajem kuću sa pos lovnim pros toro m na 10 ar i plac a u li ca Kuzminska , Sremska Mi tr-ovica Tel:06 3/506- 570.

• Prodaje m kuću ulica Stari šor kod Bo ln-ice plac 8ari mogućnost zamene st an.Tel : 061/635-05-1 8.

• Prod ajem kuću c a 200 m2 nasel je Pejton u blizini Rode i I de je. Te l:064/98 7-2 8- 14.

• Prodajem kuću u Žarkov ci ma. Te l: 061 /2-88 -31-03.

• Izd aj em sob u učenic im a ili studentimau naselju Matije Huđi. Tel: 022 /6 11-865 i 065/406-46-99.

• I zdaje m opre m ljen stan 30m2 preko puta Br io na. Te l: 06 3/166- 31 -29 .

• Izda jem nam eštenu ga rsonjer u u centru grada sa parking mestom. Tel: 060/4 90 -42-57 i 06 1/ 302-06-96.

• Izdajem stan naselje K PD. Tel : 060/455 -3-4-91.

• Izdaje m dvor išni dv oso ban stan na Beloj Ruži u L ać arku. Te l: 066/43 4- 02 1

• Prodajem opremlj en jedno soban s tan 30m2 n a drugom sprat u zajeno s a gara žom 1 8m. u d vorišt u zgra de p reko puta Brio na ulica Promenada 41, cena dogo vo r. Tel: 0 60/077-78-58.

• Prodajem dv os oban s ta n 65m2 p rvi sprat naselje Kamenjar, cena 35.000 e vr a. Tel: 0 63/730 -5 7-14.

• Pr odaje m u jedn oj cel ini dve nji ve pored gl-avnog p uta u Brest aču, uknjiženo, vlasnik 5h. cena 12.000 evra. Tel:064/430-23-16.

POLJOPRIVREDNI PROIZVODI

• Brane kruške viljamovke za rakiju. Tel:065/865-49-99.

• Povoljno, prasad za dalji tov, težine 22-25kg, cena 230din/kg. Takodje prodajem sojinu pogaču pogodnu za ishranu svih kategorija svinja, cena 60din/kg, vršim i fi zičku zamenu soje za pogaču, 100kg soje- 82kg pogače. Tel:066/644-17-25 i 022/441-725.

• Brane kruške viljamovke i šljive čačanka rodna. Tel:063/882-08-62.

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Suncokret gricko selektiran, rod 2014. Tel: 064/958-21-93.

• Soja u zrnu, rod 2014, cena po dogovoru. Tel: 065/282-30-70.

• Kukuruz kokičar 12t, cena na manje količine 65 din, za veće dogovor. Tel: 063/806-84-87.

• Kupina Loh nes, ovogodišnji rod. Cena po dogovoru. Tel: 062/486-669.

Prodajem vikendicu sa {ljivikom u Kr~edinu sa pogledom na Dunav (vikend zona). Plac 42 ara, 220 stabala {ljiva 12 godina stare, asfaltni put, trofazna struja. Cena 20.000 evra.

Mob: 063/592-235

Pro da jem plac (8.005 m2) sa ku ćom, • objek ti ma i is pu stom za ko ze, vi no gra dom, voć nja kom i li va dom na Li po va či kod Ši da (pri laz sa 3 stra ne), ili me njam za ku ću u Er de vi ku. Do go vor. SMS/Tel: 064/1629-737

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

MALI OGLASI

Prodajem krunja~ ru~ni, tu~ani. Tel: 022/685-081,

064/4615-799

Pr od ajem John D e ere ko mbajn 1075 H4; š ir ina h ed era 4,9 m et-ara, bu nker 5 t ona, 5 sl am otr esa, h idr op ogon, se čka, kl ima. C ena: d og ovor. Tel: 064/700-58-75

18 28. avgust 2015.

Prodajemo univerzalni selektor za ~i{}enje zrna i semena svih poljoprivrednih kultura,

cve}a i ukrasnog bilja. Tel: 063/8334-064 i 063/589-780

PRETPLATITE SE!!!Svakog drugog petka na Vašu adresuNovine za savremenu poljoprivredu

Godišnja pretplata 1.500,00 dinara

Nazovite smesta 1.500,00 dinara 1.500,00 dinara

615-200

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"BILANS VM"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 064/06-06-450

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta, seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem seme graorice, mešana graorica i zob, stočni grašak Angela. Tel: 063/808-61-79.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Pasulj beli tetovac - rod 2014, cena 250 din, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj šareni - rod 2014, cena 250, količina oko 50kg, moguća prodaja na 5 i 10kg. Pasulj pinto šareni - rod 2014, cena 200, količina oko 80kg, moguća prodaja na 5 i 10kg, za otkup cele količine moguća korekcija cene. Tel: 060/147-00-69

• Sojina pogača, cena je 57din/kg, takođe vršim zamenu soje za pogacu, na 100kg soje, dobijate 82kg pogače. Tel: 066/644-17-25.

• Hibridni kukuruz šećerac sorte sweet nugget f1, sentinel f1 i signet f1. Tel: 064/193-74-94.

• Prodajem kozije mleko sir i surutku. Tel. 022/661-312.

• Prodajem domaću rakiju šljivovicu, povoljno. Tel: 661-312 i 069/388-83-99.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta,seče se posle tri godine, Gojko. Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem baliranu detelinu sladištena ispod krova. Tel: 063/733-88-55.

USLUGE, POSLOVI

• Radim sve fi zičke poslove. Tel: 630-398 i 064/217-80-72

• Potreban vozač C i E kategorije za vožnju šlepera, domaći transport. Tel: 065/955-50-59

• Pekari u Sremskoj Mitrovici potreban buregdžija. Tel: 022/611-093 i 064/328-12-34.

• Vršim selidbu u zemlji i inostranstvu kombijem Tel: 065/631-11-22

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Radio bi sve poslove bez nadoknade za smeštaj i hranu. Tel: 022/625-274.

• Uslužno molerski radovi/krečenje, gletovanje, izolacija. Popust za penzionere 30%. Tel: 022/613-245 i 061/681-62-32.

• Potrebna sezonska radna snaga za rad u Crnoj Gori Budva(kuvari, pekari, pica majstori, pomoćno osoblje, mesari) smeštaj i hrana obezbeđena. Tel: +381-67-345-887.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

● Slikam portrete u svim tehnikama (olovka, pastel, ulje) prodajem slike (ulja na platnu, akvareli i druge tehnike). Tel: 062/971-37-52.

• Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/119-51-89 i 063/731-94-46.

• Vodoinstalaterski radovi, kvalitetno i povoljno. Tel: 064/22-42-197.

• Čerupanje i klanje pilića, dolaѕim na kućnu adresu. Tel: 064/119-51-89 i 063/731-94-46

DOMAĆE ŽIVOTINJE

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Jarac star godinu dana. Mešanac je, bez rogova. Tel: 060/148-76-99.

• 12 koza. 5 od 3 god, 5 od 2 god, 2 od godinu dana. Tel: 064/123-96-41.

• Ovnići rase romanovski, starosti 6-7 meseci, 130 evra. Tel: 064/540-40-73.

• Hajkom kunići - zečevi svih uzrasta cena po mesecu, 400din. Tel: 063/869-21-17.

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Junice, 980 evra. Tel: 065/271-37-78.

• Muški jaganjci i jarići. Tel: 062/117-89-62.

• Prodajem jagnje-menjam za kukuruz i tritikal, jagnje ima oko 40 kg. Tel: 065/438-41-41.

• Deset koza i petnaest jarića. Tel: 069/650-594.

• Stado od 50 ovaca rase Virtemberg. Tel: 060/334-20-53.

• 6 koza starosti 1-3 godine. Cena po dogovoru ili zamena za prasice, suprasne krmače i jaganjce. Tel: 062/240-106.

• Umatičeni ovnići rase virtemberg. Tel: 060/334-20-53.

• Prodajem dva meseca suprasnu nazimicu prvopraskinja. Tel: 670-098

• Prodajem kravu crno beli holštajn, steona. Tel: 069/668-206.

• Prodajem 20 jarića stare mesec dana. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem 13 koza starosti od 1-3 godine daju do 3 litre mleka. Tel: 064/123-96-41.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

• Japanske prepelice različitih uzrasta kao i sveža oplođena jaja. Tel: 064/106-07-36.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel: 064/281-12-12.

• Hajkom i panon beli kunići, 500 dinara. Starosti od 1 i 2 meseca, cena po mesecu starosti 500 dinara. Tel: 064/128-10-72.

• Mangulica 120 kg, 120 evra. Tel: 064/454-56-64.

• Konj lipicaner, star 2 godine i 5 meseci, sa papirima, može menjanje za neki jeftiniji auto ili domaće životinje. Tel: 064/018-48-76.

• Bik simentalac, težak oko 750kg, 2 evra. Tel: 063/139-19-75.

• 7-nedeljne koke nosilje, 150 kom, cena 300 din/kom, za celu količinu moguć dogovor. Tel: 064/207-18-40.

• Stado travničke pramenke. Tel: 063/842-63-08.

• Muški alpino jarići do 20kg. Tel: 064/404-87-46.

• Prodajem tri krave umatičene friške muzare idu u pašu, Susek. Tel: 021/878-025.

PLASTENICI, STAKLENICI

• Staklenik površine 8x4m, sa policama duž celog staklenika u 3 reda. Debeljina cevi je 3x4cm. Staklenik je iz 10 delova. Ima 4 prozora sa strana i vrata. Tel:022/326-715.

• Izrada plastenika po vašoj želji ili standarno po našim merama. Garantujemo da smo najpovoljniji jer cevi za izradu dobijamo direktno iz fabrike. Kvalitetno i povoljno. Za sve informacije, pitanja koja imate pozovite. Uzorke plastenika možete pogledati u Temerinu. Tel:063/528-231.

PČELARSTVO

• Košnice i delovi košnice.LR, DB, DB12, F. Podnjače AV, drvene i za sakupljanje polena.Milerov zbeg ili po uzorku.Svi delovi se izrađjuju od suve čamove daske, takođe svi delovi su spojeni cink vezom što omogucuje veliku čvrstinu i dugotrajnost.Košnice su bez ramova. Tel:063/126-08-79.

• Bukov trud-gljiva za dimljenje pčela, odličnog kvaliteta i mirisa koji ne smeta pčelama. Jedan dzakčić je oko 1 kg, Šaljem brzom postom ili po dogovoru. Tel:064/855-91-04.

KUĆNI LJUBIMCI

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno, po dogovoru. Tel: 064/987-28-14.

• Ovnoliki i hajom kunići, 500 dinara. Tel: 064/293-46-15.

• Hajkom i panon beli kunići, 400 dinara. Tel: 062/221-898.

• Na prodaju nemački ovčar star 2 godine mužjak, vrlo povoljno. Tel: 064/987-28-14.

• Prodajem hajkom kunice na veliko i malo svih uzrasta, od mesec dana pa do skotnih zenki. Prodajem i meso kunica po dogovoru. Cena 500 dinara po mesecu starosti. Tel: 063/564-166.

• Hajkom i panon beli kunići. Cena po mesecu starosti 500 dinara, ima od 1, 2 i 4 meseca. Tel: 064/128-10-72.

• Na prodaju 4 mužjaka pauna starih 2 godine. Tel:064/281-12-12 i 064/371-73-90.

• Prodajem odrasle japanske guske. Tel:022/325-232.

• Poklanjam mačku i mačiće sijamskog porekla. Tel: 641-193 i 062/641-193.

• Prodajem bele puline. Tel: 060/441-4055

MOTORNA VOZILA

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21

• Prodajem Jugo 55 godina proizvodnje 1991 u super stanju, nove gume. Tel: 061/635-05-18.

• Prodajem Fiat Panda 2002 godište, u odličnom stanju. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana, može zamena. Tel: 069/625-379.

• Prodajem Fiat Punto godina proizvodnje 2000, 1,7 dizel, može zamena.Tel: 069/133-21-32.

• Prodajem ladu limuzinu 1300 ispravna, cena 200 evra. Tel.022/553-570 i 060/553-35-70.

• Kupujem automobile ispravne, neispravne havarisane do 2.000 evra. Tel: 069/133-21-32.• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Zastavu 101 godina proizvodnje 2004, registrovana. Tel: 069/625-379

• Prodajem Fiat Kroma 2005. godište 1900 kubika, 150 KS, automatik u odličnom stanju. Tel: 063/852-60-21.

• Prodajem Opel Astu 2.0 registrovana u odličnom stanju. Tel: 063/562-884.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem zastavu yugo skala pikap, 2003. godište. Očuvan. Inđija. Tel:022/551-290.

• Prodajem fi ću, 1985. godište odjavljen. Tel: 670-711.

• Deutz Fahr 6.50. Cena 1.1500 evra, 1985. god, u odličnom stanju, registrovan, zadnje gume nove, može zamena. Tel:063/531-155.

RAZNO

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač. Tel:063/404-079.

• Inkubator za prepelice, kapacitet 300 jaja. Tel:022/322-685.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem tifon fi 110 dužina creva 300m. Tel: 063/212-399.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem krunjač veliki Čakovec, 20 tona na kardan sa elevatorom za šepurike.Sve u radnom stanju, cena po dogovoru. Tel: 064/277-13-05.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel. 064/516-97-10.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 50 dinara, Kuzmin. Tel;063/779-90-66.

• Prodajem krunjač prekrupač, Poljostroj Odžaci i vagu Libela Celje 300 kg. Tel: 063/193-97-07.

• Prodajem presu Kveč, Kolečke, plug, drljaču, branu sve za Salaše i Etno kuće. Tel063/193-97-07.

• Tegle za med plastične i staklene, 25 dinara. Tel: 063/494-553.

• Kaca (1000 litara, bagrem). Tel: 065/449-58-82.

• Džambo vreće. Tel: 062/111-6913.

• Creva niskog pritiska za dovod goriva, vode i vazduha kod traktora, kamiona i drugih poljoprivrednih mašina, kao i same priključke za ta creva. Tel: 063/813-52-78.

• Mazalice, čelične i mesingane, 9 dinara. Tel: 063/813-52-78.

• Pumpa za navodnjavanje Dizel Lombardini. Tel: 064/360-47-26.

• Sinhron za IMT 577, 130 evra. Tel: 064/232-18-80.

• Čerupaljka za piliće, monofazni motor, kapacitet 3 pileta. Tel: 063/584-342.

• Pojilice za zečeve, feretke, glodare, 180 dinara. Tel: 063/545-823.

• Prodajem kazan za pečenje rakije, 110 litara. Tabarka je od 400l sa cilindrom, 1000 evra. Tel: 069/615-782.

• Krunjač Bečejac 12t na 1h, kardan plus motor 21kW u odličnom stanju, prvi vlasnik. Tel: 060/066-45-96.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara. Kuzmin. Tel: 063/779-90-66.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

• Prodajem frižider na butan, prekrupačnel uređaj za kontrolu svetla. Tel.631-320.

• Prodajem bagremove stubove rezane, polovne, cena 250 dinara, Kuzmin. Tel: 063/779-90-66.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kazan za pečenje rakije 100l, prevrtač, kao nov, 450 evra. Tel: 062/727-622.

• Cisterna metalna 5000L, 650 evra. Tel: 064/145-44-30.

• Prekrupač, melje 20m kukuruza na sat, jačina motora 11kW. Može i zamena za kazan, uz moju doplatu, 400 evra. Tel: 063/183-91-89.

• Hladnjača za voće, povoljno, 11000 dinara. Tel: 064/182-57-00.

• Prodajem kavez za koke nosilje tacnaš, automatske pojilice, cena 240 evra. Tel: 063/771-68-64.

• Biljne kapi divljeg krastavca Ecballium elaterium, pomoćno sredstvo za čišćenje sinusa. Tel: 061/289-11-56.

• Prodajem presu Welger 71 u dobrom stanju. Tel: 064/516-97-10.

• Prodajem sadnice, reznice švedskog energetskog drveta. Seče se posle tri godine. Gojko: Tel: 063/109-88-99.

• Prodajem Euro kuku za Astru G. Tel: 060/661-21-81.

• Kupujem butan – plinske boce, razne elektromotore, ručni i električni alat, raznu građevinsku opremu, tanjirače, šrafštok, vinte, antikvitete i prodaja alulamperije. Tel: 061/113 – 83 – 56.

• Kupujem ispravne, neispravne kolor televizore,LCD, plazma, novije lap top računare, klavirne harmonike. non stop – Mladen.Tel: 021/421-516 i 064/157-25-14.

• Kazan za pečenje rakije, od 100l. Kao nov, prevrtač, 650 evra. Tel: 063/404-079.

• Kavez za prašenje krmača. Nekorišćeno, očuvano je, 60 evra. Tel: 064/444-54-08.

• Hranilice od prohroma cele, isključivo za mokar tov. Tel: 064/486-58-19.

• Prodajem 500kg plavog kamena Zorka Šabac kristal, cena 330 dinara/kg za povrtlare i vinogradare. Za Poljoapoteke popust 10 posto na celu količinu. Tel: 063/611-257 i 015/774-15-86 Ljuban.

LIČNI OGLASI

• Situirani muškarac srednjih godina traži žensku osobu do 45 godina radi druženja i eventualnog braka. Tel: 065/368-22-21 i 064/400-38-70.

• Oženjen muškarac diskretno bi se družio sa damom 50+ SMS.Tel:O62/145-43-90.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Ozbiljna, obrazovana žena 58 godina vredna, pedantna želela bi daupozna dobro stojećeg domaćina isključivo radi braka. Tel: 063/888-62-19.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: +38163/893-32-08.

• Udruženje „Moja sreća“ iz Gornjeg Milanovca može da upriliči da se devojke iz Rusije udaju u Srbiju. Zainteresovani javite se na 065/552-43-11.

• Situiran muškarac 67 godina traži žensku domaćicu do 60 godina, radi druženja, moguć brak. Tel:064/44-35-90.

• Želeo bih da upoznam žensku osobu oko 45 godina starosti, ozbiljna veza moguć brak, vredi pokušati Srem, Banat i Bačka. Tel: 061/668-43-79.

• Tražim ozbiljnu devojku radi druženja i braka, prvo sms. Tel: 063/893-32-80.

BESPLATNI MALI OGLASI 063/8526-021

1928. avgust 2015.

VOĐENJE KNJIGOVODSTVA POLJOPRIVREDNIM GAZDINSTVIMA

KNJIGOVODSTVENA AGENCIJA"KURIR-2"

Trg Vojvođanskih brigada BBSremska Mitrovica, Tel: 063/404-950

OSI GU RAJ TE VA ŠE USE VE I PLO DO VE

u kom pa ni ji sa tra di ci jom du gom 200 go di na!Tel: 064/4615-799

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

SREMSKA

POLJOPRIVREDASREMSKA

POLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDAPOLJOPRIVREDA

• Sa “Sremskom poljoprivredom“ na sremskim poljima, farmama i vašim gazdinstvima

• „Sremska poljoprivreda“ svakog drugog petka na kioscima i u pretplati na vašu adresu

• Kako da unapredite sopstveni agrobiznis – kako do boljih prinosa na vašim poljima, kako do profi tabilnog uzgoja na vašim farmama...

• Dragoceni saveti eminentnih stručnjaka, samo u vašoj „Sremskoj poljoprivredi“

MARKETINGTel/fax 022/610-496

Mob:063/8526-021E-mail:poljoprivreda@sremskenovine.co.rs

BESPLATNI MALI OGLASI SMS

063/8526-021

SREMSKA

POLJOPRIVREDA

Ma­ni­fe­sta­ci­ja­po­sve­će­na­oni­ma­ko­ji­su­naj­vi­še­vre­me­na­pro­vo­di­li­u­vi­no­gra­di­ma­i­ko­ji­su­

„omo­gu­ći­li“­ gro­žđu­ da­ po­sta­ne­ vi­no­­­pu­da­ri­ma,­ču­va­ri­ma­vi­no­gra­da,­po­zna­ta­kao­“Pu­dar­ski­da­ni”­odr­ža­na­je­i ovog av gu sta dva na e stu go di nu za re­dom­u­Slan­ka­me­nač­kim­Vi­no­gra­di­ma.­ Naj­ma­nje­ se­lo­ in­đij­ske­ op­šti­ne­po no vo je bi lo cen tar oku plja nja lju di do­bre­vo­lje­ali­ i­pri­pad­ni­ka­slo­vač­ke­na­ci­o­nal­ne­ za­jed­ni­ce­ ko­ji­ su­ sa­ po­no­som­pre­zen­to­va­li­kul­tu­ru­i­obi­ča­je­Slo­va­ka,­ko­ji­su­pre­250­go­di­na­do­šli­na­ove­pro­sto­re.­U­do­broj­at­mos­fe­ri­sa­pu­no­raz­li­či­tih­sa­dr­ža­ja,­tak­mi­če­nja,­kva­li­tet­ne­hra­ne­i­pi­ća,­uz­ne­za­o­bi la znu igran ku pro te kla je još jed na ma­ni­fe­sta­ci­ja­ko­ja­na­naj­lep­ši­na­čin­osli­ka­va­ži­vot­Slo­va­ka­u­jed­noj­ma­loj­sre­di­ni.Na­Et­no­iz­lo­žbi­su­se­i­ove­go­di­ne­

pred­sta­vi­le­že­ne­iz­ra­znih­udru­že­nja­sa­te­ri­to­ri­je­op­šti­ne,­ali­i­pro­iz­vo­đa­či­vi­na­i­ra­ki­ja­iz­dru­gih­sre­di­na.

Šte fan To maš­iz­Ko­va­či­ce­se­vi­še­ od­ 15­ go­di­na­ ba­vi­ pro­iz­vod­njom­ra­ki­ja­i­li­ke­ra,­a­ka­ko­je­is­ta­kao­vi­še­go­di­šnji­ trud­ i­ rad­ je­na­gra­đi­van­na­ra­znim­saj­mo­vi­ma­gde­je­nje­go­va­ra­ki­ja­pro­gla­ša­va­na­naj­bo­ljom.­Pre­ko­ pri­ja­te­lja­ sam­ sa­znao­ za­

ovu­ma­ni­fe­sta­ci­ju­ i­ odu­še­vio­ se­ka­da­sam­pr­vi­put­pro­šle­go­di­ne­do­šao.­Za­i­sta­sjaj­na­at­mos­fe­ra,­od­lič­na­po­se­će­nost­ i­do­bra­pri­li­ka­da­pred­sta­vim­svo­je­pro­iz­vo­de­ka­že­on.

I ove go di ne Šte fan je na štan du iz­lo­žio­ kaj­si­je­va­ču,­ du­nje­va­ču,­ kru­šku,­me­do­va­ču,­li­ke­re­od­ma­li­ne­i­vi­šnje­kao­i­med.­Lju­di­su­ve­o­ma­za­in­te­re­so­va­ni­za­

ra­ki­je,­po­go­to­vo­jer­ov­de­ima­ju­mo­guć­nost­da­pro­ba­ju,­on­da­se­odu­še­ve­i­oba­ve­zno­ne­što­ku­pe.­Od­ne­dav­no­smo­po­če­li­da­pra­vi­mo­i­ra­ki­ju­na­ba­zi­tra­va,­od­no­sno­tra­va­ri­cu­i­kle­ko­va­ču­ka­že­­Šte­fan­i­po­ru­ču­je­da­se­ve­o­ma­ve­se­li­da­vi­di­sve­obi­ča­je­ i­ igre­slo­vač­kog­na­ro­da.Sa­svo­jim­ruč­nim­ra­do­vi­ma­ i­su­

ve­ni­ri­ma­pred­sta­vi­li­ su­se­ i­mla­di­ iz­Udru­že­nja­de­ce­i­omla­di­ne­sa­smet­nja­ma­u­raz­vo­ju­“Moj­svet”,­bez­ko­jih­fe­sti­va­li­vi­še­ne­mo­gu­da­se­za­mi­sle.­Ve­se­li­i­na­sme­ja­ni,­sa­mo­ona­ko­ka­ko­oni­ to­ume­ju,­ po­ru­či­li­ su­da­uče­šće­na­Et­no­iz­lo­žbi­ne­ma­to­li­ko­pro­daj­ni­ka­rak­ter,­ko­li­ko­sa­mo­dru­že­nje.­Za­hva­lju­ju­ći­Tu­ri­stič­koj­or­ga­ni­za­

ci­ji­na­še­op­šti­ne,­sva­ke­go­di­ne­uče­stvu­je­mo­na­“Pu­dar­skim­da­ni­ma”,­ali­i­svim­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­ko­je­se­or­ga­ni zu ju u to ku go di ne re kla je Mi ra Vu kas­ is­pred­ udru­že­nja­ “Moj­ svet”­i is ta kla:­Na­ši­ mla­di­ ak­ti­vi­sti­ u­ to­ku­ ce­le­

go­di­ne­ vred­no­ ra­de­ na­ iz­ra­di­ su­ve­

ni­ra­ko­ji­su­sa­da­već­pre­po­zna­tlji­vi­i­ko­je­pred­sta­vlja­mo­na­štan­du.­Što­se­ti­če­pro­da­je,­ona­ni­je­pre­sud­na,­va­žno­je­da­se­de­ca­dru­že,­da­se­ču­je­za­nas­i­da­po­ka­že­mo­ko­li­ko­ume­mo,­a­sve­osta­lo­ko­li­ko­bu­de­ka­že­Mi­ra.­Svo­je­su­ve­ni­re­pred­sta­vi­le­su­i­čla­

ni­ce­Dru­štva­ “Et­no­art”­ ko­je­ su­ pre­po­zna­tlji­ve­po­ukra­snim­pred­me­ti­ma­ko­je­se­ra­de­de­ku­paž­teh­ni­kom.­­Mi­ smo­ iza­bra­le­ da­na­ ovu­ma­

ni­fe­sta­ci­ju­ iz­lo­ži­mo­de­ku­paž­ra­do­ve,­sli­ke­na­sta­klu,­na­kit­i­me­de­nja­ke­ko­ji­pra­ve­na­še­čla­ni­ce.­Kao­udru­že­nje­se­tru­di­mo­da­bu­de­mo­pri­sut­ne­na­svim­op­štin­skim­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ma­­jer­na­

ma­ za­i­sta­ zna­či­ ovaj­ vid­ pro­mo­ci­je­i­ re­kla­me.­To­ je­ste­ je­dan­od­naj­bo­ljih­na­či­na­pla­si­ra­nja­i­pro­da­je­na­ših­ra do va re kla je Ni­ko­li­na­Jo­vi­čin iz “Et­no­ar­ta”.Do­ma­ći­ni­iz­Vi­no­gra­da­ni­su­skri­va­

li­ra­dost­i­za­do­volj­stvo,­što­je­nji­ho­va­ma­ni­fe­sta­ci­ja­do­bi­la­ka­rak­ter­tra­di­ci­o­nal­ne­i­što­na­naj­lep­ši­na­čin­pre­zen­tu­ju­obi­ča­je­Slo­va­ka.­Or­ga­ni­zu­je­mo­ Pu­dar­ske­ da­ne­

od­2004.­go­di­ne,­od­no­sno­dva­na­est­go­di­na­ za­ re­dom,­ ta­ko­da­slo­bod­no­mo­že­mo­ re­ći­ da­ ima­mo­ ma­ni­fe­sta­ci­ju­ ko­ja­ ima­ du­gu­ tra­di­ci­ju.­ Us­pe­li­smo­ da­ odr­ži­mo­ kon­ti­nu­i­tet­ i­ sa­dr­ža­je­sa­ko­ji­ma­smo­ i­po­či­nja­li­ is­ti­če­Ja no Ma ho­iz­or­ga­ni­za­ci­o­nog­od­bo­ra­i­na­bra­ja­ne­ke­od­sa­dr­ža­ja­ma­ni­fe­sta­ci­je.­I­ove­go­di­ne­smo­ ima­li­ tra­di­ci­o­

nal­nu­Et­no­iz­lo­žbu­na­ko­joj­ su­ svo­je­ pro­iz­vo­de­ pred­sta­vi­la­ udru­že­nja­že­na,­ za­tim­ iz­bor­ za­ naj­bo­lju­ ri­blju­čor­bu,­vi­no­ i­pu­dar­ski­štap.­Ono­na­šta­smo­po­seb­no­po­no­sni­je­ste­ču­ve­na­igran­ka­ko­ja­je­upri­li­če­na­za­na­še­pu­da­re­kao­i­kul­tur­no­umet­nič­ki­pro­gram­ne­ko­li­ko­dru­šta­va­is­tče­Ma­ho.­­Tru­di­mo­se­da­sva­ke­go­di­ne­bu­

de­mo­sve­kva­li­tet­ni­ji,­da­ide­mo­ko­rak­na­pred.­ Pre­zen­tu­je­mo­ kul­tu­ru,­ pe­smu­i­igru­i­evo­ci­ra­mo­uspo­me­ne­na­Slo­va­ke­ko­ji­su­pre­250­go­di­na­do­šli­na­ove­pro­sto­re.­Upra­vo­na­da­na­šnji­dan­se­tru­di­mo­da­sa­svim­na­ro­di­ma­ko­ji­ov­de­ži­ve,­ne­gu­je­mo­do­bre­od­no­se,­da­se­dru­ži­mo­i­da­se­ču­je­sa­mo­pe­sma­tvr­di­Ja­no­Ma­ho­i­do­da­je.­Na­sre­ću­vre­me­nas­je­ove­go­di­

ne­po­slu­ži­lo,­a­ve­ći­na­go­sti­ju­se­ra­do­oda­zva­la­na­šem­po­zi­vu.­Us­pe­li­ smo­da­odr­ži­mo­kon­ti­nu­i­tet­i­sa­dr­ža­je­sa­ko­ji­ma­smo­po­če­li­pre­vi­še­od­jed­ne­de­ce­ni­je­ka­že­Ma­ho­i­na­vo­di:­To­ se­ naj­bo­lje­ mo­že­ vi­de­ti­ na­

igran ci pu da ra gde se svi ra ju sta re slo­vač­ke­pe­sme,­ka­da­su­na­ te­ iste­igran­ke­ do­la­zi­li­ pu­da­ri­ču­va­ri­ vi­no­gra­da,­da­se­pro­ve­se­le­i­opu­ste.­I­ta­da­je­po­sto­jao­tak­mi­čar­ski­duh­i­ogle­dao­se­u­to­me­ko­je­na­pra­vio­naj­bo­lje­vi­no­ ili­ ra­ki­ju.­ Za­ sam­ kraj­ fe­sti­val,­pri­pre­mi­li­smo­tra­di­ci­o­nal­ni­va­tro­met­a­za­tim­i­kon­cert­za­bav­ne­mu­zi­ke­is­ti­če­on­na­kra­ju.­Ma­ni­fe­sta­ci­ju­ “Pu­dar­ski­da­ni”­ je­ i­

ove­ go­di­ne­ po­dr­ža­la­ lo­kal­na­ sa­mo­u­pra­va,­a­pred­sed­nik­op­šti­ne­Pe tar Fi­li­po­vić­je­tom­pri­li­kom­po­ru­čio.­Ovo­je­jed­na­u­ni­zu­ma­ni­fe­sta­ci­ja­

u­na­šoj­op­šti­ni,­a­ko­li­ko­je­zna­čaj­na­go­vo­ri­ i­či­nje­ni­ca­da­smo­“Pu­dar­ske­

da­ne”­uvr­sti­li­u­ma­ni­fe­sta­ci­je­od­zna­ča­ja.­Na­ši­do­ma­ći­ni­su­se­ i­ove­go­di­ne­od­lič­no­po­ka­za­li­ ta­ko­da­će­ i­u­go­di­na­ma­ko­je­do­la­ze­ima­ti­sve­srd­nu­po­dr­šku­ lo­kal­ne­ sa­mo­u­pra­ve,­po­go­to­vo­za­to­što­ne­gu­ju­obi­ča­je­i­tra­di­ci­ju­jed­nog­na­ro­da­re­kao­je­Fi­li­po­vić­i do dao:

­­Bez­ob­zi­ra­ što­ je­ reč­o­naj­ma­njem­na­se­lje­nom­me­stu­na­še­op­šti­ne,­“Pu­dar­ski­da­ni”­su­do­bar­po­ka­za­telj­ka­ko­se­u­ jed­nom­ma­loj­sre­di­ni­mo­že­or­ga­ni­zo­va­ti­do­bra­ i­ le­pa­ma­ni­fe­sta­ci­ja­ na­ ra­dost­ svih­ po­se­ti­la­ca­­kao­i­do­ma­ći­na.­ M.­Ba­la­ba­no­vić

20 28. avgust 2015.SREMSKA

POLJOPRIVREDA

MANIFESTACIJE

SLAN­KA­ME­NAČ­KI­VI­NO­GRA­DI­•­ODR­ŽA­NI­TRA­DI­CI­O­NAL­NI­12.­"PU­DAR­SKI­DA­NI"

Fe­sti­val­u­čast­"pu­da­ra"-ču­va­ra­vi­no­gra­daTru­di­mo­se­da­sva­ke­go­di­ne­bu­de­mo­sve­kva­li­tet­ni­ji,­da­ide­mo­ko­rak­na­pred.­Pre­zen­tu­je­mo­kul­tu­ru,­pe­smu­i­igru­i­evo­ci­ra­mo­uspo­me­ne­na­Slo­va­ke­ko­ji­su­pre­250­go­di­na­do­šli­na­ove­pro­sto­re

Tak­mi­če­nje­naj­bo­ljih

I ove go di ne je or ga ni zo va no tak­mi­če­nje­u­ku­va­nju­ri­blje­čor­be,­a­po­be­du­su­od­ne­le­že­ne­iz­No­vih­Kar­lo­va­ca,­Da­ni­ca­Pro-da­no­vić­ i­ Lju­bi­ca­ Ste­fa­no-vić.­Naj­bo­lje­vi­no­je­ove­go­di­ne­sti­glo­iz­Ze­mu­na,­a­na­pra­vio­ga­je Ivi­ca­ Sto­ja­no­vić.­ Naj­bo­lji­pu dar ski štap pri ka zao je Mi­ško Mr va,­do­ma­ćin­ iz­Slan­ka­me­nač­kih­Vi­no­gra­da.

Ne­gu­ju­obi­ča­je­i­tra­di­ci­ju­Slo­va­ka

Pe­tar­Fi­li­po­vić­otva­ra­Pu­dar­ske­da­ne

Udru­že­nje­„Moj­svet“

Naj­bo­lju­ri­blju­čor­bu­sku­va­le­že­ne­iz­No­vih­Kar­lo­va­ca