(Novospask,1804 - Berlin, 1857)

(Novospask,1804 - Berlin, 1857)

Uio je da svira klavir i violinu, paljivo sluao nastupe strievog kunog orkestra i uivao u lepotama narodnih pesama. Posle boravka u Petrogradu, naputa Rusiju i odlazi najpre u Italiju, gde ima priliku da upozna uvene italijanske opere i pevae i da izuava tehniku belkanta, a zatim naredne tri godine provodi u Beu i Berlinu, izuavajui muziku teoriju i kompoziciju. Ponovo se na neko vreme vraa u Petrograd, te posle nekoliko profesionalnih razoarenja odlazi u Pariz, gde ima priliku da upozna Berlioza, a zatim putuje u paniju, gde dve godine intenzivno prouava panski folklor. Po povratku u domovinu 1848. i okuplja oko sebe mlade ljude, odueljene poklonike njegove umetnosti, ali posle novih razoarenja, naputa Rusiju najpre Pariz (sada upoznaje Majerbera) i konano Berlin gde ostaje do smrti.

U poetku, Glinka je komponovao klavirsku i orkestarsku muziku, pa je smatran osnivaem ruske simfonijske kole s vidno izraenim nacionalnim elementima. Stoga izdvajamo nekoliko orkestarskih dela:

Kaprio na ruske napeve

Uvertira-simfonija na dve ruske pesme

Kamarinskaja, fantazija na dve ruske teme

Brilijantni kaprio na temu Hota Aragoneza

No u Madridu, simfonijska poemaU inostranstvu, Glinka se bavio idejom o stvaranju ruske nacionalne opere. Naime, ruska opera je tokom 19. veka preteno razvijana u dva tematska smera: kao herojsko-istorijska opera epskog karaktera ili opera-bajka s bogato iskoritenim legendarnim i fantastinim elementima folklora. Upravo obe tematike zastupio je i Glinka u svojim dvema operama, postavljajui temelje budueg razvoja: Ivan Susanjin (ili ivot za cara kako je opera nazivana do Oktobarske revolucije 1917. godine) je istorijsko-herojske tematike, prava narodna epopeja, himna rodoljublju i herojstvu; muziki jezik jasno je folklorno obojen i u duhu i sa konkretnim citatima ruskih narodnih melodija; ansambli su veto izraeni u polifonom tkivu; posebno je izraena snana i potpuno profilisana uloga hora koji je nosilac dramske radnje i ima ulogu naroda; orkestar ima ujednaenu i vanu ulogu od uvertire, preko plesnih numera do manjih fragmenata tokom opere; ukupno, ova opera je nova i drugaija ne samo u ruskoj ve i evropskoj operskoj literaturi. Ruslan i Ljudmila je opera-bajka raena delimino prema istoimenom Pukinovom delu; upotrebljava elemente istonjake melodike i ritmike; orkestru poverava dinaminu koloristiku ulogu, a u orkstar uvrtava harfu i klavir, to nije bilo uobiajeno; delo je puno kontrasta i Glinki je nedostajala vetina da ih loginije oblikujeSvakako treba istai da u Glinkinom opusu znaajno mesto zauzimaju i brojne solo pesme, meu kojima su istaknute one na Pukinove tekstove.

U svom stvaralatvu vri sintezu bliih i daljih prethodnika u daje uzor nacionalnog muzikog stila postaje vodea linost u koju upiru oi njegovi neposredni naslednici. Meu njima posebno se istie ALEKSANDAR DARGOMISKI (1813-1869) i njegove dve opere, obe pisane na Pukinove tekstove: Rusalka i Kameni gost.

Boris Godunov Musorgskog ili Knez Igor Borodina.

Veina opera Rimskog-Korsakova.

Operu Kameni gost su su posle smrti Dargomiskog zavrili, po njegovoj elji, dva lana ruske Petorke Kjui i Rimski-Korsakov