GODINA 2009.GODINA2009. broj 40broj40PATRIJARH PAVLE (1914 - 2009) 3 KANONSKE POSJETE I SLU@EWA...

GODINA 2009.GODINA 2009. broj 40broj 40

��

BUDIMO

QUDI...

PATRIJARH PAVLE

(1914 - 2009)

3

��

KANONSKE POSJETE I SLU@EWA WEGOVOGVISOKOPREOSVE[TENSTVA MITROPOLITADABROBOSANSKOG GOSPODINA NIKOLAJA

Jul1. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-

mio u opro{tajnu posjetu ambasadora RuskeFederacije u BiH g. Konstantina [uvalova.

2. U Ambasadi Sjediwenih Ameri~kih dràva uSarajevu prisustvovao sve~anom prijemu po-vodom 233-godi{wice nezavisnosti SAD, kojije uprili~io ambasador ârls Ingli{.

7. Na praznik Ro|ewa sv. Jovana Krstiteqasluìo sv. Liturgiju u hramu sv. Jovana Krsti-teqa u Biqe{evu i obavio slavski obred.

11. Na praznik sv. Sve{tenomu~enika Dabrobo-sanskih i Mile{evskih sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. Petra i Pavla u Rudom.- U porti hrama sv. Velikomu~enika Georgijau Kopa~ima kod Gora`da pozdravio prisutnena obiqeàvawu jubileja 490-godi{wice Go-ra`danske {tamparije i promociji reprintizdawa ove {tamparije s po~etka 16. vijeka.

12. Na praznik sv. Apostola Petra i Pavla slu-ìo sv. Liturgiju u hramu sv. Velikomu~enikaGeorgija u Kopa~ima kod Gora`da.

15. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu pri-mio u posjetu premijera Federacije BiH g. Mu-stafu Mujezinovi}a.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuprimio u posjetu novoimenovanog ambasadoraRepublike Austrije u BiH g. Donatusa Keka.

21. Na praznik sv. velikomu~enika Prokopija, po-vodom hramovne slave, u Visokom sluìo sv.Liturgiju i obavio slavski obred.

24. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu u po-sjetu primio novoimenovanog ambasadora Re-publike Italije u BiH g. Rajmonda De Kardo-nu.

25. U Bugojnu obavio veliko osve}ewe obnovqe-nog hrama Ro|ewa Presvete Bogorodice i slu-ìo sv. Liturgiju.

26. Na praznik Sabora sv. arhangela Gavrila, uStogu kod Zavidovi}a obavio osve}ewe obno-vqenog hrama sv. Velikomu~enika Georgija isluìo sv. Liturgiju.

28. Putovao u italijanski grad Bari, gdje se po-klonio mo{tima sv. oca Nikolaja Mirlikij-skog ûdotvorca.

30. Na praznik sv. Velikomu~enice Marine - Og-wene Marije, u Zakomu kod Rogatice obavioosve}ewe zvona i krsta za novi hram ove sve-titeqke i obavio slavski obred.

31. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu u po-sjetu primio predstavnika Ministarstva ino-stranih poslova Republike Slovenije g. An-dreja [tera.

Avgust2. Na praznik sv. Proroka Ilije, u Ravnom kod

Kupresa obavio osve}ewe obnovqenog hramasv. Proroka Ilije, sluìo sv. Liturgiju, teobavio slavski obred.

8. Na praznik sv. Prepodobnomu~enice Paraske-ve Rimqanke sluìo sv. Liturgiju u staroj cr-kvi u Bijelom Brdu i obavio slavski obred.

9. Na dan sv. Velikomu~enika Pantelejmona, apovodom slave hrama na Vu~ijoj Luci, sluìosv. Liturgiju i obavio slavski obred hrama iOp{tine Isto~ni Stari Grad, te osve{taonovi parohijski dom.

10. Prisustvovao ve~erwem bogosluèwu u mana-stiru sv. Velikomu~enika Georgija na RavnojRomaniji.

11. Povodom tradicionalnog narodnog sabora naRavnoj Romaniji, u manastiru sv. Velikomu~e-nika Georgija sluìo sv. Liturgiju i prisu-stvovao sve~anoj akademiji.

12. Povodom jubileja 500-godi{wice manastiraKru{edola na Fru{koj Gori sasluìvao nasv. Liturgiji.

14. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu u po-sjetu primio novoimenovanog ambasadora Re-publike Slovenije u BiH g. Andreja Graselija.

19. Na praznik Preobraèwa Gospodweg, u Preo-braèwskom hramu u Sarajevu sluìo sv. Li-turgiju, te obavio osve}ewe gro`|a i slavskiobred.

28. Na praznik Uspewa Presvete Bogorodice, po-vodom hramovne slave i jubileja 100-godi-{wice hrama u Palama, sluìo sv. Liturgijui obavio slavski obred.

30. U hramu Bogoslovskog Fakulteta i Bogoslovi-je u Fo~i sluìo sv. Liturgiju i priziv Sve-toga Duha povodom po~etka nove {kolske go-dine u Bogosloviji sv. Petra Dabrobosanskog.

Septembar6. U Ustikolini obavio osve}ewe obnovqenog

hrama Sv. Trojice i sluìo sv. Liturgiju.13. Na praznik Sabora Srba svetiteqa, obavio

osve}ewe novopodignutog hrama posve}enogSrpskim svetiteqima u Brankovi}ima na Bo-

rikama, te sluìo sv. Liturgiju i obavioslavski obred.

14. Posjetio gr~kog Mitropolita Larise i Tirna-vu g. Igwatija sa kojim je na praznik Vozdvi-èwa âsnog Krsta sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. Konstantina i Jelene u Larisi.

17. Na praznik sv. Sve{tenomu~enika Petra Da-brobosanskog, povodom hramovne slave u Voj-kovi}ima sluìo sv. Liturgiju i obavio slav-ski obred.

20. Sluìo prazni~no ve~erwe uo~i praznikaMale Gospojine u hramu Uspewa Presvete Bo-gorodice u âjni~u.

21. Povodom hramovne slave, praznika Ro|ewaPresvete Bogorodice, sluìo sv. Liturgiju uSabornoj crkvi u Sarajevu i obavio slavskiobred.- U Staroj crkvi sv. Arhan|ela u Sarajevuprisustvovao molitvi za mir u svijetu, te po-zdravio zvanice na prijemu u crkvenoj porti.

23. Sa ~lanovima Sv. arhijerejskog sinoda SPC iepiskopima SPC u BiH posjetio najvi{e pred-stavnike vlasti Republike Srpske.

27. Na Krstovdan sluìo sv. Liturgiju u hramu sv.Save u Blaùju.

Oktobar3. U hramu Bogoslovskog Fakulteta i Bogoslovi-

je u Fo~i sluìo sv. Liturgiju i priziv Sve-toga Duha povodom po~etka nove akademskegodine na Bogoslovskom fakultetu sv. Vasi-lija Ostro{kog.- U Fo~i osve{tao zvona za hram sv. Save uizgradwi.

4. U selu Mio~e kod Rudog obavio veliko osve-}ewe novopodignutog hrama sv. Nikolaja@i~kog i sluìo sv. Liturgiju uz sasluèweEpiskopa mile{evskog g. Filareta.

9 -20.

Posjetio eparhije i episkope SPC u Sjediwe-nim Ameri~kim Dràvama:- 10. 10. - prisustvovao bdeniju u hramu sv.Save u Bostonu;- 11. 10. - sasluìvao u velikom osve}ewuhrama sv. Save u Bostonu i na sv. Liturgiji;- 12. 10. - posjetio Gr~ki bogoslovski fakul-tet âsnog Krsta u Bostonu;- 13. 10. - sluìo sv. Liturgiju u stavropigi-jalnom manastiru Ro|ewa Presvete Bogorodi-ce u Wu Karlajlu u dràvi Indijani, te

� � � � � � � � �

4

��

��

�� !�� "�� #"�� $��

��

posjetio hramove: sv. Save i sv. Ilije u Me-rilvilu, sv. Georgija u [erilvilu i sv. Geor-gija u Isto~nom îkagu, te prisustvovao pra-zni~nom bdeniju u manastiru PokrovaPresvete Bogorodice - Novoj Gra~anici kodîkaga; posjetio episkopa novogra~a-ni~ko-sredwezapadnoameri~kog g. Longina;- 14. 10. - na praznik Pokrova Presvete Bogo-rodice, povodom slave manastira Nova Gra-~anica, sasluìvao na sv. Liturgiji islavskom obredu;- 15. 10. - posjetio mitropolita libertivil-sko-~ika{kog g. Hristifora; u manastiru sv.Save odrào pomen blaènopo~iv{em epi-skopu ameri~ko-kanadskom Mardariju Uskoko-vi}u i kraqu Petru ££ Kara|or|evi}u, a na Bo-goslovskom fakultetu sv. Save odràopredavawe profesorima i studentima;- 16. 10. - posjetio episkopa isto~noameri~kogg. Mitrofana u Marsu, Pensilvanija;- 17. 10. - posjetio hram sv. Ilije u Alikvipi,gdje je odrào pomen blaènopo~iv{em epi-skopu isto~noameri~kom i kanadskom Stefa-nu Lastavici, te potom posjetio hram sv. Ge-orgija - crkvu Lazaricu u Midlendu;- 18. 10. - sluìo sv. Liturgiju u hramu sv.Georgija u Hermitaxu.

24. Posjetio manastir Radova{nicu i odlikovaoarhimandrita Avakuma Rosi}a srebrnim orde-nom sv. Petra Dabrobosanskog.

25. Povodom praznika Ikone jerusalimske Pre-svete Bogorodice, sluìo sv. Liturgiju u hra-mu sv. Trojice u Ozerkovi}ima kod Sokoca iobavio slavski obred.

27. Na praznik sv. Petke-Paraskeve, povodomhramovne slave, u Bijelom Brdu kod Vi{egra-da sluìo sv. Liturgiju i obavio slavski ob-red.

31. Na praznik sv. apostola Luke i sv. Petra ce-tiwskog, povodom ktitorske slave manastirai slave Cetiwske bogoslovije, sasluìvao nasv. Liturgiji u cetiwskom manastiru.- U amfitetatru Bogoslovskog fakulteta uFo~i prisustvovao koncertu hora “Stanko-vi}” i dru{tva “Operetika”.

Novembar1. Sluìo sv. Liturgiju u hramu sv Vasilija

Ostro{kog u Dobriwi.- U sali Kulturnog centra Isto~no Sarajevoprisustvovao koncertu hora “Stankovi}” idru{tva “Operetika”.

7. U parohijskom domu na Vu~ijoj Luci otvorioizlo`bu ikona - radova studenata AkademijeSPC za umjetnost i konservaciju iz Beograda.

8. Na praznik Mitrovdan sluìo sv. Liturgiju uhramu sv. Velikomu~enika Georgija u Trnovu,obavio slavski obred Bora~ke organizacije,te pomen poginulim borcima Trnova u kapelisv. Velikomu~enika Dimitrija.

12. Na Filozofskom fakultetu u Palama prisu-stvovao odbrani doktorske disertacije epi-skopa dioklijskog g. Jovana.

15. Na bdeniju u manastiru Dobrunu u ~in maleshime zamona{io isku{enika \or|a \uri}adav{i mu ime Gavrilo.

16. Povodom hramovne slave, Obnovqewa hramasv. Georgija, sluìo sv. Liturgiju u Miqevi-}ima - Isto~no Novo Sarajevo, i obavio slav-ski obred, te sluìo pomen blaènopo~iv-{em Svjatjej{em patrijarhu srpskom Pavlu.

19. U Sabornoj crkvi u Beogradu sasluìvao nazaupokojenoj sv. Liturgiji, te opelu u hramusv. Save i sahrani u manastiru Rakovica bla-ènopo~iv{eg Svjatjej{eg patrijarha srpskogPavla.

21. Povodom hramovne slave, sabora sv. Argange-la Mihaila, u Staroj crkvi u Sarajevu sluìosv. Liturgiju na kojoj je u ~in prezvitera ruko-poloìo |akona Mladena Vidakovi}a, te oba-vio slavski obred.

22. Sluìo sv. Liturgiju u hramu sv. proroka Ili-je u Sokocu.

23. U palati Predsjednika Republike Srpske uBawoj Luci prisustvovao Drugoj sjednici Se-nata Republike Srpske.

25. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu u po-sjetu primio novoimenovanog ambasadora Ru-ske Federacije u BiH g. Aleksandra Bo-can-Har~enka.

29. Na praznik sv. apostola i jevan|elista Mate-ja - slave Izdava~ke ku}e Mitropolije dabro-bosanske “Dabar” obavio slavski obred u no-voosnovanom manastiru Svetog Nikolaja uDobrunskoj rijeci.

Decembar1. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu u po-

sjetu primio novoimenovanog ambasadora ê-{ke Republike u BiH g. Toma{a Suwoga.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu uposjetu primio otpravnika poslova AmbasadeSjediwenih Ameri~kih Dràva u BiH g. Xona-tana Mura.

2. U manastiru Rakovica kod Beograda sluìopomen na grobu blaènopo~iv{eg Svjatjej{egpatrijarha srpskog Pavla.

3. Uo~i praznika Vavedewa Presvete Bogorodi-ce, sluìo bdenije u hramu Bogoslovskog Fa-kulteta i Bogoslovije u Fo~i.

4. Na praznik Vavedewa Presvete Bogorodice,sluìo sv. Liturgiju u hramu Bogoslovskog Fa-kulteta i Bogoslovije u Fo~i, te pri~estiostudente Fakulteta i u~enike Bogoslovije.

8. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu u po-sjetu primio novoimenovanog ambasadora Kra-qevine Danske u BiH g|u. Kirsten Gelan.

9. Na praznik sv. Apostola Andreja Prvozvanogsluìo sv. Liturgiju u hramu Bogoslovskog Fa-kulteta i Bogoslovije u Fo~i.- U Kulturnom centru Isto~no Sarajevo otvo-rio izlo`bu ikona - radova studenata Akade-mije SPC za umjetnost i konservaciju izBeograda.

15. Na praznik sv. Joanikija Devi~kog, u manasti-ru Devi~u, na Kosovu i Metohiji, sluìo sv.Liturgiju i obavio slavski obred uz sasluè-we episkopa: ra{ko-prizrenskog g. Artemija ilipqanskog g. Teodosija.

19. Na praznik sv. Nikolaja Mirlikijskog ûdo-tvorca, u hramu sv. proroka Ilije u Sokocusluìo sv. Liturgiju.- U mitropolitskoj ku}i u Sokocu, proslaviosvoju Krsnu slavu sv. Nikolaja Mirlikijskogûdotvorca.

20. U Sabornom hramu Ro|ewa Presvete Bogoro-dice u Sarajevu sluìo sv. Liturgiju.- U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevuproslavio drugi dan svoje Krsne slave sv. Ni-kolaja Mirlikijskog ûdotvorca.

24. U hramu sv. Save u Beogradu prisustvovao sv.Liturgiji i parastosu povodom 40 dana odupokojewa blaènopo~iv{eg Svjatjej{eg pa-trijarha srpskog Pavla.

26. Na Vrhbosanskoj katoli~koj teologiji u Sara-jevu prisustvovao boì}nom prijemu kod nad-biskupa vrhbosanskog kardinala Vinka Puqi-}a.

27. Na Materice sluìo sv. Liturgiju u manasti-ru Vaznesewa Gospodweg u Vardi{tu.

30. U mitropolitskoj rezidenciji u Sarajevu u po-sjetu primio ambasadora Ujediwenog Kraqev-stva Velike Britanije g. Majkla Tejtema.

��

��

BO@I]NA POSLANICA MITROPOLITA NIKOLAJA

NIKOLAJPO MILOSTI BO@IJOJ,

SRPSKI PRAVOSLAVNI MITROPOLIT

EPARHIJE DABROBOSANSKE,

SVEM SVE[TENSTVU, MONA[TVU I SVIMA

DUHOVNIM SINOVIMA I K]ERIMA NA[IM,

OD BOGOMLADENCA BLAGODAT,

MILOST, MIR I BLAGOSLOV,

SA SVERADOSNIM I DREVNIM POZDRAVOM:

MIR BO@IJIHRISTOS SE RODI !

Pre ne{to vi{e od dve hiqadegodina, u ovom svetu pojavio se uqudskom telu Sin Boìji - Go-spod Isus Hristos. On je nazvan,pored drugih imena, i Bogo~ovek,jer je uzeo na sebe sve osobine ~o-veka, sem greha. Za~et Duhom Sve-tim, u nazaretskoj devojci Mari-ji, na weno pitawe: “Kako }e tobiti kada ja ne znam za muà?”(Lk. 1,34), Arhan|eo Gavrilo jeodgovorio: “Duh Sveti do}i }e natebe, i sila Vi{wega oseni}e te;zato i ono {to }e se roditi bi}esveto i nazva}e se Sin Boìji”(Lk. 1,35), a ona odgovori: “Evoslu{kiwe Gospodwe - neka mi bu-de po re~i tvojoj!” (Lk. 1,38).

An|eo Boìji je bio prvi ve-snik Hristovog Ro|ewa, i ispu-wewa Isaijinog proro{tva.Isto tako, Gavrilovog najavqi-vawa kad je rekao pastirima: “Nebojte se; jer vam, evo, javqam ra-dost veliku koja }e biti svemu na-rodu. Jer vam se danas rodi Spas,koji je Hristos Gospod, u gradu

Davidovu. I ovo vam je znak: “Na-}i }ete Dete povijeno gde leì ujaslama” (Lk. 2,10-12). Pored overadosne najave, pojavi{e se an|e-li i pozdravi{e pastire pesmom:“Slava na visini Bogu, i na ze-mqi mir, me|u qudima dobra vo-qa” (Lk. 2,14).

Mo`da }e neko upitati, za{toje Hristos ro|en u pe}ini?

Odgovor bi bio: “Carski dvo-rovi behu zaga|eni grehom i kri-minalom. Zlatni dvorac cara So-lomona bio je obesve}en pagan-skim oltarima i idolima. Dvo-rac cara Ahava od slonove kosti

be{e zaga|en odvratnim nedeli-ma toga cara i wegove ène. Mra-morni dvorac cara Iroda, deceu-bice, bio je prepun stra{nih zlo-~ina.”

Isus, naj~istiji me|u decomikada ro|enom, ne bi voleo da bu-de ro|en u takvim dvorcima u ko-jima gresi i zlo~ini smrde Boguneprijatnije od ov~ijeg |ubreta upe}ini. Rekao je Hristos o Pre-te~i Jovanu: “Eto, {ta ste iza-{li da vidite? ôveka u meke ha-qine obu~ena? Eto, koji meke ha-qine nose po carskim su dvorovi-ma” (Mt. 11,8), pi{e Sveti vladi-ka Nikolaj Ohridski i @i~ki.

Bogomladenac je rekao: “Nebojte se, ja pobedih svet” (Jn.16,33). On je pobedilac satane,greha i smrti. Ovo je rekao Sve-tim Apostoloma, a po svome vas-krsewu dodao im je i ove re~i: “Ievo ja sam sa vama u sve dane dosvr{etka veka” (Mt. 28,20). Tre-ba zapamtiti ove re~i: “Ja pobe-dih” i “Ja sam sa vama do kraja”.Ne pamti se, da se neko, sem Wega,mogao usuditi da izgovori ove re-~i. Nisu to obi~ne re~i, negostoèri oko kojih se okre}e ì-vot celog ~ove~anstva. Ovo je ta-ko|e razlog Hristovog ro|ewa,ìvqewa sa nama u radosti i u ne-voqi - da ne klonemo i budemovojnici Nepobedivog Vojvode.

Bra}o i sestre, svet na{eg vre-mena pun je nametqivaca koji hi-taju da rade, da predlaù, da u~e,da organizuju. Me|utim, ako ho}e~ovek popraviti sebe, neka prou-~ava jednu jedinu nauku u svetu,koja se zove nauka Jevan|eqa:

5

��

“Izvadi najpre brvno iz oka svo-ga, pa }e{ onda videti izvadititrun iz oka brata svoga” (Mt. 7,5),poru~uje Bogomladenac.

Su{tina Jevan|eqa Hristovognastoji na dve stvari: biti i ra-diti. Onaj koji hita raditi bezikakvog truda oko biti, razoranje i za dru{tvo i za sebe. U na{imdanima izgubqena je ravnoteàizme|u biti i raditi. Svako pita{ta raditi, a retko ko pita {tabiti? Mislim da je du`nost svijunas, sledbenika Hristovih, daznamo najpre {ta }e mo biti, aonda {ta raditi.

Evo jednog pozitivnog prime-ra: Prema nacisti~kom zakonu,trebalo je da umre 2000 Srba zapoginulih 20 nema~kih vojnika.Pokupili su 2000 Srba i odvelina streqawe. Odveli su i jednoga~oveka koji ima ènu i {estorodece. Ta èna upita suseda: “Od-veli su mi muà da ubiju, a Viznate da imamo {estoro dece.Moète li Vi da ga oslobodite?”“Ho}u”, odgovorio je ~ovek. Od-mah je obukao najboqe odelo ioti{ao na grozno streli{te irekao komanduju}em: “Ho}ete liosloboditi ovog ~oveka, moga su-seda, i ubiti mene umesto wega?”Odgovorio je komandant: “Ja nemarim ko je ko, samo da imam punbroj”. Taj ~ovek je ubijen, a osu|e-ni oslobo|en, oti{ao svojoj ku}ii svojoj deci.

Zaista, “nema ve}e qubavi odove, da ko ìvot svoj poloì zaprijateqe svoje”, rekao je Hri-stos Gospod (Jn. 15,13). Ja sam uve-ren da je ubijeni ~ovek, koji je se-be `rtvovao, bio savr{en i savr-{eno radio. Na ovoga ~oveka mo-gu se odnositi Gospodwe re~i:“Budite sveti, jer sam i ja svet,

Gospod va{” (3 Moj. 11,44). Overe~i je upotrebqavao ~esto Sve-ti Apostol Pavle. Takvim ilisli~nim epitetima oslovqavaoje hri{}ane u Efesu, Filipima,Kolosi, Korintu i u drugim me-stima. Nazivaju}i ih “svetima”(Ef. 1,1; Flp. 1,1; Kol. 1,2). Upra-vo ovim qudima upu}ene su re~ipsalmopevca Davida: “HvaliteGospoda na nebesima, hvalite Gana visini. Hvalite Ga svi An|e-li Wegovi, hvalite Ga sve vojskeWegove! Hvalite Ga, Sunce i Me-se~e; hvalite Ga sve zvezde sjaj-ne!” (Ps. 148,1-4).

Pored svih sjajnih pojava imnogih svedo~anstava o dolaskuMesije Hrista, dolazilo je, podopu{tewu Boìjem, i do drugihuveravawa i mi{qewa o Hristu isledbenicima Wegovim. To nisubili dogmatski razlozi, koji }ese prou~avati kasnije kroz isto-riju Crkve, nego nedostaci mo-ralnih pregnu}a i grehovi hri-{}anskih naroda na Istoku. Tiprotivnici poku{avali su uni-{titi duhovne vrednosti ~ove-~anstva: veru u Boga, dostojan-stvo ~oveka, moral, porodi~niìvot, dru{tveni poredak, slo-bodu, kulturu i civilizaciju.Ovo je sve i danas prisutno, po-sebno kad je u pitawu hri{}anskavera. Vi to i danas moète oseti-ti u svakodnevnim zbivawima ime|usobnim nerazumevawima, pase se}amo re~i Hristovih: “Kadsatana satanu izgoni, sam se u se-bi razdelio; kako }e, dakle, op-stati carstvo wegovo” (Mt.12,26). Srbi treba da znaju o svo-joj svetoj zemqi. Ne moè wojodoleti ni bezbo{tvo, ni la`, ninasiqe, ni vulgarnost, ni bru-talnost zavojeva~a niti ikakva

nesveta privremena sila. Svetuzemqu drì sam Bog Svojom mo}ii Svojim blagoslovom. Woj se nemoè odoleti, i {to god je vi{emu~eni{tva, to je ona ~vr{}a.

Boìje o~instvo s Boìjestrane je uvek prisutno u na{emnarodu, a sa qudske strane pri-sutno je ~ove~ije sinovstvo (u od-nosu prema Ocu, kao i ~ove~ijebratstvo u odnosu prema qudima).U hramu (crkvi) Duha Svetog obi-tava Duh Sveti. To zna~i: i u me-ni, i u tebi, i u na{im ro|acima,u svima nama kr{tenima, koji smohramovi Duha Svetoga, vlada je-dan isti Duh Sveti. Tim Duhommi di{emo, i ìvimo i sjediwuje-mo se u Telo Hristovo, za~eto uNazaretu bez pohote ~ove~ije,preobraèno na Tavoru, vaskr-slo na Golgoti, vazneseno na neboi posa|eno sa desne strane BogaOca. Dakle, kroz brigu i qubavprema svima i za sve, jedan ~ovekpostaje kao mnogi, pa jednima bi-va kao mnoìni po sili DuhaSvetog i Svete qubavi.

Kada Hristos si|e s neba i ro-di se u carskom gradu Vitlejemu,kada sve qude (te svete hramove)ujedini u jednu Crkvu Boìju, on-da qudska pamet i qudska rukanema tome {ta da doda, niti daoduzme, nego da sve i svakog, sadrevnim pozdravom Praznika Ro-|ewa Bogomladenca pozdravi:

HRISTOS SE RODI !I

ZAISTA SE RODI !

Bogom blagoslovenu Novu2010. god. èli vam va{ smireni,

+ MITROPOLIT

DABROBOSANSKI

NIKOLAJ

6

��

NAPASTI, NEVOQE, NESRE]E

Napasti i nevoqesu neizbe`ne

Sine, ako ho}e{ da sluì{Gospodu, pripremi du{u svojuza isku{ewe, ispravi srce svo-je i potrpi... Kao {to se u pe-}i isku{ava zlato, i qudi suprijatni Bogu u pe}i smirewa.

(Sirah 2,1-2; 2,5)

Za veruju}eg je neophodno datrpi nevoqe, zato {to svi koji

ho}e pobo`no da ìve u Hristu

bi}e goweni od qudi (££ Tim.3,12). U svetu }ete imati nevo-

qe, upozorio je Gospod (Jn. 16,33).Nevoqe, napasti i isku{ewa

neophodni su za na{e spasewe.Oni sluè o~i{}ewu du{e svimakoji ih primaju i podnose sa za-hvalno{}u... (Zlatoust).

Nevoqe ‡ pedago{ko sredstvo

i lekovi u Bo`jim rukamaAko Bog ho}e da pomiluje du-

{u, a ona ostaje uporna i ne povi-nuje se, nego postupa po svojoj gre-{noj voqi, Bog popu{ta na wu ne-voqe, koje ona ne èli, da bi nataj na~in ta du{a zaèlela Boga(ava Isaija).

Prvo zlo jesu gresi i poroci:blud, prequba, gramzivost i dru-gi; dok nije zlo, iako se tako na-zivaju: glad, rana, bolest, smrt idrugo.

Bog je dobar i ~ovekoqubiv nesamo kad ~ini dobro nego i kadka`wava, zato {to i kazne Wego-ve i karawa sa~iwavaju najve}iudeo dobro~instava, najva`nijioblik promi{qawa. Zato kad vi-di{ da se dogodila nerodica,

{teta, su{a, poplava, poreme}a-ji u atmosferi, ili drugi sli~anbi~ qudske prirode, nemoj poka-zivati tugu i negodovawe, nego sepokloni Tvorcu, zadivi se Wego-vom starawu. On to ~ini, i ka-`wava telo, da bi urazumio i is-celio du{u. U kaznama koje nam{aqe On projavquje najva`nijioblik svoga Promisla. I telesnilekar ~esto prinu|ava bolesnikada gladuje, da leì na posteqi,prepisuje gorke lekove, pribega-va se~ewu itd. Onda nije ~udo{to tako ~ini i Bog. A On je jedi-ni pravi lekar du{e i tela i naj-boqe zna kad koji lek da upotrebi(Zlatoust).

Nevoqe su korisne:pribliàvaju nas Bogu

Kad vidi{ da se umnoàvaju ne-voqe, ne kloni duhom nego se jo{vi{e bodri. Bog ih popu{ta zato,da bi odagnao tvoju bezbriìost,da bi te probudio iz sna. U nevo-qama sve izli{no se odseca i za-boravqa, tada ~ovek postaje rev-nosniji u molitvi (Bez nevoqe

nema bogomoqe, veli na{ narod)i prezirawu stomaka, i svakastrast lak{e se pobe|uje... Nevo-qe nas primoravaju da budemooprezni. I ako smo pa`qivi, ne-}emo od wih pretrpeti nikakve{tete (Zlatoust).

Koliko je takvih koji su nevo-qama pokrenuti na istinsko po-kajawe i tako se Bogu povratili,o tome svedo~i ne samo Sveto pi-smo nego i istorija.

Nevoqa koja je imala da do|eodvratila je stanovnike Ninevi-je od zlih dela i privela pokaja-wu (Kwiga proroka Jone 3. gla-va).

Car Judin Manasija nevoqamase pokrenuo i traìo Gospodasmirewem i pokajawem (££ Dnev.33,11-13).

Nevoqe su pokretale Jevrejeda se obra}aju Bogu, kako to naro-~ito kwiga o Sudijama svedo~i...

O, koliko mnogi i danas u nevo-qama traè Boga, koga su u sre}inapu{tali!

Koliko mnoge siroma{tvo smi-rava, koje je bogatstvo uzdizalo!

Koliko mnoge àlost i tugapokre}u na istinsku molitvu isrda~no uzdisawe, koji se u svet-skoj radosti nisu se}ali Boga!

Koliko mnoge bolest ube|ujeda preziru slavu, ~ast, bogatstvoi slast ovoga sveta, a koji su prebolesti u ovima nalazili utehu,i da traè carstvo Bo`je i prav-du wegovu, na koje ranije nisu mi-slili.

Koji je iskusio zna ovo (TihonZidonski).

Azbuka spasewa

7

��

OBRADUJ GOSPODA

Ko voli Gospoda, uvek Ga sese}a, a se}awe na Boga ra-|a molitvu. Ako se ne bu-

de{ se}ao Boga, ne}e{ Mu se nimoliti, a bez molitve du{a ne}eistrajati u qubavi Boìjoj, jerkroz molitvu dolazi blagodatSvetoga Duha. Molitvom se ~ovek~uva od greha, jer kada je um u mo-litvi, zauzet je Bogom i u smire-wu duha stoji pred licem Gospo-da, koga poznaje du{a wegova.

Me|utim, po~etniku je potre-

ban u~iteq, jer dok du{a ne pri-

mi blagodat Duha Svetog, ima da

izdrì te{ku borbu sa zlim du-

sima. Ona se ne}e sna}i ukoliko

joj |avo prinese svoju sladost.

Ovo moè da razume samo onaj ko-

ji je opitom poznao blagodat Du-

ha Svetog. Onaj ko je okusio Duha

Svetog, po ukusu raspoznaje bla-

godat.

Onaj ko èli da se bez duhovni-

ka bavi molitvom i samouvereno

misli da sve moè iz kwiga da na-

u~i, te ne odlazi svom starcu, ve}

je na pola pao u prelest. Ali,

smirenima }e Gospod pomo}i.

Oni idu kod duhovnika koji se tu

na|e, ~ak i ako nije opitan na-

stavnik i Gospod }e ih zbog wiho-

vog smirewa sa~uvati.

Se}aj se da u duhovniku ìvi

Duh Sveti, i da }e on umeti da ti

kaè {ta treba da ~ini{. Ako,

pak, pomisli{ da tvoj starac ì-

vi nemarno i da u wemu nema bla-

godati Boìje, znaj da }e{ zbog

takve misli silno postradati i

da }e{ sigurno pasti u prelest.

Gospod }e te tim putem smiriti.

Molitva se daje onome ko se

moli, u~i Sveto Pismo. Ali, mo-

litva samo iz navike, bez skru{e-

nosti srca zbog u~iwenih greho-

va - nije ugodna Gospodu.

Za trenutak }u prekinuti pou-

ku o molitvi.

Moja du{a tuguje za Gospodom i

èqno Ga traì, i ne podnosi da

o ne~em drugom misli.

Moja du{a tuguje za ìvim Go-

spodom i duh se moj otima ka We-

mu kao Svom Ocu nebeskom i ro-

|enom. Gospod se orodio s nama

Duhom Svetim. Gospod je mio srcu

- On je na{a radost, i veseqe, i

~vrsta uzdanica.

Blagi Gospode, potraì po mi-

losti Svojoj stvorewe Svoje i po-

kaì se qudima Duhom Svetim

kao {to se pokazuje{ slugama

Svojim.

Obraduj, Gospode, dolaskom

Svog Duha Svetog svaku àlosnu

du{u. Daj, Gospode, da svi qudi

koji Ti se mole poznaju Duha Sve-

tog.

O, qudi, smirimo se radi Go-

spoda i Carstva nebeskog. Smi-

rimo se i Gospod }e nam dati da

poznamo silu Isusove molitve.

Smirimo se i Sam }e Duh Sveti

u~iti na{u du{u.

O, ~ove~e, u~i se Hristovom

smirewu i Gospod }e ti dati da

okusi{ sladost molitve. Ako è-

li{ da se ~isto moli{ budi smi-

ren, uzdr`qiv, ~esto se ispovedaj

- i zavole}e te molitva. Budi po-

slu{an, sa dobrom save{}u pot-

~iwavaj se vlastima i budi svime

zadovoqan, pa }e ti se um o~isti-

ti od sujetnih misli. Se}aj se da

te Gospod gleda i boj se da ~ime

ne oàlosti{ brata. Ne osu|uj

bli`weg i ne vre|aj ga, ~ak ni po-

gledom, i Duh Sveti }e te zavole-

ti, i Sam }e ti u svemu pomagati.

Duh Boìji mnogo podse}a na

milu, ro|enu majku. Mati voli

svoje ~edo i àli ga. Tako i Duh

Sveti nas àli, opra{ta nam, le-

~i nas, urazumquje i veseli. Duh

Sveti se upoznaje kroz smirenu

molitvu.

Onaj ko voli neprijateqe, ubr-

zo }e poznati Gospoda Duhom Sve-

tim, a o onome ko ne voli neprija-

teqe ne}u ni da pi{em. Wega mi

je ào, jer on mu~i i sebe i druge,

i ne}e poznati Gospoda.

Iz kwige

Starac Siluan

8

��

��

SPOMEN PREPODOBNOG OCA NA[EG JOVANA KOLOVA

PREPODOBNI otac Jo-van Kolov ubraja se me|unajve}e podvi`nike Mi-

sirske. Kolov zna~i Mali, jer be-{e maloga rasta. Jo{ u mladimgodinama on sa bratom svojim Da-nilom ostavi svet i ode u Skit-sku Egipatsku pustiwu. Isprvaon i wegov brat Danilo podviza-vahu se u potpunoj usamqenosti.Ali potom Jovanu postade jasnoda je wemu, prgavom i strasnom, uwegovom podvizavawu potrebnorukovodstvo iskusnijih podvi-`nika-staraca. Povod pak da touradi, bi slede}i doga|aj. Jednomon sasvim neo~ekivano re~e svo-me bratu i sapodvi`niku: Ne}uvi{e ni za{ta da brinem, zatoho}u da ìvim u pustiwi bez bri-ge, kao an|eo.

Rekav{i to, on skide sa sebesvoje haqine i izi|e iz kelije. Teno}i desi se veliki mraz: Jovannag dugo se bora{e sa studom. Naj-zad, ne mogu}i vi{e da izdrì, onre{i da se vrati u svoju keliju. Akada premrzli Jovan zakuca navrata od kelije, iz we se razleèDanilov glas: Ko je to? - Ja tvojbrat, odgovori Jovan; ne mogu vi-{e da izdrìm mraz, i evo vratihse da posluìm tebi. - Odlazi, de-mone! odvrati Danilo, i ne sa-bla`wavaj me; an|eo se ne brineo telu svom i ne trebuje hrane.

Tada prepodobni Jovan razume-de da se suvi{e pouzdao u svoje,jo{ ne o~vrsle u stradawima i is-ku{ewima, sile, oseti svoju po-gre{ku i gorko zaplaka zbog we.Danilo mu onda otvori vrata ire~e: Brate moj, po{to ima{ te-lo, to i mora{ stradati zbog ode-la i tela.

Posle takog doìvqaja i poukeJovan uskoro ostavi Danila iuputi se k nekom starcu Pimenu.On èqa{e da vaspita u sebi~vrstu voqu, gotovu na svaki pod-

vig i koja nikada ne napu{ta jed-nom izabrani put. A prepodobniPimen i be{e poznat upravo po~vrsto}i i nepokolebqivostisvoje voqe. Odre~ewe prepodob-nog Pimena od sveta be{e takobezgrani~no, da je on odbio vide-ti se ~ak i sa svojom majkom kojaje bila do{la u Skit da ga poseti.K takvome starcu ~vrstog karak-tera i krenu jo{ kolebqiv u pod-vizima nestrpqivi, strasni i pr-gavi Jovan. Do{av{i k starcuPimenu, Jovan obe}a da }e mu sepoviwavati u svemu {to on budezahtevao od wega. Prepodobnipak Pimen, èle}i da isproba Jo-vanovo trpqewe, naredi mu da za-liva jednu suvu motku, zabodenu uzemqu, sve dokle ne ozeleni. Ta-kav trud morao je svima izgledatiuzaludan. Ali Jovan je bez razmi-{qawa i sumwe zalivao ovo suvodrvo tri pune godine, iz dana udan, dok zaista, po Bo`joj sili,ozeleni ono drvo i plod donese.Tada prepodobni Pimen nabraplodove s toga drveta, odnese ucrkvu i razdeli bratiji govore-}i: “Bra}o i oci, uzmite i jediteod ploda poslu{nosti”. - A mno-gobrojni svedoci toga ~uda nazva-{e to drvo “drvetom poslu{no-sti”.

Do{av{i sa prgavom du{om kprepodobnom Pimenu, prepodob-ni Jovan ste~e u wega krotost ismirenost jagweta. Jednom mu re-~e neki brat: Ti ima{ zlo srce. -Istina je, odgovori mu prepodob-ni Jovan; pa ~ak i vi{e zlo nego{to ti misli{. - Tako je umeo onkrotko podnositi uvrede.

@ive}i isprva pod tu|im ru-kovodstvom, prepodobni Jovandocnije i sam ste~e sposobnost damudro rukovodi druge.

Tako, Gospod mu dodeli da buderukovodilac i nastavnik prepo-dobnom Arseniju Velikom, koji

se kasnije tako|e proslavi veli-kim podvizima. Ovaj Arsenije,patricije (najvi{i stale` uRimskoj carevini) po poreklu,do|e pravo u pustiwu sa carskogdvora, gde je bio nastavnik dececara Teodosija Velikog: Honori-ja i Arkadija. Ostaviv{i dvorgde je bio okruèn velikim po~a-stima, on, ~ovek ~etrdesetih go-dina, ipak srazmerno mlad, alive} duhovno opitan podvi`nik,odlu~i da radi svog daqeg duhov-nog razvitka i usavr{avawa pre-da svoju voqu prepodobnome Jova-nu na wegovo bezuslovno raspola-gawe wome. Nekima od bratije uprvo vreme izgledalo je ~udnova-to da ~ovek tako visoko obrazo-van i tako znatnog porekla do|e kprostim i neukim starcima radisvog daqeg prosve}ewa. Jedan odbratije ne mogade sakriti svojequbopitstvo, pa jednom prili-kom upita Arsenija: Kako to ti,koji si izu~io gr~ke i rimske na-uke, i{te{ pouke od prostog ineprosve}enog starca? - Arseni-je odgovori: Istina je da ja pose-dujem nau~no obrazovawe, ali jane znam jo{ ni azbuku onoga {tozna ovaj prosti i neu~eni ~ovek,jer je smirenost po~etak svih vr-lina, kao {to je azbuka po~etaksvakog kwi`nog napretka.

Tako Arsenije cewa{e smire-nost koja je cvetala u obiteqi ne-kada prgavog i gordeqivog Jova-na. Tek posle nekoliko godina za-jedni~kog podvi`ni~kog ìvota,kada Arsenije ~u tajanstveniglas koji ga je pozivao da beì odqudi i boravi u }utawu, po{to je“}utawe koren bezgre{nosti”,prepodobni Jovan ga blagoslovida se udaqi u potpunu usamqenosti preda molitvenom tihovawu upustiwi. Me|utim, silna qubavprema wegovom smirenom nastav-niku i svima wegovim u~enicima

9

��

primoravala je Arsenija, te je onne jedanput ostavqao svoju pu-stiwsku usamqenost i ponovo sevra}ao na neko vreme u obiteq.

Revnuju}i za svoje spasewe,prepodobni Jovan se sa istim ta-kvim usr|em brinuo i o spasewudrugih. U wegovo vreme ìvqa{eu gradu Aleksandriji neka devoj-ka Taisija. Vaspitana od pobo-`nih roditeqa, ona posle wiho-ve smrti sve svoje nasle|eno ima-we upotrebi na dobrotvorna de-la. Skitski starci, me|u kojimaìvqa{e prepodobni Jovan, do-laze}i u grad, ne jedanput nala-àhu uto~i{te sebi u wenom do-mu. I odjednom dopre{e do stara-ca glasovi, da je Taisija ve} utro-{ila svoje imawe; i sada, po{tonije u stawu da se bori sa siroma-{tinom, pretvorila svoju lepotui mladost u sredstvo za svoje iz-dràvawe. Doznav{i za takav padvrlinske Taisije, starci silnotugovahu, pa najzad re{i{e da po-ku{aju odvratiti siroticu odwene pagubne zablude. Taj te{kiposao oni odlu~i{e da povereprepodobnom Jovanu. I obrati{emu se govore}i: Bog ti je dao mu-drosti; a do nas su doprli glaso-vi, da na{a velika dobrotvorkasestra Taisija ìvi vrlo ru`no.Potrudi se, avo, otidi do we i po-razgovaraj s wom, eda bi posletvojih re~i do{la k sebi. Prepo-dobni Jovan se pomoli Bogu, pahitno krenu na put. Znao je on da utakvoj stvari ne treba oklevati.Svakoga ~asa Taisija je mogla to-nuti u sve ve}e i ve}e grehe. Ieto, starac je ve} stigao pred Ta-isijin dom, ali ulaz u wega sada jezatvoren za starca. Ranije su uwega ulazili svi kojima je bilanu`na pomo}, a sada su ulazilisamo oni koji su nosili sa sobomnovce i dragocenosti. Starac sekrotko obrati sluàvki sa mol-bom, da obavesti gospo|u o wego-vom dolasku. Ali sa promenom uraspoloèwu gospo|e dogodila

se promena i u wenih sluàvki.Gruba sluàvka, znaju}i da ni~egzajedni~kog ne moè biti izme|usmirenog starca i wene gospo|e,odgovori strahovitom grdwom nawegovu molbu. Prepodobni sta-rac s kroto{}u primi wenu grd-wu, i ponovi svoju molbu samo saovakim dodatkom: Kaì tvojoj go-spo|i i to, da joj mogu nabavitidragocene stvari.

Tada sluàvka ode i izvesti go-spo|u o starom monahu. - Nekau|e, re~e Taisija, jer monasi ho-daju po obalama mora, pa ponekadnai|u na skupocene {koqke idrago kamewe. - Prepodobni Jo-van u|e kod Taisije, sede nedale-ko od we, uzdahnu duboko i zapla-ka. - Zbog ~ega pla~e{? s ~u|e-wem ga upita Taisija. Na pitaweprepodobni joj odgovori pita-wem: [ta je tebe odvratilo odIsusa Hrista, @enika Besmrtno-ga? Za{to si zaboravila na We-gove dvore i kaqa{ sebe ne~i-stim delima?

I odjednom nesre}na èna seopomenu Hrista, koga odavno be-{e zaboravila, a qubavi premakome su je u~ili u detiwstvu po-kojni roditeqi weni. Re~i star-ca Boìjeg kao ogaw spali{e sav

kukoq koji je zagu{ivao dobroseme, davno posejano u wenom sr-cu. Iskreno pokajawe brzo zahva-ti i potrese svo weno bi}e. I onau stra{nom uzbu|ewu povika:O~e! o~e! kaì mi: ima li opro-{taja za meni sli~ne? - Ima, od-govori starac; Spasiteq svagda~eka i opra{ta onima koji seistinski kaju. Pokaj se, i zbog te-be }e se obradovati svi an|eli nanebu. - I Taisija moqa{e starca:Vodi me, vodi daleko od ovog me-sta! vodi kuda ho}e{, samo mi po-kaì mesto zgodno za pokajawe. ITaisija ode sa starcem iz svogmnogim gresima oskvrnavqenogdoma, ne u~iniv{i nikakav ras-pored odnosno svoga gre{no ste-~enog imawa. Ona sva gora{e odplamene èqe da se vi{e nikadane vrati na klizavi put grehoqu-bivog ìvota. A prepodobni Jo-van, dive}i se ~udesnom dejstvublagodati Boìje i slave}i sve-mogu}eg i milosrdnog Gospoda,vo|a{e svoju putnicu u sve pusti-ja i pustija mesta, daleko od gre-{noga grada, gde ona umalo ne po-gubi sebe. Utom nastade no}. Za-morenoj putnici prepodobni na-~ini uzglavqe od peska i re~e:“Odmori se sada”. I zakrstiv{ije on se udaqi od we, o~ita svojeuobi~ajene ve~erwe molitve, pai sam leè da se odmori. I u snustarac vide ono mesto gde ostaviTaisiju, a ono okruèno neo-bi~nim sjajem, koji se diè do sa-moga neba; i gle, kroz taj sjaj ne-beski an|eo uznosi Taisijinu iz-mu~enu du{u ka samom Gospodu.îm se probudi od sna, starac od-mah pohita ka mestu gde je bioostavio Taisiju, i stigav{i tamoon je stvarno na|e ve} mrtvu. “Je-dan ~as iskrenog pokajawa gre-{ni~inog zadovoqio je Milosrd-nog Sudiju i vratio zabludelo ~e-do wegovom, prepunom qubavi,Ocu”, - re~e prepodobni. I pro-vev{i do svanu}a u molitvama, onujutru sahrani telo blaène Tai-

10

��

sije. I vrativ{i se u manastir onpri~ini veliku radost svima mo-nasima svojim kazivawem o ~ude-snom pokajawu i proslavqewupoznate im Taisije.

Prepodobni Jovan Kolov po-znat je jo{ i kao pisac. Poredmnogih izreka wegovih, koje suzapisali drugi monasi, od wega jeostalo podrobno i divno ìtijeprepodobnog Paisija. Tog Paisi-ja, koji je bio skrenuo s dobrogaputa, prepodobni Jovan je obra-tio putu Gospodwem i izvr{iotakav uticaj na wega, da je ovaj iz-nenada i bespovratno ostavio svesvoje imawe, povukao se u divqupustiwu, i tamo proveo svoj ì-vot u pokajawu. Opisav{i u @i-tiju mnoga ~udesa, u~iwena pre-podobnim Paisijem, prepodobniJovan ~ini ovakvu napomenu: Slu-{aju}i o prepodobnom Paisijuslavne i nadprirodne stvari, ne-ka niko ne posumwa i neka nikone pomisli, da sam ja i{ta dodaood sebe, eda bih pove}ao ugled mi-log mi oca. On je iznad svake qud-ske hvale, i nisu mu potrebne po-hvale od niìh, jer wega slavesveti angeli na nebeskim visina-ma. Ja pak kazujem ovo radi kori-sti onih koji slu{aju i èle dapodraàvaju wegove vrline; ja iz-nosim samo ono {to sam o~imasvojim video i u{ima svojim ~uo.

Ova kratka napomena dobro ob-ja{wava li~nost prepodobnogJovana kao pisca.

Blaèni otac na{ Jovan upo-kojio se u petom veku, u vremenuizme|u 422. do 430. godine. Mestopak gde se upokojio jeste pustiwau blizini Koqcuma - dana{wegSujeca. Svete mo{ti wegove na-laze se u crkvi svetog mu~enikaMine u Egiptu Wegovim svetimmolitvama neka Gospod pomene inas u carstvu Svom. Amin.

Iz @itija svetih

ave Justina

]elijskog

SLAVOQUBQE

�� !�� "#�� #�� $�� #�� $��# � $�� #�# �� #�� $�� %#�# ��#�� &�� #�� # � �$�� '

�� #�� #$��#�� #�� (�� &� � #�&� �� $ ��#�� &�� #�� #�� !�� &�� &��

��#�) *+# �� #$��#�� , (�� $��#�� -�%#�# �� #��#�� &�

� �� $�� #��#�� $�� #�� .#�� $��

�� $�� #�� $#�� &� �� #�� #�� / � �� 011 �� #� ��2 �� %#�#� &�� $�� #�� #� �� #�� $�� !��#�� $�� $ #� ��#� � �#�� $�� #�� 3�� #��

��#�� 4�� #�� #�� #�� #�� #�� #�&�)*5�� #$��#� � ��-� 5�� #�$#�� #�� # � ��#�� #�#�� $�#�� (�� #� �� #�� !�� $�� #�� #�� 6 �#�� #�� #�� #�� #�� #� �� #�� $�� #� �� #� �� #$��#��4� ��

� �� $�� #�� $� �� #�� #�#� � #�&� �� #�&� ��) *�� #�� $ �� #�� # �&�� &��#� ��#�� # �� &�� 7�� $�� 5� 6�� 8#��-� .� #�&� �� #�� #�� 9��#��

��

11

��

GLAS SRCA

�� !��" �� #�$ �� %�� &��%� ��&��#�$&� � �� #�$&� �� %��&'�� %�� &��&�� (�)

!*��+ ,�-./-0"+

/�� #�� #�� $�� *�� #�-� � �� #� �� . � � 9� �� #�) *�� $��#� �$ �#� &�� $�$� $�� - 05 � :);12�! �� 9�� #��

�� #�$�� $ �#�� $�� .�� &��#� � �� 6�� #��#��*(�� #� �� 0��

�� 2 �� $��- 01 5��<)=2� (�� &�� #� � �#�� &�� $��) *>$�� #� �� $�� -0(�� ?@)?2� (#�#� ��#�� #�� *�� #��#� ��- 0��#�� A)1?2� &�� *�� #�� #� ��-0��#� 1B)1C2� !��) �� *�$ �#��#�� #��&�- 0!�� =A)1B2�! � 6�� +�� #�) *+ �� 0D#��2 �� #�� ,-05�� A)?2 ��! �� & �

�� .� � � � ��) �� #� �� #�� $ �� &�� $� � ��$�� #�� #�� ! E�� 0��& � D��D2��#�) &�� &�� !�� #�� #��&��)�� &��

! �� #��&�� #�� $�� $�� 5�� #�� #�� *��- � �� 0&�� 2*��- $�� &� � ��#�� #�� *��- � �� #�� ! �� &� �� $�� F� &�� #�� #�� #$�� #� �� #$�� ) �� &�� #�� ! �� ) & � � �� &�� #�� #$��&�� #��) �� #�� #�� 4# ��#��&�� $��

�#��# �� .��) �� & �� "#�� #�� #�� G � � �� * # ��#-� � �� &� � �� 7 $�� &� �� $ �� &�) * �� H- . � #� �� &�� $$��) �� H 7 �� #�� ) �� #�� F#�� #��#)

�#$�� #�� "#�� #��$� ��(��# � �� /� �� )�#$� #�� #�� $�� !�� , �� *�� #��- � ��"#�� #�� (��#� � � ��$�0�� #��2 � �� *&�� - 0�� ;C)@GI � ;?)1;2�(�� #�� #�� $�#�� #�� $�� 4�� #�� &�)*.� �� -G (��#� � � *&��-�� #��&� � �� 0*��# �� -2� �� $�� #�� J� ��) #$�� # ��#�H

! � �� +�&�� #�� $��

�� $�� #��.� �� &��H!�� >$�� #��

�� *�#�-� /��&�� #�� #� #��G ��#�� #� �� /� ��4#�� # ��#�� &�� . � � ��) � �� #�� #� �� #�� #�� $�� $ �� &�� #�&� � �� #�� 6� � � �� $�� #�� $�&�� #$�� 7 � �� # � �� H F�� $ ��# � ��7 ��

�� &�� $ � �� #$�� # ��#�� #�� &�� #��

�) �� # �� #�� #�� 3 ��) �� #� � �� $��#�� 0� & � ��H2 � #��& ��G ��&�� #�� $� �� $�� ! ��#�� $�� $�#�� #�� 7 � �#�� #�� #��&�

�� $$�� $��#�� $�� *��

�-� �� #�� I��#��) �� $ �� #�� #��&� ��) */�� 9�� 9��F��-��$ �� ) *��- �� *��

��- �� *��-G �� #�� 7�� $ ��&�� ) � �� #� �� #� � �� &�� ! �� #�� &� ��

12

��

�� ) �� & �� #&��G �� $#$�� &�� #�� #�� $ ��.� �� #� ��

� � �#�� #� �� #��9�� #�) � � ��

� �� #�� #�� 9�� 5 #�� #�� $�� & � � �� #�� &�� $��&��H 9�� $� �� # ��&�� #�� &� $�� H .� �� D �� #�� + �� &�� #��

�� #�� & �� *�� -G $�� D �H + �� ) �� $�� #��H !�� &�� ) *7�� #��,-� � �� &�� $�� &�� ) �� $��, �� , �� ,��

$�� 0�� &�� .�2 #� �� $ ��) *+ �� #�� -� %��#�� I��#��) �� *%��#��-� �� #�� #� #�� #�� (�� ;C ��

�#�� I��#��G �0#��2 �� 6 ��&� �&�� $��

�� ) � �� H 4� �#��# �� #� ��&� �$ #�� #��

K�� #�� 9�#D�� 9#�� (�$�� *��- *��-� �� *��-� �� *$��#�-� �� $�� F#�� #��#) �� .��D�� $��#�� %�� #��#�� $��#� � �� #�� BC �� I��#��0�� <� ��#2�

. �� 4#�� I��#�� BC �� G �� $�� #�� G�� ! �� 1C �� # ��G �� $�� #�&�� ' �� &�� 0: &�� # ;C� ��#2 �� $�� I��#�� ; �� #�� 4#��!$ �#�� #�� $��

�� #��# � �� 7#�� %�� '&�� #� �&�� #� �� $�� $ ��#� � �� !��&�� #��

�� 7 � �� #� �#�� #��) *7#��H .� �� H-� �� #��) *��) �� H 7�� H-! ��! ��

�� $ �$�� ! �#�� &��G �� #� � � ��6#��

�� #��6� �� $ ��

�� $ �#�� $ �� &��&�� '�#�� #&�� #��&�� D � �� #� � � �� 4��

�� # ��&�� #�� #�#�� # ��#�� #�� &�� 6� �� # #$��&��G ��

�� #��&�� $��&��G�� #�� #� +�&�� $ �� #�#�� #��H! �� $�� #��

��#�� (�� &�� G �� $�� !� � �� #$�� &��) ��&�� !��&�� #�� G $�� (�� G �� #�� #��#�� ! �� ) ��

#� � � /�� *��- �� #�� *�� #�� $��- 0I � 1@)@2�

��$��1� ��

!2��%� �&"�� &�� &��

� ��#�)

13

��

Dr LAZAR-LAZA KOSTI](Koviq, 12. februar 1841 - Be~, 9. decembar 1909)

Laza Kosti}, od svog poko-lewa vi{e slavqen negoshva}en, pod starost je

do~ekao gotovo sveop{te ospora-vawe pa i prezir u kwièvnoj jav-nosti. Moderni pesnici i kriti-~ari posle Prvog i, naro~ito,Drugog svetskog rata, u wemu suvideli svog duhovnog prete~u, za-~etnika moderne srpske poezije.

Bio je najobrazovaniji me|upesnicima romanti~arskog krugai jedan od naju~enijih na{ih qu-di 19. stole}a. Ro|en u Koviqukraj Novog Sada u oficirskoj po-rodici, Kosti} je, posle zavr{e-ne gimnazije, studirao pravo uPe{ti i stekao doktorat prava(1866). Bio je poznavalac kla-si~nih i modernih jezika, najve-}i poliglota posle Dositeja.Znao je gr~ki, latinski, nema~ki,francuski, engleski, ruski, ma-|arski, na svim tim jezicima je~itao, s nekih prevodio, a na ne-

ma~kom, francuskom i latin-skom i pisao. U mladosti je biojedan od omladinskih prvaka, ak-tivan u svakodnevnom poli-ti~kom ìvotu, poslanik na srp-skim saborima i u pe{tanskomparlamentu, hap{en zbog svojepoliti~ke aktivnosti, buntov-nik, apologet srpstva.

Kao i Jak{i}, ali na drugi na-~in, Kosti} je ispoqio raznovr-snu obdarenost. Bio je pesnik,dramski pisac, esejist, novinar,prevodilac, kwièvni i pozori-{ni kriti~ar, esteti~ar, filo-sof. Kosti} je pesnik i filosof,sam je govorio da “nema pesnikabez mislioca, ni pravog mislio-ca bez ma{te”. U wegovom delutesno su povezane pesni~ka ima-ginacija i pesni~ka refleksija,stvarawe poezije i razmi{qaweo poeziji.

Najve}i deo svojih pesama na-pisao je izme|u 1858. i 1870, a izistog je perioda i wegova najpo-znatija drama Maksim Crnojevi}

(napisana 1863., objavqena 1868.).Od sredine 70-tih godina do smr-ti napisao je malen broj pesama,uglavnom prigodnih i mawe zna-~ajnih ali i svoju najboqu pesmu�� (1909), kaoi ostale dve drame, Peru Segedin-

ca (1882) i Gordanu (1890). U tomrazdobqu wegov esejisti~ko-kri-ti~ki i filosofski rad mnogo jeizrazitiji od pesni~kog. Tada jenapisao najve}i broj svojih kri-ti~kih prikaza i ogleda kao i triobimnija rada: esteti~ku raspra-vu Osnova lepote u svetu s oso-

benim obzirom na srpske narodne

pesme (1880), filosofski trak-tat Osnovno na~elo, Kriti~ki

uvod u op{tu filosofiju (1884)i veliku monografiju O Jovanu

Jovanovi}u Zmaju (Zmajovi), we-govom pevawu, mi{qewu i pisa-wu, i wegovom dobu (1902).

U svojim raspravama i esejimaKosti} uglavnom razvija isteideje koje prethodno izneo u pe-smama. Misao da se poezija ra|aiz zanosa koji predstavqa iraci-onalno stawe izme|u sna i jave(ta misao ~ini osnovu wegovogshvatawa poezije) Kosti} je naj-pre umetni~ki izrazio u pro-gramskoj pesmi Me|u javom i me|

snom (1863) da bi je tek kasnijeteorijski razvio u polemi~kimosvrtima na esteti~ke ideje S.Markovi}a i êrni{evskog, tenaro~ito u kwizi o Zmaju, koja jeu celini zasnovana na tezi o ra-zlici “izme|u prolaznog narod-nog zanosa” i “ve~nog, iskonskogzanosa pesni~kog”. Ideja o narod-noj pesmi kao osnovi srpske poe-zije i estetike izraèna je tako-|e u programskoj pesmi Me|u zve-

zdama (1872), koja je u jubilarnomizdawu Kosti}evih Pesama(1909) zauzela mesto “progovo-ra”, da bi potom u wegovim“Osnovama lepote” dobila teo-rijsko obrazloèwe.

Kosti} je poglavito pesnik du-hovne, filosofske inspiracije,{to ga pribliàva romanti~a-rima ranije epohe, Wego{u i Mi-lutinovi}u, a odvaja od poznijihromanti~ara.

��&� ��

�� #�3�& ��4&� � 5��

14

��

“VRLINA NIJE KRU[KA”

“Vrlina nije kru{ka, wu ne moè{ odjednompojesti” - svim pravoslavnim su verovatno pozna-te ove {aqive i istovremeno vrlo ozbiqne re~i.Wih su voleli da ponavaqaju prepodobni Sera-fim Sarovski i prep. Amvrosije Optinski.

Veliki ruski sveti prepod. AmvrosijeOptinski je iz svog li~nog opita znao,kako je te{ko do}i do odluke o svece-

lom posve}ivawu sebe Bogu, o kome je prep. Sera-fim govorio kao o obaveznom uslovu svetosti. Ikroz koliko mnogo nevoqa nam predstoji da u|e-mo u Carstvo Nebesko. Smisao ìvota svetoga jene samo sam se spasavati, nego i predati ovaj opitsvima, koji traè spasewe.

Od mladosti prep. Amvrosije je bio veruju}i~ovek, u~io je seminariju. Me|utim, wemu nikadanije ni na pamet padalo da postane monah. Ali,gle on se razboleo tako, da se ~inilo da nema na-de da }e ozdraviti. I dao je zavet: ako ozdravi,oti}i }e u manastir.

“Posle ozdravqewa, - pri~a on, - ja sam se ~i-tave ~etiri godine kolebao, ne re{avaju}i se dazavr{im sa svetom.” Jednom, mole}i se pored }i-vota prep. Sergija za blagodatno okrepqewe, onje “predosetio nekakvu ogromnu sre}u, ~ije ose}a-we ga je zahvatilo.” Me|utim, vrativ{i se ku}i,nastavio je, po wegovim re~ima “da se dvoumi”.Na kraju je odlu~io da tajno pobegne u Optinu.Tamo ga je posle primawa postriga, Gospod pose-tio novim te{kim nedugom, od koga se on nikadavi{e nije popravio. On je bio toliko slab, da ni-je mogao savr{avati Boànsku liturgiju, i jedvada se mogao pomerati. Posle nekog vremena posla-na mu je bila nova bolest, i od tada on vi{e nijemogao i}i u hram Boìji, nego se pri~e{}ivao ukeliji. îtavog ìvota je on blagodario Bogu zaove nevoqe i govorio za utehu svim stradalnici-ma, da Duh ne traì telesne podvige, ve} samoprimawe sa verom krsta, koji nam je dat.

Prepodobni se mnogo trudio u Optinskoj obi-teqi: bio je pomo}nik svog starca, prep. jeroshi-monaha Makarija, bio je duhovnik manastira, sa-ra|ivao je u prevodima i izdavawu dela svetihotaca, kwiga duhovnog sadràja. A wegovo naj-glavnije sluèwe je zapo~elo, kao i kod prep. Se-rafima Sarovskog, kada je on dostigao duhovnuzrelost. Gospod ga je blagoslovio na podvig du-hovni{tva ne samo bratije manastira, nego isvih, koji su pose}ivali obiteq. Kod wega su zapouku dolazili hiqade veruju}ih i neveruju}ih iz~itave Rusije. Takvi pisci i filozofi, kao Fjo-dor Mihajlovi} Dostojevski, Vladimir Solovjov,veliki knez Konstantin Konstantinovi} Roma-nov, Aleksej Tolstoj, Lav Nikolajevi} Tolstoj,Maihajlo Pogodin, Konstantin Leontjev, koji jena kraju krajeva primio mona{tvo u obiteqi.Svaki ~ovek, ~ak i najprostiji, bio je za prep.Amvrosija ne mawe dragocen, zato {to starac ni-je gledao na wegov spoqa{wi poloàj, ve} na du-{u. Neshvatqivo je, kako je prikovan za stradal-ni~ki krst, potpuno iznemogao, on mogao svako-dnevno primati gomile qudi i odgovarati na de-setine pisama.

Svima je on bio uteha, svima je govorio prosto iduboko o tome, {ta je ìvot. “Kako ìveti?” - ~ulose sa svih strana op{te i veoma va`no pitawe.

I po svom obi~aju starac je odgovarao: “Neop-hodno je ìveti nelicemerno i vladati se pri-merno, tada }e na{e delo biti verno, a u druga~i-jem }e biti skverno”. Ili ovako “@iveti se moèi u svetu, ali ne u sujeti i gunguli, nego tiho”. Nadan spomena svetog starca dobro je da se zadrì-mo na wegovim poukama, koje se po svom zna~ajumogu uporediti sa ~udesnom besedom SerafimaSarovskog “O ciqu hri{}anskog ìvota”.

Opet i opet, slede}i za svim svetim ocima,prepodobni nam napomiwe svojim prostim, pone-kad {aqivim, ali uvek ispuwenim visokim smi-slom jezikom o tri osnove duhovnog ìvota: osmirewu, o pokajawu, o trpqewu. “Kada ~ovek se-

be primorava da se smiri, - pou~avao je on jednumonahiwu, - onda ga Gospod ute{ava iznutra, iupravo ovo je ona blagodat, koju Bog daje smireni-ma”.

Trpqewe je potrebno ne samo u bolestima, ne-go i u svim raznovrsnim nevoqama, koje postajusve ve}e, u meri pribliàvawa kraja sveta. On jegovorio: “Kada te ozloje|uju, nikada ne pitaj za-{to. U Pismu ovoga nigde nema”. Gospod nije daotakvu zapovest, da bi nas voleli, po{tovali i do-bro se odnosili prema nama. Obratno, u Jevan|e-qu je re~eno, da ako te neko udari po desnomobrazu, okreni mu i levi. Prepodobni Amvrosijeobja{awava, kako je ovo potrebno razumeti. Akoneko bude po~eo da te kleve}e ili da te bez raz-loga vre|a, to }e zna~iti udarac po desnom obra-zu. Ne rop}i, nego podnesi udarac trpeqivo.Okreni i levi obraz, to jest seti se svojih neis-pravnih dela. Gospod le~i tvoju du{u i On ti ot-kriva put ka najglavnijem daru, zbog koga Crkvapostoji - ka obretewu blagodati Hristove. Ako siti sada nevin, onda si mo`da pre mnogo gre{io idostojan si kazne.

Jedna sestra je nekom prilikom rekla starcu:“Ba}u{ka, nau~ite me da trpim”. On je odgovorio,da je potrebno od najmaweg se u~iti trpqewu ne-voqa, koje na nas nailaze. U duhovnom ìvotu suneophodni postepenost i postojanost. Ne trebao~ajavati, ukoliko vidimo da na{e srce nigde ni-je pristalo. Uz pomo} Boìju mi moèmo ispra-viti svoje srce. Ovo se svakako ne moè u~initiodjednom, upozoravao je prepodobni, ali Gospod jedugotrpeqiv i mnogomilostiv. On prekida ìvot~oveka samo onda kada vidi, da je wegovo srcespremno za prelaz u ve~nost, ili kada ne vidi uwemu nikakvu nadu na ispravqawe.

ProtojerejAleksandar [argunov

�*�� ) �� ,667+ (+��&�� 8�� 9�&��

15

��

MILOSTIWA - SEJAWE

Oobavezi pomagawa siro-

tiwe, suvi{no je i govo-riti. We su svi svesni i

svako u samom sebi nosi zastupni-ka za siroma{ne, sastradavawe sawima. I siroma{ni znaju za ovajdug, za ovu obavezu srca svih isvakoga, upravo zato se i obra}ajusvima smelo, potpuno uvereni, daoni koji imaju dovoqno ne}e od-biti da im pomognu od svojih su-vi{aka.

Ali {ta ~esto nedostaje priovome? Nedostaju dobra raspolo-èwa, kojima je potrebno da budepra}eno i okruèno davawe milo-stiwe. Daje se, ali ne onoliko, ko-liko bi trebalo; daju, ali ponekadne sasvim rado i sa stegnutim sr-cem, ne {irokogrudo, bez radosti.A od ~ega se zapravo usteè ruka igr~i srce? Od nepravilnih pomi-sli, koje skre}u sa pravog puta sr-ca na{a u trenutku davawa milo-stiwe. Srce se ustremquje da po-mogne bli`wemu, ali ovde predo-dre|uje meru i na~in ~iwewa do-bra. Istovremeno priska~e i |avoi razara ~itavo delo: “I meni jemnogo potrebno, - sugeri{e on, - ane}e li biti beskorisno tvoje da-vawe?” Tako se i srce steè i ru-ka odvra}a od davawa.

Da bismo upravili na{e srcena ono {to je potrebno i da bismodobili snagu da odbijamo r|avepomisli pri davawu milostiwe,Apostol nam zapoveda da gledamona milostiwu, kao na sejawe: ko{krto sije, {krto }e i `weti; ako sa blagoslovima sije, sa blago-slovima }e i `weti (2 Kor. 9, 6).

Seja~, tro{e}i seme na sejawe,uop{te ne pomi{qa, da time osi-

roma{uje sebe ili podriva svojuimovinu, li{avaju}i se mogu}no-sti da zadovoqi svoje potrebe.Naprotiv, seju}i, on o~ekuje da}e se obogatiti, uve}ati svojusnagu i odvratiti nesta{icu. Ta-ko i ti: sej milostiwu, ne daju}ipristupa pomisli, da daju}i pareiz ruku ili neku stvar, gubi{ ne-{to. Ti ne rasipa{, nego sti~e{;ne umawuje{, nego umnoàva{; nedaje{, ve} dobija{.

Seja~u, kada on baca seme u wi-vu, ne pada na pamet, da ga on rasi-pa uzalud, beskorisno; naprotiv,on ne samo da je uveren da }e ze-mqa sa~uvati seme koje joj je po-vereno, nego i da }e prineti plodod wega trostruko ili ~ak i sto-struko. Tako i ti: {irokogrudosej milostiwu, veruju}i da su ru-ke siroma{nih najboqi ~uvaritvojih suvi{aka, i najplodono-snija zemqa, na kojoj }e i malo se-jawe tvojih dobrih dela prinetiobilan plod u svoje vreme.

Seja~, ma koliko sejao, ne àlise i ne tuì; naprotiv, {to vi{ezaseje, to veselije i plodnije bi-va. Tako i ti: {to je obilnije tvo-je milosr|e, {to je {iri krugtvog dobro~instva, to se vi{e ra-duj i veseli. Do}i }e vreme, i Na-gradodavac }e te izvesti na obra-|eno, zasejano i plodovito poqeìvota tvoga, i razveseli}e srcetvoje, pokazav{i stostruko umno-èno ìto pravde tvoje.

Sv. Teofan

Zatvornik�� #� � ��'�/

#�) ��+ ��&�� &�� &� ,66:+ (+

BOGOÔVEÂNSKAVERA

Otkako je Gospod Hristosizvr{io Svoj bogo~ove-~anski domostroj spase-

wa, glavni posao Satane i wego-vih an|ela jeste: odvra}ati qudeod vere u Hrista raspeta. Za{to?Zato {to raspeti Gospod verom uWega daruje ~oveku, svakom ~ove-ku, sve Svoje boànske sile, po-mo}u kojih ~ovek pobe|uje svakigreh, svaku smrt, svakog |avola.Ima li veru u raspetog Gospoda,~ovek ima sve {to je potrebnoqudskom bi}u za sveti, boànskiìvot u svima svetovima i ve~no-stima, po~ev{i od na{eg zemaq-skog sveta i od na{e zemaqskeve~nosti. Da, od na{e zemaqskeve~nosti, jer vreme nam je dato nazemqi da wime steknemo ìvotve~ni. I od na{eg ìvota u vre-menu i prostoru na zemqi, zavisisva na{a ve~nost na nebu. U stva-ri, vreme je va`no kao i ve~nost,po{to je ono uvod u ve~nost. Na{je poziv: da vreme ìvota svoga nazemqi pretvorimo u ve~nostkroz - bogo~ove~nost. A to moè-mo u~initi samo verom u Bogo~o-veka Hrista, jedinog istinitogBoga i Gospda i Spasiteqa. Tabogo~ove~anska vera daje nam svabogatstva neba i sve boànske da-rove i sile. I to daje Duhom Sve-tim, koji radi ~ovekoqubivog kr-snog podviga Hristovog si|e usvet, i zanavek ostade na zemqikao du{a u Bogo~ove~anskom te-lu Hristovom - Crkvi. i qudi po-znaju i primaju Duha Svetog krozveru u Gospodu Isusu.

Ava Justin

]elijski

Dogmatika

Pravoslavne

Crkve

16

��

O NEBLAGODARNOSTI QUDSKOJNEVI\ENOJ I ME\U SKOTOVIMA

1 �� (�� &��(� ��(�� (�� &��(� � ��' � �� +

!��+ - :"

Blagodarno{}u ìvotiwanajstra{nije se izobli~a-va neblagodarnost qudi.

Kad vo beslovesni zna ko mu je go-spodar, i kad magarac zna ~ije sujasle, iz kojih se hrani, kako slo-vesni ~ovek da ne zna za Boga, svo-ga Tvorca i Hranioca? Izraiqzna~i Bogovidac. I svaki slove-san ~ovek treba, po slovesnostisvojoj, da bude Bogovidac, da znaBoga, da ose}a prisustvo Boga, dasluì Bogu, kao nekad krotki idivni Jakov. No kad slovesni ~o-vek, ~ije je sve dostojanstvo u po-znawu Boga, ne poznaje Boga, tojest kad Bogovidac postane slepza Boga, onda se vo i magarac uz-diù dostojanstvom nad takvim~ovekom. Jer vo bez izuzetka po-znaje gospodara svoga, i magaracbez izuzetka poznaje hraniteqasvoga, dok kod qudi postoje izu-zetci, tj. postoje qudi, i to ~estovo|e qudi, koji ne poznaju Gospo-dara svoga ni Hraniteqa svoga.Bezbo{tvo je bolest jedino qudi,u vasceloj stvorenoj vasioni. Jerje pobo`nost uslov normalnostii zdravqa samo za ~oveka, no ne iza ìvotiwe. Otuda bezbo`nostnije bolest ìvotiwa nego qudi,avaj samo qudi, samo onih koji suodre|eni da budu Bogovidci, ikoji kad izgube pobo`nost, po-staju siroma{niji i od vola i ma-

garca! To je vi|ewe Isaije, sinaAmosova, proroka Bo`jega.

O Boè krotkoga Jakova, Izra-iqa, prosve}enog Bogovidca, po-mozi nam da odrìmo dostojan-stvo svoje ~ove~ansko. dostojan-stvo bogovidca, i da u svakom da-nu i ~asu poznajemo i priznajemos blagodarno{}u Tebe kao Gospo-dara svoga i Hraniteqa svoga. Te-bi slava i hvala vavek. Amin.

O TOME KAKO BOG UBEQUJEPOKAJANE GRE[NIKE

�� (�� &�� /��( �� &� � �� &�� /�� &� �

!��+ - -;"+

O��$#��&� ��

��H ' �� 9�� #�� #��

��#�� #�� #�$�� $ �� $�� & �� #�� $�� $�� 9�� #�� #�� #� �� #�$�� 4� � �� #�� #��#� �� . � �� (��'�& � � (��& � �� (#&�� 9�� #�� #�� $�� &�� &� �� #� &�� #�� #�� 6� � �$�� #�� #�� &�� &�� 5 �� #��

�� #�� #��#�� #��#� �� . � � �� &�� #�� #�� $ �#�� #�� $ �� $�� #��#�� #�� #� � �#��#�&�� #�� # ��G �� /� �� $� � �� #�� #�� #�� #�� #�� /� �� #�$�� #�� ) �� #� �� .��) � �� 5�� 5�� / �� #� � ��

�� #� �� #�� F�/�� .�� 7��

�&+ 8�� $�� (

17

��

Monah Serafim

^UDNI SU PUTEVI GOSPODWI

��

9� �� #� � �� #� �� #��&�#�� $��G �� F�� #�� $�� 4�$��&� ��#��&�� $�� &�� # �� $#$��

�� $ ��#� �� #�� $�� $�� (�� $�� #�� #�� $�� E�$�& � �� #� �� &�� $#&�� '�� #�� #� �� $�� >�� 9#�� !��L��!�� #�� #�� 6�� #��#�� $�� (�&�� 1AA?� ��

��#�� /�� #��#�� #�� #�� #�� #�� 4�$� �� #�� #��#�� #�� M# �� #�� #�� #�� > �� 9�� #��&� � �� 6� � �� /�� #�� #$�� #�� #�� #�� #�� 4�� $�� &�� #�� >�� >�� #��4�$� �� #��

�� #�� $��&�� #�� &� �� #� � � ��

�#�� #� ��&�� 6� �� #�

�� >�� >�� $#�� $�� #�� !��L�� ! � �� #�� # �� # ��# � �� #�� #� � �� $�� /�� &�� &��#�� #��$�� &� �� .� �� 6� �� $�� 4�$�� 3 �� 4�$�� 4�$�� #�� #�� #

�� $ �� # �� #�� #�� #�� #�� $�� #�& � 4� �� #� NAB�� #�� $�#�� M�� #& �� 5� � �� $�� M�� #��# �� $ �� 4�$� ��#�� #& � � ��#�� #�� #& �� %�� $�� 4��$� �� 5�� /� ��

� � ��#�� E#��# �� #�� #��#�� '�� $#�� !�� $�� #�� $ #��#� �� $ '�� &�� $�� #�� &�� !�� $�#�� $��

�� #�� 5�� #� � ��

� �� #�� #� 6 ��&�� &�� $�� #�� #��$�� #�� #�� $ �� ! � �� &�� $�� #�� $�� $�� # �� D�� #�� & � � �� #� �� $�� "� 6� �� .�� $�� $�� # �� 6� �� $�� NA?� � ��

�� #��!�� #$#�� !��#� ��#�� $�� 6� �� &�� #��$�#�� 4�$� �� #��&�� .� �� #�� /�� 4�$�� &�� $ #$�� #$�� $�� $ �� # � �$� �� 6� �� $ #$#�� 4�$�� #�� 5�� #�� #��# � �� #�� #�� '��#�� .�� #��(��

�� $�� O �� O �� #� #�� 6� �� 4�$� � � �� &�� $�� #�� #� � &�� /� �� #�� #�� $��

18

��

6� �� #�� 4�$�� #$� �#�� <� =�>��$� � D��$�D�� #�� #�� #�� $�#�� $��&�� #��#� 9�� &�� # �� 6�� #�� #��D�#�� $�� #��#�� 4�$� �� &�� #�� & �#�� #�� #�� $�&� �� &�� #�� 6� ��

��# �� #�� $ �$�� D��#�� +�� #��$ �� #�� 4�$� �� 6� �� # �� 6� �� # �� K�� $�� #�� $�� #�� $��

Prvi korak

?�� &� �� &�� &��+ @�� %�� A �� &��+ 4�� /

�� ( � �� +05�� 11�;@�BC2

%�� #�� #�� 6� �� $�� $�� +�� $�� . �� #�� $�� $�#�� F�� # �� 7 �� ,9 #�� &��

&�� #�� #� +��

�� #�� 9�D�� M�� #�� #�� #$�� #� �� 6� �� #�� $�#�� $�� $#$ � �� O "��

�� #� � �� O #�&� 6�� O 6#�� O ��#� �� #� �

� ��#� �� #�� 6� �� O F�� G �#�� #�&� �� 4� � �� $�#��O 5� $�� #��

�� $�#�� $�� O #�&�6� �� #� ��&�#��

.�� 9�D�� #�� ' �#�� #�� &�� #�� 6� �� &�� #�� #�� O �� &�� #�� , O ��

� �� #�& �� O 5 �� #� &�� &�#�

�� #�� O �� 6� �� +�� #� &��

&�#�� #�� , O �� $��

�� 6� �� 9�D�� $�� $�� #� ��&�� #�� #�� O 7 ��#�� #�� , O

�� O (� �� $�� &��

��! ��$ 6� �� #� ��

$�� $� � �� $ � �� $�� P�� $��#��G �� $�� #$�� #� � $�� #�� $�� #� $��5�� #�� $�� #�� #$�� #� � $��7�� #�� #�� #�� #�� #�� $ �� $#��O !$��

�#�� #�� O �#�� 6�� O 4� �#�� #��

�� #�� $�� &�� O +# �� #�

��, O �� 6� ��O /�� $�� #��

�� &�� #�� $�� #��5�� #�� $ �� #�� /� �� #�� 7 ��#�� &�� #� �� "#�� #�&�� #�� &��

19

��

nastavak na 52. strani

SLOVO SVETITEQA TIHONA SRPSKOM NARODU

�� !� � "��

8� ��3�� &��

!, ��+ B�-."

Ovim rije~ima po~iwe dana{we apostol-sko ~itawe i na wima bih htio da zau-stavim va{u pa`wu, qubqena bra}o.

Sveti apostol Pavle onomad pisa{e korint-skim hri{}anima da nemaju op{tewe sa nevjerni-cima i idolosluìteqima; on ovdje nije, naravno,mislio na ìtejsko op{tewe u obi~nim stvarima,jer bi u tom slu~aju hri{}ani morali potpuno daodu iz svijeta (1 Kor. 5:10), nego na op{tewe udjelima vjere, u sluèwu Bogu. U tome Korin}anine smiju imati ni{ta zajedni~ko sa mnogobo{ci-ma, jer kakva je saglasnost izme|u Hrista i veli-jara, i kako se moè uskladiti hram Boìji saidolima (2 Kor. 6:15-16)?

Ali, da li se ove pouke Apostolove mogu od-nositi i na vas, bra}o? Vi ne ìvite me|u paga-nima, nego me|u hri{}anima. I ako je dozvoqenoimati op{tewe ~ak i sa paganima u svjetovnimstvarima, zar onda ne bi trebalo da imate i reli-giozno, molitveno op{tewe sa drugim hri{}ani-ma, koji vjeruju u Istog Hrista, Sina Boìjeg uploti do{av{eg? Tako bi trebalo, bra}o, ali ia-ko oni i sluè zajedno sa vama jednom te istomGospodu, nikako ne zaboravqajte da ste vi - pra-voslavni, tj. pravilno slavite Boga i istinitoMu sluìte, a oni - inoslavni, tj. slave Gospodadruga~ije od vas, pa prema tome ne potpuno pra-vilno i istinito; neka se ne uvrijede ako na wihprimjenimo izraz Apostola da oni sadrè istinuu nepravdi (Rim. 1:18). I ako mi posjedujemo puno-}u istine, kakva nam je onda potreba da se obra}a-mo drugim crkvenim op{tinama za molitvenuutjehu ili, {tavi{e, za Sv. Tajanstvima? Ne}e lito biti nalik na to - kao kada bi neko ko je èdan

odbacio ~isti izvor i stao da pije vodu iz mutnihizvora? Ili - ko bi, ako se u te stvari razumije,promijenio prirodni dragi kamen za wegovu imi-taciju, ~ak i da je ta biùterija qep{e obra|enaizvana? Ili - koji bi ~ovjek zdravog razuma pri-likom prelaska preko {iroke i plahovite rijekeprezreo stabilni i pouzdani brod, te odabrao na-trulu skelu na kojoj svakog trena moè potonuti?

A ako smo mi mudri u svjetovnim stvarima, za{tobismo onda u djelima vjere bili mala djeca kojuquqa i zanosi svaki vjetar raznih u~ewa, obma-nom qudskom i lukavstvom radi dovo|ewa u za-bludu (Ef. 4:14)?

Da ne bude ovoga me|u vama, bra}o! Ne upre-ìte se pod tu|i jaram (vidi: 2 Kor. 6:14). Stojteu vjeri pravoslavnoj i utvr|ujte se (1 kor. 16:13).Ako je jevan|eoski trgovac, kada je prona{ao dra-gocjeni biser, prodao svo svoje imawe da bi ga ku-pio (Mt. 13:45-46), zar se onda vi ne}ete pobrinu-ti da sa~uvate dragocjeno blago svete vjere pravo-slavne, naslije|eno od otaca va{ih, koji su za vje-ru trpili mnoga stradawa i li{avawa?!

U na{e vrijeme, bra}o, mnogo se brige ulaè uto da se sa~uva svoja narodnost, da se i u tu|inio~uvaju svoje plemenske posebnosti, svoj materin-ski jezik, svoji dragi obi~aji, da npr. Sloven svu-da ostane Sloven, Nijemac da ostane Nijemac,itd. Ako takvih briga i starawa da se to postigneima i kod vas - to je veoma pohvalno. Sam Gospododre|uje otaxbinu i mjesto ìvqewa (Djela Ap.17:26), svaki ~ovjek sa zdravim razumom i neiskva-renim srcem voli svoj zavi~aj, svoj narod, svojuotaxbinu; kada se nalazi daleko od wih - nepre-stano ih se prisje}a, poput drevnih Jevreja, kojisu u plijenu vavilonskom vapili za Jerusalimom:ako li tebe zaboravim, Jerusalime, neka zabora-vqena bude desnica moja; nek se prilijepi jezikmoj za grkqan moj ako te se ne sjetim (Ps. 136:5-6).A ko se odri~e svog naroda i otaxbine, taj je na-lik na onoga ko se odri~e od svojih roditeqa; onnema ni cijene ni zna~ewa, on je kao prazna mone-ta, bez grba i oznake na licu i nali~ju.

Ali ako treba odràvati, ~uvati i {tititisvoju narodnost, koliko puta vi{e onda treba ~u-vati svetu vjeru pravoslavnu?!! Narodnost, iako ipredstavqa dobrobit za uspje{an razvoj ~ovjeka,ipak ona ima samo privremeno zna~ewe, u ovomìvotu, ali ne i u ìvotu vje~nom, jer tamo nemani jelina ni judejca, obrezawa i neobrezawa,varvarina i skita, nego je sve i u svima Hristos

20

��

�&�� $

21

��

(Kol. 3:11); za dobijawe budu}eg vje~nog ìvotane}e biti potrebno o~uvawe svoje narodnosti, ne-go prave vjere u Hrista. Na ovo pomi{qajte, bra-}o, tim prije {to o~uvawe pravoslavne vjere zavas predstavqa i najboqe i najpouzdanije sred-stvo za o~uvawe i odràwe va{e narodnosti.

Blago~e{}e, istinita, prava vjera, u svemu jekorisna, po{to ono ima obe}awa ìvota sada-{wega i budu}ega; ovo je istinita rije~ i dostoj-na je svakog prihvatawa (1 Tim. 4:8-9). Istorijaraznih naroda krasnorje~ivo svjedo~i da vjera idobrodjeteqi i pravda uzvisuju narod i umawujegrijehe plemenima (Pri~. 14:36), da je samo onajnarod veliki i silni, u kojem ìvi tvrda vjera uBoga i krepka nada u Wega. Vjerom pobje|uje oncarstva, ukrepquje se od nemo}i, silan je u ratu(Jevr. 11:33-34); ako on i grije{i pred Gospodom -pred Wim se i kaje, i u svojim neda}ama se za po-mo} ne obra}a bogovima tu|im, nego samo k Jedi-nom Istinitom Bogu; od Wega pak i dobija pomo}i spasewe. Pomenimo za primjer makar jevrejskinarod. Kada on bija{e silan i stra{an neprijate-qima: kada se uprezao u tu|i jaram i sluìo Vaa-lu i Astarti - ili pak kada je ostajao vjeran bla-gotvornom Jahveu? Sjetite se i istorije svog vla-stitog naroda. Nije li srpski narod bio krepak inije li rastao u sili i slavi onda, kada je bio vje-ran pravoslavnoj vjeri otaca svojih i kada je pre-bivao u jedinomisliju i bratoqubqu? To bijahuzlatni dani Srbije, kada se u woj podvizavahu mu-èvi vjere i narodnosti - Sveti Sava, pokrovi-teq va{eg hrama i srpskog naroda, wegov otacNemawa, wegov brat koga je vjen~ao, Stefan ££,Stefan £¤ Du{an. I naprotiv: nije li srpski na-rod slabio, pa ~ak i do dana dana{wega slabi, odpodjela na razne partije, od me|usobnih neprija-teqstava i, {to je najglavnije, od teturawa duhov-nog, od poklawawa tu|em jarmu, od robovawa tu-|oj i tu|inskoj civilizaciji, od hladno}e premapravoslavnoj vjeri i izdaje ota~kih predawa? Ej,tako!

BRATSKA TRPEZA

Prepodobni Pahomije imao je jednog po-slu{nika, koji nije i{ao putem koji setraì od monaha, ve} je ~inio po svojoj

voqi. Jednoga dana on ga pozva nasamo i stade ga sa-

vetovati bratskom i o~inskom qubavqu. Izma|uostalog, rekao mu je: “Brate moj, sam Gospod kaèda je si{ao sa nebesa, ne da bi ~inoi po Svojoj vo-qi, ve} po voqi Svoga Oca nebeskoga, Koji ga jeposlao. I ti treba da ima{ poslu{nosti prema na-ma, zato {to vidim da ti |avo zavidi i na svaki na-~in poku{ava da pokrade tvoje napore”.

“Gledaj da ispuwava{ op{teìteqno pravilotako da kada je vreme zajedni~ke trpeze, nemoj da nejede{ zbog podvizavawa. Dolaze}i za trpezu zajednosa ostalom bra}om, jedi i ti uzdràno od postavqe-nog hleba i jela, tako da niti se mnogo nasiti{, pada oseti{ kako ti je telo oteàlo, ali niti da gaiznuruje{ neumerenim ispo{}avawem, te da se ose-}a{ umornim. revnuj i podvizavaj se shodno izdr-`qivosti svoga tela, sve dok ne pobedi{ demonagordosti, zato {to te on mnogo mu~i”.

Brat je nakratko primio savet prepodobnogaoca i tako je i ~inio. Me|utim, ne pro|e mnogo

vremena, a on opet pade u svoju prelest i po~e postarom. da bi opravdao svoju svojeglavost, govorioje: “Gde to pi{e da ne posti{ i da se ne podviza-va{? Prema tome, ja ne kr{im zakon Boìji!”Me|utim, takvim wegovim pravilom, odnosno sa-movoqom, neprijateq ga je na kraju pobedio.

Brinu}i se o duhovnom stawu ovoga brata, Paho-mije dozva sebi Teodora i kaza mu: “Da zna{ samo ko-liko se brinem zbog ovog na{eg brata. Ho}u da sa-znam kako je! Molim te, po|i mu u posetu da vidi{{ta radi”. I, odista, Teodor otide do kelije ovogabrata. Na{ao ga je kako se moli, ali ne po ustaqe-nom mona{kom pravilu, nego je izgovarao neke nera-zumqive re~enice i izraze. Po{to se vrati iz pose-te, Teodor izvesti sv. Pahomija o tome.

Sve to vreme Teodor je razmi{qao o tome ko-liko je demon domi{qat i kakve sve zamke kori-sti u svom ratu protiv ~oveka, te se upla{i kadashvati koliko budan i trezven treba da je monah,ako misli da odbije mnogoobrazne napade neprija-teqa svoga spasewa. Prepodobni Pahomije, ~imshvati kakva se duhovna opasnost nadvila nadonim bratom, otide mu i stade se toplo moliti zawega. I gle ~uda! Svemilostivi Bog ga isceli.Otada se i taj brat, koji se be{e izloìo tolikojopasnosti zbog svog poretka ìvqewa u manasti-ru, urazumio, dozvao pameti, ogradio od svakoja-kih neprijateqskih zamki i kona~no po~eo da na-preduje, tr~e}i prema ciqu, po re~ima Apostolaneboìteqa.

Nakon ovog slu~aja, sveti Pahomije, obra}aju-}i se okupqenim monasima, govorio je: “Bra}omoja, potreba je velika budnost i trezvenoumnost,ako se èlimo spasiti. êsto ~ujem demone kakose hvale na koje sve na~ine varaju podvi`nike.Prema tome, starajte se da sebe ogra|ujete svagdai da oko sebe podiète utvr|ewa, prizivaju}iime Hristovo. Ako budemo hodili saglasno voqiWegovoj, neprijateqi nam ne}e mo}i ni{ta, jeroni su po svojoj sili dim i pepeo i ne mogu da sta-nu pred lica onih koji po{tuju Gospoda”.

MIR U ^OVEKU JE MIR OKO WEGA

S�� #� �� $�� (�� %��

�� $�� ! �� #�&�) *(�� #$�-� . � �� &�� # � �� #�� /�� &�� F�� #��

�� # �� ) * �� .� �� $�� #�� (��$� �� #�� .� $�� -� ! �� #�� $�� #�� 5��7 � �� )

* �� #�� 5� �� #� � �� #��-� . � �� #� 7 � �� #��) *6� �#�� #� �� -� �� # � �� 7�� #��

�� &��#� ! �� #�� #�� #��

� ��&� �� #�� # ��$�� .�� #�� #�� .#��

�� $�� #�� #�� # � � �� &� $ �� #��#�� 7 �� #� �) 6�&�� # �� #�� #�� 05�� 11� ;A2�

*/ �� #�� # 9�� #� ��) 5�# �� 0�� 1?� ;:2� ��

��#�� .�� 9�� #�� # �� .�� 9�� $�� -�

9�� #�� 9�� # � �� 9�� F��4 � �&�� # ��#��

��$�� #��,9�� 9�� (��

# ��#� �� #�� #�� +�� #�� &�� #�� # ��$ �� #� � �� #�� $�� #�� 9�#D�� 9#�� + ��#�� 9�#D�� $#� �� &�� >��

�� (�� #�� $� �� $�� 4#�� 6�� $�#�� # �� #�� # �� #�� #�� 9��

�� I��#�� $�#�� #�� #�� $ ��! � �� #�� #�� #� (�� ) 4 � �� ,/�� # ��

� �� #�� $ ��)* �� #�� # 9��

9��-�* �� 9��

F� 9�� $#�� #� �� .�� #�-�* �� .�� # ��&��

� �� $�� 9�� 9�� #�� $ �� -�* �� #�� 9��

� �� .� � ��#� � �� $�� $�� #� �� .��#�) �� #� �� .��-�5�� #�� $ ��

�� 4#�� &�� #� �� # �� #�� 9�� $�� F�� 9�� &� � �� J�� &�� $�� # � �� #��6� �� #$��

��

22

��

O SAMOPOUZDAWU

�� &�#� �&�(�+ 4�� #�� &�$� �#�)

!�&+ �� C�� -B"

Uistinu, veliki je dar i vrli-na da ~ovek poznaje sebe i svojenemo}i, kao {to je velika opa-snost da ~ovek ne poznaje svoje ne-dostatke i nemo}i. Zbog toga jejedan od Svetih Otaca rekao:“Ni{ta nije boqe no da kogod po-znaje sopstvenu nemo} i neznawe;i ni{ta nije gore no da to ne po-znaje” (Dobrotoqubqe, tom 5,str. 133).

Ali da bi ~ovek dostigao ovublaènu vrlinu podrobnog po-znavawa sebe, treba da pro|ekroz mnoga i raznovrsna oproba-vawa i isku{ewa, i, ako ih budesva podneo sa mnogim i dugotraj-nim trpqewem, time }e dosti}ipoznavawe svoje nemo}i i spozna-}e silu i milost Boga, Koji mu jepomagao u svim trenucima wego-voga ìvota. Dakle, stigav{i ~o-vek do spoznavawa sopstvenoganeznawa i nemo}i, po~iwe shva-tati da sada poznaje mnogo toga{to nije poznavao ranije, i daima mnogo ~ega koje }e spoznatikroz opit ìvqewa.

Tako }e delateq dosti}i dapojmi {ta kazuje Sveti Vasilije:“Ako kogod nije {to okusio, nezna {ta mu nedostaje. A ko je oku-sio poznawe, delimi~no zna da nepoznaje, i to mu postaje povod zasmirewe”. I opet: “Ko je spoznaoo sebi da je promenqivo bi}e, ni-kada se ni u ~emu ne}e nadimati.Jer, ako ima {togod, Tvor~evo je.Niko ne hvali sud da je sam sebenapravio dobrim i korisnim, ne-go Tvorca wegovoga hvali” (Na-vedeno delo, str. 226).

Opet veli Sveti Vasilije: “Kopoznaje sebe u sredini je, izme|unadmenosti i smirewa; a ko izmnogih oprobavawa kroz isku{e-

wa i iz borbe koju vodi sa tele-snim i duhovnim nemo}ima pozna-je svoju nemo}, taj je o~ima uma vi-deo beskrajnu silu Bo`ju i poj-mio kako Bog izbavqa smirene,koji vapiju k Wemu postojanommolitvom iz srca. Tako ovome mo-litva postaje kao uìvawe, po-{to on zna da bez Boga ne moèni{ta ~initi i, od straha da nepadne, trudi se da {to vi{e prio-ne Bogu molitvom i dobrim deli-ma”. S druge strane, divi se kakoto da je Bog wega izbavio tolikihisku{ewa i stradawa, i svagda mublagodari zbog milosti koju jeu~inio nad wim, i, ujedno s blago-darno{}u, sti~e jo{ ve}u qubavprema Bogu, postaje smiren i vi-{e se nikada ne usu|uje da komesudi, znaju}i da kako je wemu Bogpomogao, tako moè svima da po-

mogne, kada ho}e, kao {to veliSveti Maksim. Ili smatra da jewegov brat ja~i i iskusniji odwega, te se moè boriti sa stra-stima i pobediti ih, a sam on jenemo}an, i zbog toga mu je Bog po-mogao, da ne bi izgubio du{u.

I druga mnoga poznawa daje Bogonome ko poznaje svoju nemo}, tetako, darom Bo`jim, napreduje usmirewu i ostaje nesavladanstrastima. Ali je nemogu}e da ko-god dostigne samopoznawe, ako nebude pro{ao kroz mnoga telesnai du{evna isku{ewa, i ako ga si-la Bo`ja ne podrì u vreme is-probavawa.

Ko je dostigao samopoznawe,stiè do iskusnosti da ni{ta vi-{e ne tvori po svojoj voqi i mi-{qewu, nego se u svakoj nedoumi-ci trudi da pita iskusne. Jer,ukoliko kogod vi{e gre{i, timse vi{e pomra~uje; a ukoliko po-znaje svoju nemo}, tim vi{e po-staje smiren.

Jedna od vrlina koje pomaù~oveku da dostigne poznawe sebejeste i spokojstvo. Ovo potvr|ujeSveti Petar Damaskin, govore-}i: “Spokojstvo je uzvi{enije odsvega, i bez wega ne moèmo seo~istiti i spoznati na{u nemo},niti majstorije |avola” (Dobro-toqubqe, tom 5, str. 171).

Visoko mi{qewe o sebi i ne-znawe oslepquju one koji ne èleda spoznaju svoju nemo}. Uistinu,~ovek smirenoga uma, koji pozna-je svoju nemo}, nikada ne prestajeda kori sebe, ~ak ako bi ga ceosvet hvalio ili ga nipoda{tavao.Od podrobnog samopoznawa ~o-vek postiè veliko smirewe; anadmeno razmi{qawe samozado-voqstva moè da ostane svima ne-poznato, ~ak i onom koji ga pose-duje, osobito ako ne bude pao u te-

23

��

�&+ ��

{ka oprobavawa, kroz koja je du-{a vo|ena u ukoravawe. Samo ta-ko ~ovek spoznaje svoju nemo}.

Sveti Simeon Novi Bogoslovkazuje o samopoznawu: “Ako ho-}e{ da spozna{ koje ti je ìvot-no stawe, upitaj svoju du{u i re-ci joj: “Du{o, jesi li ~uvala svezapovesti Bo`je ili ne?” I ona}e ti, otvoriv{i usta svoje save-sti, zasigurno kazati istinu. Jerse ne}e tebe postideti, nego }e tise suprotstaviti i pokaza}e ti{to si postavio pred sebe i {toima{ u sebi, bilo dobro, bilozlo. Jer }e{ u spoznawu saznati,ili da si qubio svet, ili da si vi-{e sluìo Bogu; ili da si traìoslavu od qudi, bilo da si èleosamo onu koju Bog daje (Dobroto-qubqe, tom 6, str. 171) ”.

Ava Dorotej nam kazuje da izsamopoznawa nesumwivo dosti-èmo nipoda{tavawe sebe, a ono-me koji putuje kroz ovaj ìvot povoqi Bo`joj i jedno i drugo je odvelike koristi da ne izgubi svojtrud dobrih dela. Evo {ta kaè:“Zaista, ako bi ~ovek stekao hi-qade vrlina, a ne bi se drào to-ga puta nipoda{tavawa sebe, ni-kada ne bi prestao da àlosti ida bude àlo{}en, i izgubio bisav svoj trud” (Dobrotoqubqe,tom 9, str. 550-551).

Oci, bra}o i qubqeni verni-ci,

ôvek koji je uistinu stekaosamopoznawe, koliko bude uzi-mao od Boga vi{e darova, toliko}e vi{e postajati smiren i podo-ban plodonosnoj vo}ki, koja, {tojoj plodovi vi{e rastu, sve vi{espu{ta svoje grane ka zemqi. Kouistinu spozna sebe, koliko budenapredovao u vrlini, toliko }ese vi{e smatrati du`nikom Bo-ga, Koji uzdiè ~oveka sa zemqe iudostojava prah zemaqski da mo-è ma i delom slediti Tvorcu iBogu svome.

Ko je spoznao sebe i svoje nemo-}i, nikada ne smatra da ima {todobro svoje, sopstveno, jer sva do-bra ima u dar od Boga, kao i svojepostojawe ni iz ~ega. I ako mu ko-ja lukava misao bude {apnula ka-kvu hvalu, on }e re}i sa Aposto-lom: [ta li ima{ {to nisi pri-mio? A ako si primio {to se hva-li{ kao da nisi primio? (1. Kor4, 7). Ko ima samopoznawe svagda

se smiruje pred sobom, se}aju}i seda nijedno dobro nije mogao u~i-niti bez pomo}i Bo`je, po re~ikoja kazuje: Bez mene ne moète~initi ni{ta? (Jovan 15, 5).

Prepodobni Nikita Stitatotkriva i iznosi da samopoznawedolazi ~oveku iz smirewa, poni-znosti i ~iste molitve; on veli:“Ni{ta ne okrila}uje vi{e ~o-vekovu du{u ka Bogoqubqu i ka~ovekoqubqu, kao smirenoumqe,

poniznost i ~ista molitva. Prvo(to jest smirenoumqe) slama muduh, ~ini ga da izvire potoke suzai, predo~avaju}i mu qudsku ni-{tavnost, u~i ga da spozna svojumeru. Drugo (to jest poniznost)o~i{}ava um od materijalnog,ozaruje o~i srca i ~ini celu du{usvetlom. A posledwe (to jest ~i-sta molitva) sjediwuje celoga ~o-veka s Bogom i ~ini da on prebiva

zajedno s an|elima, da okusi sla-dosti ve~nih Bo`jih dobara, dajemu velike riznice i tajne, i ras-plamsav{i ga qubavqu, privoqa-va ga da se usudi dati du{u za svo-je prijateqe, kao neko ko se uzdi-gao iznad me|a telesne ni{tav-nosti” (Dobrotoqubqe, tom 6,str. 272-273).

Starac Kleopa“Uspon ka vaskrsewu”

24

��

�&+ 8�� 4�� / �� %��

BOG SVE VIDI

B�� #�� #�� /� ��

�� &�� #�& �� /� �� &�� #�� /� ��#� #�$ �#�#� �) */��&�� #�� &� #�� - 0(�� =C�;12� '#�� #� �� 5� �� #�� #�� $�� $�� #�� #�� 0.�� +�� 2�

Bogu je svojstveno da ~ini dobro4�� #��

�� &�� #�� /� �� &�� $ ��

�� &� �� $�� /� &�� #� �� #�� #�� &�� #�� $�� #�� 7 � �� #�� /� � �� &�� #�� $�� +�� 5� $�� $ �� $�� $ �� $��G $�� /� &�� #� �� +�� (�� 0KD��=�;C2 � $�� $�� 0�� +��2�

Bog nikoga silomne privla~i Sebi

6� � ��#�) �� #�� #�� #��&� 9��7��

��, �� $ �� #�� 0� �� #��2, 9�� #$��

�� #��G �� #$�� #�� $�� # #$�� # �� #�� #$�� $��# ��#��,7 � �� #�� $� � �#�� 7 � �� #�� #�� #$�� $ �� #�� #�� #�� #$�� #�� # � �� #�� #�� $�#�� #�� 0��#�&�2� � �� #) � �� #��& �� +�� #�� #�� #�� #�� #�� #�� 0 #��#�� 6�� 2�

Bog postupa sa ~ovekom,kao mati sa detetom

5� �� &�� #�� #�� #�� #� #�� &� � ��&�� !�� #�� #�� &�� ! �� #�� #�� $�� #�� #��$� �� $�� #�� !��&�� &�� 5� �#��$� � �#�� 7�� &� �� #�� #��#$�� #�&�� *�� - 014�#� <�;:2��05 #�� %�� 2�

Bog i gre{nik3�� #�� $ ��

� �� #�� 7��

�� $�� ! �� &�� #�� #�� #��G ��# �� $�� $�� #�� $�#�� $�#�� %�� &��&�� #��

� � &�� #�� #�� H #�� #�� #� � ��#�� #�� #�� #�� $�#�� /� ��#�� #�� H/��$�� #�� H�� 0.�� +�� 2�

Bog je brz na milost -~im Mu se zamolimo

(#� �� &�� /� �� #�) .� �� (#� ��5� �� &�� #�� /� ��# �� #�$��(#� �� &�� #�� $�� /��$�� #�� (#� �� &�� $�� /� �� #� � �� (#�� &�� /� �� 6� �� &�� 5� �� #�� #��$�� #� �� #�� #�� #�� #�� #�� $� � �$�� 5� �#��$�� 0��D#��9�#��2�

O Bogu treba stalno mislitii moliti Mu se

5�� G �� #�� #�� #��&�� ! � �� #�� #�&� �� $�� &�� 0(�� 1;2� ��&�#�� #�� 0(�� ==�1:2� � �� 0(�� B?�12� 7 ��#�� #� � 5�� 0= 5�� <�:2� � �#�� #��

25

��

�� #�� $��$�� &��0 #��#�� 2�!�� $ �#��

�� #� �� #�#$��#�� $ �#�� #�&�� #� � �� #�� #�&� �#�#�� ) %�� #�� /� �� #�� 0(�� 1<�@2��09�#� 9�� (��2�4�� &�� #��

��#�� #$�#�� # �� $�� #�� #�� #�� &�� # � &�� &�� $�� #� � �#�� $ ��#�� &�� #�� &�#��G � � � �� #�� 0F��2�

Bog i zagrqaj Wegovsla|i su od meda

3�� #�� &� �� #�&�� #�� 4�� #�$�#� �#��#� � $�� #& � � �� #�� #�� #&�� #�&�� &�� $#�� #�� #�$#�� 0� !��2�

Bog u ~oveku4�� "#��

�� #�� #�� $ ��# #��) ��# #�� "#�� $�� /� �� #� �) *�� - 0�� 1=�?2�/� �� #�� /� �� (#�� #�� #�� $ �� &�� #�� /� �� F� �� #�� "#�� 0� !��2�7 � � �� &��

�� &��

�� #�&�� #$�#�� $�� #�� #�� #$�� #�&� �� #�� +�� &�� 0��D#��9�#��2�

Zajednica s Bogom{ta donosi ~oveku

+�� #�� /� �� 7 �� /� ��#�� &�� 9�� $�#�� /�� #�� # ��/� �� +�� $�� #� �� &�� $�� 9� �� #�� #� $�� $� �� #� 7 � �� # ��&�� $ #�� $�� &�� $ #� 0!#�� I�� 2�

Zapovesti Bo`je nisu te{ke,sve se mogu ispuniti

"#�� $�� ' �� #� �� $��, F �� #��#�, !�� $��,!�� #�� #�, 6�� 6� �� $�� &�� $ �� #�� #�� #�� #�� 4� � �� #�� $�� , +# �� $ �� , 3� �� $�� "#��, 6�� $�� G � �� $�� +# �� #$�� $�� &�� $�� #�� #��

�� $�� #��, !� � �� 6�� $��"#�� F �� /�� #� �) *'$��#� �� #� �� #�� - 05��11�;A�BC2� 7�� $�#�� 4� �� #�� G �� #�� #� ��$�� #�� #�� $�#�� 6�� &� � � �� #�� #�� G � �� &� ��#�� #�� #�� &�� .�� #��&� �� $�� 7 � �� #�� 0+��2�4�� $��

�� #�� &�� ) � ��#�� 09�� 6��2�

Zakon Bo`iji i savest - isto su4�� #�� #$�#�

� $ �� # �� # #$�#�� $ �� #$�#� � �� #$�#�� #� �#�� &� �� $��&�� #�� # �� $ �� #�� #� � �� &�� $ �� #� �#�� &�� &�� #�� &�� #�� $ �� #�� #�� #$�#�� 3�� #�� &�� #�� $ �� 0.�� +�� 2�

�� #�)

26

��

27

��

ODNOS PREMA BLI@WIMA

T�� &�� #�� #��

�� "#�� 9�� #�� "#�� "#�� 3�� #�� #�$ "#�� 6�� #�� #�� #�� ) ��$�� #��7�� $ �� #� � � �� #�� #�� ! �� #�� ) �� #�� #� � �#�� (#� #�� #� � ��#�� +�

��#�� ) *6� �#�� G�#�� #��,- ! 9�� /�� $�� $�� #�� #�� #�� 6� ��

#�� #�� 9�� .�� $ �� $�� &�� #�� P�� #�� #��

�� #�� #�� #�� 5#��#�� #�� #�$�# �#�� #��#�&�� #�� 9�� #�&� "#��) +�� ) � �&�� #�� &�� 05�� ;=�?C2� /�� #$��#�� $�� G ��#�� &�� G �� #�� &�� $� �� #$�� #�� "#��#�� &�� #�� #�� #$� ��

�� #�� #�� #�� #�� /�� #�� #�#�� #�� #��&�� $�#�� (��#�� $�&�� #��

�� #�� #��#�� &�� #�� 4� �� $��# ��&�� #�� #�� '$#� � �� "#�� 4�� /�� &�� #�� #��#�� (#�� F�#�� #�� &�� #��F�� #�� #�� ) *F��H .� ��

�� #�� #�, +# ��$�� "#�� "#�� #��,- (#�� 7�� &�� &��#�� #�� #�� #�� $�� #�� $�� $�� ) �� *�� #�� , %�� .�� #�� #�� 7�#� 0(��1@2� �� #��#�� 0�#�� $�� #��2� ��&�� I�� #�� 0��#��27�� #�� - 0(��1A2�

BLI@WI - wegove slabosti� 6� � ��

�� $ ��$�� #�#�� #� ��$�� #� �� #� �#�� G �� #�� $�� #�� #�� #�#�� ' �� #� �� $��#�� .�� #� �$ ��# �� #�� 4� �� $ �� $�� .�� #��, +��#�� $�� # �$��#� 4� �� #�� #� �#�� .�� .�� &�� $� �� $ �� ! &�� ) *.��H +�� 9� �� #�� $�� #�$#�� #� � �#�� -� 9 �� "#�� #�� #�� #�$�� ) �#�� #$�� $ ��

�&+ �� 4&� C(��&

�� #�� $ �$�#�� #�� $#�� (�� #�

� �� #�� #�� #� #�� &� #�$ �� #�� #�� #�� #��

� (�� $�� #�� /��& � �� $�� 0�� 2 ��) 7 � #�&�� #�� #�� 01� �� 1�@2� F#�� 0��(��2 ��) 6�� #�� #�� $ �� "#�� 0 �� <�;2� F� �� #�$�# �#�� $�� 9��(�� #��#�� $�� #�� 4� �� , 6�� F�� &�� $�� %#�� (�� #��#�� #$�� $ � �� 9��(�� $�� #�$� � � �� $��

�� #�� #�� #��. � �� $ �� "#��H� 4� �� #�� $�

�� #�� #�� $�� H F#�� #$��$ ��) �� $#$�� #�� #�� 7��(�� ) +�� #��

�� !�� "#�� #� �� #�� #�� #�� 0;� 9�� B�<2� 9 �� #� $�� #�� &�� &� � � ��$�� 01� 4�#� =�112�+��, +�� $�� #$��#� �#� ��#��&�� 01� 4�#� 1=�BB2� 7 � �� #�� $��) � �� #�� &�� 7 � &�� #$��#�� $��) �� #�� #�� F��#� �#�� #�� # �� . � �� #��#� F�� /� $ �� ) (#�� $�� #� �� #�� G �� $ ��$�# � � ��$�� &�� #��

��#$�� #�� $ �� ) �� $��G �� #�� #�� /&�� #�� $�� $�� G �� #�&�� 6� �� #�� &��G �� #� ��#�� #� �#�� &�� 0(��1CC�;�:2� 7 �� #�� .�� 0(�� 1B@�1:2�(#�� (�� %�� #��) *+ ��& 0 #� � ��2 �� &�� &�� ) �� #�� 0��$�� #��2 � �#�� #��#��-�

BLI@WI - duhovna pomo}bli`wem

� 6� �#�� $�� #�� #�&� �� $� � �� #�� #�� #�� #�� #�� #�� #��#�� #�� $�#�� 6 �� &� ��

$ �� #�&� �� )��# �� &�� 9�� 9�� #�� &�� 5� �� 9�� /�� #� ��) *4� ��

�� #�� #� �� &�� G �� #� � �� #�� &� $ �� #��-�� 9�� 9�� $��

(��#� � �� $�� (��#��&�� #�� # ��#�� &�� ) J� �� ,.� �� $ 5�� #�� #��#�� #�� #�� &�� $��#�� #��

�&+ �(#�� C�� %� � &�= �� &��& (

��$& ( 3�&��

28

��

�� D��(��

SMIREN ÔVEK, ZREO ZA CARSTVO NEBESKO

Brata Radoslava, potowegmonaha Haritona, upoznaosam 1996. ili 1997. godine,

kada sam jednom prilikom dobioblagoslov od igumana da do|em uCrnu Reku na dve nedeqe moli-tvenog odmora. Tada smo zavr{i-li veliki ikonostas za crkvu uselu Parte{ kod Gwilana i ose-}ao sam potrebu za ve}im mirom iti{inom nego {to je to bilo uo-bi~ajeno u De~anima. Te dane ko-ristio sam da {to vi{e vremenaprovedem u }utawu i molitvi, iizbegavao druèwe sa bratijom.Ne se}am se ko je sve pripadaobratstvu niti koliko ih je bilo,ali jednog isku{enika sam zapa-zio. Po spoqa{wosti nije bioposebno prepoznatqiv niti seizdvajao. Spadao je u mr{avijequde ali ne prenagla{eno. Delo-vao je krajwe skromno i neupa-dqivo. Crna kosa, crne o~i, krat-ka brada, sredwe vi{eg rasta. Nasebi je imao izno{enu ode}u, i ucrkvi i van we, no nije bio prqavili iscepan. U crkvi je stajao ne-primetno i nisam ga, za to vreme,video da je pri~ao sa bilo kim.Kada bi ga pozvali za pevnicu,dolazio bi poslu{no, ozbiqnogizraza lica, ali tada jo{ uvek ni-je te~no ~itao crkvenoslovenski.Me|utim, van crkve, izgledao jevedar i veoma qubaznog lika.

îni mi se da je èleo da seupoznamo ali, po{to je video dasam }utqiv i da brzo idem u keli-ju, nije mi prilazio, no pogledisu nam se nekoliko puta ukr{ta-li. Druge sedmice mog boravka,ipak mi je pri{ao, u pogodnommomentu, na veoma diskretan na-~in i upoznali smo se. Bio je toisku{enik Radoslav. Imao jeisto godina koliko i ja i neka vr-lo prijatna i bliska energija jeprostrujala me|u nama. Iskrenoi nenametqivo mi je ukazivao

prednost kao starijem po mona-{kom staù, ali ja sam u wemu do-ìveo neku tajanstvenu dubinu iduhovnu {irinu, tako da sam ubr-zo osetio veliku naklonost i po-{tovawe. Delovao je kao ~oveksasvim oslobo|en svih dilema popitawu onoga {to ho}e i kuda jekrenuo, u ~vrstoj razre{enostiod sveta i svega u svetu. Bio je kaoputnik na peronu sa jednim zave-`qajem, potpuno spreman za pu-tovawe.

Te{ko mi je da prizovem u se-}awe neku posebno zanimqivupojedinost, ali pamtim da bih ja,u tih na{ih nekoliko susreta ikratkih razgoora, postajo spon-tano ozbiqan i da uobi~ajenimmladala~kim {alama tu nije bi-lo mesta. U wegovom prisustvuose}ao sam izvesnu blagu ganu-tost u srcu i prolaznost ovog is-praznog ìvota, ili je to mo`dabilo wegovo li~no stalno staweduha i du{e koje je prelazilo i nadruge.

Kasnije, kada je pre{ao u man-stir Svetih Arhangela u Pri-zren dolazio je nekoliko puta umanastir De~ane i tu smo ponovopomalo razgovarali, ali sa wim,jednostavno, ~ovek nije mogao daprovede vreme u dugom razgovorujer su re~i ubrzo postajale suvi-{ne. U tom periodu po~eo je danosi gumene opanke, lagani xem-per i mona{ki prsluk i tako jebio odeven i zimi i leti ali, uop-{te gledano, delovao je kao nekoko ne èli da privu~e pa`wu nasebe ni na koji na~in niti bilokojim povodom.

O wegovim duhovnim ose}awi-ma uop{te nije govorio. Samo jesvojom smirenom vedrinom uti-cao na druge oko sebe, nehoticenavode}i qude da ga odmah zavo-le. Zaista, ako se danas moè na-}i smirenih qudi, pogotovu u tom

ìvotnom dobu, i ako sam nekogod takvih upoznao, bio je to otacHariton. Tih i neprimetan alisa dubokom setom koju je nosio usebi. Tako sam ja to ose}ao.

Iako je ovde re~ o wemu, moramda ga, na izvestan na~in, upore-dim s jeromonahom Stefanom izBudisavaca, koga sam tako|e po-znavao i koji je postradao u istomperiodu i na sli~an na~in. Kadasam ~uo za mu~eni~ku smrt jednog,a zatim i drugog, imao sam ose}a-we da su oni zaista bili dorasliza taj najteì i najuzvi{enijipodvig. Pored sve moje tuge, rado-vao sam se jer ih je Gospod sprem-ne i zrele uzeo k Sebi.

Zaista, otac Hariton nijeimao vi{e potrebu za ovim ìvo-tom i duìm boravkom na ovojgre{noj planeti. On je svoju du-{u o~istio, okrilio i odleteo.

Monah Arsenijeo svetom novomu~enikuHaritonu crnore~kom

29

��

Otac Hariton je 15. juna1999. godine kidnapovan odstrane {iptarskih terorista,kada je po poslu{awu oti{aoiz manastira Svetih Arhange-la kraj Prizrena u nabavkuhrane. Wegove mo{ti prona|e-ne su u avgustu 2000., bez glave,sa polomqenom rukom iki~mom, podrasnikom i xempe-rom na nekoliko mjesta u pred-jelu srca izbodenim noèm.

Sveti novomu~ni~eHaritone,

moli Boga za nas

PROBLEM VANTELESNE OPLODWE

Uzadwe vreme se pojavquje puno novih

problema u hri{}anskom ìvotu. Tinovi problemi su prouzrokovani razvo-

jem biologije i medicinske nauke.Uzmimo na primer vantelesnu oplodwu, ili

fertilizacio in vitro. Da bi se taj poduhvatostvario, potrebno je mu{ko seme. Ono se ne mo-è drugim putem dobiti, nego “rukobludijem”.Koliko ja znam, “rukobludije” je u Pravoslavnojcrkvi zabraweno. Prema tome, postavqamo pita-we da li je vantelesna oplodwa samo po tom osno-vu ve} zabrawena.

Da bi se dobila jedna ènska jajna }elija, ikasnije oplodila, potrebno je medicinskim po-stupcima izazvati kod ène sazrevawe te }elijeili tih }elija. Obi~no umesto jedne }elije sazre-va pet, deset, dvadeset jajnih }elija, koje se potom,pod ultrazvukom hiru{kom metodom pomo}u{prica izvla~e iz èninog organizma u spoqnusredinu. Posle izvesnih postupaka, tako se dobi-jena jajna }elija oplo|uje u epruveti mu{kim se-menom. Na taj na~in, van èninog organizma, uepruveti se za~iwe nov qudski ìvot. Isti se po-

sle izvesnih postupaka ve{ta~kim putem usa|ujeu matericu ène, gde se i daqe razvija.

Tako to izgleda u teoriji, a u praksi je sasvimdruga~ije. Broj oplo|enih jajnih }elija - malih,ìvih qudi koji se unose u ènin organizam, jemnogo ve}i od onog broja koji se usade, ugwezde ipo~nu da se razvijaju u materici ène.

Nekad se ubaci deset, a mo`da i vi{e malih,ìvih qudi - oplo|enih jajnih }elija, a primi seonoliko koliko se primi, mo`da jedna ili nijed-na ili vi{e oplo|enih jajnih }elija. Zna~i, mitim postupkom ve} ubijamo jedan odre|en broj ma-

lih, ìvih qudi, koje zbog nekog razloga materi-ca majke ne prihvata.

Jo{ je gore, ako materica budu}e majke prihva-ti ~etiri, pet ili vi{e malih ìvih qudi, i tadapo~iwe wihov razvoj u materici budu}e majke.Po{to ènin organizam s uspehom ne moè da no-si vi{e od trojki (tri deteta) svi prekobrojnimali, ìvi qudi se odstrawuju - ubijaju ve-{ta~kim putem od strane neodgovornih lekara.Iglom se ulazi u gestacionu vre}u, u kojoj se na-lazi oplo|ena jajna }elija u svom razvoju - dakle

mali, ìvi ~ovek, i ubrizgava se ~isti alkohol.Ovaj postupak izaziva smrt malog, ìvog ~oveka ugestacionoj vre}i. Pitawe je sad, od recimo ~eti-ri - pet ìvih malih qudi u razvoju, koga ubiti?Da li one s leve strane, da li one s desne strane umaterici. Ko je taj koji }e da bude sudija, i koji}e da kaè: “Ti ìvi{, a ti umire{”?

Osim toga, po{to je postupak dobijawa jajnih}elija vrlo mu~an za ènu, a sigurnost za~e}a ni-je velika, to svi oni mali, ìvi qudi koji nisuusa|eni u prvom poku{aju, bivaju zamrznuti zadrugi poku{aj. Ukoliko tog drugog poku{aja nebude, zbog nekog razloga (operacija va|ewa mate-rice pri eventualnom carskom rezu, tuàn krajmajke u nekoj avionskoj ili saobra}ajnoj nesre}i,eventualno te{ko oboqewe majke koje je nastalo,jednostavno odluka majke da ne èli drugo dete)ti se mali, ìvi qudi obi~no izvade iz zamrziva-~a i puste da se odlede - zna~i da umru. Postavqase pitawe da li neko sme da ubije pet, deset, dva-deset qudi, da bi jedan ìveo u izobiqu.

Sa teolo{ke, hri{}anske strane se kod pravo-slavnih (i kod katolika) zna da ìvot po~iwe samomentom za~e}a jedinke, dakle stvarawa oplo|e-ne jajne }elije - zigota. Taj novostvoreni qudskiorganizam ima u sebi sve informacije o svom bu-du}em razvoju, bez obzira {to je to jo{ uvek jed-no}elijsko bi}e. Narodski re~eno, {ta je hrast?To je ìr u velikom. [ta je ìr? To je hrast umalom. Na ovaj na~in razmi{qaju}i mi hri{}animoramo da se pitamo: - Koje su sve manipulacijeoko za~etog, a nero|enog qudskog organizma do-zvoqene, a koje nisu? - One manipulacije koje naneprirodan na~in izazivaju spajawe mu{ke i èn-ske polne }elije, ~iji je rezultat stvarawe oplo-|ene jajne }elije - zigota su svakako zabrawene.Razlozi za to su teolo{ke prirode (o tome je naj-boqe da govore teolozi) i medicinske prirode (o~emu treba da govore biolozi i lekari). Sudbinaìvog ~oveka, tek stvorenog za~e}em, u prirodnojili neprirodnoj sredini, zavisi od mnogo biolo-

30

��

E��& / ��&��

{ko-medicinskih faktora. Svaka manipulacijanovostvorenim bi}em mora biti podvrgnutao{troj teolo{ko-biolo{ko-medicinskoj ieti~koj kontroli. Sa razvojom ultrazvuka, mi sa-da moèmo sa sigurno{}u da tvrdimo da u èni-nom organizmu moè da se ugnezdi jedno, dva, tri,pet, sedam, devet ìvih qudskih bi}a. Po saznawuo takvoj vi{estrukoj trudno}i, neki lekari u ne-kim zemqama pristupaju uklawawu svakog vi{kaod dva ili tri ìva ~oveka u materici. Zna se dajedna èna te{ko moè da iznese trojke, a kamolive}i broj plodova sa uspehom. Lekari ateisti, le-kari Mojsijeve vere i lekari Muslimani obi~noodgovaraju}im postupkom smawuju broj za~ete de-ce kod trudnice na dva ili tri. Lekari koji seopredequju kao ateisti, Mojsijevci ili Muslima-ni, po wihovoj ideologiji, navodno imaju pravo nasmawewe broja za~ete dece u metrici, ubistvomnero|ene dece u materici. Po ateistima novoza-~eto dete nema du{u i nije ìv ~ovek, a po drugi-ma, Muslimanima i Mojsijevcima, Svevi{wi udu-vava ìvot tom ìvom bi}u tek ~etrdesetog danaako je mu{ko, a osamdeset dana ako je ènsko, zna-~i do tog momenta su mogu}e manipulacije za~e-tim detetom, ~ak i wegovo ubistvo. Za ta dva ver-ska opredeqewa, po wihovom mi{qewu, smawewebroja za~ete dece ve{ta~kim putem na dva ili trije dozvoqeno, jer oni jo{ uvek nisu qudska bi}a.Za hri{}ane, taj postupak smawewa broja za~etihmalih qudi u materici trudnice je stogo zabra-wen. To je ubistvo (kao hri{}ani, mi verujemo daje dete ìvo od za~e}a). A jedna Bo`ja zapovestglasi: “Ne ubij”.

Sada se pitamo - Odakle moè da nastane po-ve}an broj za~ete dece u materici? To moè bitiprirodnim putem (primer ~uvenih kanadskih pe-torki) i ve{ta~kim putem.

[to je prirodno, to je prirodno, tu se moramoboriti da, po dana{wim aku{erskim shvatawimatrudno}u odrìmo {to duè, a da odre|enog mo-menta, kad, zbog prerastawa materice poro|ajpo~ne prevremeno, hitno radimo carski rez i ne-donosenu decu koja se tada ra|aju, prepustimo da-

qoj brizi pedijatara i instituta za nedonesenudecu. Ali, odakle neprirodno velik broj za~etedece, malih ìvih qudi u materici trudnice kodvantelesne oplodwe? To se de{ava pri tom po-stupku, kada se u matericu ubacuje ve}i broj oplo-|enih jajnih }elija u razvoju - malih ìvih qudi,i to 4, 5, ili ~ak 10, a primi se ili nijedan ilivi{e od tri. sada se postavqa eti~ko pitawe - dali smemo petorke, sedmorke ili devetorke pusti-ti da se razvijaju, ili intervenisati hirur{kimputem, ubijaju}i nekle od wih? Pitamo se, ko smeda bude sudija i da kaè: - Ti }e{ ìveti, a ti}e{ biti ubijen (poginuti). Da li lekari imajupravo da ubijaju jedne da bi drugi ìveli? - Odgo-vor svakog zdravomisle}eg ~oveka je - Ne, nemajupravo na to.

A kako gde postupati? Ako si bezdetni hri-{}anin ili hri{}anin lekar, jednostavno odbitivantelesnu oplodwu, jer pri toj manipulaciji akose za~ne ve}i broj, mi ga moramo smawiti ubi-stvom do odre|enog broja da bi imali uspeh, ilipustiti da svi ranije umru zbog neodgovaraju}ihprilika.

Ovde ne govorimo o tome da se zbog neodgova-raju}ih manipulacija, koje nisu namerne, izvestanbroj ve} za~etih malih ìvih qudi ne usadi u ma-tericu, nego se u postupku transporta ka materi-ci i ugwezdivawa ubije. Ne zaboravimo da se ne-kad na 10, 15 za~etih ìvih qudi rodi samo jedan,a ostali bivaju ubijani manipulativnim postup-cima.

A {ta }emo raditi sa vi{kom oplo|enih jaj-nih }elija - malih ìvih qudi - koji sede u zamr-ziva~ima ~ekaju}i da budu usa|eni, a koje majka neèli da rodi ili ne moè da ih rodi, jer joj jepri carskom rezu izva|ena materica (~uveni slu-~aj petoro australijskih qudskih embriona, ì-vih qudi)? Ovde ne èlimo da govorimo o prav-nim problemima, o zloupotrebama, o sudskim po-stupcima koji tretiraju slu~ajeve prodaje jajnih}elija malih, ìvih qudi, nevoqne i voqne zame-ne gde majka ra|a tu|e dete ne znaju}i da nije we-no, o inkubator matericama gde je majka koja nosi

tu|e dete, svedena na nivo koko{ke nosiqe. Ovovam se ~ini neverovatnim, ali osvrnimo se na is-kustvo jednog centra za vantelesnu oplodwu iz na-{e najbliè okoline i o sudskim komplikacijamakoje on ima. Iz ovoga svega jasno proizlazi da jevantelesna oplodwa za hri{}ane strogo zabrawe-na, pa da li se radi sa spermom muà, kom{ije,ro|aka èninog muà ili pak dobrovoqnog dava-oca sperme. Tu sve teolo{ke rasprave raznih hri-{}anskih denominacija otpadaju. Etika i medi-cinska nauka jasno kaù - Ne. Ne vantelesnojoplodwi koja je za sve zdravomisle}e hri{}anezabrawena.

A pri~u o tome da se samo jedno oplo|eno jaje- mali ìvi ~ovek - usa|uje u matericu ostavimoza naivne, i ne zaboravimo da je veliki takozvani“{kart” u tom ogavnom biolo{ko-medicinskompostupku, te ako jedno jaje sazri i do|e do mo-gu}nosti da se usadi, veliki broj wegove bra}e isestara usput, iz tehni~kih razloga umire.

Postoje i drugi problemi sa kojima je javnostu na{oj zemqi mawe ili vi{e upoznata - te netreba mnogo govoriti da je namerni prekid trud-no}e - abortus artificialis legalis -utrobno ~edomorstvo najobi~nije ubistvo, i da sena to lekar hri{}anin i hri{}anski bra~ni parne smeju odlu~iti.

O kontracepciji re}i }emo ukratko da je hri-{}anski stav pravoslavaca i Svete Gore da je tozabraweno, i da postoji jedna dozvoqena kontra-cepcija, a to je uzdràwe. Gre{na kontracepcijaje ona koja spre~ava dodir i spajawe jajne }elije ispermatozoida u oplo|enu jajnu }eliju. Satanskakontracepcija zna~i ubijawe ve} za~etog deteta, ato su spirale i razne hormonalne tablete kojemewaju sluzokoù materice.

O ovim i drugim medicinsko-eti~ko-teolo-{kim problemima bi}e detaqno govoreno drugiput.

Dr Stojan Ada{evi}Beograd, 3. 12. 2004. godine

Preuzeto iz ~asopisa“Pravoslavni svetionik�

31

��

JEVAN\EQE O ISCEQENIM I NEISCEQENIM SLEPCIMA

Prvostvoreni ~ovek ìveoje kao i an|eli od gledawaBoga. Wegovi potomci,

posle greha, ìveli su od vere uBoga. Oni kojima je zatvorenogledawe, a nije otvorena vera, nemogu se ra~unati u ìve, jer ne-maju veza sa ìvotom. îme }e da-kle ìveti?

Bog nije kamen koji jednom uba-~en u ~oveka tu ostaje i stoji mi-mo voqe ~ovekove. Bog je sila fi-nija i ja~a od svetlosti i od va-zduha, sila koja puni ~oveka iliga napu{ta prema dobroj voqi~ovekovoj i beskrajnoj dobrotiBoìjoj. I tako ~ovek ni u dva da-na nije podjednako ispuwen Bo-gom. To zavisi najvi{e od ~oveko-ve otvorenosti prema bogu. Kadbi du{a ~ove~ija bila potpunootvorena samo prema Bogu, a uisto vreme zatvorena prema sve-tu, onda bi se ~ovek vratio u pr-vobitno nasla|ivawe Boga gleda-wem. Kako je to te{ko posti}i usmrtnoj sredini u kojoj se du{a~ove~ija nalazi, to ostaje samojedan otvor, kojim ~ovek moè do-}i u vezu sa Bogom kao izvoromìvota - a to je vera. A vera zna-~i: sje}awe na prvobitno izgu-bqeno gledawe Boga, sje}awe kojeje ostalo zapisano u savesti i ra-zumu; drugo: primawe kao istineonoga {to je Bog otkrio vidovi-tim prorocima i svetiteqima,koji su se udostojili gledawaistine; i tre}e najva`nije: pri-znawe Gospoda Isusa Hrista kaoSina Boìjeg, kao vidqivo ob-li~je nevidqivog Boga. Ovo je ve-ra koja oìvqava i spasava. Ovoje najve}i otvor kroz koji Bog

ulazi u ~oveka prema meri ~e`wei dobre voqe ~ovekove.

Zato Gospod Isus ~esto pita-{e bolesnike i stradalnike: ve-ruje{ li? Ili: veruje{ li da Jato mogu u~initi? [to zna~i:otvara{ li mi vrata da u|em? Ve-ra ~ovekova nije drugo nego otva-rawe vrata du{e i dopu{teweBogu da u|e.

I dana{we jevan|eqe opisujejedan od mnogih slu~ajeva gde Go-spod kuca na vrata qudske du{e igde qudi otvaraju vrata i pu{tajuGa da u|e. Najpre se javi vera onihkoji doneso{e raslabqenoga ikroz krov od ku}e spusti{e gapred ~udotvornog Isceliteqa. Ividev{i Isus veru wihovu re~eraslabqenom: Ne boj se ~edo,opra{taju ti se gresi tvoji, usta-ni uzmi postequ svoju i idi ku}isvojoj. Potom èna koja je dvana-est godina bolovala od te~ewa kr-

vi dota~e se haqine Wegove govo-re}i u sebi: samo ako se dotaknemhaqine Wegove ozdravi}u. A Isusjoj re~e: Ne boj se, k}eri, vjeratvoja pomogla ti je. I ozdravi è-na u taj ~as. Pa onda knez Jair pri-stupi oàlo{}en Gospodu i re~e:K}i moja sad umre, nego do|i met-ni na wu ruku svoju i oìve}e. AGospod do|e, uhvati je za ruku iustade devojka. Posle ovih divnihprimera susreta qudske vere i bo-ànske qubavi iz kojih su se ra|a-la ~uda, evo jo{ jednog sli~nog do-ga|aja koji dana{we jevan|eqeobjavquje.

Odlaze}i iz ku}e kneza Jairagde je vaskrsao wegovu k}er, Isusnailazi na dva slepca koji vi~uza wim: Isuse sine Davidov pomi-luj nas! Nazvati nekog u Izraiqusinom Davidovim zna~ilo je oda-ti mu najve}u po~ast. Me|utimIsus se ne osvr}e na wegovo dozi-vawe, prvo: da bi poja~ao wihovuè| za Bogom i veru u Wega; dru-go: da bi mnogi ~uli viku slepacai sami se zamislili na dvojim sr-cem i ispitali svoju veru; a tre-}e: da pokaè svoju krotost i smi-renost izbegavawem qudske sla-ve na taj na~in {to }e izle~itiove stradalnike ne na putu, predmasom sveta, nego u ku}i pred ne-koliko svedoka, jer je Gospod naj-boqe znao da “nema ni{ta tajno{to ne}e biti javno (Lk. 4, 22)” ida svako dobro {to se vi{e skri-va to se vi{e objavquje.

Kada je Isus do{ao u jednu ku}uslepci Ga prate uporno i pristu-paju Mu, a On ih pita: Vjerujeteli da mogu to u~initi? Ne zato{to On kao najboqi poznavalac

32

��

4�&� �� (�� ?��'�� &� ��)

qudskog srca nije video veru wi-hovu, ve} da bi oni svoju veru jav-no iskazali koliko zbog wih sa-mih toliko i radi drugih prisut-nih qudi. Jer se javnim ispoveda-wem vere utvr|uje vera i kod onihkoji je ispovedaju i kod onih kojislu{aju.

Preradosni {to im se uop{teobratio slepci odgovaraju: Da,Gospode. Vi{e Ga ne nazivaju si-nom Davidovim ve} Gospodom. Utome i jeste wihovo veroispove-dawe: Hristos je Gospod, Bogo~o-vek i Spasiteq. I vera se wihovane posrami, po veri wihovoj i bi.Isus pruì svoje pre~iste ruke idota~e se o~iju slepa~kih i onese otvori{e. Zatim ih otpu{ta izapre}uje da nikome o tome ne go-vore. Zato jer On ne traì nika-kve hvale niti slave qudske, zatoda bi pokazao da On to ~ini iz sa-àqewa i qubavi prema qudima,a ne kao gatari i ma|ioni~ari,sluge |avolove, koji u srcu mrze ipreziru qude, a ono {to ~ine ~i-ne samo zato da bi ih qudi slavi-li i hvalili. Jo{ im govori da gane razgla{avaju zato da bi daoprimer qudima da sve {to ~ine~ine zbog Boga, a ne zbog sujete, ida bi zatim pokazao da se dobrone moè sakriti. Jer i da je jezikslepaca }utao o ovom ~udu o~i suwihove sve govorile.

A kad oni iza|o{e gle dovedo-{e k Wemu ~ovjeka nijema i bije-sna. I po{to izgna |avola progo-vori nijemi. Tek {to su iza{lislepi, sada sa otvorenim o~ima ibez vo|e, u|o{e vo|e jednog ne-mog i besnog ~oveka i privedo{eGospodu ovog nevoqnika. Nem ibesan. Niti ima razum da sklopire~, niti jezika da je izgovori.

Gospod ga ne pita za veru, jer kakobesan ~ovek moè imati veru?Kako li nem ispovedati veru?Ali Gospod vidi veru wegovihvo|a koji ga i dovedo{e i istera|avola koji ~oveku be{e i vezaojezik te ne moga{e govoriti.

Ovaj nam doga|aj iznosi jevan-|elist Matej u samo dve re~eniceda bi pokazao da je to samo jednood mno{tva ~uda koja je Gospodu~inio kao i da pokaè lako}u skojom je Gospod ovakva ne~uvena~uda ~inio.

A da je ovo samo jedno opisano ipomenuto ~udo od mno{tvasli~nih svedo~i nam jevan|elistJovan u svom jevan|equ re~ima: Aima i mnogo drugo {to u~iniIsus, koje kad bi se redom napisa-lo, ni u sami svijet, mislim, ne bistale kwige (Jn. 25, 21). A ovo{to je napisano, napisano je dami verujemo u Sina Boìjeg i da

veruju}i imamo ìvot ve~ni (Jn.20, 31).

Traè}i veru od qudi Gospodtraì wihovu saradwu u svomstvarawu i wihovom spasewu. Go-spod je mogao, kako kaè sveti Jo-van Zlatousti jednom re~ju u~i-niti sve bolesne na zemqi zdra-vim. Ali bi time izravnao ~ove-ka sa ostalim beslovesnim tvari-ma, koje su bez slobodne voqe,slobodnog opredeqivawa i beznajvi{e namene. Ponizio bi ~o-veka na stepen sunca, meseca izvezda koje moraju da svetle po za-povesti, i na stepen kamewa kojemora da stoji i pada po zapovestii na stepen vode u potocima i re-kama koja mora da te~e po zapove-sti. Gospod nare|uje, ja moram daslu{am - govori sva priroda. Go-spod nare|uje, ja treba da slu{am- govori pravi ~ovek. ôvek imada bira izme|u dobra i zla u ovomsvetu. Izabere li dobro bi}e Bo-ìji drug i sin u Carstvu ve~no-sti i bi}e mu boqe nego vascelojtvorevini. Izabere li zlo bi}eodba~en od Boga i bi}e mu gorenego beslovesnim tvarima. Takoje voqa Boìja da se ~ovek slo-bodno opredeli za dobro ili zlou ovom ìvotu. Zato Gospod Isuspita qude za veru, zato ih prizi-va u saradwu na wihovom sopstve-nom spasewu.

O Gospode Isuse Hriste SineBoìji, daj nam da svagda u ovomìvotu smelo ispovedamo veru uTebe, a da u budu}em ìvotu veruzamenimo gledawem Tebe.

Tebi sa Ocem i Svetim Duhomneka je slava kroz vekove sve vre-me i svu ve~nost. Amin.

Jerej Dragi{a

Simi}

33

��

D��&� � C��

O SUJETI

Strast sujete ima mnogo licakoja se te{ko daju uo~iti. Zato jeonaj koga ta strast ti{ti ne mo-è odmah primetiti. Napadiostalih strasti odmah se uo~ava-ju i zato ih du{a koja zna da se rvesa strastima lako sputava, su-protstavqaju}i se odmah napadi-ma molitvom.

Me|utim, zlo sujete je, kako re-koh, vi{eobrazno i stoga ga uop-{te nije lako savladati. Naime,sujeta je bliska svakom duhovnomdelawu. [tavi{e, ona nije bli-ska samo svakom duhovnom dela-wu, ve} i u svemu {to je vezano zaìvot u telu postoji mogu}nostza sujetu. U kora~awu, u glasu, una~inu govorewa, u radu, u bdewu,u postu, u molitvi, u ~itawu, u ti-hovawu, u bratoqubivom podno-{ewu mana bli`wega - u svemuovome unutra je skrivena mo-gu}nost za sujetu, zato {to otrov-na strelica sujete uvek gleda darani vojnika Hristovog.

Koga ne moè da navede na suje-tu zbog rasko{ne ode}e, ona po-ku{ava da ga navede da se gordini{tavnim odelom. A kome neuspe da nadme misli qudskim po-hvalama, zato {to se nije na{aoniko ko bi ga hvalio, takvog nago-ni da iz sujete sve prezire, uliva-ju}i mu misao kako on, navodno,ima snage da bez roptawa trpiprezir i sramo}ewe. Onoga, opet,koga nije uspela smutiti zbog we-govog obrazovawa i re~itosti,ona poku{ava da ulovi u strastsujete mamcem }utawa, kao da jenavodno dostigao tihovawe. Ono-ga koga ne uspe omamiti bogatopripremqenom trpezom, ona hva-ta u zamku qudskih pohvala zbogtoga {to, navodno, posti. I da nebih govorio na{iroko i nadu-ga~ko, ukratko }u re}i da demonsujete koristi sve {to mi ~inimoi svaku ~ovekovu naviku kao po-

vod kojim }e posti}i svoj ciq. Uzto, on nadahwuje sujetnog ~ovekamislima da je dostojan a postane iklirik zbog svojih navodnih vr-lina, ili ~ak da je klirik, nepo-sredno od Boga rukopoloèn!

U vezi sa tim, ispri~a}u vamslede}i veoma slikoviti slu~aj,koji se zbio u skitu u kojem sam jaboravio.

Neki stari monah po{ao je uposetu svom sabratu. Kad se be{eprimakao vratima wegove kelije,~uo je brata kako ne{to govoriiznutra. Najpre stari monah, po-setilac, pomisli da brat ~ita na-glas Sveto Pismo i, da ga ne biprekinuo, zastade malo pred vra-

tima da i on ~uje. Ipak nije tre-balo mnogo ~ekati, a on primetikako brat, pod vla{}u sujete, be-{e umislio i ma{tao o tome kakoga rukopolaù za |akona! Da ~udobude jo{ ve}e, on je ~itao otpusnemolitve ogla{enima, kao da jeupravo trebalo da po~ne Litur-gija vernih!

Stari monah, ~im vide kolikoje to bezumno, bez kucawa gurnuvrata i u|e u keliju. Brat ga jeprimio, poklonio mu se uobi~aje-nim poklonom do zemqe, a potomga upita koliko je vremena stajaopred vratima. Tada mu staracprekornim tonom odgovori: “Do-{ao sam ~im si pro~itao otpusnumolitvu ogla{enima.” Tada brat,shvativ{i na {ta je starac mi-slio, pocrvene od stida i shva-tiv{i koliko je bezumna wegovasujeta, pade pla~u}i na noge star-cu i moqa{e ga da se pomoli Boguda ga izbavi od opasne prelesti.

Naveo sam ovaj slu~aj, zato {toèlim da pokaèm koliku neose-tqivost sujeta donosi ~oveku.Stoga, onaj ko èli da se pokaèsavr{enim borcem, te da pobedii primi venac koji kao nagradudaje pravedni Bog, neka se potru-di da svim mogu}im sredstvimaukroti ovu mnogoliku zver, uvekse se}aju}i prorokovih re~i: JerBog razasu kosti ~ovekougodni-ka. Monah, pa ~ak i hri{}aninmirjanin ne treba da ~ini ni{ta{to bi mu moglo doneti qudskupohvalu, ve} treba da traì samoplatu koju Bog daje. ôvek kojièli Bogu da ugodi uvek treba darazgoni r|ave pomisli koje dodi-javaju wegovom srcu prijatnim ivarqivim samohvalisawem i tre-ba da sam sebe omalovaàva predBogom, budu}i svestan svoje gre-{ne ubogosti. Samo }e tako mo}i,uz pomo} Boìju, da se oslobodiduha sujete.

Iz kwige “Evergetinos�

Ava Kasijan

34

��

HRISTOS

ûveni umetnik Leonardoda Vin~i kad je radio sli-ku Tajne Ve~ere, naro~ito

se trudio da lik Hristov privla-~i svu pa`wu. Ali je i pojedino-sti na slici umetnik bri`qivoobradio. Naro~ito mu je po{loza rukom da vanredno naslika uuglu slike jednu la|icu. Kad jeslika bila izloèna, umetnik je

cenio utisak. Primetio je, da sugledaoci veliku pa`wu obra}alina tu la|icu i govorili:

- Kako je divna ova la|ica! Vi-di se, da ju je radio veliki umet-nik.

U ve~e, ka je publika oti{la,umetnik premaè naslikanu la-|icu.

- Neka ni{ta, rekao je tada, neodvla~i pa`wu od Hrista.

Ova misao umetnikova va`na jei za na{ dru{tveni i li~ni ì-ovt. Hristos za nas treba da budeuvek na prvom mestu i pre svega.

Zato, u velikoj su zabludi svioni, koji misle da prosvete i una-prede dru{tvo bez Hrista. U za-bludi su kad uobraàvaju da mogubez Hri{}anstva da preporodequde, da ih boqim stvore. Vekov-no iskustvo pokazalo je, da svipoku{aji, da se ~ovek uzdigne du-hovno, bez boànske pomo}i nisuuspevali. @alosno je, {to pro-

{lost nije osvestila dana{wapokoqewa. @alosno je, {to mno-gi obrazovani qudi dana{wicesmatraju Hrista samo kao najsa-vr{enijega ~oveka, koji je smr}usvojom zasvedo~io istinitostsvoje savr{ene nauke. To je isto,{to i ne priznavati i odbaciva-ti Hrista. Ali mi ne znamo ~ove-ka Hrista. Mi znamo i ispoveda-

mo Hrista Bogo~oveka, Koji jenaukom, ~udesima, ìvotom, smr-}u i vaskrsewem Svojim dokazaoBoànstvo Svoje. On je Spasiteqna{.

Ko ho}e istinski da se usavr-{ava, mora iz dubine du{e da ve-ruje u Hrista Bogo~oveka. Morapotpuno da usvoji Wegovu nauku.Mora, pomo}u spasonosne blago-dati, da misli, èli, ose}a, govo-ri, dela, ìvi, kao {to je mislio,èleo, ose}ao, govorio, delao iìveo Hristos, ukratko: treba dadi{e jednim duhom s Hristom.

Samo Hristova nauka pruàpravu sre}u ~oveku. Samo ona za-dovoqava uro|enu te`wu ~oveko-vu za sre}om i blaènstvom.

Hristos je istina, svetlost iìvot. On za nas treba da bude usvemu sve.

Iz ~asopisa “Pravoslavnihri{}anin”, januar 1930.

POKAJ SE

Pokaj se pre nego {to smrt za-tvori vrata tvoga ìvota i otvo-ri vrata Suda. Pokaj se pre smr-ti, a po{to ne zna{ ~as smrti, topokaj se danas i sad, i prestaniponavqati greh svoj. Ovako se mo-li Bogu sv. Jefrem Sirin:

Pre nego li se to~ak vremenazaustavi u mome ìvotu, - pomi-luj me.

Pre nego li dune vetar smrti, ina telu mome pojave se bolesti,vesnici smrti, - pomiluj me.

Pre negoli veli~anstveno sun-ce na visini pomrkne za mene, -pomiluj me; i neka sine za menesvetlost Tvoja svi{e i rasterastra{nu tamu uma mojega.

Pre nego se zemqa vrati u ze-mqu i postane trule`, i pre pro-pasti svih crta krasote wene -pomiluj.

Pre negoli gresi moji predva-re me na Sudu i posrame pred Su-dijom, - pomiluj, Gospode, ispu-weni blago{}u.

Pre nego voinstva iza|u, pret-hode}i Sinu Carevu, da saberubedni rod na{ pred presto Sudi-je, - pomiluj.

Pre negoli zazvu~i glas trubepred pri{estvijem Tvojim, po-{tedi sluge Tvoje i pomiluj, Go-spode na{ Isuse.

Pre negoli zakqu~a{ dverTvoju preda mnom, Sine Bo`ji, ipre nego ja postanem hranom neu-gasivog ogwa geenskog, - pomilujme.

“Ohridski prolog”

Sv. Nikolaj

Srpski

35

��

KO HO]E DA DO@IVI ÛDO

Ko ho}e da doìvi ~udo

mora imati srce nevino

kao mleko,

ne sme biti uobraènko

jer takvu stvoru

doìveti ~udo je te{ko.

Ko ho}e detiwu radost da na|e

mora umeti da oprosti

onom ko mu podme}e klopke i zamke,

i one }e se pretvoriti

u ko~ije i la|e

i u sanke.


mora se radovati kao laste,

mora mu biti dato

da moè i zaplakati obilato

i kad do de~aka ve} odraste.

Ko ho}e da doìvi ~uda

mora verovati da ona postoje

u svetu svuda,

da pokraj zvezda {to ih vidimo

i nevidqive zvezde se roje.

Mora verovati me|' glasovima

koji dopiru do na{eg uha

u tiho ve~e

da ih jo{ isto toliko ima,

da i pesma za koju nemamo sluha,

svaki ~as ukraj nas prote~e.


ne sme zgaziti na stazi mrava,

ne sme kamenom ptice da tu~e,

jer od dvoraca gde ~udo spava,

ta ne`na bi}a ~uvaju kqu~e.

Desanka

Maksimovi}

MALA BUBA MARA

Putujemo zajedno

ja i Buba Mara.

Ja se pitam, otkud ona

na torbi koju nosim,

ni ona ne zna {ta }u ja

u {umi u kojoj ona ìvi.

Ali ipak putujemo zajedno

ja i Buba Mara.

I idemo zajedno

ja i Buba Mara.

Ve} je i na majcu

moju svijetlu stala,

gledamo se toplo

kao stari znanci -

- putujemo veseli

ja i Buba Mara.

Ali gdje je, kud je,

moja Buba Mara?

Mo`da sam i ja kriv

{to je sad tu nema

jer htjedoh je dati

malim an|elima?

I sad idem sam

istim putevima,

negdje leti sama

mala Buba Mara.

J. R.

36

��

DEÂK SA ZLATOM LIPE U KOSI

De~ak sa zlatom lipe u kosi

Kome ne saznadoh ni ime

Sedi na betonu i prosi

Na uglu @danove i Nemawine.

Dan zimski, leden, i sneg lepr{a

Luda ko{ava duva sve ja~e

De~ak, plavook, bled i mr{av

Cvoko}e zubima, drhti i pla~e.

Iz dva oka, dve qubi~ice

Koje mokrom {a~icom bri{e

Kapqu mu suze niz celo lice

Kao plave kapqice ki{e.

Prolaznici mu bace po paru

Uùrbani kao i svakog jutra

Ja stojim i pla~em na trotoaru

Ali suze mi kapqu unutra.

Boè, jelÄ Tvoja ruka dotakla

Ove glavice zlatokose

Svet je sigurno na rubu pakla

Kad i an|eli moraju da prose.

Na|e mi se pri ruci neka

Kutija, u koju de~a~i} sede

Kupih mu par~e vru}eg bureka

Ali on ne htede odmah da jede.

Gleda ~as onaj burek, ~as mene

I pri tom greje ozeble ruke

Ja gledam u one plavetne zene

I vidim svoje male unuke.

Kupih mu zatim kapu i {al~e

Wemu ne be{e ni malo, ni krivo

AlÄ tada ipak presta da pla~e

I po~e da jede boja`qivo.

Saznadoh da je sa Kosmeta

Sad je u~enik prvog razreda

I da }e oti}i idu}eg leta

Tamo daleko... kod svog |eda.

Sav plav ko {umska qubi~ica

Li~io mi je na Malog princa

Samo {to ovaj mali{a nije

Bio iz bajke, ve} sa Slavije.

I onda ~uh re~i potresne

I sav utonuh u plave zene

îko, ti pi{e{ sekine pesme

Napi{i jednu i za mene.

Obe}ah mu, i sada ne smem

Da slaèm one plave cvetove

Rekoh mu da }e sekine pesme

Dogodine biti wegove.

I odoh, ko da me ko{ava nosi

Kroz jecawe crkvenog zvona

A de~ak sa zlatom lipe u kosi

Ostade u kutiji od kartona.

Traìo sam ga, potom, dugo

I jo{ ga traìm, ve} tri meseca

I onde, i na svakom drugom

Mestu u gradu, gde prose deca.

Mo`da se negde preselio

Mo`da ga vi{e niko ne tera

Da prosi, pa se razveselio

I oti{ao s ticama sa severa.

Samo ponekad u no}i bqesne

Glasak iz plave uspomene

îko, ti pi{e{ sekine pesme

Napi{i jednu i za mene...

Ako vidite de~aka, plavih

O~iju, nalik na gran~icu cvetnu

Recite mu da mi se javi

Da ga vidim i da mu dam pesmu.

Dobrica Eri}

37

��

MOJ DRUG

Mala djevoj~ice, ~isti ~ovje~e,

kako ima{ proste korake,

blag pogled, o~i istine!

Dijete, otkuda dolaze?

Kaì mi, mila djevoj~ice,

ko se s tobom igra i ~uva te,

s kim glavica tvoja tako druguje?

Moj drug, An|eo, sa mnom je,

mene u miru okriquje,

i kad sam radosna od wega je

pa radost moja i Bogu draga je.

J. R.

JESEN

Na selu gdje ìve moji djed i baka

stigla je jesen zlatna i bogata.

Ispred ku}e jesewa ruà procvjetala

a pored puta rodila je duwa ùta.

Svud naokolo kru{aka,

jabuka i {qiva ima.

A u vrtu kupusa, mrkve i krompira.

Od toga je za zimnicu

spremila baka

zdravu hranu svima.

Ostavila je baka na ormar duwu ùtu

i jabuku rumenu,

djeci svojoj za zimu studenu.

Suve {qive i orase ostavila je baka

za zimske poslastice.

I xem od {qiva,

{trudlu kad mijesi da ima.

Nabrala je baka {ipurka crvenog

punog C vitamina.

Da bi zimus ~aj pili i zdravi bili.

A djed stari obrao je kukuruz ùt.

Pa i moja koka Pirga

hrane za zimu ima.

A taj moj djed stari, kao doma}in pravi

u jesen jagwad ìtom hrani.

Da bi za Boì} pe~enicu imali.

Na selu u jesen vlada prava ~arolija

Dok se {iri miris zrelih plodova.

Tad sa grana uvelo li{}e opada

.

Tijana Joksimovi}

¤3 O. [. “Vuk

Karaxi}”

Vi{egrad

38

��

SLOVO O ODGAJAWU DECE

Jedan starac je rekao:“Molitva je poverewe u Boga.

Kada u Boga imate apsolutno po-verewe, nije potrebno ni da semolite za ne{to, jer }e to SamBog preuzeti na Sebe. Mora se sa-mo strpqivo ~ekati da plod sa-zri i da padne sa drveta. Prematome, roditeqi, poverite svojudecu Bogu. Vi ste ih stvorili sa-mo telesno, a Bog im je dao du{u.Prema tome, Bog je obavezan i dase stara o wima.”

��

Jedan starac je rekao: “Deci jepotrebno mnogo rukovo|ewa i

mnogo qubavi. Gledawe televizi-je je najve}a nesre}a.”

“ôvek svom detetu daje telo.Bog stvara detiwu du{u. Kad deteodraste, roditeq vi{e nije odgo-voran za wega. Bog dodequje ange-la ~uvara svakom ~oveku koji serodi, da bi mu pomagao tokom ~i-tavog ìvota. Prema tome, zarne}emo sebe poveriti Bogu?”

“Pomaga}ete svojoj deci do od-re|enog trenutka. Od tada pa na-daqe poveri}ete ih Bogu. Wihovangeo ~uvar je uvek pored wih.Neko bi mogao da kaè: “Ako ~o-vek ustupi pred isku{ewem, we-gov angeo ~uvar se udaquje.” Me-|utim, angeo se ne obeshrabruje.On ostaje u blizini. âk i kad ne-ko zastrani, Bog mu posredstvomangela ~uvara {aqe dobre pomi-sli.”

“Ne bi trebalo da se udaqujemood Boga, jer to izaziva du{evnibol. Pomislimo da angeo ~uvartokom ~itavog na{eg ìvota na-stoji da nam unese dobru pomisao,da strada i da ~eka, da uzdi{e ka-da ~ovek gre{i i kada na krajupraznih ruku stane pred Boga.Razmislimo o tome! To je dovoq-no da nam izazove veliki bol! Toje dovoqan razlog da se ~ovek neudaquje od prisustva Boìjeg ti-me {to }e odbijati da izvr{iWegovu voqu. Neki angeli uz ma-lo napora, a neki bez ikakvog na-pora predstavqaju Bogu ~ovekovudu{u. Me|utim, neki angeli uz

mnogo napora, patwe i bola pra-znih ruku dolaze pred Boga. To jetako bolno! Razmislite! Poka-ìmo malo usrdnosti. Vredno jeda se borimo ve} i samo zbog togada ne bismo raàlostili svog an-gela ~uvara! Postoje mnogi qudikoji su videli svog angela ~uvara.Kada bi samo mogao da vidi togangela, ~ovek se vi{e ni{ta nebi pitao. Kad primetimo da sumala deca nasmejana dok spavaju,to je zbog toga {to vide svog ange-la ~uvara.

De~icu morate u~iti kako dase mole, jer }e Bog usli{iti wi-hove molitve. De~ija molitva mo-ra da do|e do wihovog srca. Odmolitve ne}e biti nikakve kori-sti ukoliko ne bude dolazila izdubine ~ovekovog srca.

Poku{ajte da deci, dok su ma-la, pomognete dobrotom, kako bishvatila dubqe zna~ewe ìvota.Uvek dobrotom.”

Iz Svetogorskog

stare~nika

39

��

PITAWA LI^NOG, PORODI^NOG I DRU[TVENOG MORALA

Razlika me|u polovima jeposeban dar Tvorca qudi-ma koje je On stvorio. “I

stvori Bog ~oveka po obli~jusvojemu, po obli~ju Boìjemustvori ga; mu{ko i ènsko stvoriih” (Post. 1,27). Budu}i da su mu-{karac i èna u jednakoj merinosioci lika Bo`jeg i qudskogdostojanstva, oni su stvoreni ra-di wihovog celovitog sjediwewau qubavi: “Zato }e ostaviti ~o-vek oca svojega i mater svoju, ipriqubi}e se èni svojoj, i bi}edvoje jedno telo” (Post. 2,24). Su-pruànski savez, koji je Gospodblagoslovio, ovaplo}uje prvo-bitnu voqu Gospodwu o tvorevi-ni i postaje sredstvo produètkai umnoàvawa qudskog roda: “Iblagoslovi ih Bog, i re~e im Bog:Ra|ajte se i mnoìte se, i napu-nite zemqu, i vladajte wom”(Post. 1,28).

Osobenosti polova ne svode sesamo na razlike u telesnoj gra|i.Mu{karac i èna predstavqajudva razli~ita na~ina postojawa ujednoj qudskoj prirodi. Wima jepotrebno op{tewe i uzajamno do-puwavawe. U palom svetu, me|u-tim, odnosi polova mogu se izvi-toperiti, prestati da budu izrazqubavi koju je Bog dao i izroditise u pojavu grehovne pristra{}e-nosti palog ~oveka prema svome“ja”.

Crkva visoko ceni podvig do-brovoqne celomudrene bez-bra~nosti radi Hrista i Jevan-|eqa i priznaje posebnu ulogumona{tva u svojoj istoriji i u sa-vremenom ìvotu, ali ona se ni-kada prema braku nije odnosila

sa potcewivawem i osu|ivala jeone koji su zbog la`no shva}eno-ga stremqewa prema ~istoti ni-poda{tavali bra~ne odnose.

Apostol Pavle, koji je za sebeli~no izabrao bezbra~nost i po-zivao vernike da ga slede u tome(1 Kor. 7,8), osu|uje la`nu ~isto-tu: “U licemerju la`qivaca, ~ijaje savest spaqena, koji zabrawujuèniti se” (1 Tim. 4,2-3). Apo-stolsko pravilo glasi: “Ako seko... udavaqava od braka.. ne radipodviga uzdràvawa nego usledgnu{awa, zaboraviv{i... da Bog,stvaraju}i ~oveka, mu{ko i èn-sko stvori ih, i tako hule}i, kle-veta tvorevinu, - takav ~ovek ilida se popravi ili da bude izba~eniz sve{tenog ~ina i odlu~en odCrkve.” Ovo pravilo se razvija u1, 9. i 10. pravilu Gangrskog sabo-ra: “Ako ko kudi brak, i gnu{a se

ili ukoreva ènu koja s muèmsvojim spava, a verna je i pobo-`na, kao da u braku ne moè u}i uCarstvo Bo`je, neka je anatema.

Ako ìvi u devi~anstvu ili uzdr-àwu, klone}i se braka zato {tose gnu{a istog, a ne radi samogdevi~anstva kao dobrog i svetogpo sebi, neka je anatema. Ako seko od devstvuju}ih radi Gospodapreuznosi nad onima koji su ubraku, neka je anatema.” SvetiSinod Ruske Pravoslavne Crkveu odluci od 28. decembra 1998. go-dine, pozivaju}i se na ova pravi-la, ukazuje na “nedopustivost ne-gativnog ili nadmenog odnosaprema braku”.

Posebna unutra{wa bliskostporodice i Crkve o~igledna jeve} iz toga {to u Svetom PismuHristos govori o Sebi kao o @e-niku (Mt. 9,15 i 25,1-13; Lk.

40

��

*�� *�� &

12,35-36), dok je Crkva predsta-vqena kao Wegova @ena i Neve-sta (Ef. 5,24 i Otkr. 21,9). Kli-ment Aleksandrijski naziva po-rodicu, kao i Crkvu, domom Go-spodwim, a sveti Jovan Zlatoustimenuje porodicu “malom Cr-kvom”. “Kaza}u jo{ i to - pi{eovaj sveti Otac - da je brak tajan-stveno izobraèwe Crkve.” Do-ma}u Crkvu obrazuju mu{karac ièna koji vole jedno drugo, kojisu sjediweni u braku i koji teèka Hristu. Plod wihove qubavi izajednice jesu deca, ~ije je ra|a-we i vaspitavawe, prema pravo-slavnom u~ewu, jedan od bitnihciqeva braka.

“Evo nasledstva od Gospoda:deca, porod je dar od wega”, uzvi-kuje Psalmopojac (Ps. 127,3). Ospasonosnosti ra|awa dece pou-~avao je i apostol Pavle (1 Tim.2,13). On je pozivao o~eve: “I vio~evi, ne razdraùjte decu svojunego ih podiìte u vaspitawu inauci Gospodwoj” (Ef. 6,4). “De-ca nisu slu~ajan dobitak, mi smoodgovorni za wihovo spasewe...Nestarawe od deci je najve}i odsvih grehova i dovodi do krajwegbe{~a{}a... Nema nam opravdawaako su nam deca iskvarena”, u~isveti Jovan Zlatoust. Prepodob-ni Jefrem Sirin u~i: “Blaèn jeonaj ko vaspitava decu bogougod-no.” “Istinski otac nije onaj koje izrodio decu nego onaj ko ih jedobro vaspitao i pou~io”, pi{esvetiteq Tihon Zadonski. “Rodi-teqi su u najve}oj meri odgovor-ni za vaspitavawe svoje dece, ta-ko da krivicu za wihovo lo{evaspitawe ne mogu pripisati ni-kome osim sebi”, propovedao jesve{tenomu~enik Vladimir, mi-

tropolit kijevski. “Po{tuj ocasvojega i mater svoju, da ti se pro-duè dani na zemqi, koju ti dadeGospod Bog tvoj”, glasi peta zapo-vest (Izl. 20,12). U Starom Zave-tu je nepo{tovawe roditeqa sma-trano najve}im prestupom (Izl.21,15 i 17; Pri~e Sol. 20,20 i30,17). Novi Zavet tako|e u~i de-cu da sa qubavqu slu{aju rodite-qe: “Deco, slu{ajte roditeqesvoje u svemu, jer je ovo ugodno Go-spodu” (Kol. 3,20).

Porodica je, kao doma}a Cr-kva, jedan i jedinstven organizam,~iji ~lanovi svoje uzajamne odno-se grade na osnovu zakona qubavi.Iskustvo porodi~nog op{tewau~i ~oveka da prevazilazi gre-hovni egoizam i postavqa osnovzdravoj, gra|anski odgovornojli~nosti. Upravo u porodici kao{koli pobo`nosti formira se isnaì pravilan odnos prema bli-`wima, a to zna~i i prema svomnarodu, prema dru{tvu u celini.

@ivi kontinuitet nara{taja,koji po~iwe u porodici, dobijasvoj produètak u qubavi premaprecima i otaxbini, u ose}awupripadnosti istoriji. Zbog togaje toliko opasno ru{ewe tradi-cionalnih veza roditeqa sa de-com, ~emu naàlost, umnogomedoprinosi na~in ìvota savre-menog dru{tva. Umawivawe dru-{tvenog zna~aja materinstva io~instva u pore|ewu sa uspesimamu{karaca i èna na profesio-nalnom planu dovodi do toga dadeca po~iwu da se shvataju kao ne-potrebno optere}ewe; ovo tako-|e doprinosi otu|enosti i razvo-ju antagonizma me|u pokoqewi-ma. Uloga porodice u formirawuli~nosti je izuzetna i wu ne moguzaminiti nikakve dru{tvene in-stitucije. Kidawe porodi~nihveza neminovno je povezano sa na-ru{avawem normalnog razvojadece i ostavqa dugotrajan, u izve-snoj meri ~ak i neizbrisiv tragkroz sav wihov potowi ìvot.

Postojawe siro~adi i poredìvih roditeqa postalo je vapi-ju}a nevoqa savremenog dru{tva.Hiqade napu{tene dece, koja pu-ne siroti{ta, a ponekad se na|u ina ulici, svedo~e o te{ko obole-lom dru{tvu. Toj deci Crkva pru-à duhovnu i materijalnu pomo},brinu}i se o wihovom ukqu~iva-wu u duhovni i dru{tveni ìvot.U isti mah, ona kao svoj najbitni-ji zadatak vidi ja~awe porodice ipodsticawe roditeqa da prihva-te svoje roditeqsko prizvawe,{to bi iskqu~ilo tragediju od-ba~enog deteta.

Osnove socijalnekoncepcije

Ruske Pravoslavne Crkve

41

��

�&�� &�� 4��

HULNE POMISLI

Hulne pomisli se kod ve}i-ne qudi ra|aju iz gordo-sti. Bog dopu{ta satani

da ih isku{ava, kako bi se smiri-li, pokajali, i izgnali iz sebenadmenost.

Drugima, opet, koji su blago-verni i bogoqubivi, ovakve mi-sli dodijavaju, zato {to im |avozavidi. Zato u ovakve hulne pomi-sli padaju i neki prepodobni ivrli podvi`nici, koji ìve u pu-stiwi.

Ipak, najteà stvar u ovomeratu jeste, kada se onaj na kogaprotiv wegove voqe nasr}u hulnepomisli, ne re{ava da se ispove-di pred bilo kojim ~ovekom, jermisli da niko drugi od qudi kojiìve u svetu nema tako crne i be-stidne pomisli.

Koji god drugi greh ~ovek dapo~ini, on }e sakupiti hrabrostida ga ispovedi svom bli`wem,ali se nikako ne}e re{iti da svo-je hulne pomisli poveri drugome.I svaki put kada razmi{qa o to-me, on svoje stawe smatra tako je-zivim, da misli da, ispovedi li sekome, ima zemqa da se otvori i daga proguta, ili da }e ogaw da pad-ne sa neba i spali ga. Zbog toga seneki razdiru od tuge i o~ajawa ivenu kao cvet.

Neki su pak, traè}i da seoslobode ovih pomisli, potpunoisu{ili svoja tela surovim ispo-{}avawem i iznurivawem svakevrste, ali uprkos svemu nisuuspeli da se izbave te stra{netiranije, jer hula ne zavisi od ~o-vekove voqe, ve}, iako je ~ovekne}e, wu izaziva demonsko dej-stvo. Iz tog razloga vernik kojije izloèn tom mu~ewu i borbine moè se osuditi niti smatra-ti odgovornim zbog ovih nevoq-nih hulnih pomisli.

Dakle, kako je mogu}e da mi kojiverujemo u Boga istovremeno Mu

se klawamo i hulimo na Wega?âk ni idolopoklonici ne padajuu takvo bezumqe - da hule bogovekoje po{tuju. Kako to onda mi mo-èmo da dospemo u takvo stawe,mi koji verujemo u jedinoga isti-nitoga Boga? Kako je mogu}e da hu-limo Gospoda na{ega i Tvorca,Wega Koji promi{qa o nama, We-ga Kome se klawamo i slavimo Ga,Wega Koga prizivamo u svojim po-trebama, Wega Koga smatramo je-dinim Bogom i Vladikom na{im iKoga ispovedamo? Kako je mogu}eda hulimo Wega Kome sluìmopodvizavaju}i se i telom i duhomi pred Kojim stalno stojimo? Ka-ko je mogu}e da hulimo na Wega,radi Koga smo se i ku}e svoje, iotaxbine, i oca, i majke, i bra}e, iro|aka, i prijateqa, i ène, i de-ce i svega ostalog, pa i samih svo-jih tela odrekli? Kako je mogu}eda hulimo na Wega, mi koji smo sevoqno raspeli na krst podviga,umrtviv{i sve svoje èqe, sve na-slade i sve udobnosti bez roptawatrpe}i zlostavqawa, stranstvo-vawe, siroma{tvo i sve druge ne-voqe?

Da li je ikako mogu}e da misvojom voqom hulimo na Gospodai Vladiku na{eg Koga smo toli-ko zavoleli, da sa nama istinskiratuju i qudi i demoni, pa nasprogone, psuju, pri~iwavaju namnebrojene nevoqe, a mi na sve togledamo, imena Wegovog radi,kao na radost i uìvawe, suo~a-vaju}i se radosno ~ak i sa samomsmr}u, a ~esto bismo, da je mogu-}e, i umrli Gospoda radi?

Kako }emo onda ujedno poèle-ti i da hulimo na svoga jedinogaBoga Koga volimo i po{tujemoiznad svega? To ne moè biti.Uzrok takvom na{em isku{ewune leì u na{oj voqi, ve} u de-monskom delovawu. Da do tog is-ku{ewa dolazi po na{oj voqi, mi

bismo tada i ustima izgovaralite ru`ne re~i koje nastaju u dubi-nama na{e du{e.

A sada mi ne samo da ih ne izgo-varamo, ve} bismo radije u vatrusko~ili, nego da takve hule i iz-reknemo.

Treba da razmi{qamo i o ovo-me: svaki greh zavisi od nas i misvojom voqom zapadamo u wega,slu{aju}i svoje strasti. Mi, nai-me, pokre}emo strasti u svojoj du-{i od trenutka kada im pridajemopa`wu, svojevoqno, i kada slu{a-mo svakojake r|ave pomisli. Teknas posle toga strasti odvla~e usramotne i gre{ne radwe.

Mi se moèmo, koriste}i seneprestanom molitvom i razli-~itim lekovima protiv lukavihpomisli, wima usprotiviti iizagnati ih uz pomo} Boìju, sa-mo ukoliko to poèlimo. Ali ne-sre}nu pomisao hule, ma kolikosilno èleli da odagnamo i makoliko se molili Bogu za to,ujedno se izlaù}i strogom pod-vizavawu i zlostavqawu tela, mine moèmo da izagnamo iz sebe.

I po tome se vidi da su one pot-puno strane na{em svetu i da nasuznemiravaju protiv na{e voqe,jasnim satanskim dejstvom.

Prema tome, mi zaista ne sno-simo nikakvu odgovornost i slo-bodni smo od svake optu`be, tenije mogu}e da nas Bog zbog togaosudi. Bog }e od nas traìti od-govor samo za one strasti i onepomisli do kojih dolazi zahvaqu-ju}i na{oj slobodnoj voqi, a kojemi moèmo spre~iti, a nismo tou~inili. Me|utim, mi ne}emo da-ti odgovor i za one pomisli, kojenam dolaze uprkos na{oj voqi.

Demon, budu}i da je duh, prila-zi nam neosetno i protivno na-{oj voqi {apu}e nam bezbo`nere~i hule. On je toliko drzak dazna da nas ometa u vreme molitve

42

��

ili metanija, kao i dok molimoBoga da nam pomogne u borbi pro-tiv wega. Mnogo puta nas sale}e idok smo u crkvi na slu`bi, pa ~aki za vreme pri~e{}ivawa stra-{nim i svetim âsnim Darovima.Taj gnusni demon ne preza ni od~ega, zato {to èli na svaki na-~in da nas udaqi od Boga i da nasspre~i da op{timo sa Wim, kao ida primimo Sveto Pri~e{}e, ko-je ~oveku donosi ìvot.

Budu}i da smo shvatili da je upitawu lukava i podla obmana, netreba da pridajemo nikakav zna-~aj isku{ewu hule. Kada demonpo~ne da nam {apu}e re~i hule,recimo mu: “Lukavi i ne~isti de-mone, uzaludno se trudi{. Tvojipoku{aji da me baci{ u o~ajawevrati}e se na tvoju glavu zajednosa re~ima hule, i do}i }e i tvojred, jer ja se klawam Gospodu iBogu i samo Wemu sluìm doksam ìv. Ti, lukavi demone, svo-jom hulom pripravqa{ sebi naj-è{}e mu~ewe, jer si ustao pro-tiv Boga i zato {to se usu|uje{da na Wega huli{”. Samo }e{ ta-ko i nikako druga~ije pobeditidemona hule.

Iz svega {to smo do sada rekli,moèmo videti da hulne pomisline zavise od na{e voqe, ve} is-kqu~ivo od demonskog dejstva.Sve ostale pomisli i strasti,ukoliko ih omrznemo svim srcemi du{om, ostaju u nama malo vre-mena i potom beè. Nasuprot to-me, hulne pomisli, iako ih mrzi-mo i gadimo ih se, ipak se ne uda-quju od nas, ve} ostaju u nama dugovremena i nikako se ne povla~e.Po toj wihovoj prkosnoj uporno-sti vidi se da je hula satansko dej-stvo i uticaj, koji ne zavisi odna{e voqe. Kao jo{ ja~i dokaz,izloìmo i jedan drevni, ali vr-lo pou~an doga|aj.

Istori~ar Filon ispri~ao jeslede}e: Neki monah iz skita sve-tih otaca trpeo je veoma silovitnapad hulnih pomisli. On je to is-

povedio blaènom mu~eniku Pe-tru, episkopu aleksandrijskom.Po{to je saslu{ao monahovu is-povest, evo kako je taj sveti epi-skop odgovorio: “Idi, dete moje, ipostaraj se za ostale grehe, a odgo-vornost i krivicu za ove pomisliostavi meni. Ne zaboravqaj”, na-stavio je vladika, “da onaj ko svomsvojom du{om veruje u Boga i kla-wa se Wemu, nema nikakvu odgo-vornost za takve pomisli. Takvapomisao je pravo demonsko dejstvoi lukavstvo ne~astivoga, koji ti-me ho}e da nas spre~i u na{oj bor-bi i da nas otrgne od stalnog pro-mi{qawa i op{tewa sa Bogom. Aako ho}e{, ispri~a}u ti jedno

svoje li~no iskustvo i to kako sampostradao i ~emu sam se nau~io, dabi se i ti uverio”.

“I mene su nekada saletalestra{ne pomisli hule. Ispove-dio sam se Boìjem slugi Pafnu-tiju. Tada mi je on rekao slede}e:”Kada su me kao hri{}anina za-tvorili i izveli na sud zbog is-povedawa vere, u onom stra{nomtrenutku kada su me krvnici sta-vili na sprave za mu~ewe i po~e-li da me pale vatrom, meni je tadademon po~eo da do{aptava re~ihule. Ja sam mu gnevno i kipte}i

od besa govorio: “Podmukli stvo-re i tvor~e svakoga zla, ja sam sepredao mu~ewima i uàsnoj smr-ti, samo da se ne bih odrekao svogGospoda i da ne bih hulio na We-ga, a ti mi sada do{aptava{ re~ihule? Da sam hteo da hulim na svo-ga Boga, za{to bih krv svoju pro-livao za Wega i za{to bi moje te-lo trpelo sve ove muke? Ja ispo-vedam Boga svoga i pred svimaWemu se klawam. O~igledno je daje moje dobro ispovedawe vere imu~eni{tvo Boga radi izraz mojevoqe. A huqewe na Boga tvoja jerabota i kao takva tebi }e se vra-titi”.

Ovo je bila pri~a i savet bla-ènoga Petra podvi`nku.

A o svetome Pamvu ~uo sam sle-de}e. I wega su mu~ile hulne po-misli. Kada je on zamolio Boga daga oslobodi od wih, za~uo se saneba glas koji je govorio: “Pam-vo, Pamvo, ne brini se za tu|igreh, ve} gledaj samo svoja dela.Hule koje lukavi donosi prepu-sti wemu”.

Stoga i mi, bra}o, prezrimo ta-kve pomisli koje pripadaju ne~a-stivome i koje su potpuno stranena{oj voqi. Prezrev{i ih, blago-da}u Boìjom, oslobodi}emo ihse. Ne postoji drugi na~in kojimbismo ih mogli savladati. Ostalestrasti i borbe koje ~oveku dono-se pomisli ostaju prili~no vre-mena u nama, i da bi pre{le u delopotrebno je odgovaraju}e vreme iokolnosti, i zato se ~oveku dajevreme da se bori sa wima i da ihspre~i da se razviju.

Me|utim, hulne pomisli ja-vqaju se brzinom muwe, hitre po-put odapete strele i dok trepne{one nas rane. Nema na~ina kojimbi se one savladale. Upravo zbogte brzine, kojom pomisao prolazina{om du{om, nemogu}e je duhuda je spre~i i da zapu{i usta bes-telesnom demonu.

Sveti Anastasije

Sinajski

43

��

��& �� &�� F��

VRIJEME KAD SE MO@E DODIRNUTI VJE^NOST

Evo sad je najpogodnije vri-jeme, evo sad je dan spasewa

(2 Kor. 6, 2)

Neki stari gospodin, jednogtmurnog ponedjeqka, po-~eo je da veselo pjevu{i i

skaku}e. Jedan zavidqivac, kogaje izuzetno nerviralo ~ovjekovoveselo raspoloèwe, o{tro mu jeprigovorio: “[ta si to dobio, dasi tako danas sre}an?” Starac muje odgovorio: “Gospodine, ovajdan nisam nikad ranije doìvio”.

Cijeli ìvot doìvio je uovom trenutku. Danas je jedinidan kada treba da sluìmo Gospo-du. Gospod Isus je rekao: Meni va-

qa ~initi djela Onoga koji me

posla, dok je dan. Dolazi no} kad

niko ne moè raditi. Danas nijeprvi dan odmora od ìvota. Tonije jedini dan u ìvotu. Danas jejedini dan u kome treba da radimoza Gospoda. Neko je tako dobrorekao: “Danas je prvi dan {to jeostao od ìvota”.

“Ti ne bira{ kako }e{ i kadumrijeti. Ti moè{ jedino da od-lu~i{ kako }e{ sad ìvjeti”, za-pisala je Joan Baez.

“Mi smo postavqeni izme|upro{losti i budu}nosti. Pro-{lost vi{e nije u na{im rukama.Ni budu}nost, jer jo{ ne postoji.Jedino vrijeme nad kojim imamokontrolu jest sada{wost. To jesada, to postoji. Ono nije te{koda se nosi, za sve je podno{qivo,pod jednim uslovom: da dopustimoda pro{lost ide, i da ne budemonestrpqivi u pogledu budu}no-sti” (Mi{el Kvist, “Otvorenogsrca”).

Najsre}nije razdobqe

Neki psiholog pitao je 3000qudi: “Zbog ~ega ìvi{?” Pre-nerazio se kad je saznao da najve-}i dio wih podnosi sada{wost,o~ekuju}i ne{to boqe u budu}no-sti. Glumci i zabavqa~i, igraju-}i male uloge, o~ekivali su “ve-liku {ansu”. Poslovni qudi mi-slili su o svom sada{wem poslukao o te{kom radu, i samo razmi-{qali o vremenu kad }e im sudbi-na otvoriti vrata za ne{to boqe.

Jedna sredovje~na majka reklaje: “Ja se samo nadam da }e mojinervi izdràti, dok mi mu` neode u penziju i djeca ne zasnujusvoj dom. @ivim za taj blagoslo-veni dan, kad }u se malo odmori-ti”. Kad joj se mu` penzionisao idjeca poènila i poudala i po~e-la da ìve u svojim ku}ama, ovaista majka postala je nesre}na

èna. Sje}ala se onog vremena,kad joj je suprug radio i ku}a bilapuna djece, kao najsre}nijeg peri-oda svoga ìvota.

Vrlo ~esto previ|amo radost isre}u koja se de{ava u sada{wemtrenutku, razmi{qaju}i kako }esutra biti boqe.

“Evo sad je najpogodnije vrije-me, evo sad je dan spasewa”. Sad -ne sutra - vrijeme je da se ìvi.

Na{e vrijeme na zemqi je ogra-ni~eno. Svaki trenutak jedin-stven je i neponovqiv. Sutra nije

na{e; danas jeste. Sad je vrijemeda se saàlimo. Sad je vrijeme dakaèmo rije~ pra{tawa - sad,prije nego {to nam vrijeme is-tekne. Sad je najslavniji periodìvota. Bo`je vrijeme je uvijeksada. “Sad je najpogodnije vrije-me”. Sad je vrijeme pokajawa. Sadje vrijeme da kaèmo DA Isusukao Gospodu. Sad je vrijeme da vr-

44

��

{imo voqu Bo`ju. Sad je vrijemeda idemo za Isusom. Mnoge dobrestvari sutra }e se u~initi, alinikad sutra u~iwene, jer sutra jeuvijek jedan dan unaprijed...

“Evo, sad je najpogodnije vrije-me...”

Bog daje svakome od nas samojednu ulogu na pozornici ìvota.Obratimo pa`wu na ove rije~iEtjena de Grileta:

Kroz ovaj ìvot pro}i }u

samo jednom,

ma koje dobro koje mogu

da u~inim,

ili ma koju qubaznost

koju mogu da pokaèm

ma kom bli`wem stvorewu,

daj da sad u~inim.

Da ne odlaèm

ili zanemarujem,

jer ovaj put ne}u opet pro}i.

O. Antonije Koniaris

�Omilije s jednepravoslavne

propovjedaonice”

preveo:protojerej-stavrofor

Slavko Zorica

BRIGE

- Kako je ~udna i ~udovi{na te-`wa za zemaqskim uspehom! Zatim uspehom se izbezumqeno juri.îm se na|e, on odmah izgubivrednost i tragawe zapo~iwe sanovom snagom. Ta se te`wa ni sa~im sada{wim ne zadovoqava:ona ìvi samo u budu}nosti, ùdisamo za onim {to nema. Predmetièqe mame srce traìteqa ma-{tom i nadom da }e biti zadovo-qeno: obmanut i stalno obmawi-van, on sve vreme zemaqskog ì-vota juri za tim predmetima, dokga ne zadesi iznenadna smrt. Kakoi ~ime objasniti to tragawe kojeje nalik kakvom ne~ove~nom iz-dajniku i vlada svima, zavodisve? U na{e du{e zasa|ena je te-`wa ka beskona~nim dobrima.Ali mi smo pali, i srce oslabqe-no padom u vremenu i na zemqitraì ono {to postoji u ve~no-sti i na nebu.

- Rasejani ìvot, ispuwen sva-kodnevnim brigama, jednako kao iprejedawe i pijan~ewe, ~ini da~ovek oteà (Lk. 21,34). Takav~ovek prilepqen je za zemqu i za-

uzet samo prolaznim i sujetnim;sluèwe Bogu za rasejanog ~ove-ka postaje sporedna stvar; i samapomisao na to wemu je surova,mra~na i neizdr`qivo te{ka.

- Ku}ni i doma}i poslovi veo-ma su korisni: udaqavaju od doko-nosti i olak{avaju umu wegovunevidqivu borbu. Borba bez ta-kvih poslova uzvodi u silni pod-vig, koji je dozvoqen samo onomeko je na taj podvig prinu|en okol-nostima, ili ga je Bog tu doveo.Razboritost zahteva da se ne stu-pa u borbu koja prevazilazi sna-ge, naprotiv, treba je olak{ati.

- Sa verom se predaj voqi Bo-ìjoj, ne odbacuju}i delatnu bri-gu o sebi, nego umi{qenu. Kadado|u takve brige, mnogo je boqeobra}ati se Bogu molitvom za se-be, nego se pouzdati u pravqewerazli~itih planova koji su uvekneostvarivi.

Sveti IgwatijeBrjan~aninov

“Enciklopedijapravoslavnog

duhovnog ìvota�

45

��

Blagove{tenski skit u Kru{~awu - Vagan

O POSTU I PRIÊ[]IVAWU

[ta za duhovni ìvothri{}anina zna~i sv.Pri~e{}e jasno je iz

te re~i samoga Gospoda: “Ja samìvi Hleb koji je si{ao s neba.Ko jede od ovoga Hleba ìve}eve~no... Ako ne jedete Tela Sinaôve~ijeg i ne pijete Krvi Wego-ve, ìvota ne}ete imati u sebi.Ko jede Telo moje i pije Krv mojuima ìvot ve~ni i ja }u ga vaskr-snuti u posledwi dan. Jer je mojeTelo pravo jelo i Krv je moja pra-vo pi}e.” Iz potpune vere u overe~i Gospodwe, prvi hri{}ani suùrili sv. Pri~e{}u ne po ne-kom nare|ewu, nego neposrednoiz ose}awa da bez Wega ne moguduhovno ìveti, upravo onakokao {to ~ovek ne di{e po nare|e-wu, nego spontano, ose}aju}i da sebez vazduha gu{i i da umire. Od-lazili su svagda nedeqom i pra-znikom na sv. Liturgiju, i na |a-konov poziv - “Sa strahom Boì-jim i verom pristupite!” svi su uredu, prilazili i pri~e{}ivalise. Oni su pritom potpuno ose}a-li da pristupaju najdubqoj tajnina{e vere i najve}em daru Boì-jeg milosr|a, pa su se trudili daSvesvetom i Pre~istom Bogu, usv. Pri~e{}u, prilaze u ~istotii svetlosti srca i du{e. Zvali suse “sveti” i zaista su bili sveti;~uvali su se od svakog greha, jersu znali da “ko ~ini greh, rob jegrehu”, da greh okre}e ~oveka napravac koji vodi suprotno od Bo-ga, prqa du{u i ~ini je nesposob-nom za sv. Pri~e{}e. Onaj ko biipak pao u greh, odmah se dizao,ispove{}u ~istio du{u od wegada ne bi u ne~istoti primio sv.

Pri~e{}e: “Jer, koji nedostojnojede i pije (Hleb i â{u Gospod-wu) sud sebi jede i pije, ne razli-kuju}i Tela i Krvi Gospodwe.” Uisto vreme, hri{}ani su svetodràli i ustanovu posta, znaju}ida je post boànska ustanova, jerje jo{ u Starom Zavetu Bog nare-

dio post kao “naredbu ve~nu”. UNovom Zavetu je sam Gospod IsusHristos postio i rekao da }e We-govi u~enici postiti. Postilisu i apostoli i svi sveti. Post sudràli u odre|eno vreme radipotrebe posta, a pri~e{}ivalise radi potrebe pri~e{}a stal-no, kako za vreme posta tako i zavreme mrsa; u postu se postilo ipri~e{}ivalo, u mrsu se mrsiloi pri~e{}ivalo, onako kao {todanas ~ine sve{tenici. Prvobit-no nije bilo neke posebne pri-preme za Pri~e{}e, niti je postsmatran za jedno od sredstavapripreme za wega. Za pri~e{}ese pripremalo celokupnim ìvo-

tom, dràwem svih Boìjih zapo-vesti i ~uvawem od svakog greha.

Tako su postupali i sve{teni-ci i vernici u Hri{}anskoj Cr-kvi za ~itavo vreme progona, zaprvih 300 godina, dok su u wu stu-pali samo oni koji su iz ~vrste ve-re u Carstvo nebesno bili sprem-ni na sve te{ko}e da bi ga zadobi-li. Moralni ìvot hri{}ana ta-da je bio na velikoj visini. No,kada je do{la sloboda pod caremKonstantinom, 313. godine, Crkvisu po~eli prilaziti i oni koji uwoj nisu traìli i na{li “blagoskriveno u poqu” i koji nisu bilispremni da sve dadu da bi kupilito poqe... Stoga se nivo moralnogìvota hri{}ana u mnogome sni-àva. Svetom Pri~e{}u mnogipristupaju i tada redovno, ali bezozbiqnog starawa da za Wega budu{to dostojniji. Drugi pak po~iwusvoj redovan prilazak sv. â{i daodlaù, sa izgovorom da èle dase {to boqe pripreme. Ali borbuza o~i{}ewe svoje du{e nisu vo-dili stalno, nego povremeno, sa-mo nekoliko dana pre Pri~e{}a.No, i to im je padalo te{ko, pa susve ~e{}e odlagali pripremu isamo pri~e{}ivawe, dok nisu spa-li na to da se pri~e{}uju samo ~e-tiri puta godi{we ili jo{ re|e.

Zbog onih prvih, Crkva je, pore~ima sv. Jovana Zlatousta, iustanovila 40-dnevni post predVaskrs: “Primetiv{i {tetu kojadolazi od nemarnog postupawa,Oci odredi{e 40 dana... da bismosvi mi, o~istiv{i se pa`qivo uove dane molitvama, milosti-wom, postom, sveno}nim bdewem,suzama, tako pristupili sv. Pri-

46

��

~e{}u ~iste savesti, koliko je tomogu}e.” One druge pak sv. otacopomiwe da se moraju truditi nepovremeno, pred samo Pri~e{}e,nego da im vaqa da stalno ìvetako da mu ~iste savesti mogu re-dovno pristupati. Na pitawe“kojima treba dati za pravo, oni-ma koji se retko pri~e{}uju, ilionima koji to ~ine ~esto”, on od-govara: “Ni jednima ni drugima,nego onima koji se pri~e{}uju sa~istom save{}u, ~istim srcem ibesprekornim ìvotom. Takvineka pristupaju svagda. A koji ni-su takvi - nijedanput. Zato {tooni na sebe navla~e sud, osudu, ka-znu i muke”.

No od svih sredstava ~i{}ewadu{e za ovaj najprisniji susret iza sjediwewe sa Gospodom, o pri-mawu Wegovog tela i Krvi, u sve-sti na{eg naroda do{lo se dotleda se u telesnom postu vidi sve isva. Mnogi od sve{tenika posta-vi}e pred Pri~e{}e vernom samojedno pitawe: “Jesi li postio?”i, kad ~uju potvrdan odgovor, re-}i }e: Pristupi! Kao da je to jedi-no va`no, a sve drugo nebitno, ito - da li ovaj zna ~emu pristupa iza{to, i to - zna li Simvol vere iosnovne molitve, i da su mu usta ijezik ~isti od laì, psovki i ru-`nih re~i, i da mo`da nisu blud-nici; a ako je u pitawu èna, danije mo`da sujeverna, da ne idevra~arama i gatarama, da ne nosikakve amajlije, ili da, mo`da nevr{i poba~aj... A o interesovawusve{tenika za redovnu molitvu,~itawe Sv. Pisma i bogomislijeonoga ko èli da se pri~esti, i dane govorimo.

Protiv ovakvog mehani~kogpristupa sv. Pri~e{}u, u pravo-

slavnom svetu sve{tenici - pa-stiri intenzivno nastoje na tomeda se verni {to ~e{}e, po mo-gu}stvu na svakoj Liturgiji pri-~e{}uju, spremaju}i se za to stal-nim bdewem nad svojom du{om.Poznaju}i dobro duhovno stawesvakog pojedina~nog ~lana svojepastve, jednima savetuju da sepri~e{}uju vi{e puta u toku po-sta, drugima da to ~ine i u vrememrsa, pri ~emu nekima sedam da-na, a nekima da se pri~e{}ujustalno i bez posta...

Neosporno je da i shvatawe na-{ih vernih treba uzdizati upravcu redovnog pristupawa sv.Tajni Pri~e{}a, ali pod uslo-vom da stalno bdiju nad ~istotomsvoje du{e, nad dràwem duhov-nog posta, ~uvawem srca, o~iju,u{iju i sviju ~ula od svega gre-{nog, a ne samo dràwem tele-snog posta i to samo nedequ danapred Pri~e{}e. Zna~i, treba se~uvati svake krajnosti i jedno-stranosti.

Blaènopo~iv{i

patrijarh srpski

Pavle

BOGOPOZNAWE

Ko je spoznao da se qudskirod nalazi u palom stawu,da je zemqa mesto na{eg

izgnanstva, na{a tamnica, gdeprovedemo kratko vreme pa izla-zimo da bismo dobili ili ve~noblaènstvo ili ve~nu kaznu, tajje svakako spoznao i to da je jedi-no uto~i{te ~ovekovo na zemqiHristos, Spasiteq izgubqenih.Shodno tome, jedino neprocewi-vo blago ~ovekovo na zemqi je -poznawe Hrista i usvajawe odstrane Hrista. Ho}e li onaj koèli da stekne to blago hteti dazadobije i privremene naslade?Naprotiv - izbegava}e ih, ~uvaju-}i se da ga ne odvuku. Bi}e zadova-qan ne samo onim {to je neophod-no, nego i siroma{tvom. A zado-voqan ~ovek je bogatiji od boga-tih!

Bra}o, mi smo u ovaj svet stupi-li nagi; odlaze}i iz wega, ostavi-}emo i na{a tela. Za{to da tra-ìmo propadqivo imawe? Za{toda traìmo ono {to }emo svaka-ko morati da ostavimo? Nemojmogubiti dragoceno vreme na pro-padqive stvari, kako ne bismoizgubili na{e jedino blago -Hrista. Ka Wemu ustremimo i umi srce; budimo zadovoqni svojomhranom i ode}om; ne dopustimosebi neumerene prohteve, da onimalo pomalo ne bi privukli na-{u qubav i li{ili nas Hrista.



duhovnog ìvota�

47

��

O POKAJAWU

Gospod, Koji je si{ao iz O~evog naru~ja i

za nas postao put spasewa, Svojim blaè-

nim i boànstvenim glasom u~i nas pokajawu, go-

vore}i: Nisam do{ao da zovem pravednike no gre-

{nike na pokajawe (Mt. 9, 13) i Ne trebaju zdravi

lekara nego bolesni (Lk. 5, 31). Kad bih ti ja to

rekao, mogao bi i da me ne poslu{a{. Me|utim,

ako to govori Sam Gospod, za{to onda to zaposta-

vqa{, i biva{ nemaran prema svom ìvotu? Ako

si svestan da se u tvojoj unutra{wosti nalazi ra-

na dela i pomisli, za{to si nemaran prema svojim

skrivenim ranama? Za{to se pla{i{ Lekara? On

nije surov i nemilosrdan, i sastradava sa tobom.

On ne koristi niti gvo`|e, niti jake lekove, ni-

ti spaqivawe rana. On iscequje jedino re~ju.

Ako ho}e{ da Mu pristupi{, On je preispuwen

dobrotom i milosr|em. On je radi tebe do{ao iz

O~evog naru~ja. Zbog tebe se ovaplotio, da bi Mu

ti bez straha pristupao. Zbog tebe je postao ~o-

vek, da bi iscelio tvoje te{ke rane. On te s veli-

kom qubavqu i sa svakom blago{}u priziva k Se-

bi.

Pristupi, gre{ni~e, i isceli se bez napora.

Zbaci sa sebe breme grehova, prinesi molitvu i

pokvasi suzama zagnojenu ranu. Naime, ovaj nebe-

ski Lekar, budu}i da je blag, suzama i uzdasima is-

cequje rane. Pristupi, gre{ni~e, dobrom Lekaru,

i prinesi mu suze koje su najboqi lek, jer je i ne-

beskom Lekaru ugodno da svako samoga sebe isce-

quje i spasava sopstvenim suzama. Za dejstvovawe

ovog leka nije potrebno dugo vreme: on nije takav

da postepeno zatvara ranu, nego te odmah iscequ-

je. Lekar o~ekuje da vidi tvoje suze. Pristupi, ne

pla{i se. Pokaì Mu ranu, a istovremeno poka-

ì i lek - suze i uzdahe.

Evo, otvorene su dveri pokajawa. Potrudi se,

gre{ni~e, da u|e{, pre nego {to se zatvore. On

ne daje vremena tvom nemaru: ni same dveri, kada

vide da si nemaran, ne}e ~ekati da pro|e tvoja ne-

briga. Za{to nenavidi{ sopstveni ìvot, gre-

{ni~e? [ta je vrednije od tvoje du{e, ~ove~e? Ti

si je, gre{ni~e, zapostavio. Ti ne zna{, qubqeni,

u koji }e ~as nebeski Lekar zapovediti da se za-

tvore dveri Wegovog iscelewa. Pristupi, molim

te, i potrudi se da se isceli{. On èli da tvojim

pokajawem obraduje nebeske vojske. Sunce je ve}

dostiglo ve~erwi ~as, i samo zbog tebe okleva,

kako bi i ti do{ao u obiteq.

Ho}e{ li dugo trpeti svog ne~istog neprija-

teqa, bestidno izvr{avaju}i wegovu voqu? On

èli da te baci u ogaw. Eto o ~emu se on brine!

Eto {ta je wegov dar onima, koji ga qube! On

svagda vojuje sa svim qudima, napadaju}i ih r|a-

vim i ne~istim èqama, i on, ne~isti, one {to

mu se pokore dovodi do o~ajawa, ~ini da budu ka-

menosrdni i da im presu{e suze, kako gre{nik ne

bi dosegao skru{enost. Svim silama beì od we-

ga, ~ove~e! Pothrawuj nenavist i mrskost prema

onome, {to je wemu ugodno. Progoni zlobnoga ne-

navi{}u i beì od lukavaga, jer je on ~ovekoubi-

ca od po~etka i do kraja (Jn. 8, 44). Beì od wega,

~ove~e, da te ne bi pogubio.

Poslu{aj, qubqeni, blaèni glas, koji ti sva-

kodnevno govori: Hodite k Meni svi koji ste

umorni i natovareni i ja }u vas odmoriti. Uzmite

jaram Moj na sebe i nau~ite se, jer sam Ja bezmol-

van, krotak, milostiv i smiren srcem, i na}i }ete

pokoj du{ama va{im (Mt. 11, 28-29). On ti blago-

vesti spokojstvo i iz dana u dan obe}ava ìvot.

Pristupi, ne pla{i se. Vladika je blag, i ni{ta

Mu nije potrebno. On ne zahteva obveznicu za sve

grehove. On je uto~i{te od svakoga zla; iscequje

rane i, budu}i blag, izobilno daruje ìvot. S ra-

do{}u prihvata one, koji padaju pred Wega, jer je

On veliki Bog i prozire sve na{e pomisli i, ako

Mu neko pristupa zbog iscelewa, vidi srce i svu

wegovu usrdnost. Kada onaj {to pristupa vodi ne-

pokolebiv, blago~estiv ìvot, onda Sam blagi

Bog, po Svojoj blagosti, u~ini da Ga odmah na|e

onaj {to za Wim traga: i pre nego {to ~ovek po-

gleda prema Bogu, On mu kaè: “Ovde sam!” I pre

nego {to Mu se pribliì, On otvara riznicu

pred onim {to traì. Pre nego {to prolije suze,

On pred wega izliva blaga. Pre nego {to to za-

traì, On se miri s wim. Pre nego {to se pomo-

li, biva udostojen Wegove milosti, jer to zahteva

i ho}e qubav Boìja. Ne okleva da saslu{a one

koji uistinu pristupaju Bogu. Ne prekoreva ne-

sre}nika koji Mu je opet pristupio: “Za{to si

tako dugo sluìo neprijateqa i prezirao Mene,

Vladiku?” Vladika ne ispituje koliko je vremena

proteklo, i motri samo na pokajawe, suze i uzdahe

onoga {to Mu je pristupio, jer On, kao Bog i na{

Stvoriteq poseduje predznawe. Istog trenutka

opra{ta sve grehove, sve pogre{ke u mislima i

delima, i govore da mu donesu prvu ode`du i pr-

sten na desnu ruku, i svim aangelima zapoveda da

se raduju nalaèwu te du{e gre{nika.

Blaèni smo svi mi, qudi; na{ Vladika je

krotak, nezlopamtiv, blag, velikodu{an, milosr-

dan, dugotrpeqiv i svaki put opra{ta na{a sa-

gre{ewa, samo ako mi to ho}emo.

Pristupite, dakle, i pomoli}emo se, dok je

jo{ tome vreme. Ovde, dok smo jo{ u ovom ìvotu,

svagda moèmo da umilostivimo Boga. Nije nam

te{ko da zadobijemo opro{taj, da blagovremeno

pokucamo na vrata Wegovog milosr|a. Proli}emo

suze, dok je jo{ vreme za prihvatawe suza, da ne

bismo onda, kad odemo u tamo{wi vek, beskorisno

plakali, jer nam tamo suze ni{ta ne vrede.

Sveti Jefrem Siriniz kwige

“Ogweni stub�

48

��

ÛDESA

Stra{na je nesre}a odsu-stvo istinskog Bogopozna-wa u ~oveku: on dela |avo-

qa prima kao dela Boìja.Uo~i drugog dolaska Hristo-

vog, kada hri{}anstvo, duhovnoznawe i rasu|ivawe do krajnostipresahnu me|u qudima, pojavi}ese la`ni hristosi i la`ni pro-roci, i pokaza}e znake velike i~udesa da bi prevarili, ako budemogu}e, i izabrane (Mt. 24,24).Naro~ito }e sam antihrist obil-no da to~i ~udesa, da poraàva izadovoqava wima telesno mudro-vawe i neukost. On }e im datiznamewe sa nebesa koje traè ii{~ekuju. Wegov dolazak, velisveti apostol Pavle, zbi}e se podejstvu sataninu sa svakom silomi znacima i ~udesima la`nim, isa svakom prevarom nepravde me-|u onima koji propadaju, zato{to ne primi{e qubav istine dabi se spasili (2. Sol. 2,6-10). Ne-znawe i telesno mudrovawe, kadavide ta ~udesa, nikako se ne}e za-ustaviti da bi porazmislili: od-mah }e ih prihvatiti zbog srod-nosti svoga duha sa wihovim usvojoj zaslepqenosti dejstvo sa-tane }e priznati i ispoveditikao najve}u projavu sile Boìje.Antihrist }e biti primqen vrloùrno i nepromi{qeno. Qudine}e shvatiti da wegova ~udesanemaju nikakav dobar, razumanciq i nikakvo odre|eno zna~ewe,da su tu|a istini, preispuwenalaìma, da predstavqaju ~udovi-{nu, svezlobnu i besmislenu glu-mu, koja poku{ava da zadivi, do-vede u nedoumicu i samozaborav,da prevari, obmane, privu~e pri-vidom rasko{nog ali ispraznog iglupog utiska koji ostavqa.

Nije ~udno {to }e odstupniciod hri{}anstva antihristova ~u-desa da prime bez protivre~ewa i

sa odu{evqewem, jer oni su ne-prijateqi istine, neprijateqiBoga: na vreme stupiv{i u op-{tewe sa satanom po duhu, oni susebe pripremili za otvoreno idelatno primawe poslanika ioru|a satane, wegovog u~ewa isvih wegovih dela. Duboku pa`wui suze zasluùje to {to }e anti-hristova ~udesa i dela dovesti unedoumicu i same izabranike Bo-ìje. Uzrok silnog uticaja anti-hristovog na qude sastoja}e se uwegovoj adskoj pokvarenosti ilicemerju, kojima }e se ve{toprikriti najuàsnije zlo u wego-voj neobuzdanoj i bestidnoj dr-skosti, uz najobilnije sadejstvopalih duhova, i na kraju u sposob-nosti ~iwewa ~udesa, makar i la-`nih, ali zadivquju}ih. Qudskauobraziqa nije u stawu da sebipredstavi takvog zlo~inca kakav}e biti antihrist; qudskom srcu,~ak i izopa~enom, nije svojstvenoda poveruje da bi zlo moglo da do-stigne takav stepen, kakav }e do-sti}i u antihristu. On }e rastru-biti o sebi, kao {to su to ~inilewegove prete~e i praslike, na-zva}e se propovednikom i obno-vitaqem istinskog Bogopozna-wa; oni koji ne shvataju hri{}an-stvo, vide}e u wemu predstavnikai pobornika istinske religije ipridruì}e mu se. On }e zagrme-ti, nazva}e sebe obe}anim Mesi-jom: vaspitanici telesnog mudro-vawa do~ekiva}e ga sa klicawem;videv{i wegovu slavu, mo}, geni-jalne sposobnosti i naj{iri raz-voj, proglasi}e ga za boga, posta-}e wegovi sledbenici. Anti-hrist }e se pokazati kao krotak,milostiv, ispuwen qubavqu isvakom vrlinom; wega }e prizna-ti kao takvoga i pokori}e mu sezbog wegove uzvi{ene dobrodete-qi oni koji palu qudsku pravdu

smatraju za pravdu, i nisu je se od-rekli radi pravde Jevan|eqa.Antihrist }e qudskom rodu daponudi uspostavqawe najve}egzemaqskog blagostawa, ponudi}epo~asti, bogatstvo, rasko{, tele-sne udobnosti i naslade; oni kojitraè zemaqsko prihvati}e an-tihrista i nazva}e ga svojim vla-dikom. Antihrist }e pred qud-skim rodom, poput zavodqivihpozori{nih predstava, otkritiprizore zadivquju}ih ~udesa,neobja{wivih za savremenu nau-ku. Jezivo{}u i divotom svojih~udesa on }e izazvati strah, zado-voqi}e nerazumnu qubopitqi-vost i grubo neznawe, zadovoqi-}e qudsku sujetu i gordost, zado-voqi}e telesno mudrovawe, suje-verje, dove{}e u nedoumicu qud-sku u~enost; svi qudi koji se ru-kovode svetlo{}u svoje pale pri-rode, koji su se otu|ili od ruko-vo|ewa svetlo{}u Boìjom, bi-}e navedeni na pokornost lukavo-me (Otk. 13,8).

Znamewa antihrista javqa}ese prvenstveno u vazdu{nom pro-storu: satana prvenstveno gospo-dari u toj oblasti (Ef. 2,2; 6,12).Znamewa }e delovati ponajvi{ena ~ulo vida, o~aravaju}i ga i ob-mawuju}i. Sveti Jovan Bogoslov,sazercavaju}i u otkrivewu doga-|aje u svetu, kaè da }e antihrist~initi velika dela, da }e u~ini-ti da i ogaw sa nebesa silazi nazemqu pred qude. Na to znameweSveto Pismo ukazuje kao na najve-}e znamewe antihristovo, a me-sto tog znamewa je vazduh: to }ebiti veli~anstven i stra{anprizor. Znamewa antihristovadopuni}e dejstvo wegovog luka-vog pona{awa: ulovi}e ve}inuqudi da ga slede. Protivnici an-tihrista bi}e smatrani za bun-tovnike, neprijateqe dru{tve-nog dobra i poretka, bi}e podvrg-nuti batinawu i kaznama. Lukaviduhovi, razaslani po vaseqeni,

49

��

podstica}e u qudima op{te, naj-vi{e mi{qewe o antihristu, op-{te ushi}ewe, neodoqivu pri-vla~nost k wemu. Sveto Pismo jeu mnogim crtama predskazalo svuteìnu posledweg gowewa hri-{}anstva i surovost gonilaca.Kao odlu~uju}a i odre|uju}a crtasluì naziv koji Sveto Pismodaje tom uàsnom ~oveku: zver(Otk. 13,1), dok je pali an|eo na-zvan a`dajom (Post. 3,1; Otk.12,3). Oba naziva ta~no izraà-vaju karakter neprijateqa Boì-jih. Jedan deluje vi{e tajno, adrugi vi{e javno; ali zveri, kojaje sli~na svim zverima i sjediwu-je u sebi wihovu raznolikuokrutnost, a`daja daje silu svojui presto svoj i vlast veliku (Otk.13,2). Nasta}e stra{no isku{e-we za svete Boìje: lukavstvo,licemerje i ~udesa gonilaca po-ja~ava}e se kako bi ih prevarilii obmanuli; fino smi{qeni ilukavo prikriveni pritisci iprogoni, kao i neograni~enavlast mu~iteqa dove{}e ih u veo-ma teàk poloàj; mali broj wihizgleda}e ni{tavno u pore|ewusa ~itavim qudskim rodom, {to}e wihovo mi{qewe ~initi sa-svim neva`nim; wihova }e sudbi-na biti op{ti prezir, mr`wa,klevete, progoni i nasilna smrt.Samo uz naro~itu pomo} blagoda-ti Boìje i pod wenim rukovod-stvom, izabrani Boìji mo}i }eda se suprotstave neprijatequBoìjem, da pred wim i pred qu-dima ispovede Gospoda Isusa.

...Uo~i Drugog dolaska Hristo-vog bi}e znaci na suncu i mesecui zvezdama, i uàs od huke morskei valova (Lk. 21,25). Kako ta zna-mewa razlikovati od antihri-stovih, jer }e i on dati znamewana suncu, mesecu, zvezdama i u va-zduhu? Prva znamewa bi}e istin-ska, ~ime se u potpunosti razli-kuju od antihristovih, jer su we-gova zapravo pojave koje obmawu-

ju ~ula. Znamewa antihrista ~i-ni}e antihrist i wegovi aposto-li. Znaci na suncu i mesecu i zve-zdama vesnici dolaska Hristovog- pojavquju se sami od sebe, bezikakvog posredovawa. Nebeskasvetila ispuwavaju svoje nazna-~ewe, sa kojim su, po zapovestiTvorca, zablistala na nebu. Onasu to nazna~ewe ve} ispuwavala:preko ~udesne zvezde prilikomro|ewa Hristovog, ili prilikomraspe}a Bogo~oveka, kada se sun-ce u podne prekrilo tamnim po-krovom mraka. Sveti jevan|elistMatej kaè da }e kad mine patwakoju je proizvela vladavina anti-hrista, odmah nastupiti dolazakHristov, i da }e po~eti odatle{to }e se sunce pomra~iti, i me-sec ne}e dati svetlosti svoje izvezde }e pasti sa neba. Ta sveti-la }e ostati na svojim mestima,prime}uje Teofilakt Ohridski,ali }e se pomra~iti i qudskompogledu ~ini}e se da su i{~ezlasa nebeskog svoda zbog obiqa ne-beske svetlosti kojom }e se oza-riti svet, spreman da do~eka Go-spoda u slavi Wegovoj.

U~ewe o ~udesima i znamewimakoje smo ovde izloìli, usu|uje-mo se da nazovemo u~ewem svetePravoslavne Crkve, u~ewem we-nih Svetih Otaca. Su{tinska po-treba za ta~nim i po mogu}stvudetaqnim izlagawem toga u~ewaje o~igledna. Istinska znamewapotpomagala su istinsko Bogopo-znawe i spasewe koje ono pruà;la`na znamewa potpomagala suzablude i pogibao koju one dono-se. Dejstvo znamewa koja }e savr-{iti antihrist bi}e naro~ito{iroko i silno, i zave{}e ne-sre}ne qude da poslanika sataneprime kao Boga. S druge strane,blago~estivo sazercavawe ~ude-sa koja je savr{io Gospod na{Isus Hristos je pou~no, ute{no ispasonosno za du{u. Kakva svetajednostavnost u wima! Kako je po-

sredstvom wih Bogopoznawe po-stajalo lako za sve qude! Kakvablagost u wima, kakvo smirewe!Kakva neoboriva sila ube|ewa!Sazercavawe ~udesa Hristovihuzvodi nas ka Re~i, Koja je - Bog...Znamewa koja su obavila svojuslu`bu, ostavila su popri{tesluèwa, prepustiv{i delovawesu{tinskom Delatniku - Re~i,Koja je delatna i osta}e delatnado kraja sveta, kao {to je Sama iobjavila za Sebe: Evo, Ja Sam savama u sve dane do svr{etka veka(Mt. 28,20). Nakon {to je posvudaprestalo savr{avawe znamewa,kojima je bila pra}ena setva hri-{}anstva kroz propoved aposto-la i ravnoapostolnih muèva,znamewa su na pojedinim mestimasavr{avali izabrani sasudi Du-ha Svetoga. Vremenom, sa poste-penim slabqewem hri{}anstva iopadawem uzvi{enog hri{}an-skog morala, bilo je sve mawe zna-menitih muèva. Na kraju, oni supotpuno i{~ezli, dok su qudi iz-gubiv{i pobo`nost i po{tova-we prema svakoj svetiwi, izgu-biv{i smirewe, ali smatraju}isebe nedostojnima ne samo da sa-vr{avaju znamewa, nego i da ihvide èdni ~udesa vi{e nego ika-da ranije. Mi se postepeno pri-bliàvamo onom vremenu kadatreba da se otkrije {iroka po-zornica mnogobrojnih i zadivqu-ju}ih la`nih ~udesa, koja }e upropast da odvuku one nesre}nevaspitanike telesnog mudrova-wa, koji }e tim ~udesima biti za-vedeni i obmanuti.

Oìvqavawe du{e Re~ju Bo-ìjom proizvodi ìvu veru uHrista. @iva vera kao da vidiHrista (Jevr. 11,27). Pred wenimpogledima hri{}anstvo, ostaju-}i tajna, postaje otkriveno; osta-ju}i nedoku~ivo, ono postaje ja-sno i shvatqivo, a ne vi{e zakri-veno onom gustom i neprozirnomzavesom kojom je zakloweno od

50

��

mrtve vere. Wemu vi{e nisu po-trebna znamewa, jer je potpunozadovoqno znamewima Hristo-vim i najve}im od wih, krunomznamewa, Re~ju Wegovom. @eqada se vide znamewa sluì kao po-kazateq neverovawa, i znamewasu data neverovawu kako bi gaobratila u veru. Priqubimo seuz Re~ Boìju ~itavom svojom du-{om, sjedinimo se sa wom u jedanduh, i znamewa antihrista ne}evi{e ~ak ni privla~iti na{u pa-`wu. Sa prenebregavawem i pre-zirom prema wima mi }emo od-vratiti od wih na{e poglede, kaood demonske pozornice, kao od de-la izbezumqenih neprijateqaBoìjih, kao od narugivawa Bo-gu, od smrtonosnog otrova i zara-ze. Zapamtimo slede}u naro~itova`nu konstataciju, izvu~enu izopita podvi`ni~ke delatnosti.Sve demonske pojave imaju tu oso-binu, da je ~ak i najmawe obra}a-we pa`we na wih opasno; sama ta-kva pa`wa, dopu{tena bez ika-kvog saose}awa sa pojavom, moèda ostavi naj{tetniji utisak i dadonese te{ko isku{ewe.

...Bogopoznawe, ìva vera, bla-godatna smirenomudrenost, ~istamolitva - pripadaju duhovnom ra-zumu; oni su wegovi sastavni de-lovi. Naprotiv, nepoznavawe Bo-ga, neverovawe, zaslepqenost du-ha, gordost, samouverenost i umi-{qenost - svojstveni su telesnommudrovawu. Ne poznaju}i Boga,ne prihvataju}i i ne razumevaju-}i sredstva koja Bog nudi za zado-bijawe Bogopoznawa, to mudrova-we iznalazi sopstveni, pogre{nii za du{u pogubni put za dostiza-we Bogopoznawa, shodno svom op-{tem raspoloèwu: ono traìznamewe sa nebesa.



duhovnog ìvota�

O EVLOGIJU PREZVITERU

Bio je u blaènog Jovana epi-skopa u~enik, nekakav Evlogijekoji be{e prezviter i velikipodvi`nik, i koji je jeo svakidrugi dan, a mnogo puta je svojpost produàvao i na celu sedmi-cu, jedu}i samo hleb i so, te jezbog toga bio slavqen od qudi. I

poseti on jednom avu Josifa u Pa-nefu, o~ekuju}i da vidi kod weganekakav ve}i podvig. A starac,primiv{i ga sa rado{}u, da bi gaugostio ponudi mu sve {to je

imao. Ali Evlogijevi u~enicireko{e:

-Sve{tenik ne jede ni{ta osimhleba i soli.

A ava Josif je }utke jeo. I po-{to su proveli tamo tri dana, ni-su ih ~uli da poju ili da se mole;jer je wihov podvig bio skriven.Te oni odu odatle ne stekav{i du-hovne koristi. A dogodi se, popromislu Boìjem, da se spustimagla, te oni, po{to zalutaju, bu-du prinu}eni da se ponovo vratekod starca. I pre nego {to poku-caju, za~uju pojawe, pa posle dugog~ekawa, ponovo pokucaju. A oviunutra, prekinuv{i pojawe, do-~ekaju ih sa rado{}u. Po{to be-{e velika vrelina, Evlogijeviu~enici napune sud vodom i dajumu da pije; ali to be{e pome{ana,morska i re~na voda, te on ne mo-ga{e piti. A kada se povrati, onpade pred starca èle}i da razu-me wegovo vladawe, i re~e:

- [ta je to, avo? Najpre nistepojali, a sada, po na{em odlasku,pojete, a sud koji sam sada uzeo,na|oh da je pun slane vode?

Starac mu veli:- Brat je rasejan, pa je gre{kom

usuo morsku vodu.No Evlogije stade da ga pre-

kliwe, èle}i da sazna istinu. Astarac mu re~e:

- Ona mala ~a{a vina je za za-jedni~ku trpezu. A ova voda ovdeje ona koju bratija uvek pije.

I pou~i ga starac kako da raz-lu~uje pomisli i odstrani od we-ga sve {to je qudsko. Te on posta-ne snishodqiv i ubudu}e je jeo sve{to mu je ponu|eno, i nau~io je dase podvizava u tajnosti; pa re~estarcu:

- Zaista je istinit va{ podvig.

Iz Svetogorskog

Stare~nika

51

��

O %� ��D�� $�� #�� O#�&� 6� ��.�� 9�D�� #��

�� O 6�� &��

�� $�� #�#�� #�� &#�� (#�� #�� #�� #�� O ��#�� #�� #�� D�#��#� �� #�� 6 �� 6� ��

� �� $ &� �#�� #�� #�� $� �� (�� $�� #�� 9��D�� #�&�)O 6�� $�� $�

� ��#�� #� $�� #�� #�� #��#�� $� ��$�� 6��#� �� #�� "#�� 0� ��&�� 0�#��22 �$ �� #�� #�� "#�� #��#��#�� #�� %��#� �� #�� #��#�� $�#�� 6� ��$ #$�� >�� (#$��#�� & �� #��& �� ! �� #�� #�� &�� (�� #�� $�� &�� 9�#��&�� #�� &� ��

&� ��$� � ��$� �� #�� #�� O � ��$��6��#�� #�� #�� $��9�� #��#�&�� 7��#�� #�� &�� #��#�� &�� #�� $#$�� #�� &�� #�� #��#�� #�� .�� 0 �� #� �� $�� $ �� # 0�#��22 �� #�� #�� $ �� 7��#�� #�� $�� &�#� 4&� /&�� #�� *�� #��- �� O 7��#�� O �� 9�D�� #�� $� �� #�� O 7��

��#�� #�� , O �� 6� ��O �� O �� 9��

D�� O (�� $� � �� #�� #�$�� &�� ##�� #�� /� $�� &�� '�� &�� &�� $ �� #�� *��- $�� #�� #�#�� /�� $�� &�� #�#�� #�� #�� &�� #�� #�� .�� &� �� $��#� � ��#�� #�� #��$ ��

O .�� 9�D�� #� �� $��#�� #�� &�� #�� $�� O #�&�� #��) O +�&�� # � � ��#�� #�� #��O 6#�� #�$ �� #��

� �� $�� #� ��#�� #� � 5�� 9��#�� $�� $�#�� #L��)

8� �� &��%�� (�/�� $ �� &� �� #�$+ 4� �� F�� C(&��+++ � � �� &��%�� (�� %� � ��'�� 0�� 2 �� #�� G�� &/�� #�� (�� #�(&� 0B 5�� 1A�B1G ;C�<2��)

8�� +++ ��/�' � �� (�� &�� (�� % �� % � �� (&�� /�� $&�� /� ��&�+ 4�� (�� F�� (� �� %� �+7 �� #�#� !�� #��

$�� #�� %�� $�� $�� #�) �� &��%�#�� &�� &� %� ��&��$ � ��$ �� &�� (�� + @�� &� �� &��$ �� &�� (��&�� %� �&��(� ��/

�� %�&�� (� �� + F�� '�&�

(�# �� $ �� /

�� &�� 0!��?:�1;�1?2�%��

� �� #$�� $� ��7 �� #�� #��# � �� &�� #�� &�� #��O +�&�� #��

�� #��

52

��

^UDNI SU PUTEVIGOSPODWI

! ��&�� -7+ �� "

�� &�� $�� #��O 4� �� #��

�� $�#�� $�� 7�� $�� F�� #��$�� &��&��#�� $�� &�� &�� #�� #�� O �� #&�� #�� O ��&�� #$��#�� $� �� $�� #�� #�� O �� #�� #�� #$�� &�� O �� O $�#�� O 4� � �� #��

�� $ �� #$��# O �#�� 6� �� 9�D�� #�&�)O 3�� #��

�� $�� $�� &�� 4��#�� "#�� #$�� &�� /�� #�� # �� O �� ,/��

� �� #�&�� #�� # �� "#�� $�� $�� #$�� $�� #�� #�&�� # O�� O 6�� #�� #��

�� O �� $��

�� #�� #�� &�� O #�&�6� �� #�� O !��

�� $ ��

�� $ �� #�� #�� 3�� $�� #&� � $�� #�&� � ��#�� #$��&�� $ �� $�� $ �� #�� 3�� &�� #�� &� � &�� 9�� #�� #�� &�� $�� $�� #$�� #�� #�� &�� +�� &�� &�� # � �$�� #�� $�� #�� &�� #�� 3�� #�� #�� $�� &�� #�� $� �� #�� /� �� #�$ �� #��$�� 4#�$ �� $�� #�� #� � �� 7 �� &�� #�&��O ��

� � �# ��, 5�� $�� O �#� �� 6� �� &�� $��#�� #� O ��#� � �� #�� #�� 4#�� $�� $�� &��O5�� # � ��&�� O #�&�

�� 9�D�� $ �� O 9�� #�&�� #�� #�� 9�� 9�� #�� "#�� 9�� #��9��#�� $�� #��# � �� # � �� $��#�� # �� #��#�&�� &�� .� ��#�� #��#�� "#�� #� � ��O �� #��#��, O

�#� �� 6� ��O .�� &��

�� #�� $"#�� &�� $��

�� # �� &�� $�� &�� $� �� $#�� &� �� &��O 4�� #�&��, O

�� 6� ��O 9� "#�� #� �) ��

�� & �� 3�/& &��% �A � �� (� &�� '��#� �� 0�� <�=?2�O ! �� #�� #��

&��, O �� 6� ��O 9�� #��

�� # �� #�&�� $�� #��#�� %�� &�� "#�� &�� #�� 6�� #�� &�� #�� #�� #��/� �� #�� 9�#�� "#��O 6� �� $�

�� #�� , F�� $� � �� ,O 6� �� #��

�� 7 �� # � ��#�� #�&� � �� K�� $� �� #9�� 9��D�� 9� �� $�� 6� �� #�� #��

�� 9�D�� %#�� &�� >$��

! ��&�� "

53

��

KAKO ]E[ UPRAVQATI JEZIKOM

Neophodno je znati kako treba upravqati je-zikom i obuzdavati ga. Pokreta~ jezika je srce.îme je puno srce, to se izliva preko jezika. Alii obratno, ono {to se preko jezika izlilo, ja~e idubqe se usa|uje u srce.

Dobra ose}awa su }utqiva, a samoqubiva èleda budu objavqena. Mnogogovorqivost u ve}inislu~ajeva dolazi iz neke gorde samouverenosti.Uobraàvaju}i da mnogo znamo i da je na{e mi-{qewe o ne~emu ta~no, ose}amo nesavladivu po-trebu da na{iroko i naduga~ko, s mnogim pona-vqawima predamo to mi{qewe i drugim, name}u-}i im se netraèni za u~iteqe, veruju}i da u~imoone koji ~esto znaju stvari daleko boqe nego mi.

Ovo {to smo rekli odnosi se bar na slu~ajevekada je ono o ~emu se govori koliko toliko do-stojno pa`we. U ve}ini pak slu~ajeva mnogogo-vorqivost je isto {to i prazno pri~awe i nemare~i kojima bi se iskazalo kakva sve zla od ter|ave navike dolaze. Mnogogovorqivost otvaravrata du{e kroz koja odilaze srda~na toplina atim vi{e to ~ine prazni razgovori. Oni odvla~e~ovekovu pa`wu od wega samog i u srcu, na koje sene pazi, po~iwu se potkradati strasna ose}awa ièqe. Po koji put to biva u tolikoj meri da kadse prazni razgovori zavr{e, u srcu se na|e ne sa-mo pristanak nego i odluka da se pristupi stra-snim delima.

Prazni razgovori su vrata za osu|ivawe i kle-vetawe, raznosa~i raznih vesti i mi{qewa, seja~inesloge i razdora. Oni ubijaju èqu za duhovnimradom i skoro uvek sluè kao zavesa onde gdestvarno znawe nedostaje. Posle mnogog govorewa,kada dim samozadovoqstva pro|e, uvek ostane u du-{i neko ose}awe tuge i lenosti. Nije li to svedo-~anstvo da du{a i nehotice ose}a da je pokradena?

@ele}i da pokaè da je ~oveku koji mnogo go-vori te{ko d s euzdrì od nekorisnog, gre{nog i{tetnog, apostol Jakov je rekao da je uzdràwe je-

zika osobina samo savr{enih qudi: Ko u rije~ine pogje{uje, onaj je savr{en ~ovjek, moè zauzda-ti i sve tijelo (Jak. 3, 2).

Kada ~ovek po~ne da govori za svoje zadovoq-stvo, on se zanese re~ima i postane sli~an nezau-zdanom kowu, te govori ne samo ono {to je dobroi prijatno nego i ono {to je r|avo i neprijatno.Zato apostol i naziva jezik nemirnim zlom punimjeda smrtonosnoga (Jak. 3, 8). Sli~no je u starinii Solomon rekao: U mnogim rije~ima ne biva bezgrijeha (Pri~. 10, 19). Mi s Propovednikom mi-slimo da ko mnogo govori taj pokazuje svoje bezu-mqe, jer obi~no samo ludi mnogo govore (Kw. Pr.10, 14).

Ne upu{taj se u duge razgovore s onim ko tenerado slu{a, da mu ne bi postao mrzak, kao {toje napisano: Ko mnogo govori bi}e omrznut (Si-rah. 20, 8).

ûvaj se da govori{ surovo i visokim tonom,jer je i jedno i drugo mrsko i stvara uverewe da sivrlo sujetan i da jako visoko misli{ o sebi.

Ne govori o sebi, o svojim delima i svojimsrodnicima, izuzev slu~ajeva kada je to neophod-no, no i tada govori {to je mogu}e kra}e i brè.

Kada vidi{ da neki mnogo govore o sebi primo-ravaj sebe da ih ne podraàva{, ~ak i kada ti sewihove re~i u~ine smirene i pune samoukorevawa.

Kada je potrebno da govori{ o svom bli`wemi o wegovim delima, ne ustru~avaj se, ali ipak go-vori koliko je mogu}e kra}e, ~ak i onda kada jepotrebno govoriti radi wegovog dobra.

Kada govori{, govori o Bogu, osobito o Wego-voj qubavi i dobroti, ali govori sa strahom i pa-zi da ne pogre{i{ i kaè{ o Boànstvu ne{to{e to }e zbuniti prosta srca onih koji slu{aju.Zato radije slu{aj druge kada o tome govore i ~u-vaj wihove re~i u srcu.

A kada se govori o ne~em drugom, onda nekaglas dopire samo do tvoga sluha, a um neka bude

vezan s Bogom. âk i kada je neophodno saslu{atinekoga da bi razumeo o ~emu se radi i da bi odgo-vorio, ne zaboravqaj ni tada da izme|u re~i kojeslu{a{ i govori{, na|e{ vremena da podigne{um Bogu i da misli{ o tome kako On ne skidaSvoje oko s tebe i vidi {ta gospodari u tvojimmislima, re~ima i delima.

Kada je potrebno da govori{, dobro razmisli{ta ho}e{ da kaè{ pre nego {to re~ pre|e pre-ko tvoga jezika. Uvide}e{ da je boqe da mnogo{to od toga i ne iza|e iz tvojih usta. Znaj, pritome, da i ono {to ti izgleda dobro, boqe je dabude sahraweno u grobu }utawa.. Ako to odmah neuvidi{, uvide}e{ svakako kad govor zavr{i{

]utawe je velika snaga u duhovnoj borbi i za-log pobede. Ono je drago onome ko se ne uzda u se-be nego u Boga. Ono je ~uvar molitve, pomo}nikpri vee`bawu u vrlinama i znak mudrosti. Sv.Isak veli: “Uzdràvawe jezika ne samo da poma-è umu da se uzdiè Bogu, nego daje ~oveku i uspoqa{wim, telesnim delima veliku pomo} isnagu”. Na drugom mestu isti sveti otac ovakohvali }utawe: “Kada na jednu stranu stavi{ svadela podvi`ni~kog ìvota, a na drugu }utawe, vi-de}e{ da je ono teè. Ima mnogo dobrih saveta,ali onome ko se preda }utawu nisu potrebni mno-gi saveti”. Na tre}em mestu on naziva }utawe“tajnom budu}eg veka”. Re~i su, veli, oru|e ovogsveta. A sv. Varsonufije stavqa }utawe ~ak i iz-nad raspravqawa o Bogu.

Da bi se navikao na }utawe, postoji samo jednoprosto sredstvo: preduzmi da }uti{ i samo }e te}utawe tome nau~iti. Da bi podrào sklonostprema tome trudu, razmi{qaj ~e{}e o stra{nimposledicama nerazborite govorqivosti i o spaso-nosnim posledicama }utawa. A kada okusi{ divneplodove }utawa, ne}e ti vi{e biti potrebni ni-kakvi saveti u tom pogledu.

Sv. Nikodim

Agiorit

“Nevidqiva

borba”

54

��

SE]AWE NA SMRT I NA STRA[NI SUD

Oci govore da je za na{ duhovni put veo-ma korisno i potrebno svagda{we se-}awe na smrt i Stra{ni sud; a Filotej

Sinait je ovome dodao ~ak i pravilo i redosled.“Od jutra”, kaè, “do vremena predvi|enog za hra-nu prebivaj u se}awu na Boga, tj. u molitvi i u ~u-vawu srca; a zatim, prinev{i hvalu Bogu, utoniumom svojim u razmi{qawe o smrti i o Sudu.”

Ko sebe preda ovim mislima taj najpre trebada ima na umu ove re~i Gospodwe: Ove no}i tra-ì}e du{u tvoju od tebe (Lk. 12; 20); za svaku pra-znu rije~ da}ete odgovor u dan suda (Mt. 12, 36); a{to izlazi iz srca ono pogani ~ovjeka (Mt. 15,18); ili re~i Svetog Apostola: A svemu se krajpribliì (1. Pt. 4, 7); dan Gospodwi do}i }e kaolopov u no}i (1. Sol. 5, 2); jer nam se svima vaqajaviti na sudu Hristovom (2. Kor. 5, 10); jer je ì-va rije~ Boìja i djelotvorna, i sudi namjere ipomisli srca (Jev. 4, 12).

Otac mona{tva, Sveti Antonije Veliki, ka-è: “U sebi treba da mislimo da ne}emo doìvetini kraj dana{weg dana.”

Sveti Jovan Lestvi~nik pi{e: “Se}aj se po-sqedwih trenutaka svojih, i ne}e{ nikada sagre-{iti (Sir. 7, 39), i se}awe na smrt neka uvek budes tobom”.

Sv. Isak Sirin je rekao: “Uvek nosi, ~ove~e, usrcu svome se}awe na tvoj odlazak.” I svi Svetisu i sami ovo se}awe uvek imali, a wima su podra-àvali ovi koji su teìli spasewu. I ne samosveta~ki, ve} i pojednostavqen oblik mudrostikazuje da je se}awe na smrt neophodno u postizawuduhovnog savr{enstva.

A {ta da ~inimo mi strasni i nemo}ni? Kakoda se nau~imo da, makar i malo zasadimo i ukore-nimo u na{im srcima se}awe na smrt? “U svom sa-vr{enstvu i puno}i se}awe na smrt i Sud je dar i~udesna blagodat Boìja”, rekao je Sveti Isak. Ana{a nepostojanost, na{a lakomislenost i tu`na

zaboravnost su velika prepreka na putu na{egutvr|ewa u se}awu na posledwi dan, tj. na smrt,Sud, ad i ve~no blaènstvo. Mi ih ~esto doziva-mo u pam}ewe, ponekad razgovaramo me|u sobom osmrti; ali u dubini svoga srca ne moèmo da uko-renimo ovu misao... Bez obzira na to, ne budimomalodu{ni i ne prekidajmo na{ trud u tome; jeruz pomo} Boìju, kroz postojani napor i upornitrud, posti}i }emo èqeni uspeh.

Ko èli da uspe u tome, treba ovako da postu-pa: neka dobro upamti ono {to je re~eno malo~as,neka shvati koliko je neophodno i korisno se}a-we na smrt; neka se uveri da - kao {to je hleb po-trebniji od svakog jela, tako je i pam}ewe smrtiva`nije od svih dobrodeteqi. “Kao {to je nemo-gu}e da gladan ne misli na hleb, tako je i onomekoji teì spasewu nemogu}e da ne misli na smrt,”rekli su Oci. Zatim, neka sabere ovoj um i usred-sredi ga na re~i koje su sveti zabeleìli u svo-jim Delima - o razli~itim i stra{nim oblicimasmrti, kao, na primer, Grigorije Dvojeslov i mno-gi druga.

Mislim, kaè prepodobni Nil, da nam je kori-sno da se se}amo i onih razli~itih na~ina smrtikoje su se doga|ale u na{e ili nama blisko vreme,o kojima smo slu{ali ili ~iji smo bili o~evici.Znamo mnogo qudi, ne samo me|u mirjanima, ve} ime|u monasima, koji su ìveli bezbri`no, predava-li se ~arima ovog ìvota, gajili nadu na dug ìvot,budu}i po godinama daleko od starosti, a najednomih je pokosila iznenadna smrt. Mnoge od wih jesmrtni ~as dostigao takvom brzinom da nisu imalivremena ni za posledwi opro{taj. Jedne je smrt za-tekla dok su stajali ili sedeli, drugi su ispustiliposledwi izdisaj dok su jeli i pili; neki su skon-~ali idu}i putem; neki su usnili ve~nim snom naposteqi na koju su se spustili s mi{qu da kratko-trajnim snom odmore telo. Neki su, kao {to znamo,u posledwi ~as sebe podvrgavali telesnim napori-ma, toliko stra{nim i mu~nim, da je te{ko i zami-sliti ih. Se}aju}i se svega toga, razmislimo: gde suna{i prijateqi i znanci? [ta je ostalo sada odonih koji su ovde uìvali u po~astima, slavi, vla-stoqubqu, hrane}i se bogatstvom i obiqem ve{ta-stvenih dobara? Zar se nije sve to pretvorilo u pe-peo, dim i prah?!

Setimo se Pesmotvorca (Svetog Jovana Dama-skina), koji je o tome govorio: “Ima li ìvotnesladosti da nije pome{ana s bolom? Ili koja jeslava na zemqi neprolazna? Zar nije nemo}na kaosen i varqiva kao san: u jednom trenu smrt sve toodnosi. I ova sujeta ovoga ìvota ne}e nam kori-stiti posle smrti: bogatstvo ovoga sveta ne selise tamo, niti s nama odlazi slava ovoga veka, ve}smrt kada nai|e sve to ru{i.”

Zato shvativ{i ta{tinu ovoga veka, za{to dase uzalud uzbu|ujemo, vezuju}i se za prolazno?Put kojim idemo je kratak. Na{ ìvot je dim, ma-gla, prah i pepeo: nastaje i uskoro nestaje; ~ak gane treba zvati ni putem - i od puta je gori, po re-~ima Zlatoustog.

55

��

�&+ 8��

“Putnik,” kaè Sv. Jovan Zlatousti, “odlazi ta-mo gde èli, a gde ne èli, on ne ide; i kada se na|eu gostionici zna kada je do{ao u wu i kada treba daode: stigao je uve~e, ujutro }e oti}i; ali ako poèlimoè da ostane i duè, ili da ode ranije. A mi, hte-li ili ne moramo neizostavno da odemo iz ovoga sve-ta; i vreme na{eg odlaska ne znamo; i ne zavisi odna{e voqe koliko }emo vremena ostati ovde makarmi to i èleli, a onda najednom nailazi na nas ui-stinu stra{no tajanstvo smrti. Du{a se s mukom ra-staje od tela, kidaju}i - po voqi Boìjoj - i preseca-ju}i veze i niti, utvr|ene wihovim prirodnim spo-jem. I {ta da u~inimo tada, ako se nismo pripremi-li za wega i ako nas zatekne nespremne? Onda }emo utom stra{nom trenutku shvatiti kako je veliki na-por du{e koja se razdvaja s telom! I kako je snaànwen pla~ tada! Ko }e joj onda pomo}i! Upravqa}eona pogled ka Angelima i moli}e ih, ali bezuspe-{no; {iri}e ruke svoje ka qudima, ali ne}e nai}ina pomo} ni od koga, osim Boga i dobrih dela...”

Zato, shvativ{i kratkotrajnost na{eg ìvo-ta, postarajmo se za smrtni ~as, ne predaju}i sebeskorisnim brigama ovoga sveta: Uzalud se kidasvaki ~ovek - kaè Sveto Pismo. âk i kada bi-smo sav svet zadobili za sebe, kada se na|emo ugrobu, ni{ta ne}emo imati od ovoga sveta: ni le-pote, ni slave, ni vlasti, ni ugleda, niti bilo ka-kvog ovda{weg blaga. Evo, gledamo u grobu, - i{ta vidimo? Vidimo “na{u stvorenu lepotu bezo-bli~nu, neslavnu, li{enu dobrote.” Videv{i golekosti, prepoznajemo li po wima: ko je car, ko jesiromah, ko je slavan, ko neslavan? Gde je lepotai veli~ina ovoga sveta? Zar se nije sve pretvori-lo u smrad i odvratnost?! I, eto sve op~iwuju}e imnogoèqeno, postalo je nepotrebno i ni{tavno.Kao {to opada uveli cvet, kao {to se gubi senka,tako nestaje sve qudsko. Zapaweni takvim preo-braàjem, izgovorimo u svojoj du{i: “Kakva opse-na! Kakva je to tajna koja se zbiva sa nama? Kakosmo izloèni truleì? Kako smo vezani za smrt!Uistinu, po Boìjoj zapovesti, kao {to je pisano.

Adam je zbog prestupa zapovesti dopao bole-sti - svake bede; i zbog ku{awa rajskog ploda, ka-da je zmija izbquvala pakao iz sebe, nastupila jesvenasledna, poraàvaju}a smrt. Ali Vladika,predvidev{i smrt i postavqaju}i granice dubi-nom svoje neiskazane mudrosti, do{ao je, èle}ida nas nau~i dobrom ìvqewu i svrgnuo zmiju i,

pokloniv{i nam vaskrsewe, Svoje sluge preseqa-va u ìvot ve~ni.

Zato primimo svojim umom drugi dolazak Go-spodwi, i na{e vaskrsewe, i Stra{ni sud, se}aju-}i se {ta je sve o tome Gospod govorio u Svome

Evan|equ, kako je napisao Bogoglasni Matej: Iodmah }e ss po nevoqi tih dana sunce pomra~iti,i mjesec svoju svjetlost izgubiti, i zvijezde s nebapasti, i sile nebeske pokrenuti se. I tada }e sepokazati znak Sina ôvje~ijega na nebu; i tada }eproplakati sva plemena na zemqi; i ugleda}e Si-na ôvje~ijega gdje ide na oblacima nebeskim sasilom i slavom velikom. I posla}e an|ele svoje svelikim glasom trubnim; i sabra}e izabrane svojeod ~etiri vjetra, od kraja do kraja nebesa; (Mt. 24;29-31).

A qubqeni u~enik Gospodwi - Bogoglasni Jo-va” - prenosi slede}e Wegove re~i: Dolazi ~as ukoji }e svi koji su u grobovima ~uti glas SinaBoìjega, i izi}i }e oni koji su ~inili dobro uvaskrsewe ìvota, a oni koji su ~inili zlo u vas-krsewe suda (Jn. 5, 28-29).

I opet Evan|elist Matej pi{e: A kada do|eSin ~ovje~iji u slavi svojoj i svi Sveti an|eli sawim, tada }e sjesti na prijesto slave svoje. I sa-bra}e se pred wim svi narodi, i razlu~i}e ih iz-me}u sebe kao pastir {to razlu~uje ovce od jara-di. I postavi}e ovce s desne strane sebi, a jarad slijeve. Tada }e re}i Car onima {to mu stoje s de-sne strane: hodite blagosloveni Oca mojega; pri-mite carstvo koje vam je pripremqeno od postawasvijeta. Tada }e re}i i onima {to mu stoje s lije-ve strane: idite od mene prokleti u ogaw vje~nikoji je pripravqen |avolu i an|elima wegovim. Iovi }e oti}i u muku vje~nu, a pravednici u ìvotvje~ni (Mt. 25; 31-46).

Zar moè, bra}o, biti ne{to stra{nije i goreod tog uàsnog prizora kada ugledamo ove nepoka-jane gre{nike koji }e, zbog ovog nepokajawa, pra-vednim Boìjim odre|ewem, dospeti na ve~no mu-~ewe i u neizrecivom drhtaju zavapiti neusli{e-no i zaridati gorko? Kako da se ne rastuìmo ine zapla~emo kad predstavimo sebi te stra{ne iqute muke o kojima govori Pismo: “Ogaw neugasi-vi, tama najkrajwa, gde crv wihov ne umire, onde}e biti pla~ i {krgut zuba”, i ostala stradawa

56

��

�&+ 8��

dosti}i }e qude koji su sagre{ili, i svojim deli-ma prognevili Sveblagog Boga, a od wih sam prvija bedni?

Kakav }e nas strah, bra}o, obuzeti, kada se po-stave prestoli, otvore kwige, Bog u slavi pristu-pi Sudu i Angeli u strahu stanu pred wim? I {tada ~inimo tada mi, koji imamo udela u mnogimgresima, kada ~ujemo da Gospod priziva u carstvonebesko blagoslovene Oca Svojega a gre{nike,odvojiv{i od izabranih, {aqe u patwe? Kakav }e-mo dati odgovor? [ta }emo re}i kada iza|u prednas sva {a{a dela i sve na{e skrivene re~i, po-misli, kada se sve u~iweno u tajnosti, dawu i no-}u, sakrije pred svima? Kakav }e nas stid tada po-kriti? Bi}e potpuno nemogu}e odre}i se r|avihdela: istina }e se dokazati i strah preveliki isram porazi}e du{e gre{nika. A to se ne}e dogo-diti sa pravednicima: oni }e u radosti i vesequu}i u dvore nebeske i primiti nagradu za svojadobra dela. I ko moè, bra}o, pokazati taj silnistrah od Drugog dolaska Gospodweg i Stra{nogsuda, neumitnog, nepotkupqivog, nelicemernog?“Ako bi”, kaè neko od Otaca, “tada bilo mogu}eumreti, - sav svet bi umro od straha.”

Zato, upla{eni i uàsnuti, ulijmo sve ovo usvoj um. Ako na{e srce i ne bude èlelo ovo, pri-moravajmo ga da misli o tome, i svoju du{u opomi-wimo: “Jao tebi, pomra~ena du{o, pribliìlo sevreme tvoga odvajawa od tela! Dokle }e{ prista-jati na zla dela? Dokle }e{ prebivati u lenosti?Za{to ne razmi{qa{ o stra{nom smrtnom ~asu?Za{to se ne boji{ Stra{nog suda Spasova? Kakav}e{ odgovor dati i na koji }e{ na~in tada oprav-dati sebe? Sva tvoja dela su prisutna, izobli~a-vaju te i svedo~e protiv tebe! .. A ti, du{o, dokjo{ ima{ vremena, odstupi od sramnih dela, pri-hvati se dobrog ìvota: pri|i Gospodu, preduhi-tri ga, i s verom zavapi: sagre{ih, Gospode, sagre-{ih ti stra{no! Ali znam tvoje milosno ~oveko-qubqe. Toga radi kle~im pred Tobom i molim seTvojoj blagosti, da do|e na mene milost Tvoja

Vladiko! Da se moja du{a ne smuti i ne raslabipri ovome ishodu iz ovog mog gre{nog i uprqanogtela, da je lukavi vrag ne baci u tamu zbog nevi-dqivih i vidqivih grehova koje sam po~inio uìvotu ovome. Milostiv mi budi Vladiko, i nekamoja du{a ne ugleda mra~na lica lukavih demona,nego neka je prihvate Tvoji svetli i presvetliAngeli. Imaju}i vlast da otpu{ta{ grehe, opro-sti mi, da otpo~inem i neka se moj greh izbri{epred Tobom, jer sagre{ih radi nemo}i prirodesvoje, re~ju, delom i pomi{qu, u znawu i neznawu!Kada se pojavim pred Tobom, neka se moje telo po-kaè ~isto i neka nikakav porok ne osen~i obrazmoje du{e, i neka mene gre{nika me zgrabi rukakneza tame ovoga sveta, guraju}i me u dubinu ada,ve} stani pred mene i budi mi Spas i Zastupnik!Pomiluj, Gospode, du{u moju, oskrnavqenu stra-stima ovoga ìvota i primi je o~i{}enu kroz po-kajawe i ispovest, i Tvojom silom uzvedi me naTvoj boànski Sud. I kada bude{ do{ao, Boè,na zemqu sa slavom i stane{, Milostivi, na pre-sto Tvoj, da sudi{ pravedni Tvoj Sud, mi }emo sviotkriveni, kao osu|enici, predstati Tvom neu-mitnom Sudu, i kada stane{ da ispituje{ na{asagre{ewa, tada, Preblagi, nemoj otkriti mojetajne i nemoj me posramiti pred Angelima i qu-dima, ve} me po{tedi, Boè, i pomiluj me. Jer,kada pomislim na Tvoj Stra{ni sud, Preblagi,drhtim i bojim se Sudwega dana, razobli~en odsvoje savesti. Smrvqen tugom se}am se svojih zlo-dela i padam u nedoumicu, kakav odgovor da damTebi, Besmrtnom Caru, jer Te gorko prognevih: skakvim }u se pravom drznuti da pogledam na Tebe,Stra{nog Sudiju, ja skverni i bludni?! Ali, Go-spode, Svedobri O~e, Sine Jedinorodni i Du{eSveti, pomiluj me, i izbavi me tada od ve~nog og-wa, i udostoj me da stanem sa Tvoje desne strane,Sudijo Najpravedniji!”

Sveti Nil Sorski

“Predawe o

duhovnom ìvotu”

��

VE^NE ZAGROBNE TAJNE

�� !"#�� $��%�&�

!��'�(

Da su javqawa umrlih mogu}a ida su se doga|ala, to ne spori niBo`je Otkrivewe. Iz wega vidi-mo da su Jevreji verovali u mo-gu}nost javqawa umrlih. U vremeHrista Spasiteqa ova vera bilaje sveop{ta. Wu je kao sveop{tupotvrdio i Spasiteq Hristossvojom pri~om o bogata{u i Laza-ru. U mogu}nost javqawa duhovaverovali su i apostoli. Kad je Go-spod i{ao po povr{ini Genisa-retskog jezera apostoli su pomi-slili da vide duha (Mt. 14,26). Zavreme Gospodweg preobraèwana Tavoru, javili su se Mojsej iIlija, davno umrli (Mojsej pre1500, a Ilija pre 800 godina), irazgovarali sa Gospodom. A povaskrsewu Spasiteqevom mnogiumrli ustali su iz grobova i po-kazali se stanovnicima Jerusa-lima (Mt. 27,52-53).

57

��

PRIKAZ KWIGE

58

��

NEKROLOG

Protonamjesnik �Radoje Tuba

Na dan Uspenija Presvete Bogorodice 2009godine, u svom domu u Opovu (Banat) usnuo je uGospodu protonamjesnik Radoje Tuba, penzioni-sani paroh bori~ki.

Pokojni o. Radoje ro|en je 29. septembra 1947.godine u selu Pa{tam Brdo kod Rudog. Bio je tre-}e dijete svojih roditeqa Budimira i Stanike ikao dje~ak od deset godina ostao je bez oca, a bri-gu o ~etvero djece preuzela je majka Stanika odga-jaju}i ih na “preslici i desnici ruci”.

Osnovnu {kolu zavr{io je u Rudom, a Bogo-sloviju u Beogradu. Posle odsluènog vojnog ro-ka, po blagoslovu blaène uspomene Mitropo-lita dabrobosanskog gospodina Vladislava, stu-pa u brak sa Jelenom [im{i} i iz tog braka ra-|a im se sin Miodrag i k}i Mirjana.

Mitropolit Vladislav rukoplaè ga u ~in|akona i sve{tenika i postavqa ga na parohijuduvawsku u Duvnu. Bilo je to te{ko vrijeme zaSrpsku Crkvu i sve{tenika, kada je narod slabodolazio u crkvu, a ve}ina obreda vr{ila se podomovima. Parohija duvawska je ve}inom pla-ninska, gdje su zime o{tre, a swegovi i namjetiveliki pa je o. Radoje polaze}i na parohiju ilivra}aju}i se sa parohije ku}i bivao zameten usnijegu i po nekoliko sati ili cio dan ili no}.

Na parohiji duvawskoj ostaje deset godina, azatim po molbi dobija premje{taj na parohiju bo-ri~ku u Borikama kod Rogatice. Tu je obnoviocrkvu iznutra i sa vana, crkva je pokrivena. ba-karnim limom i ura|eno osvjetqewe crkve i por-te. Od 1993. godine pa do penzionisawa bio je ivjerou~iteq u Osnovnoj {koli na Borikama.

Za vrijeme ratnih sukoba u tada{woj Bosnii Hercegovini, po{to su mu djeca bila malo-

qetna, popadija Jelena sa djecom sklonila sekod sestara u Opovo, a on je ostao sam u parohij-skom domu na Borikama. Bilo je to vrijeme kadase vi{e kukalo nego pjevalo, ginuli su srpskiborci, a on ih je opojavao i ispra}ao pa ~ak iopremao i kupao. Tada je wegovo zdravqe po~eloda popu{ta, tako da je 2003. godine oti{ao u in-validsku penziju.

Zahvaquju}i pomo}i Mitropolije dabrobo-sanske, pojedinih Crkvenih op{tina kao i Op-{tine Rogatica i nekih preduze}a iz Rogaticeuspio je da dovede u red kupqenu ku}u u Opovu ida se posle penzionisawa preseli u Opovo gdjeje i preminuo i sahrawen na gradskom grobqu,gdje }e do~ekati Drugi Hristov dolazak i vas-krewe mrtvih.

Opjelo u hramu Prenosa mo{tiju svetog ocaNikolaja u Opovu, po molbi Mitropolita da-brobosanskog Nikolaja izvr{io je episkop ba-natski gospodin Nikanor uz sasluèwe {estsve{tenika i dva |akona. Ispred Mitroplijedabrobosanske u opjelu su u~estvovali protoje-rej-stavrofor Milorad Qubinac, arhijerejskizamjenik i protojerej-stavrofor Milorad Nova-kovi} penzionisani paroh rogati~ki. Po zavr-{enom opjelu od pokojnika se oprostio vladikaNikanor koji je u svojoj besjedi izjavio sau~e-{}e porodici i prenio sau~e{}e MitropolitaNikolaja, govore}i o smislu ìvota i smrti, ota dva doga|aja u na{em ìvotu koja nam se de-{avaju mimo na{e voqe.

Posle malog pomena na Gradskom grobqu uOpovu od pokojnika se oprostio protojerej-sta-vrofor Milorad Qubinac, wegov {kolski drugiz bogoslovije, koji je tako|e prenio sau~e{}eMitropolita Nikolaja i sve{tenstva Mitropo-lije dabrobosanske i u svojoj besjedi slikovitoopisao ìvotni put o. Radoja od wegovog rodnogPa{tam Brda do usnu}a u Opovu.

Neka je blaèn put du{i pokojnog o. Radoja.

protojerej-stavroforMilorad Novakovi}

NEKROLOG

�Bogosav [im{i}

Danas se opra{tamo od ~ovjeka, hri{}anina Srbi-na, ~ovjeka koji je svojim ìvotom pokazivao svima nadjelu primjerom kakav bi trebalo da bude svaki Srbin.

Nije Bogosav slu~ajno dobio ime Bogosav, jer je isvoje ime svojim ìvotom i svojim ìvotnim podvigomnastojao da opravda, da sve bude u BOGU, sav u BOGU,ili BOGOSAV.

A po~eo je da ìvi ovdje iznad manastira , u seluStani{evac, od oca Radoja, i u najteìm perioda pro-gona pravoslavqa i paravoslavne crkve nije se preda-vao ve} je sve obrede koje je nasledio od pokojnog ocavr{io.

Nije bilo lako al usre}io se kada je sklopio braksa Milisavom, i wih dvoje nastavi{e tih ìvot i si-novi Aco i Luka su plod tog hri{}anskog braka. Djecaizrasto{e, odo{e svojim putem a oni osta{e tu u svomtoplom domu, gdje su svi, ne poneko nego svi, prolazni-ci svra}ali. Pa i sve{tenici i monasi su u svoje slo-bodno vrijeme jedva ~ekali da u|u pod krov Bogosavqe-ve ku}e da se razgovaraju i slu{aju pri~e KAKO JETO NEKAD BILO. Znao je da zapla~e kad se pomenuSrbi i wihov obi~aj koji polako zamire.

Novo isku{ewe sa novim ratom, ali opet je Bogo-sav ~uvao svoju crkvu, svoj dom i ìvio sa svojim kom-{ijama.

Pro|e i to stiè starost, bolest, iznemogle nogeal rijetko kada da ga je zvowava crkvenog zvona kojepoziva na nedeqnu molitvu zateklo van porte. Ipakzadwih dana dosta oboleo, znao je i}i do Dobrunskogmanastira po ~itav sat odmaraju}i se po deset dvadesetputa, èqan molitve i dobrunskih fresaka, no nijehtjeo da propusti liturgiju, kako je pri~ao: JO[ MIJE TO OSTALO, liturgije i molitva. Ovdje iznad ma-nastira na grobqu Gradina svaki dan }e tvoje tjelo bu-diti manastirsko zvono, a du{u blaìti wegov zvuk,~ekaju}i VASKRSEWE MRTVIH I @IVOT BUDU-]EG VIJEKA. Amin.

BOG DA PROSTI DU[U NA[EG BRATA BOGO-SAVA. Sin|el Jovan Gardovi}

��

��

��

��

� ��

��

��

��

��

��

��

��

��

� ��

��

��

��

��

�� !��

"� ��

#�� $�� %� &�'

�� ( ��

�� ( ��

�� (��

��

�� )� ��

�� '

��

��

*��

�� '

�� +�� &��

�� ' $�� )�� $��

�� , %��

(� &�� $��

�� '

�� % $��

��

�+� � �+�� -��

�� .�

/ �� + 0�+�

1�� , -2� �� '

�� "��.

34 1�� 5�67� &� ��

�� % ��"�� "��

�� '

�� $�� +� � ��'

�+� �� +�� +�� -8 �

�� +� �� +��

�� . 30�� 94�4:7� ��

��

; �� <�+�� %�'

�� %�'

� � �� '

� %+��

1� �� "�� +'

�� +�� +�� '

�� =��

>�� !��%� ��,

�� !�"

#��$ � ��

# �� %$� �� %��"

��

&��'�%� ��$� � �(%��)

�� '��%��

*��% ��'�% ��)

+��$��,� � �� (��

-�� $��

.� !� �� #��!�"�

0�� $��

�� +��

��+�� , -( ��+��

$�� %� �.?

1

��

Man

.B

awa

13

41

.M

an.D

obrun1

34

3.

��

��

�� $��'�� +��, -1��'�� +.� &� � �� +�

��+ � �� '��"�� $��

� �� , &�� "

�� %�� '��

��%��

��

� �% ��

3�� 7 �+'��"� � �� "� �� '�� '�� ( �� +��

�� '

�� '

�� ( �� +��

��"� �� +��,

-0�� #��

� �� "�

�� . 30�� 99�@57 � -��'

��

� ��"� ��

�+�� +��.

30�� 56�447�

1� �� +��

�� '

� �� +�� "�'

�� >��

"�� '

�� %�� +��

�� '

�� "� ��

�� "�� '

��

�� ( ��

�� ( �� +�� '

�� %��'

�� "�� ( �� '

�� ( �+�� '

�� ( �� '

��

/�� +��'

�� +�� '

�� "�� '

�+ � ��

�"� �� +� +��

��

��+� ��

��+� � � +�� '+% � �� )� ��

+�� +

%�� % ��

A�� $�� (� �� +�� %'

��+ �� %��%� �� '

�� ) %��%� ��, �� '

�� +�� +�� ) %��%� ��

��

�� ( ��

� � �� 1�� !�'

�� "�

�� ) �� +�'

�� $��

�� %�� '

�� +� � ��

�� +��

B��

%� �� B�� B��

�� &�"� ��'

�� +� �� '

�� )�� &�'

"� �� '

�� +��

� ��+�� "� �� '�� )� �� % ��

��,

-( �� )�� #��' ��

��

�� .

-( +��

��.

-( ��

�� "�� +��

1��

��

�� +� � ��

�� ?.

-( �+�� +��

��

��

� �� "�C.

-( ��

�� +�� '

�� "� �� '

�C 1�� %�� '

��C ; �� +� ��

� �� "�� '

� �� +� ��+��.

-( �� "� � ��

� �, � �� +��

�� 8�� A�� %�

�+��+�� "��.

-( �� '

�� +� ��

��

�� ?.

-( �� %��

�� 8��

�� .

-( � � �� +�� %� ��?

/ ��+�� '

�� '

�� C 1��

�� %� �C 1��

�� %�� %'

��C /�� % � ��'

2

��

%�� %�� '�� +� ��+��

�� .

��

+�� '�� +�� $��

�� , -�� '��. 38 � 49�67� &�� '�� + �� '�� "�� )� ��

�� +� ��

�� % %�� +%�+ � � �

) �� % �+� ��

%� �� C 8�� +�' �� C =��

� � � ��+� �� '

�� +� �� #��

�� " � ��

��

A �� +� �� ?

�+� �� +��

% � � �% �� ( �� +� ��

�"�� ; B�'

�� 2�� $�+ �� '

�� '

+�� % ��

�� A% ��

��" ��

�� , � �� #�� '

�� #��

�� % �� '

�� +��

D %�� %��'

"� � �� +��

��

��

�� +�� '

�� +�� +��

�� '

"�� + ��

�� 1�� +�� '

��2� �� +��

��

/ 01�2��31�45*2�*�#5-#61

-16�357

=�� '�� +��

�� &��+� �� '�� 54� ��

2��+�� (�� 0�� D'�� E�� +� ��

�� +��

�� 0��%�� D��

�� +'�� +��

��

2+�� &��+� �� %��'

�� F�� '

�� +��

�+�� '

��+�� % �� '

��

-2 ��

�� % "� � ��

��+� &��+��% � ��

��+ �� + %

�� % �� A��'+ � � � � ��

%�� %�'��. ' ��

&��+��

2��

�� %��

�� %�� +��+� � �%'�� % � %��

��+% �� +��

�+� � ��+�� % "��

��+� � �� '

�� %��

-&�� +� �'

��

�� '

�� '��+ � ��+��

�� + � ��

�� +�� . '

�� +�� &��+��

3

��

��

��

�� !� �� " �� # $��%�� &�� '� �� !��'�� (��

�� "�� !�� !� �� (� �� )�� *++,� �� -�� .�� !�� (�/��

�� *+01� �� 2�� )�� .��2�� 3�� /�� *04*� �� 2�� '� �� 3�� $�� '�� /�� $�� 3��

�� '�� 2�� "�� 5�� !�� 5�� ' � �� /� �� 3�� '�� %�� 5��'�� &� ��

�� !� ��&� �� '��

�� .�� /�� 5�� 2�� '�� /�2��!�� $��!�� 6��7�� 8�� 6�� '�� &�� !�� )�� 2�� 9�� 2�� 2��

:�� ;,,<� �� /�� '�� -�� 6�� !�� /��

�� .� �� =�� &��' �� %��!�� 6�� (�� /�� >�� =� �� (�� 6�� 2�� 3� ��/�� 2�� !�� 2�� !��'�� 2�� 2��" �� 2� � � �� !�� 2� � �� '��(� �� 6��

=� �� %�� !�� '�� (�� 5�� '�� ,?�,@�;,,+� �� 8�� 2� �� 2 �� 6 �'�� 2� � !�� '�� !�� (�� /��5� � �� !�� >�� '�� 2��A�� '�� '�� '�� /�� 2� � �� 2�� 2�� " �� )�� (� ��=� �� %�� !� �� '�� 2�� /�2�� 2�� $�� (� �� 2�� 9�� =� �� %�� 6�� '�� 2��

4

��

��

��/�� !�� !� ��6 �'�� 2� � ��

�� 2�� 2�� !�� 2�� 2�� !�� .�� 3�� !�� !�� ' �� $�� )�� '� .�� )��' �� /�� 2�� $�� " ��2� �� 2�� /�� )�� 6��7�� 6�� '�� 3�� %�'��'�� $�� 3�� !�� 2��2�� 3�� !�� 3�� 3�� 3�� 5��'� � 6�� 3�� :�� '�� 2�� .�� # &�� 3��'� %�� &��' � �� 5��' ��%��!�� :� � .�� -��' �� "�� .�� :� � �� =� �� %��,4�*,�;,,+� �� )�� - �� !�� 2�� =� �� %�� /�� /�� " �� 2�� !�� ;,,0�

�� /�� '� �� !�� 6�� !�� ' �� 35 �

5�� 6� �� %�� $�� :�� 3�� :��!�� 3��

-�� 9�� '� �� $�� )�� " �� 9�� 6�� '�� /�� 2�� A�� /�� # �� =�� B��' � �2�� $��' � �� ;,,0� �� 2�� 2��

�� !�� -�9�� # ��

�� !�� 9�� 6�� 3�� !�� '�� 2�� <�< � � ��

�� !�� %�� 2�� !�� ?� �� 2�� !�� 2�� !�� 2�� 2�� !�� /�2�� 2�� 5�� # � �� !�� A� �� /�� ' �� .� � ��

��

5

��

��/�� )�� C��2��'��"��

�� 2�� !�� '�� " �� =� �� %�� !�� ,4�*,�;,,0� �� 6��/�� '�� 2�� /�� 2�� !�� '��

��!�� 5� � �� 6� �� !� �� /�� 5�� !�� !�� " +�?, !� �� 2�� =� �� %�� D�� !�� !�� '�� /� � �� !�� )�� A� �� '�� E��2�� (�� /�� !��5� )�� /�� 9�� (� �� )�� =� �� %�� /��

�� 2�� 8�� 6�� (��/�� 9�� 5��$��' �� !�� =� �� %�� !�� >�� D�� 5� �� (�� 5�� (�� 2�� 9�� !��2� � �� %�� !�� F��

�� /�� 2�� 2�� 2�� @,, �� '�� (� ��

�� !�� /�� 3�� %�� 2��

�� /�� " �� !�� /�� 8�� 6�� !�� =�� /�� $�/�� 5�� (�� /�$�� 5�� !�� 3�� '� � ��'� .�� $�� )�� 2�� !�� &�� 6�� 2�� 4, �� !�� !�� $��

(� �� 2�� 2�� "� ��

/�� 2� � �� 2�� !� � �� 2�� !�� %��!� �� 2�� '� �� !� ��'�� )��

��

6

��

��

��

��

��

-�� /�� 8�� 6�� 2�� /�� !��

�� :�� $�� /�� &�� .� � ��!�/2�� 2�� 2�� =� �� 5�� =� �� =�� 2�� E� �� - �� $�/�� )�� '�� 5�� (�� 5�� /� $�� 5�� 5� �� (�� /�� /�� 6� '� �� '�� .�� '�'� �� '�� 2�� /�� %�� /�� 2�� '� �� /�� $��

6� �� $�� /�� '� $�/�� '�� 2�� 2�� (�� /� �$�� - �� !��!�� /�2�� !�� (� �� 9�� !�� 2�� '� �� !�� $�/�� %�� !� ��

�� /�� !�� $�/�� :�� '� �� !�� /�� (� �� /��

�� =� �� (�� !�� '��2�� '�� !��'� �� $�� /�� G�� '�� /�� 2� �� 5�� 8�� H�� 2��.��2��

�� '�� =� �� D��

�� !� �� '�� /�� !�� !�� G�� 2�� 2��G�� !��

�� !��'� � �� !�� !�� '�� 6�� /��

�� !�� !�� >�� =�� 6��

�� 2�� !�� $�/�� 6��!�� 5�� !� � � ��

�� $�� 8�� 5�� '�� (� �� /�� !��

�� /� �� '�� /�� !�� ' ��'� .�� )��' �� $�� )�� ' �� 3�� !�� '� �� !�� !�� '�� 6� �� 2�� '� �� /��'� �� =� �� 2� � �� E��

�� '�� 2�� 2��2� ��B�� 2��

��

7

��

��

� ��

=�� '�� +�� &��+� �� G�� ' � �� )�� ;��'+� �� E�� +� �� +�� % ��+�' �"� �� !��+�� '� ��

&�� +�� +�� 2+�� &��+� �� '

�� %�� % �� +�+� '�� D�� '�� %�� +� E��'�� $� � �� "�� 2��

�� !+�� D�� 1�� % A�� % �� (� �� '

%� %�� + ��G:�::: 1!� ��+ �� %��' �� +�� F�� '

��"�� "� �+��'�� $� �� )�� ;��'

+� � �%�� 465G�� +��'"� �� 46H9� ��

��

=�� '�� +�� &��+� �� 44�� %��'�� %�� (� �� +� -0�'�� 0�� =��.� �% ��+�' �"� �� !��+�� ; �� "� ��'

�� 2+�� B��+�� IB�I !�+�� D��+�� &��+�� 94 �� ' �� +�� +�� "��'�� %��"� � ��2�� '

�� +�� +� "�� '"��

#�� &��+� �� +�� +�� '�� '�� % ��+� �%�+ �� +��

!��+�� &��+� �� '�� H� �� %�� %�� (� �� +� -��. 0+� �� )�� B� B�� 1�% �� '� B� !�+�� D�� '�� &�� B�A�� B��

��

=�� '�� +�� &��+� �� 45� �� +� ��% �� '�� '��%�� +� �� '�� B�� +� �� +�� %��+� �"� �� !��+�� '�� 2+�� &��+� ��

� �� 4@: �� %�� +�� <�� '�� 464J� �� 0�� '

�� +� �� +�� +�� '��2�� '

�� +�� %��+�� +� � �%��"� �� !��+�� &��+� ��

�� 0��D�� !�� B �� 8�� % (�� '�� =�� (�� % �%'��"� �� +�� '��

8

��

��

��

�� +�'�� D�� >��" �% ��'�� "� �� ' � �+��#�� +�'

�� K�� % �� +� �� %�� !�+�'�� L�� % �� !�'+�� +�� #��" �� '

� �� + � ��@::M� �� + �� 4::�::: 1!� �� '�� +� ��%�� +�� % �� +� �%�� '��

��

� ��

&��% �� '�� %�� 45� � 4J� ��+� �� +�+� � �� +�� 0��'�� 2��0�� '

�"�� !�� !+�� +� �� '

�� '�� +� �� ' �� +�"� � �� '�� %�� + � ��0��+ �� 4J�

�� +�� +�� '�� ' ��+�� %��+��(�� '

�� +�� 0�� 2�� +��"�� ' �

&��% �� +�� %�� @4� � @@� �� %�� %�� +� "� �� '� � �� (�� !+��

�� %� ��'� �� +� � �� 2�� %��" ��"� ��+ �� '��-��

�+� �� +��%�� %�� +� �� . ' '�+�� !+�� +�� +�� ' ��$� �� +��

0�� 2��

�� + � �� %'�� 4H9M� �� 466H��

��

=�� '�� +�� &��+� �� 4M� �� % �� '�� 0��D�� 2�� A�� A+�<� �+� �� +�� % ��+�' �"� �� !��+�� 0�� '

�� 0�� D�� +�� #�� A�� '�� +�� &��+� �� +�� +�� +�� +�� 1� �+�� #�� A�� '

�� +' �� &�� B��'�+�� 2�� #��'��

9

��

��

*�� '�� 2�� %��+� � � �� A�� '�� +�� &�'��+� �� '�� 0�� D��'� �� +�� +�� %�� +�� % ��!��+�� &��+� �� '

�� "� ��'�� 0�� D�� '�� 4@� � 46J4� �� +� �� %��+� � %�� -��+��.� 49� � �� %��'�� %�� -1�� .�0��+�� " ��'

�� 1�� 8�� +� #��0�� %��

0�� D�� 8�� ' � �� % ��"� ��+�� #�� 99 ��+� �� ' �� -8�� . 2�+�� '

�� +� � �� 466H�� +�� 0�� D'�� +�� '��

��

� ��

��

�� N�� '�� %� � ��"�%�� %�� '�� E�� ' �� 4H� �� ' �� %�� "��" ��+�� F'

��+�� % E�� A�� '�� '+�� + � 4: �� 5� �+ � 44�� 4�� @� � 5 � �+ � 4J�� @� /�� +�� +� �� %�� $�&� ��"� � ��

�� +�� ' � E�� +�� F��+'�� E�� +�� + �� +�� F��+�� I�� "� ��'�+�� +�� E�� + � ��'�� "�/��+ � �� E��

�� "� �� + � ��"� � �� % �%� � ��"�� =�� '�� +�� '�� &��+�� '��+�� F��+�� "��+�� + �� '+� % �� E�� +��

�� E�� + �� E�� %�� "� �� ' � �� "� �� '�� % �� - �+� �� '��.�(�� "� ��

�+�� E�� '�� "� � �� %�� '�� %�� "� ��" ��'�+�� F��+�� % E�� A��

� ��

; �� +� �� @4� ��'�� +� � �+�� % �� !�� ' �� !�+�� +�� %�'

�� +� �+� ��'��'F�� )��+�� '�� D�� 8�� B�� B�� % ��"� ��'�� -�+��. �% ��

(� �+�� % �� %� �� '%��+ !��+�� '� ��0��+�� 8�� '

� �� #�� $ �� 0�� ! �� +�� "� �� %��"� � ��$�-�� +� ��%��

��+� �� %�� ' � �� '%� � % "�� ' � ��'��+� �� % ��"� �� . ' �� ! �� ( ��

��% �� -��+� � �� +�� %��" � �� .�-!� � �� +��

�� %�� $ � �

10

� � �� % �� F��)�� %�� % ��"��% ��+�� +� %�� %�� . ' �� $�=�� '

�� +�� &��+� %��+�� +�� +��-�� +�+� % �� $ �� +� ��.�-; �� '

�� % �� '�� '�� + �� + �� +�� '�� % �� +� �� . '�� +�� &��+��!�+�� +�

�� ' + 2� �� 0�� +�� +�� O N�� 8�� %��' �� $� %�� $ BF� #��'�� &�)(�� $ �� N��&�� +�� % �� '

��+�� &��+� �� +�� '�� % %� �� %�� +� � ��'��

��

�� B��" 0��'�� +��+ �� @4�

�� +�� ' !+�#�� +��

�+� �� =�� '�� +�� '�� &��+�� %��+� �"� �� !��+�� '�� !��+�� &��+� �� '

�� +�� +��+�� +��1� �+�� 2�� '

"� � ��& +��

�� -�+��. �% �� D��

&�� +�� +�� ' �� <�� D�� +�� "� ��'�� !��'+�� !��+�� &��+� �� '

�� +�� +�� 2+�� &��+� ��

� �� %�� +� � �'�� +� �� +� ��

-D�� +��+�� '�� %�� . ' �� '�� &��+� � ��'

%�� '��#�� &��+� ��

�� % �� % �'+�� +� �" ��'�� % �� +%� #�'��-; �� +%� ��

�� ' �� +� � � ��" � �� % �� ' ��+%� �� . ' �+'�� +�� &��+� ��'�� +��'�+�� +�� F�%�� %�� #��" �� '

�� + �� 4HG5� �� + �� 44 �� ' �� 4� �4HMJ� �� / ��"� �� 5H�4H9�4H ��D� � �� 5M� ��

@@�9� �� 5J �� /�� J9 �� &�� %��' � �� @ H::� ��"� 4 G::� �"� M9: ��+��

11

��

��

=�� '�� +�� &��+� �� @M� �� +�� '�+� � ��% �� 2�%�� "*� �� 1�� ' 1�� '� �� + �� +� �� +�� % ��+�' �"� �� ' �� !��+�� '�� 2+�� &��+� ��

��% �� + �� 1�� 44@ ��

��

=�� '�� +�� &��+� �� 5�� "� 4:%�� E�� %��"��

2+�� &��+� �� ' �� %��+�� #�� "�� /�� 1�� '�� %��"�� %�� '�� % ��

�� +�� "�� % ��"��

/�� 9: �� H:: ��+�� =��

4@:�::: 1! � �� ' �� A%+�� % ��F�� 1�� +��'�� )��+� � ��#��" ��

E�� '�+� �� +� ��+ �� @::9� �� '��

2�� "�� '� �� % �� +�� 1!� �� +�%� �� % E�� B�'��+�� '�� E�� 2+�� B� � ��'��

0�� " %�� '��+�� &��+� �� 2��+�� (�� 0�� D�� +�� F��+�� E��+� �� +�'�� %�� D�� '�� +'�� +� ��+� �� '

�� !��+�� 2+�� &��+� ��

�� +�� %��

��

� ��

=�� '�� +�� &��+� �� @M�� +� � ��'% �� 0�� 0��'�� 0�� '+� �� B�� +�' �� +��'�� % ��+� �"� �� '

12

��

#�� %�� #�� %� ��$��

��$� � *��

�� !��'+�� 0�� +�� % ��

�� +�� +�� +�� 1� �+��

�� !�� )�� +�'�� +�� % ��+� �� % �� +� � ��'�� +��!��+�� &��+� �� '

�� 0�� +�� %44� �� +��"� � �� '��+ "� � �� +'�� %�� +� � ��'� � ��2+�� &��+� ��

��%� � �� "��#��" ��

0�� 0�� +� �� + �� 466@� ��'�� @::5� ��' �� 0�� "�� +%� �� %�� 4659� ��

��

��

=�� '�� +�� &��+� �� N�� '�� +� � ��'�� I�0�I� �� +�� "� �� '�� '��+�� F��+�� -*� ��. #�� +� � ��'�� -�� . �0�� &�� #�� >�'��+�� +�� 0�� 0��

��+� �� '�� +��!��+�� &��+� �� '

"� �� !��+�� '�� !�'�� ) �� D ��%�� =�� '�� '�� !��F �; ��"� �� '

�� 1��<�� 44�� +�� &��+'�� +� �� =�� '�� '+�� +��+��'�� '�� $��F�� !��F � ��"�%'�� ' �� >� �� % ��+� �"�� % ��+� �� !��+�� &��+� �� '

�� -� ��'�� F�� .� �� - �� "�� "� �� '�� "� � #�� $��'�� +.�-( ��+�� + � ��

�%��+�� '�%�� %��"�� #��$�� +�� '�� +%� �� )� �� '�+�� '� ��+�� +� '�� %��+� ��% �� +�� +. ' '�+�� &��+��#�� &��+� ��

� �� %�� %�� '�� +�� +�� +��

%�� '% �� +�� $��'�� "� �� '"� �� -2�� $�� %��

� � �� %�'�� '�� %�� +�� % �� . ' �+�� +�� &��+�� %��'�� +��% ��+� &�� N �+�� A+� �� 0� ��+� �� (��=�� =�<��%�� E+�� 1��+� �� % ��+�� -�� %��.�

2+�� &��+� �� '�� *� ��0��

�� 46M5� ��' �� 466@� �� 2+�� &��+�� >� �� !�'

��F � $��F�� 4J� ��'�� +� � ��% ��0�� 0�� >�'��+� �+� �+� �� '�� +�� % ��+� �"�4H �� !��+�� &��+� ��

�� % ��0�� 0�� +� �� +�%� !��

13

��

%�� +�� +� �� ; �� >�'

��+� �+�� &��+� ��' � �� + � �� '� ��!�� ;�� 0� �� 0�� AA1�� '"� � � �� 0��+�� +��'

�� F��+�� 0�� &��'+� �� "� � ��-�� 0�� ' �� ' ��.�!��+�� &��+� �+� ��

�� +�� B�'��" 0�� =�1�+�+�� A �� +�� '��"� �� "��'�� !�� +��

�+�� &��+� �� +� �� #�� $��'�<�� 0� ��+� ��2+�� &��+� ��

A �� 0�' �� #�� 2�' � &�� '�� %�� A+�� !�'��+��+�� #�� P�'��+��+� � �� #�� A�'�� *�� +�� +��+�� +�� D�

� ��

=�� '�� +�� &��+� �� @9� �� )��'�� (%�� '�� +� ��

+�� % ��+� �"� ��'�� !��+�� '� ��&�� +��

�� 0�� '�� 8��+�� '�� )�� +� ��'�+� ��; �� <�'

� � �� +� ��'�+� �� %�� % B��'�+�� '��+�� &��+� �� +�� +�'�� +�� +��2+�� &��+� �� '

�� +� �� '�" � �� %�� 8��+��-A% �� +�

�� +�� "�� + �� 8��+�� ! �� +�' �� +� �� 8��+�� '�+� �+� �� "� +� �� +� �+� �� 0�� 8��'+��.� �� &��+��2�� '

�� )�� D�'�� 2�� ' � % � �� +� �� +� � �� +��-0��+�+� �� #�'

�� %�� +� �'"� �� +�� % ��'�� =�� '�� 0�+� ��+� �� '�� +�� .� �+�� +��&��+��; �� (%��

�� 0+�� B��'

� � ��+�� @::9� �� %�"� �� % �� 0�� '�� 8��+�� <�� +� �� %�� % B��+��

��

��

=�� '�� +�� &��+� ��+�� B�� '�� 0�� D��'� ��

; ��%+� �"� ��+�� '+��"� �� '�� .% �� %�%�� '�� +� �� N�� .��

��+� � �� '�� 466@�� 4669� �� !��+�� &��+� �� '

"� �� %�� '

14

��

15

��

��'��F�� !�+�� B'�� N�� ' �� 0� ��+�� +�� &��+�

� �� +� �' ��+�� '�� % �� N��'��

��

��

=�� '�� +�� &��+� �� 4� �� 2'�+�� (�� D��"�� '�� A�� A+�<� �+� �� +�� %��+� �"� �� !��+�� '�� & +�� 0�'

�� %�� B� �� !��+�� &��+� �� '

�� %��+��

�% �� "�� +�� '�� '�� +��2+�� &��+� ��

� �� +� �� %��'� ��+�� '�� N�� F��+��0�� '

�� '�� A�� +%�� '�� +� ��

��

=�� '�� +�� &��+� �� M� �� +� 0��'�� 0 '��+�� 2�� >�� '�� A�� #�� %+� �� ' � 2�� +� ' �� +� � ��I�0�I % �� '�� % ��!��+�� &��+� �� '

�� -�� +�� "� ��'�� "�.�#�� &��+� �� +��

� �� +�' �"� �� "� �+�'� � � �� %�� +�� "�� '+�� % �� -(�� %+� � � �� % ��

�� % �� +�� % � �+�'"� �� %�� +�� '

�� ( � �� %+� � �� ' �� +��+�� !� "�� '�� % �� . ' �� +��&��+��&�+�� '

��"� �� %�� '�� '��% �� "�� %��'�� %+� ��D�� 2�� +� ' ��'

�� 0� % �� '�� % �� '��'��F�� B�� 2�0�� %+�' � -��%� % �� .�-1� � �� +��

�+�� '�� A�� .' �� 0�� &�+��

�� % �� +� �� +��"� ��+� � �� ' �& ��"� �%+� ��

�� -��"�. �� )�� % B��B�� 2��

��+� ' �� 0� % ��' �� % ��'�� +� �� '�� !� �� =�� %�� 0�� 0 ��+�� '�� %+� � � �� 4M� ��

��

=�� '�� +�� &��+� �� H� �� +� � ��'% �� !�� +�� #�� )�'

16

��

�� +� �� +�� +��+� �� +%� � �� '+�� D�� +� '�� *�� '� � �+�� %�� )� ��!��+�� &��+�� +�'

��+ �� '� �� !��+�� '�� 2+�� &��+� �� '

�� D�'�� +� % ��2�� '�� +%� �� '�� D�� +� �� '�� &�� +��

�� +� �� +� � ��'� % �� &�� 0�� '+� ��+� �� 4J4'�� )� �� +� � ��+��"� ��'�� '��<�� F��F�� '+%� � ��+�� &�� 0��'

�� +� � �� +� �� %�� " 4:� �� 466@�� #��"�� '�+�� )� �� =�� '+� �� +�� +�'��" )� �� "� � �� +�� '

� #�� )� �� 4HHG� �� (� �� "��46HG� �� ; ��"� ��'�� '��<�� '�+� � �� +� 466@� �� +� � ��+� �� &�� +��" )� ��

4665� �� +� �� '

�� + ��4666� �� ;% �� '�� (� �'�� 5� �� 4666�� +��&��+��

��

��

=�� '�� +�� &��+�� !��+�� %�� '�+� �� =�� '�� 0�+� �� #�� 0�+ ��'

��+� � �� %�� % "�� +�� #�� 0�� " ��'

� 0�+ � �� !�'

��+�� +�' � �� +� �� +��+�� %�� D� �� 0�+

� �� !��+�� '�� '�� +� � �� +�� %��

�� !��!��

=�� '�� +�� &��+� �� '�� 4G� �� '�+� � ��% �� K�� +� �� +�� +�� #�� !�� ' A�� &�� %��+� �"� �� !��+�� '�� 0�� % ��

�+� �� +�'�� +�� 1� �+��

/�� )�� % A�� &�� &�� +�� +� � ��'

� �� " =�� '�� 0�+�

!��+�� &��+� �� +�� 0'�+� �+�� "�'� ��+� � �� +� ��'�� '�� '�� 46 �� -( �� +�� % �� '

� � � � �� % �� &�� #�'�� '�� 0�+� �� +�� +� �� #�� % �� .' �� +�� &��+��2�� '

�� 0�+� � �� '�� -�+� �� '�� '��.�#�� &��+� ��

�� 0�+� � �� +� �� +�� -1� � � ��

�� ;�� . ' �� +�� &��+� � �+�� 2�� '

�� &�"�� '��+� � �� %� ��+��

� �� !��!�!��

=�� '�� +�� &��+� �� 4J� �� "� �+�' �� '�� D�� % ��+� �"� �' �� % �� D�� #��" >�� D�� B��'�� %� �� K��'� K�� % 2��

K�� #��+��; ��"� � �� #��+�

��+�� &��+� �� #��+� ��%��' � �� %�� % ��2�� '��-)�� %'

�� +� #'��+� � �� '�� +��+�� &�� +�'"� �� %�� '"�� +%�� % $��. ' ��'�� +�� &��+��

��

� � ��

=�� '�� +�� &��+� ��+� %��'�� !��+�� "�� +�� +� �%�%� �� '�� " � #�� =��'�� 0�+�)�+�� +�

�� +�� A�+�� %�� $ !��F �� 0�� 8�� %��' �� $ 8�� E� ��

!�� %'�%�+� �� +�� &��'+�� $ 2+� �� A �� '� � &�)( �� $ ��' � �� + �� N�� '�� $ ' B�� E��'�� +�� '$�� '�� #�� B��+�� 0��! �� 2�+�� !��+ )��)�+�� +�

�� %�� F� �� %�� $ D�� 2� �� +�� $ �� +�+�� E�� $ IE��$I �� 1�� !�� !��'�� 1�� +�� $�� '�� %�� $ D�'� *�� &�� -B�� % ��. !+�� A� �� >�� %�� +��'�� +�� ' �'��+�� $ �E��$�

��

� ��

&��% �� +�� +� ��'�� "�� +�+� �� %'�� 46� � @:� �� +�� 0��'�� 2�� %�� *� �� + ��'��+� ��0�� '

�"�� !�� !+�� +� �� '�� '�� +%� �� 6�49 ��

17

��

0��+ �� %�� +��'� �� +�� '�� % �� '�� +�� @: 1! �� +� �� 0�+�� %��+ ��!+�� % '

�� 49'@: � ��+� � �� '�� +� ��'�� " ��+� � �� +��A��

�� +�� "�� '�� " �� +� ��%��" ��%�� $� �� +��

0�� 2�� + � �� %'�� 4H9M� �� 466H��

��

��

0��+� � �� 2'��+�� (�� D��"�� A�� A+�<� ��' ��+� �� 46� @:� �'�� % �� +�� '

�� %�� +��'�� %��%��

��F�� !�+�� 1�� '�� '�� 46� �� '�� % �� =��'�� 0�+� �� -!� � ��

�� +%�� +� �� F�� '� /�� % �� ' � �� +� ��. '�%�� 1��( �� +� �

�� -�+��'�� 0�+ � �+�� .�-(�� F��

�� % �� % �� A�� !� �� +�� %+�� '+�� % �� .� ��'�� 1��

1�� "� �� '�� +�� (��

�� 2��+�� (�� D��"�� +�� +� �� F��( �� +��

�� 0�+�� A�� + ��'��A%��" �� 2��'

+�� (�� D��"� ��'+ �� 466:� �� %��'�� =�� %��" �� '�� +� �"��

��

��

�� +� ��'�� + !��+ �� '�+��+ �� @4� ��'�� +�� + !��+ � ��+�� + ��+�� '�� +��

�� +��+� �� =�� '�� +�� '�� &��+�� %��+� �"� �� !��+�� '��

18

��

!��+�� &��+� �� '�� +�� +��+�� +�� ' �� +�� +�� +��)�� +�� '

� � #�� '�� 0�+��; ��"� ��+��

�� +�� &�'��+� �� '�� '�� +�� 0�+��2�� '

�� ' � �� 0�+� �� ' �� '� ��+�� +� ��-!� �� +�

��+� � �� +�'� % �� '�� '�� +��. ' �� '�� &��+��(�� +��

��+� � �� '

��+�� &��+� �� %�� +�� -)�� +��

��+� �� +�� !�� .' �+�� +�� &��+��#�� &��+� ��

� �� -� ��+�� +� ��'�� +�. �� -�� +� �� '

�+�� +�� "�� +� ��+�� D�'�� '�� +� � �� +�. ' �� '�� &��+��( �� %�� +'

%� � �� +� ��+� �� +� ��' ��!��+�� &��+� ��

+�� '��+� �� "�� ' !+�� 2�� % ��' ;�� 0�� '�� 0+� �� '�� % �� !��A !+�� '

��'��F�� !�+�� 2��'�� +� � �� % ��' �� +!��+ �� @4� �� 46GM� ��

��

=�� '�� +�� &��+� �� @9� �� %�� '�� %�� !��+�� '�� =�� +� �� B�� E�� $ ��'�� +�� '$�'��

!��+�� &��+� ��% �� $�� '�� !��+�� '� �� +�� '�+�� %�� "� �� "�� "�� '�� !��+�� +�'�� +� �� 2+�� &��+� ��

�� F�� '�+�� +� ��I�0�I � ��"� �� $� �� %�� +�'�� 2�� '

� %��+�� $�� '�� B�� B�� +� �� '+��"� �� 0� �% !�'��+�� B�'�� "��#�� $�� %��'

�� +�� &��+'�� +�� $�� +� � �� B�� "� ��+�' � � �+� � �� +�� '�� B�� $ ��+� �� +��+ �� B�� $ ��

�� "� �� '%� �� ; ��"� �� $��

�� B�'�� E�� $ �� +�� P� ��

�� "� � �# ��

��

A%�� !��+�� -D��. ��+'��+ �� @6� �� +�� ' �� + �� +�� !��

19

��

�+�� ' � �� &��+�� D�� 2��'�� +� �� =�� '�� +�� &��'+�� % ��+� �"� �� !��+�� '��

2+�� &��+� �� +�� + �� -D��.�� '� � ! �� &��'+� � D�� A�� &�'

��+� �� 8�� -D��.� �� +��% �� '�� '�� % 2�� '+�� % ��' � �� +�%�� %�� '��0�� "�� %

��+�� '� �� -D��. ��'+�+ �% �� D�� ' �� &��+� � D�'�� %�� "��( �� '

�+�� 4@ �� 5H�� -D��.� ��G:'� �"�� "��

% �� +�� '�+�� F��+�� E�� 8�� '

�� +�� -D��. � ��'�� % ��+�� '��+�� -��. �% D�'��

��

� � � �$��

=�� '�� +�� &��+� �� 4�� %�'�� %�� !��+�� '�� +�� D � ��$ �� O� � !��#�� !�� %�%�� '

�� " �'�� 0�+� �+'�� +�' �� I�0�I � �� %��+� ��+�� '�� 2+�� &��+� � ��

!�� %��+� �� "�� 0�� %��+��#�� !�� % �� '

��"� � �� 0� �� %�� +�� N��' �� F��+��; ��+� �%�� '

�� $� �� !�� D � ��$ ��'+�� ( �� +'

�� F�� +�� D �� "� B��'�+�� D��

��%�� D�#�� !��

��+�� &��+� � ��'�� D � ��$ �� $� � � �0��

2+�� &��+� ��% � �� !��+�� '�� %�� %��"� �� $� %�� "� � �� +� ��'�� @H: ::: ��+� �� 2�� '

�� !�� % ��+��" �0� � ��D� ��% �� D�

��

��

=�� '�� +�� &��+� �� 4�� %�� %�� !��+�� '� �� =��'�� +� �� *�'�� B��+�� $ �� )�� "��!��+�� &��+� ��% �

�� "�� '

20

��

�� !��+�� '� �� $ �� M6: ��'�� "� � �� '�� 5:: �� 2+�� &��+� �� % �

�� "� �� '�� !��+�� '�� "�� '�� "�� +�� @H: ::: ��+� ��

2�� '�� '��+� � �� I�0�I � ��$ ��'�� "� �� %�+� ��'�� +�� ' � �� %��+�� N�� F'��+��#�� &��+� ��

�� 0� � �� +�� '�� +�� '�� $ ��%�� $ � �+� � �� -0��+� �� '

�� !��+� �� %�� +� �� +� �� "�� A � �� '�� % �� '�� (�� % ��+�

�� % �� . ' �+�� +�� &��+��A�� '

�� +� �� '� �+�� &��+� �� +� � �� *�'��-0��+� �� *��

�� D�� '+ �� % % �0�� '� � ��+ �� "� �� N�� 0� ��+� �� *�'�� "�0��+� � �� +�� 0�'�� A �� #�'�%� 30�+��7� �� +�� 0�� 46J@� �� . ' ��'�� &��+�� '�� +�� '� � ��F�� % *�� '�+� � ��+� ��+��'�� + �0��#�� "�� %�

% �� %��' �� ( �� % *��

�� +� �� '�� *�� 46GH� �� 0�� "�� '

� �� 0��'�+� � �� *�� + �� D�� "�� %�%��

��"� %�� " ��'�� 0�+�

��

=�� '�� +�� &��+� �� @�� +� �� + �' �� 0�+� "�� '�� B�� 2+�� &��+� ��

�� +�� '

�� %�� "� �� 8�� 0�� 0�+� ��

#�� 49� �� '"� �� 46� �� "�� B��

�� $� ��!��

=�� '�� +�� &��+� �� H�� %�� %�� !��+�� '� �� =� ��+� �� 1��'�� D �� $ �� 1��'�� #�+ �!��+�� &��+� ��% �

�� !��'+�� M6: �� % � ��"� ��+�' �� "�� ' + �� +�� &�� $

�� +� %�� +� �� +�� &��+� �� +� �'�� @:� �� "��-; �� +� ��" ��'

�� )� �� ' �� % ��%�� '�� "�� 0�� '�� +�� +� ( � �� %+� ��' �� %+�� %�� +� �'��+ �� +�� ; �� . ' �+�� '�� &��+�� '

21

��

�� @:� �� % ��2�� '

�� +� ��'�� I�0�I �� "�' �� $ �� -)� ��

A� � �� ' � �� %�� '�� "��. ' '�+�� +�� &��+�� !��+�� '�� $ ��

2+�� &��+� �%�%�� %�� "� ��'+�� $ �� ' �� 0�� '%�� '�� % ��"� �� 0�� %�� +�� 2�� '

�� +��'�� +� � � ��+ � �� "�� +�'�� "�� + �� +� �� +�� +� ��-0�� '

+�� +�� +� � �� '�� +� �� &�� +' � �� %�� +��'

�� "�� +�� %�� " �� "�� 0�'+�� % � � �� +�� . ' �+�� &��+�!��+�� &��+� ��

� ��+�� $�� 8�'� ��-&� ��

$�� 8�� +� �� +� ��. ' �� +'�� &��+�� '+� �� +��+��+� � �+� �� +� � � �+��#�� #�+ ��+� ��

��"� ��+�� &��'� � ��+�� +�� $ �� + � �'�� -��+� �� +�'

�� +��+� �� "��'�� "� % ��"�. ' ��#�+ ��A%�%�� %��

�+�� &��+� �� '�� "� � �� ' �� '�+��+ � �� +�� " � �� %+�� % "�� '��&�� D �� '

� �� +� � �� N;� �� +� � � � ��$ ��"�� 49 �� +�� $ � �"� � �� '�+ � �� '"� � ��$ ��#�+ �� + � ��

D �� $ � �� % D '�� "� � �� $ ��

��

��

>�� (�� !�� 0�� :�� - ��!�� (�� 5�� /�� F�� 5�� I5�8I �� $�� 5�� (��

�� /�� $�/��2�� 2��5��'� � ��

�� 2�� 2�� (�� '�� /�� 2�� $�/�� '� ��/�� A�� /��

�� =� �� G�� &�� %��$�/�� &� �� !� �� !�� /�� 6� ��!�� !�� !�� G�� (�� (��

�� G�� 2��

22

��

��2� G�� G�� 2�� 2�� G�� (�� '��

�� 2 ��'� �� /� ��5��2� !��

/�� /�� !� ��/�� $�� G�� !�� '�� B�� !�� G�� $�� 2�� /�� 2��2�� !�� =� �� !�� (��6 ��!�� 2�

�� -� �� F�� 5�8 �� !�� %�� &�� '� � �� E��2� � ��

(�� !�� /�� :�� 9�� F�� 5�8 �� $��(� �� /��

�� 5�� !�� 5�� 5��3��

� F�� 5�8 �� $�� ' � �� %�� >��$� �� 5��

��

��

=�� '�� +�� &��+� ��+�� +�� &��+�!��+�� *�� ' &�'�� )� �� +�� &��'

+�� % ��+� �"� �� !��+�� +�' �� +�� 46� �� A+�� @:� �� '�� B��" 0�� 2�� '

�� % �� +'�� +��&�� +��

�� +�� &��+� �� %�� %�� !�'��+�� '�� +�� +� ��' �� !��+�� '�� F��'�� +�� F��+�� +�� % E�� + 2� ��0�� +��$� B��+�� #��A�� "�� '�� +�� $�

��

>�� (�� ?,� �� %�� 5�� >�� "�� 2��

�� $�� 5��-� �� %�� &��%�� (��

�� &�� !�� !� %�� 5�� $��!�� 5�� 3�� $�� 5�� (��

��/�� 5�� 2�� $�G�� $�� 2� �� '��

�� 5�� !� %�� !�� 2�� 5�� *@, ��2�� %�� ;+, ��2��F�� &��

� ��!�� '� �� 2�� 5�� '� �� !��%�� (��

�� &�� !�� !� �� /�� /�� $�G�F�� &�� !� ��

�� (�� '� $��/�' � � �� '� �� .�� &��

�� /�2�� (�� $�/�'�� '��

23

��

��

��

��

�%&'()*+,$ -'.'& '/ �*01 ,*2', '%$+13* 4 5&2.$ �./ !'&6*

�� %�� !� ��

8�� 6�� 5��H��

� �� !�� $�� $�� $�� 5� �� !�� !�� !� �� &� �� /�� !�� 5�� /�� '� �� !�� 5�� G�� 8�� (�� !�� /�� >�� /�� /�� &�� 2��

� �� !�� /�� '�� 2��2� /�� /�� $�� '� �� 8�� 5�� /��

�� 8�� 8�� 6�� =�� 2 �� "�� 2�� 2� ��!�� /�� $�� (� � � �� /�� '�� /�� /�� $�� !��5� �� 2��

��2� � ��

� �� 2 �� !�� $�� 2� �� /�2��5� �� 2�� &� � �� 2� �� /�� !�� !�� "��

�� 5�� 5�� 6� �� 5�� '� �� (�� %��.��

�� 2��!�� /�� /�� %�� =�� 7� =�� (� �� -�� F�� H�� %�� $��

!�� 2�� 2�� '�� %�� 2��2�� 2�� /� �� %�� =� �� /��

=� �� !�� %�� !� �� /�� !��$��

��

24

��

D @:� 4@� @::6� ��

�� #�� 9G'�� '

�� 0��

�� 0��+� � ��

(�� !A>�&

3A>A8N7 !A>ADB�#�

;�� !�+ !�+��

�� @4� 4@� @::6� ��

�� K�� '

"� �� !��

� A��

(��+� �� =��

2�� !�'

��+�� #�#�

&��+� � �� '

�� &��

�� +� ��

�� +� � 2��

�� + �� '

%�

� �� !�� " �� #� �$��% �

� &� �� $ �� '��% � � &� ��" ��

GODINA 2009.GODINA2009. broj 40broj40PATRIJARH PAVLE (1914 - 2009) 3 KANONSKE POSJETE I SLU@EWA...

Documents

Transcript of GODINA 2009.GODINA2009. broj 40broj40PATRIJARH PAVLE (1914 - 2009) 3 KANONSKE POSJETE I SLU@EWA...