VISOKA ŠKOLA

ZA INFORMACIONE I KOMUNIKACIONE TEHNOLOGIJE

TEMA: GLOBALNO ZAGREVANJE

- seminarski rad -

1

Mentor: Student:

2

SADRŽAJ:

1. UVOD........................................................................................................................3

1.1 PRIRODNI UZROCI KLIMATSKIH PROMENA..............................................................4

1.2. ISPUŠTANJE STAKLENIH GASOVA............................................................................4

1.3. UNIŠTAVANJE ŠUMA...............................................................................................4

2. POSLEDICE GLOBALNOG ZAGREVANJA...........................................................................5

2.1. OZON I OZONSKE RUPE...........................................................................................6

Šta je to ozonski sloj?...............................................................................................6

2.1.1. OZONSKE RUPE.................................................................................................7

2.2. EFEKAT STAKLENIKA................................................................................................8

2.3. TOPLJENJE LEDNIKA.................................................................................................9

2.4. POVEĆANJE BROJA PRIRODNIH NEPOGODA.........................................................10

2.4.1. POVEĆAN BROJ URAGANA.............................................................................10

3. SPORAZUMI VEZANI ZA GLOBALNO ZAGREVANJE........................................................10

4. ZAKLJUČAK................................................................................................................... 11

Čovek kao pojedinac u zajednici može učiniti tri stvari:.....................................11

5. LITERATURA..................................................................................................................12

3

1. UVODKlima se na zemlji menja zbog čovekovog delovanja koje menja hemijski sastav u atmosferi nagomilavanjem staklenih gasova, prvenstveno ugljen dioksida, metana i natrijum oksida. Togasa koju stvaraju ovi gasovi je neosporna.Sunčeva energija utiče na vreme i klimu na zemlji. Zagrejana zemljina površina vraća tu energiju u svemir. Gasovi koji u atmosferi stvaraju staklenik (vodeni kreč, ugljen dioksid i drugi) sprečavaju prodiranje gasova zadržavajući svetlost, nešto poput staklene ploče na stakleniku. Bez ovog prirodnog "učinka staklenika" temperature bi bile znatno niže nego što su sada, i život na zemlji, ovakav kakav je danas, ne bi bio moguć. Umesto toga, zahvaljujući gasovima u omotaču prosečna temperatura na zemlji je prijatna, i iznosi 15°C.

Problem može nastati ako atmosferska koncentracija oksidnih gasova poraste. Od početka industrijske revolucije koncentracija ugljen dioksida u atmosferi povećala se za 30%, koncentracija metana se udvostručila, a natrijum se oksida povećala za 15%.Ova povećanja utiču na zadržavanje togase u zemljinoj atmosferi.

Naučnici većinom veruju kako su sagorevanje fosilnih goriva i druga čovekova delovanja glavni uzrok povećanja koncentracije ugljen dioksida i drugih staklenih gasova.

Klimatske promene su jedan od najuzbunjujućih izazova koji potresaju svet u 21. veku. Proučavanja koja su se vodila poslednjih 50 godina donose nove i jače dokaze koji zahtevaju odgovore. Klimatske se promene događaju sada, a već je očekivano klimatsko zagrevanje u budućnosti veće nego što se predviđalo.

Većina istraživača o klimatskim promenama se slaže kako se već suočavamo s neizbežnim povećanjem globalne temperature i kako je velika verovatnost da su klimatske promene već nastupile.

Na međunarodnom savetovanju IPCC1 1997. i 2000. godine, na kojem je učestvovalo preko 2000 naučnika, upozoreno je kako je ljudsko delovanje glavni uzrok klimatskih promena.

Iznosim neke činjenice i dokaze o stvarnosti današnjeg sveta:- Prirodne se nepogode kao zemljotresi, poplave, oluje, cikloni i suše svakim danom povećavaju i sve su češće i veće.- Globalna temperatura može porasti za 5 stepeni u sledećem veku, ali povećanja u pojedinim područjima mogu biti znatno veća. Arktičke lednici su se znatno stanjili.

- Uništavanje šuma, koje proizvode kiseonik, povećano je za 20%. Time se uklanja i njihova mogućnost upijanja ugljenika, čime čovek znatno ubrzava klimatske promene.- Od Drugog svetskog rata, broj motornih vozila u svetu je porastao sa 40 miliona na 680 miliona. Motorna vozila znatno prinose povećanju ugljen dioksida u atmosferi. U svetu je

4

zadnjih 50 godina potrošeno oko pola svetskih neobnovljivih energetskih izvora i uništeno više od 50% šuma.- Svetska zdravstvena organizacija procenjuje da globalno zagrevanje svake godine dovodi do 150.000 smrtnih slučajeva, a do 2030. godine taj broj bi se mogao udvostručiti.. Klimatske promene povećavaju broj osoba obolelih od malarije.

Postoji veliki broj uzroka globalnog zagrevanja. Globalno zagrevanje može biti uzrokovano prirodnim putem, ili ljudskim nemarom i nebrigom za zaštitu zadravlja i okoline koja ga okružuje.

1.1 PRIRODNI UZROCI KLIMATSKIH PROMENA

Od prirodnih faktora, koji utiču na globalnu klimu, među najvažnijima su aktivnost okeana i okeanske struje. Okeani mogu sačuvati veliku količinu togase (ta njihova osobina je poznata kao okeanska toplotna inercija). Dva najpoznatija primera uticaja okeana na klimu su Golfska struja i fenomen "El Nino". Topla Golfska struja, koja teče od Meksičkog zaliva duž istočne američke obale, pa do britanskog ostrva i Skandinavije, čini klimu tih područja toplijom, nego što bi se očekivalo samo na osnovu njihovih geografskih širina.

Velike vulkanske erupcije mogu uzrokovati globalno zahlađenje, tako što materijal izbačen vulkanskom erupcijom (pepeo, vodena para, prašina i sumpor dioksid), sprečava sunčevu svetlost da dopre do zemljine površine. Najveća poznata erupcija vulkana na Zemlji, bila je erupcija vulkana Toba, na ostrvu Sumatri, koja se dogodila pre 70.000 godina. Tom prilikom je u atmosferu izbačeno oko 900 kubnih kilometara materijala, što je izazvalo značajne promene globalne klime. Procenjuje se da je nakon te erupcije uginulo 75% biljaka na severnoj zemljinoj hemisferi.Oblaci imaju velik uticaj na klimu, zato što reflektuju energiju sunčeve svetlosti natrag u svemir. Kad ne bi bilo oblaka, prosečna temperatura na zemljinoj površini bila bi viša za desetak stepeni Celzijusa.

Konačno, promene u zemljinoj orbiti i u nagibu zemljine osovine, a možda i varijacije sunčeve aktivnosti, takođe mogu uzrokovati globalne klimatske promene.

1.2. ISPUŠTANJE STAKLENIH GASOVA

Do globalnog zagrevanja dolazi kada se koncentracija određenih gasova, poznatijih kao stakleni gasovi, posebno CO2 i hlorofluorougljenovodonici CFC (freon) , povećava u atmosferi, čemu je uzrok čovekova i industrijska delatnost. Glavni stakleni gas je ugljen dioksid (CO2) koji se stvara korišćenjem ugljenika, nafte i gasova, kao i uništavanjem šuma i šumskih površina. Natrijum oksid ispuštaju automobili i industrija, dok metan ispušta industrija i nastaje kao proizvod poljoprivredne proizvodnje.

5

Freon, koji uveliko uništava ozonski omotač i prinosi globalnom zagrejavanju, je stavljen pod Montrealski protokol .

Ugljen dioksid, freon, metan i natrijum oksid su gasovi koji zagađuju okolinu i nakupljajući se u atmosferi zaustavljaju sunčevu svetlost. Iako okeani i biljni svet upijaju velike količine CO2, njihova sposobnost da deluju kao "slivnici" prelazi njihove mogućnosti. To znači da svake godine, određena količina nakupljenih staklenih gasova ostaje u atmosferi i time povećava globalno zagrevanje.„U zadnjih 100 godina, korišćenje energije u svetu je poraslo za 70%. Razvijene zemlje koriste 78% energije dobijene iz fosilnih goriva. Ovo uveliko stvara rebalans koji pojedine zemlje osiromašuje, dok druge iz toga izvlače veliku dobit. Postupak korišćenja obnovljivih energija (sunčeve, vjetra, biomase, vode) koje bi mogle odigrati značajnu ulogu u smanjenju korišćenja fosilnih goriva, još uvek je izuzetno mali, podjednako u razvijenim i nerazvijenim zemljama."

1.3. UNIŠTAVANJE ŠUMA

Deforestacija je pretvaranje šumskih područja u tlo bez stabala čime nastaju poljoprivredna tla ili urbani delovi sveta, prostori popunjeni balvanima (ostacima stabala). Autonomne šume pokrivaju oko 21% Zemljine površine i od neprocenjive su vrednosti.

Strašan je podatak da je u 20. veku, između 1960. i 1990. uništena jedna petina kišnih šuma. Ako se nastavi ovim tempom uništavanja šuma smatra se da bi tropske kišne šume mogle u potpunosti nestati do 2090. godne.

6

Deforestacija (zajedno s poplavama i sušama) je stvorila 25 miliona "okolišnih izbeglica" (što je 2005. predstavljalo 55% izbegličke populacije na svetu). Nastojanja da se uspori deforestacija traju već vekovima, pošto je poznato da ona može ugroziti ili čak uzrokovati raspad društva i ekosastava.

Uništavanjem šuma se smanjuje apsorbiranje ugljenika što dovodi do povećanja ugljenika u atmosferi za 20%. Time se menja mesna mikroklima i hidrološki tok, što utiče na plodnost zemlje.

2. POSLEDICE GLOBALNOG ZAGREVANJA

Porast morske plime će imati razarajući učinak na stanovništvo koje živi u područjima izrazito male nadmorske visine. U mnogim će zemljama biti ugrožena gusta naselja na obali i uz reke. Poplavama i sušama će posebno biti ugrožene siromašne zemlje. Računa se kako će tri četvrtine svetskog stanovništva biti ugroženo poplavom ili sušom.

Siromašne će zemlje najviše osetiti posledice klimatskih promena, kako zbog svog geografskog položaja tako i zbog nedostatka sredstava za prilagođavanje promenama. Ljudska, i druga bića na planeti, već osećaju posledice klimatskih promena. Naučnici ukazuju na količinu i žjačinu ugrožavanja i navode primere toplotnih udara, povećanja i širenja tropskih bolesti severnije i južnije od ekvatora i porast nezdrave prehrane.

7

Grafikon 2. Porast morske plime

„Ukoliko se ništa ne preuzme oko smanjenja količine ispuštanja staklenih gasova sledećih 50 godina, godišnji će troškovi učinka globalnog zagrejavanja iznositi i do 300 miljardi US$. Ako naši političari i oni koji stvaraju politiku ne reagiraju sada, svetska ekonomija i privreda će doživeti ozbiljan pad jer su proteklih deset godina prirodne nepogode koštale 608 miljardi $."

U januaru je 2001. godine u Maroku održana sedma konferencija Ujedinjenih Nacija za konvenciju o klimatskim promenama.

Do postojećeg stanja na zemlji je dovela prevelika potrošnja 1/3 dela sveta u kojem živi 20 % bogatog stanovništva koji koristi 86% svetskih prirodnih bogatstava, a ne zbog 2/3 dela sveta u kojem živi 80% siromašnog stanovništva.

2.1. OZON I OZONSKE RUPE

Ozon je plavičasti gas koji je štetan za udisanje. Sastavljen je od tri atoma kiseonika.Različite vrste ultraljubičastog zračenja koje proizvodi Sunce konstantno proizvode i uništavaju ozonske molekule. Normalno, proizvodnja i razaranje balansira tako da je količina ozona u bilo kojem datom vremenu dosta stabilna.

Šta je to ozonski sloj?

8

Ozonski sloj je jedan gigantski zaštitni kišobran stvoren od sloja ozona koji obavija Zemlju. Taj sloj je debljine oko 20 kilometara, a nalazi se na 15-35 km iznad Zemljine površine u gornjoj atmosferi (stratosferi).

Slika 2. Ozonski sloj

Ozon se nalazi u svim slojevima atmosfere, a najviše ga je u stratosferi oko 90%. Čak i mala koncentracija ozona igra značajnu ulogu. Ultraljubičasto zračenje može oštetiti ćelije živih organizama, ljudi, životinja i biljaka. Male doze ovog zračenja rezultiraju kao opekotine od Sunca, dok veće doze mogu izazvati katarakte ili rak kože, a mogu uticati i na rast biljaka.

Nalik na dobre sunčanice, ozonski sloj deluje kao prirodni filter, blokirajući većinu štetnih ultraljubičastih Sunčevih zraka.

Razaranje ozona uzrokovano je kompleksnim hemijskim reakcijama uključujući hlor i brom, mada se mala količina ovih elemenata prirodno nalazi u stratosferi - npr. Hlor proizvode vulkanske erupcije . Najveće uništenje ozona uzrokovale su u zadnjih 20 godina hemikalije koje su proizveli ljudi.

2.1.1. OZONSKE RUPE

Ozonske rupe su geografski ograničene pojave smanjivanja ozonskog sloja u atmosferi. Prvi put su otkrivene u 1970-tim, i to u južnoj hemisferi. Ozonski sloj je deo stratosfere na visini od 12 - 50 km. Neki naučnici tvrde da su to prirodne pojave, dok drugi tvrde da je čovek uzrok toga. Bilo kako bilo ozonske rupe utiču na porast temperature na Zemlji.U skladu sa mišljenjem da čovek izaziva nastanak ozonskih rupa, navodi se da one nastaju i zbog čovekov uticaja na okolinu i korišćenja staklenih gasova u industriji.

9

Ti gasovi doprinose uništavanju zemljinog ozonskog omotača i zbog toga na površinu pristiže veća koncentracija pogubnih ultraljubičastih zraka sa Sunca.

10

Slika 3. Ozonska rupa nad Antartikom

Iako su gotovo sve države, članice Ujedinjenih Nacija tokom 1990-tih smanjile ili potpuno obustavile upotrebu staklenih gasova, zbog "zakasnelog" efekta delovanja još najmanje nekoliko decenija će biti prisutan fenomen pojave ozonkih rupa. Pretpostavlja se da će čovekov uticaj na ozonske rupe ispuštanjem staklenih gasova nestati negde oko 2050. godine.

2.2. EFEKAT STAKLENIKA

Zagrejavanje atmosfere posledica je delovanja staklenih gasova. Postoji razlika između prirodnog i antropogenog staklenog učinka. Prirodni stakleni učinak održava na Zemlji srednju temperaturu od 14 C°, a time i propise koji ljudskim bićima omogućuju da prežive.

11

Antropogeni stakleni učinak javlja se zbog povećane koncentracije staklenih gasova te dodatno zagrejava atmosferu. Time je prirodna ravnoteža narušena.

12

2.3. TOPLJENJE LEDNIKA

Zagrevanje u Alpima već je počelo, prosečna temperatura Alpa porasla je od 1985. do 2000. god. za stepen, više nego u poslednjih 90 godina. Poređenja radi; za celoga prošlog veka ta je temperatura u svetu porasla 0,6 do 0,7 stepeni. Topljenje lednika od 1850. godine , npr. u Švajcarskoj, iznosi 25 posto. Istraživanje o klimatskim promenama na Alpima, predstavljeno u Beču, u okviru programa "Science-Events", pokazuje da bi se alpski lednici do 2030. godine mogli otopiti za četvrtinu količine koja je postojala 1850. godine.

Slika 4. MOUNT HOOD (OREGON), SAD.

Gornja slika prikazuje planinu u studenom 1984. god., a donja slika nastala je tačno 22 godine nakon toga. Led i snežna područja na vrhu vidno su se povukli.

13

Po procenama IPCC-a (Intergovermental Panel on Climate Change) očekuje se do 2100. godine mogući pad tih vrednosti na pet posto, a to znači da bi Evropa time izgubila svoj najveći rezervoar pitke vode. Očekivano zagrevanje za tri stepena do 2050. godine u Alpima će nastupiti pre. Ono će srednju vrednost snežnoga pokrivača stanjiti za 300 do 500 metara, što znači da ispod visine od 1200 metara zimi više neće biti snežnoga pokrivača. Broj će se tih područja, kako pokazuje istraživanje, prepoloviti, a to će imati i uticaja na turizam. Na nadmorskim visinama os 1.200 do 1.500 metara snega će biti jedan do dva meseca manje.

2.4. POVEĆANJE BROJA PRIRODNIH NEPOGODA

Toplotni valovi, oluje, poplave i suše, ubijaju destine hiljada ljudi svake godine. Prirodne katastrofe kao što su visoke temperature, suše, poplave, zemljotresi i druge nesreće pogodile su od 1990. godine 42 milion ljudi, od čega je smrtno stradalo 98.119, pokazuje Europska baza podataka o hitnim kriznim stanjima (EM-DAT). Procenjena je i šteta od oko 168 milijardi dolara.

Visoki temperaturni udar koji je 2003. zahvatio zapad Europe, bio je uzrokom smrti oko 30.000 ljudi, najviše u Francuskoj i Nemačkoj. U poplavama 1990. izgubilo je život 3.593 ljudi.

U požarima na Sredozemlju od 1990. je smrtno stradalo 228 osoba, dok je njih oko 300.000 pretrpelo neku štetu. U potresu u Turskoj 1999. godine poginulo je oko 18.000 ljudi, a posledicama je pogođeno oko dva miliona. Najzad, od 1990. u europskoj regiji registrirano je 600 velikih industrijskih, odnosno tehnoloških incidenata u kojima je poginulo 17.000 ljudi, da se o inim posledicama i ne govori.

2.4.1. POVEĆAN BROJ URAGANA

Velike monsunske kiše u severnoj su Indiji, Nepalu i Bangladešu prouzročile snažne poplave u kojima je stradalo oko dve hiljade osoba. Ipak, najveću su materijalnu štetu poplave napravile u Kini.

Rast prosečne temperature vazduha uticao je i na broj uragana. Za atlantske sezone uragana podignulo se 15 jakih tropskih oluja. Devet oluja preraslo je u uragane, od kojih je čak šest proglašeno izrazito snažnima.

U novoj 2013. čovečanstvu neće biti ništa bolje. Broj poginulih će rasti, materijalna šteta biće još veća, a trpeće i životinjski i biljni svet. Sve dok se ne smanji emisija štetnih staklenih gasova, koja podstiče globalno zagrevanje, jednu od najvećih pretnji civilizaciji.

14

3. SPORAZUMI VEZANI ZA GLOBALNO ZAGREVANJE

Da bi se sprečilo dalje štetno delovanje globalnog zagrevanja, efekta staklenika, širenje ozonskih rupa, porast morske plime i dr., donešeni su zakoni u obliku sporazuma o zaštiti ozonskog omotača. Najznačajniji sporazumi su oni koji su donešeni u Kyotu i Montrealu.

15

4. ZAKLJUČAK

Kako bi svet gledali na drugačiji način, trebamo menjati sebe. Uz promene koje možemo napraviti u svom svakodnevnom životu, još je važnije promeniti politiku na nacionalnoj i međunarodnoj površini. Time se podrazumeva da bi poziv na ekološke promene trebao produbiti naše razumevanje klimatskih promena i ekoloških problema. Stvarni ekološki integritet može biti postignut samo zajedničkim naporom svih nas.

Uticaj klimatskih promena na zdravlje će biti teško zaustaviti u narednih nekoliko godina ili decenija. Ipak, mnogi od ovih mogućih uticaja mogu se izbeći ili kontrolisati. U zdravstvenom sektoru i drugim relevantnim sektorima utvrđene su mere za smanjenje izlaganja klimatskim promenama i njihovom uticaju. Na primer, kontrola vektora, smanjenje zagađenosti od prometa, efikasno iskorišćavanje zemljišta i menadžment voda su dobro poznate i proverene mere koje mogu pomoći. Na primer, povećano korišćenje bicikla i sredstava javnog prevoza umesto upotrebe sopstvenih automobila u industrijskim zemljama smanjiti će emisiju gasova koji dovode do efekta staklenika. Na taj način će se, takođe, poboljšati kvalitet vazduha i postići bolje respiratorno zdravlje stanovništva i smanjiti broj preranih smrti. Povećana fizička aktivnost tokom vožnje bicikla i pešačenja može rezultirati smanjenjem gojaznosti, a samim tim i smanjenom incidentom bolesti koje su uzrokovane gojaznošću. Što se ove mere pre preduzmu, biće i veći njihov uticaj na javno zdravlje.

Čovek kao pojedinac u zajednici može učiniti tri stvari:

1. RECIKLIRANJE• Preispitati potrošačke navike. Kupovati i koristiti samo ekološki pakovane proizvode. Tražiti deterdžent, sapun i sredstva za čišćenje koja nose ekološki znak.• Reciklirati sve što se može reciklirati: plastika, ostaci voća i povrća, papir, karton, staklo i konzerve.

2. SMANJIVANJE• Potrošnje vode• Korišćenja automobila• Ispuštanja freona• Paljenje nerecikliranih stvari• Smanjiti potrošnju električne energije ...

3. PODSEĆANJE (vlasti, ljude koje srećemo u svakodnevnom životu)

16

17

5. LITERATURA

1.Wikipedia

2. Ekološki menadžment, prof. Dr Svetko Keranović

3. Encyclopaedia Britannica 2004, CD-Rom izdanje.

18