Godi Raporti Vjetor šnji Izveštaj - bqk-kos.org

Raporti Vjetor2009

B A N K A Q E N D R O R E E R E P U B L I K Ë S S Ë K O S O V Ë S

C E N T R A L N A B A N K A R E P U B L I K E K O S O VA

C E N T R A L B A N K O F T H E R E P U B L I C O F K O S O V O

P R I Š T I N A , J U N 2 0 1 2

Godišnji Izveštaj 2011

2 |

Efficiency of Banks in South-East Europe: With Special Reference to Kosovo CBK Working Paper no. 4

| 1

Godišnji Izveštaj 2011 CBK

BANKA QENDRORE E REPUBLIKËS SË KOSOVËS

CENTRALNA BANKA REPUBLIKE KOSOVA

CENTRAL BANK OF THE REPUBLIC OF KOSOVO

Godišnji Izveštaj 2011

2 |

CBK Godišnji Izveštaj 2011

| 3


SADRŽAJ

Uvodna reč Predsednika Odbora Centralne Banke ---------------------------------------------------- 15

Uvodna reč Guvernera ------------------------------------------------------------------------------------------ 17

Odbor Centralne Banke, Izvršni Odbor i revizioni komitet ------------------------------------------ 19

Organizaciona struktura CBK-a ------------------------------------------------------------------------------ 21

1. Izvršni pregled ----------------------------------------------------------------------------------------------- 23

2. Spoljna ekonomska okolina ------------------------------------------------------------------------------ 25

3. Ekonomija Kosova ------------------------------------------------------------------------------------------ 27

3.1. Realni sektor ---------------------------------------------------------------------------------------- 28

3.1.1. Unutrašnji bruto proizvod ----------------------------------------------------------------- 28

3.1.2. Cene ------------------------------------------------------------------------------------------- 29

3.1.3. Tržište rada ---------------------------------------------------------------------------------- 30

3.2. Fiskalni sektor --------------------------------------------------------------------------------------- 30

3.2.1. Budzetski prihodi --------------------------------------------------------------------------- 31

3.2.2. Budzetski rashodi -------------------------------------------------------------------------- 32

3.3. Finansijski sektor ----------------------------------------------------------------------------------- 33

3.3.1. Opšte karakteristike ------------------------------------------------------------------------ 33

3.3.2. Bankarski sistem --------------------------------------------------------------------------- 36

3.3.3. Penzioni fondovi ---------------------------------------------------------------------------- 58

3.3.4. Osiguravajuće kompanije ---------------------------------------------------------------- 58

3.3.5. Mikrofinansijske institucije i finansijski pomagači ---------------------------------- 60

3.4. Spoljni sektor ---------------------------------------------------------------------------------------- 61

3.4.1. Tekući račun --------------------------------------------------------------------------------- 62

3.4.2. Kapitalni i finansijski račun --------------------------------------------------------------- 67

4. Supervizija finansijskih institucija ------------------------------------------------------------------------ 71

4.1. Licenciranje i regulativa --------------------------------------------------------------------------- 71

4.1.1. Licenciranje ----------------------------------------------------------------------------------- 71

4.1.2. Regulativa ------------------------------------------------------------------------------------- 75

4.2. Bankarska supervizija ----------------------------------------------------------------------------- 79

4.3. Supervizija osiguranja ----------------------------------------------------------------------------- 93

4.4. Supervizija penzija --------------------------------------------------------------------------------- 99

5. Usluge obezbedjene autoritetima, finansijskom društvu i javnosti ---------------------------- 102

5.1. Operacije i upravljanje gotovim novcem ---------------------------------------------------- 102

5.2. Održavanje i transakcije računa -------------------------------------------------------------- 106

5.3. Platni sistem --------------------------------------------------------------------------------------- 109

5.4. Menadzment sredstava ------------------------------------------------------------------------- 115

4 |


5.5. Kreditni registar Kosova ------------------------------------------------------------------------ 119

5.6. Aktivnosti u oblasti ekonomskih analiza i finansijske stabilnosti ---------------------- 121

5.7. Aktivnosti u oblasti statistika ------------------------------------------------------------------- 122

6. Unutrašnje radnje ----------------------------------------------------------------------------------------- 124

6.1. Unutrašnja kontrola ------------------------------------------------------------------------------ 124

6.2. Kadrovska služba -------------------------------------------------------------------------------- 126

6.3. Pravne aktivnosti CBK-a ----------------------------------------------------------------------- 127

6.4. Informativna tehnologija ------------------------------------------------------------------------ 129

7. Regionalna i medjunarodna saradnja ---------------------------------------------------------------- 131

7.1. Sporazumi, promocije i medjunarodno predstavljanje ---------------------------------- 131

8. Finansijski pregled CBK-a ------------------------------------------------------------------------------ 135

9. Statistički dodatak ----------------------------------------------------------------------------------------- 177

10. Reference ------------------------------------------------------------------------------------------------- 187

| 5


LISTA AKRONIMA

ASK Agencija za statistiku Kosova

ATM Bankomat (engl. Automated Teller Machine)

ATN Agencije za Transfer Novca

BEC Glavne Ekonomske Kategorije (engl. Broad Economic Categories)

BEEP Projekat za Poboljšanje Poslovnog Ambijenta (engl. Business Environment Enhancement Project)

BIC Business Identifier Code

BIS Banka za medjunarodno poravnanje (engl. Bank for International Settlements)

BKT Banka Kombëtare Tregtare

BPB Banka za Biznis

CAR Pokazatelji dovoljnosti kapitala (engl. Capital Adequacy Ratio)

CBK Centralna Banka Republike Kosova

CEFTA Sporazum o slobodnoj trgovini zemalja Centralne Evrope (engl. Central European Free Trade Agreement)

CPI Indeksi Cena potrošnje (engl. Consumer Price Index)

DDK Druge Depozitne Korporacije

DFSEA Departament za Finansijsku Stabilnost i Ekonomske Analize

DJI Dow Jones Industrial Average

DPRZ Departament za Rad i Zapošljavanje

DSI Direktne Strane Investicije

EBRI Evropska Banka za razvoj i izgradnju

ECB Centralna Banka Evrope (engl. European Central Bank)

EFSE Evropski Fond za Jugoistočnu Evropu (engl. Euroepan Fund for Southeastern Europe)

EKK Elektroenergetska Korporacija Kosova

ESMK Elektronski sistem medjubankarskog kliringa

EU Evropska Unija

EULEX Misija Evropske Unije za vladavinu zakona

EUROSTAT Opšta Direkcijaza Evropsku Statistiku

FSKP Slovenačko-kosovski penzioni fond

GBR Great Britain Pound

HHI Herfindahl-Hirschman Indeks (engl. Herfindahl-Hirschman Index)

IAIS Medjunarodna Asocijacija za Superviziju Osiguranja (engl. International Association for Insurance Supervisors)

IPI Indeks Cena uvoza (engl. Imports Price Index)

JIE Jugoistočna Evropa

KAP Kosovska Agencija za Privatizaciju

6 |


KBO Kosovski Biro Osiguranja

KMB Komercijalna Banka

KRK Kreditni Registar Kosova

KTPŠ Kosovski Trust penzione štednje

MF Ministarstvo Ekonomije i Finansija

MFI Mikrofinansijske Institucije

MMF Medjunarodni Monetarni Fond

MRSZ Ministarstvo Rada i Društvene Zaštite

MTPL Osiguranje od autoodgovornosti

NLB Nova Ljubljanska Banka

NOPE Neprofitna Organizacija za Porodičnu Ekonomiju

NPL Nekvalitetni krediti (engl. Non Performing Loans)

NPS Nacionalni Platni Savez

NVS Neto vanjskih sredstava

PAK Poreska Administracija Kosova

PCB Procredit Bank

PDV Porez na Dodatu Vrednost

PIN Pozicioni i Investimeve Ndërkombëtare

POS Tačke prodaje (engl. Point of Sale)

pp Procenat

PPI Indeks cena Proizvodnje (engl. Producer Price Index)

PPP Paritet Kupovne moći (engl. Purchasing Power Parity)

PPT Posebna Prava na Tiraž

PTK Pošta i Telekomunikacije Kosova

RBK Raiffeisen Bank of Kosovo

REER Realna Efektivna Norma Razmene (engl. Real Effective Exchange Rate)

ROAA Prosečni povraćaj u sredstvima (eng. Return on Average Assets)

ROAE Prosečni povraćaj u kapitalu (eng. Return on Average Equity)

RTGS Platno Poravnanje u Realnom Vremenu (engl. Real Time Gross Settlement)

RWA Sredstva u odnosu za rizik (engl. Risk Weighted Assets)

SB Svetska Banka

SEPA Zona Korišćenja Evra kao Jedine Jedinice Plaćanja (engl. Single Euro Payment Area)

SFR Swiss Franc

SRR Sistem Registra Računovodstva

SWIFT Society for Worldwide International Financial Telecommuniacation

TEB Türk Ekonomi Bankasi

TPL Odgovornost nad trećom stranom (engl. Third Party Liability)

| 7


UBP Unutrašnji bruto proizvod

UNMIK Misija Ujedinjenih Nacija na Kosovu (engl. United Nations Mission in Kosovo)

USAID Agencija Sjedinjenih Država za Medjunarodni Razvoj (engl. United States Agency for International Development)

USD United States Dollar

VPN Tehnologija Enkriptovanja i virtuelnih veza

8 |


LISTA GRAFIKONA

1. Makroekonomska Karta ------------------------------------------------------------------------------------------------ 27

2. Realni Porast BNP-a ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 28

3. Indeksi cene potrošnje, uvoza i proizvodnje ----------------------------------------------------------------------- 29

4. Doprinos CPI komponenata u godišnjoj inflaciji ------------------------------------------------------------------ 29

5. Glavni izvori graničnih prihoda ---------------------------------------------------------------------------------------- 31

6. Glavni izvori prihoda od domaćih poreza --------------------------------------------------------------------------- 31

7. Struktura glavnih kategorija budzetskih troškova ---------------------------------------------------------------- 32

8. Struktura sredstava finansijskog sistema po sektorima -------------------------------------------------------- 34

9. Neto zahtevi finansijskog sektora ------------------------------------------------------------------------------------ 34

10. Neto vanjskih sredstava, po institucijama -------------------------------------------------------------------------- 35

11. Struktura zahteva prema spoljnom sektoru ------------------------------------------------------------------------ 36

12. Struktura obaveza prema spoljnom sektoru ----------------------------------------------------------------------- 36

13. HHI za sredstva, kredite i depozite ---------------------------------------------------------------------------------- 37

14. Doprinos u povećanju sredstava bankarskog sistema po kategorijama ------------------------------------ 38

15. Povećanje sredstava ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 39

16. Norma povećanja kredita po sektorima ----------------------------------------------------------------------------- 40

17. Struktura kredita ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 40

18. Struktura kredita po ekonomskim radnjama ----------------------------------------------------------------------- 40

19. Godišnja norma povećanja kredita po ekonomskim sektorima ----------------------------------------------- 41

20. Struktura kredita po vremenu prispeća ----------------------------------------------------------------------------- 41

21. Norma povećanja kredita po vremenu prispeća ------------------------------------------------------------------ 42

22. Struktura depozita po sektorima -------------------------------------------------------------------------------------- 43

23. Struktura oročenih depozita po prispeću --------------------------------------------------------------------------- 44

24. Prosečna norma interesa ----------------------------------------------------------------------------------------------- 44

25. Stanje prihoda i troškova ----------------------------------------------------------------------------------------------- 45

26. Godišnje norme povećanja prihoda i troškova -------------------------------------------------------------------- 45

27. Struktura prihoda --------------------------------------------------------------------------------------------------------- 46

28. Struktura prihoda po kategorijama ----------------------------------------------------------------------------------- 46

29. Godišnje norme povećanja prihoda po kategorijama ----------------------------------------------------------- 46

30. Godišnje norme povećanja troškova po kategorijama ---------------------------------------------------------- 47

31. Struktura troškova bankarskog sektora ----------------------------------------------------------------------------- 47

32. Struktura troškova -------------------------------------------------------------------------------------------------------- 48

33. Pokazatelji profitabilnosti ----------------------------------------------------------------------------------------------- 48

34. Odnos troškovi/prihodi -------------------------------------------------------------------------------------------------- 49

35. Krediti i depoziti bankarskog sistema ------------------------------------------------------------------------------- 49

36. Odnos likvidna sredstva “broad”/kratkoročne obaveze --------------------------------------------------------- 50

| 9


37. Rezerve bankarskog sistema ----------------------------------------------------------------------------------------- 51

38. Struktura Kredita po klasifikaciji -------------------------------------------------------------------------------------- 51

39. Struktura nekvalitetnih kredita ----------------------------------------------------------------------------------------- 52

40. Odnos NPL/ukupno kredita -------------------------------------------------------------------------------------------- 52

41. Godišnja norma povećanja ukupnih kredita i NPL-a ------------------------------------------------------------ 52

42. NPL i provizije ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 53

43. Kapitalizam bankarskog sistema ------------------------------------------------------------------------------------- 53

44. Ukupno kapitala i regulativnog kapitala ----------------------------------------------------------------------------- 54

45. Ukupno kapitala i godišnja norma porasta ------------------------------------------------------------------------- 54

46. Struktura kapitala bankarskog sistema ----------------------------------------------------------------------------- 55

47. Struktura kapitala prve vrste ------------------------------------------------------------------------------------------- 55

48. Struktura RWA po nosiocima rizika ---------------------------------------------------------------------------------- 56

49. Cena akcije KTPŠ i indeks DJI --------------------------------------------------------------------------------------- 58

50. Struktura investicija Trusta --------------------------------------------------------------------------------------------- 58

51. Prodati primovi i isplaćene štete -------------------------------------------------------------------------------------- 59

52. Sredstva MMF-a ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 60

53. Stanje tekućeg računa -------------------------------------------------------------------------------------------------- 61

54. Glavne kategorije strukture uvoza ----------------------------------------------------------------------------------- 63

55. Glavne kategorije strukture izvoza ----------------------------------------------------------------------------------- 63

56. Uvozi po BEC-u ----------------------------------------------------------------------------------------------------------- 64

57. Struktura izvoza po tržišnim partnerima --------------------------------------------------------------------------- 64

58. Struktura uvoza po tržišnim partnerima ----------------------------------------------------------------------------- 65

59. Račun usluga – glavne kategorije ------------------------------------------------------------------------------------ 65

60. Račun prihoda ------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 66

61. Tekući transferi ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 66

62. Primljene doznake emigranata na Kosovu ------------------------------------------------------------------------- 67

63. Neto finansijski račun ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 67

64. Direktne strane investicije kao procenat NBP-a ------------------------------------------------------------------ 68

65. Direktne strane investicije po ekonomskom sektoru ------------------------------------------------------------ 68

66. Direktne strane investicije po mestu porekla ---------------------------------------------------------------------- 68

67. Pozicija medjunarodnih investicija ----------------------------------------------------------------------------------- 69

68. Sredstva po investicionim formama --------------------------------------------------------------------------------- 70

69. Obaveze po investicionim formama --------------------------------------------------------------------------------- 70

70. Trend sredstava u bankarskom sektoru ---------------------------------------------------------------------------- 80

71. Trend kredita u bankarskom sektoru -------------------------------------------------------------------------------- 81

72. Trend depozita u bankarskom sektoru ------------------------------------------------------------------------------ 83

73. Učešće problematičnih kredita i nekvalitetnih kredita u svim kreditima ------------------------------------- 85

74. Tok ukupnih sredstava u mikrofinansijskom i nebankarskom kreditnom sektoru ------------------------ 88

75. Struktura vlasništva osiguravajućih kompanija ------------------------------------------------------------------- 93

10 |


76. Struktura sredstava industrije osiguranja --------------------------------------------------------------------------- 95

77. Struktura oeza industrije osiguranja --------------------------------------------------------------------------------- 96

78. Grafički prikaz kretanja cene jedinice ------------------------------------------------------------------------------ 100

79. Nabavka gotovog novca ----------------------------------------------------------------------------------------------- 102

80. Primanje gotovog novca ----------------------------------------------------------------------------------------------- 102

81. Nabavka evro novčanica po apoenima ---------------------------------------------------------------------------- 103

82. Nabavka evro kovanica po apoenima ------------------------------------------------------------------------------ 103

83. Primljene evro novčanice po apoenima --------------------------------------------------------------------------- 103

84. Primljene evro kovanice po apoenima ----------------------------------------------------------------------------- 103

85. Izvoz gotovog novca ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 104

86. Uvoz gotovog novca ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 104

87. Broj zastarelih novčanica koje su povučene iz opticaja ------------------------------------------------------- 105

88. Odnos povučenih novčanica sa onim ukupno primljenim ----------------------------------------------------- 105

89. Nabavka novih novčnanica ------------------------------------------------------------------------------------------- 105

90. Odnos novih novčanica ubačenih u opticaj od ukupno nabavljenih ---------------------------------------- 105

91. Falkifikovani evro novac koji je konfiskovan na nivou Kosova ----------------------------------------------- 105

92. Kapacitet odlazećih domaćih transakcija -------------------------------------------------------------------------- 107

93. Vrednost odlazećih domaćih transakcija ------------------------------------------------------------------------- 107

94. Kapacitet dolazećih domaćih transakcija -------------------------------------------------------------------------- 107

95. Vrednost dolazećih domaćih transakcija ------------------------------------------------------------------------- 107

96. Kapacitet dolazećih medjunarodnih transakcija ----------------------------------------------------------------- 108

97. Vrednost dolazećih medjunarodnih transakcija ----------------------------------------------------------------- 108

98. Kapacitet odlazećih medjunarodnih transakcija ----------------------------------------------------------------- 108

99. Vrednost odlazećih medjunarodnih transakcija ------------------------------------------------------------------ 108

100. Evoluiranje depozita glavnih klijenata CBK-a -------------------------------------------------------------------- 109

101. Broj transakcija u SEKN ----------------------------------------------------------------------------------------------- 110

102. Vrednost transakcija u SEKN ---------------------------------------------------------------------------------------- 110

103. Dnevni prosek broja transakcija u SEKN -------------------------------------------------------------------------- 110

104. Dnevni prosek vrednosti transakcija u SEKN -------------------------------------------------------------------- 110

105. Godišnji kapacitet transakcija SEKN-a po njihovoj vrsti ------------------------------------------------------- 111

106. Vrednost godišnjih transakcija SEKN-a po njihovoj vrsti ----------------------------------------------------- 111

107. Broj debit kartica po njihovoj vrsti ----------------------------------------------------------------------------------- 113

108. Broj kreditnih kartica po njihovoj vrsti ------------------------------------------------------------------------------ 113

109. Broj ATM terminala ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 114

110. Broj POS terminala ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 114

111. Izveštaj o CBK investicijama ----------------------------------------------------------------------------------------- 116

112. Raspored investicija tokom meseci --------------------------------------------------------------------------------- 116

113. Mesečni prosek realizovan za portfolio CBK-a ------------------------------------------------------------------ 117

114. Prosek povraćaja u portfolio i povraćaja u ------------------------------------------------------------------------ 117

| 11


115. Broj generisanih uverenja --------------------------------------------------------------------------------------------- 120

116. Istrage u sistemu kreditnog registra -------------------------------------------------------------------------------- 120

117. Izveštaj o novim kreditima datim od institucija koje daju kredite -------------------------------------------- 121

118. Odredjivanje revizionih oblasti na bazi rizika --------------------------------------------------------------------- 126

119. Kvalifikaciona struktura zaposlenih u CBK ------------------------------------------------------------------------ 127

12 |


LISTA TABELA

1. Elektronska plaćanja ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 38

2. Struktura obaveza bankarskog sistema ---------------------------------------------------------------------------- 39

3. Struktura obaveza bankarskog sistema ---------------------------------------------------------------------------- 42

4. Pregled rezultata analize stres-testa: Rizik likvidnosti ---------------------------------------------------------- 57

5. Tržišni bilans Kosova ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 62

6. Aktivitet licenciranja banaka, osiguravajućih kompanija i penzionih fondova ----------------------------- 74

7. Aktivitet registracija mikrofinansijskih institucija, nebankarskih finansijskih, kancelarije transfera novca i kancelarije razmene deviza --------------------------------------------------------------------------------- 74

8. Aktivitet licenciranja preduzetnika osiguranja --------------------------------------------------------------------- 74

9. Komercijalne Banke ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 76

10. Penzioni fondovi ---------------------------------------------------------------------------------------------------------- 76

11. Kancelarije za transfer novca ----------------------------------------------------------------------------------------- 76

12. Mikrofinansijske institucije ---------------------------------------------------------------------------------------------- 77

13. Nebankarske finansijske institucije ---------------------------------------------------------------------------------- 77

14. Kompanije osiguranja --------------------------------------------------------------------------------------------------- 78

15. Preduzetnici osiguranja ------------------------------------------------------------------------------------------------- 78

16. Kancelarije za razmenu deviza --------------------------------------------------------------------------------------- 79

17. Krediti po oblastima ekonomije --------------------------------------------------------------------------------------- 82

18. Struktura g kapitala i tok njegovih komponenti -------------------------------------------------------------------- 84

19. Pokazatelji kapitalizacije ------------------------------------------------------------------------------------------------ 84

20. Pokazatelji kvaliteta kredita -------------------------------------------------------------------------------------------- 85

21. Nekvalitetni krediti po oblastima ekonomije ----------------------------------------------------------------------- 86

22. Pokazatelji profitabilnosti ----------------------------------------------------------------------------------------------- 86

23. Pokazatelji likvidnosti ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 87

24. Ispitivanja u bankama --------------------------------------------------------------------------------------------------- 88

25. Tok pokazatelja kvaliteta kredita ------------------------------------------------------------------------------------- 89

26. Tok pokazatelja profitabilnosti ----------------------------------------------------------------------------------------- 90

27. Ispitivanja izvršena tokom 2011.godine ---------------------------------------------------------------------------- 90

28. Krediti – trend prikupljanja --------------------------------------------------------------------------------------------- 92

29. Depozii – trend isplaćivanja -------------------------------------------------------------------------------------------- 92

30. Broj napisanih polisa ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 93

31. Bruto napisani primovi -------------------------------------------------------------------------------------------------- 94

32. Broj isplaćenih šteta ----------------------------------------------------------------------------------------------------- 94

33. Isplaćene štete ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 95

34. Izračunavanje minimalne margine solventnosti ------------------------------------------------------------------- 97

35. Pokazatelji likvidnosti ---------------------------------------------------------------------------------------------------- 98

36. Potpuna i fokusirana ispitivanja --------------------------------------------------------------------------------------- 99

37. Ispitivanja izvršena od penzione supervizije ---------------------------------------------------------------------- 100

| 13


38. Struktura investicija penzionih sredstava -------------------------------------------------------------------------- 101

39. Struktura povraćaja od investicija penzionih sredstava -------------------------------------------------------- 101

40. Struktura investicija penzionih sredstava KTPŠ-a -------------------------------------------------------------- 102

41. Iznos transakcija po glavnih platnim vrstama -------------------------------------------------------------------- 106

42. Nivo depozita po vrstama računa ----------------------------------------------------------------------------------- 109

43. Pokazatelji koncentracije za transakcije inicirane/poslate u SEKN ----------------------------------------- 112

44. Pokazatelji koncentracije za transakcije primljene/ulazne u SEKN ----------------------------------------- 112

45. Broj računa ---------------------------------------------------------------------------------------------------------------- 114

46. Tabela uporedjivanja platnih instrumenata i terminala -------------------------------------------------------- 115

47. Odredjivanje oblasti revizije na bazi rizika ------------------------------------------------------------------------ 125

48. Oblast revizije ------------------------------------------------------------------------------------------------------------ 126

49. Obrazovanje, profesionalni razvoj i obuka osoblja -------------------------------------------------------------- 127

14 |


| 15


Uvodna reč Predsednika Odbora Centralne Banke

Ovaj izveštaj odražava aktivnosti Odbora CBK, Izvršnog odbora i osoblja CBK uključujući najvažnije događaje u privredi Kosova, a posebno u finansijskom sektoru u 2011. Informisanje šire javnosti, kao i pružanje finansijske edukacije predstavljaju jednu od prioriteta Centralne banke Republike Kosova, tako da u ovom izveštaju su detaljno prikazane sve aktivnosti CBK.

U 2011 privreda evrozone i dalje oseća posledice globalne finansijske krize , uprkos rastu izvoza ovih zemalja koji je rezultat oporavka.svetske privrede . Problemi sa nacionalnog duga i pad poverenja poslovanja bili su ključni faktori koji su negativno uticali na evrozonu.

Tokom 2011 Kosovo je obeležio najvišu stopu rasta u odnosu sa zemljama regiona (5%), uprkos izazovima usled turbulencija u globalnoj ekonomiji, posebno evropskoj .EU. Visoka podrška ekonomije Kosova na uvoz negativno je uticala na stopu rasta i deficita tekućeg bilansa.Pošiljke emigranata nastavile su pozitivnim trendom rasta i predstavljaju jednu od najvažniji komponenti finansiranja potrošnje u zemlji.

Ekonomia Kosova i dalje se karakteriše visokom stopom nezaposlenosti, što predstavlja veliki izazov za ekonomsku i socijalnu stabilnost u zemlji. Stope ekonomskog rasta poslednjih godina , ne uspevaju da apsorbuju radnu snagu u zemlji zbog nove strukture stanovništva. Inflatorni pritisci su takođe prisutni i u 2011 u ekonomiji zemlje. Prosečna stopa inflacije bila 7.3%. U nivo inflacije veliki uticaju imale su cene hrane zbog velikog udela u potrošačkoj korpi.

Finansijski sektor i dalje je stabilan i održiv, uprkos sporijem rastu u odnosu na predhodnu godinu. Finansijske institucije i dalje pružaju tradicionalne finansijske usluge, dok nedostaju sofisticirane finansijske instrumente. Komercijalne banke svoju kreditnu aktivnost podržavaju u prikupljanju depozite u zemlji.

Na Kosovskom bankarskom sistemu i dalje postoji jedan visok stepen koncentracije iako je u 2011 zabeležen pad učešća najvećih banaka na tržištu. Vizija CBK za finansijski sektor je očuvanje stabilnosti i finansijske stabilnosti pod pravcu tržišnih snaga, ali delujući u okviru obazrive regulative i okvira politike nadzora koji je usaglašen sa direktivama EU i EK.

Strategija CBK je da privlači investitore koji imaju dobre finansijske uslove koje mogu doneti dodatnu vrednost na tržištu Kosova, pružajući i dalje jačanje finansijskog sektora, dodatno povećanje pouzdanosti ,povećanje konkurencije i smanjenje troškova finansiranja.

Bliska saradnja sa Međunarodnim monetarnim fondom , Svetskom bankom, Evropskom centralnom bankom, kao i Centralnim bankama i Regulatornih autoriteta drugih zemalja je nastvljena i u 2011, što povećava kredibilitet CBK u međunarodnoj areni.

Prof.Dr.Gazmend Luboteni

Predsednik Odbora Centralne Banke

16 |


| 17


Uvodna reč Guvernera

Ovaj izveštaj odražava uspešan završetak rada CBK u 2011 fokusirajući se na procenu finansijskog i ekonomskog razvoja u zemlji uključujući procenu rada i aktivnosti CBK u ispunjavanju zakonodavnog dnevnog reda.

CBK je nastavio i tokom poslednjih godina da bude važan faktor u promovisanju razvoja i ekonomske stabilnosti u zemlji, pre svega obezbedjivanjem stabilnog finansijskog sektora i službe za potrebe privrede.

Održavanje finansijske stabilnosti u zemlji je najvažnija tačka na dnevnom redu aktivnosti CBK. Kosovski finansijski sektor u 2011, zajedno sa proširenjem odražava snažnu i zdravu stabilnost , dok gledano sa prizme bankarskog sistema , Kosovo se danas rangira među zemljama sa najbržim rastom kreditiranja u regionu i sa najnižem nivou nekvalitetnih kredita kao i viši nivo kapitala pokrića . Kosovski bankarski sistem je nastavio da podrži privredu zemlje i kada svetska ekonomija, a posebno evrozona, prolaze kroz ozbiljne finansijske i fiskalne probleme . Sve ovo je postignuto ne ugrožavajući po bilo kom trenutku finansijsku i ekonomsku stabilnost u celini. Pored brižljivog pristupa CBK i obazrivosti od strane finansijskih institucija , značajan doprinos u očuvanju finansijske stabilnosti je takođe i perfomansa realnog sektora privrede, koja karakteriše pozitivan ekonomski rast , dok inflatorni pritisci nisu predstavili ozbiljan rizik za finansijsku stabilnost.

Pored bankarskog sistema, povećana aktivnost i visok stepen stabilnosti je postignut i u drugim delovima finansijskog sektora Kosova. Dakle, vrednost doprinosa penzionih fondova je nastavila da raste, zajedno sa pozitivnom stopom prinosa na njihove investicije. Osiguranje industrija nastavilo da se širi, povećanjem obima u smislu dobrovoljnog osiguranja i životnog osiguranja. U 2011 počele su operirati i dve nove kompanije životnog osiguranja sa stranim kapitalom, što ukazuje da ova industrija je i dalje atraktivna za strana ulaganja. Mikrofinansijske institucije označile su kontrakcije kreditne aktivnosti kao rezultat teškoća u osiguranju adekvatnih finansijskih aktivnosti finansiranja od stranih finansijskih tržišta. Tržišna struktura u svim komponentama finansijskog sektora Kosova i dalje se karakteriše smanjenjem nivoa koncentracije, što odražava kontinuirano povećanje konkurencije. Pravilno funksionisanje platnog sistema, pored doprinosa u podizanju efikasnosti finansijskih institucija, je imala vodeću ulogu u razvoju novih finansijskih proizvoda na tržištu.

Tokom 2011 CBK je takođe bio aktivan u preduzimanje potrebnih mera za jačanje kapaciteta za održavanje stabilnosti i promovisanja razvoja finansijskog sektora. Nastavljen je rad na unapređenju finansijskog zakonodavstva kao u očuvanju stabilnosti i unapređenju razvoja finansijskog sektora. Osnivanje Fonda osiguranja depozita , zatim osnivanje Kosovskog Biroa osiguranja kao i kompletiranje Platforme za elektronsko trgovanje hartija od vrednosti Vlade Republike Kosova , 2011 godinu rangiraju između istorijskih godina za finansijski sektor zemlje. U tom kontekstu, vredi naglasiti i povećanje međunarodne saradnje sa odgovarajućim institucijama posebno potpisivanje Sporazuma o razumevanju sa Regulatora bankarskog sistema Nemačke. (BaFin).

Posebna pažnja se posvećuje obuci i kontinuiranog razvoja kadrova koja je rezultirala međunarodnom priznanju tehničke i stručne sposobnosti zaposlenih CBK koji su počeli da pruže tehničku pomoć u centralnim banakama širom sveta.

18 |


Što se tiče prikaza za 2012, treba istaći da aktualna kretanja u evrozoni pozivaju na oprezniji pristup finansijskih institucija, posebno bankarstva , upravljanja profila, finansijskog rizika. Međutim,sadašnji nivo stabilnosti finansijskog sektora zajedno sa pozitivnim prognozama za ekonomski rast , uveravaju nas , da i u 2012, finansijska stabilnost će nastaviti da , bude snažna i značajno doprineti makroekonomskoj stabilnosti .zemlje. Te zbog toga imajući u obzir usvojeni pravilnik za podršku likvidnosti , novi zakon o bankama i druge finansijske institucije koje se očekuju da budu usvojeni 2012 zajedno sa nacrtom napredovanja producentne politike dodatno će ojačati licencirani, regulatorni i nadzorni kapacitet CBK. Nesumnjivo , i Program procene finansijskog sektora dogovoren da se ostvaruje tokom jesena 2012 će značajno doprineti u pravcu daljeg unapredjenja finansijskog sektora naše zemlje., dok rezidencijalna pomoć savetnika Departmenta Američkog trezora če se odraziti na kvaliteniju konsolidaciju industrije osiguranja, u razvoju politike i nacionalne strategije za hipotekarno tržište kao i aktiviranje i razvoj primarnog i sekundarnog tržišta hartija od vrednosti Vlade Republik Kosova. U medjuvremenu pomenuti projekti će doprineti daljem produbljivanju medjunacionalne efektivne i efikasne saradnje u našoj zemlji.

Na kraju treba napomenuti da ceo ovaj izveštaj je odraz posvećenosti zaposlenih CBK i njenim organima odlučivanja u smislu kontinuiranog podizanja kvaliteta naše institucije.

Gani Gërguri Guverner

| 19


Odbor Centralne Banke, Izvršni Odbor i Komitet Revizije

Aktivitet Odbora Centralne Banke

Radi uspešnog ispunjavanja politika i odgovornosti odredjenih na osnovu važećih zakona, Odbor Centralne Banke je, tokom 2011.godine, održao 14 sastanaka.

Radi ispunjavanja ovlašćenja i odgovornosti koje ima Odbor Centralne Banke, tokom ove godine Odbor Centralne Banke se kontinuinelno usredsredio na:

‐ Usvajanje pravilnika, kao što sledi;

‐ Pravilnik za dopunu bankarskih pravila XVI;

‐ Pravilnik o monetarnih statistikama –Finansijskim i finansijskim računima;

‐ Pravilnik o statistikama platnog bilansa i pozicija medjunarodnih investicija;

‐ Pravilnik o statistikama platnih instrumenata;

‐ Pravilnik za hitnu podršku likvidnosti; i

‐ Pravilnik o depozitu sredstava kao garancije, dovoljnosti kapitala, finansijskom izveštavanju, upravljanju rizikom, investicijama i likvidnosti.

‐ usvajanje godišnjeg budzeta CBK-a;

‐ usvajanje periodičnih izveštaja zajedno sa finansijskim stanjem CBK-a;

‐ usvajanje organizacije CBK-a;

‐ Implementacija procesa nominovanja i imenovanja u sklopu odgovornosti odredjenih zakonom za CBK;

‐ Pregled svih izveštaja i preporuka Izvršnog Odbora i Guvernera, radi ispunjavanja finansijske stabilnosti; i

‐ Drugih stvari koje su odgovornosti Odbora Centralne Banke.

Dana 31. decembra 2011.godine Odbor Centralne Banke Republike Kosova su činili dole navedeni članovi:

G. Gazmend Luboteni, Predsedavajući Odbora Centralne Banke;

G. Gani Gërguri, Guverner i član Odbora Centralne Banke;

G. Zilif Lufi, Direktor Trezora (član Odbora Centralne Banke);

G. Sejdi Rexhepi, član Odbora Centralne Banke;

G. Mejdi Bektashi, član Odbora Centralne Banke.

Izvršni Odbor

U skladu sa zakonom br. 03/L-209 za Centralnu Banku Republike Kosova, odnosno čnalom 34. tačka 3 Izvršni Odbor čine Guverner (predsedavajući Izvršnog Odbora) i dva zamenika guvernera (za superviziju finansijskih institucija i za bankarske operacije član Izvršnog Odbora).

Ovlašćenja i odgovornosti Izvršnog Odbora su odredjena članom 36. zakona br. 03/L-209 za Centralnu Banku Republike Kosova.

20 |


Tokom 2011.godine, Izvršni Odbor Centralne Banke Republike Kosova je održao 23 formalna sastanka.

Dana 31. decembra 2011.godine Izvršni Odbor su činili: Gani Gërguri ( Guverner-Predsedavajući Izvršnog Odbora), Nexhat Kryeziu ( Zamenik guvernera za superviziju finansijskih institucija-Član Izvršnog Odbora) i Lulzim Ismajli ( Zamenik guvernera za bankarske operacije- Član Izvršnog Odbora).

Sekretar Izvršnog Odbora tokom 2011.godine je bio Flamur Mrasori (šef Kabineta Guvernera).

Komitet revizije

Komitet revizije se imenuje od Odbora Centralne Banke u sastavu od tri člana: dva neizvršna člana koji su odabrani iz Odbora Centralne Banke i jedan vanjski ekspert koji je kompetentan u oblasti računovodstva ili revizije. Dana 31. decembra 2011.godine, Komitet revizije se sastojao od sledećih članova:

Gazmend Luboteni, prfedsedavajući Odbora Centralne Banke;

Sejdi Rexhepi, član Odbora Centralne Banke;

Arben Dërmaku, vanjski član Komiteta Revizije.

| 21


Organizaciona Struktura CBK-a: 31. decembar 2011.godine

Kom

itet r

eviz

ije

Dep

artm

anD

epar

tman

D

epar

tman

za

Dep

artm

anD

epar

tman

za

Dep

artm

anPr

avni

D

epar

tman

Dep

artm

anD

epar

tman

Dep

artm

an

Dep

artm

anD

epar

tman

Dep

artm

an

za

za

licen

cira

nje

za

fin

. Sta

biln

osti

Sta

tistik

ade

part

man

plan

iranj

aup

ravl

janj

ano

vca

plat

nog

za o

pṡt

uza

upr

avlja

nje

unut

raṡn

je

nadz

or b

anak

ana

dzor

osi

gura

nja

i reg

ulis

anje

spol

jne

odno

se i

ekon

omsk

ihi

i fin

ansi

jsko

g sr

edst

ava

bank

arsk

ihsi

stem

aup

ravu

info

rmac

ijare

vizi

je

ana

liza

Lju

dski

h re

surs

iiz

vest

avan

jaod

nosa

Div

izija

Div

izija

D

iviz

ijaD

iviz

ijaD

iviz

ijaD

iviz

ijaD

iviz

ijaD

iviz

ijaD

iviz

ija

Div

izija

D

iviz

ijaD

iviz

ija

nadz

ora

nadz

ora

licen

cira

nja

za n

adzo

rm

onet

arni

hpr

avni

hraču

novo

dstv

ain

vest

icija

saop

erac

ijaos

igur

anja

tehn

olog

ije

u m

estu

u m

estu

penz

ijai f

inan

sijs

kih

uslu

gai p

odrš

kego

tovi

m

sist

ema

i tra

nspo

rta

i inf

orm

acija

i trž

išta

stat

istik

ano

vcem

sist

ema

Div

izija

Div

izija

Div

izija

regu

lativ

e D

iviz

ijaD

iviz

ijaD

iviz

ijaD

iviz

ija

Div

izija

Div

izija

Div

izija

D

iviz

ija

izeš

tava

nja

izeš

tava

nja

i kom

patib

ilnos

tisa

tistik

alju

dski

hbu

džet

aha

rtija

od

bank

arsk

ihna

dzor

ana

bavk

ene

prki

dnos

ti

i ana

liza

i ana

liza

i bila

ns p

laća

nja

resu

rsi

i kon

trol

evr

edno

sti

odno

sai

anal

iza

rada

i osi

gura

nja

Inf.

Div

izija

Div

izija

Div

izija

D

iviz

ija

nadz

ora

žalb

i iad

min

istr

ativ

nih

regi

stra

MFI

i ko

risni

kaus

luga

kred

ita

NB

FIfin

.usl

uga

Div

izija

spreća

vanj

a

pran

ja

novc

a

(Sej

di R

exhe

pi)

(Mej

di B

ekta

shi)

Guv

erne

rIz

vršn

i odb

or(G

ani G

ërgu

ri)

(Gaz

men

d Lu

bot

eni)

(Sej

di R

exhe

pi)

(Arb

en D

erm

aku)

Odb

or C

entra

lne

Bank

e

Šef u

nutraṡn

je re

vizij

e(A

gron

Did

a)

(Zili

f Luf

i, ex

offi

cio)

(Gan

i Gër

guri

)

(Lul

zim

Ism

ajli)

(Gan

i Gër

guri

)(N

exha

t Kry

eziu

)

Z.g

uver

nera

(Nex

hat K

ryez

iu)

(Gaz

men

d Lu

bot

eni)

Z. g

uver

nera

(Lul

zim

Ism

ajli)

22 |


| 23


1. Izvršni Pregled

Nesigurnosti iz predhodnih godina su nastavile biti prisutne u globalnoj ekonomiji i tokom 2011.godine. Ove nesigurnosti su bile naglašenije u ekonomiji evrozone koja je u 2011.godini zabeležila porast, ali u usporenom ritmu u odnosu na predhodnu godinu. Glavni faktori koji su doprineli u ekonomskom porastu evrozone tokom 2011.godine su bili izvoz i unutrašnji zahtevi, dok su problemi održivosti javnih finansija u nekim od zemalja članica i dalje bili glavni izvor nesigurnosti u ekonomiji evrozone. Ekonomski porast su tokom 2011.godine zabeležile i zemlje Jugoistočne Evrope (JIE), medju kojima je najveći porast zabeležilo Kosovo. Većina zemalja JIE je tokom 2011.godine pokazala pažljivost prilikom smanjenja budzetskog deficita, bez obzira na činjenicu da se prosečni nivo javnog duga u zemljama JIE smatra umerenim. 2011. godina se okarakterizovala i prisustvom inflacionih pritisaka kako u zemljama evrozone tako i u zemljama JIE, čiji je izvor bio povećanje cena energije i hrane. Nesigurnosti iz dogadjaja u realnom sektoru kao i u fiskalnom su uticale na povećanje nesigurnosti i u finansijskom sektoru zemalja evrozone i JIE. U obema grupama zemalja je primećeno smanjenje povećanja kredita kao i pogoršanje kvaliteta kreditnog portfolia. U okviru zemalja JIE, Kosovo je i dalje jedna od zemalja sa najvećim porastom kredita i najboljim kvalitetom kreditnog portfolia.

Uprkos krhkoj situaciji u vanjskom sektoru, ekonomija Kosova se i tokom 2011.godine nastavila širiti, beležeći realnu normu porasta od oko 5 procenata. Glavni nosilac ekonomskog porasta u zemlji je bio privatni sektor preko povećanja potrošnje i investicija, dok su važnu ulogu igrale i investicije javnog sektora. Povećanje cena na globalnom nivou se odrazilo i na ekonomiju Kosova, gde je prosečna norma inflacije za 2011.godinu dostigla 7.3 procenata. Glavni uzročnici povećanja sveukupnog nivoa cena su bili povećanje cena za prehrambene proizvode i derivate nafte, proizvodi koji se uglavnom uvoze izvana. Ekonomija Kosova se i dalje karakterizuje visokom stopom deficita tekućeg računa, što je uglavnom prouzrokovano od tržišnog deficita. Relativno nizak nivo izvoza roba i visoka vrednost uvoza čine da je tokom 2011.godine tržišni deficit dostigao vrednost od oko 2.2 milijarde evra. Za razliku od trgovine robom, bilans trgovine uslugama se okarakterizovao pozitivnim bilansom sprečavajući tako dalje produbljivanje deficita. Značajn doprinos u smanjenju deficita tekućeg računa i dalje daju transferi izvana a pogotovo doznake emigranata. U okviru kapitalnog i finansijskog računa, najvažnija kategorija i dalje čine Diretkne strane investicije, koje su u 2011.godini zabeležile godišnji porast od 14.4 procenata.

Relativno pozitivna performansa realnog sektora ekonomije je pripomogla čuvanju stabilnosti finansijskog sistema, koji je tokom 2011.godine nastavio sa povećanjem aktivnosti i sa očuvanjem postojanosti. Sredstva finansijskog sektora su na kraju 2011.godine dostigla vrednost od 3.5 milijarde evra što predstavlja jedan godišnji porast od 9.3 procenata. Bankarski sistem i dalje dominira sredstvima finansijskog sektora sa učešćem od 76.3 procenata u ukupnim sredstvima. Aktivnost bankarskog sistema je i dalje usmerena na kreditiranju domaće ekonomije, dok glavni izvor finansiranja za banke na Kosovu i dalje ostaju depoziti prikupljeni unutar zemlje. U 2011.godini krediti izdati od bankarskog sistema su zabeležili godišnji porast od 16.4 procenata, dostižući vrednost od 1.7 miliarde evra. Porast se takodje zabeležili i depoziti u bankarskom sistemu koji su u 2011.godini dostigli vrednost od 2.1 milijarde, što predstavlja godišnji porast od 8.5 procenata. Bankarski sistem Kosova je nastavio da održava visok nivo postojanosti, karakterišući se visokom stopom kapitalnosti, dobrim kvalitetom kreditnog portfolia i zadovoljavajućom pozicijom likvidnosti. Pokazatelj dovoljnosti kapitala je na kraju 2011.godine stajao na 17.5 procenata, što predstavlja zadovoljavajući nivo kapitalnosti i premašuje regulativne zahteve. Učešće nekvalitetnih

24 |


kredita u ukupnim kreditima koji su izdati od bankarskog sistema se na kraju 2011.godine smanjio na 5.7 procenata od 5.9 procenata koliko je bio u 2010.godini. Štaviše, nivo pokrivenosti nekvalitetnih kredita sa provizijama za gubitke od kredita je u 2011.godini bio 116.7 procenata, što predstavlja jedan veoma zadovoljavajući nivo pokrivenosti. Bankarski sistem na Kosovu je nastavio da čuva stanje likvidnosti, sa jednim odnosom krediti-depoziti od oko 80 procenata i zadovoljavajućim učešćem likvidnih sredstava u ukupnim sredstvima bankarskog sistema.

Tokom 2011.godine, broj osiguravajućih kompanija koje rade na Kosovu je bio trinaest (13) gde su deset(10) od njih bile ne-životne kompanije. Strukturom vlasništva i dalje dominiraju kompanije sa stranim kapitalom. Tokom 2011.godine bruto zabeleženi prim je zabeležio porast u poredjenjusa predhodnom godinom za 4% i najveći deo ukupnog portfolia bruto zabeleženih prima nosi produkt osiguranja od autoodgovornosti. Penzioni sistem Kosova je, nasuprot velikim oscilacijama na svetskim finansijskim tržištima, bio postojan i zabeležio je pozitivni povraćaj od investicija sredstava u skladu sa dogadjajima na globalnim finansijskim tržištima. Tokom 2011.godine, nije bilo licenciranja i novih banaka, ali su licencirane dve nove osiguravajuće kompanije života kao i dve mikrofinansijske institucije.

U 2011.godini stupio je na snagu Zakon br. 04/L-018 o obaveznom osiguranju od autoodgovornosti. Sa stupanjem na snagu Zakona, u septembru 2011.godine, CBK je u saradnji sa industrijom osiguranja i drugim relevantnim akterima osnovala Biro Osiguranja Kosova (BOK). Pravni aktivitet CBK-a je bio orijentisan na nacrtu/promeni zakona koji regulišu u celini finansijski sektor (Nacrt zakona za opšte osiguranje, za Banke, za platni sistem, izmene i promene zakona o penzionim fondovima kao i nacrt/izmene sekundarnih zakonskih propisa (izmena postojećih pravila i usvajanje pravilnika u skladu sa regulativnim potrebama zatraženim od strane odgovarajućih zakona).

Funkcija CBK-a za osiguravanje nabavke novčanicama i kovanicama za izvršavanje transakcija gotovim novcem u ekonomiji se završila uspešno. Medjubankarski sistem plaćanja je zabeležio porast kako u kapacitetu tako i u vrednosti isplata, sa oko 4.2 miliona transakcija u ukupnoj vrednosti od 5.1 milijarde evra. Takodje, platni sistem se u ovoj godini okarakterizovao novim dešavanjima kako u pravnom tako i u tehničkom aspektu. Vredi da se napomene razvoj modula za poravnanje hartija od vrednosti Vlade u okviru Elektronskog Sistema Medjubankarskog Kliringa CBK-a. Nasuprot oscilacijama na globalnom tržištu, a pogotovu na tržištima evrozone, CBK je realizovala investicije sredstava u skladu sa zakonom CBK-a i investicione politike CBK-a. Samim tim, norma povraćaja u investicijama CBK-a je bila pozitivna. Istovremeno je završena i pravna i tehnička infrastruktura za funkcionisanje unutrašnjeg tržišta hartija od vrednosti Vlade Republike Kosova.

Medjunarodna saradnja se uglavnom razvijala u dva pravca koji su, možemo već sada reći, postali tradicionalni. Prvo, u pravcu implementacije sporazuma o saradnji koji su ranije postignuti sa sličnim institucijama kao i drugim autoritetima finansijske supervizije i, drugo, u pravcu proširenja saradnje i sklapanja novih sporazuma sa odgovarajućim institucijama drugih zemalja kao što je sporazum sa Federalnim autoritetom za Finansijsku superviziju u Nemačkoj (BaFin). Sem ovoga, CBK je predstavljena i na važnim regionalnim, evropskim kao i medjunarodnim dogadjajima, uključujući tu i redovno učešće na godišnjem sastanku MMF-a i Svetske banke.

| 25


2. Spoljna ekonomska okolina1

U 2011.godini ekonomija evrozone je zabeležila realni porast od 1.3 procenata u odnosu na porast od 1.6 procenata u 2010.godini. Oporavak svetske ekonomije je nastavio da doprinosi u povećanju izvoza evrozone, podržavajući tako povećanje ekonomsku aktivnost u ovim zemljama. Doprinos u ekonomskom povećanju zemalja evrozone je dao i unutrašnji zahtev. S druge strane, negativni uticaj na ekonomsku aktivnost u evrozoni su bili problemi sa držanvim dugom kao i pad verovanja u biznise.

Kao posledica poslednje finansijske krize, ekonomija evrozone se tokom 2011.godine suočila sa krizom u fiskalnom sektoru gde je budzetski deficit zabeležio konstantan porast. Medjutim, preduzete mere za zatezanje budzetskih troškova su učinile da se odnos izmedju budzetskog deficita i BNP-a u 2011.godini smanji na 4.1 procenata što je za 2.1 pp manje u poredjenju sa predhodnom godinom. Iako je bilo poboljšanja u upravljanju javnim finansijama, fiskalna neodrživost je i dalje jedan od glavnih izazova za neme od zemalja evrozone. Nivo javnog duga od 8.2 triliona evra u zemljama evrozone je zabeležio porast od 5.0 procenata u odnosu na predhodnu godinu, dostižući tako na 87.2 procenata BNP-a (85.3 procenata BNP-a u 2010.godini). Grčka, Portugal i Irska su i dalje zemlje sa naglašenijim problemima u finansiranju državnog duga.

Na osnovu podataka dostupnih za zemlje Jugoistočne Evrope (JIE), oporavak ekonomije tokom 2011.godine se čini umerenim. Kosovo je zabeležilo najveći nivo porasta od 5.0 procenata, kojeg sledi Makedonija sa 3.2 procenata. Takodje, Albanija, CrnaGora, Bosna i Hercegovina, i Srbija su zabeležile porast BNP-a sa realnom normom od 3.0, 2.7, 2.4, i 1.6 procenata. Konstantan porast izvoza se smatra glavnim činiocem u povećanju ekonomske aktivnosti u ovim zemljama. I u zemljama JIE, mere preduzete za zatezanje budzetskih troškova su izmedju budzetskog deficita i BNP-a u 2011.godini zabeleži blagi pad, od 3.4 procenata koliko je bio u 2010.godini na 3.0 procenata u 2011.godini. Izuzev Albanije i Srbije koje su produbile budzetski deficit za 0.4 odnosno 0.1 pp, sve druge zemlje JIE su umanjile isti. I nasuprot padu budzetskog deficita, nivo javnog duga je zabeležio blagi porast od 0.6 pp i dostigao je prosečnu vrednost od 33.5 procenata BNP-a za zemlje JIE.

Na osnovu podataka objavljenih od MMF-a, odnos izmedju deficita tekućeg računa i BNP-a u zemljama evrozone je umanjen na 0.8 procenata što je za 0.4 pp manje u odnosu na predhodnu godinu. Ovo smanjenje deficita je došlo kao rezultat povećanja izvoza roba i usluga za 9.9 odnosno 1.9 procenata. S druge strane, na osnovu podataka Evropske Komisije, u zemljama JIE deficit tekućeg računa u odnosu sa BNP-om se povećao za 0.5 pp i dostigao je nivo od 11.3 procenata. Ovo povećanje deficita tekućeg računa je došlo kao rezultat povećanja uvoza roba i usluga, koje su u 2011.godini dostigle na 61.5 procenata BNP-a (58.7 procenata u 2010.godini).

Nivo nezaposlenosti u zemljama evrozone je na kraju 2011.godine bio 10.2 procenata, što predstavlja jedan blagi porast od 0.1 pp u poredjenu sa prednhodnom godinom. Nivo nezaposlenosti u zemljama evrozone je zabeležio porast nasuprot povećanju ekonomske aktivnosti. Slični dogadjaji su okarakterizovali i tržište rada u zemljama JIE. U 2011.godini nivo nezaposlenosti je u Hrvatskoj dostigao na 13.2 procenata (godišnji porast od 1.4 pp), u Srbiji je dostigao na 24.4 procenata (godišnji porast od 4.4 pp), a u Bosni i Hercegovinisi je dostigao na 27.6 procenata (godišnji porast od 0.4pp).

1International Monetary Fund (2011): Regional Economic Outlook, European Central Bank (2011): Monthly Bulletin, European Commision (2011): EU

Candidates and Pre-Accession Countries; Economic Quarterly, Business Monitor International (2011) Emerging Europe Monitor.

26 |


Na osnovu podataka objavljenih od EUROSTAT-a, u decembru 2011.godine, godišnja promena Indeksa cena potrošnje u zemljama evrozone je bila 2.7 procenata, što je za 0.5 pp više u odnosu na decembar 2010.godine. Povećanje cena energije (11.9 procenata) i prehrambenih proizvoda (2.3 proceanat) su bili glavni doprinosioci na povećanje sveukupnog nivoa cena. Radi očuvanja stabilnosti cena, Centralna Evropska Banka (engl. European Central Bank: ECB) je povećala baznu normu interesa u aprilu i julu 2011.godine sa po 25 baznih poena, pošto je istu održavala na veoma niskom nivou u protekle dve godine. Medjutim, tokom trećeg tromesečja 2011.godine ECB je ponovo smanjila baznu normu interesa za 50 baznih poena. Prvo, u novembru 2011.godine, ECB je odlučila da umanji baznu normu interesa sa 1.50 procenata na 1.25 procenata, dok je, nakon toga u decembru 2011.godine preuzela još jedan korak u smanjenju bazne norme interesa stavljajući isti sa 1.25 na 1.0 proceanata. Ovo smanjenje bazne norme interesa je došlo zbog intenziviranja tenzija na finansijskim tržištima, koje su došle kao posledica dogadjaja u javnim finansijama nekih zemalja evrozone. Povećanje cena energije i prehrambenih proizvoda se ogledalo i na nivo cena u zemljama JIE, gde je prosečna norma inflacije u 2011.godini dostigla na 4.0 procenata (2.4 procenata u 2010.godini). Srbija i Kosovo su zabeležile najveću normu inflacije (11.1 odnosno 7.3 procenata), dok je Hrvatska zabeležila najnižu normu inflacije (2.3 procenata).

Rizici finansijske stabilnosti u evrozoni su se značajno povećali tokom 2011.godine, zbog pogoršanja krize dugova i uticaja koje su ovi rizici imali na bankarski sistem. Ritam monetarnog širenja je nastavio da bude umeren i tokom 2011.godine. Povećanje monetarnog agregata M3 je bilo 1.5 procenata tokom 2011.godine što je u poredjenju sa 2010.godinom bilo za 0.2 pp manje. Godišnji porast kredita za porodične ekonomije je bio 1.6 procenata što je u poredjenju sa 2010.godinom za 1.3 pp manje. S druge strane, bilo je poboljšanja u vezi sa kreditima od nefinansijskih korporacija koji su zabeležili godišnji porast od 1.2 procenata u poredjenju sa 2010.godinom kada je bilo kašnjenja u povećanju ovih kredita. Depoziti porodičnih ekonomija su zabeležili godišnji porast od 2.3 procenata što je za 0.1 pp manje u poredjenju sa 2010.godinom. I depoziti nefinansijskih korporacija su zabeležili porast od 0.1 procenata, ali, u poredjenju sa 2010.godinom ovaj porast je bio značajno niži (3.7 pp). Slične okolnosti su karski sektor zemalja JIE. Prosečni porast kredita bankarskih sektora zemalja JIE je bio 6.4 procenata što je za 1.6 pp niže u poredjenju sa 2010.godinom. Kosovo je zabeležilo najveći nivo povećanja kredita od 16.4 procenata, kojeg sledi Albanija i Makedonija sa 11.7 odnosno 8.1 procenata. CrnaGora je kao i u 2010.godini imala pad kreditne aktivnosti sa 11.1 procenata. Bankarski sektori zemalja JIE su zabeležili umanjeni porast depozita tokom 2011.godine, sa jednom prosečnom normom porasta od 7.9 procenata (9.5% u 2010.godini). Albanija je zabeležila najveći porast depozita od 14.5 procenata, nju sledi Makedonija (10.9 procenata), Srbija (9.2 procenata), Kosovo (8.5 procenata), itd. Prosečna norma nekvalitetnih kredita u zemljama JIE se pogoršala i dostigla je na 13.1 procenata ili 1.6 pp lošije od predhodne godine. Srbija je prva sa najvećim nivoom nekvalitetnih kredita (19.0 procenata), dok Kosovo ima najniži nivo nekvalitetnih kredita sa učešćem od 5.8 procenata u ukupnim kreditima.

Tokom 2011.godine, evro je izgubio na vrednosti u odnosu na većinu glavnih svetskih valua, gde je najveći gubitak zabeležio u odnosu na švajcarski franaka za 4.1 procenata (1.23 SFR/EUR), onda u odnosu na američki dolar za 1.65 procenata (1.32 USD/EUR), kao i u odnosu na britansku funtu za 0.7 procenata (0.84 GBR/EUR). Takodjem evro valuta je izgubila na vrednosti i u odnosu na veći deo valuta zemalja JIE.

| 27


Tokom 2011.godine, euro je izgubio na vrednosti u odnosu na srpski dinar (1.4 procenata) makenodski denar (0.7 procenata), dok je dobio na vrednosti u odnosu sa hrvatskom krunom (1.8 procenata) i albanskim lekom (1.2 procenata)

3. Ekonomija Kosova

Ekonomija Kosova je tokom 2011.godine nastavila da beleži pozitivnu normu rasta uprkos izazovima koji su prouzrokovani od nejednakosti u globalnoj ekonomiji a pogotovo u evropskoj ekonomiji. Ekonomski aktivitet u zemlji se karakteriše stabilnošću kada se uzmu u obzir glavni izvori finansiranja gde je većina njih pokazala dobru performansu (Grafikon 1). Bilo kako bilo, smanjenje ekonomske aktivnosti u nekim od zemalja evrozone je rezultiralo smanjenjem izvoza roba, povećanje kojih je tokom 2011.godine bilo samo 6.3 procenata. S druge strane, doznake emigranata tokom 2011.godine su se okarakterizovale stabilnošću, nastavljujući tako biti jedna od važnih komponenti finansiranja potrošnje u zemlji. Konstantno proširenje aktivnosti bankarskog sektora predstavlja takodje jedan veoma važan izvor za finansiranje ekonomske aktivnosti na Kosovu. Aktivnosti davanja kredita banakrskog sistema su nastavile imati dvocifrrenu normu povećanja. Konstantno povećanje kreditiranja i depozita nastavlja da predstavlja pozitivan signal u vezi sa sveukupnim nivoom stabilnosti ekonomije u zemlji i posebno bankarskog sistema. Javni sektor je takodje nastavio da ima pozitivnu ulogu u stabilnosti ekonomije zemlje kako u okviru prihoda tako i u okviru budzetskih troškova.

Ekonomija Kosova i dalje ima visoku normu nezaposlenosti koja predstvalja glavni izazov za ekonomsku i socijalnu stabilnoost u zemlji. Norme ekonomskog povećanja u poslednjim godinama nisu u stanju da absorbuju radnu snagu u zemlji koja se konstantno karakteriše porastom kao rezultat mlade strukture gradjanstva. Visoka oslonjenost ekonomije Kosova na uvoz roba i dalje daje negativan doprinos na normu porasta kao i na deficit tekućeg računa. Ovo je uglavnom posledica većeg porasta uvoza u odnosu sa povećanjem izvoza. Inflacioni pritisci su tokom 2011.godine nastavili biti prisutni u ekonomiji zemlje. Inflacioni pritisci su bili naglašeniji u prvom delu godine, dok su bili umereniji u drugom delu 2011.godine.

0

5

10

15

20

Porast UBP-a(promena %)

Deficit tekucegracuna/UBP

Izvoz/UBP

DSI/UPB

Krediti (promena %)

Doznakeemigranata/GDP

Vladini troskovi

Inflacija (promena%)

2010 2011

Grafikon 1. Makroekonomska karta

28 |


3.1. Realni sektor

3.1.1. Unutrašnji bruto proizvod2

Unutrašnji bruto proizvod (UBP) Kosova je zabeležio realni porast od 5 procenata u 2011.godini (4.0 procenata u 2010.godini). U nominalnim pojmovima, UBP je premašio sumu od 4.7 milijarde evra. Ekonomski porast tokom 2011.godine je došao od konstantnog porasta privatne potrošnje i povećanja investicija, uključujući i privatne i javne investicije.

Tokom 2011.godine privatna potrošnja je zabeležila godišnji porast od preko 10 procenata, dok je njeno učešće i dalje više od 90 procenata UBP-a. Krediti bankarskog sistema Kosova su i dalje važan izvor finansiranja za privatnu potrošnju. U 2011.godini, krediti izdati za porodične ekonomije su zabeležili godišnji porast od 17.7 procenata. Drugi važan izvor finansiranja za potrošnju porodičnih ekonomija su i dalje doznake emigranata. U 2011.godini, vrednost doznaka emigranata je bila 584.8 miliona evra, dok je, najveći deo ovih doznaka iskorišćen za finansiranje potrošnje porodičnih ekonomija. Sa druge strane, javna potrošnja tokom 2011.godine nije zabeležila neku veoma važnu promenu u poredjenju sa predhodnom godinoom, održavajući učešće u UBP na oko 15 procenata.

Investicija su takodje zabeležile porast kao procenat UBP-a dostižući na oko 35 procenata, od kojih najveći deo čine investicije privatnog sektora koje su zabeležile porast od preko 20 procenata u 2011.godini. Od najvažnijih izvora finansiranja investivnih aktivnosti su i krediti bankarskog sistema kao i Direktne strane investicije (DSI). DSI su se u 2011.godini okarakterizovale za jednim relativno brzim porastom dostižući tako na 414.0 miliona evra, što predstavlja porast od 14.5 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Krediti bankarskog sistema za preduzeća su zabeležili porast od 12.7 procenata u 2011.godini, doprinoseći tako investivnim aktivnostima privatnog sektora. Značajan doprinos u povećanju investicija u zemlji tokom 2011.godine su imale i investicije javnog sektora koje su tokom 2011.godine imale pozitivan trend porasta, a koje su bile orijentisane na projekte infrastrukture.

Negatitvni doprinos u povećanju UBP-a na Kosovu i dalje ima tržišni deficit, koji je tokom 2011.godine imao negativan bilans od -40 procenata UBP-a. Trgovina robom se i dalje smatra glavnim uzročnikom ovog deficita, imajući u obzir visok nivo uvoza (od 2.4 milijarde evra) i relativno nizak nivo izvoza (312.5 miliona evra). Bilo kako bilo, bilans trgovine usluga ublažava do odredjene mere veliki deficit u trgovini robom, imajući u obzir da na tržištu usluga Kosovo ima pozitivan bilans. Kao rezultat negativnog tržišnog bilansa, 2011.godina je imala izraženiji nivo deficita tekućeg računa, koji je dostigao na 25 procenata UBP-a.

UBP po glavi stanovnika na Kosovu je i dalje na nižem nivou u poredjenju sa regionalnim zemljama. UBP po glavi stanovnika na Kosovu je oko 2,700 evra, dok se ispred Kosova

2

Izvor podataka za UBP je Medjunarodni Monetarni Fond, World Economic Outlook, septembar 2011.

6.9

2.9

4.0

5.0

0%

100%

200%

300%

400%

500%

600%

700%

800%

2008 2009 2010 2011

Grafikon 2. Realni porast UBP-a

Izvor: CBK i ASK (2012)

| 29


nalazi Makedonija sa 3600 evra, Albanija, Bosna i Hercegovina i Srbija sa UBP po glavi stanovnika od preko 4,000 evra. Bilo kako bilo, razlika u UBP nije toliko i velika kad se uporede podaci sa UBP po glavi stanovnika na osnovu pariteta kupovne moći (engl. Purchasing Power Parity: PPP). U ovom aspektu, ekonomija Kosova nema veliku razliku sa drugim zemljama u regionu. UBP po glavi stanovnika na osnovu PPP na Kosovu je preko 7000 USD, što je na sličnom nivou sa zemljama kao što su Albanija i Bosna i Hercegovina, ali i na nižem nivou u poredjenju sa zemljama kao što su Makedonija, CrnaGora i Srbija koje imaju UBP po glavi stanovnika na osnovu PPP preko 10000 USD.3

3.1.2. Cene

Na osnovu indeksa cena potrošnje (engl. Consumer Price Index: CPI), inflacija na Kosovu je zabeležila prosečnu normu od 7.3 procenata u 2011.godini. U poredjenju decembra 2011.godine sa decembrom 2010.godine, prosečna norma inflacije je bila 3.5 procenata. Ovo pokazuje da su inflacioni pritisci u zemlji bili više naglašeni tokom prvog dela godine, pogotovu u prehrambenih proizvodima i cenama naftinih derivata. Glavni izvor inflacionih pritiska su i dalje cene uvezenih proizvoda koje odražavaju cene u globalnoj ekonomiji.

Veoma veliki uticaj cena prehrambenih proizvoda na sveukupni nivo inflacije dolazi uglavnom kao rezultat velike količine ovih proizvoda u potrošačkoj korpi na Kosovu. Oko 43 procenata potrošačke korpe na Kosovu čine prehrambeni proizvodi i pića. Bilo kako bilo, količina ove kategorije u potrošačkoj korpi je zabeležila značajan pad. U drugoj polovini godine, cene prehrambenih proizvoda su negativno uticale na ukupni CPI kao rezultat pada cena ove kategorije. Od činioca sa najvećim učešćem u drugoj polivini 2011.godine u CPI je bila kategorija koju čine stananje, električna energija, voda, gas i drugi zapaljivi mateijali (Grafikon 4).

Kretanje cena na Kosovu je u velikoj meri prouzrokovano od kretanja cena uvozne robe kao posledica velike oslonjenosti ekonomije zemlje na uvoz roba izvana. U 2011.godini, prosečna godišnja norma porasta Indeksa cena uvoza (engl. Imports Price Index: IPI) je bila preko 10 procenata. Uticaj cena proizvodnje (engl. Producer Price Index: PPI) u potrošačke cene

3

Izvor podataka je MMF, sa dodatnim izračunavanjem CBK-a

80859095

100105110115120125130

Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov

2009 2010 2011

IPI PPI CPI

Burimi: ASK (2012)

Grafikon 3. Indeks cena potrosnje, uvoza i proizvodnje

-10%

-5%

0%

5%

10%

15%

-10.0

-5.0

0.0

5.0

10.0

15.0

Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov Jan Mar Maj Jul Sep Nov

2009 2010 2011

Drugo Alkohol I duvanOdeca Stanovanje, energijaTransport Hrana

Izvor: ASK (2012); Racunanje CBK

Grafikon 4. Doprinos komponenata CPI u godisnjoj inflaciji

30 |


ostaju umanjen u poredjenju sa cenama uvoza. Porasr cena proizvodnje tokom ovog perioda je bio 7.3 procenata.

3.1.3 Tržište rada

Anketa radne snage je poslednji pit uradjena u 2009.godini i, kao posledica toga, nema zvaničnih cifara u vezi sa stopom nezaposlenosti za 2010. i 2011.godinu. Na osnovu ankete o Radnoj Snazi ESK-a, u 2009.godini, norma nezaposlenosti na Kosovu je bila 45 procenata4 i kao takva predstavlja najteži izazov za ekonomiju Kosova. Tokom 2011.godine, zapošljavanje na Kosovu je možda zabeležilo porast, ali konstantan porast radne snage je učinio dosta tešim smanjenje stope nezaposlenosti. Povećanje radne snage na Kosovu dolazi kao rezultat strukture stanovništva imajući u obzir da mlado stanvništvo čini veliki deo stanovništva zeemlje. Strukturom stanovništva na Kosovu dominira u velikoj meri grupa koja je u radnoj starosti. Grupa u starosti od 15-64 godina čini 65 procenata ukupnog stanovništva. Grupa starosti ispod 15 godina čini 28 procenata stanovništva dok stariji od 65 godina čine 7 procenata stanovništva.

Na osnovu podataka Ministarstva Rada i Socijalne zaštite (MRSZ), broj aktivnih osoba koje traže posao registrovanih u MRSZ je na kraju 2011.godine bio 325,261 registrovanih osoba koje traže posao. Ovo predstavlja pad od 3 procenata u broju osoba koje traže posao u poredjenju sa krajem 2010.godine.

Broj novih registrovanih osoba koje traže posao u poredjenju sa 2010.godinom je zabeležio blagi porast od 1 procenta ili 20,125 novih osoba koje traže posao. Tokom 2011.godine, povećan je broj zaposlenih nakon posredovanja MRSZ-a. Slobodna radna mesta predstavljena u MRSZ tokom 2012.godine su dostigla na 9,776 što ujedno predstavlja najviši nivo do sada. Popunjavanje ovih radnih mesta tokom 2011.godine je bilo 76.5 procenata kao rezultat zapošljavanja 7,484 osoba.

Strukturom osoba koje traže posao dominiraju osobe koje nisu kvalifikovane (61.7 od ukupno osoba koje traže posao) koje prate osobe sa srednjom kvalifikacijom (36.5 procenata), dok ostali deo od 1.8 procenata čine oni sa visokom stručnom spremom.

Problematično za tržište rada na Kosovu je i dalje dugoročni karakter nezaposlenosti. Preko 90 procenata svih registrovanih osoba na Kosovu koje traže posao su nezaposleni u periodu koji prelazi 12 meseci. Efekat dugoročne nezaposlenosti na ljudski kapital se smatra negativnim imajući u obzir da to može negativno da utiče na motivaciju za traženje radnih mesta kao i na smanjenje vrednosti ljudskog kapitala i produktiviteta.

3.2. Fiskalni sektor

Budzet Kosova se u 2011.godini zatvorio sa deficitom od 84.5 miliona evra, u poredjenju sa 93.3 miliona evra deficita u 2010.godini (9.4 procenata niže nego u 2010.godini). Odnos izmedju budzetskog deficita i UBP-a je bio 1.8 procenata. Budzetski deficit na Kosovu je tokom 2011.godine bio na nižem nivou od planiranog nivoa. Ovo je zbog toga što je nivo prihoda imao veće rezultate od planiranog nivoa (realizacija prihoda je bila 101.0 procenata od planiranog nivoa), dok se troškovi nisu uspeli realizovati na planiranom nivou (realizacija troškova je bila 91.9 procenata od planiranog nivoa).

4

U nedostatku podataka za 2010.godinu, statistike tržišta rada su predstavljene na osnovu ankete o radnoj snazi iz 2009.godine.

| 31


3.2.1 Budzetski prihodi

Budzetski prihodi, ne uključujući odredjene donacije donatora i fondove poverenja, su bili 1.30 milijarde evra, ili za 10.6 procenata veće nego u 2010.godini. Odnos izmedju budzetskih prihoda i UBP-a je dostigao na 27.7 procenata, što predstavlja jedan nivo koji je manji od prosečnog u regionu u 2010.godini (37.0 procenata).

Prihodi prikupljeni na granici nastavljaju da dominiraju strukturom budzetskih prihoda, koji predstavljaju 63.4 procenata svih prihoda u 2011.godini. prihodi prikupljeni od poreza na granici su dostigli vrednost od 826.6 miliona evra, beležeći godišnji porast od 18.2 procenata. Na povećanje graničnih prihoda uticao je uglavnom porast uvoza kao i cene uvoza za neke proizvode, pogotovo za prehrambene i za goriva. Nominalna norma povećanja uvoza u 2011.godini je bila 15.6 procenata. U okviru poreza prikupljenih na granici, porez na dodatu vrednost (PDV) čini najveću kategoriju (50.7 procenata), koja je dostigla vrednost od 418.8 miliona evra (Grafikon 5). PDV prikupljen na granici, iako je zabeležio godišnji porast od 16.1 procenata, u strukturi graničnih prihoda se okarakterizovao sa smanjenjem učešća za 0.9pp. Druga po važnosti kategorija graničnih prihoda su bili prihodi prikupljeni od akcize (34.4 procenata), koji su dostigli vrednost od 284.4 miliona evra, što je bilo za 22.4 procenata više u poredjenju sa 2010.godinom. Prihodi prikupljeni od akciza na cigarete su se povećali za 9.0 milion evra doprinoseći tako sa 3.9pp u ukupnom porastu prihoda od akcize. Druga važna kategorija graničnih prihoda je i granična taksa, koja je dostigla vrednost od 121.0 miliona evra ili 14.6 procenata ukupnih prihoda prikupljenih na granici. U poredjenju sa 2010.godinom, prihodi od graničnih taksi su zabeležili porast od 16.5 procenata. Drugi prihodi koji uglavnom dolaze od prodaje konfiskovanih roba, prekršaja, banderola, itd. su imali skoro istinivo kao i u 2010.godini, od 2.4 miliona evra ili 0.3 procenata ukupnih graničnih prihoda.

Prihodi od domaćih poreza su dostigli vrednost od 231.4 miliona evra (godišnji porast od 19.1 procenata). U okviru domaćih poreza, najveći deo čini PDV prikupljen unutar zemlje (40.8 procenata ukupnih prihoda od domaćih poreza), koji su u 2011.godini dostigli neto vrednost od 94.3 miliona evra (Grafikon 6). U poredjenju sa 2010.godinom, prihodi od PDV prikupljeni tokom godine su zabeležili godišnji porast od 38.7 procenata. Druga važna kategorija u okviru domaćih poreza su prihodi od poreza na lične dohotke (uglavnom porez

050

100150200250300350400450

Po

rez

na

do

datu

vred

no

st

Akc

iza

Gra

nic

ne t

akse

2010 2011

Grafikon 5. Glavni izvori granicnih prihoda, u milionima evra

Izvor: Ministarstvo finansija(2012)

0102030405060708090

100

Po

rez

na

do

datu

vred

no

st

Po

rez

na

pers

on

aln

e p

rihod

e

Po

rez

korp

ora

cija

Po

rez

na

ind

ivid

ual

ne

posl

ove

2010 2011

Grafikon 6. Glavni izvora prihoda od domacih poreza, u milionima evra

Izvor: Ministarstvo Finansija (2012)

32 |


na plate) koji su dostigli neto vrednost od 55.5 miliona evra (24.0 procenata ukupnih domaćih prihoda), beležeći godišnji porast od 25.4 procenata. Prihodi od poreza korporacija su dostigli neto vrednost od 52.4 miliona evra (22.7 procenata ukupnih domaćih prihoda), beležeći godišnji porast od 1.0 procenta. Prihodi od individualnih biznisa su dostigli vrednost od 23.4 miliona evra (10.1 procenata ukupnih domaćih prihoda), beležeći tako godišnji pad od 8.1 procenata. Druge kategorije domaćih poreza sa manjim učešćem u ukupnim domaćim prihodima, kao: verovatni porez, porez na dobit, porez na interes, dividende, vlasnička prava, izdavanje, i igre na sreću, prihodi od kazni PAK, licence za igre, su dostigli vrednost od 5.7 miliona evra od 4.6 miliona evra koliko su bili u 2010.godini.

Posebni prihodi su zabeležili vrednost od 115.5 miliona evra (8.9 procenata ukupnih budzetskih prihoda), što predstavlja godišnji porast od 15.0 procenata. Strukturu posebnih prihoda čine prihodi na centralnom nivou i prihodi u opštinama. U 2011.godini, od centralnog nivoa je prikupljeno 59.9 miliona evra dok je od opština prikupljeno 55.6 miliona evra u budzet Kosova. Što se tiče jednokratnih prihoda, odnosno transfera dividende u budzet Kosova, u 2011.godini suma ovih prihoda je bila 60.0 miliona evra (dividenda PTK-a 55.0 miliona evra i dividenda Aerodruma 5.0 miliona evra), u poredjenju sa 85.0 miliona evra prenetih u 2010.godinu. Drugi prihodi5 su bili 69.8 miliona evra, beležeći godišnji pad od 29.8 procenata.

3.2.2 Budzetski troškovi

Budzetski troškovi u 2011.godini, , ne uključujući odredjene donacije donatora i fondove poverenja, su bili 1.39 milijardi evra i pokazali su godišnji porast od 9.1 procenata, što predstavlja jedan veći porast u poredjanju sa porastom u predhodnoj godini (3.2 procenata). Budzetski troškovi čine 29.5 procenata UBP-a, što predstavlja manje učešće u poredjenju sa prosekom u regionu (41.0 procenata UBP-a u 2010.godini). Budzetski troškovi odredjeni za potrošnju su bili 11.5 procenata UBP-a, dok su kapitalne investicije bile 11.2 procenata UBP-a.6

U 2011.godini kapitalni troškovi su apsorbovali najveći deo budzetskih troškova, sa učešćem od 38.1 procenata u ukupnim troškovima. Kapitalni troškovi su dostigli vrednost od 528.2 miliona evra, beležeći tako godišnji porast od 16.0 procenata (Grafikon 7). Najveći deo kapitalnih troškova tokom 2011.godine imao je odredište u investicije u infrastrukturu (65.4 procenata kapitalnih troškova), koje su u velikoj meri činile investicije za auto-put Morinë-Merdarë, koji je počeo da se gradi u aprilu 2010.godine. Druga po veličini kategorija su bili plate i naknade, koje su dostigle vrednost od 385.0 miliona evra (27.7 procenata ukupnih troškova). Plate i naknade predstavljaju kategoriju koja je zabeležila najveći porast u okviru budzetskih troškova, beležeći godišnju normu porasta od 23.6 procenata. Subvencije i tranferi su bili treća po veličini kategorija, sa učešćem od 18.5

5

Donacije za podršku budzetu, bankarski interes, pozajmice, itd. 6

U troškove potrošnje spadaju plate i naknade i robe i usluge, dok u investicije spadaju kapitalni troškovi.

0

200

400

600

800

1,000

1,200

1,400

2010 2011

Plate I naknade Robe I usluge Kapitalni troskovi Subvencije I transferi

Grafikon 7. Struktura glavnih kategorija budzetskih troskova, u milionima evra

Izvor: MF (2012)

| 33


procenata u ukupnim budzetskim troškovima. Subvencije i transferi su u 2011.godini dostigli vrednost od 256.2 miliona evra, beležeći godišnji porast od 1.4 procenata, dok se u 2010.godini ova kategorija troškova smanjila za 1.6 procenata. Neke od glavnih kategorija u sklopu subvencija i transfera koje su zabeležile porast su subvencije za javna preduzeća koje su se povećale sa 56.4 miliona evra koliko su bile u 2010.godini, na 60.5 miliona evra u 2011.godini, naknade za ratne invalide i porodice žrtava rata koje su dostigle vrednost od 29.3 miliona evra, beležeći godišnji porast od 24.3 procenata. S druge stranem bazne penzije, koje čine najveći deo subvencija i transfera, su se smanjile sa 95.0 miliona evra, koliko su bile u 2010.godini, na 93.5 miliona evra u 2011.godini.

Kategorija sa najmanjim učešćem u okviru budzetskih troškova je bila kategorija roba i usluga, koja je zabeležila vrednost od 156.6 miliona evra (11.3 procenata ukupnih budzetkih troškova) i zabeležila je pad od 3.7 procenata. Pad troškova za robe i usluge je došao uglavnom kao posledica smanjenja troškova održavanja i popravki7, ugovornih usluga8, kao i troškova marketinga. U okviru drugih troškova, pozajmice za KEK su bile 30.0 miliona evra, komunalne usluge 20.4 miliona evra, i isplate za vanjski dug su bile 11.5 miliona evra.

3.3. Finansijski sektor

3.3.1 Opšte karakteristike

Finansijski sektor na Kosovu je tokom 2011.godine nastavio da proširuje aktivnosti i u isto vreme je nastavio da čuva postojanost u svim svojim sastavnim sistemima. Vrednost ukupnih sredstava finansijskog sektora je na kraju 2011.godine dostigla na 3.5 milijarde evra, što predstavlja jedan godišnji porast od 9.3 procenata. U poredjenju sa godišnjim porastom od 15.1 procenata koji je realizovan u 2010.godini, primećuje se da su sredstva finansijskog sektora tokom 2011.godine pratila jedan usporeniji ritam porasta.

Sporiji rast finansijskog sektora je uglavnom rezultat sporijeg porasta sredstava bankarskog sistema (8.3 procenata u poredjenju sa porastom od 11.4 procenata u 2010.godini), koji predstavlja glavnu komponentu finansijskog sektora na Kosovu. Na usporavanje rasta ukupnih sredstava sektora imalo je uticaj i smanjenje sredstava drugih finansijskih institucija (mikrofinansijske institucije i finansijski pomagači). Vrednost sredstava drugih finansijski institucija se smanjila na 128.3 miliona evra u 2011.godini od 145 miliona evra koliko je bila u 2010.godini. Ovo opadanje sredstava je prouzrokovano od smanjenja aktiviteta davanja kredita ovih institucija za šta je glavni uzročnik bio pogoršanje uslova finansiranja sa vanjskih tržišta koja predstavljaju glavni izvor njihovog finansiranja. S druge strane, penzioni fondovi i kompanije osiguranja su nastavile da proširuju svoje aktivnosti, doprinoseći tako i na povećanje ukupnih sredstava finansijskog sektora. U 2011.godini vrednost sredstava penzionih fondova je zabeležila godišnji porast od 20.2 procenata i dostigla je na 593.3 miliona evra, dok je vrednost sredstava kompanija osiguranja dostigla na 106 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 9.4 procenata.

Aktivnosti finansijskih institucija na Kosovu se i dalje oslanjaju na pružanje tradicionalnih finansijskih usluga, dok sofisticiraniji instrumenti i dalje nisu našli svoje mesto u finansijskog sektoru zemlje. Komercijalne banke i dalje imaju kreditiranje domaće

7

Održavanje i popravljanje automobila, održavanje zgrade,održavanje putne infrastrukture, održavanje IT, održavanje nameštaja i opreme, itd. 8

Usluge obrazovanja i obuke, advokature, različite zdravstvene usluge, savetodavne usluge, usluge štampanje, održavanje softvera, kompenzacija za sudske

odluke, itd.

34 |

ekonoprikustrandobijkrediod findepoz

StruksistemzabelpromsastaKomeda finansa 76ovog učešćna kr17.0 finansa 15finanprim0.2 p

Promtiče koje Finanukupgde nmiktofinannjihosredsveomkomeoperi2011je osttiče bgde sosigunasuulaz su i dsu seinter

Godišnji Izvešta

omije kao nupljenih ununom (engl. Taju najveći ita kao njihonansijskih izita.

ktura sredsma Kosova ležila nik

menu što avnih sektoercijalne baimaju gl

nsijskom se6.3 procena sektora. Prća penzionihraju 2011.go

procennsijskog sek5.4 procenatnsijskih instećuje u učešrocenta u 20

mene se ne pbroja finan

operirajunsijski sekto

pno 101 finanajveći broj ofinansijske

nsijski pomova težina stava finan

ma mala (Gercijalnih iraju na .godini bio tao nepormebroja finanssu na kraju uravajućih kprot dobre pje najverova

dalje prisutne odrazile i nresovanje za

CBaj 2011

njihovu glavnutar zemljeThird Partybroj primljeovu glavnu institucija k

stava finanu 2011.god

kakvu znse tiče

ora ovog sanke su naavno učešktoru upra

ata svih srerimećuje se h fondova, odine uprav

nata srektora, u porta u 2010.gtitucija i finšću finansij010.godini, p

primećuju nnsijskih insu na Kor na Kosov

ansisjku inst istih predste institucijemagači (58 u celokusijskog sekGrafikon 8)

banaka Kosovu jeosam (8) i

enjen i broj psijskih instit 2011.godinkompanija kperformanseatnije u veline u razvijenna performa proširenje n

BK

nu aktivnos. U industry Liability: enih primovaaktivnost, k

koje operiraj

nsijskog ini nije načajnu

učešća istema. astavile šće u vljajući edstava porast koji su

vljali sa edstava edjenju

godini. S drunansijskih pskih pomagpali na samo

i što se stitucija Kosovu. vu broji tituciju, tavljaju (20) i

8), ali upnosti tora je ). Broj

koje e i u takodje penzionih fotucija tokom

ne počele da koje operirae koja je konkoj meri dopnim zemljamansu potencijna nova tržiš

(1

(1

1

1

2

2

Gm

Iz

st, aktivnostriji osiguranTPL) ostaj

a. Mikrofinakoje se uglavju van Koso

uge strane, pomagača (Ggača, koji suo 0.02 procen

ondova koji jm 2011.godin rade i još d

aju na Kosontinuinelno prineo ekono

ma a pogotovijalnih invesšta.

,500)

,000)

(500)

0

500

,000

,500

2,000

2,500

2008Neto zahtevi kaNeto zahtevi ka

Grafikon 9. Nmilionima evr

zvor: CBK (2012

t koja se uglnja, osigurae glavna raansijske instvnom finans

ova, dok iste

zabeleženo Grafikon 8)

u sa jedne venata u 2011

je ostao na bne je primedve kompanovy na 13. pokazana odomskim i finvo u evropskstitora, utiču

8 2009a spoljnom sektorua fiskalnom sektoru

Neto zahtevi fra

2)

lavnom finananje odgvornadnja, od ktitucije i dalsira od fonde nemaju pr

je smanjen. Značajan eoma niske .godini.

broju dva (2ćeno u indu

nije osiguranUglavnom

d finasijskognansijskim pkim zemljamući tako na n

9 2010Neto zah

finansijskog

nsira od depnosti nad trkoje se uglalje imaju da

dova pozajmravo na prim

nje učešća dpad se pog

norme učeš

2). Kretanje ustriji osigurnja, podižućse primeću

g sektora Kopoteškoćama

ma. Ove potenjihov kapa

0 2011htevi ka realnom sek

sketora, u

pozita rećom

avnom avanje ljenih manje

drugih gotovu šća od

što se ranja, ći broj uje da osova, a koje eškoće citet i

1ktoru

| 35


Finansijski sektor Kosova i dalje ima nizak nivo iskorišćavanja finansiranja van Kosova, dok je jedan značajan deo sredstava ovog sektora i dalje investiran u spoljna tržišta.9 Vrednost Neto vanjskih sredstava (NVS) je nastavio da raste i tokom 2011.godine, ali je porast bio sporiji u poredjenju sa 2010.godinom. Na kraju 2010.godine, vrednost NVS je bila 2.08 milijarde evra (Grafikon 9), što predstavlja jedan godišnji porast od 6.2 procenata (15.1 procenata u 2010.godini). Najveći deo sredstava NVS finansijskog sektora su sredstva CBK-a (52.8 procenata NVS-a), dok se drugi deo deli izmedju komercijalnih banaka (25.0 procenata) i drugih finansijskihinstitucija (22.2 procenata) (Grafikon 10). Jedine institucije koje su zabeležile negativan bilans NVS su mikrofinansijske institucije, što znači da one više pozajmljuju sredstva sa strane nego što plasiraju sredstva u finansijske institucije van zemlje. Ovo je zbog toga što su njihov glavni izvor finansiranja za ove institucije kreditne linije od finansijskih institucija koje operiraju van Kosova.

Sporiji porast NVS-a finansijskog sektora je uglavnom rezultat smanjene norme povećanja zahteva koje imaju finansijske institucije koje operiraju na Kosovu prema vanjskom sektoru. U 2011.godoni, zahtevi prema vanjskom sektoru su zabeležili godišnji porast od samo 2.7 procenanta, (u poredjenju sa godišnjim porastom od 17.3 procenata u 2010.godini. Od 2.45 milijarde evra kolika je bila vrednost zahteva ka vanjskom sektoru, najveći deo njih je bio investiran u depozitima (55.8 procenata), akcije i druge ekvitete (21.7 procenata) i hartije od vrednosti (9.4 procenata). Na grafikonu 11 se primećuje da se tokom 2011.godine desilo jedno menjanje investicija iz hartija od vrednosti ka akcijama i drugim ekvitetima. Ova promena sredstava je uradjena iz penzionih fondova koji operiraju na Kosovu, koji su investicije u vasnjskom sektoru u celini koncentrisali na akcije i druge ekvitete. Slično, i CBK je tokom 2011.godine promenila jedan značajni deo investicija iz hartija od vrednosti prema investicijama u depozite, utičući da se učešće investicija u hartijama od vrednosti značajno umanji (Grafikon 11). U 2011. godini, 85.9 procenata zahteva CBK-a ka vanjskom sektoru su činile investicije u depozitima (68.5 procenata u decembru 2010.godine) i samo 2.0 procenata su činile investicije u hartijama od vrednosti (16.0 procenata u 2010.godini). Samo su komercijalne banke bile one koje su promenile jedan manji deo sredstava iz investicija u depozite ka investicijama u hartije od vrednosti. U 2011.godini, investicije u hartijama od vrednosti su činile 30 procenata ukupno investiranih sredstava van zemlje od komercijalnih banaka koje operiraju na Kosovu (24.4 procenata u decembru 2010.godine), dok su investicije u depozitima i dalje nastavile da predstavljaju najveći deo sa učešćem od 46 procenata (56.8 procenata u decembru 2010.godine).

9

U ovom slučaju, finansijski sector čine Centralna Banka Republike Kosova i sve druge finansijske institucije koje operiraju u Republici Kosovo.

0

200

400

600

800

1000

1200

1400

T1 T2 T3 T4 T1 T2 T3 T4 T1 T2 T3 T4 T1 T2 T3 T4

2008 2009 2010 2011

NVS CBK-a NVS komercijalnih banaka

NVS drugih finansijskih institucija

Izvor: CBK(2012)

Grafikon 10. Neto vanjskih sredstava, po institucijama(u milionima evra)

36 |


Obaveze finansijskog sektora Kosova ka vanjskom sektoru u 2011.godini su zabeležili godišnji pad od 13.1 procenata u poredjenju sa 2010.godinom. U 2011.godini vrednost ovih obaveza je opala na 374 miliona evra od 430.2 miliona evra iz predhodne godine. Ovo je uglavnom zbog nižeg nivoa dva glavna činioca ovih obaveza, odnosno kredita koje finansijske institucije na Kosovu primaju od finansijskih institucija koje operiraju van zemlje (172.2 miliona evra u 2011.godini u poredjenju sa 205.8 miliona evra u 2010.godini) i depozita nerezidenata u bankama koje operiraju na Kosovu (65.6 miliona evra u 2011.godini u poredjenju sa 87.1 miliona evra u 2010.godini). Struktura obaveza finansijskog sektora Kosova ka vanjskom sektoru je ostala slična kao i u predhodnoj godini (Grafikon 12). Glavne kategorije ovih obaveza ostaju i dalje krediti primljeni izvana (46 procenata od ukupnih obaveza) i depoziti nerezidenata u bankama koje operiraju na Kosovu (17.5 procenata obaveza). Račun MMF-a i alokacija Posebnih prava tiraža (PPT) ostaju takoreći nepromenjeni još od 2009.godine kada je i potpisan sporazum o učlanjivanju u MMF. Glavni nosioci obaveza ka vanjskom sektoru su i dalje komercijalne banke i mikrofinansijske institucije, kao korisnici kredita dobijenih izvana kao i nosioci depozita nerezidenata (ne mikrofinansijske institucije).

Zahtevi finansisjkog sektora ka unutrašnjem sektoru su nastavili sa rastom, dostižući vrednost od 990.6 miliona evra, ili porast od 33.4 procenata u poredjenju sa 2010.godinom. Porastu zahteva ka unutrašnjem sektoru je uglavnom doprineo značajan porast zahteva ka realnom sektoru (14.15 procenata) i niži nivo vladinih depozita (za 3.2 procenata) – kao glavni činioci ovih zahteva. Neto zahtevi ka realnom sektoru su i dalje nastavili da imaju negativan bilans (Grafikon 9), gde su obaveze ka realnom sektoru (koje čine depoziti u komercijalnimama, kao i tehničke rezerve osiguranja) i dalje više od zahteva ovog sektora koje uglavnom čine krediti koji su izdati od strane finansijskih institucija

3.3.2. Bankarski sistem

Bankarski sistem Kosova su i tokom 2011.godine činile osam komercijalnih banaka, od kojih su šest u stranom vlasništu i dve u domaćem vlasništvu. Visoko učešće stranih banaka se odražava i u strukturi svih sredstava bankarskog sistema, gde 89 procenata ukupnih sredstava čine sredstva stranih banaka, dok preostali deo pripada dvema domaćim bankama. Iako nije bilo ulaska novih banaka na bankarskom tržištu Kosova, u 2011.godini

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Dec 2008 Dec 2009 Dec 2010 Dec 2011

Monetarno zlato I DST Gotov novac Depoziti

Hartije od vrednosti izuzev akcija Kvota MMF-a Krediti

Akcije I drugi ekviteti Drugo

Grafikon 11. Struktura zahteva ka vanjskom sektoru

Izvor: CBK (2012)

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

Dec 2008 Dec 2009 Dec 2010 Dec 2011

Depoziti Aloacija DST-a Krediti Racun MMF-a Drugo

Grafikon 12. Struktura obaveza ka vanjskom sektoru

Izvor: CBK (2012)

| 37


je ipak zabeležen ulaz novog kapitala izvana u banakrskom sistemu zemlje, gde je Evropska banka za izgradnju i razvoj (BERZH) kupila oko 10 procenata akcija Banke za Biznis (BPB), banka kojom dominira domaće vlasništvo.

Struktura tržišta bankarskog sistema Kosova se i dalje karakteriše visokim stepenom koncentracije, gde tri najveće be upravljaju sa oko 73 procenata ukupnih sredstava bankarskog sistema. Medjutim, učešće tri najveće banke je zabeležilo pad u poredjenju sa 2010.godinom kada su upravljali sa 77.4 procenata ukupnih sredstava. Pad stepena koncentracije na bankarskom tržištu je predstavljen i kroz Herfindahl-Hirschman Indeks (HHI), koji predstavlja jedan pokazatelj nivoa koncentracije tržišta. U proteklim godinama se primećuje konstantan pad vrednosti ovog indeksa kako u sredstvima tako i u kreditima i depozitima banakrskog sistema. U 2011.godini, stepen koncentracije u sve tri pozicije je zabeležio isti nivo od oko 2090 poena indeksa HHI (Grafikon 13). Koncentracija banaka je sada ista u sve tri pozicije, dok se u ranijim godinama primećivala veća koncentracija kredita i depozita u poredjenju sa sredstvima. Pad stepena koncentracije tržišta pokazuje intensifikaciju aktivnosti manjih banaka, čineći da se poveća pritisak konkurencije na bankarskom tržištu.

Što se tiče infrastrukture bankarskog sistema, broj operacionih jedinica (uključujući i glavne kancelarije, filijale i kancelarije) je u 2011.godini bio 310, jedna manje u poredjenju sa krajem 2010.godine. Evidentno je da su postojeće banke do sada konsolidovale veoma dobro mrežu operativnih jedinica, zato što je proširenje kancelarija i filijala tokom proteklih godina stagniralo u 2011.godini. Medjutim, broj radnika je nastavio da raste, dostižući na 3,728 radnika od 3,610 koliko ih je bilo u predhodnoj godini. U isto vreme, nastavljen je i trend proširenja mreža prodajnih tačaka (engl. Point of Sales: POS), terminala, bankomata (engl. Automated Teller Machine: ATM) kao i bropj korisnika računa e-banking. Izuzev proširenja fizičke infrastrukture, i vrednost elektronskih isplata koje su izvršene putem gore navedenih načina je u daljem porastu (Tabela 1). Dok je tokom 2010.godine vrednost isplata uradjenih preko e-bankinga zabeležila sumu od 782 miliona evra, tokom 2011.godine vrednost ovih isplata je bila 1.19 milijarde evra. Takodje, korišćenje POS terminala (prodajnih tačaka) je bilo značajno više tokom 2011.godine, gde je vrednost izvršenih isplata preko njih bila 142 miliona evra, u poredjenju sa ukupno 94 miliona evra u 2010.godini. svi ovi indikatori pokazuju da se plaćanja preko gotovog novca smanjuju, davajući tako prednost elektronskom plaćanju.

0

500

1000

1500

2000

2500

3000

3500

2008 2009 2010 2011

Sredstva Krediti Depoziti

Grafikon 13. HHI za sredstva, kredite i depozite

Izvor: CBK (2012)

38 |


Tabela 1. Elektronska plaćanja, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

3.3.2.1 Bilans stanja bankarskog sistema

i. Sredstva

Vrednost ukupnih sredstava bankarskog sistema Kosova je u 2011.godini dostigla na 2.65 milijarde evra i zabeležila je godišnji porast od 8.3 procenata (9.3 procenata u 2010.godini). U odnosu na UBP, sredstva bankarskog sistema su dostigla normu od 57.2 procenata, u poredjenju sa normom od 58.2 procenata u 2010.godini.

Proširenje aktivnosti bankarskog sistema, izraženo u povećanju sredstava, se realizovalo preko povećanja izdavanja kredita i investicija u hartijama od vrednosti. Povećanje kredita i investicija u hartijama od vrednosti je doprinelo sa 9.8 odnosno 1.2pp u porastu ukupnih sredstava bankarskog sistema. S druge strane, negativan doprinos u povećanju ukupnih sredstava je imao bilans sa komercijalnim bankama, koji je doprineo sa -4.1pp (Grafikon 14). Negativan doprinos bilansa sa komercijalnim bankama u porastu ukupnih sredstava dolazi kao posledica smanjenja plasmana banaka koje operiraju na Kosovu u banke van zemlje. Jedan deo ovih sredstava može biti orijentisan prema aktivnosti davanja kredita u zemlji kao i u investicijama u hartijama od vrednosti van zemlje, kategorije koje su pokazale porast tokom 2011.godine. Kreditiranje ekonomije je i dalje glavna aktivnost bankarskog sistema u zemlji. Krediti, kao dominantna kategorija u sktrukturi sredstava komercijalnih banaka su u 2011.godini činili 68.3 procenata ukupn ih sredstava bankarskog sistema, dostižući vrednost od 1.69 milijarde evra (1.45 milijardi u 2010.godini). U protekle dve godine, kreditiranje ekonomije od strane banaka je zabeležilo ubrzani trend porasta u poredjenju sa 2009.godinom gde je porast kredita značajno opao. Tako je godišnja norma porasta kredita bankarskog sistema u 2010. i 2011.godini bila 13.3 odnosno 16.4 procenata, u poredjenju sa godišnjom normom porasta od 8.9 procenata zabeleženom u 2009.godini. Konstantan porast kreditiranja od strane bankarskog sistema može biti indikator konstantnog ekonomskog porasta u zemlji kao i porasta verovanja bankarskog sistema ka privatnom sektoru ekonomije na Kosovu. Takodje, banke koje operiraju na Kosovu su izvestile da se tokom 2011.godine povećala potražnja preduzeća za

Opis 2009 2010 2011

Povlacenja klijenata iz banaka putem ATM-a582.4 639.8 790.0

Placanja klijenata banaka preko POS-a 68.4 94.3 142.4

Placanja preko e-bankinga 607.3 782.4 1191.8

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

-10%

0%

10%

20%

30%

2008 2009 2010 2011

Gotov novac I stanje sa CBK-om Hartije od vrednosti

Fiksna sredstva Bilans sa komecijlanim bankama

Krediti I lizing Druga sredstva

Godisnji porast sredstava (Desni stub)

Grafikon 14. Doprinos u porastu sredstava bankarskog sistema po kategorijama, u procentima

Izvor: CBK (2012)

| 39


bankarske kredite, pogotovu potražnja manjih i srednjiih preduzeća.10 Konstantan porast kreditiranja od strane banaka na Kosovu je sigurno i rezultat povoljne strukture finansiranja banaka, gde su glavni izvor finansiranja i dalje depoziti prikupljeni na Kosovu, koji nastavljaju sa porastom. Tabela 2. Struktura sredstava bankarskog sistema

Izvor: CBK (2011)

Tokom 2011.godine zapaženo je smanjenje trenda investicija kosovskih banaka u tržišta van zemlje. Najzapaženiji pad je primećen na bilansu komercijalnih banaka koje operiraju na Kosovu sa drugim bankama van zemlje, koji se u 2011.godini smanjio za 22.7 procenata beležeći vrednost od 339.4 miliona evra. Takodje, tokom 2011.godine primećen je jedan stepen nespremnosti komercijalnih banaka u vezi sa proširivanjem investicija u hartijama od vrednosti na vanjskim tržištima. U 2011.godini, investicije u hartijama od vrednosti su zabeležile vrednost od 202 miliona evra, beležeći normu porasta od 16.5 procenata koja je značajno umanjena od godišnje norme porasta od 78.8 procenata koja je registrovana u 2010.godini (Grafikon 15). Smanjenje bilansa sa drugim bankama kao i usporavanje porasta investicija u hartijama od vrednosti je moglo doći kao posledica povećanja nesigurnosti u nekim ekonomijama evrozone kao i povećanja kreditiranja banaka u domaćoj ekonomiji. Sa svim ovim usporavanjem porasta, učešće u investicijama u hartije od vrednosti u ukupnim sredstvima bankarskog sistema se povećalo na 7.6 procenata od 7.1 procenata koliko je bilo u 2010.godini. S druge strane, učešće bilansa sa komercijalnim bankama u 2011.godini se umanjilo na 12.8 procenata ukupnih sredstava bankarskog sistema, u poredjenju sa 17.9 procenata koliko je bilo u 2010.godini.

10

Anketa karskom o bkreditiranju realizovanom po tromesečnim osnovama od Centralne Banke Republike Kosova.

Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%)

Gotov novac I bilans u CBK 218.2 12.1% 322.7 14.6% 307.5 12.5% 331.5 12.5%

Bilans sa komercijalnim banka 283.9 15.7% 405.6 18.4% 439.0 17.9% 339.4 12.8%

Hartije od vrednosti 39.7 2.2% 97.0 4.4% 173.4 7.1% 202.0 7.6%

Krediti I lizing (bruto) 1,183.4 65.4% 1,289.0 58.5% 1,458.7 59.4% 1,698.1 63.8%

Fiksna sredstva 39.0 2.2% 43.1 2.0% 44.0 1.8% 47.4 1.8%

Druga sredstva 43.1 2.4% 46.7 2.1% 32.3 1.3% 41.4 1.6%

Ukupno 1,808 100% 2,205 100% 2,455 100% 2,660 100%

Opis20112008 2009 2010

-50%

-30%

-10%

10%

30%

50%

70%

90%

110%

130%

150%

2008 2009 2010 2011

Novac u CBK Bil. Komercijalne banke Hartije od vrednosti Krediti

Grafikon 15. Porast sredstava, u procentima

Izvor: CBK (2012)

40 |


ii. Struktura kredita

Krediti za porodične ekonomije su nastavili sa trendom porasta i tokom 2011.godine, iako sa jednom usporenijom normom u pooredjenju sa predhodnom godinom. U 2011.godini, krediti za porodične ekonomije su zabeležili godišnji porast od 17.7 procenata, u poredjenju sa porastom od 24.6 procenata u 2010.godini (Grafikon 16). S druge strane, trend kredita za preduzeća pokazuje jedno ubrzavanje porasta ovih kredita u poslednje dve godine (12.5 procenata u 2011.godini i 7.9 procenata u 2010.godini, u poredjenju sa 4.8 procenata u 2009.godini). Nasuprot ubrzanju porasta, norma porasta kreditiranja za preduzeća je i dalje manja od norme porasta kredita za porodične ekonomije. Ovo se odražava i na strukturu ukupnih kredita, gde se primećuje jedan blagi pad učešća kredita za porodične ekonomije i pad učešća kredita za preduzeća (Grafikon 17). Učešće kredita za porodične ekonomije u ukupno izdatim kreditima od strane bankarskog sistema je dostiglo na 30.1 procenata na kraju 2011.godine. Bilo kako bilo, krediti za preduzeća nastavljaju da dominiraju strukturom ukupnih kredita sa učešćem od 69.9 procenata.

Struktura kredita preduzeća na osnovu ekonomske aktivnosti je u 2011.godini ostala slična sa predhodnim godinama, gde se 71.7 procenata ukupnih kredita za preduzeća izdalo sa sektor usluga. Od ukupnih kredita izdatih za preduzeća, krediti za trgovinska preduzeća, koji se karakterizuju u okviru sektora usluga, su predstavljali 52.7 procenata ukupnih kredita bankarskog sistema. Krediti za sektor industrije, koju čine rudnici, proizvodnja i izgradnja, su bili predstavljeni sa 24.8 procenata u strukturi ukupnih kredita (Grafikon 18).

0%

10%

20%

30%

40%

50%

2008 2009 2010 2011

Norma porasta ukupnih kreditaNorma porasta kredita za preduzecaNorma porasta kredita za porodicne ekonomije

Grafikon 16. Norma porasta kredita po sektorima, u procentima

Izvor: CBK (2012)

76.3% 73.3% 70.2% 69.9%

23.7% 26.7% 29.8% 30.1%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2008 2009 2010 2011

Preduzeca Porodicne ekonomije

Grafikon 17. Struktura kredita, u procentima

Izvor: CBK (2012)

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009 2010 2011

Druge uskuge Trgovina Izgradnja Proizvodnja Rudarstvo Poljoprivreda

Grafikon 18. Struktura kredita po ekonomskoj delatnosti, u procentima

Izvor: CBK (2012)

| 41


S druge strane, krediti za sektor poljoprivrede su bili krediti sa najmanjim učešćem od 3.5 procenata u ukupnim kreditima. Nisko učešće sektora poljoprivrede u kreditima izdatim od bankarskog sistema je bilo tradicionalno malo još od početka operiranja bankarskog sistema na Kosovu. Imajući u obzir relativno nizak kapacitet kredita za ovaj sektor kao i visoke norme interesa za poljoprivredne kredite možemo oceniti da banke imaju veću dozu nesigurnosti kada se radi o kreditiranju ovog sektora. S druge strane, više norme interesa za ove kredite mogu da obeshrabre zahtev za poljoprivredne kredite, sprečavajući tako dalje proširenje ovih kredita. Nespremnost banaka da prošire kreditiranje poljoprivrednog sektora se primećuje i iz činjenice da je oko 90 procenata ukupnih kredita za sektor poljoprivrede na Kosovu izdato samo od strane jedne od banaka koje operiraju u našoj zemlji.

Što se tiče trenda porasta kredita po ekonomskim sektorima, tokom 2011.godine, izuzev kredita za preduzeća koja pružaju druge usluge, krediti svih sektora su zabeležili porast (Grafikon 19). U 2011.godini, vrednost kredita za sektor trgovine je dostigla sumu od 606.2 miliona evra i zabeležila je godišnji porast od 16.3 procenata (13.6 procenata u 2010.godini). Sa druge strane, krediti za sektor izgradnje su u 2011.godini zabeležili vrednost od 116.3 miliona evra i umanjili su se za 6.6 procenata (22.5 procenata godišnjeg porasta u 2010.godini). Krediti za sektor poljoprivrede su dostigli vrednost od 40.5 miliona evra i prešli su iz pada od -0.1 procenata u 2010.godini, u godišnji porast od 6.1 procenata u 2011.godini. Dok, krediti izdati za druge usluge su bili jedina kategorija od ukupnih kredita izdatih za preduzeća koji su zabeležili pad (godišnji pad od 12.1 procenata).

Struktura kredita po roku prispeća je ostala slična sa predhodnim godinama, gde su najveći deo činili krediti sa dugim rokom prispeća. U 2011.godini, krediti sa rokom prispeća od preko dve do pet godina su predstavljali 41.98 procenata ukupnih kredita, dok su krediti sa rokom prispeća preko pet do deset godina predstavjlali 25.62 procenata ukupnih kredita (Grafikon 20). Značajno učešće u ukupnim kreditima su imali i krediti sa rokom prispeća do jedne godine, koji su predstavljali 21.09 procenata ukupnih kredita. Dok, preostali deo od 7.19 procenata su predstavljali krediti sa rokom prispeća od preko jedne godine do dve godine. U 2011.godini primećen je značajan porast kredita sa rokom prispeća do jedne godine (21.09 procenata) dok se primećuje i usporavanje porasta kredita sa rokom prispeća od preko dve godine (Grafikon 21). Najniže učešće u ukupnim kreditima konstantno predstavljaju krediti

-60%

-40%

-20%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

2008 2009 2010 2011

Trgovina Poljoprivreda Izgradnja

Proizvodnja Druge usluge

Grafikon 19. Godisnja norma porasta kredita po ekonomskim sektorima

IIzvor: CBK (2012)

68.3% 69.9% 73.1% 71.3%

13.8% 11.0% 6.5% 7.2%

18.0% 18.9% 20.2% 21.1%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2008 2009 2010 2011

Do 1 godine Preko 1 godine do 2 godine Preko 2 godine

Grafikon 20. Struktura kredita po roku prispeca, u procentima

Izvor: CBK (2012)

42 |


sa rokom prispeća od preko deset godina, koji su u 2011.godini činili 3.69 procenata ukupnih kredita. Preostali deo od 0.43 procenata ukupnih kredita su krediti u valutama koje nisu evro. Godišnja norma porasta kredita sa rokom prispeća od preko dve godine u 2011.godini je bila 13.6 procenata, u poredjenju sa normom od 19.3 procenata u 2010.godini. Iz ovoga se primećuje da je moguće da postoji jedan stepen nespremnosti na strani banke za proširenje davanja kredita na duže rokove prispeća. Imajući u obzir da se krediti sa dužim rokom prispeća mogu koristiti duže od strane preduzeća, onda ovo sve može da govori o jednom stepenu nesigurnosti koji može biti prisutan kod banaka u odnosu na dogadjaje u realnom sektoru ekonomije. Ovoj nesigurnosti su mogli doprineti i ekonomski problemi sa kojima se suočavaju neke od zemalja evrozone koji se na različite načine mogu odraziti i u ekonomije drugih zemalja.

iii. Obaveze

Strukturom obaveza bankarskog sistema u 2011.godini su dominirali depoziti, koji su ujedno predstavljali i glavni izvor finansiranja za banke. Depoziti su u 2011.godini predstavljali 79 procenata ukupnih obaveza bankarskog sistema, učešće istih koje je slično sa onim iz predhodne tri godine (Tabela 3). Tabela 3. Struktura obaveza bankarskog sistema

Izvor: CBK (2012)

U decembru 2011.godine, vrednost depozita je dostigla na 2.1 milijardi evra i zabeležila je godišnji porast od 8.5 procenata, a koja ipak predstavlja manju normu porasta u poredjenju sa godišnjom normom od 11 procenata zabeleženom u 2010.godini. Smanjenje porasta depozita u 2011.godini je došlo uglavnom kao posledica smanjenja depozita javnih nefinansijskih korporacija kao i pada depozita nerezidenata.

Izuzev depozita, drugi važni izvor finansiranja komercijalnih banaka su i posebna sredstva banaka, koja su u 2011.godini predstavljala 9.6 procenata ukupnih obaveza. Posebna sredstva su na kraju 2011.godine dostigla vrednost od 255.3 miliona evra i zabeležila su godišnji porast od 10.4 procenata. Medjuzavisni dug (engl. subordinated debt) i bilans iz drugih banaka, koji za banke koje operiraju na Kosovu predstavljaju izvore finansiranja sa

-40%

-30%

-20%

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2008 2009 2010 2011

Do 1 godinePreko 1 godine do 2 godinePreko 2 godine

Grafikon 21. Norma porasta kredita po roku prispeca, u procentima

Izvor: CBK (2012)

Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%) Miliona evra Ucesce (%)

Bilans iz drugih banaka 34.8 1.9% 58.5 2.7% 94.0 3.8% 40.0 1.5%

Depoziti 1,444.1 79.9% 1,744.8 79.2% 1,936.9 78.9% 2,102.3 79.0%

Druge pozajmice 0.0 0.0% 0.0 0.0% 0.0 0.0% 30.4 1.1%

Druge obaveze 140.2 7.8% 171.0 7.8% 160.0 6.5% 200.5 7.5%

Medjuzavisni dug 7.0 0.4% 24.4 1.1% 33.5 1.4% 31.0 1.2%

Posebna sredstva 182.3 10.1% 205.6 9.3% 230.5 9.4% 255.3 9.6%

Ukupno 1,808 100% 2,204 100% 2,455 100% 2,660 100%

20112008 2009 2010Opis

| 43


vanjskih tržišta, su u 2011.godini zabeležili pad nakon konstantnog porasta koje su zabeležili u predhodne tri godine. Medjuzavisni dug je u 2011.godini dostigao vrednost od 31 miliona evra, umanjujući se za 7.2 procenata u poredjenju sa 2010.godinom, dok je bilans iz drugih nbanaka van zemlje zabeležio vrednost od 40 miliona evra i prepolovio se u poredjenju sa2010.godinom. Sa druge strane, po prvi put nakon tri godine primećuje se da su banke kao izvor finansiranja koristile i druge pozajmice (kreditne linije iz medjunarodnih institucija kao što su EBRD, KfW, itd.), koje su u 2011.godini zabeležile vrednost od 30.4 miliona evra. Korišćenje ovog izvora finansiranja se u neku ruku moglo koristiti kao zamena za medjuzavisni dug i bilans iz drugih banaka koji su zabeležili pad tokom ove godine. Medjuzavisni dug je poznat kao izvor finansiranja sa visokim troškovima, stoga se mogao zameniti sa drugim pozajmicama koje su mogle imati manje troškove za banke. Takodje, jedan značajan porast se primećuje i u kategoriji drugih obaveza, čija je vrednost u 2011.godini dostigla na 200.5 miliona evra što predstavlja godišnji porast od 25.3 procenata.

iv. Struktura depozita

Depoziti bankarskog sistema na Kosovu su se i u 2011.godini generisali uglavnom od porodičnih ekonomija, čiji su depoziti činili 71 procenat svih depozita u bankarskom sistemu, podižući tako učešće za 4pp u poredjenju sa predhodnom godinom (Grafikon 22). Depoziti porodičnih ekonomija su u 2011.godini dostigli vrednost od 1.5 milijarde evra i zabeležili su godišnju normu porasta od 14.7 procenata, u poredjenju sa porastom od 25 procenata u 2010.godini. Kao što se primećuje, depoziti porodičnih ekonomija su povećali učešće u ukiupnim depozitima nasuprot porastu sa manjom normom u 2011.godini. ovo povećanje učešća se uglavnom pripisuje smanjenju u nekim od drugih kategorija depozita.

Depoziti privatnih preduzeća, koji su imali slično učešće od 5.1 procenata u ukupnim depozitima u poredjenju sa predhodnom godinom, zabeležili su vrednost od 107.6 miliona evra u 2011.godini. Depoziti privatnih preduzeća su zabeležili godišnju normu porasta od 9.8 procenata, koji je bio značajno manji u poredjenju sa porastom od 35 procenata iz predhodne godine. Učešće kategorije drugih depozita se u 2011.godini smanjilo na 18 procenata ukupnih depozita, što predstavlja godišnji pad od 2.9pp. Depoziti vlade u komercijalnim bankama i depoziti javnih preduzeća su imali učešće od 6 procenata odnosno 0.1 procenta u ukupnim depozitima bankarskog sistema, učešća koja su za 0.5pp manja od predhodne godine. Padom su se okarakeriizovali i depoziti nerezidenata, koji su u 2011.godini predstavljali 3.1 procenat ukupnih depozita u bankarskom sistemu Kosova, u poredjenju sa 4.4 procenata u 2010.godini. Vrednost depozita nerezidenata u bankarskom sistemu Kosova je u 2011.godini bila 64.2 miliona evra u poredjenju sa 84.8 miliona evra u 2010.godini.

Što se tiče roka prispeća, depoziti bankarskog sistema Kosova su u 2011.godini imali sličnu strukturu sa predhodnim godinama. Najveće učešće i dalje imaju oročeni depoziti, koji su u

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2008 2009 2010 2011

Vlada Javna preduzeca Privatna preduzeca Porodicne ekonomije Drugo

Grafikon 22. Struktura depozita po sektorima, u procentima

Izvor: CBK (2012)

44 |


2011.godini predstavljali 50.3 procenata ukupnih depozita. Preostali deo depozita čine transferni depoziti i depoziti štednje, koji su na kraju 2011.godine imali učešće od 33.2 procenata, odnosno 16.6 procenata ukupnih depozita.

U 2011.godini stukturom oročenih depozita su i dalje domonirali depoziti sa kraćim rokom prispeća, odnosno od depozita sa rokom prispeća do jedne godine i depozita sa rokom prispeća od 1 do 2 godine. Samim tim, drugačije od poslednje tri godine kada su depoziti sa rokom prispeća do jedne godine imali učešće sa oko 80 procenata, u 2011.godini učešće ovih depozita se umanjilo na drastičan način za 22pp (Grafikon 23). Depoziti sa rokom prispeća preko jedne godine do dve godine su predstavljali 28 procenata ukupnih depozita i u poredjenju sa predhodnom godinom povećali su učešće za 20pp. Porast učešća ovih depozita je došao kao posledica ponovnog oročenja jednog dela depozita porodičnih ekonomija sa rokom prispeća do jedne godine u depozite sa rokom prispeća preko jedne godine do dve godine. Preostali deo depozita bankarskog sistema čine depoziti sa rokom prispeća od preko dve godine, koji su u 2011.godini imali učešće od 18 procenata (16 procenata u 2010.godini). Sveukupno, primećuje se porast depozita sa dužim rokom prispeća koji, izmedju ostalog, odražava i konstantan porast verovanja javnosti u bankarski sistem Kosova. Povećanju verovanja javnosti je u nekoj meri moglo doprineti i usvajanje zakona i funkcionalizacije šeme za osiguranje depozita u julu 2011.godine.

Gledajući na osnovu valuta, depozitima u bankarskom sistemu Kosova dominiraju depoziti u valuti evro, koji predstavljaju oko 94 procenata ukupnih depozita. Imajući u obzir činjenicu da su kako sredstva tako i obaveze banakarskog sistema na Kosovu u velikoj meri dominirana minacijama u evrima, može se smatrati da su komercijalne banke koje operiraju na Kosovu minimalno izložene riziku od normi razmena.

3.3.2.2 Norme interesa

2011.godina se okarakterizovala smanjenjem normi interesa kako u depozitima tamo i u kreditima. Samim tim, razlika izmedju normi interesa na kredite i depozita se se umanjila sa 10.9pp koliko je bila u 2010.godini na 10.6pp u 2011.godini. Sa daljim poboljšanjem sveukupnog ambijenta za biznis i povećanjem efikasnosti banaka, očekuje se da norme interesa na bankarske kredite nastave sa smanjenjem. Prosečna norma interesa na

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2008 2009 2010 2011

Do jedne godine Od jedne do dve godine Preko dve godine

Grafikon 23. Struktura depozita orocenih po prispecu, u procentima

Izvor: CBK (2012)

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

2008 2009 2010 2011

Norma interesa za kredite Norma e interesa za depozite

Razlika krediti-depoziti

Grafikon 24. Prosek normi interesa, u procentima

Izvor: CBK (2012)

| 45


depozite za period januar-decembar 2011.godine se umanjila na 3.5 procenata, u poredjenju sa 3.7 procenata koliko je bila u periodu januar-decembar 2010.godine (Grafikon 24). Dok, prosečna norma interesa na kredit se umanjila sa 14.6 procenata koliko je bila u periodu januar-decembar 2010.godine, na 14.1 procenata za period januar-decembar 2011.godine.

U 2011.godini, prosečna norma interesa za depozite porodičnih ekonomija i za preduzeća je bila slična. Najviša prosečna norma za depozite preduzeća u decem bru 2011.godine je bila 5.25 procenata, i to za depozite u vrednosti od preko 250 hiljada evra i sa rokom prispeća od preko šest meseci do jedne godine. Dok je, najviša prosečna norma za depozite porodičnih ekonomija u decembru 2011.godine je bila 5.36 procenata (depoziti sa rokom prispeća od preko dve godin). Sa druge strane, najviša prosečna norma interesa na kredite za preduzeća u decembru 2011.godine je bila 17.1 procenata, dok je najviša norma interesa na kredite za porodične ekonomije bila 16.4 procenata. U okviru kredita za preduzeća, prosečna norma interesa na investicione kredite se umanjila na 14.3 procenata u poredjenju sa prosečnom od 15.6 procenata u 2010.godini. Takodje, prosečna norma interesa na druge poslovne kredite se umanjila na 16.5 procenata, u poredjenju sa prosečnom normom interesa od 17.5 procenata u 2010.godini, dok je prosečna norma interesa na prekopovlačenja i kreditne linije ostala slična sa normama iz preedhodne godine, odnosno 12.1 procenata i 13.2 procenata.

3.3.2.3 Performansa bankarskog sistema

Bankarski sistem Kosova je završio 2011.godinu sa neto profitom od 37.0 miliona evra, što je za 12.8 procenata više od profita zabeleženog tokom 2010.godine (Grafikon 25). Poećanje nivoa profita je uglavnom bio rezultat bržeg povećanja sveukupnih prihoda u poredjenju sa sveukupne troškove bankarskog sistema. U 2011.godini godišnja norma porasta sveukupnih prihoda je bila 10.5 procenata, dok je norma povećanja troškova bila 10.3 procenata (Figura 26).

U decembru 2011.godine, prihodi bankarskog sistema su zabeležili vredost od 240 miliona evra, u poredjenju sa 217.2 miliona evra u decembru 2010.godine. Viša norma porasta kreditiranja ekonomije od strane bankarskog sistema se odrazila i na ubrzanje porasta prihoda od interesa, što istovremeno čini i glavni izvor prihoda za bankarski sistem (Grafikon 27). Sveukupni prihodi od interesa su dostigli vrednost od 195.0 miliona evra u 2011.godini, beležeći godišnji porast od 11 procenata.

26.0 27.4

32.8

37.0

0

5

10

15

20

25

30

35

40

0

50

100

150

200

250

300

Jan-08 Jan-09 Jan-10 Jan-11

Troskovi Prihodi Neto profit (desni stub)

Grafikon 25. Bilans prihoda i troskova, u milionimaevra

Burimi: BQK (2011)

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec

2008 2009 2010 2011

Të hyrat Shpenzimet

Figura 26. Godisnje norme porasta prihoda i troskova

Izvor: CBK (2012)

46 |


Strukturom sveukupnih prihoda bankarskog sistema i dalje dominiraju prihodi od interesa na kredit i nasuprot smanjenju učešća u ukupnim prihodima na 77.6 procenata od 78.1 procenata koliko je bilo u decembru 2010.godine (Grafikon 28). Konstantna dominacija ove kategorije prihoda se objašnjava činjenicom da bankarski sistem Kosova i dalje nije razvijen na zadovoljavajući nivo da bi pružio finansijske instrumente koji bi mogli da utiču na diversifikaciju strukture investicija od banaka i, samim tim, strukturu njihovih prihoda. Na porast ukupnih prihoda je takodje uticao i visok nivo prihoda od interesa na plasmane banaka koje operiraju na Kosovu ka bankama van zemlje. Iako je kapacitet plasmana van zemlje zabeležio pad u poredjenju sa 2010.godinom, konstantan porast normi interesa u prvom delu 2010.godine se odrazio i na povećanje prihoda od interesa u ovim plasmanima. U decembru 2011.godinem prihodi iz ove kategorije su dostigli na 4.1 miliona evra, beležeći tako jedan godišnji porast od 53.5 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom(Grafikon 29).

Na prihode bankarskog sistema tokom 2011.godine su pozitivno uticali i prihodi od investicija u hartije od vrednosti. Ova kategorija prihoda je nastavila sa trendom porasta i tokom navedenog perioda, dostižući tako na 4.2 miliona evra ili jedan porast od 35.3 procenata u poredjenju sa istim periodom iz predhodne godine. Na bolji učinak prihoda od investicija u hartije od vrednosti su uticali pre svega konstantan porast investiranih sredstava u hartije od vrednosti i, nakon toga, porast troškova finansiranja državnog duga kao i porast premijuma

79.8% 81.0% 80.9% 81.3%

20.2% 19.0% 19.1% 18.7%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Prihodi od interesa Prihodi od neinteresa

Grafikon 27. Struktura prihoda, u procentima

Izvor: CBK (2012)

72.0% 78.5% 78.1% 77.6%

15.5% 16.1% 17.3% 17.4%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Krediti Plasmani banaka Hartije od vrednosti Tarife I komisije Drugi operativni prihodi

Grafikon 28. Struktura prihoda po kategorijama, uprocentima

Izvor: CBK (2012)

-100%

-50%

0%

50%

100%

150%

200%

250%

Krediti Plasmani Hartije od vrednosti Tarife I komisije

Grafikon 29. Godisnja norma porasta prihoda po kategorijama

Izvor: CBK (2012)

| 47


u hartijama od vrednosti kao rezultat krize u evrozoni koji su uticali na povećanje povraćaja u ove investicije.

U okviru prihoda bankarskog sistema mesto zauzimaju i prihodi od neinteresa, koji su u 2011.godini zabe;ežili vrednost od 45.0 miliona evra (41.4 miliona evra u decembru 2010.godine) i predstavljali su 18.7 procenata svih prihoda banakarskog sistema (Grafikon 29). U okviru ovih prihoda, glavnui kategoriju čine tarife i komisije na bankarske produkte. U decembru 2011.godine, prihodi od tarifa i komisija su predstavljali 17.4 procenata ukupnih prihoda, što predstavlja jedan blagiporast od 0.1 pp u poredjenju sa istim periodom u predhodnoj godini (Grafikon 29). Ova kategorija prihoda je u poslednjim godinama zabeležila porast u učešću u ukupnim prihodima bankarskog sistema kao posledica porasta spektra usluga od strane banaka.

U decembru 2011.godine, troškovi bankarskog sektora su dostigli vrednost od 197.8 miliona evra, beležeći godišnji porast od 10.3 procenata. Trend porasta troškova bankarskog sistema se značajno ubrzao u 2011.godini u poredjenju sa normom porasta u 2010.godini (4.3 procenata godišnjeg porasta). Ubrzanje porasta je bilo prisutno u skoro svim stavkama bankarskih troškova. Na porast ukupnih troškova je uticao i porast aktivnosti banaka tokom 2011.godine. od glavnih kategorija troškova možemo da navedemo porast troškova za provizije za pokrivanje potencijalnih gubitaka od kredita. Porast troškova za provizije je došao kao posledica pogoršanja kvaliteta kreditnog portfolia tokom prvog dela 2011.godine. Do juna 2011.godine, troškovi za provizije su dostigli na 19.7 miliona evra beležeći tako jedan značajan porast od 107.8 procenata u poredjenju sa junom 2010.godine (Grafikon 30). Ali, u drugom delu 2011.godine banke su se pokazale pažljivije prilikom upravljanja kreditnim rizikom, gde je kao posledica toga norma porasta troškova za provizije značajno usporila kao rezultat poboljšanja kvaliteta kreditnog portfolia. Na kraju 2011.godine, troškovi za provizije su dostigli na 34.2 miliona evra što predstavlja jedan godišnji porast od 20.8 procenata. Troškovi za provizije se navode u okviru troškova neinteresa, koji su u 2011.godini dostigli vrednost od 42.7 miliona evra ili za 18.3 procenata viši nego u decembru 2010.godine(Grafikon 31). Takodje, porastom su se okarakterizovali i ukupni i administrativni troškovi bankarskog sistema. Na kraju 2011.godine, kao što se vidi na grafikonu 31, ukupni i administrativni

-50%

0%

50%

100%

150%

200%

250%

Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec

2008 2009 2010 2011

Interes na depozite Tarife I komisije

Provizije Ukupni I admin.troskovi

Grafikon 30. Godisnja norma porasta troskova po kategorijama, u procentima

Izvor: CBK (2012)

43.1 52.1 55.2 58.4

27.733.4 36.0 42.7

86.2 86.4 88.1 96.7

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Troskovi interesa Troskovi neinteresa Ukupni I admin troskovi

Grafikon 31. Struktura troskova bankarskog sektora, u milionima evra

Izvor: CBK (2011)

48 |


troškovi bankarskog sistema su dostigli na 96.7 miliona evra beležeći tako godišnji porast od 9.9 procenata. Osnova za porast ove kategorije troškova je uglavnom bila na porastu troškova za osoblje, koji su zabeležili vrednost od 40.7 miliona evra ili za 7.7 procenata više u poredjenju sa predhodnom godinom. Porast troškova personala odrazuje porast broja zaposenih u bankarskm sistemu tokom 2011.godine. Takodje, drugi troškovi neinteresa su zabeležili značajan porast, dostižući na 22.5 miliona evra ili jedan porast od 78.4 procenata, u poredjenju sa istim periodom u predhodnoj godini. S druge strane, jedina kategorija koja je zabeležila pad u okviru ukupnih i administrativnih troškova su bili troškovi za iznajmljivanje, koji su se umanjili za 10.9 procenata i zabeležili su vrednost od 33.5 miliona evra. Na grafikonu 31 su predstvljani i troškovi interesa koji su zabeležili jedan godišnji porast od 5.9 dostižući tako na 58.4 miliona evra. U okviru ovih troškova može da se napomene porast troškova za interese na depozite i za interese plaćane na pozajmice, koji su se povećali na 51.3 miliona evra (49.4 miliona evra u decembru 2010.godine) odnosno 5.6 miliona evra (4.8 miliona evra u decembru 2010.godine).

Ukupni i administrativni troškovi su i dalje dominantna kategorija u okviru ukupnih troškova bankarskog sistema sa učešćem od 48.9 procenata (Grafikon 32). Druga kategorija troškova bankarskog sistema po veličini su i troškovi interesa, koji su tokom ovog perioda umanjili učešće na 29.5 procenata ukupnih troškova (30.8 procenata u decembru 2011.godine). sa druge strane, učešće troškova neinteresa je poraslo na 21.6 procenata ukupnih troškova (20.1 procenata u decembru 2011.godine).

3.3.2.3.1 Profitabilnost i efikasnost bankarskog sistema

Porast neto profita se odrazio i na poboljšanje pokazatelja profitabilnosti bankarskog sistema, kao što je Prosečni povraćaj u kapitalu (engl. Return on Average Equity: ROAE). U 2011.godini, ROAE je dostigao na 15.3 procenata u poredjenju sa 14.8 procenata koliko je bio u 2010.godini. S druge strane, drugi pokazatelj profitabilnosti Prosečni povraćaj u sredstvima (engl. Return on Average Assets: ROAA), je nasuprot porastu neto profita, ostao na istom nivou kao u predhodn edhe përkundër rritjes së profitit neto, mbeti nëj godini od 1.5 procenata (Grafikon 33).

27.4% 30.3% 30.8% 29.5%

17.6%19.4% 20.1% 21.6%

54.9% 50.3% 49.1% 48.9%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Troskovi interesa Troskovi neinteresa Ukupni I admin troskovi

Grafikon 32. Struktura troskova, u procentima

Izvor: CBK (2012)

1.6% 1.4% 1.5% 1.5%

14.5%13.8%

14.8% 15.3%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

14%

16%

18%

0

5

10

15

20

25

30

35

40


u m

ilio

nim

a e

uro

Profit ROAA (desni stub) ROAE (desni stub)

Grafikon 33. Pokazatelji profitabilnosti

Izvor: CBK (2012)

| 49


Brži porast prihoda u poredjenju sa troškovima je relutirao jednim blagim poboljšanjem pokazatelja efikasnosti bankarskog sistema, koji se meri kao odnos izmedju troškova i prihoda (Grafikon 34). U decembru 2011.godine, odnos izmedju troškova i prihoda se smanjio na 82.4 procenata od 82.5 procenata koliko je bio u decembru 2010.godine. Trend porasta ovog indikatora je počeo još od 2010.godine, kada se ovaj pokazatelj umanjio na 82.5 procenata, od nivoa od 84.6 procenata koliko je bio u 2009.godini.

3.3.2.4 Rizici bankarskog sistema

i. Rizik likvidnosti

Bankarski sistem Kosova se i dalje karakteriše zadovoljavajućim stepenom likvidnosti, koji čini da se obaveze komercijalnih banaka prema depozitorima i dr

ugim pozajmljivačima izmiruju na vreme i bez poteškoća. Zadovoljavajući stepen likvidnosti u komercijalnim bankama koje operiraju u zemlji je rezultat pažljivog upravljanja bilansom stanja komercijalnih banaka kako u pogledu sredstava tako i u pogledu obaveza.

Struktura finansiranja operacija za bankarski sistem Kosova je u 2011.godini bila slična sa onom iz predhodne godine, gde su depoziti prikupljeni u zemlji nastavili da predstavljaju dominantnu kategoriju obaveza kao i glavni izvor finansiranja za aktivnosti bankarskog sistema na Kosovu. U decembru 2011.godine, depoziti su predstavljali 79 procenata ukupnih obaveza bankarskog sektora. Visoka koncentracija finansiranja operacija banaka u depozitima može predstavljati jedan potencijalni rizik za bankarski sistem na Kosovu, zato što bi jedno pogoršanje ekonomske situacije u zemlji negativno uticalo na sposobnost gradjana da štede i, samim tim, banke bi se mogle naći u poteškoćama prilikom osiguranja fondova za finansiranje njihovih aktivnosti. Stoga, posebne je važnosti da banke budu u stanju da koriste i druge izvore finansiranja, gde se može napomenuti potreba funkcionalizacije medjubankarskog tržišta depozita kao i pristup izvorima finansiranja van zemlje.

Jedan veoma važan indikator stepena likvidnosti u bankarskom sistemu je odnos izmedju kredita i depozita. U decembru 2011.godine, odnos krediti-depoziti je stajao na 80.8 procenata, dok je u decembru 2010.godine ovaj odnos bio 75.3 procenata (Grafikon 35). Porast ovog pokazatelja odražava brži porast kredita u poredjenju sa porastom depozita.

80.5%

84.6%

82.5%

82.4%

78%

79%

80%

81%

82%

83%

84%

85%


Grafikon 34. Odnos troskovi/prihodi, u procentima

Izvor: CBK (2012)

66%68%70%72%74%76%78%80%82%84%86%88%

0.0

500.0

1000.0

1500.0

2000.0

2500.0

Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec

2008 2009 2010 2011

Krediti Depoziti Odnos krediti/depoziti (desni stub)

Grafikon 35. Krediti i depoziti bankarskog sistema, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

50 |


nasuprot porastu, aktuelni odnos izmedju kredita i depozita ostaje u liniji as preporukama CBK-a koje predlažu da komercijalne banke koje operiraju na Kosovu održavaju odnos krediti-depoziti na prosečno 80 procenata.

Jedan drugi važan pokazatelj za stepen likvidnosti u bankarskom sistemu je odnos izmedju likvidnih sredstava i ukuipnih sredstava. Na osnovu definicija koje se koriste od Medjunarodnog monetarnog fonda, likvidna sredstva se dele na “osnovna” likvidna sredstva i “sveukupna” likvidna sredstva (engl. core liquid assets dhe broad liquid assets).11 Brži porast nivoa kredita se odrazio i na smanjenje učešća likvidnih sredstava, kako ‘core’ tako i ‘broad’, u ukupnim sredstvima. U decembru 2011.godine, učešće likvidnih sredstava ‘core’ u ukupnim sredstvima bankarskog sistema je stajalo na 26.6 procenata, u poredjenju sa 32.3 procenata koliko je bilo u decembru 2010.godine. Sa druge strane, učešće likvidnih sredstava ‘broad’ u ukupnim sredstvima je dostiglo na 31.3 procenata u poredjenju sa 36.8 procenata koliko je bilo u decembru 2011.godine. Pad ova dva indikatora je uglavnom odraz smanjenja sredstava od strane banaka koja se investiraju u obliku plasmana van zemlje, sredstva koja su u decembru 2011.godine bila oko 100 miliona evra niža u poredjenju sa istim periodom u predhodnoj godini. Uprkos svom tom padu, aktuelni odnos izmedju likvidnih sredstava i ukupnih sredstava osigurava jednu zadovoljavajuću poziciju likvidnosti bankarskog sistema, ali naravno da banke moraju pokazati konstantu pažnju u sprečavanju devijacije ovih pokazatelja.

Drugi važan pokazatelj za stepen likvidnosti je odnos izmedju likvidnih sredstava i kratkoročnih obaveza. Preko ovog pokazatelja može se oceniti sposobnost banke da ispuni svoje obaveze koje prispevaju unutar jednog kratkog vremenskog roka, drugim rečima, za ispunjavanje zahteva za povlačenje depozita ili za plaćanje drugih dugova koji imaju kratak rok prispeća. U decembru 2011.godine, odnos izmedju “core” likvidnih sredstava i kratkoročnih obaveza je stajao na 33.7 procenata što predstavlja jedan pad od 6.9 pp u poredjenju sa istim periodom u predhodnoj godini. Tokom istog perioda, odnos izmedju “broad” likvidnih sredstava i kratkoročnih obaveza je stajao na 39.6 procenata, što takodje predstavlja pad od 6.6 pp u poredjenju sa predhodnom godinom (Grafikon 36). Bilo kako bilo, u poredjenju sa prvom polovinom 2011.godine, u drugoj polovini godine ova dva pokazatelja su zabeležila porast, imajući u obzir da je u junu 2011.godine odnos izmedju “core” likvidnih sredstava i kratkoročnih obaveza bio 31.1 procenat, dok je odnos izmedju “broad” likvidnih sredstava i kratkoročnih obaveza bio 38.1 procenata. Ovo pokazuje da se smanjenje ovih pokazatelja likvidnosti desilo uglavnom u prvoj polovini 2011.godine, dok se druga polovina godine okarakterizovala poboljšanjem ovih pokazatelja.

11

Likvidna sredstva‘core’čine gotov nac i stanje(bilans) u CBK, kao i tekući račun u drugim bankama i plasmani u drugim bankama sa rokom prispeća do 90

dana. Likvidna sredstva broad’su likvidna sredstva‘core’kao i trgovinska sredstva i hartije od vrednti sa rokom prispeća do 90 dana.

46.2%

39.6%

39%

40%

41%

42%

43%

44%

45%

46%

47%

8

9

9

9

9

9

10

10

10

10

Jan-10 Jan-11

Likvidna sredstva 'Broad' Kratkorocne obaveze Likvidna sredstva' Broad' / kratkorocne obaveze

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 36. Odnos likvidna sredstva "broad"/kratkorocne obaveze

| 51


Bankarski sistem Kosova je konstantno održavao likvidne rezerve na višem nivou od minimalnog nivoa zatraženog od Centralne Banke. Na osnovu važećih pravila, u decembru 2011.godine komercijalne banke koje operiraju na Kosovu su bile obavezne da održavaju rezervna sredstva u sumi od 177.4 miliona evra, dok su na kraju 2011.godine likvidne rezerve premašile za 94.5 miliona evra nivo obaveznih rezervi, pošto su bile na 271.9 miliona evra (Grafikon 37). U poredjenju sa predhodnom godinom, suma rezervi bankarskog sistema koje prelaze nivo obaveznih rezervi je zabeležila porast. Ovaj nivo likvidnosti čini da bankarski sistem Kosova ima jedan veoma veliki nivo postojanosti nasuprot raznKym potencijalnim potresima na tržištima finansijskih fondova ili nasuprot potresa u obliku većih povlačenja depozita, stvari koje se predlažu i od rezultata stres-testa o riziku likvidnosti (poglavlje 3.3.2.4.1).

ii. Kreditni rizik

Tokom 2011.godine bolji učinak ekonomije se odrazio i na bolji učinak bankarskog sistema, kako u porastu kapaciteta kreditiranja, tako i u poboljšanju kvaliteta kreditnog portfolia. Struktura kredita po klasifikaciji12 na osnovu kvaliteta je i dalje slična sa onom iz predhodne godine, iako je bilo blagih izmena u kreditima po kategorijama sa manjim kvalitetom prema standardnom kvalitetu (standardna kategorija uključuje kredite koji nemaju problema prilikom vraćanja). Na grafikonu 38 se može primetiti da je učešće kredita koji se nalaze u standardnoj kategoriji zabeležilo jedan blagi porast u poredjenju sa predhodnom godinom i stajalo je na 90.0 procenata ukupnih kredita bankarskog sistemata (89.7 procenata u decembru 2011.godine). U decembru 2011.gdone, učešće kredita koji su klasifikovani kao pod nadzorom u ukupnim kreditima je zabeležilo pad od 0.1 pp u poredjenju sa predhodnom godinom kad je bilo 1.8 procenata, dok je, kategorija kredita ispod standarda ostala nepromenjena i ostala je na 2.6 procenata ukupnog kreditnog portfolia. Sveukupno, učešće klasifikovanih kredita u ukupnom kreditnom portfoliu je zabeležilo pad u 2011.godini, predlažući tako jedno blago poboljšanje kvaliteta kredita. Tokom gore navedenog perioda, učešće klasifikovanih kredita 12

Na osnovu CBK pravila, krediti u bankarskom sektoru se klasifikuju na pet glavnih kategorija: standardni, pod nadzorom, ispod standarda, sumnjivi i izgubljeni. Klasifikovani krediti su kategorije: pod nadzorom, ispod standarda, sumnjivi i izgubljeni. Problematični krediti su kategorije: ispod standarda, sumnjivi i izgubljeni . Nekvalitetni krediti su kategorije: sumnjivi i izgubljeni.

0

50

100

150

200

250

300

2001 2002 2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Obavezne rezerve Bilans sa CBK

Gotov novac Ukupno rezervi

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 37. Rezerve bankarskog sistema, u milionima evra

93.3%

89.6% 89.7% 90.0%

2.0%

3.7%1.8% 1.7%

1.4%

2.4%

2.6% 2.6%

1.1%1.2%

2.4% 2.0%

2.3% 3.1% 3.5% 3.7%

84%

86%

88%

90%

92%

94%

96%

98%

100%


Standardni Pod nadzorom Ispod standarda Sumnjivi Izgubljeni

Grafikon 38. Struktura kredita po klasifikaciji

Izvor: CBK (2011)

52 |


se umanjilo na 10.0 procenata od 10.3 procenata koliko je bilo u decembru 2010.godine (10.4 procenata u decembru 2009.godiine). Pad učešća je zabeležila i grupa problematičnih kedita, koja je u decembru 2011.godine predstavljala 8.3 procenata ukupnih kredita, u poredjenju sa 8.5 procenata u decembru 2010.godine. Najzapaženiji porast su zabeležili krediti klasifikovani u kategoriju kao ‘izgubljeni’, dok je kategorija kredita klasifikovanih kao ‘sumnjivi’ zabeležila pad. Ove dve kategorije zajedno čine portfolio Nekvalitetnih kredita (engl. Non-Performing Loans: NPL). U decembru 2011.godinem učešće NPL u ukupnom kreditnom portfoliu bankarskog sistema na Kosovu je bila 5.7 procenata, Što predstavlja pad od 0.2 pp u poredjenju sa decembrom 2010.godine. Strukturom NPL-a i dalje dominiraju krediti klasifikovani kao izgubljeni, koji su se u decembru 2011.godine povećali učešće na 64.5 procenata ukupnih NPL-a od 59.5 procenata koliko su bili u decembru 2010.godine. Preostali deo NPL-a čine krediti koji suj okarakterizovani kao sumnjivi (Grafikon 39). Tokom ovog perioda, vrednost izgubljenih kredita je zabeležila godišnji porast od 23.1 procenata (11.6 miliona evra), dok su se sumnjivi krediti umanjili za 0.4 procenata (130 hiljada evra), u poredjenju sa predhodnom godinom.

Na grafikonu 40 se može videti da je tokom 2011.godine norma NPL-a pratila jedan veoma nestabilan trend. U prvom tromesečju 2011.godine, NPL su dostigli na 6.2 procenata, što istovremeno predstavlja najviši nivo NPL-a od početka funkcionisanja bankarskog sistema na Kosovu. Medjutim, tokom drugog dela 2011.godine, nivo NPL-a je bio veoma nestabilan beležeći tako pad u drugom tromesečju, pa se opet pogoršao u trećem tromesečju

32.4% 28.0%40.5% 35.5%

67.6% 72.0%59.5% 64.5%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Sumnjivi Izgubljeni

Grafikon 39. Struktura nekvalitetnih kredita, u procentima

Izvor: CBK (2012)

3.9%4.2% 4.4% 4.6% 4.5% 4.6%

5.9%6.2%

5.9% 6.0% 5.8%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec Mar Jun Sep Dec

2009 2010 2011

Grafikon 40. Odnos NPL/ukupno kredita, u procentima

Izvor: CBK (2012)

32.7%

8.9%13.2%

16.4%

81.5%

42.3%

53.7%

13.6%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%


Norma porasta svih kredita Norma porasta NPL-a

Grafiko 41. Godisnja norma porasta svih kredita i NPL-a

Izvor: CBK (2012)

| 53


dostižući na 6.0 procenata. Na kraju 2011.godine, norma NPL-a se umanjila na 5.7 procenata ukupnog kreditnoërg portfolia. Ukupna vrednost NPL-a u decembru 2011.godine je dostigla na 96.2 miliona evra, i predstavlja jedan godišnji porast od 13.6 procenata. Tokom perioda 2009-2011, prosečna norma godišnjeg porasta NPL-a je bila 36.5 procenata, dok je prosečna npërderisa nma porasta sveukupnog nivoa kredita bila 12.8 procenata (Grafikon 41).

Od ukupno osam banaka koje operiraju na Kosovu, u 2011.godini, pet od njih je zabeležilo pogoršanje kvaliteta kreditnogportfolia (povećanje učešća NPL-a u ukupnom kreditnom portfoliu), dok su tri banke izvestile o poboljšanju kvaliteta kreditnog portfolia. Bankarski sistem Kosova se konstantno pokazuje veoma konzervativnim što se tiče pokrivenosti NPL-a sa provizijama za gubitke od kredita, održavajući provizije konstantno na višem nivou od NPL-a. U decembru 2011.godine, nivo pokrivenosti NPL-a sa provizijama za gubitke od kredita se povećao na 116.7 procenata, od 114.4 procenata u decembru 2010.godine (Grafikon 42). Prosečni nivo pokrivenosti tokom protekle 4 godine je bio 127 procenata. U decembru 2011.godine ukupna suma provizija je bila oko 113.2 miliona evra u poredjenju sa 96.8 miliona evra u decembru 2010.godine.

ii. Rizik solventnosti

Pokazatelj dovoljnosti kapitala

Pokazatelj dovoljnosti kapitala (engl. Capital Adequacy Ratio: CAR) 13 u bankarskom sistemu Kosova u decembru 2011.godine je bio na 17.5 procenata, u poredjenju sa 18.7 procenata koliko je bilo u istom periodu predhodne godine (Grafikon 43). Trenutni nivo kapitalizacije (pokrivenosti kapitalom) bankarskog sistema Kosova, izraženo putem CAR-a, je veoma zadovoljavajući, imajući u obzir da vidno prelazi minimalnu normu od 12 procenata koja je odredjena od CBK-a. Dakle, iako smo opali u sveukupnom nivou CAR-a, bankarski sistem Kosova se i dalje karakteriše jednom visokom stopom kapitalnosti, koja

13

Na osnovu odgovarajućeg pravilnika CBK-a, banke su obavezne da održavaju odnos izmedju kapitala i rizičnih sredstava na nivou od najmanje 12%.

137% 142%

114%

117%

-10%

10%

30%

50%

70%

90%

110%

130%

150%

0%

1%

2%

3%

4%

5%

6%

7%

Dhjetor 2008 Dhjetor 2009 Dhejtor 2010 Dhjetor 2011

NPL / TL Odredbe/NPL (desna skala)

Grafikon 42. NPL i odredbe

Izvor: CBK (2012)

16.7%17.9%

18.7%

17.5%

0%

5%

10%

15%

20%

Dhjetor 2008 Dhjetor 2009 Dhjetor 2010 Dhjetor 2011

CARKapital prve klase/sredstva korigovan zа rizikIzvestaj kapital/aktiva

Grafikon 43. Kapitalizacija bankarskog sistema

Izvor: CBK (2012)

54 |


je konstantno prelazila minimalnu regulativu koja je zatražena. Takodje, strukturom kapitala bankarskog sistema dominira kapital prve vrste, što predstavlja jednu veoma dobru katekteristiku kapitala bankarskog sistema.

Pokazatelj dovoljnosti kapitala se izražava kao odnos izmedju ukupnog nivoa kapitala u bankarskom sistemu i rizične aktive (engl. Risk Weighted Assets: RWA). Pad nivoa CAR-a tokom 2011.godine je bio posledica ubrzanog porasta RWA- u odnosu na normu porasta kapitala. Tokom 2011.godine, RWA su zabeležili godišnji porast od 17.1 procenata, dok je godišnja norma porasta kapitala bila 10.5 procenata. Na kraju 2011.godine, peaka je izvestilo o smanjenju nivoa CAR-a, dok su dve banke izvestile o porastu. Bilo kako bilo, veoma je važna činjenica da su sve banke koje operiraju na Kosovu veoma dobro kapitalizovane i da su sve ispunile kriterijum od 12 procenata za normu CAR-a.

Komercijalne banke koje operiraju na Kosovu su konstantno održavale više nivoe kapitala nego što je to bilo zatraženo putem odgovarajućeg pravilnika CBK-a. Tokom 2011.godine, ukupni kapital bankarskog sistema je dostigao na 300 miliona evra, dok je regulatorni kapital zatražen na osnovu pravilnika CBK-a bio 205.2 miliona evra (Grafikon 44). Ovo govori o tome da je u 2011.godini kapital održavan od banaka bio za 94.7 miliona evra viši od nivoa zatraženog na osnovu važećeg pravilnika.

Kapital

U decembru 2011.godine, kapital bankarskog sistema je dostigao vrednost od 300 miliona evra, što predstavlja jedan godišnji porast od 10.5 procenata, dok je prosečna norma godišnjeg porasta kapitala tokom perioda 2008-2010 bilae 20.8 procenata. Grafikoon 45 pokazuje kako je tokom protekle četiri godine kapital bankarskog sistema zabeležio konstantan porast, ali je norma porasta pratila opadajući trend. Kapital bankarskog sistema Kosova, izuzev što je zabeležio konstantan porast, takodje je konstantno bio okarakterizovan dobrim kvalitetom. Kvalitet kapitala jedne banke se uglavom odnosi na veličinu učešća akcionarskog kapitala u ukupnom kapitalu banke, gde što je veće učešće akcionarskog kapitala to se kvalitetnije ocenjuje da je struktura kapitala.

148.9 160.8 174.6 205.2

58.379.4

96.894.7

0

50

100

150

200

250

300

350

Decembar 2008 Decembar 2009 Decembar 2010 Decembar 2011

Zatrazeni regulativni kapital Visak kapitala

Grafikon 44. Ukupno kapitala i regulativni kapital, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

33.4%

15.9%13.0%

10.5%

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

0

50

100

150

200

250

300

350


Grafikon 45. Ukupno kapitala i godisnja norma porasta, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

| 55


Dakle, imajući u obzir da kapital bankarskog sistema Kosova uglavnom čini akcionarski kapital (59 procenata ukupnog kapitala), onda se može smatrati da se kapital banaka koje operiraju na Kosovu karakteriše veoma dobrim kvalitetom. Takodje, banke su tokom poslednjih godina počeli da koriste oomblike finansiranja izvana radi povećanja kapitala, gde se može napomenuti i porast korišćena medjuzavisnog duga (engl. Subordinated debt), što se smatra kao delom kapitala druge klase.

Strukturom kapitala bankarskog sistema i dalje dominira kapital prve klase koji je dostigao vrednost od 252.0 miliona evra (u decembru 2010.godine je bio 227.4 miliona evra) ili, izraženo u učešću, predstavljao je oko 84 procenata ukupnog kapitala (Grafikon 46), dok je, kapital druge klase zabeležio vrednost od 48 miliona evra (44.1 miliona evra u decembru 2010.godine).

Kapital prve klase

Na kraju 2011.godine, ukupna suma kapitala prve klase u bankarskom sistemu je dostigla na 252 miliona evra, što predstavlja jedan godišnji porast od 10.8 procenata (u 2010.godini je bio 12.6 procenata). Strukturom kapitala prve klase i dalje donimira akcionarski kapital, koji je u decembru 2011.godine predstavljao 70.1 procenata ove kategorije kapitala (u decembru 2010.godine bio je 75 procenata), dok, drugu po veličini kategoriju čini nerasporedjena dobit koja je u ovom periodu predstavljala 31.4 procenata ukupnog kapitala prve klase (u decembru 2010.godine je bila 26.2 procenata). Nematerijalna sredstva (engl. intangible assets) i vrednost dobre volje (engl. goodwill) su učestvovali sa 1.5 procenata u ukupnom kapitalu prve klase (1.4 procenata u decembru 2010.godine) (Grafikon 47).

Rizična aktiva

Na kraju 2011.godine, ukupna vrednost rizičnih sredstava (engl. Risk Weighted Assets: RWA) je u bankarskom sistemu dostigla na 1.71 milijarde evra, što predstavlja jedan godišnji porast od 17.1 procenata. Strukturom RWA dominiraju sredstva sa rizikom težine od 100 procenata, čijeje učešće dostiglo na 76.9 procenata od 65.1 procenata koliko je bilo u decembru 2011.godine (Grafikon 48). Porast ove kategorije se može pripisati visokoj normi porasta vanbilansnih stavki i posebno se pripisuje višoj normi porasta kredita, koji

92.6%84.1% 83.8% 84.0%

7.4%15.9% 16.2% 16.0%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%


Kapital prve klase Kapital druge klase

Grafikon 46. Struktura kapitala bankarskog sistema

Izvor: CBK (2012)

76.0% 79.0% 75.0% 70.1%

24.2% 22.6% 26.5% 31.4%

0.0

0.2

0.4

0.6

0.8

1.0


Nematerijalna sredstva I vrednost dobre reputacije

Dobitak za aktuelnu godinu, nerasporredjena dobit, rezervni fondovi

Kapital (akcionarski kapital, visak, pref.akcije)

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 47. Struktura kapitala prve klase, u procentima

56 |


predstavljaju glavnu komponentu sredstava sa rizikom težine od 100 procenata. Drugi deo sredstava sa rizikom težine od 100 procenata čine fiksna sredstva i nepokretna imovina u vlasništvu banaka. Učešće sredstava sa rizikom težine 75 procenata u ukupnim RWA se umanjilo na 16.1 procenata od 25.8 procenata koliko je bilo na kraju 2010.godine. Ovu kategoriju čine krediti koji su zagarantovani sa prvom hipotekom na nepokretnu imovinu i koji imaju kašnjenje vraćanja manje od 30 dana.

Kategoriju sa najmanjim učešćem u strukturi RWA čine sredstva sa rizikom težine od 50 procenata, čije je učešće smanjilo na 1.1 procenata ukupnih RWA od 1.9 procenata koliko je bilo u decembru 2010.godine.14

3.3.2.4.1 Analiza stres-test

Analiza stres-test predstavlja jedan dodatni elemenat prekokojeg se ocenjuje postojanost bankarskog sistema. Uz pomoć različitih scenarija preko kojih se simuliraju potencijalni potresi kako u kreditnom portfoliu tako i u likvidnim sredstvima testira se postojanost sistema kako na sveukupnom nivou tako i na nivou individualnih banaka. Predstavljeni rezultati u ovom izveštaju se baziraju na podatke iz decembra 2011.godine. Glavni fokus analize su kreditni rizici i rizici likvidnosti. U bankarskom sistemu Kosova, rizik od normi interesa i rizik od normi razmena su manje važni, ipak scenario za kreditni rizik je kombinovan sa scenarijima i za ova dva rizika.15 Uglavnom, rezultati analize stres testa pokazuju jedno zadovoljavajuće stanje postojanosti bankarskog sistema Kosova, kako u vezi kreditnog rizika tako i u vezi rizika likvidnosti.

Krfeditni rizik. Da bi se ocenila osetljivost bankarskog sistema prema kreditnom riziku, predpostavljeno je da će se učešće nekvalitetnih kredita (eng. Non-Performing Loans: NPL) u ukupnim kreditima bankarskog sistema povećati za 4.8pp, od trenutnog nivoa NPL-a od 5.7 procenata u 2011.godini.16 Izuzev porasta učešća NPL-a u ukupnim kreditima, u ovom scenariju je takodje predvidjeno i smanjenje vrednosti evra prema američkom dolaru za 20 procenata kao i smanjenje normi interesa za 2.0 pp. Porast učešća NPL-a u ukupnim kreditima utiče na porast provizija, smanjenje vrednosti evra utiče na ponovno ocenjivanje gubitka/dobitka sa neto otvorenih pozicija, i smanjenje normi interesa utiče na gubitak/dobitak u neto prihodima od interesa imajući u obzir procep prispeća kredita i depozita. Pored predpostavki za gorenavedene potrese, takodje je uzet u obzir i očekivani profit kao jedan upijač gubitaka iz ovih potresa.

Kao rezultat, ocenjen je uticaj ove tri predpostavke na nivou regulativnog kapitala bankarskog sistema, sredstava opterećenih rizikom, i samim tim na pokazatelje dovoljnosti 14 Ovu kategoriju čine zahtevi sa rokom prispeća od 1 godine ili manje u bankama koje operiraju u zemljama OECD-a, ali koji nisu klasifikovani ili nisu

odredjeni od Standard & Poor's sa B ili nekom manjom ocenom ili koji su klasifikovani od Moody's sa P-3 ili manjom ocenom. 15

Za više detalja o metodologiji stres-test predlažempo da pogledate Izveštaj o finansijskoj stabilnosti Nr. 1, strana 53 – 54, CBK (2010) i Izveštaj o finansijskoj

stabilnosti Nr. 2, strane 69 – 72, CBK (2011). 16

Predvidjena norma porasta NPL-a je odredjena uzimajući za osnov prosečnu normu ekonomskog porasta na Kosovu u proteklim godinama, predvidjanja za

ekonomski pad i koeficijenat elastičnosti NPL-a ka procepu proizvodnje, što ima za opsnov jednu neobjavljenu analizu MMF-a “CESE Bank Loss Projection and Stress Testing Exercise”, Juli 2010.

7.1% 5.8%

25.8%16.1%

65.1%76.9%

0%

20%

40%

60%

80%

100%

Jan-10 Jan-11

Tezina 0 % Tezina 20% Tezina 50 % Tezina 75% Tezina 100 %

Grafikon 48. Struktura RWA po tezini rizika

Izvor: CBK (2012)

| 57


kapitala (eng. Capital Adequacy Ratio: CAR). Rezultati pokazuju da bi se četiri banke koje operiraju na Kosovu suočile sa problemima ispunjavanja regulativnog nivoa kapitala, gde bi u ovom slučaju pokazatelj njihovr kapitalnosti bio niži od nivoa od 12 procenata koji je zatražen od Centralne Banke. Potrebna suma za rekapitalizaciju ovih banaka bi dostigla do 19.7 miliona evra, ili 0.4 procenata UBP-a. Na sveopštem bankarskom nivou, predvidjeni potresi bi prouzrokovali jedno opadanje CAR-a na 16.2 procenata od 17.5 procenata koliko je bio nico CAR-a u decembru 2011.godine. Bilo kako bilo, nivo CAR-a od 16.2 procenata i dalje bi predstavljao jedan zadovoljavajući nivo kapitalnosti kojim se prelazi zatraženi minimum od regulatora. Učešće NPL-a u ukupnim kreditima bankarskog sistema bi dostiglo na 10.5 procenta, dok bi se na individualnom bankarskom nivou učešće NPL-a vrtelo unutar intervala 4.9 procenata do 12.7 procenata.

Rizik likvidnosti. U okviru ocenjivanja osteljivosti bankarskog sistema prema riziku likvidnosti predpostavljeno je povlačenje depozita u jednoj naglašenijoj vrednosti od bankarskog sistema. Predpostavljeno je povlačenje depozita tokom jednog petodnevnog perioda, neuzimajući u obzir mogućnost pristupa banaka finansiranju izvana. Što se tiče likvidnih sredstava koja su dostupna bankama tokom ovog perioda, predvidjena je mogućnost prenosa likvidnih sredstava u gotov novac će biti 80 procenata unutar jednog dana, dok će mogućnost prenosa nelikvidnih sredstava biti samo 1 procenat.

Pod predpostavkom povlačenja depozita u jednoj normi od 10 procenata svih depozita po dnevnim osnovama u svakoj banci, ukupna vrednost depozita koji bi bili povučeni nakon 5 dana dozali blizu 41 procenta ukupnih depozita u bankarskom sistemu. Na osnovu analiza stres-testa, pod ovim hipotetičkim scenarijom, nedostatak likvidnih sredstava bi se počeo pokazivati u drugom danu, ali bi bio izolovan u samo jednoj od banaka koje operiraju u zemlji. Potrebna suma za pokrivanje potreba likvidnosti u ovom slučaju bi dostigla vrednost od 4.2 miliona evra. Nakon trećeg dana, problemi sa likvidnošću bi se pojavili i u jednoj drugoj banci, i do kraja petog dana problemi sa likvidnošću bi se pojavili u četiri banke (Tabela 4). Sveukupna suma potrebnih likvidnih sredstava za prevazilaženje ovih problema, na kraju petog dana, bi dostigla vrednost od 71 miliona evra. U ovom slučaju odnos krediti/depoziti na nivou bankarskog sistema bi dostigao na 135.9 procenata, predpostavljajući da vrednost kredita ostane nepromenjena tokom ovog perioda. Tabela 4. Pregled rezultata analize stres-testa: Rizik likvidnosti

Napomena: 1/ Broj banaka koje bi imale potrebu za dodatnim likvidnim sredstvima.

U okviru analize stres-testa, takodje je testirano kolika bi bila maksimalna norma povlačenja depozita od depozitora, koje bi banke koje operiraju na Kosovu mogli da priušte sa likvidnim sredstvima koja su im aktuelno dostupna. Na nivou celokupnog bankarskog sistema, problemi sa likvidnošću bi počeli da se javljaju kada bi norma povlačenja depozita dostigla na oko 31 procenat ukupnih depozita u bankarskom sistemu. Bilo kako bilo, ova norma je različita izmedju individualnih banaka, gde je u nekim bankama niža u nekim drugim je malo viša. I u ovom scenariju je uzeta u obzir mogućnost prenosa likvidniih

0 0 89.2

1 4,156 99.1

2 21,566 110.1

2 38,856 122.3

4 71,063 135.9

Pas ditës së parë

Pas ditës së dytë

Pas ditës së tretë

Pas ditës së katërt

Pas ditës së pestë

Përshkrimi Numri i bankave 1/Mjetet likuide shtesë të nevojshme (në

mijëra euro)Raporti kredi/depozita (në përqindje)

58 |

sredsmund

3.3.3

PenzKoso2011evra proceproce

Učina2011prompogotkadapad ncele ggodintržištkoja činećdostipodramilioUčinaponakoji Kao grafikvisokDow invesKTPŠtržištznačakoncefondona in(Grafdiversa infproce

Pozitje u 2donimproceuprav

Godišnji Izvešta

stava u gotdёsia e konv

. Penzioni fo

ioni sistemvu, sa jedni.godini, vred (12.7 procenenata ukupnenata upravl

ak sredsta.godine se o

menama u tovo tokom

a je cena za na 1 evro, ngodine. Bilo ne oporavta se odraz

su pod ći da cenagne na azumeva pona evra ak trusta šanje sa glapredstavljaj

što je konu 49, po

ka korelacija Jones sticija KTŠ-a su i daljtu akcija. ajni deo inventrisan ove koji divnstrumente fikon 50, rsifikacije). Sflacijom kaoenata ukupn

tivnim učink2011.godini mirala sredsenata su invvom SKPF-a

CBaj 2011

tov novac i vertimit tё m

ondovi

m predstavljim učešćem dnost sredstnata UBP-a)nih sredstavlja Slovenač

ava KTPŠ okarakterizo

cenama meseca sepjedinicu zab

najniži nivo kako bilo, dvak finanzio i na srupravom Ka jedne j1.034 evrapovraćaj o

za 2011.ima jedno

avnim indikaju učinak predstavljen

ostoji jedna a izmedju i

i perforTPŠ-a. Inv

e koncentrisTakodje,

vesticija KTna inves

ersifikuju p i različite kategorija

Sa jednim ro i tržište nonih sredstav

kom tokom 2 zabeležila pstva investivesticije u baa je investir

BK

bila bi 80 mjeteve jolik

a jednu veod 14 procen

tava penzion). Kosovski Tva penzionočko-Kosovski

tokom ovao sa akcija,

tembra beležila

o tokom do kraja nsijskih redstva KTPŠ-a jedinice a, što od 3.3 godinu. slično atorima tržišta. no na veoma indeksa rmanse

vesticije sane na

jedan PŠ-a je sticione

portfolio države druge

elativno velivca. U ekona KTPŠ-a, k

2011.godine porast od 4.irana u obvankarskim dan na tržište

12

32

52

72

92

112

GD

procenata, kuide dlikvid

eoma važnunata u ukup

nong sistemaTrust Penzig sistema ni Penzioni F

ikim učešćenomiji Kosovkoja suinves

okarakteriz1 procenata

veznice (okodepozitima. e akcija i u g

200

200

200

200

200

200Ja

nM

arM

aj Jul

Sep

2008

D

Izvor: Trust (20

Grafikon 49. DJI

dok bi modnih sredsta

u komponenpnim sredsta na Kosovuone Štednje

na Kosovu, dFond (SKPF)

em tu su i obva do kraja 2tirana u obl

zovao se i SKa, dok su str 75 procena Jedan relatgotovom nov

Sep

Nov Jan

Mar

Maj Ju

lS

ep

2009

DJI

12), DJI (2012)

Cena akcije

ogućnost preva bila samo

ntu finansijvima finans

u je dostigla (KTPŠ) uprdok preostal).

bveznice, ob2011.godine iku bankars

KPF. Vrednorukturom inata). Drugi tivno mali dvcu.

Nov Jan

Mar

Maj Ju

lS

ep

2010

Cena akcije trusta

KTPS-a i ind

enosa npёrdo 1 procenat

skog sektorsijskog sekto na 593.3 mravlja sa oko

alim delom o

bveznice pov investirano skih depozit

ost akcije SKnvesticija SK

deo od predeo sredstav

Nov Jan

Mar

Maj Ju

lS

epN

ov

2011

a (desni stub)

deks

derisa t.

ra na ora. U

miliona o 99.4 od 0.6

ezane je 5.9 a.

KPF-a KPF-a ko 20

va pod

0.50

0.60

0.70

0.80

0.90

1.00

1.10

1.20

1.30

Nov

| 59


3.3.4 Osiguravajuće kompanije

Sistem osiguravajućih kompanije je nastavio sa proširivanjem aktivnosti i tokom 2011.godine. Promena od predhodne godine kada je u industriji osiguranja radilo 11 osiguravajućih kompanija, tokom 23011.godine deo ove industrije su postale još dve nove kompanije i to: ‘Sigal Life’ i ‘Grawe Kosova’ koje pružaju polise osiguranja života. Samim tm, broj kompanija osiguranja koje pružaju osiguranje života na Kosovu je dostigao na tri kompanije. Zajedno sa 10 drugih osiguravajućih kompanija, koje pružaju polise za neživotno osiguranje, u 2011.godini na Kosovu je ukupno radilo 13 osiguravajućih kompanija.

Što se tiče strukture vlasništva, devet osiguravajućih kompanija su u stranom vlasništvu, dok su četiri druge kompanije u domaćem vlasništvu. Struktura vlasništva sredstava osiguravajućih kompanija ostaje slična kao u predhodnim godinama. Nakon pridruživanja osiguravajuće kompanije u domaćem vlasništvu ‘Sigal Life’, učešće sredstava sa domaćim vlasništvom se u 2011.godini povećalo na 32.7 procenata (28.9 procenata u 2010.godini), dok se učešće sredstava osiguravajućih kompanija u stranom vlasništvu smanjilo na 75.3 procenata (77.1 procenata u 2010.godini). Ukupna sredstva sistema osiguravajućih kompanija su na kraju 2011.godine dostigla vrednost od 106 miliona evra i zabeležila su godišnji porast od 9.4 procenata što predstavlja sličan trend porasta kao u predhodnoj godini.

Odnos izmedju kapitala i ukupnih sredstava, koji izražava nivo kapitalizacije osiguravajućih kompanija, u 2011.godini je dostigao na 41.2 procenata, u poredjenju sa 41.8 procenata u 2010.godini, dok je odnos izmedju kapitala i tehničkih rezervi, koji izražava sposobnost osiguravajućih kompanija da prevazidju potencijalne gubitke, u 2011.godini bio 79.8 procenata u poredjenju sa 84 procenata u 2010.godini.

Neto dobitak osiguravajućih kompanija u 2011.godini je porastao na 5.7 miliona evra, u poredjenju sa 3.8 miliona evra koliko je bio u 2010.godini. Poboljšanje finansijskog rezultata tokom 2011.godine se odrazilo i na kretanje dva pokazatelja učinka osiguravajućih kompanija, koji su Prosečni povraćaj u sredstvima (engl. Return on Average Assets: ROAA) i Prosečni povraćaj u kapitalu (engl. Return on Average Equity: ROAE). Pokazatelj ROAA, se u 2011.godini popeo na 1 procenat, u poredjenju sa 0.9 procenata koliko je bio u 2010.godini, dok se ROAE popeo na 2.5 procenata, iako je u 2010.godini bio 2.2 procenta.

Tokom 2011.godine, broj prodatih polisa je dostigao na 605.2 hiljade, što predstavlja jedan godišnji porast od 11.9 procenata (Grafikon 51). Takodje, tokom 2011.godine ubrzani porast od 9.6 procenata je zabeležila i vrednost primljenih primova od osiguravajućih kompanije, koji su dostigli vrednost od 78.1 miliona evra (5.1 procenata porasta u 2010.godini). Ovaj porast uglavnom odražava porast prodatih polisa za osiguranje odgovornosti nad trećim stranama (engl. Third Party Liability: TPL), kao i porast polisa za dobrovoljno osiguranje.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

2008 2009 2010 2011

Prodati primovi Isplacene stete

Grafikon 51. Prodati primovi i isplacene stete, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

60 |


Delatnost osiguravajućih društva je uglavnom orijentisana ka pružanju TPL polisa, koje generišu najveći deo primljenih primova (oko 59 procenata svih prodatih primova). Vrednost TPL-a je u 2011.godini dostigla na 45.8 miliona evra i zabeležila je godišnji porast od 12.6 procenata (11.8 procenata godišnjeg porasta u 2010.godini). Drugi deo prodatih primova čine polise za dobrovoljno osiguranje (29 procenata) i polise graničnog osiguranja (12 procenata). Polise za dobrovoljno osiguranje su u 2011.godini pokazale ubrzani trend porasta od 13.3 procenata u poredjenju sa porastom od 6.8 procenata u 2010.godini, i dostigle su vrednost od 22.7 miliona evra.

Kao kategorija sa najmanjim učešćem u u kupno prodatim primovima su polise graničnog osiguranja, koje su u 2011.godini dostigle vrednost od 9.6 miliona evra i umanjile su se za 9.6 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Smanjenje vrednosti prodatih polisa za granično osiguranje je moglo doći kao posledica smanjenja tarifa ovih polisa počev od druge polovine 2011.godine.

Štete isplaćene od strane osiguravajućih kompanija su zabeležile godišnji porast od 1.1 procenta u 2011.godini i dostigle su vrednost od 26.8 miliona evra. Medjutim, porast plaćenih primova se usporio u poredjenju sa predhodnom godinom kada je godišnji porast bio oko 40 procenata. Smanjenje porasta isplaćenih šteta tokom 2011.godine je uglavnom došlo kao posledica pada isplaćenih šteta za nosioce TPL polisa i graničnog osiguranja. Najveći deo isplaćenih šteta od strane osiguravajućih kompanija čine isplate za nosioce TPL polisa, koji predstavljaju 67 procenata ukupno isplaćenih šteta. Učešće isplata za nosioce TPL-a se u 2011.godini umanjilo za 5pp. Isplate za nosioce TPL-a su dostigle vrednost od 18 miliona evra i zabeležile su pad od 6.2 procenata u 2011.godini, u poredjenju sa porastom od 39 procenata u 2010.godini. preostali deo isplaćenih šteta od strane osiguravajućih kompanija čine isplate za nosioce drugih polisa, isplate koje su u 2011.godini dostigle vrednost od 7.9 miliona evra (6.3 miliona evra u 2010.godini).

3.3.5. Mikrofinansijske institucije i finansijski pomagači

U 2011.godini na Kosovu je radilo ukupno 20 mikrofinansijskih institucija (MFI) i 32 finansijska pomagača. Tokom 2011.godine, licencirano su još dve nove MFI, odnosno ‘Timi Invest’ i ‘Agro Invest’.

Stepen koncentracije tržišta u sektoru MFI-a je zabeležio pad i tokom 2011.godine. Učešće sredstava tri najveće MFI se u 2011.godini umanjilo na 49 procenata od 59 procenata koliko je bilo u 2010.godini (Grafikon 52). Pad stepena koncentracije na tržištu MFI-a se pokazuje i preko Herfindahl-Hirschman Indeksa za sredstva, na osnovu kojeg je stepen koncentracije u 2011.godini pao na 1,293 poena u poredjenu sa 2,097 poena u 2010.godini.

Aktivnosti MFI-a su i dalje orijentisani na finansiranje malih biznisa i porodičnih ekonomija. Broj kredita izdatih od ovih institucija do kraja 2011.godine je dostigao na 57, 536 kredita, što predstavlja jedan godišnji pad od 8.2 procenata. Vrednost ukupnih kredita

75%69% 59%

49%

25%

31% 41%51%

0

20

40

60

80

100

120

140

160

2008 2009 2010 2011

Tri najvece MFI Druge MFI

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 52. Sredstva MFI-a, u milionima evra

| 61


izdatih od MFI-a u 2011.godini se umanjila za 9.8 procenata i zabeležila je vrednost od 104.7 miliona evra. Smanjenje kredita izdatih od mikrofinansijskih institucija je uglavnom posledica pogoršanja uslova finansiranja za ove institucije sa vanjskih tržišta. Mikrofinansijske institucije koje rade na Kosovu kao glavni izvor imaju kreditne linije sa vanjskih tržišta koja nemajupravo na primanje depozita. Prosečna vrednost jednog kredita izdatog od MFI-a u 2011.godini je bila 1,819.7 evra, što predstavlja jedan blagi pad u poredjenju sa 2010.godinom kada je bila 1,852.2 evra.

U 2011.godini, učinak MFI-a je pokazao poboljšanje u poredjenju sa učinkom iz 2010.godine. Jedan od pokazatelja učinka MFI-a je predstavljanje neto profita koji je u 2011.godini porastao na 0.9 miliona evra u poredjenju sa neto profitom od 0.8 miliona evra u 2010.godini. Samim tim, pokazatelj Prosečnog povraćaja kapitala (ROAE) je u 2011.godini dostigao na 2.5 procenata od 2.2 procenata koliko je bio u 2010.godini, dok se Prosečni povraćaj u sredstvima (ROAA) umanjio na 0.9 procenata od 1 procenta koliko je bio u 2010.godini.

Finansijske pomagače na Kosovu čine menjačnice i agencije za transfer novca (ATN). Tokom 2011.godine, preko finansijskih pomagača transferovano je ukupno 246.3 miliona evra, što predstavlja jedan godišnjiporast od 6.3 procenata. Od ove sume, 220 miliona evra su bili ulazni transferi na Kosovu, dok su 26.1 miliona evra bili izlazeći transferi. Transferi realizovani preko ATN-a su u 2011.godini činili 3.8 procenata ukupnih transfera, dok je najveći deo transfera nastavio da se prenosi preko komercijalnih banaka (oko 80.9 procenata ukupnih transfera).

3.4. Spoljni sektor

Ekonomija Kosova je nastavila da se karakteriše sa visokim nivoom deficita na tekućem računu i tokom 2011.godine. U ovoj godini, uglavnom kao posledica povećanja negativnog bilansa trgovine robom, deficit je na tekućem računu zabeležio godišnji porast od 20.5 procenata. Dok je u 2010.godini, kao rezultat oporavka zahteva na globalnom nivou koji je u velikoj meri uticao na prodaju metalne industrije, odnosno na prodaju rude nikla, izvozi zabeležili jednu veoma veliku normu porasta, u 2011.godini trend izvoza je bio usporeniji. Norma porasta uvoza je bila značajno veća u poredjenju sa porastom izvoza. Zbog ovog razloga, kao i zbog velike težine koju uvozi imaju na sveopštu strukturu trgovine Kosova, efekat povećanja izvoza je neutralizovan. Kao posledica toga, tržišni deficit je bio viši za 17.5 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Računi usluga, prihoda i tekućih transfera nastavljaju da pozitivno doprinose na smanjenje deficita tekućeg računa, čiji se pozitivni bilans okarakterizovao sa godišnjim porastom od 95.3, 70.8, odnosno 0.8 procenata u 2011.godini. U isto vreme, kapitalni i finansijski račun (koji uključuje kapitalne račune, DSI, portfolio investicija, druge investicije i rezervna sredstva) je zatvoren sa pozivitnim bilansom od 419.6 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 41.2 procenata i bio je

-2,100.0

-1,600.0

-1,100.0

-600.0

-100.0

400.0

900.0

1,400.0

Tekuci racun Robe Usluge Prihodi Tekucitransfero

2008 2009 2010 2011

Grafikon 53. Bilans tekuceg racuna, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

62 |


rezultat porasta bilansa finansijskog računa od 36.9 procenata i kapitalnog računa od 97.3 procenata.

3.4.1 Tekući račun

Deficit tekućeg računa je dostigao na 672.9 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 20.5 procenta. Odnos izmedju deficita računa i UBP-a je dostigao na 14.4 procenata u poredjenu sa 13.2 procenata u 2010.godini. Tržišni deficit koji je zabeležio godišnji porast od 17.5 procenata je i dalje glavni uzročnik za visok nivo deficita u tekućem računu (Grafikon 53). S druge strane, povećanje pozitivnog bilansa računa prihoda kao što su trgovina uslugama, prihodima i posebno tekući transferi su umanjili u neku ruku negativne efekte tržišnog deficita. Račun usluga je zabeležio godišnji porast od 95.3 procenata (-25.9 procenata u 2010.godini). Takodje, i račun prihoda je zabeležiogodišnji porast od 70.8 procenata (8.5 procenata u 2010.godini), dok se račun tekućih transfera okarakterizovao blagim godišnjim porastom od 0.8 procenata (-0.1 procenta u 2010.godini). Tekući transferi predstavljaju glavnu kategoriju u okviru prihvatanja na tekućem računu, koji su u 2011.godini činili 47.9 procenata ukupnih prihvatanja na ovom računu, dok su plaćanja sa tekućeg računa uglavnom bila orijentisana za kupovinu roba i čine 80.1 procenata ukupnih isplata.

3.4.1.1 Robe i usluge

Ekonomija Kosova nastavlja sa proširenjem i povećanjem trgovinske razmene sa spoljnim svetom, čineći tako da stepen tržišne otvorenosti u decembru 2011.godine dostigne na 65.6 procenata UBP-a, u poredjenju sa 57.9 procenata UBP-a u 2010.godini. Naglašeno povećanje izvoza, tokom 2011.godine je rezultiralo višim stepenom pokrivenosti uvoza sa izvozima, odnosno zabeležen je stepen pokrivenosti od 12.6 procenata, u poredjenu sa 13.7 procenata u predhodnoj godini (Tabela 5).

Beležeći vrednost od 2.17 milijarde evra, tržišni deficit Kosova je u 2011.godini bio veći za 17.5 procenata u poredjenju sa 2010.godinom. U odnosu sa UBP-om, tržišni deficit je zabeležio značajan porast u poredjenju sa predhodnom godinom, odnosno od 43.9 procenata UBP-a u 2010.godini na 50.9 procenata UBP-a u 2011.godini.

Uvozi Kosova su zabeležili godišnji porast od 15.6 përqind, dostižući vrednost od 2.48 milijarde evra. Godišnje povećanje cena naftnih proizvoda za oko17.0 procenata tokom 2011.godine uticalo je u nekoj meri na porast nominalne vrednosti uvoza, kada imamo u obzir da mineralni proizvodi predstavljaju jednu od glavnih kategorija uvoza u zemlji. S druge strane, izvozi Kosova su zabeležili godišnji porast od samo 6.3 procenata, dostižući vrednost od 312.5 miliona evra. Tabela 5. Tržišni bilans Kosova, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

Opis 2008 2009 2010 2011

Izvozi 198.5 165.3 294.0 312.5

Uvozi 1,928.2 1,935.5 2,144.9 2,479.3

Trzisni bilans -1,729.7 -1,770.2 -1,850.9 -2,166.8

Odnos izvoz/uvoz (%) 10.3 8.5 13.7 12.6

Trgovinska otvorenost (% UBP-a) 55.2 53.7 57.9 65.6

| 63


Iako je povećanje cena tokom 2011.godine imalo uglavnom globalni karakter, ekonomija Kosova se suočila sa višim nivoom cena u poredjenju sa prosečnim u zemljama EU-a i u zemljama članicama CEFTA-e. Viši stepen inflacije na Kosovu za oko 6.2pp u poredjenju sa zemljama CEFTA-e i zemljama EU-a, je uticao da se realna efektivna norma razmene (eng. Real Effective Exchange Rate: REER) ocenjuje u ovom periodu. Podaci u 2011.godini govore da je REER zabeležio jedno prosečnu godišnju revaluaciju prema zemljama eurozone za 3.3 procenata kao i prema zemljama CEFTA-e za 4.1 procenat. Revaluacija REER-a prema valutama glavnih tržišnih partnera i dalje predstavlja jedan važan faktor koji obeshrabruje izvoze i ohrabruje uvoze na Kosovu kao rezultat velike cene za izvoze i manje cene za uvoze.

Struktura uvoza je bila slična sa predhodnom godinom (Grafikon 54). Uveženi proizvodi koji su u 2010.godini zabeležili porast, su nastavili sa svojim trendom i u 2011.godini, uz izuzeće kategorije mašina i opreme koji su zabeležili godišnji pad od 7.2 procenata opadajući sa 288.2 miliona evra koliko su bili u 2010.godini na 267.6 miliona evra u 2011.godini. Uvoz mineralnih proizvoda je zabeležio godišnji porast od 28.4 procenata doprinoseći tako sa oko 3.4pp u ukupnom porastu uvoza. Mineralni proizvodi predstavljaju kategoriju sa najvećim učešćem u ukupnim izvozima dok je njihova vrednost u 2011.godini dostigla na 538.1 miliona evra. Uvozi prehrambenih proizvoda, pića i duvana iako su zabeležili godišnji porast od 16.2 procenata, dostižući tako vrednost od 303.9 miliona evra, imali su učešće u strukturi uvoza koje je bilo skoro isto kao i u 2010.godini (12.3 procenata). Kategorija baznih metala je u 2011.godini dostigla vrednost od 228.0 miliona evra što predstavlja godišnji porast od 20.0 procenata. Učešće ove kategorije u ukupnim uvozima je dostiglo na 9.2 procenata u poredjenju sa 8.9 koliko je bilo u 2010.godini. Važna kategorija u uvozima Kosova su i dalje hemijski proizvodi i plastični i gumeni proizvodi koji su povećali svooje učešće u ukupnim uvozima na 7.2, odnosno 5.5 procenata u 2011.godini.

Strukturom izvoza i dalje dominiraju bazni metali, koji su imali učešće od 60.8 procenata u ukupnim izvozima, u poredjenju sa 63.0 procenata u decembru 2010.godine (Grafikon 55). Izvozi ovih proizvoda su u 2011.godini zabeležili godišnji porast od 2.6 procenata i dostigli su vrednost od 190.1 miliona evra (185.2 miliona evra u 2010.godini). Porast izvoza u kategoriji mašina i oprema (koji ujedno predstavljaju izvoz električne energije) od 40.6 procenata predstavljaju jedan važan činilac u ukupnim izvozima Kosova. Vrednost izvoza ovekategorije je u 2011.godini bila 15.1 miliona evra (4.8 procenata ukupnih izvoza). Druga

0%

5%

10%

15%

20%

25%

Min

eral

ni p

rodu

kti

Hra

na,

pice

, du

van

Mas

iner

ija

Baz

ni m

etal

i

Hem

ikal

ije

Tra

nspo

rtna

sre

dstv

a

Pla

stik

a, g

uma

Pov

rce

Ziv

a st

oka

Kam

en, k

eram

ika

2010 2011

Grafikon 54. Glavne kategorije strukture uvoza, u procentima

Izvor: CBK (2012)

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

Ba

zni m

eta

li

Min

era

lni p

rod

ukt

i

Mas

ine

rija

Hra

na,

pic

e, d

uva

n

Po

vrce

Pla

stik

a,

gum

a

Tek

stil

2010 2011

Grafikon 55. Glavne kategorije strukture izvoza, u procentima

Izvor: CBK (2012)

64 |


kategorija sa učešćem od 4.0 procenata u ukupnim izvozima su bili proizvodi od plastike i gume koji su zabeležili porast od 54.1 procenata dostižući vrednost od 12.4 miliona evra. Sa druge strane, za razliku od predhodne godine kada je izvoz mineralnih proizvoda zabeležio godišnji porast od 55.3 procenata, u 2011.godini izvozi ovih proizvoda su zabeležili godišnji pad od 0.4 procenata. Vrednost izvoza mineralnih proizvoda je dostigla na 38.6 miliona evra dok je učešće ove kategorije u ukupnim izvozima bilo 12.4 procenata.

Struktura klasifikacije uvezenih proizvoda po njihovoj svrsi korišćenja ili po Glavnim Ekonomskim Karakteristikama (eng. Broad Economic Categories: BEC) je bila relativno ista kao i predhodne godine. Primećuje se povećanje učešća u ukupnim izvozima za 6.0pp kategorije intermedijalnih roba. Ova kategorija ima jedno učešće od oko 53.8 procenata u ukupnim izvozima, a nju sledi potrošačka roba sa učešćem od 30.9 procenata u ukupnim izvozima (Grafikon 56). Veliko učešće intermedijarnih roba u uvozu govori da se proizvodni aktiviteti u ekonomiji Kosova oslanjaju u velikoj meri na uvoz sirovina iz inostranstva. Takodje, veliko učešće roba potrošnje u ukupnim uvozima govori o jednom još uvek niskom nivou domaće proizvodnje. Učešće kapitalnih roba u ukupnim uvozima se umanjilo na 8.2 procenata od 10.2 procenata koliko je bilo u 2010.godine, nasuprot povećanju investicija u zemlji.

Struktura trgovinskih partnera Kosova je bila slična sa predhodnim godinama. U 2011.godini, Kosovo je realizovalo oko 73.8 procenata ukupnih trgovinskih razmena sa zemljama Evropske Unije (EU) i zemljama članicama CEFTA-e. Ukupni nivo Niveli i përgjithshëm i trgovinskih razmena u 2011.godini sa zemljama EU i zemljama CEFTA-e je porastao za 13.2 odnosno 12.9 procenata.

Vrednost izvoza Kosova u EU je dostigla na 136.4 miliona evra, što predstavlja jedan godišnji porast od samo 3.7 procenata. Bilo kako bilo, učešće izvezenih proizvoda u EU u strukturi ukupnih izvoza se umanjilo za 1.1pp (Grafikon 57). U okviru zemalja EU-a, Italija predstavlja glavnu destinaciju za izvoze Kosova, sa učešćem od 26.8 procenata ukupnih izvoza. Najveći deo izvoza u Italiji čine rude nikla. Porast izvoza u Nemačku za 52.0 procenata, predstavlja glavni činilac porasta izvoza ka zemljama EU-a. Povećanje učešća u ukupnim izvozima Kosova su zabeležili izvozi u drugim zemljama kao što su: Austrija, Holandija, Francuska, itd.

10.1 12.9 10.2 8.2

49.9 40.6 47.9 53.8

32.731.4

31.130.9

7.215.1 10.8 7.1

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2008 2009 2010 2011

Kapitalne robe Medjuzavisna roba Potrosna roba Neklasifikovana roba

Grafikon 56. Uvoz na osnovu BEC-a, u procentima

Izvor: CBK (2012)

47.4 43.1 44.7 43.6

31.032.4 24.1 26.4

21.6 24.531.2 30.0

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2008 2009 2010 2011

EU CEFTA Druge

Grafikon 57. Struktura izvoza po trzisnim partnerima, u procentima

Izvor: CBK (2012)

| 65


Izvozi ka zemljama CEFTA-e su dostigli vrednost od 82.4 miliona evra, što predstavlja jedan godišnji porast od 16.2 procenata. U okviru zemalja CEFTE-e, Kosovo nastavlja da izvozi najveći deo proizvoda u Albaniju i Makedoniju (10.6 odnosno 9.8 procenata ukupnih izvoza zemlje). U Srbiji i Bosni i Hercegovini su se izvozile robe u vrednosti od samo 8.3 odnosno 0.6 miliona evra. Iako su izvozi u Srbiju zabeležili godišnji porast od 116.9 procenata, izvozi u Bosnu i Hercegovinu su zabeležili godišnji pad od 67.6 procenata.

I što se tiče uvoza, zemlje EU-a i CEFTA-e ostaju glavni trgovinski partneri za Kosovo. Uvozi iz zemalja EU-a su dostigli na 941.7 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 14.7 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Uvozi iz zemalja EU-a čine oko 38.0 procenata ukupnih roba uvezenih na Kosovu (Grafikon 58). Najveći deo uvezenih roba iz EU-a dolazi iz Nemačke (11.8 procenata ukupnih uvoza) i Italije (6.3 procenata uvoza). Od zemalja CEFTA-e, najveći deo uvezenih roba je iz Makedonije i Srbije, koje imaju jedno učešće od 14.7 odnosno 10.9 procenata ukupnih uvoza Kosova.

Račun trgovina usluga je imao pozitivan bilans od 281.3 miliona evra, u poredjenu sa 144.0 miliona evra u 2010.godini (Grafikon 59). Pozitivan bilans ovog računa odražava više prihoda od prodaje usluga za nerezidente, u poredjenju sa plaćanjima za usluge prema nerezidentima. Konkretnije, prihodi su na računu usluga zabeležili godišnji porast od 19.6 procenata dostižući vrednost od 634.0 miliona evra, dok su plaćanja zausgule ka nerezidentima dostigle vrednost od 352.8 miliona evra, što predstavlja godišnji pad od -8.6 procenata.

Ovo značajno povećanje pozitivnog bilansa na računu usluga odražava u prvom redu porast prihoda od usluga putovanja i drugih poslovnih usluga, koje su zabeležile godišnji porast od 24.3, odnosno 78.3 procenata. Takodje, i isplate za ove usluge su zabeležile godišnji pad od 3.0, odnosno 5.7 procenata, što je pozitivno doprinelo bilansu računa usluga. Ubrzani porast prihoda od usluga putovanja i drugih poslovnih usluga kao i smanjenje plaćanja za ove usluge je učinilo da bilans dostigne na 251.2 odnosno -22.0 miliona evra (179.2 odnosno -60.6 miliona evra u 2010.godini). Takodje, i prihodi od usgula komunikacije su zabeležili godišnji porast od 22.7 procenata, dok su se plaćanja za ove usluge umanjila za 37.5 procenata. Samim tim, ova kategorija je zabeležila pozitivni bilans od 77.0 miliona evra i predstavlja oko 27.4 procenata bilansa usluga. Prihodi od usgula izgradnje su dostigli vrednost od 13.7 miliona evra (6.4 miliona u 2010.godini), dok su plaćanja za usluge izgradnje dostigla vrednost od 19.0 miliona evra (26.6 miliona u 2010.godini). Druge usluge

36.4 39.0 38.3 38.0

37.2 35.8 37.2 36.3

26.4 25.2 24.5 25.7

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2008 2009 2010 2011

EU CEFTA Druge

Grafikon 58. Struktura uvoza po trgovinskim partnerima, u procentima

Izvor: CBK (2012)

-80.0

-40.0

0.0

40.0

80.0

120.0

160.0

200.0

240.0

280.0

Bilans stanjausluga

Uslugeputovanja

Usluge vladi Uslugekomunikacije

Druge poslovneusluge

Uslugetransporta

2008 2009 2010 2011

Grafikon 59. Racun usluga - glavne kategorije, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

66 |


koje su zabeležile pozitivni bilans tokom 2011.godine su bile i usluge vladi (usluge koje su pružene za ambasade i vojno prisustvo NATO-a) kao i kulturno-rekreativne usluge. Sa druge strane, sve druge kategorije usluga, kao usluge osiguranja, finansijske usluge, itd. su završile ovu godinu sa negativnim bilansom.

3.4.1.2 Prihodi i tekući transferi

Račun prihoda je zabeležio pozitivan bilans u vrednosti od 113.8 miliona evra, što predstavlja jedan godišnji porast od 69.7 procenata. U okviru računa prihoda, prihodi su bili 241.3 miliona evra, što predstavlja jedan godišnji porast od 36.4 procenata. U isto vreme, plaćanja su dostigla vrednost od 127.5 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 16.1 procenata. Porast prihoda na ovom računu je uglavnom došao od podkategorije kompenzacije kosovskih radnika17 van zemlje za 25.6 procenata tokom 2011.godine, u poredjenu sa 3.8 procenata porasta u 2010.godini (Grafikon 60). Istovremeno, prihodi od kompenzacije radnika predstavljaju i dominantnu kategoriju u okviru prihoda na računu prihoda (91.7 procenata), beležeći vrednost od 221.2 miliona evra u 2011.godini(176.1 miliona evra u 2010.godini). Najveći deo prihoda od kompenzacije radnika u 2011.godini su činili prihodi kosovskih radnika koji su u Avganistanu i Iraku, kao i od domaćeg osoblja koje je zaposleno u KFOR-u. U isto vreme, i plaćanja za kompenzacije radnika (radnici nerezidenti koji su angažovani na Kosovu na kratkoročni period – manje od jedne godine) su dostigla vrednost od 13.1 miliona evra u 2011.godini u poredjenju sa 4.5 miliona evra koliko su bili u 2010.godini. Sa druge strane, kategorija prihoda od investicija je konstantno beležila negativan bilans, ali je u 2011.godini vrednost -94.3 miliona evra bila za 9.8 procenata manja u poredjenju sa predhodnom godinom. Prihodi u okviru ovog računa su dostigli na 20.1 miliona evra dok su plaćanja dostigla na 114.4 miliona evra. Prihode od investicija uglavnom čine prihodi koji su realizovani od investicija domaćih institucija u hartijama od vrednosti na spoljnim tržištima, dok plaćanja uglavnom čine prihodi realizovani od investicija stranih kompanija koje rade u zemlji kao što su komercijalne banke i strana preduzeća koja rade u zemlji.

Jedna od najvažnijih kategorija bilansa plaćanja, koja je konstantno doprinosila smanjenju deficita tekućeg računa, su i tekući transferi. Ovo je zbog toga što se račun tekućih 17 Kompenzacija radnika uključuju plate, naknade kao i druge ekonomske beneficije koje primaju kosovski radnici vani za sezonski ili kratkoročni rad (do jedne godine).

175.4 168.7 171.6

208.1

-11.4

-106.9 -104.6-93.6

-11.9

-62.3

8.5

70.8

-70.0

-50.0

-30.0

-10.0

10.0

30.0

50.0

70.0

90.0

-130.0

-80.0

-30.0

20.0

70.0

120.0

170.0

220.0

2008 2009 2010 2011

Kompenzacija radnikaPrihodi od investicijaBilana racuna prihoda (desni stub, norma porasta)

Grafikon 60. Racun prihoda, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

794.4

983.4 982.5 990.4

256.2 322.9319.5 322.2

538.2

660.5 662.9 668.2

-100.0

100.0

300.0

500.0

700.0

900.0

1,100.0

2008 2009 2010 2011

Tekuci transferi Centralna vlada Drugi sektori

Grafikon 61. Tekuci tgransferi, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

| 67


transfera kontinuinelno karakteristikovao pozitivnim bilansom. Bilans računa tekućih transfera je dostigao vrednost od 990.4 miliona evra, što predstavlja jedan blagi godišnji porast od 0.8 procenata (Grafikon 61). Tekuće transfere čine vladini transferi (32.5 procenata) i transferi privatnog sektora (67.5 procenata). Transferi centralne vlade su dostigli vt od 322.2 miliona evra, što predstavlja godišnji porast od 0.8 procenata. U okviru tekućih vladinih transfera uglavnom su transferi donatora, EULEX-a i UNMIK-a.

Tekućim transferima u privatnom sektoru dominiraju doznake emigranata, koje predstavljaju oko 74.9 procenata ukupnih prihvatanja u okviru ovog računa. Tokom 2011.godine doznake emigranata su dostigle vrednost od 584.8 miliona evra, što predstavlja jedan godišnji porast od 0.08 procenata. Sa druge strane, doznake nerezidenata prema drugim zemljama su dostigle vrednost od 95.5 miliona evra (91.4 miliona evra u 2010.godini), (Grafikon 62). Najveći deo doznaka emigranata primljenih na Kosovo dolaze iz zemalja članica EU-a, kao što su Nemačka (33.2 procenata), Švajcarska (23.1 procenata), Italija (7.0 procenata), Austrija (5.5 procenata), i jedan mali procenat iz Slovenije, SAD-a, Švedske, itd. I nasuprot porastu nezaposlenosti i pogoršanju uslova zaoslenja u zemljama EU-a-primećuje se stabilnost prihoda od doznaka emigranata na Kosovu.

3.4.2 Kapitalni i finansijski račun

Kapitalni i finansijski račun se tokom 2011.godine okarakterizovao pozitivnim bilansom od 419.6 miliona evra (porast od 50.8 procenata u poredjenju sa 2010.godinom). Bilans kapitalnog računa je u 2011.godini dostigao na 42.0 miliona evra u poredjenju sa 21.3 miliona evra u 2010.godini, a koga čine donacije za vladu. Finansijski račun kojeg čine Direktne strane investicije (DSI), portfolio investicija, druge investicije kao i rezervna sredstva je imao bilans od 377.5 miliona evra. Kao što je predstavljeno na grafikonu 63, glavni činilac u okviru finansijskog računa su i dalje Direktne strane investicije, dok druge kategorije imaju manji uticaj. Portfolio investicija se u protekle tri godine karakteriše negativnim uticajem, dok su rezervna sredstva tokom poslednje godine imale pozitivan odraz finansijski račun. Druge investicije tokom 2011.godine nisu imale substancijalnog efekta na finansijski račun.

3.8%3.7%

-0.2%

0.1%

-8.0%

-3.0%

2.0%

7.0%

12.0%

560.0

570.0

580.0

590.0

600.0

610.0

620.0

630.0

2008 2009 2010 2011

Vrednost doznaka emigranata (desni stub) Norma porasta doznaka emigranata

Grafikon 62. Doznake emigranata primljene na Kosovu

Izvor: CBK (2012)

-200

-100

0

100

200

300

400

500

Kapitalni Ifinansijski

racun

Direktne straneinvesticije

PortfolioInvesticija

Drugeinvesticije

Rezervnasredstva

2008 2009 2010 2011

Grafikon 63. Neto finansijski racun, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

68 |


3.4.2.1 Direktne strane investicije

Direktne strane investicije, kao jedan od najznačajnijih izvora finansiranja na Kosovu su tokom 2011.godine dostigle neto vrednost od 378.9 miliona evra. Porast DSI-a tokom 2011.godine je bio dvocifren dostižući tako normu od 14.4 procenata. Bilans od 378.9 miliona evra se sastoji od 394.6 miliona evra investicija nerezidenata u ekonomiju Kosova kao i 15.7 miliona evra investicija rezidenata Kosova u drugim zemljama.

DSI na Kosovu su tokom poslednjih godina imali učešće od prosečno 9 procenata UBP-a. U godinama 2007. i 2008 je zabeležen relativno visok nivo DSI-a što je uglavnom bio rezultat licenciranja druge kompanije mobilnih telefonskih usluga na Kosovu kao i investicija preduzetih od ove kompanije. Niži nivo DSI-a je bio tokom 2009.godine, što je bilo odraz uticaja globalne krize na ekonomiju Kosova preko ovog kanala. Ovo zato što su DSI i dalje veoma osetljive na okonomski razvoj zemalja evrozone, koje ujedno predstavljaju glavni njihov izvor. DSI su počele da beleže oporavak tokom 2010.godine, dok je značajniji porast DSI-a zabeležen i u 2011.godini.

Investicije nerezidenata na Kosovu su u velikoj meri pripale obliku kapitalnih investicija koji predstavljaju 72.8 procenata ukupnih DSI-a (70.5 procenata u 2010.godini). drugi važan oblik DSI-a u zemlji su i investicije nerasporedjenih dobitaka sa učešćem od 14.7 procenata (20.0 procenata u 2010.godini) kao i drugi oblici DSI-a sa učešćem od 12.5 procenata (9.5 procenata u 2010.godini). Sa druge strane, investicije kosovskih rezidenata van zemlje pripadaju obliku kapitalnih investicija, koje u većini slučajeva čini kupovina nepokretne imovine van zemlje.

DSI su na Kosovu uglavnom orijentisane na sektore ekonomije kao što je izgradnja sa 32.8 procenata, proizvodnja sa 12.6 procenata, finansijski sektor sa

13.0

9.5

7.38.7

8.5

3.0

0.4

-4.3

1.8 1.62

-6

-4

-2

0

2

4

6

8

10

12

14

2007 2008 2009 2010 2011.0

DSI/UPB Porast UBP-a u evrozoni (desni stub)

Grafikon 64. Direktne strane investicije kao procenat UBP-a

Izvor: CBK (2012)

0%

5%

10%

15%

20%

25%

30%

35%

40%

2008 2009 2010 2011

Grafikon 65. Direktne strane investicije po ekonomskom sektoru, u procentima

Izvor: CBK (2012)

- 5.0 10.0 15.0 20.0 25.0 30.0

Austrija

Nemacka

Slovenija

Velika Britanija

Svajcarska

Turska

Holandija

Albanija

Druge zemlje EU

Zemlje regiona

SAD

Druge

2010 2011

Grafikon 66. Direktne strane investicije po zemlji porekla, u procentima

Izvor: CBK (2011)

| 69


11.7 procenata, nepokretna imovina sa 16.0 procenata, koje prati sektor transporta i telekomunikacija sa učešćem od 5.9 procenata u ukupnim DSI. Kao što je i predstavljeno na grafikonu 65, 2011.godina je bila uglavnom slična sa 2010.godinom što se tiče strukture DSI-a. Preradjivačka industrija je zabeležila nag;ašeniji pad tokom ovog perioda, dok se najveći porast primećuje u sektoru izgradnje kao i u sektoru transporta i telekomunikacija.

Zemlje EU-a i dalje predstavljaju glavni izvor DSI-a na Kosovu. Za razliku od prošle godine, kada je većina DSI-a imala zemlju porekla Nemačku (25 procenata ukupnih DSI-a), u periodu januar-septembar 2011.godine, Velika Britanija predstavlja zemlju iz koje je došlo najviše DSI-a na Kosovu (29.6 procenata ukupnih DSI-a). Značajan porast DSI-a je bio i iz Turske, koja tokom ovog perioda predstavlja treću zemlju što se tiče sume DSI-a. Izuzev ovih zemalja, švajcarska, Austrija, Slovenija i SAD, i dalje imaju zapažen nivo DSI-a na Kosovu (Grafikon 66).

3.4.2.2 Portfolio investicija, druge investicije i rezervna sredstva

Portfolio investicija van zemlje je zabeležio značajan porast tokom 2011.godine u poredjenju sa oredhodnom godinom. Vrednost portfolio investicija je dostigla na 57.8 miliona evra u 2011.godini (49.2 miliona evra u 2010.godini). Izgleda da portfolio investicija u značajnoj meri odražava percepcije domaćih finansijskih institucija o sveukupnom ambijentu na globalnim finansisjkim tržištima. Najveći deo portfolio investicija su sredstva penzionih fondova koja se investiraju u instrumente finansijskih tržišta van zemlje, dok su jedan manji deo ove kategorije investicije u lokalnim bankama drugih zemalja. U okviru bilansa od 57.8 miliona evra, 96.5 miliona evra predstavljaju nove investicije na tržištima kapitala, dok su 38.7 miliona svra povraćaj sredstava u ekonomiju Kosova.

Kategorija drugih investicija se karakteriše kretanjem kapitala koji je takoreći izbalansiran. Ovo je zato što investicije van zemlje ove kategorije imaju bilans od 5.7 miliona evra od kojih, 81.7 miliona evra su investicije van ekonomije Kosova, dok su 76.0 miliona evra investicije nerezidenata u ekonomiju Kosova. Investicije van ekonomije Kosova su uglavnom plasmani depozita van zemlje kao i povraćaj kredita ka nerezidentnim institucijama. Sa druge strane, investicije na Kosovu su uglavnom u obliku trgovinksih kredita od nerezidentnih kompanija za kompanije na Kosovu.

3.4.3 Pozicija medjunarodnih investicija i spoljni dug

Pozicija medjunarodnih investicija predstavlja vrednost sredstava i obaveza Kosova prema drugim zemljama. Kreditni bilans Kosova u okviru pocizija medjunarodnih investicija (PMI) je u 2011.godini bio 104.5 miliona evra, ili 2.2 procenata UBP-a. Pozicija medjunarodnih investicija tokom godina se umanjila kada se uzme u obzir da je Kosovo bilo kreditor sa 10.5 procenata UBP-a tokom 2010.godine. Faktori koji su uticali da se umanji kreditni bilans Kosova u 2011.godini su bili značajan porast akcija DSI-a na Kosovu, ali takodje i značajno smanjenje rezevnih sredstava kao i smanjenje investicija u hartijama od vrednosti.

0.0

5.0

10.0

15.0

20.0

25.0

0

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

2008 2009 2010 2011

Medjunarodna sredstva Medjunarodne obaveze

Net PIN Net PIN/UBP (desni stub)

Grafikon 67. Pozicija medjunarodnih investicija, u milionima evra

Izvor: CBK (2012)

70 |


3.4.3.1 Sredstva i obaveze u IIP

U sredstvima Kosova van zemlje, glavni oblik investicija je kategorija drugih investicija (57.3 procenata ukupnih sredstava) koja uključuju depozite u bankama van zemlje. Značajno učešće u akcijama sredstava van zemlje imaju i portfolio investicije (22.3 procenata) kao i rezervna sredstva (17.3 procenata). Sa manjim učešćem u ukupnim sredstvima Kosova van zemlje su i disrektne strane investicije (investicije kosovskih rezidenata u drugim zemljama) koje imaju učešće od 3.1 procenata u ukupnim sredstvima van zemlje. Po sektorima, glavni vlasnici sredstava Kosova van zemlje su drugi sektori (penzioni fondovi, nevladine organizacije i privatni sektor) sa 44.2 procenata, Centralna Banka sa 35.5 procenata i komercijalne banke sa 20.3 procenata.

Obavezama ekonomije Kosova po obliku investicija dominiraju direktne strane investicije sa jednim učešćem od 73.2 procenata i druge investicije sa učešćem od 26.8 procenata (uglavnom trgovinski krediti i drugi krediti). Direktne strane investicije kao jedna od najvažnijih komponenata PMI u okviru obaveza tokom godina na Kosovu je dostigla vrednost od 2.36 milijarde evra.

3.4.3.2 Spoljni dug

Spoljni dug Kosova, kojeg čine privatni dug i javni dug je na kraju 2011.godine dostigao na 1.4 milijarde evra. Sa druge strane, dug prema ekonomiji Kosova je dostigao na 2.9 milijarde evra. Ova pozicija u okviru spoljnog duga čini da Kosovo bude neto kreditor za 1.5 milijarde evra.

Najveći deo spoljnog duga pripada obliku kredita izmejdu kompanija u okviru direktnih stranih investicija. Samim tim, strane kompanije koje rade na Kosovu imaju obavezu ka spoljnom sektoru u vrednosti od 565.4 miliona evra ili 39.6 procenata ukupnog vanjskog duga. Sa značajnim učešćem u ukupnom spoljnom dugu Kosova su i drugi sektori, dug koji potiče od tržišnih kredita koji su primljeni od domaćih firmi kao i drugi krediti. Najznačajniji deo (75.3 procenata) duga drugih sektora su kratkoročni dugovi, dok su 24.7 procenata dugoročni dug. Dug komercijalnih banaka prema spoljnom sektoru je 13.8 procenata, ovaj dug je kratkoročan i čine ga krediti i depoziti van zemlje. Sa najmanjim

0.0

500.0

1,000.0

1,500.0

2,000.0

2,500.0

3,000.0

3,500.0

2007 2008 2009 2010 2011

Direktne strane investicije Portfolio investicije

Druge investicije Rezervna sredstva

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 68. Sredstva po obliku investiranja, u milionima evra

0.0

500.0

1,000.0

1,500.0

2,000.0

2,500.0

3,000.0

3,500.0

2007 2008 2009 2010 2011

Direktne strane investicije Portfolio investicije Druge investicije

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 69. Obaveze po obliku investiranja, u milionima evra

| 71


učešćem u ukupnom spoljnom dugu je Centralna Banka (66.4 miliona evra ili 4.7 procenata ukupnog spoljnog duga.

Učesnik u spoljnom dugu je i javni sektor, ali, učešće javnog sektora u ukupnom dugu je 253.6 miliona evra (ili 17.8 procenata ukupnog spoljnog duga), što je kao procenat UBP-a 5.5 procenata.

Dug vanjskog sektora prema ekonomiji Kosova je do kraja 2011.godine dostigao na 2.9 milijarde evra. Spoljni sektor ima najviše obaveza prema Centralnoj Banci, u vrednosti od 40.3 procenata svih obaveza (1.2 milijarde evra). Spoljni sektor ekonomije takodje ima obaveze i prema drugim sektorima ekonomije kao što su penzioni fondovi ali i privatni sektor u sumi od 1.1 milijarde evra ili 36.6 procenata ukupnog duga. Od 1.1 milijarde obaveza prema drugim sektorima ekonomije Kosova, 1.0 milijarda je dugoročni dug. Prema domaćim bankama spoljni sektor ima obaveze u vrednosti od 675.5 miliona evra ili 23.1 procenata ukupnih obaveza spoljnog sektora prema ekonomiji Kosova.

72 |


4. Supervizija Finansijskih institucija

Koristeći najbolje principe medjunarodnih standarda u razvoju finansijskog sektora, CBK ima za cilj jednu finansijsku superviziju i jedan regulativni efikasan proces koji je fleksibilan uz cilj daljeg promovisanja jednog finansisjki konkurentnog sektora koji je baziran na ekonomiji tržišta. Samim tim, jedna od glavnih funkcija CBK-a je da osigura superviziju i regulisanje finansijskih institucija radi kreiranja jednog zdravog, dostupnog i konkurentnog finansijskog sektora – jedan poverljivi finainansijskih usluga. Departamenti kao što je onaj za licenciranje i regulisanje, nakon toga za superviziju banaka, osiguranje kao i divizija za superviziju penzija i harftija od vrednosti su organizativne jedinice koje osiguravaju realizaciju ovog cilja i funkcija CBK-a.

4.1. Licenciranje i Rregullativa

4.1.1. Licenciranje

Vizija CBK-a za finansijski sektor je da finansijski sektor bude postojan i stabilan i da bude upravljan od strane tržišnih snaga, ali koji posluje u okviru dobrog regulisanja i u okviru politika supervizije koje su uskladjene na osnovu direrktiva EU i ES. Kriterijumi i uslovi za bi se dobila licenca za izvršavanje bankarskih i finansijskih radnji od strane banaka i drugih finansijskih institucija u Republici Kosova su odredjeni u Zakonu Centralne Banke Republike Kosova Br. 03/ L-209 i drugim podzakonskim aktima usvojenim od CBK-a. U skladu sa zakonskim propisima koji upravljaju njenom statutarnom funkcijom, CBK ima autoritet da odredjuje kriterijume za licenciranje finansijskih institucija i da odbije one koje ne ispunjavaju ove standarde.

Kriterijumi licenciranja odredjeni ovim zakonskim propisima, imaju za cilj osiguranje jednog pravilnog i regulisanog finansijskog tržišta uz pomoć procesa uradjenog na bazi principa pravde, pravičnosti i jednakosti. Uslovi i kriterijumi licenciranja imaju supervizioni karakter i nemaju za cilj postavljanje barijera prema investitorima. Ulazak stranih investitora na finansijsko tržište zemlje, pogotovo u finansijskom sektoru, svedoči o otvorenoj politici CBK-a ka stranim investicijama, bez kršenja zakonskih uslova.

Strategija CBK-a u oblasti licenciranja finansijskih institucija se fokusira na privlačenje investitora koji imaju dobru finansijsko stanje, koji ispunjavaju potrebne etičke i profesionalne kriterijume i koji su pogodni za akcionare i menadzment, i sposobni su da upravljaju promišljeno tokom pristupa razvoja biznisa da bi odbranili interese klijenata, doprinoseći na ovaj način jačanju finansijskog sistema i povećanju verovanja u sistem.

Direkcija licenciranja i metodologije, ima za dužnost kompletiranje pravnog okvira finansijsku superviziju u skladu sa direktivama Evropske Unije i najboljim medjunarodnim praktikama kao što su predstavljene u “Osnovnim principima efektivne bankarske supervizije” objavljeni od strane Banke za medjunarodno poravnanje (engleski: Bank for International Settlements- BIS), kao i po Osnovnim principima efektivne supervizije osiguranja (engleski: International Association of Insurance Supervisors- IAIS). U izvršavanju ove misije direkcija za licenciranje je odgovorna za prijem, pregled i preporuke za prijave institucija koje traže licenciranje odnosno registraciju da bi radili na Kosovu, kao što su komercijalne banke, osiguravajuće kompanije i preduzetnici osigurnja, penzioni fondovi kao i sve druge nebankarske institucije.

| 73


Aktivitet licenciranja finansijske supervizije je tokom 2011.godine uglavnom bio: - Odobravanje osamdeset (80) zahteva za otvaranje novih kancelarija kao i promena

mesta kancelarija banaka, osiguravtë kompanive tëjućih kompanija, kao i drugih finansijskih institucija na Kosovu;

- Preliminarno odobrenje zahteva jedne banke za promenu strukture akcionara ;

- Odobravanje pet (5) zahteva za proširenje radnji i produkata osiguranja;

- Odobravanje pedese i jednog (51) zahteva za agente osiguravajućih kompanija ;

- Odobravanje sedam (7) zahteva banke za promenu osnivajućih akata i statuta; - Odobravanje dva (2) zahteva za raspodelu dividende; - Odobravanje trideset i sedam (37) zahteva za imenovanje administrator i visokog

menadzmenta banaka, osiguravajućih kompanija i nebankarskih finansijskih institucija; i

- Odobravanje licenciranja komanija za osiguravanje života, registracija mikrofinansijskih i nebankarskih institucija, kao i kancelarija za razmenu valuta.

U slučajevima odobravanja administrator banaka, jedanaest (11) od njih je za članove upravnih odbora banke, četiri (4) slučaja su za članove revizionog komiteta, i šest (6) slučaja za direktore i zamenike generalnih direktora banaka i mikrofinansijskih institucija, dok je, kod osiguranja, sedam (7) od njih za članove upravnih odbora osiguravajućih komanija, šest (6) slučaja su za direktore i zamenike generalnih direktora kompanija i posrednika osiguranja i tri (3) slučaja za unutrašnje revizore.

Banke i osiguravajuće kompanije su konstantno radile na proširenju njihovih aktivnosti u pravcu diversifikacije bankarskih i osiguravajućih produkata pružajući veći broj mogućnosti investicija i više izbora za svoje klijente. Tokom 2011.godine je primljena samo jedna prijava za osnivanje banke, ali je bilo interesovanja od spoljnih investitora radi prijave za banku ili filijalu banke, uglavnom iz Turske. Na bankarskom tržištu je tokom 2011.godine bilo 8 banaka sa 311 filijala i ekspozitura, dok je na osiguravajućem tržištu bilo trinaest (13) osiguravajućih kompanija - deset (10) neživotnih osiguravajućih kompanija i tri (3) kompanije za osiguranje života.

Izvršni odbor CBK-a je tokom 2011.godne odobrio konačnu licencu za osiguravajuću kompaniju “ Sigal Life Uniqa Group Austria Sh.a ” za osiguranje života.

U oblasti penzija su nastavile da rade dva penziona fonda: obavezni penzioni fond – Trust penzione štednje Kosova (“Trust”) i fond individualnih penzija - Slovenačko- Kosovski fond.

74 |


Tabela 6. Aktivitet licenciranja banaka, osiguravajućih kompanija i penzionih fondova po godinama , 2009 – 2011

Izvor: CBK (2011)

Mikrofinansijske institucije i nebankarske finansijske institucije.Na kraju 2011.godine na Kosovu je radilo petnaest (15) mikrofinansijkih institucija i pet (5) nebankarskih finansijskih institucija sa aktivnostima davanja kredita. Izvršni odbor je odobrio registraciju dve mikrofinansijske institucije i jedne nebankarske finansijske institucije za davanje kredita: “Timi Invest” (Priština) , “Agro Invest” (Mala Kruša, Prizren) i “Fundway Mortgage” (Priština).

Posrednici osiguranja. Na kraju 2011.godine su radila 3 posrednika osiguranja. Zbog prekršaja pravne regulative Izvršni Odbor je povukao licency za posrednike osiguranja “ENB sh.p.k “u Prištini.

Kancelarije za razmenu valuta i kancelarije za transfer novca. Tokom 2011.godine Izvršni odbor CBK-a je odobrio dodatne aktivnosti transfera novca za nebankarsku finansijsku instituciju “Vllesa CO” , kao i registraciju pet menjačnica:“Ismeti dhe Safeti” (Djakovica), “Kemi” (Peć), “Yllka” (Gnjilane) i “Mani” (Orahovac) . U skladu sa važećom pravnom regulativom povučena je registracija menjačnici “Pëllumbi” (Orahovac).Na kraju 2011.godine, na Kosovu je radilo trideset (30) kancelarija menjačnica kao i četiri kancelarije za transfer novca. Tabela 7. Aktiviteti registracije mikrrofinansijskih institucija, nebankarskih finansijskih, kancelarija transfera novca i menjačnicama po godinama , 2009– 2011

Izvor: CBK (2012)

Tabela 8. Aktivitet licenciranja posrednika osiguranja po godinama, 2009-2011

Izvor: CBK (2012)

Finansijske institucije 2009 2010 2011

Banke 8 8 8

Osiguravajuce kompanije 11 12 13

Obavezni I individualni penzioni fondovi 2 2 2

Opis 2009 2010 2011

Mikrofinansijske institucije 14 13 15

Nebanakrske finansijske institucije -davanje kredita 5 4 5

Kancelarija za transfer novca 3 3 4

Kancelarija menjacnica 23 26 30

Opis 2009 2010 2011

Agjenti/operatori 528 679 744

Brokeri osiguranja 4 3 2

Rukovaoci potrazivanjima 4 1 1

| 75


4.1.2. Rregulativa

a) Pravni okvir

Pravni okvir u oblasti regulisanja finansijske supervizije je u procesu pregleda i osvežavanja, radi osiguravanja jedne efektivne finansijske supervizije. Radi unapredjenja i konsolidacije pravnog okvira na Kosovu uradjen je nacrt novog projekta zakona za banke, mikrofinansijske institucije i nebankarske finansijske institucije koji je do sada stupio na snagu. Ovaj zakon je uradjen u saradnji i uz tehničku asistenciju Medjunarodnog monetarnog fonda i departamenta američkog Trezora i u punoj skladnosti sa najboljim medjunarodnim praktikama, standardima i direktivama EU-a, u oblasti supervizije I bankarskog regulisanja, kao i u skladu sa osnovnim principima Bazela za efektivnu bankarsku superviziju. Gorenavedeni zakon pruža jedan širok i sveobuhvatan okvir u regulisanju i finansijskoj superviziji, uključujući pored ostalog:

- Jačanje kriterijuma upravljanja;

- Uključivanje prava na Konsolidovanu superviziju bankarskih grupa I finansijskih konglomerata;

- Odredbe o procedurama ‘Rešavanja problematičnih banaka i izlaznih strategija’ su prepravljene i dopunjene;

- Pažljivije ophodjenje sa visokim izloženostima;

- Kreditiranje stranaka povezanim sa bankom;

- Proširenje prava nametanja administrativnih kazni za različite prekršaje zakona o bankama; kao i

- Promovisanje Islamskog bankarstva.

Takodje, ovaj zakon sadrži veći napredak pravnog okvira za regulisanje i superviziju mikrofinansijskih institucija. U saradnji i uz asistenciju Svetske Banke uradjen je nacrt sveukupnog zakona osiguranja i zakon za penzione fondove Kosova. U svetlu značajnih dešavanja koja su okarakterizovala 2011.godinu je bilo i stupanje na snagu Zakona br. 04/L-018 o Obaveznom osiguranju od autoodgovornosti koji je stupio na snagu u julu 2011.godine. Stupanjem na snagu ovog Zakona, u septembru 2011.godine, CBK je zajedno sa industrijom osiguranja i drugim relevantnim akterima osnovala Kosovski Biro Osiguranja (KBO). Osnivanju KBO je predhodila i dvodnevna poseta delegacije Saveta Birog Kartona– sa sedištem u Briselu, poseta koja je po prvi put bila realizovana na Kosovu, odnosno u CBK koja je doprinela u promociji mogućnosti učlanjenja u Savet Biroa Zelenog Kartona sa sedištem u Briselu. U svetlu ovih dogadjaja, u novembru 2011.godine, uz pomoć CBK-a, Kosovski Biro Osiguranja je pripremio i predao prijavu za učlanjenje u Savet Biroa Zelenog Kartona sa sedištem u Briselu.

b) Pravilnici

Svrha ispunjavanja relevantnih propisa za finansijsku superviziju je osiguravanje i kreiranje jedne dobro regulisane okoline, bez postavljanja nepotrebnih opterećenja za korisnike finansijskih usluga.

U skladu sa novim zakonom za banke, mikrofinansijske institucije i nebankarske finansisjke institucije i u saradnji i uz tehničku asistenciju Medjunarodnog monetarnog fonda uradjen je pregled i nacrt novih bankarskih pravilnika. Odgovarajuće komisije koje su osnovane za pregled pravnog okvira i pripremu novih pravilnika supervizije na osnovu

76 |


zahteva navedenih u novom zakonu i po novim medjuarodnim standardima za bankarsku superviziju su finalizirale nacrt novih pravilnika i politika i unutrašnjih procedura za finansijsku superviziju.

2012. godina će biti godina nastavka konsolidacije pravnog okvira za superviziju banaka u skladu sa novim zakonom o bankama i istovremeno kreriranja novog pravnog okvira koji odražava potrebe i zahteve identifikovane tokom jednog dvanaestogodišnjeg perioda postojanja bankarske supervizije na Kosovu.

c) Lista finansijskih institucija

Tabela 9. Komercijalne Banke

Izvor: CBK (2012)

Tabela 10. Penzioni fondovi

Izvor: CBK (2012)

Tabela 11. Kancelarije za transfer novca

Izvor: CBK (2012)

Br. Ime Filijale/postojece podruznice

1 ProCredit Bank 64

2 Raiffeisen Bank Kosovo J.S.C. 52

3 NLB Prishtina sh.a 53

4 Banka për Biznes 43

5 Banka Ekonomike 46

6 TEB sh.a 22

7 Banka Kombetare Tregtare – Podruznica Pristina 23

8 Komercijalna Banka – Podruznica Mitrovica 8

Ukupno 311

Bankat komerciale


1 Trust penzione stednje Kosova II stub 1

2 Slovenacko Kosovske Fond – III stub 1

Ukupno 2

Penzioni fondovi

1 UFP (nën-agjentët) 175

2 DMTH (nën-agjentët) 87

3 Vllesa Co 24

4 KLM Enterprise 1

Ukupno 287

Kancelarije za transfer novca


| 77


Tabela 12. Mikrofinansijske institucije

Izvor: CBK (2012)

Tabela 13. Nebankarske finansijske institucije

Izvor: CBK (2012)

Nr. Ime Filijale/postojece podruznice

1 Finca 21

2 KEP 35

3 KGMAMF-Grameen 4

4 AFK 12

5 Besëlidhja 11

6 KRK 13

7 Mështekna 1

8 Qelim Kosovë 1

9 KosInvest 6

10 Start 2

11 Perspektiva 4 1

12 KAD 1

13 ACP 1

14 Agro Invest 1

15 Timi Invest 1

Ukupno 111

Mikrofinansijske institucije


1 Crimson Finance Fund 1

2 Lesna 9

3 Raiffeisen Leasing 1

4 Factor Leasing 1

5 Fundw ay Mortgage 1

Ukupno 13

Nebankarske finansijske institucije

78 |


Tabela 14. Osiguravajuće kompanije

Izvor: CBK (2012)

Tablea 15. Posrednici osiguranja

Izvor: CBK (2012)


1 WVP Sh.p.k 1

2 Risk Sh.p.k 1

3 Ansiia Sh.p.k 1

Ukupno 3

Posrednici osiguranja


1 Dardania 31

2 Illyria 48

3 Kosova e Re 34

4 Siguria 37

5 Insig 32

6 Sigma 39

7 Sigal 44

8 Croatia Sigurimi 23

9 Sigkos 25

10 Graw e Elsig 38

11 Illyria Life 1

12 Graw e Kosova 1

13 Sigal Life Uniqa Group Austria 1

Ukupno 354

Osiguravajuce kompanije

| 79


Tabela 16. Menjačnice

Izvor: CBK (2012)

4.2. Bankarska supervizija

4.2.1. Bankarski sektor – opšte karakteristike

Tokom 2011.godine bankarski sistem Kosova je nastavio sa rastom kao i sa čuvanjem postojanosti komponenata koje čine likvidnost, profitabilnost i kapital. Ukupna vrednost sredstava bankarskog sistema je dostigla na 2.515 milijarde evra, beležeći godišnji porast od oko 187.9 miliona evra ili 8.1 procenata za razliku od nivoa porasta iz predhodne godine od 231.2 miliona evra ili 11.0 procenata. Struktura sredstava se i dalje uglavnom finansira od depozita i i dalje je koncentrisana na aktivnosti davanja kredita. Na kraju 2011.godine, kreditni portfolio je činio oko 62.2 procenata ukupnih sredstava bankarskog sistema.


1 ZK Euro Cufa 1

2 ZK NBS 1

3 ZK Monedha 1

4 ZK Euro 1

5 ZK Euro Këmbimi 1

6 ZK Euro Eki 1

7 ZK Gipa 1

8 Zk Xeni 1

9 ZK Agimi 1

10 ZK Indriti 1

11 ZK Agoni 1

12 ZK Ximi 1

13 ZK Beni 1

14 ZK Prizreni 1

15 ZK Valuta 1

16 ZK Edona 1

17 ZK Ebani 1

18 ZK Te Gazi 1

19 ZK Hamza 1

20 ZK Veli 1

21 ZK Mena 1

22 ZK Sara 1

23 ZK Kujtimi 1

24 ZK Adis 1

25 ZK Aral 1

26 ZK Ismeti 1

27 ZK Kemi 1

28 ZK Safeti 1

29 ZK Yllka 1

30 ZK Mani 1

Ukupno 30

Kancelarije menjacnica

80 |


Dinamika porasta se okarakterizovala konstantnom konsolidacijom sistema, odnosno porastom veličina manjih banaka i filijala stranih banaka kao i blagom padu veličina velikih banaka, iako nije bilo promena u ukupnom broju banaka. Kao i u predhodnoj godini tako je i tokom 2011.godine banakrski sistem bio predstavljen sa osam (8) banaka, od kojih su četiri (4) banke sa stranim kapitalom, dve (2) u vlasništvu domaćeg kapitala uz neke nove primese i stranog kapitala, i dve (2) filijale stranih banaka.

Male banke (G2)18 su pokazale porast ukupnih sredstava saoko 92.4 miliona evra ili 4.0 procenata, a za njima su bile filijale stranih banaka (G3)19 za koje je ovaj porast izračunat na oko 51.6 miliona evra ili 2.2 procenata i velike banke (G1)20 sa porastom oko 43.9 miliona evra ili 1.9 procenata. Nakon ovih promena, učešće malih banaka (G2) i filijala stranih banaka (G3) u okviru bankarskog sistema je poraslo na 19.5 odnosno 7.1 procenata u 2011.godini od 17.1 i 5.5 procenata koliko je bilo u 2010.godini, dok je učešće velikih banaka palo na 73.4 procenata od 77.4 procenata.

Gorevanedene promene su u funkciji povećanja medjubankarske konkurencije dodajući težinu malih banaka i filijala stranih banaka koje rade na Kosovu. Ovim promenama se tokom godine prilagodio i aktivitet supervizije dodavajući fokus monitoringa finansijskom učinku i češćim ispitivanjima u grupama-banaka sa bržim ritmom porasta i sveukupnim profilisanjem velikih banaka uzimajući za osnov i analizu konsolidovane finansijske postojanosti grupe kojima pripadaju.

Sredstva i depoziti – Razvoj i trend

tokom 2011.godine, bankarski sitem je zabeležio porast ukupnih sredstava za 8.1 procenata, pokazujući opadanje ritma porasta tokom ove godine u poredjenju sa porastom od 10.2 procenata tokom 2010.godine.

Struktura sredstava bankarskog sistema u poredjenju sa istim periodom predhodne godine se karakterizuje sledećim glavnim dogadjajima :

“Gotov novac i stanje sa CBK-om” su zabeležili porast od oko 24.5 miliona evra ili 8.0 procenata, odnosno gotov novac se povećao za 7.9 miliona evra ili 7.7 procenata, dok je stanje sa CBK-om za 16.6 miliona evra ili 8.1 procenata. Medjutim, učešće stavke “Gotov novac i stanje sa CBK-om” u okviru sredstava bankarskog sistema je ostala takoreći ista kao i u predhodnoj godini, odnosno 13.2 procenata. Ovu poziciju čine likvidni fondovi bankarskog sistema potvrdjujući tako očuvanje nivoa likvidnosti sistema sa svim nivoima porasta drugih sredstava, pogotovo sredstava opterećena rizikom.

“Zahtevi prema bankama/plasmani” su zabeležili pad od oko 99.7 miliona evra ili 22.7 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom, što se odrazilo na opadanje njihove težine

18

Banke sa učešćem na tržištu od <10% ukupnih sredstava. 19

Uključuje filijale stranih banaka koje rade na Kosovu. 20

Banke sa učešćem na tržištu od >10% ukupnih sredstava.

2200000

2250000

2300000

2350000

2400000

2450000

2500000

2550000

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 70. Trend sredstava u bankarskom sektoru-ukupno sredstava, u hiljadama evra

| 81


u okviru ukupnih sredstava sa 18.9 procenata na 13.5 procenata u 2011.godini. Na pad plasmana je uglavnom uticao porast nivoa kreditiranja domaće ekonomije, ograničavanje izloženosti kreditnim rizicima i nastavak porasta investicija u hartijama od vrednosti centralnih vlada u zemljama koje su očuvale povoljnu klasifikaciju. CBK je, kao i u dve predhodne godine i ove godine pratila oprezniji pristup što se tiče postojećih limita izloženosti banaka u finansijske institucije van zemlje. Iz ovog aspekta, održavan je regulatorni nivo od 20 procenata u izloženostima sa kreditnim rizikom nasuprot kapitalu prve klase. Ovaj pristup je bio diktiran u velikoj meri od nestabilnosti globalnih finansijskih tržišta i fluktuacija na regionalnim tržištima.

“Investicije u hartijama od vrednosti” iako su se povećale za 28.5 miliona evra ili 16.4 procenata, nivo porasta je manji u poredjenju sa predhodnom godinom od 78.8 procenata. Na trend sporijeg rasta stavke hartija od vrednosti je uticala strategija banaka za kanalisanje slobodnih sredstava u aktivnosti davanja kredita. Učešće hartija od vrednosti u okviru ukupnih sredstava je bilo na nivou od oko 8.0 procenata, dok je kvalitet bio dobar zato što su uglavnom bile hartije od vrednosti centralnih vlada zemalja sa povoljnom klasifikacijom, odnosno velikom sposobnošću plaćanja.

“Krediti (Bruto) i lizing” je stavka koja je zabeležila najviši porast u okviru ukupnih sredstava sa oko 240.2 miliona evra ili 16.7 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Finansijsko posredovanje od bankarskog sistema, a posebno aktivn Ndërmjetësimi financiar nga ti oma važna komponenta u podržavanju ekonomske aktivnosti u zemlji. Kreditiranje od strane bankarskog sistema je zabeležilo viši nivo porasta u poredjenju sa predhodnim periodom. Tokom 2011.godine, krediti su zabeležili godišnji porast od 16.7 procenata, dok je u prošloj godini porast bio 13.5 procenata. Svakao, dovoljna likvidnost i dobro finansijsko stanje banaka je omogućilo sposobnost banaka da povećaju nivo izdavanja kredita. Brži porast kredita se odrazio na porast učešća svih kredita (neto) u okviru ukupnih sredstava sa 57.5 procenata koliko je bio u 2010.godini na 62.2 procenata u 2011.godini.

Kreditna aktivnost je i u 2011.godini bila orijentisana ka kreditiranju trgovinskog sektora, čije se učešće u ukupnim kreditima od bankarskog sistema poovećalo na 36.2 procenata od 35.7 procenata koliko je bilo u 2010.godini. Nakon toga slede individualni potrošački krediti, čija se veličina u ukupnim kreditima takodje povećala na 28.9 procenata od 26.0 procenata. Sa druge strane, pad učešća u ukupnim kreditima su zabeležili krediti za nepokretno bogatsvo na 8.1 procenata od 9.1 procenata, krediti za usluge, turizam, hotelijerstvo na 7.5 procenata od 8.8 procenata, krediti dati za proizvodnju na 7.1 procenata od 8.1 procenata, krediti za poljoprivredu na 2.4 procenata od 2.6 procenata nastavljujući tako sa veoma malim učešćem u ukupnim kreditima datim ekonomiji zemlje.

1300000

1350000

1400000

1450000

1500000

1550000

1600000

1650000

1700000

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 71. Trend kredita u bankarskom sketiru -ukupno kredita, u hiljadama evra

82 |


Tabela 17. Krediti po oblastima ekonomije

Izvor: CBK (2012)

Uz svo povećanje kredita, kreditni portfolio banaka ostaje na jednom zadovoljavajućem kvalitetu sa nivoom nekvalitetnih kredita kojima se može upravljati i sa dovoljnom pokrivenošću putem provizija za gubitke od kredita. U nastavku su opisane promene kategorija kvaliteta kretidnog portfolia.

- “zakasneli krediti21 ukupni krediti’’ su se umanjili od 10.3 procenata koliko su bili u predhodnoj godini na 10.0 procenata u 2011.godini,

- ‘’problematični krediti22 ukupni krediti’’ od 8.5 procenata na 8.3 procenata, kao i

- ‘’nekvalitetni krediti23 ukupni krediti” od 5.9 procenata na 5.7 procenata.

Ovi dogadjaji u kvalitetu kredita su uticali na povećanje rezervi za kreditë u poredjenju sa predhodnom godinom za 15.7 miliona evra ili za 16.2 procenata.

Struktura izvora finansiranja bankarskog sistema u poredjenju sa istim periodom u prošloj godini pokazuje sledeće glavne dogadjaje:

“Ukupni depoziti” su zabeleili godiŠnji porast od oko 165.9 miliona evra ili 8.6 procenata. Depoziti bez insteresa su se umanjili za 13.8 miliona evra ili 2.6 procenata, dok su se depoziti sa interesom povećali za 179.7 miliona evra ili za 12.8 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom.

U okviru strukture depozita bez interesa zabeleene su sledeće promene: depoziti iz banaka su se umanjili za 2.0 miliona evra ili 57.0 procenata, depoziti individualaca su se povećali za 39.1 miliona evra ili 13.7 procenata, dok su se depoziti preduzeća umanjili za oko 51.0 miliona evra ili 21.6 procenata.

21

Zakasnele kredite č ine kredit i koji su okvalif ikovani kao: pod nadzorom, ispod standarda, sumnjivi I izgubljeni kredit i. 22 Problematične kredite č ine kredit i koji su okvlaif ikovani kao: ispod standarda, sumnjivi I izgubljeni kredit i. 23

Nekvalitetne kredite č ine kredit i koji su okvlaif ikovani kao: sumnjivi I izgubljeni kredit i.

Hiljada evra Ucesce (%) Hiljada evra Ucesce (%)

Krediti za poljoprivredu 37,718.5 2.6% 40,489.3 2.4%

Rudarstvo 14,629.7 1.0% 17,227.1 1.0%

Proizvodnja 115,198.9 8.0% 119,594.9 7.1%

Energija 26,087.3 1.8% 23,675.3 1.4%

Usluge, turizam, hotelijerstvo, restorani 126,268.4 8.8% 125,239.4 7.5%

Komunikacija 4,949.0 0.3% 2,467.8 0.1%

Trgovina 512,658.7 35.7% 606,972.1 36.2%

Finansijske usluge (razlicite od zahteva prema bankama)

4,003.5 0.3% 5,065.9 0.3%

Nepokretna imovina.-izgradnja nepokretne imovine

131,244.3 9.1% 135,649.5 8.1%

Inidividualni krediti za domacinstvo, porodicu & drugi personalni troskovi (potrosacki krediti)

373,631.8 26.0% 484,929.9 28.9%

Drugi krediti 89,014.6 6.2% 114,269.9 6.8%

Lizing 0.0 0.0% 0.0 0.0%

Ukupno kredita I lizinf 1,435,405 100% 1,675,581 100%

Opis2010 2011

| 83


Sa druge strane, u okviru strukture depozita sa interesom zabeležene su sledeće promene: depoziti iz banaka su se povećali za oko 5.0 miliona evra ili 146.2 procenata, depoziti od individualnih osoba za oko 156.4 miliona evra ili 14.9 procenata i depoziti od preduzeća su se povećali za 18.3 miliona evra ili za 5.2 procenata.

Depoziti i dalje čuvaju veliki kapacitet koji njihova pozicija ima u okviru izvora sredstava. U aktuelnoj godini učešće depozita u okviru izvora sredstava bankarskog sektora se beleži na oko 83.4 procenata.

“Ekvitet akcionara” je zabeležio porast sa oko 24.9 miliona evra ili 10.8 procenata, povećavajući učešće u okviru izvora sredstava bankarskog sektora sa 9.9 procenata koliko je bilo u predhodnoj godini na 10.2 procenata u aktuelnoj godini.

Regulativni kapital – Dovoljnost i trend

Ukupni regulativni kapital24 u bankarskom sektoru je nastavio sa povećanjem i u 2011.godini. Vrednost ukupnog regulativnog kapitala se izveštava na oko 300.3 miliona evra, što predstavlja jedan godiŠnji porast u sumi od 29.0 miliona evra ili 10.7 procenata. Na porast kapitala su najveći uticaj imali dobitci realizovani tokom godine u vrednosti od 37.0 miliona evra. U 2011.godini dve banke su raspodelile devidendu od održanih dobitaka u vrednosti od 20.0 miliona evra od kojih je 7.5 miliona evra rekapitalizovano.

Glavni pokazatelji dovoljnosti kapitala su i dalje bili značajno iznad minimalnog nivoa koji je zatražen od regulativnog organa. Izuzev porasta prihoda, na očuvanje nivoa kapitala uticao je i unos novog kapitala u vrednosti od oko 1.1 miliona evra.

Kao što je i predstavljeno na grafikonu dole, kvalitet kapitala se poklapa sa značajnijim učeŠćem kapitala prve klase, koji je u 2011.godini zabeležio porast za 6.2 miliona evra ili za 3.7 procenata. Neto prihodi bankarskog sistema su bili 37.0 miliona evra, što je bilo vise od prihoda u 2010.godini za 4.2 miliona evra ili 12.8 procenata.

24

Regulatorni kapital = kapital prve klase + kapital druge klase

1800000

1850000

1900000

1950000

2000000

2050000

2100000

2150000

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 72. Trend depozita u bankarskom sektoru- ukupno depozita, u hiljadama evra

84 |


Tabela 18. Struktura regulatornog kapitala i tok njegovih komponenti

Izvor: CBK (2012)

Kvalitet sveukupnog kapitala se smatra zadovoljavajućim. Kapital prve klase čini oko 84.0% regulativnog kapitala, sok je učešće kapitala druge klase zabeleženo na oko 16.0%. porast kapitala prve klase dolazi uglavnom od velikih banaka (G1), sa jednim porastom od oko 20.2 miliona evra. Tri banke grupe (G2) su imale porast kapitala prve klase sa oko 4.6 miliona evra, dok je za filijale stranih banaka koje rade na Kosovu G3 porast bio samo 278.3 hiljada evra. Tabela 19. Pokazatelji kapitalizacije, u procentima

izvor: CBK (2011)

Nivo kapitala baziranog na riziku, odnosno ‘’ukupno kapitala / ukupno sredstava pod rizikom’’ je u 2011.godini bio 17.6 procenata od 18.6 procenata koliko je bio u 2010.godine. pad ovog pokazatelja se pripisuje bržem povećanju ukupnih sredstava pod rizikomu poredjenju sa povećanjem ukupnog kapitala. Dok su ukupna sredstva pod rizikom zabeležila porast za oko 254.3 miliona evra ili 17.5 procenata (kao rezultat porasta nivoa kredita i hartija od vrednosti), ukupan kapital je imao porast od oko 29.0 miliona evra ili 10.7 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom. Medjutim, nivo kapitala baziranog na riziku od 17.6 procenata ostaje značajno iznad regulativnog nivoa od 12 procenata.

Težina neto kredita sa problemima prema kapitalu prve klase se izračunava na 16.7 procenata od 17.1 procenata koliko je bila na kraju predhodne godine. Pad ovog pokazatelja je posledica vržeg porasta kapitala prve klase (sa 11.0 procenata) u poredjenju sa porastom

opisDecembar

2010Mart 2011 Juni 2011

Septembar 2011

Decembar 2011

Ukupno kapitala/ ukupno sredstava pod rizik 18.6 18.1 17.2 17.1 17.5

Ekvitet akcionara / ukupno sredstava 9.9 10.1 10.2 9.8 10.2

Problematicni krediti (neto) / Kapital I-ve kl. 17.1 18.4 16.7 17.4 16.6

Hiljada evra Ucesce (%) Hiljada evra Ucesce (%)

Kapital (akcionarski kapital, visak, pref. akcije) 170,402 62.8% 176,574 59.0%

Rezervni fondovi 622 0.2% 606 0.2%

Dobitak (gubitak) za aktuelnu godinu 32,841 12.1% 35,973 12.0%

Nerasporedjeni dobitak iz predhodnih godina 26,642 9.8% 41,933 14.0%

Nematerijalna sredstva I vrednost dobre reputacije

3,243 1.2% 3,821 1.3%

Ukupno kapitala I-ve klase (I) 227,264 83.8% 251,266 84.0%

Ukupna provizija za kredite * 12,711 4.7% 16,489 5.5%

Obicne preferirane akcije 0 0.0% 0 0.0%

orocene preferirane akcije 0 0.0% 0 0.0%

Medjuzavisni dugovi 31,045 11.4% 31,045 10.4%

Drugi instrumenti (ograniceno na 50% Kapitala - Klasa I)

298 0.1% 442 0.1%

ukupno kapitala druge klase (II) 44,054 16.2% 47,976 16.0%

ukupno kapitala (I+II) 271,318 100% 299,242 100%

Opis2010 2011

| 85


neto kredita sa problemima (sa 8.5 procenata). Kao posledica toga, sposobnost bankarskog sistema da apsorbuje potencijalne gubitke od problematičnih kredita rezultira da se povećala tokom 2011.godine.

Odnos “’ekvitet akcionara / ukupna sredstva” kao indikator nivoa podržanosti sredstava sa ekvitetom akcionara je zabeležio trend porasta. Porast ovog pokazatelja sa 9.9 procenata na 10.2 procenata znači da je bankarski sistem manje podržan u dugu za finansiranje sredstava, dodajući sposobnost sistema za prevazilaženje mogućih finansijskih rizika preko kapitala. Ova promena je došla kao rezultat uglavnom porasta ekviteta akcionara u jednom bržem nivou, odnosno porast za 24.9 miliona evra ili 10.8 procenata u poredjenju sa ritmom porasta svih obaveza sa oko 163.0 miliona evra ili 7.8 procenata u poredjenju sa predhodnom godinom.

Kvalitet kredita

2011.godina je predstavila brži porast davanja kredita koji se izračunava na oko 240.2 miliona evra ili 16.7 procenata, u poredjenju sa porastom od 170.4 miliona evra ili 13.5 procenata u predhodnoj godini. Na porast nivoa kredita su uglavnom uticale velike banke (G1), a njih slede male banke iz grupe G2 kao i filijale stranih banaka grupe G3, odnosno porast za 114.4 miliona evra (8.0 procenata), 80.9 miliona evra (5.6 procenata) i 44.9 miliona evra (3.1 procenata). Tabela 20. Pokazatelji kvaliteta kredita, u procentima

Izvor: CBK (2012)

Pokazatelji ‘’problematični krediti / ukupni krediti’’ i ‘’nekvalitetni krediti / ukupni krediti’’ su zabeležili nivoe od 8.3 procenata i 5.7 procenata u 2011.godini od nivoa od 8.5 procenata i 5.9 procenata koliko su bili u 2010.godini. Poboljšanje kvaliteta kreditnog portfolia je uticao na porast stepena pokrivenosti nekvalitetnih kredita sa razervama za gubitke od kredita na 117.0 procenata sa 114.4 procenata koliko je bilo u 2010.godini. ovo je jedan pokazatelj dodatne pažnje prilikom ophodjenja sa nekvalitetnim kreditima preko pokrivenosti sa rezervama za gubitke od kredita.

Iz analize kvaliteta kredita na osnovu kreditiranih sektora uvidja se da nije zabeležena nekakva velika promena na kraju 2011.godine u poredjenju sa krajem 2010.godine. Viši

PokazateljiDecembar

2010Mart 2011 Juni 2011

Septembar 2011

Decembar 2011

Zakasneli krediti / Ukupno krediti 10.3 11.3 10.7 10.7 10.0

problematicni krediti / Ukupno krediti 8.5 8.9 8.2 8.5 8.3

Nekvalitetni krediti / Ukupno krediti 5.9 6.2 5.9 6.0 5.8

Rezerve za gubitke od kredita / Nekvalitetni krediti 114.4 114.7 115.4 117.2 116.7

2%

3%

4%

5%

6%

7%

8%

9%

10%

Dec 2010 Mar 2011 Jun 2011 Sep 2011 Dec-11

Problematicni krediti prema ukupnim kreditima

Nekvalitetni krediti prema svim kreditima

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 73. Ucesce problematicnih kredita i nekvalitetnih kredita u ukupnim kreditima, u procentima

86 |


nivo nekvalitetnihkredita se i dalje pojavljuje kod kredita za trgovinu, čije se učešće u ukupnim kreditima bankarskog sistema povećalo na 3.1 procenata od 2.9 procenata koliko je bilo u predhodnoj godini. Tabela 21. Nekvalitetni krediti po oblastima ekonomije

Izvor: CBK (2012)

Profitabilnost bankarskog sistema

Učinak bankarskog sistema tokom 2011.godine, imajući u vidu neto dobiti se predstavlja višim ritmom porasta u poredjenju sa 2010.godinom. Neto dobitci realizovani tokom 2011.godine u vrednosti od 37.0 miliona evra su bili oko 4.2 miliona evra ili 12.8 procenata viŠi, gde je porasta bankarskog aktiviteta bio utvrdjen. Samo u četvrtom tromesečju je realizovano oko 33.6 procenata ukupnog neto rezultata tokom 2011.godine. Glavni pokazatelji profitabilnosti, odnosno prosečni povraćaj u sredstavima (engleski: Retunr on Average Assets – ROAA) je očuvao isti nivo kao i u predhodnoj godini od 1.5 procenata, dok je prosečni povraćaj u kapitalu (engleski Return on Average Equity – ROAE) zabeležio porast od 14.8 procenata koliko je bio u predhodnoj godini na 15.3 procenata u aktuelnoj godini. Tabela 22. Pokazatelji profitabilnosti (po godinama), u %

izvor: CBK (2012)

2010 2011

Ucesce (%) Ucesce (%)

Krediti za poljoprivredu 0.10 0.06

Rudarstvo 0.08 0.02

Proizvodnja 0.97 0.92

Energija 0.04 0.03

Usluge, turizam, hotelijerstvo, restorani 0.70 0.70

Komunikacija 0.00 0.00

Trgovina 2.87 3.09

Finansijske usluge (razlicite od zahteva prema bankama) 0.01 0.01

Nepokretna imovina.-izgradnja nepokretne imovine 0.40 0.29

Inidividualni krediti za domacinstvo, porodicu & drugi personalni troskovi (potrosacki krediti)

0.48 0.42

Drugi krediti 0.23 0.24

Lizing 0.00 0.00

Ukupno kredita I lizinf 5.90 5.79

Opis

PokazateljiDecembar

2010Mart 2011 Juni 2011

Septembar 2011

Decembar 2011

Povracaj od prosecnih sredstava (ROAA) 1.5 0.9 1.3 1.4 1.5

Povracaj od prosecnog ekviteta (ROAE) 14.8 9.1 12.6 13.7 14.9

Neto margina interesa (NMI) 6.4 6.1 6.3 6.3 6.4

Neto prihodi od interesa / Ukupni troskovi 137.0 145.0 142.8 144.3 140.7

| 87


Analiza pokazatelja ROAA po bankarskim grupama, pokazuje višu rentabilnost velikih banaka (G1) nasuprot druge dve grupe (G2 dhe G3). Pokazatelj ROAA za G1 se izračunava oko 1.8 procenata beležeći jedan blagi pad u poredjenju sa onim iz predhodnog perioda od 1.9 procenata. Za banke G2 i G3, ROAA je predstavljen na nivoima od 0.8 procenata (od 0 procenata) i 0.2 procenata (od 0.4 procenata). Neto marža od interesa (NMI)25 je ostala na skoro istom nivou kao i u predhodnoj godini od 6.4 procenata. Visok nivo pokazatelja efikasnosti26 od 141.2 procenata govori o visokoj efikasnosti u pokrivanju sveukupnih troškova od neto prihoda od interesa. Visoka profitabilnost banaka i dalje osigurava glavnu podršku i postojanost kapitalu.

Likvidnost bankarskog sistema

Bankarski sistem je nastavio da generalno pokazuje zadovoljavajuće pokazatelje likvidnosti, iako u poredjenju sa predhodnom godinom ovaj pokazatelj navodi jednu tendenciju opadanja. Pokazatelji, “likvidna sredstva / ukupna sredstva’’ i “likvidna sredstva / ukupni depoziti’’ se izračunavaju na 32.5 i 39.0 procenata sa nivoa 37.3 i 45.0 procenata koliko su bili u predhodnoj godini. Opadajući trend pokazatelja je rezultat dogadjaja koji su se desili u bankarskom sistemu tokom ove godine, gde se postepeno prešlo iz investicija u likvidna sredstva koje se uglavnom smatraju sa manjim rizikom, na investicije u dugoročna sredstva sa veçim rizikom, ali i sa višom maržom prihoda, kao što su krediti. Takodje, drugi faktor koji utiče na opadanje pokazatelja likvidnosti je i usporeni porast depozita. Tabela 23. Pokazatelji likvidnosti (u %)

Izvor: CBK (2012)

Odnos krediti – depoziti, jedan od važnih pokazatelja likvidnosti, je porastao tokom 2011.godine sa 74.3 procenata na 79.9 procenata, kao posledica povećanja kredita sa ubrzanim ritmom u poredjenju sa porastom depozita. Dok su krediti zabeležili porast za 16.7 procenata, depoziti su imali porast od oko 8.6 procenata. Po bankarskim grupama zabeležen je porast depozita u sve tri grupe, odnosno sa oko 78.0 miliona evra u G2, 64.7 miliona evra u G3 kao i 23.2 miliona evra u G1. Tokom 2011.godine, sve banke su bile u potpunoj saglasnosti sa pravilnikom CBK-a, kojiodredjuje zahteve o minimalnom održavanju rezervi likvidnosti.

Ispitivanja na mestu

Nastavak porasta kreditnog portfolia naglašenijim ritmom kao i adekvatnost upravnih kapaciteta prema bankarskim rizicima, a pogotovu prema kreditnom riziku, su bile tačke polaska supervizionih aktivnosti. Štaviše, posebna pažnja je posvećena profilisanju bankarskih grupa, odnosno potencijlanim efektima od konsolidovanog profila rizika bankarske grupe, čiji se deo i filijale i podružnice banaka na Kosovu.

25

NMI = Neto prihodi od interesa / prosečna prifitna sredstva 26

Pokazatelj efikasnosti = Neto prihodi od interesa / Ukupni troškovi

PokazateljiDecembar

2010Mart 2011 Juni 2011

Septembar 2011

Decembar 2011

Krediti / Depoziti 74.3 77.9 82.2 77.9 79.8

Likvidna sredstva / Ukupno sredstva 37.3 35.3 30.6 33.4 32.3

Likvidna sredstva / ukupno depozita 44.9 43.0 37.1 39.6 38.5

Likvidna sredstva / ukupno obaveza 41.4 39.3 34.1 37.1 38.6

88 |


U realizaciji ovog pristupa, tokom 2011.godine izvršeno je vise ispitivanja koja su bila fokusirana na odredjene segmente rizika banaka kao i ocenjivanje skladnosti sa regulativnim i pravnim okvirom. Štaviše, kompletna ispitivanja su se proširila i na ocenjivanje segmenta ‘osetljivosti na tržišni rizik’ kao dodate komponentë u sveukupnom ocenjivanu, odnosno u odredjivanju profila rizika banaka.

Tokom 2011.godine realizovano je devet (9) ispitivanja u bankama, od kojih je četiri (4) bilo kompletno i pet (5) fokusirano. Tabela 24. Ispitivanja u bankama

izvor: CBK (2012)

Mikrofinansijski i nebankarski sistem27 - Opšte karakteristike

Mikrofinansijske institucije su i dalje aktivni akteri u finansijskom posredovanju, u kreditiranju slojeva sa niskim primanjima, porodičnih ekonomija koje ne pronalaze lako pristupe izvorima finansiranja.

Tokom 2011.godine, mikrofinansijski i nebankarski sistem su činile petnaest (15) mikrofinansijske institucije, pet (5) nebankarskih finansijskih institucija koje izvršavaju finansijske radnje kreditiranja (od kojih dve (2) pružaju produkte finansijskog lizinga), četiri (4) nebankarske finansijske institucije transfera novca i dvadeset i šest (26) kancelarija menjačnica.

Mikrofinansijske i nebankarske institucije kreditiranja su u 2011.godine odrazile mali pad ukupnih sredstava za razliku od njihovog porasta tokom 2010.godine. Ukupna suma sredstava pvpg sistema je dostigla na 121.9 miliona evra, ili 2.2 procenata manje u poredjenju sa godišnjim porastom od 0.8 procenata u 2010.godini. Pad ukupnih sredstava se uglavnom pripisuje smanjenju/povraćaju pozajmica kreditorima u dve najveće mikrofinansijske institucije.

Mikrofinansijski sistem se i dalje karakterizuje sa visokim stepenom koncentracije gde sa oko 57.7 procenata upravljaju četiri mikrofinansijske institucije. Medjutim, u 2011.godine se beleži jedno opadanje stepena koncetrisanosti u poredjenju sa predhodnim godinama od 67.4% u 2010.godini, odnosno 75.0% u 2009.godini, koji povećava konkurenciju izmedju ovih institucija.

27

Uključuju :

Nebankarske institucije čija je aktivnost kreditiranje – uključujući I finansijski lizing, Agencije za transfer novca, Kancelarije menjačnica

Potpuna I fokusirana ispitivanja potpuna ispitivanja Fokusiranja istrazivanja

Banke 4 5

114000

116000

118000

120000

122000

124000

126000

128000

130000

Burimi: BQK (2011)

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 74. Tok ukupnih sredstaca i mikrofinansijskom i nebankarskom sreditnog sektoru,u hiljadama evra

| 89


Sredstva u ovom sektoru se uglavnom finansiraju od pozajmica koje čine oko 67.9 procenata i ekviteta od 32.1 procenata ukupnih sredstava. U poredjenju sa 2010.godinom obaveze u odnosu ukupnim sredstvima su opalë za 4.1 procenata, odnosno za isti procenat je povećano i učešće ekviteta. Obaveze su tokom 2011.godine zabeleile godišnji pad od oko 7.0 miliona evra ili 7.8 procenata, dok je ekvitet porastao za 4.2 miliona evra ili 12.3 procenata.

Aktivitet ovih institucija je i dalje koncentrisan na kreditiranje manjih poslova i porodičnih ekonomija. Portofolio kredita je na kraju 2011.godine bio u sumi od 104.4 miliona evra, što predstavlja jedan godišnji pad od 12.4 miliona evra ili 10.6 procenata u poredjenju sa godišnjim porastom od 6.8 procenata u 2010.godini. Takodje, od 2010.godine do 2011.godine bruto krediti su umanjili svoju težinu u okviru ukupnih sredstava za 7.7 procenata. U strukturi ukupnih sredstava neto krediti u sumi od 98.8 miliona evra imaju učešće od 81.0 %, beležeći pad od 11.9 miliona evra od 2010.godine. Trenutno krediti ovog sistema čine samo 6 % ukupnih kredita finansijskog sektora.

Kvalitet kredita

Pokazatelji kvaliteta kreditnog portfolia su imale skoro sličan tok kao i u predhodnoj godini. Odnos problematičnih kredita prema ukupnim kreditima i odnos nekvalitetnih kredita prema ukupnim kreditima se odražava na nivoima od 4.8 procenata i 3.8 procenata, dok je na kraju 2010.godine bilo 4.6 procenata, odnosno 3.9 procenata. Rezerve za gubitke od kredita u odnosu sa ukupnim kreditima se kreću na nivoima od 5.3 procenata, nivo koji je sličnim sa onim iz 2010.godine. U decembru 2011.godine stepen pokrivenosti nekvalitetnih kredita sa rezervama za gubitke od kredita je dostigao na 138.0% od 136.0% koliko je bio u predhodnoj godini predstavljajući zadovoljavajući odnos pokrivenosti.

Tabela 25. Tok pokazatelja kvaliteta kredita (decembar 2010 – decembar 2011)

Izvor: CBK (2012)

Profitabilnost mikrofinansijskog sistema

Kreditni mikrofinansijski i nebankarski sistem je tokom 2011.godine prikupio neto profit u sumi od 449 hiljada evra, dok je na kraju 2010.godine finansijski učinak bio negativan – gubitak u vrednosti od 3.0 miliona evra. Neto prihodi od interesa kao i ukupni troškovi u 2011.godini su pokazali slične nivoe sa nivoima iz 2010.godinie, što govori da profitabilitet sektora uglavnom čini smanjenje troškova provizija za gubitke od kredita.

Glavni pokazatelji profitabilnosti pokazuju značajno poboljšanje u poredjenju sa 2010.godinom. prosečni povraćaj u sredstvima (ROAA) prosečni povraćaj u ekvitetu (ROAE) beleže pozitivne nivoe od 0.4 procenata i 1.3 procenata sa minus 1.6 procenata, odnosno minus 5.5 procenata koliko je bilo u 2010.godini. Neto marža od interesa je istorijski bila veoma visoka u ovom sektoru i na kraju 2011.godine ona je dostigla na nivo od 15.5 procenata što je najveći pokazani nivo tokom tri poslednje godine. Pokazatelj efikasnosti od 107.4 procenata se kreće u sličnom nivou kao i u 2010.godini.

PokazateljiDecembar

2010Mart 2011 Juni 2011

Septembar 2011

Decembar 2011

problematicni krediti / Ukupno krediti 4.6 4.7 5.3 6.6 4.8

Nekvalitetni krediti / Ukupno krediti 3.9 3.9 4.5 5.5 3.8Rezerve za gubitke od kredita / Nekvalitetni krediti 136.0 148.1 137.7 128.7 138.0

90 |


Tabela 26. Tok pokazatelja profitabilnosti (dec 2010 – dec 2011)

Izvor: CBK (2012)

Agencije za transfer novca i kancelarije menjačnica

Izuzev finansijskih nebankarskih institucija koje daju kreditë postoje i trideset (30) drugih nebankarskih finansisjkih institucija, od kojih su četiri (4) agencije za transfer novca i dvadeset i šest (26) kancelarija menjačnica.

Preko agencija za transfer novca se u 2011.godini transferovalo 246.3 miliona evra ili 6.26 procenata vise nego u 2010.godinei. Od ove sume 89.4 procenata je bilo ulaznih transfera na Kosovu.

Ispitivanja na mestu

Tokom 2011.godine povećan je broj i brzina ispitivanja u mikrofinansijskim i nebankarskim institucijama. Ukupno, izvršeno je osam (8) kompletnih ispitivanja i dvadeset i devet (29) fokusiranih ispitivanja. U fokusu aktivnosti supervizije su uglavnom bili adekvatnost upravljanja institucijama kao jedan od naglašenih nedostataka, skladnost sa pravnim okvirom, kreditni rizik – adekvatnost poznavanja i provizija kreditnog portfolia. Tabela 27. Ispitivanja izvršena tokom 2011.godine

izvor: CBK (2012)

Sprečavanje pranja novca i finansiranja terorizma

Važan deo supervizije je i tokom 2011.godine bio i podizanje svesnosti privatnog i javnog sektora o sprečavanju pranja novca i finansiranja terorizma ( dalje u tekstu “PPP&FT” ), poboljšanje pravne infrastrukture i strukture izveštavanja u funkciji PPP&PFT.

CBK je dala suštinski doprinos u podizanju svesnosti privatnog i javnog sektora o PPP&FT putem različitihi prezentacija od strane prifesionalnog osoblja Direkcije bankarske supervizije na radnim sastancima i različitim organizacijama u saradnji sa Policijom Republike Kosova, Drštvom Banaka, Departamentnom američkog Trezora, Organizacijom za Sigurnost i Saradnju u Evropi i drugim intresnim stranama. U ovoj tački, CBK je prenela sve potrebne informacije na nivou medjunarodnih institucija koje se nadziru na

PokazateljiDecembar

2010Mart 2011 Juni 2011

Septembar 2011

Decembar 2011

Povracaj od prosecnih sredstava (ROAA) -1.6 0.3 1.2 0.7 0.4

Povracaj od prosecnog ekviteta (ROAE) -5.5 1.1 3.9 2.3 1.3

Neto margina interesa (NMI) 14.5 14.1 14.1 14.3 15.5

Neto prihodi od interesa / Ukupni troskovi 104.4 108.7 108.5 105.8 107.4

Opis Potpuna Fokusirana

Mikrofinansijske institucije 5

Nebankarske finansijske institucije

Kreditori 1

Agencije za transfer novca 1

Kancelarije menjacnica 3 26

Ukupno 8 28

Mikrofinansijske I nebankarske institucije- Potpuna I fokusirana ispitivanja

| 91


nivou usvojenih rezolucija od Organizacije Ujedinjenih Nacija prema individualnim osobama, entitetima i državama sa kojima je zabranjena finansijska aktivnost ili prema kojima je zatražena posebna pažnja.

Što se tiče pravne infrastrukture, CBK je imala značajnu ulogu u identifikacji pravnih praznina i adekvatnosti Zakona za Sprečavanje pranja novca i Finansiranja terorizma koji je usvojen u 2008.godini. Za dopunu ovog zakona tokom 2011.godine je formirana radna grupa u kojoj je i CBK uključena zajedno sa Ministarstvom finansija, jedinicom za finansijsko obaveštavanja republike Kosova, Misijom EU-a za vladavinu zakona (EULEX) i sa tehničkom pomoći Departamenta Američkog Trezora. U ovom periodu, izmedju ostalog, CBK jeosvežila formular (kao standardni oblik) za korišćenje od strane finansijskih institucija za identifikaciju porekla fondova i odredjivanje nosioca vlasništva zajedno sa uputima koji su potrebni za ispunjavanje ovog formulara.

Supervizija je, izuzev opštih periodičnih ispitivanja u bankama, mikrofinansijskim institucijama i nebankarskim finansisjkim institucijama izvršila i posebna ispitivanja sa fokusom na skladnost sa zakonskim propisima u vezi PPP&FT. Iz ovih ispitivanja je evidentirano da su gorenavedene institucije unapredile potrebnu infrastrukturu u funkciji PPP&FT kao što su politike, procedure i sisteme za identifikaciju, poznavanje i izveštavanje o sumnjivim transakcijama i za sveopšte adresiranje ove osetljive oblasti kako na domaćem tako i na medjunarodnim nivou. Medjutim, identifikovana su pitanja koja traže posebnu pažnju kod bankarskih i nebankarskih finansisjkih institucija u pravcu poboljšanja ljudskih kapaciteta i sistema za skladnost sa PPP&FT, što i dlaje ostaje predmet konstantnog monitoringa od CBK-a u redovnom toku nadzora na mestu i monitoringa izvana.

Skladnost sa pravnim i regulativnim okvirom – obavezne radnje

Ispitivanja na mestu, na kompletnom i fokusiranom nivou, u bankama i nebankarskim finansijskim institucijama su identifikovala slučajeve neskladnosti sa pravnim regulativnim okvirom. Od naglašenijih nedostataka koji su identifikovani tokom ispitivanja, najveći su oni sa upravljanjem institucijama, kreditnim rizikom, premašivanje ograničenja u izloženostima sa kreditnim rizikom iu adekvatnosti izveštavanja.

Identifikovani slučajevi su propraćeni sa administrativnim i obaveznim radnjama protiv subjekata koje nadzire i reguliše CBK. Od preduzetih administrativnih radnji su upozorenja koja su usmerena upravljačkim strukturama i strukturama kontrolle, administrativne i monetarne kazne kao i mera privremene administracije u mikrofinansijskoj instituciji KEP Trust.

Administracija mikrofinansijske institucije “KEP TRUST”

Ispitivanje u KEP Trust, u poslednjem tromesečju 2010.godine je ponovilo nedostatke koji su evidentirani ranije (2009), a koji su se uglavnom ticali upravljanja institucijom. Ovi nedostaci, preneti u velikom vremenskom periodu, su na kraju 2010.godine rezultirali sa nedostatkom ovlašćenja, odnosno legitimnosti struktura kontrolle i upravljanja mikrofinansijskom institucijom KEP Trust. Sva ova problematika se vise istakla sa udaljenog pozicioniranja, nedostatak konsenzusa i kasnije napuštanje institucije od samih utemeljivača iste raspuštajući tako celu strukturu potrebnu za upravljanje.

Samim tim, radi izbegavanja evidentiranih slabosti i čuvanja sposobnosti likvidnosti i solventnosti institucije, CBK je početkom 2011.godine bila primorana da odredi meruprivremene administracije.

92 |


Po uslovima angažovanja, od privremenog administratora, izuzev upravljanja institucijom sa svim izvršnim pravima, zatražilo se da unutar tri meseca od imenovanja da nastavi pokušaje sa utemeljivačima za ponovno postavljanje upravnih struktura u instituciji. Zbog nemogućnosti realizacije glavnog objektiva unutar ovog perioda, privremena administracija se nastavila nekoliko puta, sve do sastanka organizovanog od strane CBK-a sa svim interesnim stranama institucije pod administracijom, u oktobru 2011.godine. ovaj sastanak je rezultirao sporazumom izmedju utemeljivača za odabir novog upravnog odbora. Mera privremene administracije se završila u novemru 2011.godine nakon pozitivnih rezultata testa skladnosti imenovanih članova upravnog odbora od strane utemeljivača i imenovanja upravnog direktora. Samim tim, izvršno pravo je preneto sa adminitratora na novi upravni odbor.

Uspešan završetak celog ovog procesa je ponovno naglasio važnost brzih akcija i dobru koordinaciju od strane CBK-a. Mikrofinansijska institucija KEP Trust je tokom procesa administracije uspela da sačuva kontinuinelnost ispunjavajući ugovorne obaveze prema kreditorima, čuvajući nivoe lividnosti, kvaliteta kreditnog portfolia i kapitala, i kao rezultat svegaovoga, čuvanje reputacije finansijskog sektora.

Tok procesa likvidacije Kreditne Banke Priština

Proces likvidacije Kreditne Banke Priština se nastavio i tokom 2011.godine. Proces likvidacije se omogućava prekoprikupljanja kredita. Tokom 2011.godine od kredita je prikupljeno ukupno 962,887 evra i kao rezultat ovoga, do kraja 2011.godine refundirano je ukupno 53.22% sume depozita, odnosno 99.80% broja računa depozita. Perspektiva procesa likvidacije je veoma usko povezana sa efikašnošću prikupljanja kredita, sekundardnih prikupljanja od kolaterala kao i od potencijalnih kupaca preostalog kretinog portfolia. Tabela 28. Krediti – trend prikupljanja

Izvor: CBK (2012)

Tabela 29. Depoziti – trend refundiranja

Izvor: CBK (2012)

Broj Procenat Br Procenat

Krediti na 13.03.2006 28,438,587

Krediti 01.01.2011 23,277,414 5,161,173 18.15%

Krediti 31.12.2011 22,497,071 5,941,516 20.89%

Prikupljanja tokom 2011 962,887 962,887 3.39%

Promene u sumiPromene na racunuOpis Broj racuna Suma

Broj Procenat Suma Procenat

Depoziti na 13.03.2006 35529 33,454,222

Depoziti 01.01.2011 76 16,418,553 35453 0.9979 17,035,669 50.92%

Depoziti 31.12.2011 76 15,649,533 35453 0.9979 17,804,689 53.22%

Prikupljanja tokom 2011

Opis Broj racuna SumaPromene na racunu Promene u sumi

| 93


4.3. Supervizija osiguranja

Osiguravajuće kompanije, struktura vlasništva

tokom 2011.godine, broj osiguravajućih kompanija koje su radile na Kosovu je bio trinaest (13) gde su deset (10) od njih pružali neživotne produkte, dok su tri (3) kompanije koje rade na tržištu pružale usluge osiguranja života.

Ukoliko uzmemo u obzir strukturu osiguravajućih kompanija na osnovu vlasništva tokom 2011.godine proizilazi da na osiguravajućem tržištu Kosova nije bilo značajnijih promena u poredjenju sa predhodnom godinom. Vredi da se napomene da su se tokom 2011.godine, osiguravajućem tržištu Kosova dodale još dve kompanije koje rade za životnim produktima gde je jedna od njih sa izmešanim kapitalom (najveći deo je kapital u stranom vlasništvu) dok je druga sa 100 % stranog kapitala.

Kao što se vidi na gornjem grafikonu, od ukupnog broja kompanija koje rade u osiguravajućoj industriji, sedam (7) kompanija je bilo u stranom vlasništvu, dve (2) kompanije sa pomešanim vlasništvom, tri (3) od njih su kompanije u kompletnom domaćem vlasništvu i jedna (1) kompanija je podredjena.

Struktura portofolia osiguranja – Broj i suma ugovora (polisa)

Ukupan broj izdatih polisa tokom 2011.godine je bio 604,735 ili 12 procenata vise nego u 2010.godini. Tabela 30. Broj izdatih polisa

Izvor: CBK (2012)

Struktura portofolia produkta osiguranja u broju za 2011.godinu se karakteriše sa 47.64% polisa produkta obaveznog osiguranja od autoodgovornosti, 36.27% polisa graničnog osiguranja i 16.35% polisa dobrovoljnog osiguranja.

Zbog slabe potražnje za produkte osiguranja života, primećuje se značajan pad u broju izdatih polisa za produkte osiguranja života (-23%) koji se odražava i na pad ovih produkata u ukupnom učešću u portfoliu izdatih polisa za 2011.godinu (0.15 % portofolia polisa za 2011.godini i 0.10 % za 2010.godinu)

2010 2011 2010 2011

Obavezno osiguranje 258,022 285,900 10.80% 47.64% 47.28%

Dobrovoljno osiguranje 89,916 98,862 9.95% 16.60% 16.35%

Granicno osiguranje 192,801 219,343 13.77% 35.60% 36.27%

Osiguranje zivota 813 630 -22.51% 0.15% 0.10%

Ukupno 541,552 604,735 11.67% 100% 100%

Period: Januar - DecembarBroj polisa Deo prema totaluPromena

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

80%

90%

100%

2010 2011

Podredjene 1 Podredjene 2 Izmenjene 3 Spoljne 4

Grafikon 75. Struktura vlasnistva kompanija osiguranja

Izvor: CBK (2012)

94 |


Tabela 31. Bruto zabeleženi primovi

Izvor: CBK (2012)

Tokom 2011.godine, bruto zabeleženi prim je dostigao na 75,100,161 evra. Od ukupno zabeleženih primova, 58.52% primova rezultira od obaveznog osiguranja autoodgovornosti, nakon toga 28.79% od dobrovoljnih osiguranja, 12.69% od graničnog osiguranja i samo 1.39% od osiguranja života.

Osiguranja života su i dalje niska u poredjenju sa drugim produktima neživotog osiguranja. Ovo tržište, iako je zabeležilo jedan umereni porast u vrednosti zabeleženih primova života, njegovo učešće se ocenjuje kao malo učešće i u ukupnom bruto zabeleženom primu çini samo 1.39% za 2011.godini.

Pozitivan pokazatelj je porast učešća dobrovoljnih produkata u bruto zabeleženom primu za 36.27%. jedan od glavnih faktora koji su uticali na povećanje ovih produkata je bio i zahtev kompanija koje rade na Kosovu za ove produkte.

Takodje vredi da se napomene da je tokom 2011.godine bio i porast broja polisa graničnog osiguranja kao i pad u vrednosti ovih polisa kao rezultat smanjenja tarifa graničnog osiguranja od strane CBK-a na kraju 2010.godine.

Broj i vrednost isplaćenih šteta

Tokom 2011.godine broj isplaćenih šteta je zabeležio porast u poredjenju sa predhodnom godinom, najveći porast je zabeležilo granično osiguranje. Tabela 32. Broj isplaćenih šteta

izvor: CBK (2012)

Broj isplaćenih šteta tokom 2011.godine je dostigao na 70,705 ili 18% vise nego u 2010.godini, dok je vrednost isplaćenih šteta za ovu godinu bila 27 miliona evra ili 3.60% manje nego u 2010.godini.

2010 2011 2010 2011

Auto odgovornost 40,926,008 43,950,031 7.39% 56.55% 58.52%

Granicno osiguranje 10,491,743 9,526,802 -9.20% 14.50% 12.69%

Dobrovoljno osiguranje 20,244,145 21,623,327 6.81% 27.97% 28.79%

Osiguranje zivota 704,885 1,040,715 47.64% 0.97% 1.39%

Bruto zabelezeni primovi 72,366,781 75,100,161 3.78% 100% 100%

Period: Januar - DecembarPromena

u %

Bruto zabelezeni primovi Deo prema totalu

2010 2011 2010 2011

Obavezno osiguranje 14,860 14,211 -4.37% 24.72% 20.10%

Dobrovoljno osiguranje 45,252 56,494 24.84% 75.28% 79.90%

Ukupno 60,112 70,705 18.00% 100.00% 100.00%

Period: Januar - DecembarBroj steta Promena Deo prema totalu

| 95


Tabela 33. Isplaćene štete

izvor: CBK (2012)

Odnos isplaćenih šteta28 u 2011.godini je 44% u poredjenju sa onim iz 2010.godine kada je bio 48.88%. Iz gore navedene tabele se primećuje jedno opadanje sume isplaćenih šteta tokom 2011.godine u poredjenju sa 2010.godinom. Jedan viši odnos isplaćenih šteta tokom 2010.godine dolazi kao rezultat što su se u ovoj godini isplatile štete koje su bile nasledjene iz predhodnih godina.

Bez obzira za opadanje nivoa isplaćenih šteta tokom 2011.godine, Direkcija supervizije osiguranja je i dalje nastavila sa pojačanim i efektivnim nadzorom u pravcu kontrole isplata šteta rad i čuvanja interesa nosioca polisa, gde je u 2011.godini, u poredjenju sa 2010.godinom zabeležen porast broja isplaćenih šteta za 18%.

Imajući u obzir ulogu i objektive CBK-a, odnosno direkcije za superviziju osiguranja u odbrani interesa nosioca polisa (klijenata), ova direkcija je uradila supervizije na osnovu rizika izvršavajući direktna posredna ispitivanja (engleski: “on-site”) kao i neposredni monitoring izvana (engleski: “off-site”).

Na osnovu mesečnih, kvartalnih i godišnjih izveštaja uradjen je neposredni monitoring, učinak osiguravajućih kompanija gde su se dobili izveštaji za industriju i individualne kompanije i izračunali različiti finansijski indikatori koji pokazuju napredak aktivnosti kompanija osiguranja kao što je: minimalna margina solventnosti, finansijska moć –likvidnost, kalkulacija tehničkih rezervi, izloženost riziku, maksimum održavanja rizika od strane osiguravajućih kompanija, kvalitet reosiguranja kao i druge relevantne finansijske pokazatelje.

Finansijska pozicija osiguravajućih kompanija.

Sredstva osiguravajuće industrije

31. decembra 2011.godine, tekuća sredstva su nastavila sa svojom dominacijom u poredjenju sa drugim sredstvima u okviru ukupnih sredstava sa 61% dok fiksna sredstva čine 13.2% ukupnih sredstava. Zahtevi i druga potraživanja su zabeležili porast u poredjenjsa predhodnom godinom, dok su reosiguranje i odloženi neisplaćeni troškovi

28

Suma isplaćenih šteta i odnosu za neto zabeležene primove.

2010 2011 2010 2011

Auto odgovornost 16,865,141 14,857,285 -11.91% 23.31% 19.78%

Granicno osiguranje 1,113,796 974,286 -12.53% 1.54% 1.30%

Garantni fond 3,342,806 3,320,840 -0.66% 4.62% 4.42%

Dobrovoljno osiguranje 6,816,856 7,974,583 16.98% 9.42% 10.62%

Ukupno isplacenih steta 28,138,599 27,126,994 -3.60% 39% 36%

Period: Januar - DecembarIsplacene stete Promena

u %

Deo prema totalu

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

2010 2011

Fiksna sredstva Odlozeni troskovi Reosiguranje Zahtevi Gotov novac

Grafikon 76. Struktura sredstava industrije osiguranja

Izvor: CBK (2012)

96 |


bili na istom nivou kao i u predhodnoj godini.

Praveći poredjenje sa 2010.godinom kada su tekuća sredstva činila 63% i fiksna sredstva 15.6% primećuje se tendencija promene strukture sredstava kao rezultat porasta broja kompanija koje su ušle na tržište tokom 2011.godine.

Porast ukupnih sredstava i promena strukture fiksnih sredstava je bila karakteristika 2011.godine, prva kao rezultat ulaska dve životne kompanije na tržište i druga kao rezultat investicija u nepokretnu imovinu. Porast novca kao sredstva je i rezultat održanih prihoda od strane osiguravajućih kompanija.

Obaveze i ekvitet

31. decembra 2011.godine tehničke rezerve su činile 51.6% ukupnih obaveza, druge obaveze 10.0% dok su kapital i druge rezerve činile 38.4%.

Tokom 2011.godine uvidja se jedan kontinuinelni rast alokacije fondova u tehničke rezerve. Tehničke rezerve su zabeležile porast za 33% dok je kapital ima porast za 15%. U okviru tehničkih rezervi, najveći porast su zabeležile rezerve za prepoznate ali neregulisane štete kao i štete koje su se desile ali se nisu prijavile (engkleski: IBNR – Incurred But Not Reported).

Pozitivni pomaci koji su se dogodili u učešću tehničkih rezervi i u ukupnom primu su značajni pokazatelji rezultata stabilizacije i regulisanja tržišta osiguranja. Porast tehničkih rezervi u direktnom odnosu sa porastom primova je rezultat utemeljivanja kriterijuma za tehničke rezerve na osnovu uputa izdatih od CBK-a u 2010.godine i rezultat jednog kontinuinelnog monitoringa alokacije tehničkih rezervi kao rezultat ovih uputa. Kao posledica ovo je omogućilo jedno realno ocenjivanje rezervi osiguravača kao i bolje čuvanje interesa nosioca polisa ili korisnika osiguranja.

Pokazatelji učinka

Monitoring osiguravajućih kompanija se vrši preko “Divizije za izveštavanje i analiza” (DIA) na sistematski način i u standardizovanim oblicima dobijajući redovne mesečne, tromesečne i godišnje analize na osnovu Unutrašnjeg Pravilnika CBK-a, u skladu sa principima IFRS i praktikama IAIS-a.

DIA na redovnim mesečnim osnovama priprema izveštaje za odbor CBK-a, nadzire finansijski učinak osiguravajućih kompanija, izračunava minimalnu maržu Solventnosti, likvidnosti i drugih pokazatelja rizika.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

2010 2011

Nedobijeni prim Rezerve za stete Druge obaveze Ekvitet

Grafikon 77. Struktura obaveza industrije osiguranja

Izvor: CBK (2012)

| 97


Nivo solventnosti u industriji osiguranja

Sposobnost plaćanja (engleski: Solvency) je sposobnost jedne kompanije da pokrova svoje dugoročne obaveze. Sposobnost plaćanja se razlikuje u poredjenju sa likvidnošću koja sama govori sposobnost organizacije za pokrije kratkoročne obaveze. Sposobnost plaćanja (Solventnost) za osiguravajuću industriju Kosova je regulisana Pravilnikom br. VIII CBK-a, koji prilikom izračunavanja solventnosti ne poznaje kao sredstva: i) 100% debitora primova preko 90 dana, ii) 100% pretplata i drugih nematerijalnih sredstava kao i iii) 25% odloženih neisplaćenih troškova. Kao posledica ovoga, kada od neto sredstava oduzmemo obaveze i ekvitet akcionara odna dobijemo rezultat solventnosti koji treba da bude iznad vrednosti od 600,000 evra kao što je to odredjeno u pravilniku br. VIII CBK-a.

Na osnovu finansijskih izveštaja od 31. decembra 2011.godine osiguravajuća industrija na Kosovu je solventna za 27,957,180 evra i u poredjenju sa2010.godinom, ova solventnost je porasla za 32%. Kao rezultat ovoga osiguravajuća industrija na Kosovu i dalje ima 27,957,180 evra sredstava iznad nivoa obaveza i nivoa zatraženog u Pravilniku br.VIII CBK-a. Tabela 34. Izračunavanje minimalne margine solventnosti

Izvor: CBK (2012)

U medjuvremenu, neprihvatljiva sredstva su zabeležila pad u 2011.godini u poredjenju sa 2010.godinom za 6% što je dobar pokazatelj učinka industrije kao i porasta kvalitetnih sredstava u odnosu sa ukupnim sredstvima.

Profitabilnost osiguravajuće industrije

Kao jedan veoma važan pokazatelj koji odredjuje troškove polise osiguranja i dovoljnosti primova za pokrivanje zahteva iz obaveza koje proizilaze iz ugovora o osiguranju, odnos neto šteta (engl: net loss ratio) tržišta osiguranja na Kosovu za 2011.godinu čini 67% u poredjenju sa 2010.godinom kada je bio 52%. Ovo povećanje ovog pokazatelja za ovu godinu se desilo kao rezultat porasta tehničkih rezervi za štete.

Prosečni povraćaj u sredstvima (ROAA) za industriju osiguranja na Kosovu je imao trend smanjenja sa 1.51% u 2010.godini na 0.81% u 2011.godini. ovo smanjenje se desilo kao rezultat porsta rezervi za ovu godinu. Takodje je pad imao i odnos prosečnog povraćaja u kapitalu (ROAE)sa 3.65% koliko je bio u 2010.godini na 2.15% u 2011.godini.

Likvidnost osiguravajuće industrije

Tokom 2011.godine osiguravajuća industrija je sveukupno rezultirala stabilnim pokazateljima likvidnosti.

Opis 2011 2010

total sredstava 120,945,630 97,168,934

Minus: neprihvatljiva sredstva (86,388,451) (69,438,177)

Neto sredstava =1 +(2 - 8) 34,557,180 27,730,756

Nivo minimalne margine Solventnosti 6,600,000 6,600,000

Nivo Solventnosti 27,957,180 21,130,756

Pozicija solventnosti Solvent Solvent

98 |


Tabela 35. Pokazatelji likvidnosti

Izvor: CBK (2012)

Kao što se primećuje iz gornje tabele, gotov novac i njegov ekvivalent u odnosu sa tehničkim rezervama je bio 119%, (2010:130%), dok je u odnosu sa ukupnim obavezama bio 100% (2010:107%). Smanjenje likvidnosti u 2011.godini je uglavnom došlo kao rezultat trenda bržeg porasta totala tehničkih rezervi u poredjenju sa predhodnom godinom kao rezultat implementacije Uputa metodologjie za izračunavanje tehničkih rezervi koji je izdat od strane CBK-a u 2011.godini.

Sa druge strane, dva druga izveštaja iz gorenavedene tabele, izveštaj o neto riziku i izveštaj o bruto riziku koji pokazuju nivo preuzetog rizika u odnosu na ekvitet su zabeležili pad u poredjenju sa 2010.godinom.

Reosiguranje u industriji osiguranja

Reosiguranje je jedan veoma efikasan alat za prenos velikih rizika kod kompanija za reosiguranje. Uglavnom osiguravajuće kompanije koje nemaju dovoljno fondova za pokrivanje gubitaka koji proizilaze iz ovih rizika, vrše podelu prima i štete kod reosiguravajućih kompanija. Imajući u obzir da tržište osiguranja na Kosovu ima tendenciju porasta dobrovoljnih produkata, osiguravajuće kompanije preuzimaju osiguranja velike rizikë vr.eći transfer dela prima i štete kod reosiguravajućih kompanija. Tokom 2011.godine deo ustupljenog prima u ukupnim bruto zabeleženim primovima je 12% dok je u 2010.godini bio 9%. Ovaj trend porasta ustupljenog prima je jedan veoma pozitivan pokazatelj koji je uglavnom rezultat porasta trenda dobrovoljnih produkata.

Supervizija na mestu

Supervizija na mestu je meophodan proces supervizije osiguravajućih kompanija zato što na jednoj strani, osigurava proširenje informacija o osnovama finansijskih statistika koje se izveštavaju od osiguravajućih ompanija i posrednika osiguranja koje doprinose da bi se analizirao način izvršenja poslovnih radnji, dok, na drugoj strani, osigurava potrebne informacije o dogadjajima u etnitetima koji se nadziru u vezi saizvršavanjem aktivnosti menadzmenta i upravljanja, finansijskih aktivnosti i drugih aktivnosti tokom izvršavanja njihovih delatnosti.

Kao deo supervizije aktiviteta osiguravajućih kompanija i radi čuvanja interesa nosioca polisa, DMS je tokom 2011.godine izvršio kompletna ispitivanja i fokusirana ispitivanja.

Kompletna ispitivanja su uradjena u skladu sa supervizionom politikom CBK-a kao i sa godišnjim planom ispitivanja koji je ranije izradjen, dok su fokusirana ispitivanja preduzeta i izvršena kao rezultat dogadjaja u osiguravajućoj industriji, zahvaljujući konstantnoj superviziji i monitoringu.

Odnos neto rizika: NZP / Ekvitet 125% 135%

Odnos bruto rizika: BZP / Ekvitet 149% 155%

Predspalte u odnosu sa ekvitetom 4% 4%

Odnos ukupnog porasta troskova 37% 43%

Total likvidnih sredstava Kes / Tehnicke provizije 119% 130%

Total likvidnih sredstava / Total Obaveza 100% 107%

Prihodi od investicija / Ukupno prihodi 23% 10%

Non TPL / GWP 33% 32%

Opis 2011 2010

| 99


Vredi da se napomene da je najveći deo realizovanih ispitivanja tokom 2011.godine pokrivao finansijske godine 2009. i 2010. Tabela 36. Kompletna i fokusirana ispiptivanja

izvor: CBK (2012)

Ispitivanja su izvršena u oblasti finansija, uzimanja osiguranja i u oblasti šteta (ovo poslednje je uradjeno u dva ciklusa tokom godine). Ispitivanja su izvršena us vim osiguravajućim kompanijama, kao i u jedinici obaveznih osiguranja /Osiguravajuće društvo Kosova (NJSD/SHSK) kao i u Garantnom fondu Kosova (GFK), koji su kao jedinice sada transerovani u Kosovski Biro Osiguranja. Toko ispitivanja su konstatovani različiti nalazi i kao takvi su evidentirani u izveštajima o ispitivanjima. Konstatovane stvari su adresirane preko naloga izdatih od strane Izvršnog Odbora CBK-a, i preporuka u izveštajima o ispitivanju preko kojih je zatraženo preduzimanje potrebnim mera za poboljšanje i eliminisanje neregularnosti, kao i ispunjavanje preporuka po odredjenoj dinamici.

Za razliku od predhodnih ispitivanja koja su uglavnom bila orijentisana na superviziju baziranu na regulativi, supervizija i realizacija ispitivanja se fokusira sve vise na pristup baziran na riziku.

4.4. Supervizija Penzija

Penzioni sistem Kosova tokom 2011.godine nije imao neku značajniju promenu iako je kretanje finansijskih tržišta uticao direktno na sredstva penzionih fondova koja su investirana van Kosova. Svrha supervizije penzija ostaje i dalje čuvanje sredstava doprinosioca .

Penzioni sistem na Kosovu funkcioniše na bazi Zakona 03/L-084 o promeni Pravilnika UNMIK-a 2005/20 o penzijama na Kosovu. Navedeni zakon pruža trostepenu strukturu penzija:

- Bazne starosne penzije za sve kosovare iznad 65 godina starosti, koji se finansira od prihoda Konsolidovanog Kosovskog Budzeta (poznate kao I. stub );

- Investirane penzije koje se finansiraju iz obaveznih doprinosa poslodavaca i radnika za aktuelne radnike (poznate kao II. stub) i;

- Dobrovoljna penziona šema, finansirana od dobrovoljnih doprinosa individualaca i poslodavaca (poznata kao III.stub).

Na osnovu zakona 03/L-084 o penzijama na Kosovu, drugi stub se finansira od obaveznih mesečnih doprinosa koji su odredjeni zakonom gde zaposleni doprinose sa 5 procenata njihove plate i poslodavci doprinose sa drugih 5 procenata. Isplate se transferišu na individualne račune učesnika u Trust Penzione Štednje Kosova (Trust).

Tokom 2011.godine izvršena su kompletna ispitivanja i fokusirana ispitivanja na psnovu plana za ispitivanja divizije penzija.

Potpuna ispitivanja 8 1 1

Fokusirana ispitivanja 40 1 1

Opis Osiguravajuse kompanije Jedinica osiguranja Garantni fond Kosva

100 |


Tabela 37. Ispitivanja izvršena od supervizije penzija tokom 2011.godine

izvor: CBK (2012)

a) Drugi Stub

Trust Penzione Štednje Kosova (dalje u tekstu “TPŠK”).

Trust je osnovan da bi se administrirao i upravljao drugim stubom penzija kao što je odredjeno i zakonom o penzijama 03/L-084.

TPŠK je utemeljen na osnovu UNMIK Uredbe br. 2001/35 (decembar 2001), a kasnije je izmenjen i dopunjen Uredbom 2005/20, i kasnije izmenje i dopunjen Zakonom br. 03/L-084 Republike Kosova, kao neprofitabilni pravni entitet sa jedinom i ekskluzivnom svrhom da administrirai i upravlja individualnim računima penzione štednje, osiguravajući pažljivu investiciju i čuvanje penzionih sredstava i isplaćujući tokove sa individualnih računa radi kupovine anuiteta za penzionu štednju, i kao poverenik za upravljanje koji radi uvek u korist svojih učesnika i korisnika.

TPŠK-om upravlja Upravni odbor koji ima sedam članova i koji nadzire njegov rad.

Broj doprinosioca do 31.decembra 2011.godine je bio 384,574 dok je u 2010.godini bio 350,960 Što rezultira sa jednim porastom doprinosioca od 9.58%. tokom 2011.godine suma sredstava pod upravom TPKŠ-a je porsla za 100,079,934.00€. Ukupna vrednost sredstava pod upravom Trusta penzione štednje Kosova je 31.decembra bila 595,618,335.00 evra, dok jeu 2010.godini bila 495,538,401.00 evra.

Tokom 2011.godine, investicije TPŠK-a su imale povraćaj u bruto sumi od 3,313,459.00 evra u ukupnim sredstvima koja su investirana ili 0.56%. Na kraju 2011.godine vrednost jedinice Trusta je bila 1.0346 evra, dok je u 2010.godini bila 1.0327 evra, porast cene jedinice od 0.18%.

U dole navedenoj tabeli vidi se učešće kategorija investicija penzionih sredstava tokom 2011.godine u ukupnim sredstvima TPŠK-a.

Opis potpuna fokusirana

Trusti poenzione stednje Kosova 1 0

Slovenacko Kosovksi Penzioni fond 1 1

Ukupno 2 1

0.80

0.85

0.90

0.95

1.00

1.05

1.10

1.15

1.20

1.25

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011

Grafikon 78. Graficki prikaz kretanja cene jedinice

Izvor: KTPS (2012)

| 101


Tabela 38. Struktura investicija penzionih sredstava do 31. decembra

izvor: CBK (2012)

takodje, u dole navedenoj tabeli se može videti i povraćaj od investicija za svaku instituciju gde su investirana penziona sredstva:

Tabela 39. Struktura povraćaja od investicija penzionih sredstava do 31.decembra

izvor: CBK (2012)

b) Treći stub

Slovenačko –Kosvksi Penzioni Fond (dalje u tekstu “SKPF”)

SKPF je osnovan kao akcionarsko društvo “Prva Group” iz Ljubljane i Korporacije “Dukagjini” iz Peći, 4. septembra 2006.godine, na osnovu zakona 03/L-084 o promeni pravilnika UNMIK-a 2005/20 o penzijama na Kosovu. SKPF je licenciran kao Suplementarni Penzioni Fond i kao menadzer penzionih sredstava.

U 2011.godini odbor SKPF je odlučio da se povuče sa tržišta kao Menadzer penzionih sredstava. Samim tim, IzvrŠni odbor CBK-a je odlučio da povuče licencu SKPF-u za izvršavanje poslovanja kao “menadzer penzionih sredstava” i za nastavak licence kao “Dodatni individualni penzioni fond”.

31. decembra 2011.godine, sredstva Dodatnog individualnog penzionog fonda u Kosovsko Slovenačkom fondu su dostigla vrednost od 4,079,674.97 evra, porast od 12.80% u poredjenju sa 2010.godinom.

Vanguard Ekvitet 203,454,177 34.58%

BNP Paribas Trziste novca 63,654,874 10.82%

Schroders Bono 59,964,591 10.19%

European Credit Managment Trziste kredita 19,980,969 3.40%

Aquila Diversif ied 50,641,026 8.61%

AXA GILB Bono povezani sa inflacijom 84,909,413 14.43%

BNY Mellon Razne 50,361,646 8.56%

Raiffeisen Bank Depozitni bankarski sertif ikati 18,844,793 3.20%

NLB Prishtina Depozitni bankarski sertif ikati 15,855,128 2.69%

CBK Neinvestirana 20,736,598 3.52%

Ukupno 588,403,214 100.00%

Ucesce u %Institucije u koje su investirana penziona sredstva Klasa sredstva Sredstva

Institucije Klasa sredstava Bruto povracaj

Vanguard Ekvitet -9,984,210

BNP Paribas Trziste novca 741,523

Schroders Bono -552,629

ECM ECL Trziste kredita 1,056,691

ECM DEC Trziste kredita -519,385

Aquila Diversif ied 641,026

AXA GILB Bono povezani sa inflacijom 10,220,048

BNY Mellon Razlicite 361,464

Raiffeisen Bank Depozitni bankarski sertif ikati 415,307

NLB Prishtina Depozitni bankarski sertif ikati 551,969

BQK Neinvestirana 75,122

Auriel Sp 306,533

Kontributet e arketueshme Neinvestirana

Ukupno 3,313,459

102 |

Vred2010povra Tabe

Izvor: C

Broj 3,404kao izvrš

5. Us

CBK uslugnovcaplaća

5.1. O

Funkizvršuspešu vez

Akcije

Obavez

Depozit

Gotov n

Druga s

Ukupno

Godišnji Izvešta

nost jedinic.godini bila aćaj od 147,9

ela 40. Struk

CBK (2012)

doprinosioc4 članova. Sšto su se ienim od stra

sluge obez

K osigurava k

ge koje prua, transakcianja, registra

Operacije i u

kcija CBK zavanje tranšan način. Pzi sa operacij

Op

ze I druge f iksne ha

ti

novac

sredstva

o sredstava

CBaj 2011

ce na dan 120.9082 ev927.28 evra,

ktura investi

ca za 2011.gSlično sa dru TPKŠ i Sane divizije

zbedjene a

kako vladiniužaju centraija računa, uacije kredita

upravljanje g

za obezbedjinsakcija sa gPošto je eurojama i mena

pis

artije od vrednosti

BK

31.decembavra. SKPF je, odnosno 3.9

cija penzion

godinu je dougim finansKPF povinoza penzije C

autoritetima

im tako i finalne banke. upravljanja a i statistika

gotovim nov

ivanje adekvgotovim novo valuta kojaadzmentom

ar 2011.gode tokom 20193%.

nih sredstav

ostigao na 3sijskim instovali ispitiv

CBK-a.

a, finansijs

nansijskim i Ove uslugefinansijskim

a i ekonomsk

vcem

vatnog snabvcem u ekona se zvaničn gotovog nov

Sredstva u ev

105,118

3,089,274

753,600

77,919

53,765

4,079,675

dine je bila1.godine usp

va SKPF-a (3

3,513 članovitucijama i

vanjima na

skom društ

institucijame se uglavnm sredstvimkih analiza.

bdevanja nonomiji tokomo koristi na

vca se uglavn

vro

a 125.6594 peo da ostva

31. dec 2011

va, dok je uoperatori pmestu i dr

vu i javnos

a i širokoj janom tiču cir

ma, medjuban

ovčanicama m 2011.godin Kosovu, odgnom tiču nab

P

1

evra, dok ari jedan poz

1.godine)

u 2010.godinpenzionih sisrugim anali

sti

avnosti normrkulacije gonkarskih sis

i kovanicamne je uradjegovornosti Cbavke evra.

Procenat

2.58%

75.72%

18.47%

1.91%

1.32%

100.00%

je u zitivni

ni bio stema izama

malne otovog stema

ma za na na

CBK-a

Što sod 1 apoenznačamali veom

Dok srednkovanpored

Kao nabaevra od okdepozje pri

18,0

00

500

Izvor

Grafpo a

se tiče ukupprocenta u nima, što seajniju prom apoeni od 5

ma nizak.

su tokom 2njom vrednnica je imadjenju sa ap

što je predavila komerc (u sumi od ko 0.3 milionzit je zabeleimila oko 13

2,00

0 319

000

9,00

0

1,00

0

euro 200 euro 100

20

r: CBK (2012)

fikon 81. Snabdapoenima (broj

ne vrednost poredjenju e u prvom renu od 201

5, 10, 20 i 5

2010.godine ošću od 10o značajan oenima kova

dstavljeno ncijalnim banpreko 224 m

na evra). U 2ežila porast z3.9 miliona k

319,

000

2,27

3,00

0

302,

000

2,33

5,00

0

0 euro 50 euro 2

10

devanje evro nkomada)

ti, gotov novsa 2010.godedu odredju0.godine u 20 evra, dok

nabavkom 0 eurocenti

porast u poanica u vred

na gorenavekama i drug

miliona evra2011.godini,za 17.13 prokomada nov

2,20

7,00

0

2,08

6,00

0

2,30

3,00

0

2,14

0,00

0

0 euro 10 euro

2011

novcanicama

vac koji je nadinom, dok uje od zahte2011.godini je kapacite

kovanica edo 50 eur

oredjenju sadnosti od 10

edenim gragim institucia) i preko 1.4 ukupna vre

ocenata u povčanica evra

1,14

0,00

0

1,12

5,00

0

5 euro

117,

000

2 e

Bur

Graapo

C

abavljen tokstruktura nva bankarsk. Novčanict apoena od

vra uglavnoocenti, u 2a predhodno centi do 2 e

afikonima, tijama oko 84 miliona koednost gotovoredjenju sa (prosečno o

117,

000

178,

000

227,

000

68,0

00

63,0

00

8100

0

euro 1 euro 50 ce

20

rimi: BQK (2012)

afikon 82. Nabaoenima (broj ko

GodCBK

kom 2011.goabavljenog kog sektora,ama evra i

d 200 i 500 e

om Pdomini2011.godini om godinomvra.

tokom 2011.2 miliona komada kovanvog novca ko predhodnom

oko 55,000 k

314,

000

365,

000

81,0

00 122,

000

143,

000

ent 20 cent 10 cent

010

avka evro kovaomada)

dišnji Izveštaj 20

odine je imagotovog nov, nije imala dalje dominevra i dalje

irale kovanikapacitet n

m i bile su v

1.godine, CBkomada novčnica evra (uoji je primljem godinom.

komada novč

178,

000

68,0

00

465,

000

242,

000

5 cent 2 cent

2011

anica po

| 103

011

ao pad vca po neku niraju ostao

ice sa niskih vise u

BK je čanica

u sumi en kao CBK čanica

69,0

0025

1,00

0

1 cent

104 |

dnevdnevIzražmiliorazlik

Sličnje immiliogodin

Poštogde splaćaobezbvan zmiliogodin

OperprocekomeTokoevro su u izbačje u ostaronak

29

Depoz

Godišnji Izvešta

no) i preko no) kao de

ženo u vrednona evra, sa kuje mnogo

no kao i u prmao višu vreona evra, ovni kada je bi

o CBK održase vraćaju uanja i invebedjenom gozemlje. Netoona evra (20na je predsta

racije sa goesuiranje i uercijlanih bam 2011.godnovčanica) centralnu bčene is opticopticaju u

rele i koje suko najviše bil

ziti minus povlačenja

CBaj 2011

2 miliona epozite u gonostima, ovi druge stran od predhodn

redhodnim gdnost od go

vakava promla oko 423.6

ava samo miu sredstva ksticije, znaotovom novco pošiljke go010:405.3 mavljen u dva

tovim novcu skladu saanaka i dru

dine, oko 4.3su se oklavibanku eurozcaja je doprinRepublici K

u se izbacilele u opticaju

a

BK

komada kovotovom novi depoziti sune. Strukturne godine.

godinama, u otovog novcamena u vred6 miliona evr

inimalan pokoja donose čajan godišcu je rezultitovog novca

miliona evra)a gornja graf

em su počea standardniugih instituc3 miliona koifikovale kaozone. Ovakoneo na vidlj

Kosova. Nove iz opticaja u u našoj eko

vanica evravcu od komu dostigli prira novčanica

2011.godinia koji je nabdnostima jera.

otreban nivo interes i kšnji višak girao takodje

a van zemlje ). Tok izvozafikona.

ele da se izim pravilimcija se proceomada evro o veoma zaso veliki kapiv način na

včanice koje su bile one onomiji.

a (prosečno mercijalnih b

ibližne sumea i kovanica

i, neto gotovbavljen. Uise bila znača

gotovog novkoriste se zagotovog nov

e i porastom u 2011.godia i uvoza go

zvršavaju pma. Sav got

esuira i kla novčanica (starele i izbaacitet evro poboljšanje su se najv u apoenima

oko 8,200 kbanaka i dre od 758.2 m evra koja je

vog novca29 kstinu, dostižajno viša ne

vca, šaljući va izvršavanjvca u depo

m neto pošiljini su dostigotovog novca

preko savremov novac ko

asifikuje po (31.2 procenačene su iz zastarelih n kvaliteta g

više klasifikoa od 20, 10 i

komada kovrugih institmiliona evrae primljena

koji je deponžući na oko ego u predh

višak u euroe medjunar

ozitima nasjki gotovog gle sumu od a tokom prot

mene opremoji je primljstepenu sta

nata deponoopticaja i po

novčanica kogotovog novckovale kao vi 5 evra, koj

vanica tucija. a i 1.8 se ne

novan 535.2

hodnoj

ozonu, rodnih suprot novca 581.9 teklih

me za en od

arosti. vanih oslate oje su ca koji veoma je su i

Kvalinovčasistemnaba Većinnovčasitnimkoje veliknjihosve ksu nvisokkvali

Što falsifpratinovcaunap

24,5

00

2650

0

500 e

Izvor

Grafpovu

0 0

500 e

Izvo

Graf(broj

itet gotovoganica, koje smu preko 3

avljenih evro

na novih anica su m apoenimasu komercij

koj meri raovih bankomkorišćene evnabavljene

kog kvaliitet za banko

se tičefikovanja, Ci slučajeva i tokom 2

predjenja iz

21,3

00 167,

000

26,5

00

17,0

00

uro 200 euro 100

2010

r: CBK (2012)

fikon 87. Broj zucene iz optica

0 6,00

0

0 0

uro 200 euro 100

201

r: CBK (2012)

fikon 89. Snabd komada)

g novca u opsu donete iz3.1 miliona o novčanivce

nabavljenihbile novčana (20, 10 i 5lne banke d

adi obezbedmata. Nakonvro novčani

su bile iteta (adeomate).

e mera BK je nasta

ve falsifik2011.godine.zveštavanja

350,

000

854

000

123,

500

333,

000

euro 50 euro 20

0

zastarelih novcaaja (broj komad

20,0

00

530

000

4,00

0

0

euro 50 euro 20

0

devanje novim

pticaju se poz evrozone. T komada noe).

h evro nice u 5 evra), dobile u djivanja n toga, i ce koje veoma

ekvatni

protiv avila da kovanog . Pored sveo gotovom

854,

000

889,

000

1,23

9,73

0

1,39

0,00

0euro 10 euro 5

2011

anica koje su da)

530,

000

631,

000

1,03

3,00

0

1,10

5,00

0

0 euro 10 euro

2011

novcanicama

oboljšao i prTokom 2011ovih evro n

ga, nastavilm novcu za

908,

000 1,

198,

700

5 euro

7.16

%

6.24

%

500 eu

Izvor:

Grafikoptica

852,

000

993,

000

5 euro

0.00

%

000

%

500 eu

Izvor:

Grafikoptica

C

reko obezbe1.godine, CBnovčanica (3

la je da sar koji se su

11.4

5%

11.8

0%

%

7.94

%

ro 200 euro 100 e

2010

CBK (2012)

kon 88. Proporaja sa ukupno p

0.00

%

1.88

%

0.00

%

0.00

%

uro 200 euro 100 e

2010

CBK (2012)

kon 90. Proporcaj od ukupno sn

GodCBK

edjivanja potBK je obezbe39 procenata

radjuje sa aumnja da j

8.17

%

3243

%

7.48

%

6.62

%

euro 50 euro 20

0

rcija novcanica primljenim

0.88

%

24.0

1%

1.32

%

0.00

%

euro 50 euro 20

cioni novih novnabdevenih


tpuno novihedila bankara ukupnog

autoritetimaje falsifikov

32.4

3%

36.2

4%44.6

9% 55.7

3%

0 euro 10 euro

2011

povucenih iz

30.2

5%

7474

%

44.8

5%

51.6

4%

euro 10 euro 5

2011

vcanica ubacen

| 105

011

h evro rskom broja

a radi van i

68.3

2%

92.7

1%

5 euro

74.7

4% 88.2

7%

5 euro

nih u

106 |


organizacijom treninga o falsifikovanom novcu koji je dizajniran za odabrano osoblje finansijskih institucija koje pruža uslugu sa gotovim novcem. U ovom kontekstu, održani su redovni sastanci Centralnog komiteta za analizu falsifikovanog novca30. U 2011.godini, CBK je zajedno sa Policijom Kosova i Laboratorijom Forenzike objavila na svojo elektronskoj stranici31 statistike o falsifikovanom novcu na nivou Republike Kosovo. Takvi materijali imaju za svrhu oinnformisanje šire javnosti o falsifikovanim novčanicama i kovanicama.

5.2. Održavanje i transakcije računa

CBK pruža bankarske usluge za Departament Trezora Ministarstva finansija (Trezor) i druge institucije Vlade Republike Kosova, Kosovsku Agenciju za Privatizaciju (KAP), i druge institucije kao što su, banke i druge finansijske institucije, javne subjekte, strane banle medjunarodne finansijske institucije (MMF, SB) i za medjunarodne organizacije, kao što je odredjeno u članu 9 zakona br. 03/L-209 CBK-a. U 2010.godini, kao i u predhodnim godinama, ove usluge su uglavnom bile održavanje računa i izvršavanje isplata, isključujući bilo kakav oblik kreditiranja.

Tokom 2011.godine, CBK je nastavila da podržava unapredjenje procesa izvršavanja transakcija i izveštavanja kako Trezora tako i KAP-a. Oblici plaćanja i način objavljivanja su se prilagodili njihovim zahtevima i vredi da se napomene i potpuna eketronizacija naloga plaćanja. Početkom 2011.godine izvršeno je zatvaranje svih planiranih faza projekta Direktnog bankinga uključujući i sve finansijske aspekte, aspekte dizajniranja kao i izrada Uslova i Priručnika za korišćenje direktnog bankinda od strane klijenata. Klijenti su tokom cele 2011.godine bili povezani sa Direktnim bankingom i u realnom vremenu su videli transakcije i stanje njihovih računa koje održavaju u CBK. Tabela 41. Vrednost transakcija po njihovim glavnim vrstama (u hiljadama evra)

izvor: CBK (2012)

30

Komitet čine tri visoka predstavnika PK-a I tri visoka predstavnika CBK-a 31

http://www.bqk-kos.org/?cid=1,141

2007 2008 2009 2010 2011

Transakcije gotovim novcem +371,745 +385,113 +411,055 +423,658 +535,190

Depoziti u gotovom novcu 533,178 524,346 601,207 648,911 760,082

Povlacenje gotovog novca 161,433 139,233 190,152 225,253 224,892

Domaci transferi +358,182 +78,078 +41,169 +392,587 +462,867

Ulazni domaci transferi 1,055,472 1,076,145 1,225,527 1,568,021 1,615,232

Izlazni domace transferi 697,290 998,067 1,184,358 1,175,434 1,152,365

Medjunarodni transferi +13,124 -364,795 -463,816 -408,689 -558,778

Ulazni medjunarodni transferi 335,613 203,113 202,755 326,319 266,706

Izlazni medjunarodni transferi 322,489 567,908 666,571 735,008 825,483

Vrste transakcija

Dok jdeo d

BQKračunTokoizlaznprimiproce

Izražmilijadolazporedtrans

32

Trezo

je najveći dedomaćih plać

K učestvuje na kao direkm 2010.godnih naloga pila je za njenata u pore

ženo u vredarde evra (jzeći nalozi pdjenju sa prsakcija., najv

r – Ministarstvo Ekon

eo operacija ćanja CBK-a

u kanalisanktni učesnik

dine, preko Eplaćanja (poihove račun

edjenju sa pr

dnostima, oedno smanjeplaćanja suredhodnom gveći učesnik

nomija I FInansija

sa gotovim na se vrši u im

nju domaćihk u ElektronESMK-a, CBrast od 20.1ne blizu 94 redhodnom g

dlazeći naloenje od 1.96

u dostigli izngodinom). C

k u ESMK.

novcem povme i za raču

h naloga planskom sisteBK je poslal1 procenata hiljada dolgodinom).

ozi plaćanja6 procenata nad 1.61 m

CBK je ostal

C

ezan sa komn Trezora32.

aćanja u imemu medjuba u ime svo u poredjenjlazećih nalo

a su u 201u poredjenj

milijarde evrla, što se tič

GodCBK

mercijlanim b

me i za račuankarskog k

ojih klijenatau sa predho

oga plaćanja

1.godini dou sa predhora (porast oče vrednosti


bankama, n

un njenih nokliringa (ESa oko 250 h

odnom godina (porast od

ostigli iznadodnom godinos 3 proceni kao i kapa

| 107

011

najveći

osioca SMK). hiljada nom), i d 6.76

d 1.15 nom) i ata u

aciteta

108 |

Kadabanasvojihkorissvoje

Što sCBK

S druuradjza pgrafik Radi koda 2011sistem

Depoukup

Godišnji Izvešta

a se govori aka one samh isplata vršste usluge ple račune u k

se tiče medj-a po nalogu

uge strane, jenih od straet proteklihkonima.

unapredjen (zbog toga.godine impma i Direktn

oziti institucpnih depozit

CBaj 2011

o domaćime generišu iše preko komlaćanja pružkomercijalni

junarodnih u Trezora.

imajući u oane CBK-a sh godina o

nja validnosta što Repu

plementiralanog Banking

cija Vlade Kota koji su se

BK

m plaćanjimaiste kao učemercijalnih žene od stranm bankama

plaćanja, u

obzir njihovuse tiče trans medjunaro

ti medjunaroublika Kosoa osnovu BICga tokom izv

osova zajedn održavali u

a, treba se snivi u ESM banaka. Uine CBK-a n

a.

2011.godni

u vrednost, sfera fondovodnim trans

odnih nalogovo još uveC kodova ravršavanja m

no sa depoziu CBK-u na

naglasiti dMK, dok instistinu, svi d

na ograničen

i, najveći br

najveći deova komercijasakcijama s

a transfera ek nëma svadi korišćenj

medjunarodn

itima KAP-aa kraju 2011

da se kod stitucije osigurugi nosioci način, zato

roj njih je u

o medjunaroalnih banakasu predstav

i u nedostatvoj kod) CBja istih od rih plaćanja.

a čine najveć1.godine (70.

svihkomercijuranja veliki računa u Co što svi oni

uradjen od s

odnih transaa. Godišnji pvljeni u sle

tku SWIFT –BK je počeračunovodst

ći deo depoz.7 procenata

jalnih ki broj CBK-u imaju

strane

akcija podaci dećim

– BIC etkom venog

ita od a). 31.

Dece194.3

U okkomeinstitnivoaračunkomeosiguodržatiču nOni depozstran31. dkomeosigu

Nivo umanodržaevra. Tabe

izvor: C

5.3. P

5.3.1

Vrste ra

I. tekuci

Vlad

Koso

Drug

Supl

kome

Osig

Javn

Medj

Medj

Osta

II. Oroce

Vlad

Koso

Supl

Osig

III. Hartije

Vlad

Ukupno

mbra 2011.33 miliona e

kviru drugiercijalne bantucije su naa depozita knima CBKercijalnih uravajućih iavaju u CBnjihovih regčine 19.7 pzita koji su

ne CBK-a todecembra 20ercijalnih uravajućih in

depozita Tnjio tokom avali u CBK.

ela 42. Nivo d

CBK (2012)

Platni Sistem

Operacije e

acuna

racuni

dine institucije

ovska agencija za pr

ge vladine institucije (

lementarni penzioni fo

ercijalne banke

guravajuce kompanije

ne institucije (PTK, KE

junarodne institucije

junarodne institucije

alo

eni depoziti

dine institucije

ovska agencija za pr

lementarni penzioni fo

guravajuce kompanije

e od vrednosti Vlade

dine institucije

stanje

godine, depvra, dok su

h nosioca rnke i osiguraajvažnije štokoji se održavK-a. D

banaka institucija

BK-u, se uggulatornih obprocenata uu se održavokom 2011.

011.godine, dbanaka

nstitucija su

Trusta Penzi2011.godine

K-u tokom 20

depozita po

m

elektronsko

rivatizaciju

(KTPS)

ondovi

e

EK, RTK itd)

(EULEX itd)

(MMF, SB)

rivatizaciju

ondovi

e

poziti institudepoziti KA

računa, avajuće se tiče vaju na

Depoziti i koji se lavnom baveza.

ukupnih vali od godine.

depoziti i

u bili u sumi

ione Štednjee. Oni čin011.godine i

o vrstama ra

g sistema m

2007

1,009.66

475.54

375.60

5.57

1.92

113.55

14.87

20.99

0.02

0.00

1.61

10.56

0.00

0.00

5.40

5.16

0.00

0.00

1,020.22

ucija Vlade AAP-a dostig

od 217.39 m

e Kosova (Tne oko 1.9 pi na kraju go

ačuna, u mil

medjubanka

2008

6 796.34

202.89

403.31

34.43

0.07

137.01

15.39

1.54

0.00

0.00

1.70

7.20

(0.00)

0.00

0.00

7.20

267.89

267.89

2 1,071.44

C

republike Kgli sumu od 5

milionac evra

TPŠK) koji procenata uodine su dos

ionima evra

rskog kliring

2009

959.00

9 88.84

451.04

122.00

0.07

233.23

7.66

0.51

0.80

53.11

1.74

125.00

125.00

0.00

0.00

0.00

9 0.00

9 0.00

4 1,084.0

GodCBK

Kosova su d585.76 milio

a.

su se održaukupnih depstigle sumu

a

ga

9 201

0 441.7

4 48.80

4 65.09

0 38.09

0.07

3 203.5

5.78

0.04

1.68

76.99

1.67

0 597.1

0 140.0

457.1

0.00

0.00

84.75

84.75

00 1,123.


dostigli sumona evra.

avali u CBKpozita koji od 20.74 m

0 201

76 677.9

0 89.3

9 265.3

9 20.7

7 0.07

56 209.7

8 7.69

4 0.22

8 0.73

9 73.3

7 10.7

0 425.4

00 105.0

0 320.4

0 0.00

0 0.00

5 0.00

5 0.00

61 1,103

| 109

011

mu od

K-u se su se

miliona

11

95

33

31

74

7

70

9

2

3

39

77

45

00

45

0

0

0

0

3.40

110 |

Razvstuba

CBK sistemhibri Tokoa i izv Od dvredncentrimpleplatn

Konspokasistemtakoiukup2011

Godišnji Izvešta

voj jednog efa finansijske

K operira elem medjubadni sistem k

m 2011.godivršeno je da

dogadjaja sa nosti u ESMralnim sistementacije nog sistema.

stantan porazuje relativm. Kao i u i u vrednospnom vredn.godine.

CBaj 2011

fikasnog i se infrastrukt

ektronskim ankarskog pkoji omoguću

ine zabeležealje unapredj

posebnom MK-u kao temom tržinekih od ra

ast u kapacvni porast p predhodnimsti transakcnošću od 5

BK

sigurnog i pture je jedna

sistemom plaćanja u uje medjuba

eno je povećjenje sistem

važnošću bii kreiranje

ištsa za hazvojnih pro

citetu i u vlaćanja bez

m godinamacija ESMK-.1 milijarde

postojanog sa od osnovni

medjubankaRepublici K

ankarsko kan

anje u kapama.

ila je i uspe potpuno a

hartije od ojekata u o

vrednostima gotovog no

a, u 2011.go-a je bio ose evra je

sistema za dih funkcija C

arskog kliriKosova. ESnalisanje se

acitetu i vred

ešna fukncioautomatizova

vrednosti okviru Strat

medjubankovca i povećodini, godišnsetan. Oko e kanalizov

domaće isplCBK-a.

inga (ESMKSMK funkcirije instrum

dnostima tra

onalizacija manog interfe(DEPO/X)

tegije za ra

karskih tranćanje verovanji porast ka

4.2 milionaano preko

late kao klj

K), koji je ioniše kao

menata plaća

ansakcija E

modula hartfejsa ESMK

kao i poazvoj nacion

nsakcija ESanja u bankako u kapaa transakciESMK-a t

učnog

jedini jedan

anja.

SMK-

tija od K-a sa očetak nalnog

SMK-a karski citetu ija sa tokom

| 111


U poredjenju sa transakcijama ESMK-a u predhodnoj godini, kapacitet transakcija se povećao za 6.67 procenata i vrednost transakcija se povećala za 9.15 procenata. Povećanje transakcija ESMK-a se može videti i iz prosečnih dnevnih podataka. Dnevna vrednost transakcija ESMK-a je u 2011.godini bila oko 20.5 miliona evra, u poredjenju sa oko 18.5 miliona evra u 2010.godini. Nakon toga, dnevni kapacitet transakcija ESMK-a je u 2011.godini bio blizu 16.9 hiljada, u poredjenju sa oko 15.6 hiljada u 2010.godini. Jedan od faktora koji su uticali na povećanje vrednosti transakcija ESMK-a su bile fiskalne transakcije iz Pošte i Telekomunikacija Kosova. S druge strane, porast u broju medjubankarskih plaćanja tokom ove godine nije bio tako osetan u poredjenju sa predhodnim godinama. Postoje neke posebne vrste transakcija ESMK-a: regularne (individualne i masivne), prioritarne (individualne i masivne), Kos-Giro i direktan debit. Nivo kapaciteta i njihova vrednost za 2011. i 2010.godinu je navedena na sledećim grafikonima. Regularna plaćanja (individuana i masivna) čine oko 87.5 procenata kapaciteta i oko 69.9 procenata vrednosti transakcija ESMK-a. Ona se kanalizuju preko ESMK-a ili kao individualne transakcije (jedan do jednog) ili kao masivne transakcijie (jedan do puno ili puno do jednog). Ona se procesuiraju preko 4 regularnih sesija kliringa i poravnavaju se po neto osnovama. Transakcije Kos-Giro predstavljaju jednu posebnu vrstu regularnih transakcija koje se takodje procesuiraju preko sesija kliringa i koje se poravnjavaju na neto osnovama. One se procesuiraju preko ESMK-a kao masivne tranakcije (više-do jedne). Dok su regularne individuane transakcije odredjene za uopštena plaćanja i regularna masivna plaćanja su odredjena za plaćanja i kasiranje preduzeća i različitih institucija, transakcije Kos-giro su odredjene za standardizovana i automatizovana kasiranja velikih računskih entiteta. Tokom 2011.godine, zabeležen je porast kako u kapacitetu tako i u njihovoj vrednosti.

Prioritarne (hitne) transakcije se procesuiraju i poravnavaju istovremeno tokom radnog vremena po bruto osnovama. Slično kao i regularne transakcije, prioritarne transakcije se mogu procesuirati preko ESMK-a ili kao individualne transakcije ili kao masivne transakcije. One i dalje predstavljaju jedan mali deo sveukupnih transakcija ESMK-a. U 2011.godini, što se tiče kapaciteta, one su predstavljale manje od 1 procenata transakcija, dok, što se tiče vrednosti, one su dostigle da predstavljaju preko 12.8 % transakcija. . Ova vrsta transakcija se i dalje koristi uglavnom samo za izvršavanje hitnih plaćanja i plaćanja u velikim vrednostima.

615,700

15,145

2,872,234

2021

419329

3303

727,668

18,657

2,937,845

2091

496197

7321

Regularne

Prioritarne

regularne-masivne

Prioritarne-…

Giroplacanja

Direktandebit

2011 2010

Grafikon 105. Godisnji kapacitet transakcija ESMK-a po njihovoj vrsti

Burimi: BQK (2012)

2,949,927,889.77

568,863,646.04

402,854,278.96

1,386,264.28

734,367,963.86

2,807,939.49

3,089,861,522.69

652,651,299.22

465,187,793.48

1,434,815.34

871,170,119.17

6,252,067.54

Regularne

Prioritarne

regularne-…

Prioritarne-…

Giroplaca…

Direktan debit

2011 2010

Grafikon 106. Godisnja vrednost transakcijaESMK-a po njihovoj vrednosti

Burimi: BQK (2012)

112 |


Direktan debit kao instrument i kao nova šema plaćanja na Kosovu je lansirana u novembru 2009.godine. Pomoću šeme Dierktnog debita pruža se jedna unapredjena mogućnost automatskog izvršenja periodičnih plaćanja (bez gotovog novca) sa bankarskog računa koji se tiču, u prvom redu, mesečnih troškova za električnu energiju, nabavku vode, telefonija, grejanje, održavanje itd. Kao nova vrsta transakcija ESMK-a i dalje se ne koristi u onolikoj meri kao i druge vrste, tako da su tokom 2011.godine predstavljali manje od 1 procenta kako kapaciteta tako i vrednosti transakcija. Tokom 2011.godine, tri nove kompanije su se pridružile šemi Direktnog debitiranja.

Jedan detaljni pregled pokazatelja koncentracije učešća najaktivnijih institucija u ESMK-u tokom 2011.godine, nasuprot ukupnoj aktivnosti u ovo sistemu, je predstavljen u nastavku. Tabela 43. Pokazatelji koncentracije za inicirane/poslate transakcije u ESMK

izvor: CBK (2012)

Pozivajući se na ukupnu vrednost poravnanih transakcija u ESMK-u, tokom 2011.godine ukupna vrednost je bila 5,086,555,947.69 €, gde su tri prve institucije sa najvećom vrednošću iniciranih transfera učestvovale sa 61.9 procenata ukupne vrednosti dok su sve druge institucije učestvovale sa 38.1 procenata. Što se tiče broja iniciranih transfera, njihov ukupan broj je bio 4.189.777, prve tri institucije sa najvećim brojem iniciranih transfera učestvuju sa 52.2 procenata ukupnog broja, dok sve druge institucije učestvuju sa 47.8 procenata. Tabela 44. Pokazatelji koncentracija transakcija primljenih/ulaznih u ESMK

Izvor: CBK (2012)

Što se tiče primljenih transfera, tri institucije sa najvećom vrednosti primljenih transfera učestvuju sa 67.1 procenata ukupne sume, dok sve druge institucije učestvuju sa 32.9 procenata, dok od ukupnog broja primljenih transfera, tri prve institucije učestvuju sa 90.9 procenata ukupnog broja, dok sve druge institucije učestvuju sa 9.1 procenata.

5.3.2 O Celokupni dogadjaji, analiza i supervizija sistema plaćanja

U okviru implementacije Strategije za razvoj nacionalnog sistema plaćanja, tokom 2011.godine bilo je aktivnosti u skoro svim njenim odgovarajućim delovima kao što su: i) pravni okvir, ii) isplate sa velikim vrednostima i hitne isplate, iii) ispalte sa malim vrednostima, iv) vladine transkacije, v) hartije od vrenosti, vi) monetarno tržište, vii) doznake izvana, viii) supervizija platnog sistema, i ix) saradnja i koordinacija izmedju aktera plaćanja.

3 banke 52.20% 61.90%

5 drugih banaka 47.80% 38.10%

Total (apsolutna vrednost) 4.189.777 5.086.555.947

Sistemi SEKN Kapacitet Vrednost

3 banke 90.90% 67.10%

5 drugih banaka 9.10% 32.90%

Total (apsolutna vrednost) 4.189.777 5.086.555.947

Sistem ESMKKoncentracija Ukupna tezina

Vrednost Ukupna tezina

U kostratpriprsistemNacioefikaove gsmananaliu registražprvi sarad U okodgovredovTakoinstrinstr - Prikkoriš- Monkojeguslug- PobizvešKoso- AnaJugoi Od pspektse inf

33

izvor: 34

izvor:

ontestu iniciegiji predvi

remljeni su m (stub i) konalni Save

asnih sistemgodine, pod njenje plaćanize u vezi sagionu i šireživanje za kkontakti sa

dnju u vezi s

kviru oblasvarajuću funvne objave aodje, tokom umente i umenata, ko

kupljanje i šćenju instrunitoring dogg oni imaju iga plaćanja. boljšanje kvštajima iz Cvu u odgovaaliziranje doistočne i cen

prikupljenih tar u vezi safrastruktura

http://www.bqk-kos.o

http://www.bqk-kos.o

ijativa za imidjene deloprojektni z

koji se očekueta za Plaćaa za kliring okriljem Nnja ne u got

a korišćenjeme kao i an

kliejnta i trga predstavnsa promovisa

sti superviznkciju u lini

analitičkih p2011.godinpregledana

oje imaju za

obradu periumenata plagadjaja u obli da se osigu aliteta izveš

Centralne Barajućim objogadjaja u o

ntralne Evro

podataka ka nivoom raza i instrume

org/?cid=1,59,54

org/?cid=1,59,55

mplementacve i preduadaci (stub

uje da bude anje (NSP), i poravnanj

NSP-a je usptovom novcum elektronsk

nalize povezgovca, itd. Isicima kompanjem elektr

zije platnogijama sa praokazatelja ze sastavljen

a je i haa cilj:

iodičnih podaćanja na Kolasti sistemaura transpar

štaja analizBanke Evropavama u blioblasti instr

ope.34

koji su analzvoja nacionenti plaćanja

ciju trategijuzet je niz b ii, iv i vi) usvojen u 2je utemeljenje plaćanja ipešno radilu na Kosovukih instrum

zane sa plastovremeno panija “Masronskih obli

g sistema (avilima i meza instrumenn je i usvojarmonizovan

dataka i efikosovu i. a plaćanja nrentnost u s

za i objava pe, imajući iskoj budućnrumenata p

lizirani tokonalnog sistema razvijaju u

C

e utemeljen odgovaraju i finalizira

2012.godini. n da podržii hartija od a i grupa z

u. U ovoj oblmenata u zemaćanjem koju okviru ak

sterCard” i ika plaćanja

(stub vii), ejdunarodninte plaćanjajen novi Pr

na Metodol

kasno održav

na način na ksporazumim

o instrumeza cilj tak

nosti.33 plaćanja na

om 2011.godma plaćanjaubrzanim rit

GodCBK

ne su radneućih aktivnan je nacrt u okviru za razvoj i povrednosti na

za upravljanlasti, realizomlji i poredjee nisu u gtiviteta ove “Visa”, za , itd.

CBK je utm standard

a na Kosovu.ravilnik statogija izveš

vanje jedne

koji bi se ocema koji se tič

entima plaćao objavljiva

Kosovu u o

dine izradje. U principumom.


e grupe za nosti. Konkrzakona za padnjeg stuborast postojaa Kosovu . tnje projektoovane su poenje sa zem

gotovom nov ekipe, poče razmenu id

temeljio i rdima, izvršen. tistika za pštavanja pl

baze podat

enio stepen ču instrumen

anja u sklaanje podatak

odnosu na z

en je jedan u, primećuje

| 113

011

sve u retno, platni a (ix), anih i tokom om za osebne

mljama vcu – li su i deja i

razvio ne sui

platne latnih

taka o

rizika nata i

du sa ka za

zemlje

široki se da

114 |

Kons

Mrežzabelkredikorisposta

U porbroj P

Iz izvklijen2010

Tabe

Izvor: C

Od upristuod 37tokomveom

Racun

1-racu

a-ind

b-ko

d-ko

Godišnji Izvešta

stantno su b

ža bankarskleženo je 5itnom funkcstiti u preko avljenih po c

redjenju sa POS termin

veštaja bananata bio ok.godine. Ok

ela 45. Broj r

CBK, Izveštava

ukupnog broup na intern7 procenata m 2011.godi

ma niskom ni

ni klijenata (1+2)

uni rezidenata (a

dividualni (%)

ompanija (%)

2-racun

ompanija (%)

Opis ra

CBaj 2011

roj kartica z

kih terminal548.253 hiljcijom i 12.3 460 termin

celom Kosov

predhodnomala za 21.63

aka proizilako 2.1 milioko 98.3% rač

računa

nja banaka na o

oja računa netu radi izv u poredjenjine, nivo koivou.

a+b)(%)

ni nerezidenata (

c-individualn

acuna

BK

za platežnom

la na Kosovada kartica 391 hiljade nala ATM-a u.

m godinom, b3 procenata.

azi da je na ona, sa jedčuna su rezi

osnovu “Metodo

na kraju 2vršavanja pl sa 2010.godorišćenja ba

2009

1.780.45

98.50%

94.00%

6.00%

(c+d) 1.50%

ni (%) 95.40%

4.60%

T

m funkcijom

vu je takodj sa funkcijo kartica sa (bankomata

broj ATM te

kraju 2011.dnim porastidentni, dok

ologije za izvešt

2011.godine,la’anja ili kodinom. Bez ankarskih r

2010

51 1.857.608

% 98.40%

% 94.30%

% 5.70%

% 1.60%

% 96.10%

% 3.90%

Total racuna klije

povećavao.

je u porastuom debita, o predplatoma) i 7.534 te

erminala se

.godine, ukutom od 11 je 1.7% ner

tavanje o instrum

oko 69 hilontrolle stanobzira na osačuna pute

2011

2.059.878

98.34%

94.36%

5.63%

1.66%

96.60%

3.40%

enata

u. U decemoko 75.000 hm. Ove karterminala PO

povećao za

upan broj ba% u poredezidenata.

mentima plaćan

ljada računnja na računsetni porast m “e-bankin

2009

40.924 5

94.10% 9

81.90% 8

18.10% 1

5.90%

94.80% 9

5.20%

Pristuplj

mbru 2011.gohiljade kartitice su se m

OS (tačke pro

10.84 procen

ankarskih radjenju sa k

nja”.

na imaju “onnu, beležeći p

ovog pokazng” je i dal

2010 20

50.274 68

94.20% 94.

83.60% 80.

16.40% 20.

5.80% 5.2

94.30% 90.

5.70% 9.2

ivi sa interneta

odine, ica sa mogle odaje)

nata i

ačuna rajem

nline” porast zatelja lje na

011

8.99

.80%

.00%

.00%

20%

.80%

20%

| 115


Tabela 46. Tabela poredjenja instrumenata I terminal za plaćanje35

Izvor: CBK (2012) dhe bankat qendrore apo autoritetet mbikëqyrëse të shteteve përkatëse

U poredjenju sa drugim državama u Centralnoj i Jugoistočnoj Evropi, Kosovo ima još dosta posla da uradi. Što se tiče broja broja terminala za 1 milion stanovnika, Kosovo je I dalje ispod proseka zemalja u regionu. Medjutim, pozitivni pomak u ovom pravcu je ubrzani ritam razvoja infrastrukture nego što je to prosek u zemljama regiona. Slična situacija je i sa bankarskim karticama. Broj kartica sa platežnom funkcijom je u stalnom porastu.

5.4. Menadzment sredstava

5.4.1 Menadzment sredstava i investiciona politika CBK-a

Na osnovu Zakona za Centralnu Banku (CBK) br.03/L-209 (član 1 paragraf 1.6), CBK je autorizovana da radi kao fiskalni agent Vlade dok na osnovu Zakona o Menadmentu javnih finansija i odgovornosti br.03/L-048 (član 7), CBK je autorizovana da investira sredstva Vlade. Ovaj oblik finansijskih investicija omogućava povraćaj u investicijama, kreiranje sredstava isplaćenih od interesa, sredstva koja se kasnije deponuju u Konsolidovani budzet Kosova. Deponovani fondovi u CBK pripadaju uglavnom Vladinim institucijama; Ministarstvu ekonomija i finansija (budzetske rezerve), Kosovskoj Agenciji za Privatizaciju (KAP) kao i finansijskim institucijama (obavezne rezerve za likvidnost).

Menadzment investicija Trezora se vrši od strane CBK po sporazumu sa Trezorom preko Komiteta likvidnosti koji se redovno sastaje svakog meseca. KAP je počeo sa oročenjem fonda od avgusta 2010.godine u bankarskim depozitima sa rokom prispeća do jedne godine. Ove investicije su uradjene u skladu sa Politikom investicija i Politikom kamatne stope koje su odobrene od strane Izvršnog Odbora CBK-a. Takodje, CBK je zadužena za menadzment fondova deponovanih od strane javnih agencija, finansijskih institucija, i donatorskih organizacija.

Politika Investicija koja je odobrena od Odbora CBK-a se implementuje od strane derekcije za menadzment od strane Direkcije za menadzment sredstava. Zato što su jedan veliki deo fondova kojima se upravlja sredstva javnih fondova, ili se mogu vratiti u jednom veoma

35

Podaci u tabeli su iz 2010.godine zato što neke zemlje iz regiona nisu objavile podatke za 2011.godinu, dok podaci za Kosovo datiraju iz 2011.godine.

Opis Kosovo AlbanijaRepublika

CeskaTurska Slovenija Bugarska Madjarska Bosna Hrvatska Makedonija

Stanovnika 2.1 3.19 10.51 73.3 2.05 7.54 10.02 3.77 4.42 2.06

Povrsina (km^2) 10,887 28,748 78,865 783,562 20,273 110,879 93,028 51,197 56,594 25,713

Gustina naseljenosti (po k 193 111 133 94 101 68 108 74 78 80

ATM 460 771 3,742 27,649 1,814 5,718 4,843 1,098 3,794 869

za 1 milion stanovnika 219 242 356 377 885 758 483 291 858 422

za 100 km^2 4 3 5 4 9 5 5 2 7 3

POS 7,534 4,903 96,958 1,823,530 35,622 60,762 78,441 17,834 92,690 31,491

za 1 milion stanovnika 3,587 1,537 9,225 24,878 17,377 8,059 7,828 4,731 20,971 15,287

za 100 km^2 69 17 123 233 176 55 84 35 164 122

Kredit Kartice 74,873 27,300 1,587,889 46,956,124 122,638 992,428 1,367,928 - 1,990,395 303,158

za 1 milion stanovnika 35,654 8,558 151,084 640,602 59,823 131,622 136,520 - 450,316 147,164

Debit Kartice 548,253 667,548 7,888,879 69,916,462 2,742,470 6,623,423 7,553,209 - 6,846,034 1,048,180

za 1 milion stanovnika 261,073 209,263 750,607 953,840 1,337,790 878,438 753,813 - 1,548,876 508,825

E-Banking 68,992 27,368 - / - - - 67,802 989,862 211599

116 |

kratksigur

5.4.2 2011

U skkoaj CBKtokominvesinstrkategnajlikpostoinstrsreds - deinstitsr]av- obvprisp

U skdepozvreminvesrangiocenj Na 40.79uradjnajemodnosNemBankFranLuksLuxe2011ostavinstrrang ocenu 2011koja jovim evro

Godišnji Izvešta

kom vremenrnosti, likvid

Menadzm.godini

kladu sa poje odobrena-a 16.marm 2011.godistirana umente kogoriju nkvidnijih insoje dve kateumenata u kstva pod uprepoziti oročtucije sa sup

vnim bankameznice trezo

pećem do jed

kladu sa krizitima i obv

menski horizsticija u depiranje finanjivanje (Stan

osnovu ov9% investicijeno u tri Cminentnije sno u Cačke (Deuts

ku Francunce) i Csemburga (Bembourg). .godine, 2.3

vljeno u obveumenti dug ili superiu od P-1 i A-

.godina se je pogodjena teškim tržsu se učini

CBaj 2011

nskom rokudnosti i na k

ment sredst

olitikom inva od strane Orta 2011.ine sva sred

u finaoji spadajunajsigurnijihstrumenata.egorije finankoje su inveravom CBK-čeni u finaperiornim rama najkredibora zemalja dne godine i

iterijumom veznicama tzont invest

pozitima i obsijskiih instndard and P

vog principija u depozi

Centralne badržave ev

Centralnu sche Bundeske (Banq

Centralnu Banque Cent

31. de35% sredsteznicama u a koji i daljeiornu kratk-1 od gorena

okarakteriza krizom s

žišnim uslovile nepovolj

BK

, posebna pkraju povraća

tava u

vesticija Odbora godine, stva su

ansijske u pod h i . Stoga, nsijskih stirana a:

ansijske angom/ocenobilnijih držasa najunaprkoje su emit

o sigurnostirezora su u

ticija za 20bveznicama titucija nije bPoor’s, Moody

a, oko tima je

anke tri vrozone,

Banku sbank),

que de Banku

trale du cembra

tava je Belgiji, e imaju koročnu avedenih age

ovala kao guverenih du

vima, povraćnim za inv

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Gm

I

pažnja na osaju investici

om, odnosnoava EU-a i eredjenijim ektovane u evr

i kapitala i uradjena u k011.godinu trezora je obilo manje oy’s Investors

encija za oce

godina nastugova nekihćaj u dužni

vesticije. Mo

0%

0%

0%

0%

0%

0%

0%

0%

0%

0%

0%

Jan Feb

Grafikon 112mesecima

zvor: CBK (201

snovu invesija.

o evro-depozivrozone, i konomijamarima.

likvidnosti,kratkoročnom

je bio 13 d 1 dana dood A-2, P-2 is Services dh

enjivanje.

tavka poteškh zemalja uničkim instruogućnost da

Mar Apr Maj

Bono Trezora

. rasprostran

2)

ticione polit

iti oročeni sa

a u evrozoni

, sva sredstm periodu,

dana (vreo 365 dana),ili F1 od najhe Fitch Rat

koća za ekonutar ove moumentima d se investir

Jun Jul Avg

O

njenost inves

tike je posv

a komercijal

sa maksim

tva investiraodnosno pro

emenski hor, dok kratkojvećih agenctings).

onomiju evronetarne un

denominovanra u kratko

Sep Okt Nov

Oroceni depoziti

sticija po

većena

lnim i

alnim

ana u osečni rizont oročno cija za

rozone nije. U nim u oročne

v Dec

suverobvezzemaFransu ppovranegatove ineprobile idržavnormrizikoPortu Imajuinveskratkpotreukup2011meseodnos U po3.11%dostiProse20112010 Glavnmogu (i)

rene dužničznice trezoalja kao šncuska, Finskpružile veoaćaja, nulativne, činećiinstrumenteofitnim. Druinvesticije uva koje su

me interesaom kao ugalija i Irsk

ući u vidu osticije u obkoročne depebama. Od pnog portfoli.godine. Sam

eca u godini,s se popeo n

oredjenju sa % viši. Ovognuti tokomečna norma, što je za 2.godine.

ni faktori ku svrstati u s

Poboljšantržištu ntokom 2011.godporastomna medjubapozajmic(engleskiIndex AProsečni ‘tokom nšest mesbio 0.85

čke instrumora najsig

što su Neka i Holand

oma niske ili negde i tako invese veoma skuga mogućn

u obveznice pružile atra

a ali sa všto su

ka.

ove nedostatbveznicama

pozite. Ova oprilike 22

ia u januarmim tim, inv, gde je od 7

na preko 97%

2010.godino povećanje

m 2011.godina investicija 2.7 puta vise

koji su uticasledeće:

nje stanjanovca u e

prve pdine što je pom normi in

nkarskih ca. i: Euro OvAverage), o Evro noći’, tokomseci 2011.go%. ovaj ind

mente se prgurnijih mačka, ija koje norme

čak i sticije u kupim i nost su trezora aktivne visokim Italija,

tke i visok ri trezora aalternativa

2% sredstavru 2011.godivesticije u o5% procenat

% procenata

nom, porast dolazi kao

ne. u depozitime u poredjen

ali na realiz

a na vrozoni

polovine očelo sa nteresa tržištu

EONIA ernight

odnosno Indeks

m prvih odine je deks je

Gp

repolovila.

izik tržišta, alocirajući ta je pružila va koja su ine, ovaj od

oročene depota portfolia u decembru

rezervi ili so rezultat

ma i obveznnju sa norm

zaciju jedne

0.00%

EURIBOR 1-nedeljni

Povracaj uportfolio

EONIA

Grafikon 114povracaj u be

Izvor: CBK (20

C

Prva mogu

CBK je smtako više većukontrose investir

dnos je pao ozite su počeinvestiranog

u 2011.godin

sredstava povećih povra

nicama trezmom povraća

vise norme

% 0.20% 0.40%

. Prosecan penchmark

12)

GodCBK

ućnost su b

anjila alokasredstava

olu nad riziala u obvena samo 2.

ele da rastu g u depozitim

ne.

od upravomaćaja od in

ora je dostija koja je re

e povraćaja

% 0.60% 0.80

povracaj u po


bile investic

aciju sredstaza investicikom i likv

eznice trezo35% u dece počev od sema u januar

m CBK-a je bnvesticija ko

igla na 0.84ealizovana t

u 2011.god

1.03%

0.84%

0.87%

% 1.00% 1.20

ortfolio i

| 117

011

cije u

ava za cije u idnim ra od

embru edmog r, ovaj

bio za oji su

4% za tokom

ini se

0%

118 |


referentna tačka za norme interesa i jednodnevne investicije koje CBK izvršava preko tekućeg računa sa Deutsche Bundesbank, Raiffeisen Bank International i Commerzbank36.

(ii) Porast sveukupnih normi interesa za medjubankarske pozajmice od onih jednonedeljnih do jednogodišnjih37. Ovaj porast je rezultat: a) udaljavanja investitora sa tžišta dugova zbog fluktacija cena hartija od vrednosti i njihovog fokusiranja na kratkoročne investicije na medjubankarskom tržištu. b) povećanja zahteva za likvidnost na tržištu zbog mera preduzetiih od strane Cnetrlne Banke Evrope (CBE), od kojihje jedna bila i promena normi interesa od CBE dana 13. aprila 2011.godine što je bila i prva intervencija od maja 2009.godine38.

5.4.3 Menadzment rizika investicija

5.4.3.1 Rizik norme interesa i kreditnog rizika

Relativno merenje rizika norme interesa možemo da uradimo uporedjujući realizovanu normu interesa ili povraćaja u portfolio sa normom interesa u jednoj referentnoj tački ili uporednoj tački (+- marža). Referentne tačke sa kojima smo uporedjivali povraćaje u portfolio su EONIA i EURIBOR (engleski: Euro Interbank Offered Rate), odnosno pružena norma za medjubankarske depozite za 2011.godinu koje su i prosečne norme fondova pružene na medjubankarskom tržištu. Gjatë vitit 2011 është vendosur një pikë referuese prej EONIA – 0.30% për depozita një ditore, dhe EURIBOR 1-javor – 0.30% për depozita 1-javore. Norma e realizuar e kthimit në portofolin e BQK-së prej 0.84% e tejkalon horizontin prej 0.47% deri në 0.73%, që nënkupton një realizim më të mirë të kthimit në raport me pikat referuese. Relativno merenje rizika norme interesa se može uraditi i uzimajući statističke pokazatelje koji imaju efekat varijabilnosti ili nestabilnosti normi interesa kao standardnu devijaciju ili varijaciju. Standardna devijacija u normama interesa za 2011.godinu je rezultirala sa +/-0.237%, što podrazumeva da se norme interesa u proseku mogu izbeći negativno od 0.237% ili 23.7 osnovnih poena što je manje od marže odredjene na -0.30%. Ovo porazumeva da se pokušalo sa je održi jedan veoma mali rizik za portfolio od promena normi interesa na tržištu.

5.4.3.2 Oscilacije na tržištu

U vezi sa dogadjajima na finansijskim tržiština, 2011.godina je bila godina koja je okarakterizovala velikim nestabilnostima. Pogoršanje finansijskog stanja Grčke i pretnja koja proizilazi od mogućeg bankrota ove države kao i nestabilnost zemalja evrozone su učinili da mnogo investitora smatraju sebe za nemoćne. Medjutim, i nasuprot kritičnom stanju na finansijskim tržištima, CBK jeuspela da alocira svoja sredstva na najsigurnije finansijske instrumente održavajući kreditni rizik, rizik likvidnosti, rizik tržišta kao i operativi rizik tokom celog vremena pod kontrolom i osiguravajući u bilo koje vreme dovoljnu likvidnost.

36

EONIA prosek za 2010.godinu je 0.44%, dok je u prvoj polovini 2011.godine ova prosečna norma bila 0.85%, porast za 93%. 37

Ovde za referentnu tačku uzimamo Euribor 1-Mesec, Euribor 3-Meseca i Euribor 6-Meseci. Ova prosečna norma se udvostručila u odnosu na 2010.godinu. 38

13. aprila 2011.godine, CBE je povećala za 0.25% tri glavne norme, odnosno Normu pozajmica od 1.75% na 2.00%, normu operacija refinansiranja od

1.00% na 1.25%, I normu na depozite od 0.25% na 0.50%.

| 119


5.4.3.3 Operacije tržišta hartija od vrednosti

U skladu sa Zakonom o javnim dugovima br. 03/L-175, (član 2, paragrafi 1.1. i 1.2.) Centralna Banka Republike Kosova (CBK) radi kao agent Ministarstva finansija (MeF) za izvršavanje oredjenih dužnosti koje se tiču fiskalnih stvari Republike Kosova i kao monetarni autoritet Republike Kosova. U okviru ovoga, CBK ima za dužnost da izvršava aukcije Hartija od vrednosti Vlade, da registruje emitovanje i transfer dematerijalizovanih hartija od vrednosti, da olakša utemeljivanje sekundarnog tržišta za Hartije od vrednosti Vlade kao i da upravlja, olakša bilo koju drugu aktivnost u vezi sa emitovanjem hartija od vrednosti Vlade. Pravni dokumenti koji su odobreni u decembru 2011.godine od strane CBK-a i MeF-a (Pravilnik za primarno i sekundarno tržište Hartija od vrednosti Vlade kao i Sporazum o primarnim akterima) predstavljaju primarnu bazu za operacije na primarnom i sekundarnom tr]ištu Hartija od Vrenosti Vlade Kosova. U decembru 2011.godine, primarni akteri su obavešteni i o predvidjenom kalendaru emitovanja Hartija od Vrednosti vlade Kosova za 2012.godinu2. U martu 2011.godine, CBK je osnovala diviziju za operacije na otvorenom tržištu koja ima za osnovnu dužnost implementaciju zakona i pravilnika u vezi sa tržištom Hartija od vrednosti Vlade. Osnivanje u pravo vreme i adekvatna obuka osoblja od strane eksperata iz departamenta trezora SAD-a je učinila Projekat Hartija od Vrednosti Vlade republike Kosova postane tačno funkcionalan kako u vremenu tako i u sadržaju. U junu 2011.godine počele su tehničke i funkcionalne pripreme radi implementacije projekta za trgovinu na elektronski način Hartijama od vrednosti na primarnom i sekundarnom tržištu. U ovom kontekstu, CBK je izvršila sve potrebne pripreme za osiguranje i instalaciju sistema trgovine i poravnanja Hartija od vrednosti Vlade, tako da računovodstveni sistem regjistra (RSR) sada uključuje glavne kategorije tržišta hartija od vrednosti kao što su: - Održavanje regjistra emitovanja i transfera dematerijalizovanih hartija od vrednosti; - Registraciju transakcija hartija od vrednosti i vlasništva sa hartijama od vrednosti; -Monitoring učesnika radi upravljanja rizikom koji je povezan sa transakcijama. Ovaj elektronski sistem jepovezan na automatski način sa Elektronskim sistemom medjubankarskog kliringa CBK-a, omogućujući tako poravnanje svih transakcija hartijaod vrednosti na elektronski način. Platforma za trgovinu hartijama od vrednosti Vlade Kosova je projekt koji je finansiran od Ministarstva Finansija, Departamenta trezora, čija je vrednost dostigla na 1,102,524.00 USD. 5.4.4 Proces trgovine hartijama od vrednosti Vlade

Hartijeod vrednosti Vlade se nude na prodaju putem aukcija koje su prganizovane i održane od strabe CBK-a. Na aukcijama trenutno učestvuju kao primarni akteri sedam komercijalnih banaka, dok ostale zainteresovane stranke mogu da učestvuju na indirektan način preko primarnih aktera.

120 |


Norma nteresa za trgovinu hartijama od vrednosti Vlade se odredjuje od strane tržišta u zavisnosti od ponude i potražnje. Očekuje se da će se postepeno stvoriti uslovi i za učešće drugih aktera sem komercijalnih banaka.

5.5. kreditni registar Kosova

5.5.1 Dobijanje uverenja o ovlašćenju

Obezbedjivanje potrebnih kreditnih individualnih informacija za institucije zajmodavce i zajmoprimaoce preko sistema Kreditnog regjistra Kosova (KRK) je jedna važna usluga CBK-a. KRK je dizajnirana kao jedna aplikacija na bazi interneta i može joj se pristupiti direktno u realnom vremenu od strane institucija koje odobravaju kredite. Mogu joj pristupiti samo ovlašćeni službenici koji imaju ranije izdato ovlašćeno uverenje. Ova uverenja o ovlašćenju se dobijaju od regjistra kredita na osnovu zahteva koji su pristigli sa posebnim ovlašćenjem od strane članova sistema regjistra kredita. Na osnovu važećih pravilnika, sve institucije zajmodavci koje su licencirane od CBK-a su članovi ovog registra. Trenutno, ukupno ih je 28 institucija sa 1200 aktivnih korisnika u sistemu regjistra kredita. Tokom 2011.godine, registar kredita je izdao 507 novih uverenja kao posledicu predstavljenih zahteva od institucija članica.

5.5.2 Istaživanja u sistemu kreditnog registra

Korisnici sistema regjistra kredita, koji su ovlašćeni od institucije zajmodavaca, pristupaju sistemu radi istraživanja o obavezama i kreditnim istorijama kreditnih aplikanata. Na osnovu statistika dobijenih od strane sistema regjistra kredita, broj istraživanja tokom 2011.godine je premašio cifru od 920 000 istraživanja.

5.5.3 izveštavanje o novim kreditima od institucija zajmodavaoca

Na osnovu Bankarskog pravila br. XXVIII i uz asistenciju razvijenog sistema KRK-a, sve institucije zajmodavci – članovi sistema regjistra kredita su obavezne da izveštavaju o informacijama u vezi sa odobrenim i distribuiranim kreditima.

0

10

20

30

40

50

60

70

80

90

100

Jan Feb mart April Maj Juni Juli Avg Sep Okt Nov Dec

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 115. Broj dobijenih sertifikata po mesecnim osnovama

0

10000

20000

30000

40000

50000

60000

70000

80000

90000

100000

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 116. Istrazivanja u sistemu kreditnog registra

| 121


Gtokom 2011.godine, od strane institucija zajmodavca, u sistemu regjistra kredita je izvešteno o preko 200,000 novih kredita.

Na osnovu predstavljenog grafikona, od meseca avgusta 2011.godine pa do kraja 2011.godine imamo jedan trend porasta o izveštenim kreditima.

Na osnovu podataka dobijenih iz sistema kreditnog registra, u nastavku su predstavljeni broj aktivnih kredita kao i broj kredita koji su klasifikovani sa “writte-off” tokom 2011.godine navodeći broj po mesečnim osnovama. Subjekti podataka informacija iz KRK-a su fizička lica i biznisi kao individualni zajmoprimaoci. Ukoliko se smatra potrebnim, npr. da se verifikuju sporne stavke, svaki individualni zajmoprimalac može da dobije svoje kreditne podatke koji su registrovani u KRK-u, u CBK-u. Tokom 2011.godine, uradjeno je preko 480 takvih izveštaja.

5.5.6 Projekat “BEEP”

Trogodišnji projekat za poboljšanje poslovnog ambijenta na Kosovu – “BEEP” (engleski: Business Environment Enhancement Project”), preko jedne komponente jekoncentrisan i na oblast izveštavanja i kreditne informacije, konkretno na registar kredita. Radi identifikacije potrebnih segmenata za unapredjenje, izvršeno je puno aktivnosti, istraživanja kao i permanentnog rada tokom 2011.godine. Radilo se na pravnom i informativnom segmentu kao i na unapredjnenju sistema kreditnog registra uopšteno. U vezi sa ovom stvari održano je dva seminara u posebnom obliku za komercijalne banke kao i za institucije zajmodavaoce. Kao konkretan produkt svih ovih aktivnosti može se napomenuti i nacrt novog Pravilnika o registru kredita kao i objavljivanje informativne brošure koja je posvećena zajmoprimaocima. Kreditni registar Kosova je član medjunarodne asocijacije registra kredita.

5.5.8 izveštaj o poslovima (engleski: “Doing Bussines 2012”)

I u 2011.godini, registar kredita je bio direktan doprinosilac u podacima koji su prikupljeni od Svetske Banke radi izveštavanja o poslovanjima za 2012.godinu. Na osnovu objavljenog izveštaja , oblast u vezi sa dobijanjem kredita (engleski: “getting credit”) tokom tri godine konstantno odražava poboljšanje, nalazeći se na istom nivou kao i zemlje u regionu.

5.6. Aktiviteti u oblasti ekonomskih analiza i finansijske stabilnosti

U okviru daljeg unapredjenja funkcija odgovornosti, tokom 2011.godine, Direkcija za ekonomske analize (DEA) se promovisala u Departamentu za finansijsku stabilnost i ekonomske analize (DFSEA). Samim tim, glavni objektiv DFSEA je da osigura jedno što je bolje moguće ocenjivanje finansijske stabilnosti u zemlji, kombinovanjem razvoja u finansijskom sektoru u zemlji sa sveukupnim ekonomskim razvojem.

0

5,000

10,000

15,000

20,000

25,000

Jan Feb mart April Maj Juni Juli Avg Sep Okt Nov Dec

Izvor: CBK (2012)

Grafikon 117. Izvestavanje o novim kreditima od institucija zajmodavca

122 |


Tokom 2011.godine, DFSEA je objavila drugi broj Izveštaja o finansijskoj stabilnosti, koji predstavlja jednupodrobnu analizu stanja finansijskog sistema na zemlji i izmedju ostalog uključuju i jedan broj specifičnih analiza koje se bave posebnim temama o dogadjajima u finansijskom sektoru i ekonomiji zemlje uopšteno.

DFSEA je nastavila da izvršava na redovnim osnovama analizu ‘stres-testa’ za bankarski sistem, koji predstavlja dobar alat za procenu postojanosti banaka koje operiraju na Kosovu. Takodje, da bi bolje pratili dogadjaje u vezi sa postojanošću finansijskog sistema u zemlju DFSEA je nastavila da na redovnim osnovama izdaje pokazatelje zdravlja finansijskog sistema.

Tokom 2011.godine, DFSEA je zabeležila veoma važan progres u pripremanju modela za predvidjanje bilansa stanja i pregleda prihoda u bankarskom sistemu, koji će pomoći u predvidjanju budućih dogadjaja u bankarskom sistema ali i predvidjanju sveukupnih makroekenomskih dogadjaja u zemlji.

Od novih projekata u DFSEA-u tokom 2011.godine je bila i implementacija ankete u vezi sa bankarskim kreditiranjem u bankama koje operiraju na Kosovo. Ovaj projekat ima za cilj da poveća kapacitete za što bolje ocenjivanje aktiviteta davanja kredita u zemlji. Anketa u vezi sa bankarskim kreditiranjem pruža jedan široki pregled razvoja kreditnih standarda, pravilnika i uslova kreditiranja, percepciju banaka u vezi sa rizikom, spremnost banaka da prošire kreditiranje i takodje pruža pregled faktora koji utiču na kreditne zahteve.

Tokom 2011.godine, DFSEA je unapredila metodologiju za odredjivanje pokazatelja ranog upozoravanja, omogućavajući kvantrifikovanu procenu uticaja dogadjaja u različitim sektorima ekonomije zemlje na sveukupnu ekonomsku aktivnost i ekonomski rizik. Štaviše, metodologjia je učinila mogućim i odredjivanje različitiih težina od uticaja koje razvoji u posebnim sektorima ekonomije mogu imati na atkivitete i ekonomski rizik unutar ekonomije zemlje.

Tokom ovog perioda, DFSEA je takodje unapredila Bilten bilansa plaćanja u Izveštaju o bilansu plaćanja, objava koja se objavljuje na redovnim osnovama i predstavlja jednu podrobnu analizu u vezi sa sveukupnim makroekonomskim dogadjajima i bilans plaćanja ekonomije Kosova pogotovo. Ova periodična publikacija sadrži i posebne analize koji adresiraju različite segmente koji se tiču ekonomskog razvoja u zemlji a pogotovu onih koje su povezani sa platnim bilansom.

U 2011.godini, u okviru Mesečnog statističkog biltena, DFSEA je nastavila da objavljuje tromesečne analize u vezi sa ekonomskim dogadjajima u zemlji i spoljnom sektoru, uključujući i posebne diskusije oko uporedjivanja odredjenih segmenta ekonomije Kosova sa istim u regionu.

Tokom 2011.godine, DFSEA je organizovala jednu konferenciju gde je predstavljen Izveštaj o finansijskoj stabilnosti i učestvovala je na različitim domaćim i medjunarodnim sastancima i konferencijama. Takodje, tokom 2011.godine, osoblje DFSEA je dobilo pohvalnicu od Guvernera CBK-a za posebna dostignuća u oblasti istraživanja u medjunarodnoj areni kao i za primerno predstavljanje na medjunarodnim seminarima u proteklim godinama. Kao rezultat ohrabrenja i priznavanja istražnih odgovornosti, u 2011.godini, osoblje DFSEA je nagradjeno od UNDP nagradom za najbolje istrživanje u oblasti doznaka emigranata u medjunarodnoj konkurenciji. Osoblje DFSEA je tokom 2011.godine bilo aktivno i u oblasti komunikacija sa javnošću radi transparentnosti prema javnosti oko dogadjaja u finansijskom sektoru i sveukupnim sektorima u ekonomiji.

| 123


5.7. Aktivnosti u oblasti statistika

Kao i u predhodnim godinama, Departament statistike CBK-a je nastavio sa ubrzanim tempom razvoja i tokom 2011.godine. Usvajanje novih pravilnika, pripremanje statističkih projekata za nebankarske institucije, i takodje publikacije statistika platnog bilansa po tromesečnim osnovama, predstavljaju neke od dostignuća tokom 2011.godine. uspešna saradnja sa Medjunarodnim monetarnim fondom (MMF) u kontekstu ekspertiza u odredjenim statističkim oblastima kao i u kontekstu statističkog izveštavanja u MMF predstavlja još jedan poseban atribut.

Radi daljeg pojačavanja pravnog okvira u vezi sa pripremanjem i distribucijom statistika koje su u direktnoj odgovornosti CBK-a, u novembru 2011.godine usvojili su se sledeći pravilnici:

- Pravilnik za monetarno-finansijske statistike i finansijski račun, i

- Pravilnik o statistikama platnog bilansa i pozicije medjunarodnih investicija.

Dok prvi pravilnik omogućuje izveštavanje za statističku svrhu svih finansijskih institucija (bankarske i nebankarske), drugi pravilnik pojačava pravni aspekt povezan sa statističkim obavezama izvestioca koji se tiču nefinansijskog sektora.

U oblasti monetarno-finansijskih statistika, 2011.godina se karakterizuje pripremama odnosno finalizacijom nekih statističkih projekata, koje su počeli da se primenjuju u jaunaru 2012.godine. Štaviše, ovde je reč o Statističkom izveštaju za mikrofinansijske institucije, izve.taj o kamatnim normama mikrofinansijskiih institucija kao i Statističkom izveštaju o agencijama za transfer novca. Ovi statistički projekti su u skladnosti sa medjunarodnim standardima statistike MMF-a, Centralne Banke Evrope, Eurostata, itd. Ovim je skraćena i frekvencija izveštavanja sa tromesečnih na jednomesečna izveštavanja. Po[ev od 2011.godine, statistike platnih bilansa su počele da se objavljuju na svaka tri meseca. Štaviše, publikacija ovih statistika po mesečnim osnovama se planira da se desi počev od 2013.godine. izuzev ovog, tokom 2011.godine po prvi put, uradjene su statistike o pozicijama medjunarodnih investicija, koje su publikovane početkom 2012.godine.

Što se tiče saradnje sa MMF-om i drugim institucijama, Departament Statistike je nastavio sa redovnim periodičnim izveštavanjem MMF-u u okviru nekih publikacija gde bi se izmedju ostalih mogle napomenuti sledeće:

- Medjunarodne finansijske statistike (engleski: International Financial Statistics),

- Statistički godišnjak platnog bilansa (engleski: Balance of Payments Statistical Yearbook),

- Anketa o finansijskom prisustvu (engleski: Financial Access Survey), i

- Izveštaj o globalnoj finansijskoj stabilnosti (engelski: Global Financial Stability Report).

Takodje, po redovnim periodičnim osnovama je nastavljeno izveštavanje u okviru programa Stand-By sa MMF-om. Po prvi put, tokom 2011.godine se počelo sa izveštavanjem u Eurostat odabranih statističkih pokazatelja iz oblasti platnog bilansa, zajedno sa izveštavanjem u drugim zemljama.

124 |


Pripremljene statistike su objavljene u periodičnim i neperiodičnim publikacijama CBK-a. U ovom kontekstu mogu se posebno napomenuti Mesečni Statistički bilten koji se kontinuinelno objavljuje vise od 10 godina redovno, kao i vremenske serije CBK-a koje predstavljaju glavne statističke publikacije. Izuzev ovoga, monetarno-finansijske statistike i spoljnog sektora služe kao ključni input i za druge publikacije CBK-a. Osoblje Departamenta statistike je predstavilo CBK na nekim medjunarodnim sastancima u okviru odgovarajućih oblasti kao što su: Komitet monetarno-finansijskih statistika i platnog bilansa kojije organizovan od Eurostata, itd.

Posebno se treba naglasiti da je tokom 2011.godine, direktor Departamenta statistike je uspešno završio svoju prvu misiju kao ekspert monetarnih i finansijskih statistika MMF-a u Ventralnoj Banci Bosne i Hercegovine, dok je Šef divizije za platni bilans CBK-a primljen na listu eksperata MMF-a u vezi sa statistikama platnog bilansa.

6. Unutrašnji dogadjaji

6.1. Unutrašnja kontrola

Šef unutrašnje revizije

Dužnosti i odgovornosti kao i ovlašćenja Šefa unutrašnje revizije (ŠUR) su definisana i odredjena Zakonom CBK-a (članovi 60 i 61). Nakon implementacije i preporuka MMF-a, odnosno ocenjivanja kvaliteta procesa i procedura CBK-a (engleski: “Safeguard assessment”), ŠUR je nastavio da bude fokusiran samo na oblast unutrašnje revizije.

Unutrašnja revizija

Tokom 2011.godine je realizovan radni plan predvidjen za ovu godinu, plan koji je bio sastavljen u skladu sa standardom IIA 2010 (planiranje). Na osnovu statusa Unutrašn jeg revizora u CBK (engleski: Audit Charter) i uskladu sa standardom 2020 (komunikacija i usvajanje) , Šef unutrašnje revizije je predstavio godišnji plan Departamentu unutrašnje revizije (DAI) za 2011.godinu ispred Komiteta revizije i nakon odobrenja od strane ovog komiteta godišnji pan rada Unutrašnje revizije za 2011.godinu je predstavljen ispred Odbora CBK-a i usvojen je od strane ovog Odbora.

Departament Unutrašnje revizije se pridržava strategije po kojoj godišnji plan rada unutrašnje revizije ima ključnu ulogu u povećanju kaliteta i ispunjavanju namera, objektiva i misije koju ima DAI.

Tokom 2011.godine je implementirana preporuka Medjunarodnog monetarnog fonda koja je data putem Izveštaja za ocenjivanje procesa i procedura CBK-a (engleski: “Safeguards Assesment”) tako da su revizovani procesi i sistemi (sveobuhvatno) kao što su Flexcube, Statistike, Kadrovske službe, medjubankarski platni sistem i Kreditni registar Kosova.

Za praćenje portfolia investicija u bankama korespondentima CBK-a, unutrašnja revizija je tokom 2011.godine pripremila 52 specijalna izveštaja po nedeljnim osnovama, za period Januar-decembar 2011.godine. Izuzev revizija u skladu sa godišnjim planom rada DAI, tokom 2011.godine, uradjeno je još 11 “ad hoc” revizija na zahtev Šefa revizije .

Na osnovu tehničkog memoranduma o razumevanju povezanim sa Programom MMF-a uradjeno je šest (6) nezavisnih revizija pomirenja računa Vlade po kvartalnim osnovama,

| 125


gde su četiri (4) od ovih revizija realizovane za kalendarsku godinu 2011 i dve (2) revizije za period juli-decembar 2010.godine.

Na osnovu standarda IIA 2500 (monitoring progresa) za praćenje implementacije preporuka (engleski: Follow up) pripremljen je i posebni izveštaj za period januar-decembar 2011 gde su se pratile i preporuke izveštaja revizija koje su uradjene tokom 2010.godine. u ovom izveštaju su izraženi nalazi, preporuke, odgovori menadzmentu, status preporuka i odgovori revizora.

Tokom 2011.godine je uradjeno četiri izveštaja o pregledu rada unutrašnje revizije za tromesečne periode. Ovi pripremljeni izveštaji su predate šefu unutrašnje revizije koji ih je nakon toga prosledio do Komiteta revizije na osnovu zakona br.03/l-209 za Centralnu Banku Republike Kosova, član 61 dužnosti Šefa unutrašnje revizije, paragraf 1.4. u ovim izveštajima je predstavljen rad unutrašnjih revizora koji su ponudili njihova nezavisna i objektivna mišljenja u vezi sa menadzmentom rizika, upravljanjem i efikasnom ocenjivanju u dostizanju objektiva institucije na osnovu standarda IIA 1100 (o nezavisnosti i objektivnosti). Glavni objektivi unutrrašnjih revizora CBK-a (statut unutrašnje revizije) su bili fokusirani na revizju poštovanja zakona i važećih regulativa (objektiv legitimnosti), na reviziju predstavljanja punih finansijskih i menadzerskih informacija (objektiv informisanja) i na reviziju efikasnosti i efektivnosti korišćenja sredstava i drugih izvora CBK-a (objektiv poslovanja).

Identifikovane oblasti revizije na osnovu stepena rizika za period 2008-2011 su predstavljene u tabelarnom i grafičkom obliku dole:

Tabela 47. Odredjivanje oblasti revizija na osnovu rizika (2008-2011)

Burimi: BQK (2012)

Radi očuvanja izveštaja, praćenja i radnih pisama u 2011.godini je kreirana elekronska arhiva na serverima CBK-a. U ovoj arhivi revizori imaju mogućnost pristupa i arhiviranja njihovih izveštaja i prateće dokumentacije. Pristup arhivi se vrši na osnovu procedura navedenih od strane revizora a koje su odobrene od šefa unutrašnje revizije.

U okviru implementacije medjunarodnih standarda unutrašnje revizije, tokom 2011.godine je uradjeno kodiranje izveštaja i radnih pisama za koji postoje napisane procedure koje su odobrene od šefa unutrašnje revizije. Takodjeje uradjena i standardizacija pratećih oblika u slučaju sastavljanja izveštaaj revizije. Ovi prateći oblici su:

Direkcije 2011 2010 2009 2008

Menadzment sredstava 16.00% 11.00% 16.90% 14.00%

Opste usluge 12.90% 9.10% 8.30%

racunovodstvo 11.20% 9.90% 15.60% 18.00%

Informativna tehnologija 10.30% 10.00% 4.20%

Snabdevanje 9.30% 9.20% 10.40% 10.00%

Kasa I trezor 7.30% 17.80% 16.50% 14.00%

Kadrovska sluzba 6.10% 8.80% 9.40%

Finansijska supervizija 5.00% 6.40%

126 |

FormrevizObliksa prIndekpismImplea je vrempridrrevizprepoodgovmenaU tabTakoizveš

Definstrukgde sse izvsu kobroj.

Tabe

Izvor: C

Od Uunutnajvematrkroz verovmisij

Godišnji Izvešta

mat izvešzije, k održavanjarocesom reviksiranje foa. ementirajućkreiran ob

menskog oružuje svzije radi odoruka, varajućeg adzmenta) i belije uneta

odje, preko oštaja u sluča

nisan je i “kturu CBK-asvaka zona rvršavaju u sodirane na n U dole nave

ela 48. Zona

CBK (2012)

Univerza revrašnje revizeći prioritet rice ocenjen

revizione ovatnoće i ute MMF-a i o

Broj

1

CBaj 2011

taja unu

a evidencijeizije, forme za

ći preporukeblik “Plan aokvira” kovakom izdražavanja

komosoblja (k odgovori re

a i kolona u ove tabele seaju da iste po

“Univerzuma i matricu revizije ima skladu sa plnačin na koedenoj tabeli

revizije

vizije 2012-2zije je sastav za reviziju najveći rizik

oblasti na oticaja. Godišobjektiva CB

KOD

DPRF-001

DPRF-002

DPRF-003

BK

utrašnje

e u vezi

radna

e MMF-akcije i oji se veštaju nalaza, menata

komenti evizora. kojoj se bel

e omogućuje ostoje.

revizje 20rizika. Uni svoj identifilanom Univ

oji kod svakei radi pojašn

014 je dobijvljen uzimaj dat zonamak. Matrica risnovu nalazšnji plan zaBK-a.

Revizija izvestajame

Revizija plateznih ra

Revizija budzeta

eže vremen i praćenje i

012-2014” uiverzum revfikacioni kodverzuma Reve revizije sanjenja je dat

en i radni pjući u osnova univerza izika je pružza i predho

a 2012.godin

IME

enadzmenta

acuna I Patty Cash

ski okviri zaimplementa

zimajući zavizije sadrži d. Unutar zovizije za godadrži i kod zta tabela za

plan DAI-a zv metodologirevizije kodžila jedno jadnih prepor

nu je uradje

Departam

Departam

Departam

a implementcije preporu

a osnov novdevet (IX)

ona su odreddine 2012-2zone kojoj onsamo jednu

za 2012.godinju baziranu

d kojih je toasno odražavruka preko n u skladu

ZONA

ment planiranja I f inans



taciju prepouka iz predh

vu organiza zona za rev

djene revizij2014. Ove ren pripada i zonu revizij

inu. Godišnju na riziku, gokom sastavvanje nivoa dva pokaza sa preporu

A

ijskog izvestavanja - D



oruka. hodnih

acionu viziju, e koje evizije redni je:

i plan gde je

vljanja rizika atelja:

ukama

DPFI

DPFI

DPFI

6.2. K

KadrsredsodredrealizCBKje saprofeposto2011u CBbrojaženskstruk35% muškoko 4

U 20(od nškolo

CBK konfenjihoinstitnameorgan Tab

Izvor:

ObukInstit“CenCent

BacheMasteStudije

Profes

CFAACCAShKÇAFSI Co

Profe

SeminSeminObuke

Stude

Praktikzemlje

Kadrovska s

rovska služstvo CBK-adjuje efektivzacije posl-a. Počev od

a racionalniesionalnim ojećeg osob.godine broj

BK-u je bio a zaposlenihkog pola i kturi mena

učestvuju ke osobe. Pr40 godina.

11.godini, knjih su 6 kanom i 3 sa osn

K konstantnoerencija kaoovih poslovntucije i ličnedjunarodninizovan od M

ela 49. Obra

CBK (2012)

ke koje su ptute MMF-ter of Exceralna Bank

elor studijeer studijee doktorature

sionalna uverenja

AÇAKonnect

esionalni razvoj

nari u zemljinari van zemljet e za menadzerske s

entske praktike

ka za studente unive

služba

žba je naja, sredstvovnost i efiklovnog ras

d ovoga nastm odabirom

rablja. U decj zaposlenih 176. Od uk

h(176) 82 os94 muškar

adzerskih pžene, dok srosečna star

kvalifikacionndidati za Phnovnom škol

o podržava oo i akademih zahteva s

no promovisim seminariMMF institu

azovanje, pr

pohadjane toa, Francus

ellence in Fka Evrope,

obrazo

sposobnosti

vrziteta (internship-p

važnije o koje kasnost sporeda tavljeno m kao i azvojem cembru h osoba kupnog sobe su raca. U pozicija su 65% rost zaposle

na strukturahD), 93 sa faom.

obrazovanje skih prograsa visokim ssanje. Posebima na tromuta u Beču su

rofesionalni

okom 2011.gke banke,

Finance” iz Internation

ovanje

program) tokom jula

nih na kraj

a zaposlenih akultetom, 3

svojih zapoama koji sustandardimabne pohvalnmesečnom ku date za os

razvoj i obu

godine su uBanke HolSlovenije,

nal Academ

a, avgusta 2011 u

C

ju meseca d

u CBK-u je39 sa diplom

slenih putemu relevantnia i pružanja nice za primursu “ Appl

soblje CBK-a

uke osoblja

glavnom orglandija, PolCrown Age

my of Finan

I van

GodCBK

decembra 20

bila sledećamom srednje

m kurseva, ri za CBK r mogućnosti

merno predslied Economa.

ganizovane ljske Bankeents, Deutscncial Manag

broj rad

2296

22266

46814

16


011.godine j

a: 38 sa MS škole, 1 sa v

radionica, vradi ispunjai za promovistavljanje C

mic Policy” k

od; Joint Ve, Češke Bche Bundesgement, Dr

dnika

| 127

011

e bila

Sc/MA višom

važnih avanja isanje

CBK-a koji je

Vienna Banke, sbank, ruštvo

128 |


islamskih banaka Turske, itd. Takodje, CBK konstantno pruža mogućnosti studentima sa univerziteta /koledza kako iz zemlje tako i iz inostranstva da održavaju praksu u CBK, tako da je tokom 2011.godine šesnaest (16) studenanta završilo program praktike u CBK-u.

6.3. Pravni aktiviteti CBK-a

Tokom 2011.godine, pravni aktivitet Centralne Banke Republike Kosova se usredsredio na razvoj i unapredjenje pravnog i regulativnog okvira, koji su u skladu sa važećim zakonima deo dužnosti i odgovornosti CBK-a. Tokom ove giodine, CBK je kontinuirano radila na pregledu pravnog i regulativnog okvira i harmonizaciju u skladu sa zakonskim propisima EU-a, standardima i medjunarodnim praktikama, uvek u skladnosti sa poslednjim dinamikama razvoja u zemlji.

Tako, uz tehničku asistenciju kontinuinelno pružanu od strane Medjunarodnog Monetarnog Fonda kao i Svetske Banke, i tokom ove godine su usvojeni pravni akti i uradjene su sve pripreme u pravcu usvajanja drugih pravniih akata koji su predvidjeni u pravnoj strategiji CBK-a.

U julu 2011.godine, od strane Skupštine Kosova je usvojen Zakon o obaveznom osiguranja od Autoodgovornosti, zakon koji reguliše osiguranje od autoodgovornosti za štete prouzrokovane trećim stranama, koje se ovim zakonom odredjuju kao obavezno osiguranje.

Radi unapredjenja i konsolidacije pravnog okvira za finansijski sistem na Kosovu, tokom 2011.godine je uradjen nacrt zakona za Banke, mikrofinansijske institucije i nebankarske finansijske institucije, i predat je na procesuiranje usvajanja kod odgovarajućih organa. Nacrt novog zakona je uradjen u punoj saglasnosti sa najboljim medjunarodnim praktikama, standardima i direktivama EU-a, u oblasti supervizije i bankarskog regulisanja, kao i u skladu sa osnovnim principima Bazela za Efektivnu bankarsku superviziju.

Radi unapredjenja postojeće pravne infrastrukture za licenciranje, superviziju i regulisanje Penzionih fondova, osiguravajući čuvanje učesnika u penzionim fondovima na Kosovu, pripremljen je i nacrt zakona za penzione fondove, predat je na procesuiranje usvajanja kod odgovarajućih organa. Ovaj nacrt zakona odredjuje odgovornosti Fonda Penzione štednje u menadziranju, administraciji i investiciji penzionih sredstava učesnika i odredjuje licenciranje, regulisanje, superviziju i investiciju dodatnih penzionih fondova poslodavaca kao i individualnih dodatnih fondova.

Takodje, tokom 2011.godine su nastavljene konsultacije i rad za nacrt zakona za Platni sitem, kao i nacrt zakona za Sveukupno osiguranje. Oba ova zakona su uključena u pravnu strategiju za 2012.godinu, kada se i očekuje da se završe i usvoje. Štaviše, radi modernizacije i harmonizacije u korak sa najnovijim dogadjajima, pravni aktivitet je nastavio sa delatnostima kreiranja podzakonskih akata, sklapanja sporazuma o saradnji sa domaćim i stranim institucijama, kao i jedan spektar drugih aktivnosti, koje su bile u pravcu daljeg razvoja finansijskog sistema, ispunjavajući tako objektive i dužnosti CBK-a.

| 129


6.4. Informativna tehnologija

Infrastruktura tehnologije i sistema informacija

Srž procesa razvoja I dalje ostaje infrastruktura, koja je omogućila centralizaciju svih bankarskih sistema što je doprinelo na smanjenje troškova sredstava koja se koriste od strane CBK-a. Specifično, svi korisnici su u jednoj infrastrukturi sa pristupom u bankarskim aplikacijama, kao što je npr: Flexcube (glavna bankarska aplikacija), Depo/X (aplikacija za hartije od vrednosti), Intraneti (unutrašnja mreža za komunikaciju i razmenu beležaka), Storage (deo gde se čuvaju glavni zapisi korisnika CBK-a).

Proces centralizacije je značajno smanjio troškove upravljanja sistemima, sredstava tehnologije i sistema informacija i poboljšao je produktivnost usluga zajedno sa sigurnošću.

Serveri

Tokom 2011.godine, ubačeno je u korišćenje novih 16 servera, gde će se 5 koristiti za zamenu starih servera u glavnom sistemu banke, i 4 druga će se koristiti za ažuriranu elektronsku poštu. Konsolidacija i centralizacija novih servera je značajno uticala na troškove operacija informativne tehnologije. Svi serveri su standardizovani na osnovu CBK potreba. Tokom 2011.godine uneta je u korišćenje i linija sa fiber optikom sa relevantnim institucijamaradi osiguranja plana za kontinuitet rada. Tokom 2011.godine zavr,ena je konfiguracija opreme mreže za sigurne veze sa bankama i sada se ova komunikacija vrši preko sigurnih tunela koristeći odgovarajuće algoritme integriteta kao i inkripciju. Sve banke imaju pristup u naše sisteme (CSD i EICS) koristeći odgovarajuće IP-e koje je CBK dao za komercijalne banke.

Podizanje sistema Flexcube

Nastavljeno je podizanje glavnog sistema Flexcube prelazeći na njegovu najunapredjeniju verziju što je povećalo sveukupnu efikasnost uključivanja, procesuiranja i izveštavanja podataka kao za klijente tako i za samu CBK. Ovo ima veliku važnost i za saglasnost sa aktuelnim sistemom plaćanja – elektronski sistem medjubankarskog kliringa kao i sa očekivanim sistemima radi implementacije u CBK – sistem vremenu (engleski: Real Time Grosss Setllement -RTGS) i SWIFT, itd. Štaviše, poslednja verzija je uradjena na osnovu pravila i principa evropskog bankarskog s istema koji jekompatibilan sa Zajedničkom zonom plaćanja u evrima (engleski: Single Euro Payments Area – SEPA). Nivo sigurnosti i enkripcije je veoma visok, što ima velike važnosti za operacije CBK-a. Interakcija izmedju komponenti sistema je veoma brza, što olakšava i ubrzava operacije osoblja bankarskih operacija.

Instalacija komponenti za investicije u hartijama od vrednosti

Ova komponenta sistema Flexcube je instalirana za potrebe izvršavanja operacija investicija u hartijama od vrednosti, koje izvršava CBK za svoje klijente. Ova komponenta je omogućila stdardizaciju i tehnološku automatizaciju i ovim je uprošćena i registracija hartija od vrednosti i njihova supervizija od strane Departamenta za upravljanje sredstvima kao i departament za planiranje i finansijsko izveštavanje, uključujući i Departament unutrašnje revizije.

130 |


Instaliranje komponente za banking preko interneta

Ova komponenta sistema Flexcube je instalirana za potrebe standardizovanog menadzmenta izveštavanja za kliejnte kao i omogućavanje istima iniciranje naloga-transfera iz okoline klijenta. Sa ovom komponentnom je poboljšana efikasnost rada Jedinice za bankarske odnose i sugurnost komunikacije sa klijentima. Ova komponenta je pogotovu povećala kvalitet komunikacije (slanje elektrosnkih izveštaja i primanje elektronskih naloga-transfera) sa departamentom Trezora ministarstva finansija. Takodje, ova komponenta se može koristiti i za elektronske izveštaje za druge vladine agencije (Carinu, Poresku administraciju, itd.) kao i za druge klijente (banke, osiguranja).

Za sve gorenavedene komponente je uradjena jedna preliminarna poseta eksperata CBK-a u Banku Friesland u Holandiji, gde su predhodno analizirane koristi koje donose gore navedene komponente.

Aplikacija trgovine hartijama od vrednosti DEPO/X

Tokom ove godine je uspešno i u rekordnom roku dostignuto instaliranje, funkcionalizacija i napredak rada u sistemu trgovine hartijama od vrednosti. Aplikacija za trgovinu hartijama od vrednosti DEPO/X je jedan kompleks sistema koji uključuje nekoliko odgovrnih komponenti za odredjene usluge.

DEPO/X je sistem za čuvanje i registraciju različitih finansijskih instrumenata. U vezi sa hartijama od vrednosti, u našem slučaju se koriste aukcije kod kojih se čuvaju elektronski podaci u vezi sa autorizacijama, izvršavanju različitih transakcija u realnom vremenu, automatska plaćanja interesa u momentu prispeća kao i njihova registracija u sistemu palćanja (EICS).

Ovaj sistem koristi posebnu hardversku opremu za tri radna ambijenta: aktivno radno okruženje (engleski: Primary Site), radno okruženje i mogućnost povratka podataka (engleski: Disaster Recovery) i probno okruženje (engleski: Test & Development). Na ovaj način nema smetnji ni u kom slučaju i scenariju rada sa ovim sistemom.

Radno okruženje (engleski: Primary Site)

Ovo okruženje čine jedna grupa aparata sa visokom spremnosti (englaski: High Available Cluster) koji se koristi za upravljanje sistemom baze podataka i osnovnih komponenata ovog sistema. Serveri u Clusteru rade koristeći osnovu koja pruža automatizovanu uslugu aktiviranja sekundarnih izvora da ne bi bilo nikakvih prekida usluga. Takodje, sistem koristi grupu diskova koji pružaju sigurnost u slučaju eventualnih kvarova nekog od diskova i konstantnu konsistenciju beležaka.

Za čuvanje i upravljanje podacima se koristi Oracle 11g zajedno sa odgovarajućim podproduktom koji omogućuje jedno automatsko upravljanje sa identičnim kopijama podatak. Na serverima na koje se korisnici povezuju koristi se tehnologija za balansiranje opterećenosti sistema da bi učinak aplikacije bio što bolji. Sigurnost aplikacije se bazira na korišćenju digitalnih sertifikata koji ulaze u funkciju nakon aktivizacije najsigurnije tehnologije u oblasti trasiranja informacijaia. Za ovu tehnologiju se koriste vrste servera koji su vodeći u ovoj oblasti.

Arhitektura mreže (engleski: Network Architecture)

Umrežavanje je realizovano koristeći poslednju reč tehnologije gde se koristila oprema za upravljanje i usmeravanje toka informacija ali i oprema za sigurnost kompjuterskih mreža.

| 131


Veze sa komercijalnim bankama su realizovane koristeći posebnu opremu ali takodje i koristeći posebne puteve komunikacije koristeći optička vlakna na kojima se takodje koristila tehnologija enkriopcija i privatnih virtuelnih linija (VPN) koje su podeljene za svaku banku.

Politike, procedure i oblici

U oblasti politika, procedura i oblika tokom 2011.godine je kreiran jedan priručnik informativne tehnologije, koji sadrži sve politike, procedure i oblike tehnologije informacija i podeljen je u 5 sekcija koje su: Administracija TIS-a, Menadzment sredstava TIS-a, obuka i podrška, Sigurnost i oporavak, i Razvoj i menadzment softvera. Za ovaj priručnik je bilo i tehničke asistencije od Svetske banke koja je dala potrebne preporuke u vezi sa ovim priručnikom.

132 |


7. Regionalna i medjunarodna saradnja

7.1. Sporazumi, promocija i medjunarodno predstavljanje

Tokom 2011.godine, CBK je nastavila sa svojim naporima za povećanje saradnje sa institucijama i sličnim supervizionim autoritetima različitih zemalja.

Centralna Banka Republike Kosova je u 2011.godini potpisala sporazum o razumevanju sas Federalnim autoritetom finansijske supervizje u Nemačkoj (BaFin), i Memorandum o saradnji sa misijom USAID-a na Kosovu, čijaje svrha bila podrška razvoja Kreditnog registra Kosova. Takodje, CBK je postala član Evropskog foruma za novac i finansija, foruma čiji su članovi preko 30 banaka sa medjunarodnim renomeom.

Medju važnijim aktivitetima u ovoj oblasti je bilo učešće prilikom inauguracije Predsednika Centralne banke Evrope (CBE), učešće na medjunarodnoj konferenciji Banke Italije sa temom “Italija i svetska ekonomija”, učešće na medjunanrodnoj konferenciji u Beču “Evropska integracija u globalnom kontekstu” organizovanoj od Banke Italije i Banke Finske, učešće na godišnjem prolećnom i jesenjem sastanku Medjunarodnog monetarnog fonda (MMF) i Svetske banke (SB), učešće na različitim medjunarodnim forumima, učešće na nadzornim forumima, na godišnjim sastancima Evropskog fonda za jugoistočnu Evropu(engleski: European Fund for Southeastearn Europe- EFSE), odnosno u radu savetodavnog odbora EFSE-a, nakon toga u savetodavnom odboru i stolovima organizovanim od strane Centra za razvoj finansija (engleski: Center of Excellence in Finance - CEF) sa sedištem u Ljubljani, itd.

Da bi povećala nivo predstavljanja osoblja CBK-a u profesionalnim medjunarodnim dogadjajima, veoma važnu ulogu su igrali i programi tehničke asistencije od strane MMF-a, SB i CBE. Vredi da se napomene da se početkom 2011.godine uspešno završio program tehničke asistencije omogućene od strane CBE za “ Ojačanje Makro i Mikro prudencijalne supervizije. Profesionalna korist osoblja CBK-a je bila veoma važna. Radi konkretizacije nekih od navedenih aktivnosti CBK-a tokom 2011.godine elaborisaće se u kratkim crtama one koje se smatraju najrelevantnijim:

Projekat CBE je bio jedan veoma važan projekat i dosta prestižan kako od profesionalne koristi za osoblje CBK-a tako i za tako i za mehanizme/institucije koje su podržale njegovu realizaciju. Za realizaciju ovog projekta CBE je potpisao partnerske sporazume sa četrnaest (14) centralnih banaka eurosistema. Izuzev njih, i druge medjunarodne finansijske institucije su bile aktivni učesnici u izvršavanju ovog projekta kao što sujunarodni Monetarni Fond, Svetska Banka, Zajednički institut Beča (JVI); Institut finansijske stabilnosti (FSI Basel), Centar za finansijsku izvrsnost (CEF –Ljubljana), Evropska bankarska federacija (Bruksel) Komitet Bazela za bankarsku superviziju (BCBS Bazel), Komitet evropskih bankarskih supervizora (CEBS – London) i evropski parlament (Brisel i Strasburg).

Ovaj projekat je imao tri glavne komponente:

U okviru prve komponente je održano 20 obuka i 3 radionice visokog nivoa, u zemljama Evropske Unije.

-

| 133


- U drugoj komponenti preko trilateralnog memoranduma o razumevanju sa CBE i Bankom Finske se radilo na unapredjenju sistema ranog obaveštanja, modele predvidjanja kao i prikupljanje podataka.

- Treća komponenta projekta je bila fokusirana na tehničke vežbe simulacija kriza sa fokusom na upravljanje krizama i praktikama medjunarodne saradnje.

Jedna veoma uspešna saradnja je realizovana u oblasti razmena informacija sa institucijama sa kojima CBK ima sporazume o saradnji. Jedna takva saradnja od velike važnosti tokom 2011.godine je realizovana izmedju CBK-a i Autoriteta Finansijske supervizije (FMA) u Austriji i to na tromesečnim osnovama, CBK i Supervizoni autoritet Bugarske (FSC).

U saradnji sa SB (i koristeći njenu tehničku asistenciju preko eksperta ocenjivanja) su realizovana dva veoma važna izveštaja koja se tiču ocenjivanja standarda i kodova korporativnog upravljanja banaka i mikrofinansijskih institucija i sa ocenjivanjem ispunjavanja “standarda i kodova nesolventnosti i režima debitora i kreditora”. Istovremeno je inicirano i ocenjivanje u vezi standarda i kodova u oblasti revizije i računovodstva.

Osnivanju KBO je predhodila i poseta delegacije Saveta Biroa zelenog Kartona– sa sedištem u Briselu, poseta koja je po prvi put bila realizovana na Kosovu, odnosno u CBK koja je doprinela u promociji mogućnosti učlanjenja u Savet Biroa Zelenog Kartona sa sedištem u Briselu.

U svetlu ovih dogadjaja, u novembru 2011.godine, uz pomoć CBK-a, Kosovski Biro Osiguranja je pripremio i predao prijavu za učlanjenje u Savet Biroa Zelenog Kartona sa sedištem u Briselu.

Projekti su omogućerni zahvaljujući medjunarodnoj saradnji odnodsno tehničkoj saradnji pruženoj od Svetske Banke. Tokom 2011.godine CBK je u saradnji i sa tehničkom asistencijom Svetske Banke pripremila Nacrt opšteg zakona o osiguranju, ovaj nacrt je u fazi pregleda. Jedan od projekta koji je iniciran još na kraju 2010.godine je bio i “Ocenjivanje osnovnih principa osiguranja” projekat koji je finalizovan u 2011.godini.

Takodje, CBK je iskoristila i tehničku asistenciju koja joj je pružena od strane Departamenta trezora SAD-a, Izuzev ostalog vredi da se napomene da je CBK aktivno učestvovala u jednoj studiji koja je inicirana od strane Evropskog fonda za Jugoistočnu evropu - “EFSE” (engleski: European Fund for Southeastearn Europe), o istraživanju o zagušenju kosovskih zajmoprimaoca, kreditni registar je dao jedan direktni doprinos prilikom realizacije ovih studija. Studije u kojima je učestvovalo sedam institucija zajmodavaoca sa ukupno 1200 slučajeva, je rezultirao uspešnim naglašavajući dobar kvalitet registra i njegovu važnost u čuvanju zajmoprimaoca kada je u pitanju njihova zagušenost kreditima.

Vezano za ovo, treba se posebno pomenuti da je pored povećanja medjunarodne saradnje u svim nivoima svojih dužnosti i odgovornosti, dosta koristi od ove saradnje je imalo i samo osoblje CBK-a, koje je počelo da pruža tehničku asistenciju za centralne banke u regionu i šire, g primaoca u jednog davaoca tehničke asistencije.

134 |


Izuzev predstavljanja CBK-a na regionalnim arenama i šire, CBK je tokom ovog perioda nastavila da bude i organizator i koorganizator dogadjaja od važnosti za finansijski sektor i ekonomiju Kosova.

Izazovi koji su pratili CBK u ovoj oblasti tokom 2011.godine su bili kontinuinelni napori za pronalaženje mogućnosti za osiguranje pristupa u sistemu SWIFT (engleski: Society for Worldwide Interbank Financial Telecommunication), Sistemu zelenog kartona (engleski: Green Card System) i istovremeno povećanju i proširenju medjunarodne saradnje.

| 135


8. Finansijski izveštaji CBK

-

136 |


Centralna Banka Republike Kosova

Finansijski izveštaji

31 decembar 2011 godine i

Izveštaj nezavisnog revizora


Sadržaj Strana

Izveštaj nezavisnog revizora 1 Izveštaj o finananiskom stanju 3 Izveštaj o sveobuhvatni dobitak 4 Izveštaj o promenama na kapitalu 5 Izveštaj o tokovima gotovine 6 Napomene uz finansijske izveštaje 7 - 38

of 38

Grant Thornton LLC Rr. Rexhep Mala 18 10 000 Pristina

Kosovo

T +381 38 247 771

+381 38 247 801 F +381 38 247 802 www.grant - throtnon.com.mk

Izveštaj nezavisnog revizora

Upravnom Odboru

Centralne Banke Republike Kosova

Mi smo revizovali priložene finansijske izjave Centralne Banke Republike Kosova (“Banka”), koje obuhvataju Izjavu finansijske pozicije od 31. decembra 2011.godine, Izjavu sveobuhvatnog dobitka, izjavu o promenama u kapitalu i Izjavu o tokovima gotovine za godinu koja je prošla, kao i pregled značajnih rokovodstvenih politika i druga objašnjenja i informacije.

Ogovornost menadzmenta za finansijske izjave

Menadzment je odgovoran za pripremu i pravilnu prezentaciju ovih finansijskih izjava u skladu sa Medjunarodnim Standardima Finansijskog izveštavanja, i za one unutrašnje kontrole koje menadzment smatra potrebnim radi omogućavanja priprema finansijskih izjava koje su oslobodjene netačnih prikaza, bilo zbog prevare ili greške.

Odgovornost revizora

Naša odgovornost je da izrazimo mišljenje u vezi sa ovim finansijskim izjavama na osnovu naše revizije. Mi smo izvršili našu reviziju u skladu sa Medjunarodnim standardima o revizji. Ti standardi zahtevaju da mi budemo u skladu sa etičkim zahtevima i planom kao i da izvršimo reviziju da bi se u razumnoj meri uverili o tome da li su finansijske izjave oslobodjene netačnih prikaza.

Revizija uključuju izvršavanje procedura radi dobijanja revizionih dokaza u vezi sa sumama i obelodanjivanjem datim u finansijskim izjavama. Odabrane procedure su u zavisnosti od procene revizora, uključujući i ocenjivanje rizika netačnih prikaza finansijskih izjava, bilo zbog prevare ili greške. Prilikom izvršavanja tog ocenjivanja rizika, revizor smatra unutrašnju kontrolu relevantnu u vezi sa pripremama entiteta i realne prezentacije finansijskih izjava radi odredjivanja revizionih procedura koje su pogodne u datim uslovima, ali ne za svrhu izražavanja mišljenja u vezi sa efikašnošću unutrašnje kontrole entiteta. Revizija takodje uključuje ocenjivanje pogodnosti računovodstvenih politika koje su se koristile kao i razumnost računovodstvenog predvidjanja uradjenog od menadzmenta, kao i ocenjivanje selokupne prezentacije finansijskih izjava.

of 38

Mi verujemo da je revizioni dokaz koji smo mi dobili dovoljan i odgovarajući radi obezbedjivanja osnova za naše reviziono mišljenje.

Mišljenje

Na osnovu našeg mišljenja, finansijske izjave su pravilno predstavljene, u svim materijalnim aspektima, finansijska pozicija Banke na dan 31. decembar 2011.godine, kao i finansisjka performansa i njen protok novca za godinu koja se završila u skladu sa Medjunarodim standardima finansijskog izveštavanja.

Druge stvari

Finansijske izjave Banke za godinukoja se završila 31. decembra 2010.godine su revizovani od strane drugog revizora koji je izrazio neizmenjeno mišljene o izjavama na dan 27. maj 2011.godine.

16. maj 2012.godine

of 38


Izveštaj o finansiskom stanju

Na dan 31 decembra

In thousands of EUR Napomena

2011 2010

Aktiva

Gotovina 7 13,456 60,194Tekući računi sa nerezidentnim bankama 8 31,513 25,621Blagajnički zapisi 9 24,988 199,275Depoziti sa nerezidentnim bankama 10 1,009,046 807,332Sredstva u Internacionalnom Monetarnom Fondu 11 155,687 154,554Nekretnine i oprema 12 1,576 1,725Nematerijalna ulaganja 13 1,506 909Ostala sredstva 14 446 429Ukupno aktiva 1,238,218 1,250,039

Obaveze 15 209,700 203,572Obaveze prema domaćim bankama 16 156,509 153,868Obaveze prema IMF računima 17 782,178 798,721Obaveze prema lokalnim vladinim institucijama 18 37,059 43,228Obaveze prema javnim i komercijalnim 19 3,337 2,670Ostale domaće obaveze 1,188,783 1,202,059

Ukupno obaveze

20 30,000 30,000Kapital i rezerve 21 17,980 14,923Zakonski reserve 1,455 3,057Rezervni fond 49,435 47,980Akumulirana dobit Ukupno kapital i rezerve 1,238,218 1,250,039

Napomene na stranama od 7 do 38 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja.

Finansijski izveštaji odobreni su od rukovodstva CBK 16 Maj 2012 i njihovo ime bili su potpisani od:

of 38


Izveštaj o sveobuhvatni dobitak

Za godinu završenu 31 decembra 2011

U hiljadama EUR Napomena 2011 2010

Prihodi od kamata 10,079 4,574

Rashodi od kamata (7,585) (2,852)

Dobitak po osnovu kamata 22 2,494 1,722

Prihodi od naknada i provizija 2,651 2,575

Rashodi od naknada i provizija (290) (248) Dobitak po osnovu naknada i provizija 23 2,361 2,327 Prihodi iz subvencija 24 44 57 Ostali poslovni prihodi 25 1,620 1,522 Neto prihodi/(rashodi) od kursnih razlika 28 (1,139) 1,408

Poslovni prihod 5,380 7,036

Troškovi zaposlenih 26 (2,249) (2,395)

Troškovi amortizacije 12,13 (625) (564) Generalni i administrativni troškovi 27 (1,051) (1,020)

Poslovni rashodi (3,925) (3,979) Dobitak za godinu 1,455 3,057

Ostali sveobuhvatni dobitak - -

Ukupan sveobuhvatni dobitak perioda 1,455 3,057

Napomene na stranama od 7 do 38 čine sastavni deo ovih finansijskih izveštaja

of 38


Izveštaj od promenama na kapitalu

za godinu završenu 31 decembra

U hiljadama EUR Zakonski

fondRezervni

fond

Neraspoređeni

dobitak Ukupno Stanje na dan 1 januara 2010 30,000 11,203 3,720 44,923

Transacije za vlasnikom - - - -Total sveobuhvatnog prihoda za godinu Godišnji dobitak - - 3,057 3,057

Drugi sveobuhvatni dobitak - - - -

Total sveobuhvatnog prihoda za godinu - - 3,057 3,057

Transakcije zatražene zakonom, zapisane direktno u kapitalu Transfer statutornom fondu - - - -Transakcije zatražene zakonom, zapisane direktno u kapitalu - 3,720 (3,720) -

Stanje na dan 31. decembar 2010 30,000 14,923 3,057 47,980

Stanje na dan 1. januara 2011 30,000 14,923 3,057 47,980

Transacije za vlasnikom - - - -

Total sveobuhvatnog prihoda za godinu Godišnji dobitak - - 1,455 5,733

Drugi sveobuhvatni dobitak - - - -

Total sveobuhvatnog prihoda za godinu - - 1,455 5,733

Transakcije zatražene zakonom, zapisane direktno u kapitalu

Transfer rezervnom fondu - 3,057 (3,057) -

Total transakcija zatraženih zakonom, zapisane direktno u kapitalu

- 3,057 (3,057) -

Stanje na dan 31. decembar 2011 30,000 17,980 1,455 49,435


of 38


Izveštaj o tokovima gotovine

Za godinu završenu 31 decembra 2011

U hiljadama eura Nota 2011 2010 Tokovi gotovine iz poslovnih aktivnosti Dobitak perioda 1,455 3,057 Korekcije za: Troškovi amortizacije nekretnine i opremu 12 484 489 Troškovi amortizacije nematerijalnih ulaganja 13 141 75 Prihodi iz subvencija 24 (44) (57) Dobit od prodaje opreme 22 (10,079) (4,574) Prihodi od kamata 22 7,585 2,852 Rashodi od kamata (458) 1,842 104,122 250,380 Promene blagajničkih zapisa (40,989) (163,904) Promene tekućih računa sa nerezidentnim bankama (1,112) (22,477) Premenu u sredstava u IFM 30 (85) Promene ostalih sredstava 6,128 (29,672) Promene obaveza prema domaćim bankama 2,678 21,490 Promene obaveza prema IMF računima (17,212) 132,947 Promene obaveza prema lokalnim vladinim (6,170) (87,619) Promene obaveza prema javnim i komercijalnim 77 652 Promene ostalih domaćih obaveza 47,094 103,554 9,147 4,119 Prilivi od kamata (6,895) (2,347) Odlivi po osnovu kamata 49,346 105,326

Neto priliv gotovine iz poslovnih aktivnosti

Tokovi gotovine iz aktivnosti investiranja 12 (334) (99) Prilivi od prodaje opreme 13 (738) (810)

Odlivi za kupovinu opreme (1,072) (909)

Odlivi za kupovinu nematerijalnih ulaganja

Neto odliv gotovine iz aktivnosti investiranja

634 53

Tokovi gotovine iz aktivnosti finansiranja 634 53

Prilivi po osnovu subvencija 48,908 104,470

Neto priliv gotovine iz aktivnosti finansiranja 723,305 618,835

Neto povećanje gotovine i gotovinskih ekvivalenata 29 772,213 723,305


Centralna Banka Republike Kosova Napomene uz finansijske izveštaje (u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)

Page 7 of 38

1. Osnovne informacije

Centralna Banka Republike Kosova (u daljem tekstu "CBK"), nasljednik Centralne Banakrse Uprave Kosova, je nezavisni pravni entitet sa punim kapacitetom kao pravno lice po zakonom primenljivim u Republici Kosova. CBK je posebni pravni entitet sa ovlašćenjem da izdaje dozvolu, da vrši superviziju i da regulira finansijske institucije u Republici Kosova. Banka postupa u skladu sa Zakonom No.03/L-209 “Zakon o Centralnoj banci Republike Kosovo”, u daljem tekstu (“Zakon”). Po ovom zakonu, osnovni ciljevi CBKa su:

neguje i održava stabilan finansijski sistem, uključujući i bezbedno, zvuk i efikasnog platnog prometa.

doprinose postizanje i održavanje stabilnosti domaćih cena.

podrška opšte ekonomske politike Vlade.

Kako je propisano u Zakonu, CBK treba delovati u skladu sa principima otvorene tržišne ekonomije sa slobodnom konkurencijom, favorizovanje efikasne alokacije resursa.

CBK deluje iz kancelarije u Prištini. Adresa registrirane kancelarije CBKa je:

Ul. Garibaldi 33,

Priština, Kosovo.

Upravni Odbor, Inzvrshni odbor i Guverner

Organa CBKa koje donese odluke su Upravni Odbor, Izvršni odbor, kao i Guverner. Po članu 79, stav 2 Zakona, Upravni Odbor se sastoji od Guvernera, Generalni Direktor Blagajne i tri neizvršnih članova, koji su odgovorni za nadzor sprovođenje politike, kao i nadzor nad administracije i poslovanje CBK.

Na dan 31 decembra 2011, Upravni Odbor sastajao se od sledećih članova:

Gazmend Luboteni – Predsednik Gani Gerguri – Zamenik Guverner Lulzim Ismajli – Član, Direktor Državne Blagajne Ministarstva Finansija i Ekonomije Sejdi Rexhepi – Član Mejdi Bektashi – Član

2. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja a) Izveštaj za usaglasenost

Finansijski izveštaji sastavljeni su u skladu sa Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja (MSFI).

b) Osnova za odmeravanje

Finansijski izveštaji sastavljeni su na bazi istorijskih troškova.


Page 8 of 38

2. Osnove za sastavljanje finansijskih izveštaja (nastavak) c) Funkcionalna i izveštajna valuta

Finansijski izveštaji prikazani su u eurima (“EUR”), koja je funkcionalna valuta CBKa. Osim ako nije navedeno, finansijske informacije prikazane su u hiljadama eurima. d) Upotreba procena i rasuđivanja

Sastavljanje finansijskih izveštaja zahteva od rukovodstva koriščenje rasuđivanja, procene i pretpostavke koje utiču na primenu politika i prezentirane vrednosti sredstava, obaveza, prihoda i rashoda. Realna stanja može se razlikovati od ovih procena.

Procena i osnovne pretpostavke se tekovno pregleđuju. Promene računovodstvenim procenama priznaju se u periodu u kojem je promena izvršena i u idućim periodima na kojima promena utiče. U osnovu, informacije u vezi značajnim oblastima o neizvesnim procenama i kritičnim rasuđivanjima u primeni računovodstvenih politika koje imaju značajan uticaj na finansijske izveštaje prikazani su u napomeni 5.

Računovodstvene politike prikazane dole su konzinstentno primenjene u svim periodima prezentirani u ovim finansijskim izveštajima. 3. Pregled značajnih računovodstvenih politika a) Devizne poslovne promene

Poslovne promene nastale u stranoj valuti su preračunate u fukncionalnoj valutu po srednjem kursu koji je važio na dan poslovne promene. Monetarna sredstva i obaveze u stranoj valuti na datum izveštajnog perioda, preračunata su u funkcionalnu valutu po kursu koji je važio na taj datum. Dobici i gubici na monetarna sredstva i obaveza predstavljaju razliku između amortizovanu vrednost u funkcionalnoj valuti na početak perioda, koregovana za efektivnu kamatu i plaćanja u toku perioda, i amortizovanu vrednost u stranoj valuti iskazanoj u funkcionalnoj valuti po kursu koji je važio na datum izveštajnog perioda. Nemonetarna sredstva i obaveza u stranoj valuti koja se odmeravaju po fer vrednosti su preračunate u funkcionalnu valutu po kursu koje je važio na dan na kojem je fer vrednost bila određena. Kursne razlike nastale prilikom preračuna priznaju se u dobitci ili gubitci.

b) Kamate

Prihodi i rashodi od kamata se priznaju u dobitci ili gubitci korišćenjem metoda efektivne kamatne stope. Efektivna kamatna stopa je stopa koja tačno umanjuje buduće gotovinske isplate ili uplate kroz očekivano trajanje finansijskog instrumenta (ili tamo gde je kraći period), bilansne vrednosti finansijskog sredstva ili finansijske obaveze. Efektivna kamatna stopa se utvrđuje pri prvičnom priznavanju finansijskog sredstva ili obaveze i ne pregleđuje se posle toga.

Obračun efektivne kamatne stope uključuje provizije i naknade isplaćene ili uplaćene transakcione troškove, i popusti ili premije koje su sastavni deo efektivne kamatne stope.

Transakcioni troškovi su inkrementalni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanja, emitovanju ili otuđenju finansiskog sredstva ili finansijske obaveze.

Prihodi i rashodi od kamate prezentirane u dobitci ili gubitci uključuju kamate na finansijska sredstva i obaveze po amortizovanoj vrednosti na bazi efektivne kamatne stope.


Page 9 of 38

3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak) c) Naknade i provizije

Prihodi i rashodi od naknada i provizija koji su integralni deo efektivne kamatne stope finansiskog sredstva ili obaveze uključeni su u obračunu efektivne kamatne stope.

Ostali prihodi od naknada i provizija, uključujući transakcione naknade za poslovne račune, transfer sredstava i naknade za licence priznaju se kada je usluga izvršena.

Ostali rashodi naknada i provizija odnose se uglavnom na transakcione i uslužne naknade, koje se rashoduju kada je usluga primljena. d) Beneficija zaposlenih i. Plan definisanih primanja

CBK uplaćuje doprinose u obaveznom socijalnom osigranju koji omogućuje penzijske beneficije zaposlenima po penzioniranja. Ovi doprinosi su svrstane pod planove za definisanim doprinosima na osnovu Kosovskih zakona. Doprinosi CBKa priznaju se u dobicti ili gubitci kada nastanu.

CBK priynaje penzijskog doprinosa kao što je dozvoljeno zakonom Kosova, pri čemu Država pruža penzije zaposlenih prilikom odlaska u penziju. Doprinosa penzijskog plana CBKa priynaje se u dobitci ili gubitci kada nastanu.

e) Porezi i podela profita

CBK je oslobođen poreza na dobitak po Zakonu broj 03/L-209 izdat 22 jula 2010. Vidi napomena 4 (f) o tome kako CBK rasporđuje svoj profit.

f) Finansijska sredstva i obaveze

Banka klasifikuje svoje investicije u sledeće kategorije: finansijska sredstva po korektnoj vrednosti preko dobitka ili gubitka, krediti i potraživanja, finansijska sredstva održana do prispeća i finansijska sredstva dostupna za prodaju. Klasifikacija zavisi od svrhe za koju su investicije stečene. Menadzment odredjuje klasifikaciju svojih investicija na početnom prepoznavanju i ponovo ih procenjuje na svaki dan izveštavanja.

Finansijska sredstva po korektnoj vrednosti preko dobitka i gubitka.

Ova kategorija ima dve pod-kategorije: finansisjka sredstva koja se čuvaju za trgovinu i ona koja su odredjena po korektnoj vrednosti preko dobitka ili gubitka na početku. Finansijsko sredstvo je klasifikovano u “finansijska sredstva po koretknoj vrednosti preko kategorije dobitka ili gubitka na početku ukoliko su dobijena u principu za kratkoročnu prodaju, ukoliko ona čine deo portfolio finansijskih sredstava u kojima postoji dokaz o kratkoročnom dobitku, ili ukoliko je tako odredjeno od strane menadzmenta. Banka nema sredstava klasifikovanih u ovu kategoriju.


Page 10 of 38

3. Pregled značajnih računovodstvenih politika (nastavak)

f) Finansijska sredstva i obaveze (nastavak)

Krediti i potraživanja

Krediti i potraživanja su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredjenim isplatama koja nisu kvotirana na nekom drugom aktivnom tržištu od onog na koje banka ima nameru da ih proda kratkoročno ili koje je odredjeno po koretknoj vrednosti preko dobitka ili gubitka ili dostupno za prodaju. Krediti i potraživanja su u početku prepoznati po korektnoj vrednosti i nakon toga se odredjuju po amortizovanim troškovima koristeći efikasni metod interesa, manje provizije za smanjenje vrednosti. Provizija umanjenja vrednosti kredita i potraživanja je utvrdjena kada postoji objektivni dokaz da banka neće biti u stanju da prikupi sve prispele sume u skladu sa njenim originalnim vremenskim okvirima. Banka nema sredstava klasifikovanih u ovu kategoriju.

Finansijska sredstva održana do prispeća

Finansijska sredstva održana do prispeća su nederivatna finansijska sredstva sa fiksnim ili odredjenim isplatama i fiksnim prispećem koje nije isto sa onim koje je u skladu sa definicijom kredita i potraživanja za koje menadzment banke ima pozitivnu nameru i mogućnost da ih održi do prispeća. Ova sredstva su početnoprepoznata po korektnoj vrednosti i nakon toga ocenjena po amortizovanom trošku koristeći efikasan metod interesa, manja provizija za smanjenje vrednosti. Provizija umanjenja vrednosti debita hartija od vrednosti održanih do prispeća je utvrdjena kada postoji objektivni dokaz da banka neće biti u stanju da prikupi sve prispele sume u skladu sa njenim originalnim vremenskim okvirima.

Finansijska sredstva dostupna za prodaju

Finansijska sredstva dostupna za prodaju su nederivatna finansijska srestva koja su odredjena u ovoj kategoriji ili nisu klasifikovana u bilo kojoj drugoj kategoriji. Banka nema sredstava klasifikovanih u ovu kategoriju.

i. Priznavanje

CBK prvično priznaje depozite kada oni nastanu. Sva ostaka finansijska sredstva i obaveza prvično se priznaju na dan trgovine kada CBK postane jedna strana u ugovornim odredbama instrumenata.

Finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza se inicijalno priznaju po fer vrednosti plus, za stavku koja nije po fer vrednosti kroz dobit ili gubitak, transakcioni troškovi koji se mogu direktno pripisati sticanja ili izdavanja.

ii. Prestanak priznavanja

CBK prestaje da priznaje finansisko sredstvo kada ugovorna prava na tokove gotovine od finansijskog sredstva prestanu da važe, ili prenese ugovorno pravo na primanja tokova gotovine od finansijskog sredstva u transakciju u kojoj prenosi u značajoj meri sve rizike i koristi od vlasništva nad finansijskim sredstvom. Svaki udeo u prenesena finansijska sredstva koja su stvorena ili zadržana od strane CBKa, priznaje se kao posebno sredstvo ili obaveza. Na prestanak priznavanja finansijskih sredstva, razlika između knjigovodstvene vrednosti sredstva (ili knjigovodstvenu vrednost dodeljena deo sredstava u trasakciji), i zbir (i) dobijenih naknada (uključujući i nove sredstva dobijena manje svaka nova pretpostavljena obaveza) i (ii) bilo koj kumulativni dobitak ili gubitak koji je priznat u drugim sveobuhvatni dobitak priznaje se u dobicti ili gubitci.

CBK prestaje da priznaje finansisku obavezu kada su dogovorne obaveze ispunjene ili ukinute ili kada prestanu da važe.


Page 11 of 38


f) Finansijska sredstva i obaveze (nastavak)

iii. Prebijanje na neto osnovi

Finansijska sredstva i obaveze se prebijaju na neto osnovi i neto vrednost se prikazuje u izveštaj o finananiskom stanju kada, i samo kada, CBK ima zakonito pravo da prebije vrednosti na neto osnovi i namerava da podmiri na neto osnovi ili da realizuje sredstvo i podmiri obavezu istovremeno.

Prihodi i rashodi prikazuju se na neto osnovi samo kada je dozvoljeno računovodstvenim standardima, ili za dobitce i gubitce koji proizlaze iz grupa sličnih transakcija.

iv. Odmeravanje po amortizovanoj vrednosti

Amortizovana vrednost finansijskog sredstva ili finansijske obaveze je iznos po kome se finansijsko sredstvo ili finansijska obaveza odmerava prilikom početnog priznavanja umanjen za isplate glavnica, uz dodavanje ili oduzimanje kumulirane amortizacije primenom metoda efektivne kamate za sve razlike između početnog iznosa i iznosa pri dospeću i uz oduzimanje svakog umanjenja po osnovu umanjenja vrednosti.

v. Odmeravanje po fer vrednost

Fer vrednost finansijskih instrumenta je iznos za koji sredstvo može biti razmjeneno, ili obaveza izmirena, između obaveštenih, voljnih strana u okviru nezavisni transakcije.

Kada je to moguće, CBK određuje fer vrednosti instrumenta primenom dostupnih cena na aktivnom tržištu za tom instrumentu. Tržište se posmatra kao aktivni, ako navedene cene su lako i regularno dostupni i predstavljaju tekovne i redovno nastale tržišne transakcije na normalnu komercijalnu osnovu.

Ako tržište za finansijski instrument nije aktivan, CBK uspostavlja fer vrednost upotrebom tehnike procena. Tehnike procena uključuju korišćenje poslednje normalne, komercijalne trasakcije između obaveštenih, voljnih strana (ako su dostupne), referenca tekuće fer vrednost druge instrumente koji su suštinski isti, analizu diskontovanih novčanih tokova i alternativnih modela za određivanja cena. Izbrane tehnike procena omogućavaju maksimalno korišćenje tržišnih inputa, oslanjanje što je manje moguće na procenama specifične CBK, obuhvatju sve faktore koje bi učesnici na tržištu razmotraju u uspostavljanju cena, i su u skladu sa prihvaćenim ekonomske metodologije za određivanje cena finansijskih instrumenata. Inpute u tehnike procena predstavljaju razumno tržišnim očekivanja i merenje faktora rizika-povratka sadržana u finansijski instrument. CBK vrednuje tehnike procena i testira ih za punovažnost upotrebom cenama od tržišnih transakcija koje se mogu posmatrati u okviru istog instrumenta ili na osnovu drugih dostupnih podataka na tržištu koje se mogu posmatrati.

vi. Identifikacija i odmeravanje obezvređenje

Na datum svakog izveštavanja CBK procenjuje dali postoji neki objektivni dokaz da je finansijsko sredstvo što nije po fer vrednosti kroz dobitci ili gubitci obezvređen. Finansijska sredstva su obezvređene kada postoji objektivan dokaz da događaj nastao posle datuma početog priznavanja koji ima negativan efekt na iduće tokove gotovina koji se mogu odmeriti pouzdano.

Objektivan dokaz da finansijska sredstva su obezvređene može uključiti neizvršenje gotovinskih obaveza ili delikventnost zajmoprimca, restruktuiranje plasmana ili avansi CBK po uslovima koje inače CBK ne bi razmatrala, indikacije da će zajmoprimac ili izdavač bankrotirati, gubitak tržišta za hartije od vrednosti, ili ostala primetna informacija vezana sa grupom sredstvima kao što su negativne promene u statusu plaćanja zajmoprimca ili izdavača u CBK, ili ekonomski uslovi koji su u korelativnom odnosu sa neizvršavanja gotovinskih obaveza u CBK.


Page 12 of 38


Obezvređenje finansijskih sredstava po amortizovanoj vrednosti odmerava se kao razlika knjigovodstvene vrednosti finansijskih sredstava i sadašnje vrednosti procenjenih budićih gotovinskih tokova koji su diskontovani po prvobitnoj efektivnoj kamatnoj stopi finansijskog sredstva. Gubitci se priznaju u dobitak ili gubitak i prikazaju se u račun ispravke vrednosti za kredite i avanse. Kamata obezvređenog sredstva produžava da se iskazuje kroz ispravljanje (izednačenje) diskonta. Kada događaj posle izveštajnog datuma uzrukuje smanjenje obezvređivanja, gubitak radi obezvređenje se anulira kroz dobitak ili gubitak.

g) Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gotovina i gotovinski ekvivalenti čine gotovina, sredstva na računima kod banaka i visoko likvidna finansijski sredstva sa dospećem kraćim od tri meseca, koje su podložne neznačajnom riziku promene fer vrednosti, i koje CBK koristi pri upravljanjem kratkoročnim preuzetim obavezama.

Gotovina i gotovinski ekvivalenti, odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti u izveštaju finansiskog stanja.

h) Ulaganja u hartije od vrednosti

Ulaganja u hartije od vrednosti, koje sadze blagajničke zapise, se početno odmeravaju po fer vrednosti uz dodavanje inkrementalnih direktnih troškova transakcije i naknadno odmeravaju se kao investicije koje se drže do dospeća.

Investicije koje se drže do dospeća su nederivativna sredstva sa fiksnim ili odredivim isplatama i fiksnim dospećem koja CBK ima pozitivnu namjeru i mogučnost da drži do dospeća, i koja nisu određena po fer vrednost kroz dobitci ili gubitci. Investicije koje se drže do dospeća uključuju blagajničke zapise.

Investicije koje se drže do dospeća odmeravaju se po amortizovanoj vrednosti koristeće metodu efektivne kamatne stope. Svaka prodaja ili reklasifikacija značajnog iznosa investicije koje se drže do dospeća koje nisu blizu njihovog dospeća rezultirati će u reklasifikaciji svim investicijama koje se drže do dospeća u sredstva raspoloživa za prodaju, i sprečiti CBK klasificirati ulaganja u hartije od vrednosti kao investicije koje se drže do dospeća u tekućoj i sledeće dve finanisjke godine.

i) Osnovna sredstva

i. Priznavanje i odmeravanje

Osnovna sredstva su iskazana po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i gubici radi obezvređenje.

Nabavna vrednost obuhvata troškove koje se mogu direktno pripisati kupovini sredtva. Nabavna vrednost sredstava koje su izgrađene u sopstvenoj režiji obuhvata troškove materijala i primanja zaposlenih, sve ostale tročkove koji se mogu direktno pripisati dovođenju sredstva u stanju koje je neophodno da bi sredstvo moglo funkcionisati, na način na koj to očekuje menadžment, i troškovi demontaže, uklanjanja sredstva i obnove područja na kojem je sredstvo locirano. Nabavljeni softver koji je integralni deo funkcioniranja opreme kapitalizira se kao deo te opreme.

Kada delovi stavke nekretnine i opremu imaju različite korisne vekove trajanja, evidentiraju se kao zasebne stavke (glavne komponente) nekretnine i opremu.


Page 13 of 38


ii. Naknadni troškovi

Naknadni troškovi zamene dela osnovnih sredstava priznaju se kao knigovodstvena vrednost te stavke ukoliko je verovatno da će buduće ekonomske koristi povezane sa tim delom prilivati u CBK i nabavna vrednost tog sredstva može se pouzdano odmeriti. Troškovi svakodnevnog održavanja priznaju se u okviru dobitci ili gubitci kada nastanu.

iii) Amortizacija

Amortizacija priznaje se u bilansu uspeha na osnovi pravolinijske amortizacije tokom procenjenog korisnog veka trajanja svakog dela osnovnih sredstva.

Procenjeni korisni vek trajanja za tekući i komparativni period su:

2010 2009 Ulaganja u osnovna sredstva u zakupu 20 godine 20 godine Oprema 5 godine 5 godine Kompjuterska oprema 3 godine 3 godine Motorna vozila 5 godine 5 godine

Metodi amortizacije, koristan vek trajanja i rezidualne vrednosti se preocenjuju na datum izveštavanja.

j) Nematerijalna ulaganja

Sofver nabavljen od strane CBK iskazan je po nabavnoj vrednosti, umanjenoj za akumuliranu amortizaciju i akumulirane gubitke od obezvređenje.

Naknadni troškovi softveru kapitaliziraju se samo ukoliko uvećava buduće ekonomske koristi ugrađene u određeno sredstvo na koje se odnose. Ostali troškovi priznaju se onda kada nastanu.

Amortizacija priznaje se u dobitci ili gubitci na osnovi pravolinijske amortizacije tokom procenjenog korisnog veka trajanja softvera, počivši od datuma kada je softver raspoloživ za korišćenje. Procenjeni korisni vek trajanja softvera je tri godine (2009: 3 godine).

k) Obezvređenje ne-finansijskih sredstava

Knjigovodstvena vrednost ne-finansijskih sredstava u vlasništvu CBK, proveravaju se svakog datuma izveštavanja, da se utvrdi dali postoje indikacije da ne-finansijsko sredstvo može da bude obezvređeno. Ukoliko takva indikacija postoji, CBK procenjuje nadoknadive vrednosti sredstva.

Gubitak po osnovu obezvređenja se priznaje kada knjigovodstvena vrednost sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu je veća od naknadive vrednosti. Jedinica koja generiše gotovinu je najmanja prepoznatljiva grupa sredstva koja generiše prilive gotovine koji su u najvećoj meri nezavisni od ostalih sredstva i grupa. Gubitak po osnovu obezvređenja priznaje se u dobici ili gubitci. Gubitak po osnovu obezvređenja u odnosu jedinice koje generišu gotovinu se raspoređuju da bi umanjile knigovodstvenu vrednost drugih sredstva u jedinici (grupi jedinica) na proporcionalnoj osnovi.

Nadoknadivi iznos sredstva ili jedinice koja generiše gotovinu je fer vrednost, umanjena za tročkove prodaje, ili upotrebna vrednost u zavisnosti koja je od ovih vrednosti veća. U ocenjivanju upotrebne vrednosti, procenjeni budući tokovi gotovine se diskontiraju do sadašnje vrednosti koristeći kamatnu stopu pre oporezivanja koja prikazuje tekuće tržišne procene vremenskih vrednosti gotovine i rizik specifičan sredstvu.


Page 14 of 38


Prethodno priznat gubitak po osnovu obezređenja se revidira svakog datuma izveštavanja ukoliko postoje indikacije umanjenja gubitka ili više njegovog nepostajanja. Gubitak po osnovu obezvređenja se anulira ukoliko postoji promena procena korišćenih za otvrđivanje nadoknadivog iznosa. Gubitak po osnovi obezvređenja se anulira samo do iznosa do kojeg knigovodstvena vrednost sredstva ne nadmašuje knjigovodstvenu vrednost koja bi bila određena, neto od amortizacije, kada gubitak po osnovi obezvređenja sredstva ne bi bio iskazan prethodnjih godina.

l) Finansijske obaveze

CBK izvori finansiranja su iz međunarodnih, državnih, javnih, bankarskih i drugih finansijskih institucija. Finansijske obaveze se odmeravaju po amortizovanoj nabavnu vrednosti koristeći metodu efektvine kamatne stope.

m) Prihodi iz subvencija

Vladine subvencije se početno priznaju kao odloženi prihod kada postoji razumno uverenje da će oni biti primljeni i da će CBK biti u skladu sa uslovima subvencije. Subvencije koje kompenziraju CBK za nastale troškove, priznaju se u dobitci ili gubitci na sistematskoj osnovi u istim periodima u kojima su troškovi priznaju. Subvencije koje kompenziraju CBK za nabavnu vredsnost sredstva priznaju se u dobitci ili gubitci na sistamatskoj osnovi tokom korisnog veka trajanja sredstva.

n) Plate finansirane od strane donora

Određene osobe zaposlene u CBK su međunardoni eksperti postavljeni i kratkoročno finansirani sa strane međunardonih organizacija. Finansijska pomoć ovih organizacija uključuje ali nije ograničeno na plaćanja plate ovih međunardonih eksperta. Kako što se ova pomoć plaća sa strane međunarodnih organizacija direktno naznačenom osoblju, iznos ovih plaćanja nije poznat i nije uključen u ovim finansijskim izveštajima.

o) Rezervisanja

Rezervisanja će biti priznata ako CBK ima sadašnju obavezu (zakonsku ili izvedenu) kao posledicu prošlog događaja, koja može da se pouzdano odmeri i kada je verovatno da će odliv resursa koji pretstavljaju ekonomski koristi biti zahtevan da se obaveza izmiri. Rezervisanja su utvrđena diskontiranjem očekivanim idućim tokovima gotovine po kamatnu stopu pre oporezivanja koja reflektuje tekuće tržišne procene vremenskoj vrednosti gotovine i, gde je moguće, specifične rizike povezani obavezom.

Rezervisanje za nepovoljne ugovore priznaje se kada očekivane koristi koje proizlaze za CBK iz ugovora su niže od neizbežne troškove nastale za ispunjavanje obvrske sa ugovora. Rezervisanje se odmerava po sadašnju vrednost nižeg od očekivane troškove za ukidanje ugovora i očekivane neto troškove od produživanje ugovora. Pre priznavanje rezervisanja, CBK priznaje gubitak za umanjena vrednosti sredstva povezana sa ugovorom.

p) Promene u računovodstvenim politikama i obelodanjivanju (i) Novi i dopunjeni standardni usvojeni od banke Pobiljšanja MSFI 2010.godine su uradila nekoliko manjih izmena u broju MSFI-a. Usvajanje ovih izmena u postojećim srandardim iinterpretacijama nije dovelo do nikakvih promena u bankarskoj politici računovodstva


Page 15 of 38


(ii) Standardi, interpretacije i izmene standarda koje su izdati ali nisu na snazi za finansijsku godinu koja počinje 1. januara 2011.godine i koji nisu rano usvojeni od banke.

Do dana autorizacije ovih finansijskih izjava, odredjeni novi standardi, izmene i interpretacije postojećih standardi su objavljeni od strane MORS ali još uvek nisu na snazi, i nisu usvojeni rano od banke.

Menadzment predvidja da će se sve relevantne izjave usvojiti u računovodstvenim politikama banke u prvom period nakon dana stupanja na snagu tih izjava. Informacije o novim standardima, izmenama i interpretacijama koje se očekuju da budu relevantni sa finansijskim izjavama banke su navedeni dole. Odredjeni novi standardi i interpretacije su izdati ali se ne očekuje da imaju materijalni uticaj na finansijske izjave banke.

MSFI 9 Finansijski instrumenti (MSFI 9)

MORS želi da izmeni 39 finansijskih instrumenata MSR-a: Priznavanja i merenja u celosti. MSFI 9 je izdat u fazama. Do danas, poglavlja koja se tiču prepoznavanja, klasifikacije, merenja i prestanka poznavanja finansijskih sredstava i obaveza su izdata. Ova poglavlja stupajuna snagu za godišnje periode koji počinju 1. januara 2015.godine. Druga poglavlja koja se tiču sa metodologijom umanjenja vrednosti i ogradjenim računovodstvom su i daklje u pripremi. Menadzment banke još uvek treba daproceni uticaj ovog novog standard na finansijske izjave banke. Medjutim, oni ne očekuju da usvoje MSFI 9 sve dok se sva poglavlja je objave i onda oni mogu sveobuhvatno oceniti uticaj svih promena.

Standardi konsolidacije

Paket konsolidovaniih standarda je efikisan za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013.godine. Informacije u vezi ovih novih standard su predstavljene u nastavku. Menadzment banke treba tek proceniti uticaj ovih novih i revidiranih standard.

MSFI 10 Konsolidovane finansijske izjave (MSFI 10)

MSFI 10 zamenjuje MSR 27 Konsolidovane i posebne finansijske izjave (MSR 27) i SIC 12 Konsolidacija – entiteti za posebne namene. svrhe entiteta. On je revidovao definiciju kontrole zajedno sa pridruženim uputom radi identifikacije interesa u podružnicama. Medjutim, zahtevi i mehanizmi konsolidacije i računovodstva za bilo koje ne-kontrolne interese i promene ukontroli ostaju isti.

MSFI 11 Zajednički aranžmani (MSFI 11)

MSFI 11 zamenjuje MSR 31 Interese u zajedničkim poduhvatima (MSR 31). On bliže uskladjuje odgovornost investitora sa njihovim pravima i obavezama koji se tiču zajedničkih poduhvata. Dodatno, mogućnost MSR 31 za korišćenje proporcionalne konsolidacije za zajedničke poduhvate je eliminisana. MSFI 11 sada zahteva korišćenje metoda računovodstva kapitala, koji se trenutno koristi u zajedničkim investicijama.

MSFI 12 Objavljivanje interesa u drugim entitetima (MSFI 12)

MSFI 12 integriše i čini saglasnim zahteve obelodanjivanja za različite vrste investicija, uključujući nekonsolidovane structure entiteta. On predstavlja nove zahteve o obelodanjivanju u vezi sa rizicima kojima je neki entitet izložen kroz njegovo učešće u sktrukturalnim entitetima.

Posledične izmene MSR 27 i MSR 28 investicije u pridružene entitete i zajedničke poduhvate

MSR 27 se sada samo bavi posebnim finansijskim izveštajima. MSR 28 donosi investicije u zajedničkim poduhvatima u svoj opseg. Medjutim, metodologija računovodstva kapitala MSR 28 ostaje nepromenjena.


Page 16 of 38

3. Značajne politike računovodstva (nastavak)

p) Promene u politikama računovodstva i obelodanjivanja (nastavak)

Standardi, interpretacije i izmene standard koje su izdate ali nisu na snazi za finansijsku godinu koja počinje 1. januara 2011.godine i koje nisu rano priznate od banke (nastavak)

MSFI 13 Odredjivanje korektne vrednosti (MSFI 13)

MSFI 13 ne utiče na to koje stavke su obavezne da se korektno procene, ali pojašnjava definiciju korektne vrednosti i obezbedjuje povezane upute i poboljšanje obelodanjivanja u vezi sa merama korektne vrednosti. Važi za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. januara 2013.godine. Menadzment banke još uvek nije ocenio uticaj ovog novog standard.

Izmene MSR 1, prezentacije finansijskih izjava (MSR 1 izmene)

MSR 1 izmene zahtevaju od entiteta da grupišu stvari koje su predstavljane u drugim sveobuhvatnim prohodima u one koje, u skladu sa drugim MSFI: (a) neće biti reklasifikovane naknadno u dobitak ili gubital i

(b) će biti naknadno reklasifikovane u dobitak ili gubitak kada su odredjeni uslovi ispunjeni. Važe za godišnje periode koji počinju na dan ili nakon 1. jula 2012.godine. Menadzment banke očekuje da će ovo promeniti trenutnu prezentaciju stavki u drugim sveobuhvatnim prihodima; medjutim, ono neće uticati na merenje ili prepoznavanje tih stavki.

Izmene MSR 19, beneficije zaposlenih (MSR 19 izmene)

Izmene MSR 19 uključuju nekoliko ciljanih poboljšanja kroz Standard. Glavne promene su povezane sa definisanim planovima benefita. One:

eliminišu “metode koridora”, zahtevajući od entiteta da prepoznaju sve dobitke i gubitke koji proizilaze iz perioda izveštavanja.

unapredjuju prezentaciju promena plana sredstava i obaveza.

poboljšavaju uslove obelodanjivanja, uključujući i informacije u vezi sa karakteristikama definisanih planova benefita kao i rizicima kojima su entiteti izloženi kroz učešće u njima.

Izmenjena verzija MSR 19 važi za finansijske godine koje počinju na dan ili nakon 1. januara 2013.godine. Menadzment banke još uvek nije ocenio uticaj ovog revidovanog standard na konsolidovane finansijske izjave banke.

4. Upravljanje finansijskim rizicima

a) Pregled

Rizici kojima se CBK izlaže u uptrebi finansijskih instrumenata su:

kreditni rizik operativni rizik rizik likvidnosti tržišni rizik

Ova napomena daje informaciju izloženosti CBKa svakom od pomenutih rizika, ciljeve CBKa, politike i procedure odmeravanja i upravljanje rizicima, i upravljanje kapitalom CBKa. Naknadne kvantitativne prezentacije su uključene u ovim izveštajima.


Page 17 of 38

4. Upravljanje finansijskim rizicima (nastavak)

Okvir za upravljanje rizikom

Upravni Odbor im obuhvatnu odgovornost za uspostavljanje i nadzor okvira za upravljanje rizikom CBKa. Rukovdstvo CBK reodvno izveštava Upravnom Odboru na postupke upravljanja rizikom. Izvršni Komitet i Investicioni Komitet imaju obavezu za razvijanje i monitoring politike upravljanja rizikom. Ove politike su implementirane od organizacione jedinice.

CBK politike za upravljanjem rizikom su uspostavljene da identifikuju i prepoznaju rizike kojima se CBK suočava, da uspostavi pogodne granice rizika i kontrole, i da nadgleda rizike i pridrživanje granica. Politike upravljanje rizikom i sistemi se redovno pregleđuju kako bi reflektirale promene u tržišnim uslovima, proizvoda i ponuđenih usluga. CBK, kroz standarde i procedure treninga i upravljanja, cilji razviti disciplinovanu i konstruktivnu kontrolnu okolinu, u kojoj svi zaposleni razumu svoje uloge i obaveze.

Revizorski Komitet CBKa je odgovoran za nadgledanje usaglasenosti politika i procedura upravljanja rizikom uspostavljena od strani CBK, i za proverku adekvatnosti okvira za upravljanje rizikom u odnosu sa rizicima kojima se suočava CBK. Revizorski Komitet CBK je pomognut u ovim funkcijama od strane Oddelenja za Itnernu Reviziju. Interna revizija preduzima regularne i ad-hoc preglede kontrola i proceduri upravljanjem rizika, rezultati od kojih se izveštavaju preko Generalnog Inspektora do Revizorskog Komiteta.

b) Kreditni rizik

Kreditni rizik je rizik da će CBK pretrpeti gubitak zbog toga što njeni komitenti ili ugovrne strane neće izvršiti svoje ugovorne obaveze, i proizlazi uglavnom iz investicije u hartije od vrednsoti i depozitima u drugim bankama od strane CBKa.

Upravljanje kreditnom rizikom

i. Investicije i izloženost drugim bankama

CBK ogranjičuje izloženost kreditnom riziku preko investiranja samo u hartije od vrednosti emitovane od vlade zemlja članica EU i držanjem depozita u stranim bankama čije kratkoročne obaveze su rangirane u jednu od dve najviše kategorije od strane međunarodno priznatim agencijama. Uzimajući u predvid kreditnog rejtinga, rukovodstvo ne očekuje da strane neće izvršiti svoje obaveze.

ii. Izloženost kreditnom riziku

Maksimalna izloženost kreditnom riziku 31 decembra 2010 i 31 decembra 2009 godine predstvalja knjigovodstvena vrednost gotovine, tekući računi u nerezidentim bankama, blagajnički zapisi i depoziti u nerezidentnim bankama. Za detalje izloženosti vidite Napomene 7, 8, 9 i 10. Nijedna od izloženosti CBK nije dospela ili je obezvređena. Nema promene u politici upravljanjem kreditnom rizikom od prethodnjih godina. CBK ne drži kolateral ili ostalo kreditno povećanje protiv izloženosti kreditnog rizika.

c) Rizik likvidnosti

Rizik likvidnosti je rizik da CBK neće biti u mogućnosti da izmiri svoje dospele obaveze.


Page 18 of 38


b) Kreditni rizik (nastavak)

Upravljanje rizikom likvidnosti

Prilaz CBKa u upravljanju likvidnosti je da osigura, koliko je to moguće, da će uvek imati dovoljno likvidnosti kako bi izvršila svoje obaveze kada dospeju, pod normalnim i stresnim uslovima, bez nastanka neprihvatljive gubitke ili rizikovati reputaciju CBKa.

Politike za nadgledanje i adresiranje rizika likvidnosti su uspostavljanje od strane Upravnog Odbora. CBK upravlja svom riziku likvidnosti, preko investiranja u kratkoročne depozite u nerezidentim bankama i držeći adekvatnu količinu gotovine u svom trezoru. Politike upravljanja likvidnsoti su uspostavljene da osigure da i pod nepovoljnim uslovima, CBK je u poziciji da ispuni svoje obaveze.

Dnevna likvidnosna pozicija je nadgleđivana i redovni stres testovi likvidnosti su sproveđivani u svetlu različitih okolnosti, pokrivajući normalne i negativne tržišne uslove. Sve likvidnosne politike i procedure podležu pregleda i odobravanju rukovodstva CBK. Dnevni izveštaji koji se odnose na likvidnosnu poziciju CBK se redovno podnose članovima Investicionog Komiteta od strane Oddeljenja za Upravljanjem Sredstvima.

Izloženost rizika likvidnosti

Rezidualna dogovorna dospeća finansiskih obaveze

Napomene

Knigovodstvena

vrednost Manje od

1 mesec1-3

meseci 3 meseci do

1 godina 31 decembra 2011 Nederivativne obaveze Obaveze prema domaćim bankama 15 209,700 209,700 - - Obaveze prema IMF racunima 16 156,509 136,045 - 20,464 Obaveze prema lokalnim vladinim

institucijama 17

782,178 355,365 165,171 261,642

Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima

18 37,059 37,059 - -

Ostale domaće obaveze 19 2,427 2,427 - - 1,187,873 740,596 165,171 282,106 31 decembra 2010 Nederivativne obaveze Obaveze prema domaćim bankama 15 203,572 203,572 - - Obaveze prema IMF racunima 16 153,868 131,775 - 22,093 Obaveze prema lokalnim vladinim

institucijama 17

798,721 497,145 226,351 75,225 Obaveze prema javnim i komercijalnim

preduzećima 18

43,228 43,228 - -

Ostale domaće obaveze 19

2,419 2,419 - -

1,201,808 878,139 226,351 97,318


Page 19 of 38


b) Kreditni rizik (nastavak)

Tabela prikazuje diskontirane tokove gotovine finansiskih obaveze CBKa na osnovu njihovu raniju moguću dogovornu dospeču. Za upravljanje rizikom likvidnosti po osnovu oblik finansijske obaveze, CBK čuva likvidnih sredstava koji obuhvataju gotovinu i gotovinski ekvivalent i ulaganja u hartije od vrednosti za koje ne postoji aktivno i likvidno tržište.

Nestabilnost globalna i Kosovska finaniska tržišta

Globalna finansiska i ekonomska kriza rezultira, između ostalog, sa niskom stopom kapitalnog tržišnog finasisranja, niskim nivoima likvidnosti u bankarskom sektoru, centralne banke smanjuje kamatnu stopu da bi pomogla zajmoprimaca, injekcije državnog kapitala, visoke međubankarskim štednje stope i nestabilnost berze. Dalji negativni razvoji su rezultat krize koje može dovesti do negativne implikacije na finansisku i likvidnosnu poziciju CBK.

d) Tržišni rizici

Tržišni rizik je rizik koji promena u tržišnim cenama, kao što su kamatna stopa, cena kapitala, devizni kursevi i kreditna rasprostranjenost (nerelevantna za promene u dužničko/povereničko kreditno stanje) uticaće na dobit CBKa ili na vrednost posedovanih finansiskih instrumenata. Cilj upravljanja tržišnim rizikom je rukovoditi i kontrolirati izloženost na tržišni rizik u prihvatljivim parametrima, optimizirajući povrat.

Upravljanje tržišnim rizikom

Poslovne aktivnosti CBKa su predmet rizika fluktuacije kamatne stope do nivo gde sredstva koja se zarađuje na osnovu kamata i obaveze koje su podložne kamatama dospu ili biti ponovo vrednova u različno vreme ili u različitim iznosima. U slučaju sredstva i obaveza sa promenljivim kamatnim stopama, postoji izloženost na osnovni rizik, koji je razlika "repricing" karakteristika različitim indikacijama promenljivih kamatnih stopa.

Aktivnosti upravljanja rizicima su usmerene ka optimizaciji prihoda od kamata, s obzirom na nivoe tržišnih kamatnih stopa koji su konzistentni sa poslovnim strategijama CBKa. Izloženost CBKa na tržišni rizik je povezan samo za netrgovskim portfelijima.

Izloženost na rizik kamatne stope – netrgovski portfolio

Osnovni rizik na koji netrgovski portfolio je izložen je rizik gubitka od fluktuacije u budućim tokovima gotovine ili fer vrednost finansiskih instrumenata kao rezultat promene u tržišnim kamatnim stopama. Rizik kamatne stope je upravljen uglavnom preko posmatranja praznine u kamatnim stopama i imati unapred odobrene limite za "repricing" opseg. Investicioni Komitet je posmatrajuće telo za pridržavanje tim granicama. Pregled pozicija praznine u kamatnim stopama CBKa za netrgovskim portfolijom je kao što sledi:


Page 20 of 38

4. Politika upravljanja rizicima (nastavak)

d) Tržišni rizici (nastavak)

Izloženost na rizik kamatne stope – netrgovski portfolio (nastavak)

Napomene

Knigovodstvena

vrednostManje od

3 meseci3-6

meseci 6-12

meseci1 – 5

godine 31 decembra 2011 Tekući računi sa nerezidualnim

bankama 8 31,513 31,513- - -

Blagajnički zapisi 9 24,988 - 24,988 - -Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 1,009,046 727,474 177,255 104,317 -Sredstva u IMF 11 155,687 135,223 - - 20,464Ukupno 1,221,234 894,210 202,243 104,317 20,464 Obaveze prema domaćim bankama 15 (209,700) (209,700) - - -Obaveze prema IMF računima 16 (156,509) (136,045) - - (20,464)Obaveze prema lokalnim vladinim

institucijama 17 (782,178) (709,429) (32,652) (40,097) -

Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18

(37,059) (37,059) - - -

Ostale domaće obaveze 19 (2,427) (2,427) - - -Ukupno (1,187,873) (1,094,660) (32,652) (40,097) (20,464)Gap 33,361 (200,450) 169,591 64,220 - 31 decembra 2010 Tekući računi sa nerezidualnim

bankama 8 25,621 25,621 - - -Blagajnički zapisi 9 199,275 69,902 94,665 34,708 -Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 807,332 567,765 103,143 136,424 -Sredstva u IMF 11 154,554 132,461 - - 22,093Ukupno 1,186,782 795,749 197,808 171,132 22,093 Obaveze prema domaćim bankama 15 (203,572) (203,572) - - -Obaveze prema IMF računima 16 (153,868) (131,775) - - (22,093)Obaveze prema lokalnim vladinim

institucijama 17 (798,721) (527,101) (100,222) (171,398) -Obaveze prema javnim i komercijalnim

preduzećima 18 (43,228) (43,228) - - -Obaveze domaće odgovornosti 19 (2,419) (2,419)Ukupno (1,201,808) (908,095) (100,222) (171,398) (22,093)Gap (15,026) (112,346) 97,586 (266) -

Nekamatonosne finansijske sredstava i obaveze nisu uključeni u tabeli.


Page 21 of 38



Globalne pozicije rizika od netrgovske kamatne stope upravljene su od strane Oddeljenja za Upravljanje Sredstvima, koji koristi ulaganja u vrednosne papire i plasmane u bankama da upravlja sa globalnom pozicijom koi nastaje iz netrgovskim aktivnostima CBKa.

Upravljanje rizikom kamatne stope nasuprot granice praznine kamatne stope je dopunjeno sa posmatranje senzitivnosti Bankarskoj finansiskoj aktivi i pasivi na različite standardne i nestandardne scenarije kamatne stope. Standardne scenarije koji se koristi redovno uključuje 100 baznih poena (bp) paralelni pad ili uspon u krivama dobiti. Analiza bankarske senzitivnosti na povećanje ili smanjenje tržišnim kamatnim stopama (pretpostavljeno neasimetričko kretanje u krivama dobiti i konstantno stanje bilansa stanja) je kao što sledi:

2011 100bp 100bp povećanje smanjenje Procenjeni efekt dobitka (gubitka) 376 (376)

2010 100 bp 100 bp povećanje smanjenje Procenjeni efekt dobitka (gubitka) 150 (150)

Izloženost na ostale tržišne rizike/valutni rizik – netrgovski pportfolio

CBK ima izloženost na SDR u vezi sa svojim IMF sredstvima i obavezama, koje se redovno posmatraju. Izloženost CBKa na valutni rizik je kao što sledi:

2011 100bp 100bp povećanje smanjenje Procenjeni efekt dobitka (gubitka) 35 (35)

2010 100 bp 100 bp povećanje smanjenje Procenjeni efekt dobitka (gubitka) 7 (7)


Page 22 of 38



EUR SDR Ukupno31. decembra 2011 Aktiva Gotovina 13,456 - 13,456 Tekući računi sa nerezidualnim bankama 31,513 - 31,513 Blagajnički zapisi 24,988 - 24,988 Depoziti sa nerezidualnim bankama 1,009,046 - 1,009,046 Sredtva u IFM 20,464 135,223 155,687 Ostala sredstva 446 - 446 Ukupno 1,099,913 135,223 1,235,136 Pasiva Obaveze prema domaćim bankama 209,700 - 209,700 Obaveye prema IMF računima 73,668 82,841 156,509 Obaveze prema lokalnim vladinim

institucijama 782,178 - 782,178


37,059 - 37,059

Ostale domaće obaveze 3,337 - 3,337 Ukupno 1,105,942 82,841 1,188,783 Neto devizna pozicija 52,382

EUR SDR Ukupno31. decembra 2010 Aktiva Gotovina 60,194 - 60,194 Tekući računi sa nerezidualnim bankama 25,621 - 25,621 Blagajnički zapisi 199,275 - 199,275 Depoziti sa nerezidualnim bankama 807,332 - 807,332 Sredtva u IFM 22,141 132,413 154,554 Ostala sredstva 429 - 429 Ukupno 1,114,992 132,413 1,247,405 Pasiva Obaveze prema domaćim bankama 203,572 - 203,572 Obaveye prema IMF računima 72,982 80,886 153,868 Obaveze prema lokalnim vladinim

institucijama 798,721 - 798,721


43,228 - 43,228

Ostale domaće obaveze 2,670 - 2,670 Ukupno 1,121,173 80,886 1,202,059 Neto devizna pozicija 51,527


Page 23 of 38



CBK deluje pretežno u EUR, dok strane valute u kojima CBK deluje su pretežno Specijalna prava vučenja (“SDR”). Kursevi upotrebljeni za preračun 31 decembra 2010 i 2009 su:

2011 2010 EUR EUR 1 SDR 1.186 1.159

SDR su dodatna devizna rezerva sredstva definisani i odrzavani sa strane Međunarodni monetarni fond (MMF). Iako SDR nisu sami po sebi valutu, oni predstavljaju potencijalnu tužbu valute država članica MMF-a za koje mogu biti razmenjeni. SDR su nastale u 1969 da se ublaži nedostatak željenih stranih deviznih rezervi sredstava, odnosno američkog dolara i zlata, vrednost SDR su zanovani na prosječnoj valuti svih četiri glavna valuta, evro, dolar, britanska funta, i japanski jen.

(e) Operativni rizici

Operativni rizik predstavlja rizik od nastanka direktnih ili indirektnih gubitaka prouzrokovanim nizom faktora koji se mogu odnositi na procese, zaposlene, tehnologiju i infrastrukturu CBKa, kao i po osnovu spoljnih faktora koji se ne odnose na kreditni, tržišni i rizik likvidnosti kao što su one koje potiču iz pravnih i regulatornih zahteva i generalno priznati standardi za kororativno ponašanje. Operativni rizici potiču od svih aktivnosti CBKa i suočeni su sa svih organizacionih delova.

Cilj CBKa je da upravlja operativnim rizicima tako da se izbalansira sprečavanje finansijskih gubitaka i šteta u vezi sa reputacijom CBKa sa efektivnošću u smislu troškova nastalih u vezi sa upravljanjem operativnim rizicima.

Primarnu odgovornost za razvoj i implementaciju kontrole operativnog rizika je dodeljena rukovodećeg kadra u okviru svaka organizaciska jedinica. Ova odgovornost je podržana razvojom generalnim CBKa standardima za upravljanjem operativnim rizikom u sledećim oblastima: uspostavljanje odgovarajuće podele posla, uključujući nezavisne autorizacije, kontrole usaglašavanja i monitoring, usaglašavanje sa relevantnom i drugom pravnom regulativom, dokumentovanje obavljenih kontrola i procesa, periodične provere nastalih operativnih rizika i preispitivanje uspostavljenih kontrola sa tim u

vezi, redovno izveštavanje rukovodstva Banke u vezi sa nastalim gubicima, štetama sa predlogom

razrešavanja, razvoj planova u slučaju štete, redovna obuka i profesionalno usavršavanje zaposlenih, uspostavljanje poslovnih i etičkih standarda, i rizik olakšanja, uključujući osiguravanje gde je efektivno.

Saglasnost sa standardima CBKa je podržano programom za periodične preglede sa strane Interne Revizije. Rezultati pregleda interne revizije je predmet diskusija rukovodstva organizacione jedinice kome se ove rezultati odnose, rezime čega se šalje Revizorskom Komitetu i rukovodstva CBKa.


Page 24 of 38


f) Upravljanje kapitalom

Regulatorni kapital

Zakon broj 03/L-209 za Centralnu Banku Republici Kosova, odobren 22 julu 2010 sa strane Skupštine Republike Kosova, postavlja zahteve kapitala CBKa. Po ovom zakonu, odobreni kapital CBKa iznosi EUR 30 miliona. Kapital se može povećati u iznosima određeni od strane Upravnog Odbora CBKa i odobreni od strane Vlade. CBK kapital nije predmet zadržavanja.

Saglasno Zakona br. 03/L-209, neto dobitak ili neto gubitak CBKa je preračunat u suglasnosti sa Međunarodnim Standardima Finansijskog Izveštavanja (MSFI).

Neto dobitak za svaku godinu je raspoređen na račun generalne reserve sve dok se kapital i računi generalne reserve nisu jednaki na pet procenata (5%) iz CBKa monetarnih obaveza.

50% od neto bilans ostvarenih prihoda preostalih po ispunjenju 5% navedenih kriterijuma je potrebno da se prebace na Ministarstvo ekonomije i finansija. Preostalih 50% od ostvarenog prihoda treba se rasporediti na opšti račun rezervi CBK.

5. Upotreba procena i pretpostavke

Rukovodstvo Banke i Upravni Odbor raspravljali su o razvoju, izboru i obelodenivanju kritične računodovstvene standarde i procene CBKa i o primenu ovih politika i procena. Procene i pretpostavke neprekidno se procenjuju i bazirane su na istorijskim iskustvom i ostalim faktorima, uključujući očekivanja budućih događaja koji će biti razumni u skladu ovih uslova.

Ova obelodenivanja su osnovni deo upravljanja finansiskom rizikom (vidi napomenu 4).

Ključni izvori nesigurnosti procena

Revervisanja za gubicima oštećenja kredita i avansa

Sredstva koja se prikazuju po amortizovanu vrednost ocenjivaju se za oštećenja na osnovi objašnjeno u napomenu 3(f)(vi). Ove specifične komponente od ukupnu rezervu za obezvređenje primenjuju se za finasiskih sredstava procenjeni pojedinačno za obezvređenje i bazirani su na osnovi najbolje procene rukovodstva za sadašnju vrednost tokova gotovine koji se očekuju da se prime. Pri procenu ovih tokova gotovine, rukovodstvo rasuđuje za finansisku situaciju strana i neto ostvarliva vrednost bilo koji osnovni kolateral. Svako obezvređeno sredstvo procenjuje se na osnovi njegovih zasluga i radnu strategiju i porcenu tokova gotovina koja se računa za nadoknadiva su nezavisno odobreni.

Kritične računovodstvene procene u korišćenju računovodstvenih polikita CBKa

Kritične računovodstvene procene u korišćenju računovodstvenih politika CBKa uključuje:

Klasifikacija finansiskih sredstva i obaveza

Računovodstvena politika CBKa obezbeđuje prostor da se sredstva i obaveza odrede na početku različite računovodstvene kategorije u određenim uslovima.

U klasifikaciju finansiski sredstva i obaveza kao čuvani-do-dospeća, CBK je odredela da ima i pozitivnu nameru i sposobnost da začuva sredstva do njihovog dospeća kao što zahteva napomena 3(h).

Centralna Bankarska Uprava Kosova Napomene uz finansijske izveštaje (u hiljadama EUR, osim ako nije drugačije navedeno)

Page 25 of 38

6. Finansijska sredstva i obaveze (Računovodstvena vrednost i fer vrednost)

Naredna tabela prikazuje klasifikacija svake klase finansiskih sredstva i obaveza CBKa i njihovu fer vrednost. U hiljadama evra Napomene

Zajmovi i potraživanja

Čuvani-do-dospeća

Ostali po amortizovanu

vrednost

Ukupna knjigovodstvena

vrednost Fer vrednost 31 decembra 2011 Gotovina 7 13,456 - - 13,456 13,456 Tekući računi sa nerezidualnim bankama 8 31,513 - - 31,513 31,513 Blagajnički zapisi 9 - 24,988 - 24,988 24,990 Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 1,009,046 - - 1,009,046 1,009,046 Sredstva u IMF 11 155,687 - - 155,687 155,687 1,209,702 24,988 - 1,234,690 1,234,692

Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 209,700 209,700 209,700

Obaveze prema IMF računima 16 - - 156,509 156,509 156,509 Obaveze prema lokalnim vladinim institucijama 17 - - 782,178 782,178 782,178 Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima 18 - - 37,059 37,059 37,059 Ostale domaće obaveze 19 - - 2,427 2,427 2,427 - - 1,187,873 1,187,873 1,187,873 31 decembra 2010 Gotovina 7 60,194 - - 60,194 60,194 Tekući računi sa nerezidualnim bankama 8 25,621 - - 25,621 25,621 Blagajnički zapisi 9 - 199,275 - 199,275 198,490 Depoziti sa nerezidualnim bankama 10 807,332 - - 807,332 807,332 Sredstva u IMF 11 154,554 - - 154,554 154,554 1,047,701 199,275 - 1,246,976 1,246,191 Obaveze prema domaćim bankama 15 - - 203,572 203,572 203,572 Obaveze prema IMF računima 16 - - 153,868 153,868 153,868 Obaveze prema lokalnim vladinim institucijama 17 - - 798,721 798,721 798,721 Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima

18 - - 43,228 43,228 43,228

Ostale domaće obaveze 19 - - 2,419 2,419 2,419 - - 1,201,808 1,201,808 1,201,808


Page 26 of 38

7. Gotovina

Sva gotovina je denominirana u EUR.

8. Tekući računi sa nerezidentnim bankama

Ovi računi su sa sledećim bankama:

2011 2010Deutsche Bundesbank 30,961 25,068

Raiffeisen Zentralbank 61 234

Commerzbank

Banque de France

481

-

315

4

Deutsche Bank 10 -

Ukupno 31,513 25,621

Sve tekuče račune imaju kreditni rejting po rangiranjem u 2011 od A-1/P-1 (Standard & Poors/Moody rejting) na dan 31 decembar 2011.

9. Blagajnički zapisi

Blagajnički zapisi su dužničke hartije od vrednosti emitovane od strane vlade zemalja Evropske Unije. Sve hartije su sa rok dospeća do 12 meseci i oni se čuvaju sve do njihovog dospeća. Sve hartije su denominirani u EUR i imaju efektivne kamatne stope od 0.141% do 1.346% (2009: 0.199% do 1.490%).

Blagajnički zapisi se emituju sa strane vlada zemalja Evropske Unije kao što sledi:

2011 2010Italija - 84,613

Portugal - 34,787

Belgija

24,988 79,875

Ukupno 24,988 199,275

Banka investira u hartije od vrednosti sa minimalnim kreditnim rejtingom od A-2 i P-2 (Standard & Poor rejting).


Page 27 of 38

10. Depoziti sa nerezidentnim bankama Depoziti sa nerezidentnim bankama sastoje se od: 2011 2010

Time deposits

Raiffeisen Zentralbank 129,200 94,600Svenska Handelsbanken 36,000 -ING Bank 120,664 150088Deutche Bundesbank 80,000 -KBC 87,334 20,003Rabobank 132,555 136,064Danske Bank 98,534 97,392Commerzbank - 53,800Banque de France 165,755 144,387

Banque Centrale du Luxembourg 157,279 110,379 1,007,321 806,713

Interest accrued on time deposits

Raiffeisen Zentralbank 434 35Svenska Handelsbanken 185 -ING Bank 387 132Deutche Bundesbank 9 -KBC 186 1Rabobank 140 358Danske Bank 1 2Commerzbank - 58Banque de France 354 14

Banque Centrale du Luxembourg 29 19 1,725 619

Ukupno 1,009,046 807,332

Depoziti plasirani u nerezientnim bankama denominiraju se u EUR i zarađuju kamatu prema efektivnim kamatnim stopama od 0.05% do 1.68% p.a. (2010: 0.10% do 1.20% p.a.) i imaju originalan rok dospeća od 1 do 367 dana (2010: od 1 do 366 dana). Svi depoziti imaju kreditni rejting po rangiranjem u 2011 od A-1/P-1 (Standard & Poors/Moody rejting).


Page 28 of 38

11. Sredstva u IMF

2011 2010

IMF kvota

70,006 68,420

SDR

65,149 63,993

Nedospela kamata 68 48

IMF 135,223 132,461

Vlada Obaveze prema Vladi za korišćenje sredstava MMF-a (SBA) 20,464 22,093

Ukupno

155,687

154,554

Sredstva navedene u prethodnoj tabeli odnose na prijem Kosova u IMF-u junu 2009. U odnosu na članstvo Kosova u IMF-u, CBK deluje kao depozitaran i fiskalni agent. To je u skladu sa Zakonom br 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosova i Zakon br.03-L-152 o članstvu Republike Kosova u Međunarodni Monetarni Fond i Svetska Banka Group Organisations.

11. Sredstva u IMF (nastavak)

Kvota IMF-a predstavlja jednokratnu kvotu za pretplatu određena u vreme prijema Kosova u IMF i izražava se u SDR-a i njegov iznos utvrđuje se na osnovu pravila i propisa IMF-a.

SDR predstavljaju sredstva odobrena od strane IMF-a Upravni odbor po alokacije SDRs u IMF zemalja članica na dan 28. avgusta i 9. septembra 2009. SDR nose godišnju kamatnu stopu u 2010 od 0.25% - 0.36% (2009: 0.22%-0.31%).

Obaveza prema Vlade za korišćenje sredstava MMF-a, predstavlja iznos obaveza Vlade prema MMF-u i Stand-by aranžman Kosova potpisan u julu 2010 kroz koji je Vlada Kosova dobila od MMF stand-by aranžman u iznosu od SDR 92,6 miliona (EUR: 107,4 miliona). Kamatna stopa ovog aranžmana je vezana za tržište MMF u vezi kamatne stope, poznat kao osnovne stope naknade, koja je sama po sebi povezana sa SPV kamatne stope. Kamatna stopa za period od avgusta 2010 do 31 decembra 2010, fluktirao je od 1,33% do 1,36%. Na dan 31 decembra 2010, SRD 18,8 miliona (EUR 22,1 miliona) su bile povučene od strane Vlade Kosova iz stand-by aranžman. CBK-a deluje kao depo institucije za Vladu Kosova. Radi regulisanja stand-by aranžman sa MMF-om, CBK i Vlada Kosova stupio je u ugovor u julu 2010 „o postupku za zahtev, prihvatanje, servis i otkup sredstva iz MMF-a u smislu stand-by aranžmana”. Na osnovu ovog aranžmana CBK-SPV povuče od MMF, u ime Vlade i krediti ih na račun Vlade.


Page 29 of 38

12. Nekretnine i opremu Nekretnine i opremu obuhvataju kako što sljedi:

Ulaganja u osnovna

sredstva u zakupu Oprema

Kompjuterska oprema

Motorna vozila

Sredstva u pripremi Ukupno

Nabavna vrednost Stanje na dan 1. januara

2010 1,279 1,543 779 286 - 3,887

Povećanja - 23 67 - 9 99Otuđenja 1,279 1,566 846 286 9 3,986Stanje na dan 31.

decembra 2010

1,279 1,566 846 286 9 3,986Stanje na dan 1. januara

2011 - 31 119 - 184 334

Povećanja - (279) (162) - - (441)Stanje na dan 31.

decembra 2011 1,279 1,318 803 286 193 3,879

Amortizacija Stanje na dan 1. januara

2010 192 993 522 65 - 1,772

Amortizacija 64 227 142 56 - 489Otuđenja 256 1,220 664 121 - 2,261Stanje na dan 31.

decembra 2010

256 1,220 664 121 - 2,261Stanje na dan 1. januara

2011 64 233 133 54 - 484

Amortizacija za period - (279) (163) - (442)Stanje na dan 31.

decembra 2011 320 1,174 634 175 - 2,303

Neotpisana vrednost Stanje na dan 1. januara

2010 1,087 550 257 221 - 2,115

Stanje na dan 31. decembra 2010

1,023 346 182 165 9 1,725

Stanje na dan 31. decembra 2011

959 144 169 111 193 1,576

Na dan 31 decembra 2011 ne postoje sredstva koja su stavljena kao zalog (2009: nema).


Page 30 of 38

13. Nematerijalna sredstva Nematerijalna sredstva se sastoje od sledećeg:

14. Ostala sredstva Ostala sredstva obuhvataju: 2011 2010Preračunati prihodi od nadoknada 371 324 Potraživanja i unapred plaćeni troškovi 75 105

Ukupno 446 429 Preračunati prihodi od nadoknada pretstavljaju proceneta nadoknada za obnovu dozvole za četvrti kvartal od lokalne finansiske institucije.

Softver u razvoju Softver UkupnoTroŠkovi Stanje 1.januara 2010 66 1,144 1,210 Povećanja 760 50 810 Stanje 31. decembra 2010 826 1,194 2,020

Stanje 1. januara 2011 826 1,194 2,020 Povećanja 620 918 1,538 Transfer na softver (800) - (800)

Otudjenja/otpisi - (177) (177)Stanje 31. decembra 2011 646 1,935 2,581

Amortizacija Stanje 1. januara 2010 - 1,036 1,036 Godišnja Amortizacija - 75 75Stanje 31. decembra 2010 - 1,111 1,111

Stanje 1. januara 2011 - 1,111 1,111 Godišnja Amortizacija - 141 141 Eliminisano otudjenjima/otpisima (177) (177)Stanje 31. decembra 2011 - 1,075 1,075

Knjigovodstvena vrednost Stanje 1. januara 2010 66 108 174 Stanje 31. decembra 2010 826 83 909Stanje 31. decembra 2011 646 860 1,506


Page 31 of 38

15. Obaveze prema domaćim bankama

Prema XVII Bankarsko pravilo za superviziju CBKa, komercijalne banke koje posluju na Kosovu moraju održavati likvidnu rezervu u iznosu od 10% njihovog depozita kvalifikovanog potrošača. Najmanje pola ovih rezerva moraju biti čuvani na računima CBKa.

CBK platiće kamatu za bilanse čuvane u CBK do iznosa od minimalne rezerve od 10%. Ne plaćaju se kamate sa strane CBK-a na komercijalne banke o iznosima u CBK iznad 10% od minimuma potrebnog kapitala. Godišna kamatna stopa na dan 31 decembra 2010 je 0.10% (31 decembra 2009: 0.10%).

2011 2010 ProCredit Bank Kosovë 29,255 28,790

Raiffeisen Bank Kosovë 28,314 25,970

NLB Prishtina 12,062 11,106

Banka Ekonomike e Prishtinës 5,356 4,029

Banka për Biznes 3,713 3,032

Banka Kombëtare Tregtare (Pristina branch) 4,674 1,594

Banka Ekonomike Turke 8,553 5,822

Banka Komerciale 1,774 1,467

Ukupno potrebna likvidna rezerva 93,701 81,810

Povečanje tekučih računa

ProCredit Bank Kosovë 35,547 36,163

Raiffeisen Bank Kosovë 9,775 25,524

NLB Prishtina 8,105 14,945

Banka Ekonomike e Prishtinës 21,220 5,526

Banka për Biznes 25,630 15,033

Banka Kombëtare Tregtare (Pristina branch) 4,900 7,774

Banka Ekonomike Turke (TEB) 8,992 15,282

Commercijaln Banka 1,816 1,508

Banka Kreditore e Prishtinës 14 7

Ukupno povečanje tekućih račina 115,999 121,762

Ukupno 209,700 203,572


Page 32 of 38

16. Obaveze prema IMF računima IMF 2011 2010IMF račun br. 1 175 167IMF račun br. 2 5 6IMF Bezbednosni račun 73,488 72,808IMF SDR alokacija 65,697 64,209Nedospela kamata 68 48Ukupno (IMF) 139,433 137,238 Vlada IMF - Plaćeni deo Vladine kvote 17,076 16,630Ukupno (Vlada) 17,076 16,630Ukupno 156,509 153,868

Gore navedene iznose se odnose na prijem Kosova u MMF-u junu 2009. Računi br.1 i br.2 su MMF računa sa CBK-a otvorena po zahtevu MMF-a na osnovi MMF pravila i propisa. MMF Rezervna pozicija predstavlja menica koja treba da se plati od strane Vlade Kosova na zahtev MMF-a. Ovaj iznos predstavlja obaveze CBK u MMF i je u saglasnosti sa odgovarajući zahtev CBK sa Vladi Kosova. MMF plaćeni deo za Vladine kvote predstavlja iznos plaćen od strane Vlade prema MMF-u u vezi MMF kvotu. Alokaciju SDR-a predstavlja raspodelu SDRs u IMF-a zemljama članicama odobrena od strane IMF-a Upravni odbor, na dan 28 avgust 2009 i 9 septembra 2009. Alokaciju SDR-a su kamatonosne sa godišnjim kamatnim stopama u 2011 od 0.11% - 0.55% (2010: 0.25%-0.36%).


Page 33 of 38

17. Obaveze prema lokalnim i vladinim institucijama

Obaveze prema vladinim institucijama uključuju tekovni računi sa sledećim:

Tekući računi 2011 2010

Ministarstvo Finansija i Ekonomije 89,326 49,572

Agencija za privatizaciju Kosova 265,310 65,089

Ostale vladine institucije 729 1,678

Ukupno tekuči računi 355,365 116,339

Oročeni depoziti Ministarstvo Finansija i Ekonomije 105,042 140,010

Agencija za privatizaciju Kosova 321,771 457,680

Ukupno oročeni depoziti 426,813 597,690

Hartije od vrednosti

Blagajne - Ministerstvo Finansija - 84,692

Ukupno hartije od vrednosti - 84,692

Ukupno 782,178 798,721

Efektivna kamatna stopa tekućih računa na dan 31 decembra 2011 je 0.10% (31 decembra 2010: 0.10%). Efektivna kamatna stopa orocenih depozita za godinu 2011 kretala se od 0.25% - 1.53% p.a. (2010: 0.17% - 1.09% p.a.).

18. Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima

Obaveze prema javnim i komercijalnim preduzećima uključuju tekuće račune i oročene depozite su kako što sljedi:

2011 2010Tekući računi Osiguravajuća društva 6,938 5,027

Druge javne insttiucije 30,050 38,131

Penziski fondovi 68 68

Ostali 3 2

37,059 43,228

Efektivna kamatna stopa tekućih računa na dan 31. decembra 2011 je 0.10% (31. decembra 2010: 0.10%).

19. Ostale domaće obaveze 2011 2010

Sigurne kastodne račune 2,427 2,419Odloženi prihodi grantova 595 5Ostali kreditori 62 17Ostali razgraničeni prihodi i obaveza 253 229 3,337 2,670


Page 34 of 38

19. Ostale domaće obaveze (nastavak)

Sigurne kastodne račune se sastoji od sledeće:

Iznosi iznajmljivanje prikupljeni od CBK do 5 januara 2004, u ime Vlade Kosova za kancelarije bivše Narodne banke Kosova, koji su bile iznajmljene od različitih entiteta ili pojedinaca. Ovaj iznos takođe se sasoji od kamate sa ove zakupnine do 31 decembra 2011.

Sigurne kastodne račune, takođe uključuje kazne, koji su preneseni iz sigurnih kastodi računa na Ministarstvo ekonomije i finansija – Blagajnički račun.

Uključeno u Sigurne kastodne račune su takođe određeni iznos gotovine u različitim valutama, koje CBK je nasledio nakon osnivanja, iz bivše Narodne banke Kosova i kamata na njih tokom godina. U kastodi račun su takođe uključeni EUR 753 hiljada koji se odnose na tekuće račune Društvo Osiguranje Kosova, koji je likvidiran u aprilu 2010.

Kretanje u odloženi prihod iz subvencija je kao što sledi:

Ministarstvo Ekonomija i

Finansije Svetska

Banka ECB Ukupno Odloženi prihod iz subvencija na dan 1. januara 2010

9 - - 9

Subvencije dobijene u toku godine 12 10 31 53Prihodi iz subvencija (16) (10) (31) (57)Subvencije priznati iz prethodnih godina - - - -Odloženi prihod iz subvencija na dan 31. decembra 2010

5 - - 5

Odloženi prihod iz subvencija na dan 1. januara 2011

5 - - 5

Subvencije dobijene u toku godine 606 11 17 634Prihodi iz subvencija (16) (11) (17) (44)Subvencije priznati iz prethodnih godina - - - -Odloženi prihod iz subvencija na dan 31. decembra 2011

595 - - 595

20. Zakonske rezerve

CBK zakonska rezerve na dan 31 decembar 2010 je EUR 30,000 hiljada po Zakonu br. 03/L-209 odobren 22 jula 2010. CBK zakonske rezerve na dan 31 decembar 2009 bio je EUR 30,000 hiljada po Zakonu br. 03/L-074. CBK izvestuje direktno Skupštini Kosova. CBK-kapital nije predmet tereta. 21. Rezervni fond Nivo rezervnog fonda je reguliran Zakonom broj 03/L-209, o Centralnoj Banci Republike Kosovo. Neto dobit svake finansijske godine je prenesen kao što je opisano u Napomenu 4 (f) u skladu sa ovim zakonom.


Page 35 of 38

22. Dobitak po osnovu kamata

Dobitak po osnovu kamata obuhvata sledeće:

2011 2010 Prihodi od kamata Od plasmana sa fiksnim uslovima 8,943 2,813 Od Blagajničke zapise 696 1,496 Od plasmane tekućih računa (stanje) 440 265 10,079 4,574 Rashodi od kamata Na depozitima tekućih računa u nebankarske

institucije 870

659 Na kvalifikovane depozite bankarskih tekućih

računa 598

163 Na fiksno oročenim depozitima 6,117 2,030 7,585 2,852 Neto dobitak po osnovu kamata 2,494 1,722

23. Dobitak po osnovu naknada i provizija

Dobitak po osnovu naknada i provizija obuhvata sledeće:

2011 2010 Prihodi od nadoknada Od gotovinskim depozitima 372 344 Od stranim dolazećim transferima 68 61 Od stranim odlazećim transferima 238 247 Od međubankarskog kliring sistema 281 260 Od kreditnog registra 158 131 Od trezora za upravljanje fondom 1,500 1,500 Ostala nadoknada 34 32 2,651 2,575 Rashodi od nadoknada Za transport gotovina 259 212 Za bankarske transakcije 31 36 290 248 Dobitak po osnovu naknada i provizija 2,361 2,327

Prihodi od upravljanja fondovima trezora proizilaze od sluzbe upravljanja sredstava trezora –Ministarstva finansija . Ove usluge su u skladu sa Zakonom o CBK


Page 36 of 38

24. Prihodi iz subvencija

Prihodi iz subvencija obuhvataju sledeće:

2011 2010 Evropska Centralna Banka (“ECB”) 17 31Svetska Banka 11 10Ministarstvo Ekonomija i Finansije 16 16Ukupno 44 57

25. Ostali poslovni prihodi

Ostali poslovni prihodi obuhvataju u glavnoj meri naknade naplaćene od finansijskih institucija u Kosovu kao deo izdavanja ili obnovi licenci kao i ostale zakonske naknade koje se odnese na njihove aktivnosti. Ostali poslovni prihodi obuhvataju sledeće:

2011 2010

Naknade naplaćene od osiguravajuća društva 938 922Naknade naplaćene od komercijalnih banaka 611 546Naknade naplaćene nebankarske institucije 67 51

Ostala nadoknada 4 3

Total 1,620 1,522

26. Troškovi zaposlenih

Troškovi zaposlenih obuhvataju sledeće: 2011 2010

Neto plata 1,639 1,578 Socijalna i zdravstvena osiguranja 261 258 Penziskoj doprinosa 97 151 Obuka personala 85 214 Plata članova Upravnog Odbora 132 155 Ostalo 35 39 Ukupno 2,249 2,395

Prosećan broj zaposlenih u CBKa u 2011 bio je 167 (2010: 164).


Page 37 of 38

27. Generalni i administrativni troškovi

Generalni i administrativni tročkovi obuhvataju sledeće: 2011 2010

Osiguranja 223 258Porpavke i održavanja 53 39Održavanje softvera 209 140Komunikacijski troškovi (telefon, teleks i internet)

79

105Komunalije 81 81Troškovi revizije i konsultacije 20 25Osiguravanje i transport gotovine (obezbeđenje) 79 54Putovanja i prevoz 95 82Poslovni troškovi motornih vozila 22 31Nekretnine 32 28Troškove za hranu 16 16Kompjuter i ostala pomagala 50 38Publikacije i literature 41 52Oficijalno predstavljanje 28 39Ostalo 23 32Ukupno 1,051 1,020

28. Ostali sveobuhvatni dobitak / (gubitak)

Ostali sveobuhvatan dobitak od EUR 1,139 hiljada za godinu završenu 31. decembra 2011 (2010: dobitak od 1,408 hiljada) se sastoji od nerealizovanih kursni dobici i gubici proistekle iz kursne razlike na rezultat prevod SDR sredstava i obaveza na CBK knjige.

29. Gotovina i gotovinski ekvivalenti

Gotovina i gotovinski ekvivalenti obuhvataju sledeće:

Napomena

2011 2010

Gotovina 7 13,456 60,194 Tekući računi u nerezidentnim bankama 8 31,513 25,621 Blagajnički zapisi sa rok dospeća do 3

meseca - 69,863 Depozitni računi u nerezidentnim bankama

sa rok dospeća do 3 meseca 727,244 567,627

Ukupno 772,213 723,305 Gotovina i gotovinski ekvivalenti se drže za svrhu ispunjenja kratkoroćnih gotovinskih obaveza, a ne za investicije ili druge svrhe. Investicije se kvalifikuju kao ekvivalent gotovine kada je kratak rok dospeća, tri meseca ili manje od dana sticanja.


Page 38 of 38

30. Preuzete i potencijalne obaveze Pravne

CBK je ukjlučen u rutinskim pravnim parnicama od svojeg redovnog poslovanja. Mišljenje rukovodstva je da krajnji ishod ovih sudskih sporova neće materijalno uticati na finansijske izveštaje CBKa na i za godinu završenu na 31 decembra 2010.

Ostale preuzete obaveze

Ostale preuzete obaveze obuhvataju sledeće:

31. decembar 2011 31. decembar 2010

Nadogradnja jezgro računovodstvenog sistema - 45Total - 45

U 2009, Kosovo postalo član Grupe Organizacija Svetske Banke, Međunarodna banka za obnovu i razvoj (IBRD), Međunarodnog udruženja za razvoj (IDA) i Multilateralne agencije za garantovanje investicija (MIGA). U odnosu na ovo članstvo, CBK deluje kao depozitna. To je u skladu sa Zakonom br 03/L-209 o Centralnoj banci Republike Kosova i Zakon br. 03-L-152 o članstvu Republike Kosovo u Međunarodni Monetarni Fond i Grupe Organizacija Svetske Banke.

U junu 2010, Vlada Kosova izdala menice za uplate u vezi sa članarina na gore navedenim organizacijama, na njihov zahtev i instrukcijama za plaćanje. Ukupno stanje na dan 31 decembra 2010 ove menice iznosi EUR 4.007 hiljada.

31. Transakcije povezanim stranama

Povezane strane obuhvataju rukovodstvo i Upravni Odbor. Njihove plate su sledeće:

2011 2010Plate Upravnog Odbora 99 121 Plate članovima komiteta revizije 2 - Plate rukovodstva 103 114 Ukupno 204 235

32. Događaji nakon datuma bilansa stanja

Nakon datuma izveštavanja nije bilo događaja koji bi zahtevali korekciju ili dopunsko obelodanjivanje u finansijskim izveštajima.

| 177


9. Statisticki dodatak

178 |


| 179


1.1. Pregled finansijskiih korporacija - neto sranih sredstava I un utrasnja potraznja (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

1.2. Pregled depozitnih korporacija - obaveze uz izuzece vanjskog finansijskog sektora (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

Depozit i

Druge nef in. korp.

Porod. Ekono.

Decembar 2004 722.8 772.0 __ 384.0 236.7 __ 83.3 49.2 202.5 -216.8 __ 216.8 216.8 419.3 413.5 329.8 83.7

Decembar 2005 827.3 890.9 __ 422.6 242.4 __ 145.3 63.6 348.9 -225.7 __ 225.7 225.7 574.6 565.6 439.6 126.0

Decembar 2006 1,173.6 1,245.7 __ 660.0 341.3 __ 170.8 72.1 231.7 -475.0 __ 475.0 475.0 706.6 694.3 548.2 146.1

Decembar 2007 1,622.4 1,704.6 __ 955.0 408.9 __ 175.4 82.3 124.5 -853.3 __ 853.3 853.3 977.8 965.9 765.1 200.6

Decembar 2008 1,593.1 1,726.7 __ 795.1 661.6 __ 128.2 133.6 419.6 -871.8 __ 871.8 871.8 1,291.5 1,276.8 995.7 281.0

Decembar 2009 1,700.5 2,036.2 60.3 910.1 724.5 64.3 144.3 335.7 571.5 -846.3 __ 846.3 846.3 1,417.8 1,396.1 1,052.3 343.5

Decembar 2010 1,957.5 2,387.7 64.0 1,257.8 525.2 68.5 269.3 430.2 766.8 -824.8 __ 824.8 824.8 1,591.6 1,568.3 1,127.7 434.2

Decembar 2011 2,080.3 2,454.3 65.1 1,369.2 230.0 70.1 533.1 374.0 989.0 -798.4 __ 798.4 798.4 1,787.4 1,761.7 1,244.1 514.6

U nut rasnji zaht evi

od kojih: M inus: obaveze prema nerezident ima

neto Zahtevi ka centralnoj vladi Zahtevi ka

drugim sektorim

a

od kojih:

Kvota u M M F

Sredstva I

drugi ekvitet

M inus: obaveze premna vladi

Kredit i: od kjih:Zahtevi ka

centralnoj vladi

OpisM oneta

rno zlato I DST

Depozit i

Zahtevi ka nerezident i

ma Hart ije od

vrednost i

izuzev akcija

N et o vanjskih sredst ava

Decembar 2004 670.7 273.7 34.6 81.3 145.5 396.9 149.3 24.4 222.5 2.3 106.5 88.7 17.9 145.1 0.7

Decembar 2005 830.6 315.0 67.6 76.8 155.5 515.6 181.3 33.7 298.9 3.0 174.5 152.4 22.1 165.8 2.2

Decembar 2006 886.4 300.5 34.8 96.4 156.2 586.0 193.3 27.6 359.5 3.4 251.4 223.9 27.5 209.3 54.7

Decembar 2007 1,110.9 386.1 49.6 133.5 187.5 724.8 188.4 43.8 489.3 … 316.1 286.2 29.9 273.8 46.0

Decembar 2008 1,351.9 390.9 15.4 176.0 186.2 961.0 250.1 51.4 656.7 … 288.6 256.3 32.3 311.1 61.1

Decembar 2009 1,444.3 483.2 50.1 184.0 237.7 961.0 73.9 82.9 801.9 … 422.3 380.8 41.5 326.1 79.3

Decembar 2010 1,744.2 621.2 83.8 218.6 303.5 1,123.1 42.8 83.4 995.9 … 540.5 493.7 46.8 361.0 78.6

Decembar 2011 1,940.2 665.1 75.5 208.1 360.9 1,275.1 60.8 79.7 1,129.6 … 647.8 593.3 54.5 395.1 86.2

Sredst va I

d rug i ekvit et i

D ruge st avke ( net o )Transfern

i depozit iOd kojih:

Op is

D ep ozit i Tehnicke rezerve osiguranja

Javne nefinans.

Korp.

Druge Nef in. Korp.

Por. Ekonomij

e

Drugoi dep

Od kojih:

net. ekon. U por.

Ekon. U pen. Fon.

Placanje premija I rezerva

Javne nef inans.

Korp.

Druge Nef in. Korp.

Por. Ekonomij

e

Kred it i

180 |


2.1. Pregled depozitnih korporacija - neto vanjskih sredstava I domaci zahtevi (kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

Tabela 2.2. Pregled depozitnih korporacija - obaveze

(kumulativni podaci, kraj perioda, u milionima evra)

Javne f inan. Korp.

Druge nef in. korp.

Porod. Ekono.

Decembar 2000 133.3 145.8 28.5 117.3 __ __ 12.5 -1.9 -5.7 __ 5.7 3.8 3.3 … 3.3 __

Decembar 2001 583.3 604.8 239.2 358.1 7.5 __ 21.5 -44.2 -70.3 __ 70.3 26.1 25.9 … 25.9 __

Decembar 2002 649.5 674.1 53.1 621.0 ,,, __ 24.6 -171.8 -258.6 __ 258.6 86.8 86.5 … 80.8 5.7

Decembar 2003 695.8 727.0 73.2 533.6 119.6 __ 31.2 -112.6 -346.4 __ 346.4 233.8 232.8 … 193.5 39.0

Decembar 2004 648.7 687.9 55.3 384.0 236.7 __ 39.2 156.9 -216.8 __ 216.8 373.8 373.7 … 289.9 83.7

Decembar 2005 695.1 744.5 74.6 422.6 242.4 __ 49.3 289.0 -225.7 __ 225.7 514.6 513.9 … 387.9 126.0

Decembar 2006 975.4 1,035.6 63.4 660.0 303.1 __ 60.2 162.2 -475.0 __ 475.0 637.1 636.6 … 490.5 146.1

Decembar 2007 1,377.5 1,426.1 145.3 955.0 308.2 __ 48.6 39.1 -853.3 __ 853.3 892.4 892.1 0.2 691.3 200.6

Decembar 2008 1,436.1 1,512.0 121.1 794.9 581.8 __ 75.9 311.9 -871.8 __ 871.8 1,183.8 1,183.4 0.1 901.7 281.0

Decembar 2009 1,531.6 1,782.2 111.4 910.0 626.4 64.3 250.6 442.9 -846.3 __ 846.3 1,289.2 1,289.0 0.3 942.9 343.5

Decembar 2010 1,616.2 1,957.1 164.3 1,257.8 372.7 68.5 340.9 632.8 -824.8 __ 824.8 1,457.5 1,457.1 6.3 1,010.8 434.2

Decembar 2011 1,616.2 1,908.5 124.9 1,369.2 227.0 70.1 292.3 869.4 (798.4) __ 798.4 1,667.8 1,665.6 1.5 1,139.6 514.6

Kredit i:Op is

N et o vanjskih sred st ava U nut rasnji zaht evi

Gotov novac

0 Hart ije od vrednost i

izuzev akcija

od kojih:Zahtevi ka

centralnoj vladi

Zahtevi ka drugim sektorima

od kojih:M inus: obaveze prema

nerezident ima

Neto zahtevi ka centralnoj

vladi

Kvota u M M F

Zahtevi ka

nerezident ima

Od kojih:

M inus: obaveze prema

centralnoj vladi

Decembar 2000 115.9 115.9 . 22.9 93.0 . . . . . . 3.0 11.1 1.5

Decembar 2001 486.8 361.5 . 7.0 135.3 219.2 125.2 . . 31.3 93.9 12.9 25.2 14.3

Decembar 2002 413.6 285.3 . 3.5 160.1 121.7 128.3 . . 23.9 104.4 25.1 43.8 -4.8

Decembar 2003 499.3 278.7 . 5.3 139.0 134.4 220.6 . . 87.1 133.5 29.2 61.1 -6.4

Decembar 2004 719.5 303.5 29.8 34.6 81.3 145.5 416.0 19.1 149.3 24.4 222.5 __ 87.1 -1.0

Decembar 2005 865.4 345.6 30.5 67.6 76.8 155.5 519.9 24.3 181.3 33.1 279.6 19.9 94.4 4.3

Decembar 2006 912.8 336.4 35.9 34.8 96.4 156.2 576.3 30.5 193.3 24.6 322.4 40.6 128.8 55.4

Decembar 2007 1,126.6 413.7 27.7 49.6 133.5 187.5 712.8 40.3 188.4 41.8 439.0 53.7 186.5 49.8

Decembar 2008 1,393.0 454.6 63.7 15.4 176.0 186.2 938.3 47.6 250.1 44.2 593.8 74.9 233.8 46.4

Decembar 2009 1,548.5 621.4 138.2 50.1 184.0 237.7 927.0 60.7 73.9 71.7 718.5 98.1 249.0 79.0

Decembar 2010 1,747.9 674.3 53.1 83.8 218.6 303.5 1,073.6 85.2 30.2 73.5 884.7 138.2 278.5 84.4

Decembar 2011 1,900.6 703.7 38.6 75.5 208.1 360.9 1,196.9 91.0 49.2 71.7 979.9 175.8 309.7 99.6

Op is

Depozit i uklj. u sirok nov

Tranferni depozit i

od kojih: Drugi depozit i

Javne nefinans.

Korp.

Druge f inan. Korp.

Por. Ekonomij

e

od kojih:

Por. Ekonomij

e

Druge f inan. Korp.

Druge stavke (neto)

Sredstva I drugi ekvitet i

Druge f inan. Korp.

Javne nefinans.

Korp.

Druge f inan. Korp.

Depozit i Van sir. Novca

| 181


Tabela 3.1. Pregled CBK-a - neto vanjskih sredstava I unutrasnja potraznja


Tabela 3.2. Pregled CBK-a - obaveze


Zahtevi ka nerezident ima od kojih:

Decembar 2000 52.1 61.7 __ 15.8 45.9 __ __ 9.6 __ __ -5.7 0.5 15.8

Decembar 2001 293.7 296.2 __ 150.8 145.4 __ __ 2.6 __ __ -70.3 0.2 173.9

Decembar 2002 345.4 345.8 __ 17.5 328.3 __ __ 0.4 __ __ -258.6 0.3 46.2

Decembar 2003 454.3 454.6 __ 26.6 427.4 __ __ 0.3 __ __ -346.4 1.0 59.6

Decembar 2004 344.7 349.9 __ 12.1 213.2 124.4 __ 5.2 __ __ -216.8 0.1 72.9

Decembar 2005 394.4 397.5 __ 24.5 213.4 159.5 __ 3.1 __ __ -225.7 0.8 82.5

Decembar 2006 641.1 641.2 __ 11.1 424.9 203.6 __ 0.1 __ __ -472.9 0.5 94.5

Decembar 2007 1,057.6 1,057.6 __ 63.8 759.0 229.3 __ … __ __ -849.4 0.3 113.6

Decembar 2008 1,110.7 1,110.7 __ 39.7 529.0 541.3 __ … … __ -870.5 0.3 137.2

Decembar 2009 1,088.3 1,198.5 60.3 21.8 522.3 529.7 64.3 110.2 60.3 49.1 -681.5 0.2 233.2

Decembar 2010 1,108.0 1,246.9 64.0 60.2 854.4 199.2 68.5 138.9 64.2 73.0 -813.1 0.5 203.6

Decembar 2011 1,098.8 1,234.6 65.1 13.5 1,059.3 25.0 70.1 135.8 65.7 69.4 -797.2 0.5 209.7

Opis

Neto zahtevi ka centralnoj vladi


Oveze nad KTD-a

Kvota M M F-a

DST

M inus: obaveze

ka nereident i

ma

od kojih:

Neto vanjskih sredstava

Racun M M F-a

Gotov novac


izizev akcija

Alkocija DST-a

Decembar 2000 22.9 22.9 __ __ 22.9 __ __ 3.0 __ 3.0 4.9 2.6 . 0.4

Decembar 2001 8.4 8.4 __ __ 7.0 __ __ 12.9 10.6 2.4 4.7 2.6 1.1 23.6

Decembar 2002 3.9 3.9 __ __ 3.5 __ __ 25.1 24.6 0.5 10.6 2.6 3.6 1.3

Decembar 2003 5.3 5.3 __ __ 5.3 __ __ 27.4 25.7 1.7 16.1 2.6 4.5 0.5

Decembar 2004 37.7 32.6 20.7 1.9 9.9 5.1 5.1 __ __ __ 18.0 10.0 3.0 -0.6

Decembar 2005 66.6 62.5 23.3 1.6 37.6 4.1 4.1 __ __ __ 20.4 10.0 3.0 …

Decembar 2006 49.9 41.9 31.0 0.4 10.5 8.0 8.0 __ __ __ 25.5 10.0 6.4 -1.2

Decembar 2007 57.2 46.7 22.4 3.2 21.1 10.6 10.6 __ __ __ 33.8 20.0 9.2 3.9

Decembar 2008 63.9 56.7 49.9 5.3 1.5 7.2 7.2 __ __ __ 41.4 30.0 7.5 -2.0

Decembar 2009 130.8 130.8 129.7 … 1.1 … … __ __ __ 44.9 30.0 3.7 -2.0

Decembar 2010 45.6 45.6 43.9 … 0.0 … … __ __ __ 47.9 30.0 3.0 -1.8

Decembar 2011 39.5 39.5 28.5 … 9.3 … … __ __ __ 54.3 30.0 5.8 -1.3

Op is

Dep. Ukljuceni u sirok novac

Druge f in. Korp.

od kojih:Transferni depozit i

Duge stavke(ne

to)

Kap I drugo od kojih:

Druge f inan. Korp.

Lokalna vlada

Druge nef in. Korp.

Lokalna vlada

Kapital Godisnji dobitak/gubitak

Dep. Iskljuceni iz got. Novca

Dugi dep. Druge nef inan. Korp.

182 |


Tabela 4.1. Pregled drugih depozitnih korporacija - neto vanjskih sredstava I unutrasnji zahtevi


Tabela 4.2. Pregled KTD-a - obaveze


Gotov novac


izuzev akcija

0 Kredit i Javne f inan. Korp.

Druge nef in. korp.

Porod. Ekono.

Decembar 2000 81.2 84.1 12.7 71.4 __ 2.9 __ 2.9 12.7 __ 3.3 3.3 __ 3.3 __

Decembar 2001 289.7 308.6 88.3 212.8 7.5 18.9 13.9 5.0 176.8 __ 25.9 25.9 __ 25.9 __

Decembar 2002 304.1 328.3 35.6 292.7 … 24.2 17.5 6.7 45.7 __ 86.5 86.5 __ 80.8 5.7

Decembar 2003 241.5 272.4 46.6 106.2 119.6 31.0 20.0 10.9 59.6 __ 232.8 232.8 0.2 193.5 39.0

Decembar 2004 304.0 338.0 43.2 170.8 112.3 34.0 12.7 21.3 73.2 __ 373.7 373.7 __ 289.9 83.7

Decembar 2005 300.7 346.9 50.1 209.2 82.9 46.2 18.4 27.9 81.6 __ 513.9 513.9 __ 387.9 126.0

Decembar 2006 334.4 394.5 52.3 235.1 99.4 60.1 21.4 38.7 88.8 -2.1 636.6 636.6 __ 490.5 146.1

Decembar 2007 319.9 368.5 81.5 196.0 78.9 48.6 17.9 30.7 107.5 -3.9 892.1 892.1 0.2 691.3 200.6

Decembar 2008 325.4 401.3 81.4 265.9 40.5 75.9 42.0 33.7 136.8 -1.3 1,183.4 1,183.4 0.1 901.7 281.0

Decembar 2009 443.6 583.9 89.6 387.7 97.0 140.3 65.5 74.5 233.1 -164.9 1,289.0 1,289.0 0.3 942.9 343.5

Decembar 2010 508.1 710.2 104.1 403.3 173.4 202.1 85.5 116.6 203.4 -11.6 1,457.1 1,457.1 6.3 1,010.8 434.3

Decembar 2011 519.1 675.6 111.5 309.9 202.0 156.5 64.8 90.5 220.0 -1.2 1,665.6 1,665.6 1.5 1,139.6 516.1

Op is

Neto vanjskih sredstava Zahtevi ka CBK

Zahtevi ka

centraln vladi


Zahtevi ka nerezident ima

od kojih: M inus: obaveze

ka nereziden

tima

Kredit i od kojih:od kojih:

Druge f inan. Korp.

Javne nefinans. Korp.

Druge f inan. Korp.

Por. Ekonomije

Druge f in.

Korp

Janve nefinan.

Korp

Druge f in. Korp.

Por. ekonomij

e

Decembar 2000 93.0 93.0 . . 93 . . . . . . . . . 6.2 -2.0

Decembar 2001 478.4 353.1 . . 133.9 219.2 125.2 . . 31.3 93.9 . . . 20.4 -6.4

Decembar 2002 409.7 281.4 . . 159.7 121.7 128.3 . . 23.9 104.4 . . . 33.2 -6.6

Decembar 2003 494.0 273.4 . . 139.0 134.4 220.6 . . 87.1 133.5 1.8 1.8 . 45.0 -7.0

Decembar 2004 681.9 270.9 9.0 24.7 81.3 145.5 410.9 14.0 149.3 24.4 222.5 0.0 0.0 0.0 69.1 -0.1

Decembar 2005 798.8 283.0 7.2 30.0 76.8 155.5 515.8 20.2 181.3 33.1 279.6 19.9 0.7 19.3 74.0 3.4

Decembar 2006 862.9 294.5 4.9 24.3 96.4 156.2 568.4 22.5 193.3 24.6 322.4 40.6 3.0 37.1 103.3 50.9

Decembar 2007 1,069.3 367.1 5.3 28.5 133.5 187.5 702.3 29.8 188.4 41.8 439.0 53.7 2.0 50.3 152.7 39.8

Decembar 2008 1,329.0 397.9 13.8 13.8 176.0 186.2 931.1 40.4 250.1 44.2 593.8 74.9 7.3 63.0 192.3 48.1

Decembar 2009 1,417.8 490.6 8.5 48.9 184.0 237.7 927.2 60.8 73.9 71.7 718.5 97.9 11.2 83.5 204.2 81.0

Decembar 2010 1,702.3 628.6 9.2 83.8 218.6 303.5 1,073.6 85.2 30.2 73.5 883.7 138.2 9.9 112.2 230.5 86.1

Decembar 2011 1,861.1 664.2 10.1 66.2 208.1 360.9 1,196.9 91.0 49.2 71.7 979.9 175.8 8.0 149.7 255.3 111.3

Opis

Dep. Ukljuceni u sirok novac Dep. Van sirokog novca

od kojih: Druge stavke (neto)Transfern

i dep.od kojih: Drugi

depod kojih: Druge

f in. Korp

Por. Ekon.

Akcije I drugi

ekvitet

| 183


Tabela 5.1. Pregled KTF-a - neto vanjskih sredstava


Tabela 5.2. Pregled KTD-a - obaveze, uz izuzece vanjskog I fiskalnog sektora


Kredit i

Hart ije od vrednosti

izuzev kacija

Akcio. Kapital I drugo

Kredit i Transferi depozit i

rugi dep. Transf. dep.

Drugi dep.

Decembar 2004 74.1 84.2 __ 83.3 10.1 10.1 48.9 25.8 20.7 5.1 23.0 9.0 14.0 45.6 39.9

Decembar 2005 132.1 146.4 __ 145.3 14.3 14.3 54.8 27.4 23.3 4.1 27.4 7.2 20.2 60.0 51.7

Decembar 2006 198.1 210.0 38.3 170.8 11.9 11.9 66.9 39.0 31.0 8.0 28.0 4.9 23.0 69.5 57.7

Decembar 2007 244.9 278.5 100.7 175.4 33.6 33.6 72.8 32.9 22.4 10.6 39.8 6.2 33.6 85.4 73.8

Decembar 2008 157.0 214.7 79.8 128.2 57.7 57.7 113.0 57.1 49.9 7.2 55.9 7.9 48.0 108.3 94.0

Decembar 2009 168.6 253.8 97.9 144.3 85.1 85.1 200.0 129.7 129.7 … 70.3 7.4 62.9 130.8 109.4

Decembar 2010 341.3 430.5 152.5 269.3 89.2 89.2 142.8 43.9 43.9 … 98.8 8.2 90.6 139.7 116.9

Decembar 2011 462.4 544.1 3.1 533.1 81.7 81.7 137.9 28.5 28.5 … 109.4 6.5 102.9 129.6 104.4

Zahtevi ka

sektorima

Op is

Neto vanjskih sredstava Zahtevi ka dep. Korpo.

Zahtevi ka

nerezidenit ima

od kojih: M inus: Obaveze ka rezident ima

CBK Druge depoz. Korp.

Decembar 2004 2.3 106.5 … 88.7 17.9 58.0 42.6 8.6 5.0 1.7 1.7 9.3 7.6 __

Decembar 2005 3.0 174.5 __ 152.4 22.1 71.4 47.7 12.9 6.7 4.0 -2.1 4.4 6.5 __

Decembar 2006 3.4 251.4 __ 223.9 27.5 80.5 55.2 15.8 7.9 1.6 -0.7 7.4 8.2 __

Decembar 2007 … 316.1 __ 286.2 29.9 87.4 62.1 20.1 1.7 3.5 -0.4 9.6 10.0 __

Decembar 2008 1.0 288.6 __ 256.3 32.3 77.4 54.0 12.7 7.4 3.4 11.3 24.2 12.9 __

Decembar 2009 2.9 422.3 … 380.8 41.5 77.0 53.4 19.4 7.2 -3.1 -2.7 13.1 15.8 __

Decembar 2010 2.9 540.5 … 493.7 46.8 82.5 59.7 13.6 7.2 2.0 -2.1 20.9 23.1 __

Decembar 2011 3.3 647.8 … 593.3 54.5 85.4 59.9 14.3 10.3 0.9 -6.6 16.0 22.6 __

Op is

Kap. Neto por. Eko u rez. Osi. Ziv

Neto kap u por. Eko. U pen.

Fond.

pred. prem. I

rez. Nasuprot kum. Zah.

M inus: druga

sredstva

Kredit i Tehnicke rezerve osiguranja Akcionarski kapital I drugp Druge stavke

Dopr. Fondova

od vlasnika

Plus: podesava

nje konsolida

cije

Nerasporedjena dobit

0 Godisnji prof it /gu

bitak

Druge obaveze

184 |


Tabela 6.1. Depozitat në euro në KTD-të – sipas maturitetit fillestar, sektorët kryesor


Tabela 6.2. Depoziti koji nisu u evrima KTD-a, po pocetnom prispecu (Të dhëna


Nerez.

Decembar 2000 93.0 _ _ __ __ __ . __ 93.0 __ 93.0 __ __ __ __

Decembar 2001 492.3 __ _ _ __ __ __ . __ 165.2 __ 165.2 313.1 313.1 __ 13.9

Decembar 2002 427.2 __ _ _ __ __ __ . __ 183.6 __ 183.6 226.1 226.1 __ 17.5

Decembar 2003 515.8 __ 1.8 1.8 __ __ . __ 226.1 __ 226.1 267.9 267.9 __ 20.0

Decembar 2004 674.9 1.3 25.6 3.7 3.5 15.5 . 2.9 275.3 173.5 101.8 360.3 350.7 9.6 12.3

Decembar 2005 815.3 2.9 35.4 8.1 5.8 18.8 . 2.8 319.0 211.3 107.7 440.7 428.7 12.0 17.3

Decembar 2006 890.4 7.0 28.1 0.1 2.4 24.7 0.4 0.5 337.8 217.4 120.5 499.2 486.1 13.1 18.2

Decembar 2007 1,092.0 4.1 39.1 3.1 5.6 28.3 0.4 1.7 386.2 215.5 170.7 647.0 631.9 15.2 15.6

Decembar 2008 1,366.9 1.4 62.9 5.0 6.5 31.5 19.4 0.4 479.7 263.8 215.9 785.0 774.5 10.5 37.9

Decembar 2009 1,640.1 165.0 78.2 6.1 5.9 43.1 22.6 0.4 371.5 121.6 249.9 962.2 948.8 13.4 63.2

Decembar 2010 1,831.1 11.7 105.0 7.3 7.9 47.6 41.6 0.6 414.9 122.3 292.6 1,220.1 1,206.1 14.0 79.4

Decembar 2011 1,980.7 2.7 117.5 9.9 6.8 57.2 43.1 0.5 404.9 126.9 278.1 1,395.6 1,373.4 22.2 60.0

Opis Finansij. Pomagaci

Nef inan. Javne korp.

Druge nef inan. Korp.

Vlada Finansijske korporacija Nefinans. Korp. Drugi domaci sekt .

Ukupno depozita u evrima

Druge depoz. Korp.

Drugi f inan.

Posred.

Osigu. Komp.

Penz. Fondovi

Por. Ekonom.

NPISH

Transf. dep.

Stedni dep.

Drugi dep.

Decembar 2004 23.4 1.1 __ … … 1.1 4.4 0.5 4.0 17.5 17.3 8.7 __ 8.7 0.1 0.3

Decembar 2005 29.4 … __ … … … 2.8 __ 2.8 26.0 25.7 10.8 __ 14.9 0.3 0.5

Decembar 2006 34.3 … __ … … … 3.7 0.3 3.5 29.8 29.6 12.4 __ 17.2 0.2 0.5

Decembar 2007 53.3 0.5 __ … 0.1 0.4 8.1 1.5 6.6 44.3 44.2 16.2 __ 28.0 0.1 0.4

Decembar 2008 81.9 0.9 __ … … 0.9 11.6 0.1 11.5 68.4 68.2 22.9 __ 45.2 0.3 1.0

Decembar 2009 112.1 2.1 __ 1.2 … 0.9 18.3 1.3 17.0 91.1 90.9 29.7 __ 61.1 0.2 0.7

Decembar 2010 113.8 3.1 __ 2.9 __ __ 13.7 4.3 9.4 93.8 93.3 33.1 25.9 34.3 0.5 3.1

Decembar 2011 131.5 0.3 __ 0.3 __ __ 9.8 0.1 9.7 117.5 117.0 46.5 31.7 38.9 0.4 3.8

Opis

Dpozit i u ne-evrima

Drugi domaci sektori Nerez.

Druge depo. Korp.

Drugi f inan. Posr.

Osigu. Komp.

Javne nef in. Korp

Druge nef in. Korp

€ - CBK Por ekonomije od kojih:

Finansisjke korp.

od kojih: Nef inan. Korp. Od

kojih:

| 185


Tabela 6.3. KTD-a, po pocetnom prispecu


Tabela 6.4. Krediti KTD-a, po industriji


od kojih:

Do 1 godine

Od 1 do 2 godine

Preko 2 godine

Do 1 godine

Od 1 do 2 godine

Preko 2 godine

Decembar 2000 3.3 __ __ __ 3.3 __ 3.3 3.3 … __ __ __ __ __ __ __

Decembar 2001 25.9 __ __ __ 25.9 __ 25.9 24.6 1.3 __ __ __ __ __ __ __

Decembar 2002 86.5 __ __ __ 80.8 __ 80.8 67.3 13.5 __ 5.7 5.7 1.4 4.3 __ __

Decembar 2003 232.8 __ __ __ 193.7 0.2 193.5 124.7 68.7 0.2 39.0 39.0 11.4 16.0 11.6 __

Decembar 2004 373.7 __ __ __ 289.9 … 289.9 111.5 111.3 67.2 83.7 83.7 15.9 15.2 52.6 __

Decembar 2005 513.9 __ __ __ 387.9 … 387.9 117.9 125.2 144.7 126.0 126.0 19.5 21.0 85.4 __

Decembar 2006 636.6 __ __ __ 490.5 … 490.5 128.7 127.7 234.1 146.1 146.1 19.7 24.7 101.7 __

Decembar 2007 892.1 __ __ __ 691.5 0.2 691.3 174.0 122.6 394.6 200.6 200.6 24.0 29.6 147.1 __

Decembar 2008 1,183.4 0.6 __ 0.6 901.8 0.1 901.7 191.0 132.3 578.4 281.0 281.0 20.9 30.9 229.2 __

Decembar 2009 1,289.0 2.3 1.2 1.1 943.2 0.3 942.9 215.7 113.0 614.2 343.5 343.5 27.0 32.1 284.5 __

Decembar 2010 1,458.7 5.7 2.6 3.0 1,014.5 6.3 1,008.3 259.4 64.3 684.5 434.3 434.2 26.5 30.7 377.0 2.5

Decembar 2011 1,698.1 8.3 6.6 1.7 1,137.6 1.5 1,136.1 307.8 83.4 744.8 512.4 510.9 44.0 38.1 428.8 7.3

Opis

Finan. Korp.

od kojih: Nef in. Korp.

od kojih:

Ukupno kredita

Kredit i u ne-evro valut i

Druge domace korpora

cije

Drugi f inan, posr.

Osig. Komp.

Javne nef in. Korp

Drue nef in. Korp. Por. Ekonomije

Poljoprivreda Usluge

DO 1 godine Preko 1 godine Do 1 godine Preko 1 god Do 1 god Preko 1 god

Decembar 2000 3.3 __ __ __ 0.8 0.8 … 2.5 2.5 …

Decembar 2001 25.9 … … __ 3.8 3.8 … 22.2 22.2 …

Decembar 2002 86.5 1.5 1.5 __ 13.6 13.6 … 71.4 71.4 …

Decembar 2003 232.8 4.7 3.9 0.8 22.2 12.6 9.7 205.8 119.7 86.1

Decembar 2004 289.9 7.9 3.9 4.1 47.8 22.5 25.3 234.2 89.5 144.8

Decembar 2005 387.9 12.5 4.1 8.4 74.2 24.5 49.7 301.1 92.4 208.8

Decembar 2006 490.5 16.4 3.4 13.0 97.7 28.0 69.7 376.4 120.6 255.8

Decembar 2007 691.5 29.0 4.1 24.9 144.5 32.8 111.7 518.0 149.5 368.5

Decembar 2008 902.4 37.4 4.1 33.3 160.2 28.9 131.2 704.8 126.4 578.4

Decembar 2009 945.5 38.2 3.8 34.4 236.7 54.8 181.9 670.5 113.2 557.3

Decembar 2010 1,022.8 38.2 1.7 36.5 269.3 77.1 192.2 715.3 188.5 526.8

Decembar 2011 1,149.5 40.5 0.8 39.7 284.7 82.3 202.4 824.3 220.5 603.8

Opis

Ukupno

Industrija, energija I izgradnja

186 |


Tabela 6.5. Normat efektive të interesit të KTD-ve

(Novi ugovori, ukoliko nije drugacije naglaseno)

Tabela 6.6. Normat efektive të interesit të KTD-ve - normat në depozita

(Biznese të reja, përveç nëse ceket ndryshe)

Do 1 meseca

Od 1 meseca

do 3 meseca

Od 6 meseci do 1

godine

Preko 2 godine

Do 1 meseca

Od 1 meseca

do 3 meseca

Od 6 meseci do 1

godine

Decembar 2004 2.75 0.10 1.79 2.30 3.02 * 3.31 * * 1.99 0.04 1.65 2.06 * 2.91 3.80 * 1.63

Decembar 2005 3.12 0.26 2.07 2.37 3.40 * 2.90 * * 1.71 0.04 1.85 2.24 * 3.33 3.87 4.04 1.74

Decembar 2006 3.11 0.39 2.06 2.85 4.32 * 3.11 * * 1.53 0.03 1.93 2.35 * 3.44 4.16 4.51 1.65

Decembar 2007 4.00 0.48 2.68 2.93 4.35 * 4.27 4.15 * 2.45 0.02 2.55 2.75 * 3.60 4.72 5.27 2.25

Decembar 2008 4.42 0.53 3.09 3.97 5.32 * 3.61 4.92 * 2.85 0.11 3.21 4.60 * 4.45 4.99 3.95 2.74

Decembar 2009 3.98 0.72 3.42 3.42 5.03 * 3.88 4.88 * 2.63 0.34 3.09 3.28 * 4.39 5.00 5.50 2.51

Decembar 2010 3.38 0.63 2.44 3.08 4.96 5.14 * 3.74 * 2.07 0.55 2.58 2.63 3.15 4.49 4.77 5.14 2.21

Decembar 2011 3.71 0.86 0.00 2.91 4.90 5.05 * 3.88 5.25 2.20 0.48 2.49 2.47 2.88 4.21 4.56 5.36 2.06

Dep. Stednje

M anje od 250.000 evra Jednako ili vise od 250.000 evra

Do 1 meseca

od 1 meseca do tri

meseca

Od 3 meseca

do 6 meseci

preko 6 meseci

do 1 godine

preko 1 godine do 2

godine

Preko 2 godineOp is

Norme int. na dep.

Nefinansijske korporacije Por. Ekonomije

Transferni dep.

Drugi dep Dep. Stednje

Transferni dep.

Drugi dep.

Decembar 2004 15.17 15.16 14.47 14.47 15.04 15.32 15.06 12.53 … * * … * 12.53 * * *

Decembar 2005 14.47 17.34 13.29 13.29 15.18 14.38 15.11 11.51 … * * … * 11.51 * * *

Decembar 2006 14.70 * 14.50 14.50 13.60 15.18 15.72 12.36 … * * … * 12.36 * 13.36 *

Decembar 2007 14.06 * 13.76 13.76 * 14.64 15.09 13.72 … * * … * 13.72 12.92 12.36 *

Decembar 2008 13.79 * 13.92 13.92 14.20 13.45 15.03 13.50 … * 19.48 … … 13.50 9.81 10.82 8.13

Decembar 2009 14.09 * 14.34 14.34 * * * … * 17.83 … … 13.31 * 10.67 *

Decembar 2010 14.31 16.13 13.95 * 18.66 14.44 12.65 13.27 7.69 * 22.57 6.55 8.56 14.56 * 11.67 10.26

Decembar 2011 13.69 15.89 13.55 11.68 16.40 13.80 11.78 12.12 6.10 9.88 16.44 6.01 8.58 14.02 14.31 11.99 10.83

Kredit i sa povoljnim uslovima

Kredit i sa dep.pokrivenoscu

Drugi kredit i

Kredit i sa povoljnim uslovima

Kredit i sa dep.pokrivenoscu

Od 1 do 5 godina

Preko 5 godina

Do 1 godine

Preko 10 godina

Do 5 godina

Preko 5 do 10

godina

Opis

Norme interesa

Nefinansijske korporacije(kredit i) Por. Ekonomije

Invest icioni kredit i Drugi poslovni kredit i(neinvest icioni

)

Prekopovlacenja

Kreditna linija

Prekopovlacenja

Potrosacki kredit i

Kreditë hipotekare

Do 1 godine

Drugi kredit i

| 187


Reference

ASK (2009) Anketa e Fuqisë Punëtore; Agjencia e Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

ASK (2012) Indeksi i çmimit të prodhimit; Agjencia e Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

ASK (2012): Indeksi i çmimit të importit, Agjencia e Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

ASK (2012): Indeksi i çmimit të konsumit, Agjencia e Statistikës së Kosovës, Prishtinë.

BMI (2012): Business Monitor International; Emerging Europe Monitor.

BQK (2011): Raporti i Stabilitetit Financiar Nr. 2, Banka Qendrore e Republikës së Kosovë, Prishitnë

CIA (2012) World Factbook, Washtington DC

DJI (2012): Dow Jones Industrial Average, New York

ECB (2011): Monthly Bulletin, European Central Bank, Frankfurt.

ECB (2012): Monthly Bulletin, European Central Bank, Frankfurt.

European Commission (2012): EU Candidate and Pre-Accession Countries: Economic Quarterly; European Commission, Brussels.

Europen Commission (2011): EU Candidate and Pre-Accession Countries: Economic Quarterly; European Commission, Brussels.

IMF (2012): World Economic Outlook Database, April 2012 International Monetary Fund, Washington DC.

MEF (2012): Raporti Vjetor Financiar, Ministria e Financave, Prishtinë

MPMS (2012): Informatat e Tregut të Punës në Kosovë; Ministria e Punës dhe Mirëqenies Sociale, Prishtinë.

TRUSTI (2011): Trustorja; Trusti i Kursimeve Pensionale të Kosovës, Prishtinë.

188 |


Ulica Garibaldi, Br.33, Priština, Republika Kosovo

Tel: +381 38 222 055; Fax: +381 38 243 763

web:www.bqk-kos.org

Godi Raporti Vjetor šnji Izveštaj - bqk-kos.org

Documents

Transcript of Godi Raporti Vjetor šnji Izveštaj - bqk-kos.org