GLASNIK - istorijskiarhiv.rsistorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik 36...

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

G L A S N I K

36

Vaqevo 2002.

ISTORIJSKI ARHIV VAQEVO

GLASNIK

36

2002.

Glavni urednik

Aleksa Tomi}

Redakcioni odbor

dr Qubodrag Dimi}, dr Sini{a Mi{i}, Vladimir Krivo{ejev, Mil~a Madi},

mr Nedeqko Radosavqevi}, Sne`ana Radi} (sekretar redakcije)

Recenzenti

dr Qubodrag Dimi}

dr Sini{a Mi{i}

Lektor

Mirko Bojani}

Prevod na engleski

Jasmina Radi}

Tira`

600 primeraka

Adresa Redakcije

14000 Vaqevo, Pop-Lukina 26, tel. 014/221-028

e-mail: [email protected] • sajt: www.istorijski-arhiv-valjevo.org.yu

^asopis izlazi jedanput godi{we.

^lanci i prilozi primaju se do avgusta naredne godine.

Izdavawe ~asopisa finansira Skup{tina op{tine Vaqevo

[tampa

Grafi~ka radwa „MS”, Vaqevo

3

UDK 93/99 ISSN 0354-9143

GLASNIK

Broj 36, godina 2002.

HERALDHistory archive Valjevonumber 36, year 2002.

SADR@AJ – CONTENTS

^LANCI

ARTICLES

Qubodrag Popovi}: Vaqevski pana|uri u prvoj polovini 19. veka . . . . . . . . . . . . . . . 5

Ljubodrag Popovic: Fairs in Valjevo in the first half of 19th century

Milorad Radoj~i}: Sto godina {kole u Popu~kama. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 17

Milorad Radojcic: One hundred years of the school in Popucke

Milan Milo{evi}: Policijsko-bezbednosne struktureu okupiranoj Srbiji 1941-1944.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 57

Milan Milosevic: Police-security structures in occupied Serbia 1941-1944

Dejan V. Popovi}: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1969) . . . . . . . . 73

Dejan Popovic: Music school „Zivorad Grbic“ Valjevo (1954-1969)

PRILOZI

SUPPLEMENTS

Dragana Lazarevi}-Ili}: Prilog istraìvawima o postojawu ieksploataciji rudnika bakra Rebeq od anti~ke epohe do po~etka XX veka . . . . . . . . . . 99

Dragana Lazarevic: A supplement to the research of the existence and exploitationof a copper mine Rebelj from the classical period until the beginning of XX century

METODOLOGIJA I ISTORIOGRAFIJA

METHODOLOGY AND HISTORIOGRAPHY

Nedeqko Radosavqevi}: Problemi istraìvawa lokalne istorije

(primer zapadne Srbije). . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 113

Nedeljko Radosavljevic: Problems in the research of local history (the example of western Serbia)

Vladimir Krivo{ejev: Rat istoriografijaParalelni osvrt na kwige, Vaqevo pod okupacijom 1941-1944

(@arko Jovanovi}) i i êtnici Draè Mihailovi}a

u gra|anskom ratu u Srbiji 1941-1945 (Milorad Beli}) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 128

Vladimir Krivosejev: Opposed opinions about historiography - A parallel review of the books„Valjevo under occupation 1941-1944" (Zarko Jovanovic) and “Chetniks of Draza Mihajlovic inSerbian civil war 1941-1945" (Milorad Belic)

4

GRA\A

DOCUMENTS

Mirko Bojani}: Spisak ìteqa vaqevskih 1836. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 137

Qubodrag Popovi}: Popis „vaqevskog okruga“ 1853. godine . . . . . . . . . . . . . . . . . . 144

IZ RADA ARHIVA

OUT OF THE ARCHIVE’S WORK

Qiqana Uro{evi}: Potomci kneza Rake Te{i}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 147

Biqana Stojakovi}: Ratnici iz Tamnave, u~esnici oslobodila~kihratova Srbije 1912-1918. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 155

KRITIKE I PRIKAZI

REVIEWS

Mil~a Madi}: @ivorad @ika Jevti}: Selo Jasenica – monografija . . . . . . . . . . . . 185

Mil~a Madi}: Velibor Berko Savi}: Solunci na loma~i. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 187

Mil~a Madi}: Milan Vasi}: Majinovi} – hronika sela . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 189

Nedeqko Radosavqevi}: Stevan Pavlovi}: Istorija Balkana. . . . . . . . . . . . . . . . . . 191

Dubravka Staji}: @arko Jovanovi}: Neostvareni ratni ciqevi

Draè Mihailovi}a, kolaboracija u Srbiji 1941-1945. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 195

Dubravka Staji}: Dr @arko Jovanovi}: Vaqevo pod okupacijom 1941-1944 . . . . . . . . 199

Milorad Beli}: @arko Jovanovi}: Vaqevo pod okupacijom 1941-1944. . . . . . . . . . . . 202

Branko Lazi}: Svetlana Peji}: Manastir Pustiwa . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 207

Nedeqko Radosavqevi}: Sneàna Radi}, Konfiskacija imovine

u Vaqevskom okrugu 1944-1946.. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 209

BIBLIOGRAFIJE

BIBLIOGRAPHIES

Mil~a Madi}: Bibliografija istoriografskih izdawa o vaqevskom kraju . . . . . 213

IN MEMORIAM

Qubisav Andri} (1938–2002) . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 223

Qubodrag Popovi}

arhivski savetnik

Beograd

VAQEVSKI PANA\URI

U PRVOJ POLOVINI 19. VEKA1

APSTRAKT: Analizom pana|ura koji su odràvani u vaqevskom kraju u

prvoj polovini 19. veka, prati se razvoj trgovine u obnovqenoj Srbiji posle

Drugog ustanka. Iz ~lanka saznajemo ko su bili u~esnici, odakle su dolazili,

kako i ~ime, i kojom robom su trgovali.

U obnovqenoj Srbiji posle Drugog ustanka zna~ajno mesto u privrednoj

aktivnosti zauzimala je i trgovina. Ona se u prvi mah razvijala u gradovima,

u wihovim du}anima. No, vremenom su kao kupci sve ~e{}e po~eli da se po-

javquju i qudi iz seoskih sredina. Time je po~elo da se pro{iruje i trì{te

razli~itih proizvoda. Ali logikom trgovine ova trì{ta nisu mogla dugo

vremena da ostanu zatvorena, dovoqna sama sebi, pa sem povezivawa sela i

grada, trì{te se {iri i povezivawem raznih proizvodnih i trgova~kih re-

jona. Prvenstvenu ulogu u celom ovom procesu povezivawa svih subjekata

imali su pana|uri. To su bila mesta na kojima su se sastajali i qudi razli~i-

tih oblasti jedne dràve, kao i stanovnici grada i sela.

Kada govorimo o pana|urima u Srbiji u prvoj polovini XIX veka na osno-

vu onoga {to se odigralo, tu vremensku dinstancu moèmo podeliti na dva

perioda. Prvi je onaj od zavr{etka Drugog ustanka – od 1815. do 1839. godine

do dono{ewa Zakona o pana|urima, i drugi, posle 1839. godine. Razlika izme-

|u ova dva perioda je u broju pana|ura, mestima gde su odràvani, broju u~e-

snika na wima, odakle su trgovci dolazili, kao i u obiqu robe koja se na

pana|urima prodavala. Takav je bio slu~aj i sa pana|urima koji su se odrà-

vali u vaqevskom kraju, najpre nahiji, a zatim okrugu.

5

UDK = 394.6 "18"

^LANCIARTICLES

1 Svi datumi u tekstu navedeni su po starom kalendaru

I

Me|u prvim pana|urima koji su obnovili rad, bio je poznati Vaqevski

pana|ur. On je jo{ u XVIII veku bio jedan od najve}ih na Balkanskom poluos-

trvu, zadràv{i taj zna~aj do polovine XIX veka.2 Me|utim, iako je po~eo do-

bro da radi, 1818. godine pojavili su se protivnici wegovog postojawa,

verovatno pogo|eni konkurencijom. U vaqevskoj ~ar{iji be{e uhvatilo ko-

rena mi{qewe da dolazak trgovaca sa strane samo pogor{ava poloàj lokal-

ne trgovine i mesnih trgovaca.3 Otuda borba za ukidawe pana|ura u ovom

kraju. Prvi poku{aj u tom smislu u~iwen je 12. avgusta 1818. Op{tina vaqev-

ska uputila je Proti Mateji Nenadovi}u pismo s molbom da knez Milo{

izvadi buruntiju da se u Vaqevu ne drè pana|uri, jer wima, pogorelcima, na

sajmu sad konkuri{u trgovci sa strane.4 Ovom zahtevu su se 23. avgusta pri-

druìli i qudi iz nahije. Vasiq Pavlovi} i ostali knezovi Nahije vaqevske

uputili su sada li~no knezu Milo{u molbu u kojoj su traìli da se ukinu pa-

na|uri u Vaqevu, navode}i da kad ih nigde ne ima neka ih i ovde ne ima i doda-

ju}i da vaqevski trgovci, postradali u poàru, jo{ ne mogu da se pridignu, a

gotovo polak su se raselili5. Ovu molbu knezovi su ponovili i 13. septembra,

sada mole}i da se va{ar ne drì.6 Ako se ova pisma detaqno analiziraju, na-

me}e se zajedni~ka misao o svemu ovome {to su navodili, a to je da je potreba

da se u ovom trenutku samo oni pazare radi nadoknade {tete od poàra, a is-

tovremeno im je bila ‘eqa da se odbrane od do{qaka koji u tim prilikama

samo zlo donose. Po wihovim navodima do{qaci su ~inili {tetu letini,

krali kowe, a sam teren za odràvawe pana|ura bi posle wihovog boravka

izgledao opusto{en kao da je neka vojska preko wega pre{la.

Vaqevci su naro~ito bili kivni na konkurenciju iz Bosne, upravo navo-

de}i da su najve}e {tete dolazile od strane bosanskih trgovaca.

Ipak, „Knez Milo{ je, uprkos svim molbama i prekliwawima vaqevskih

~ar{ilija, gledaju}i na pana|ur sa stanovi{ta interesa privrede i dràve,

ipak doneo odluku o opstajawu vaqevskog pana|ura.“7

Borba izme|u onih koji su bili pristalice odràvawa pana|ura i wego-

vih protivnika nastavqena je i narednih godina. Tako npr. 1825. godine je-

dni su nastojali i daqe da se ova Kneèva odluka opozove i vaqevski pana|ur

ukine, a drugi su ~ak preko knegiwe Qubice, Milo{eve ‘ene, molili da ona

posreduje kod Kneza u korist odràvawa pana|ura. Obe ove struje sam je Knez

pomirio, ostaju}i pri ranijoj odluci.8

Nedeqko Radosavqevi}

6

2 Danica Mili}: Trgovina Srbije 1815-1839, Nolit, Beograd 1959, str. 130

3 Isto

4 AS, KK, IX-94

5 Isto, IX-101

6 Isto, IX-106

7 D. Mili}, navedeno delo, str. 130

8 AS, ZMP-6040

Vaqevski se va{ar, i pored trvewa nastavqao, i kasnijih godina bivao

sve uspe{niji, {to je dokaz da je tradicija imala prevagu nad svim. Tu su do-

lazile va{arlije sa raznih strana Turskog carstva, osobito iz bliìh i

daqih krajeva same Srbije. Me|u posetiocima isticali su se oni iz Beograd-

ske nahije, najvi{e iz same varo{i beogradske, zatim iz [aba~ke nahije,

pristiù}i, bilo pe{ke, bilo na kowima, a puno wih i na kolima.

Ina~e, u ovom periodu, pana|ur u Vaqevu se odràvao tri puta godi{we:

na Cveti, o Ilindanu, te o Mihoqdanu. Vreme trajawa svakog od wih bilo je

po nedequ dana. „@eqa Narodnog suda je bila da o tome pana|uru povede vi{e

ra~una, pa su sa wega u {tampi objavqivani izve{taji o cenama, kretawu po-

nude i potra`we, kao {to se to radilo i u vezi sa pe{tanskim va{arom u on-

da{woj {tampi.9

Po svojoj interesantnosti izdvajaju se dva vaqevska pana|ura iz perioda

tridesetih godina XIX veka: Jedan je odràn 1832, a drugi 1835. godina. Da bi

se pana|uri {to boqe, bez problema odvijali, u ovo vreme uvedeni su i nadzi-

rateqi pana|ura. Oni su, radi ve}eg autoriteta ove funkcije, bili birani iz

redova istaknutijih qudi iz tada{we vlasti. Tako je 1833. na pana|uru o

Ilindanu ovaj posao obavqao Ranko Majstorovi}, ~lan Narodnog suda, a na

Mihoqskom ovo je bilo povereno Milosavu Peruni~i}u, tako|e ~lanu Naro-

dnog suda.10 Ovo se nastavqalo i kasnijih godina gde su kapetani na pana|uru

pazili na red i mir.

Godine 1832. odràna su dva pana|ura. U samom po~etku bilo je malih nes-

porazuma, ali su ubrzo bili otkloweni.

Tako je 5. juna 1832. Sud op{tenarodni srpski odredio svoga ~lana da pred

taj dan u Vaqevo ide, i na odrànije re~enog poredka motri. On je bio odre|en

na mesto Jovana Bobovca11koi je do sada na pomenutom pana|uru nabqudavao

12i

najboqe poznat bio, no on zbog svog slabog zdravstvenog stawa na ovaj nije

mogao da ide.

Odràvawe ovog pana|ura bilo je predmet interesovawa i u drugim nahi-

jama. Tako se 20. juna i Sud Okruga beogradskog interesovao za wega.

Vaqevskom sudu javqeno je 23. juna o odluci za odràvawe pana|ura i pri

tom mu pisano: Da znate i drugima objavite, kako }e trgovci i nameravaju}i

{to tamo prodavati ili kupovati na pana|ur do}i.

Odobrewe za odràvawe pana|ura je od Kneza i vaqevski ispravnik Jev-

rem Nenadovi} kada je za Petrovdan bio kod wega. Knez je naloìo Sudu

vaqevskom 1. jula da pripremi sve da se na re~enom pana|uru poredak, mir i ti-

Problemi istraìvawa lokalne istorije...

7


10 Isto

11 Jovan Bobovac, rodom iz sela Bobove, kasnije i kapetan, a od 6. X 1823. bio je predsednik Su-

da op{tenarodnog srpskog. Umro je 1832. godine pod nerazja{wenim (sumwivim) okolnos-

tima i sahrawen u Kamenici. Ina~e, jedan je od prvih knezova u Vaqevskoj nahiji; Arhiv

Srbije, Sud op{tenarodni srpski 1820-1835, Inventar, Beograd 1968, sv. I, str. 22

12 Nabqudavati-nadgledati, paziti, bdeti nad nekim ili ne~im

{ina odrì i sa~uva. Trebalo je da rukovodilac pana|ura kako |umruke tako

i druge obi~ne od pana|ura prihode obrati, da bi pritom i druga nu`dna

u~re`denija postaviti mogao.

Pana|ur o Svetom Iliji je uspe{no odràn i o wemu je 22. jula 1832. izve-

{ten Sud op{tenarodni srpski. U izve{taju je pisalo da je ovome kao kome-

sar prisustvovao Mileta Radojkovi} i da je sve svoim na~inom ~rez va{ara

dobro i to~no teklo, tako da je u punoj meri i ti{ini i svakij poredak odràn.

U avgustu iste godine Sudu nahije vaqevske stigla je nova naredba. Sud op-

{tenarodni Srbski je 25-tog saop{tio da je od strane Kneza odobreno da se u

Vaqevu, kao i dosad triput u godini, o Cvetima, Ilindenu i Mioqu dne pana-

|ur odràva. Ovo je trebalo da se saop{ti svima uobi~ajenim na~inom.

Po{to je slede}i praznik bio Mioq dan, trebalo je ~initi pripreme i za

ovaj pana|ur. Sud vaqevski je bio obave{ten 25. septembra da je Kneèvom

odlukom od 21-og istog meseca, za komesara ponovo odre|en Mileta Radoj-

kovi}.

O odrànom pana|uru na Mioqdan, a pod glavnim nadzinarijem Milete Ra-

dojkovi}a, Sud je podneo slede}i ra~un:

1. Od No205 koliba

13

uzeto je za prodaju espapa 3.461 gro{ 20 para

2. Od meana uzeto je 562 gro{ 24 para

3. Na kowe i volove od prodavcov 846 gro{ 24 para

4. Na espape razne odnete na granicu 1.400 gro{a

5. Od kowa i volova otgnanij za granicu napla}eno je |umruka 850 gro{

Suma Gro{a 7.120,28 para

Iz ove gorwe sume potro{eno je:

a. Na 38 soldata, koij su po drumovima

straè odràvali, taina, mesa, i hleba,

i svakomu po 7 gro{a 468 gro{a 24 para

b. \umrukxiskoga tro{ka u Hanu 69 gro{a 7 para

v. Kesa za novce 2 gro{a 20 para

540 gro{a 11 para

Sva suma 6.580,17 gro{a.

O rezultatima pana|ura obave{ten je bio i Sud op{tenarodni srpski 3.

oktobra 1832. U pismu je stajalo: Pri ovom pokornej{em Raportu, da blagovoli

Visokoslavnij Sud primiti ozna~enu Sumu po priloènoj noti % od podateqa

sego.14

Na pana|uru 1835. godine po Tevteru va{ara bilo je preko 1.10015 lica.

Me|u prodavcima najve}i broj wih bio je iz Vaqevske nahije. Za wima dolaze

oni iz {aba~ke, pa beogradske, rudni~ke itd. (iz Vaqevske nahije 280, {a-

ba~ke 99, rudni~ke 38, uì~ke i â~ka 56, kragujeva~ke 6, beogradske 39, Zvor-


8

13 Verovatno je toliki broj objekata bio na pana|uru

14 AS, SOS-966; sva akta iz 1832. godine pripadaju ovom predmetu

15 Prodavaca 582, a kupaca 575

nika i Loznice 30, sokolske 11, pe}ke 2, ra|evske 8, grada~ke 1, Karanovca 3,

Bosne 7, Sanxaka 1, Turske 1). Me|u kupcima najve}i broj je iz Ju`ne Srbije,

Beogradske nahije, Makedonije i Bosne (iz Vaqevske nahije 5, {aba~ke 1, ru-

dni~ke 1, uì~ke i â~ka 51, kragujeva~ke 12, beogradske 92, sokolske 3, Kara-

novca 9, Bosne 57, Sanxaka 13, Turske 24, Makedonije 89, Bugarske 1, Ju`ne

Srbije 166, Jagodinske nahije 20, smedrevske 16, kru{eva~ke 10, gurgusova~ke

1, a od stranih zemaqe Gr~ke 3 i Rumunije 1).16

Prihod ovog pana|ura iznosio je 12.963,7 gro{a; na rashode je potro{eno584,3 gro{a, te je ~ist prihod bio 13.379,4 gro{a.17

Me|utim, posle ovoga dolazi do malog pada, jer promet na vaqevskom pa-na|uru po~iwe da se smawuje. Vi{e razloga je tome doprinelo, ali za najve}ise smatra otvarawe pana|ura u drugim mestima Srbije, koji su postali konku-rencija ovom podru~ju. Na to je najboqe ukazao Cvetni pana|ur 1838. godine.Na wemu je bilo najvi{e raznih sitnica, a stoke vrlo malo. Ukupan prometna va{aru: prodata 3 vola, 25 kowa i 2 kobile. Kupci su iz Uìca, Prizrena,Rakovca, Srebrenice, Poège.18

Ovakav pad zvonio je na uzbunu. Organi vlasti, zaduèni za pana|ur, dalisu se na posao, jer se pred wima nalazio slede}i, Ilindanski va{ar.U~iweno je, danas moderno re~eno, niz marketin{kih poteza, {to je doprine-lo boqem uspehu pana|ura. Ukupan broj prodavaca i kupaca iznosio je prekosedam stotina lica,19 kako iz raznih mesta Srbije, tako i iz drugih delovaTurskog carstva. Iz Srbije su dolazili iz 22 mesta, a van we iz 7.

I za 1836. godinu imamo izve{taj o dva pana|ura. Dràvni Sovjet je 13. ju-la saop{tio Sudu vaqevskom da su se za komesara pana|ura Sv. Ilinskog ponalogu Kneza odre|eni ~lanovi Sovjeta Jani}ije \uri} i Jeremija Zdravko-vi} da obi~ni pana|urskij |umruk pokupe i na obdrànije svakoga poredka i ti-

{ine na istom pana|uru motre.

Sudu je bilo preporu~eno da ovima svaku pomo} u radu zarad ispuwewa da-tih naloga u~initi a i samo motri, da se nikakav neporedak ne dogodi.

Sud vaqevski je izvestio Sovjet 28. jula da je pomenutu dvojicu do~ekao i k

obdràniju mira i svake urednosti nu`dne pomo}i, koji su go| potrebovali da-

lo tako, da je u svemu mir i svaka urednost to~no ispuwena.

U daqem tekstu javqano je da je kao prihod na Pana|uru dobiveno svega

11.872 gro{a i 5 para. Ovu sumu je po svome ekspeditoru Aleksandru Nenadovi-}u Sud poslao Sovjetu. Prijem ovog novca Sovjet je potvrdio 31. jula 1836. ipredao ga direktoru Glanog kazna~ejstva Pavlu Stani{i}u narednog dana.20

Svoj izve{taj o pana|uru poslali su i komesari 29. jula i u wemu po-navqali ono {to je izvestio Sud vaqevski.21


9

16 AS, KK, IX-469; D. Mili}, navedeno delo, str. 133

17 AS, isto


19 740

20 AS, DS, I E, f II, r 4/836

21 Isto, r 7/836

O Mihoqdanu iste godine odràn je i drugi pana|ur u Vaqevu. Na wemu su

za komesare bili odre|eni Jeremija Zdravkovi} i ~inovnik po osobeni poru~e-

nija Jovan Milenkovi}. Uputstvo koje im je dato, sadràlo je iste odredbe

kao i za prethodni pana|ur.

Novina je ovog puta bila naredba da na ovom pana|uru prisustvuju i sres-

ke stare{ine iz Okruga vaqevskog. Oni su imali da podpomagaju u delima va-

{arskim komesare.

O prisustvu komesara i dobro obavqenom poslu Sud vaqevski je izvestio

Sovjet 3. oktobra. Ovaj izve{taj je sadràvao i finansijske rezultate. Pri-

hod je ovoga puta bio 11.035 gro{a i 38 para, a rashod 607 gro{a. Tevter pana-

|ura i novac su komesari sa sobom bili odneli.22

Bore}i se za svoj ugled i poslovni uspeh, vaqevski pana|ur je do~ekao i

1839. godinu.

II

Uredbom donetom jula 1839. godine pana|uri u Srbiji su regulisani za-

konski. Bila su imala odre|ena mesta i vreme odràvawa u svih 17 okruìja.

Vaqevsko okruìja, pa i Vaqevo, ostaju samo sa jednim va{arom, ilindan-

skim.23

Uredbom iz 1839. pana|uri unekoliko mewaju svoj karakter. To se odnosi-

lo osobito na na novoobrazovane pana|ure. Trgovina na wima takore}i nije

prelazila okvire jednog okruga, jer nije bilo dozvoqeno voditi izvoznu,

odnosno uvoznu trgovinu. Me|utim, pana|uri koji su postojali do dono{ewa

uredbe, zadràli su sve svoje obi~aje i na~in rada. Me|u wima bio je i

vaqevski.

Novi propisi doneli su dosta novina, predstavqaju}i sada ~vrstu orga-

nizaciju. Bile su predvi|ene sve mogu}nosti koje proisti~u iz poslovnih

odnosa me|u samim u~esnicima pana|ura, odnos u~esnika pana|ura prema

vlastima, a i ovih prema samim pana|urima, kao institucijama zasnovanim

na zakonu. Pana|uri su pod brigom dràve i centralne vlasti. Ovako reguli-

sani imali su olak{an rad, jer su re{ena i mnoga nejasna pitawa. „Najpozi-

tivnija uloga pana|ura na unutra{wem trì{tu sastojala se u oìvqavawu

unutra{weg prometa me|u nahijama, a docnije me|u okruzima. Posle duèg

niza godina u kojima su se pana|uri odràvali, ovaj se uticaj vrlo jasno po-

kazao, u prvom redu, u velikom broju qudi koje su ti pana|uri, uprkos dosta

slabim komunikacijama i uslovima putovawa, ~ak i iz najudaqenijih kraje-

va, uspeli da privuku.24

Po~etkom ~etvrte decenije XIX veka do{lo je do poboq{awa uslova rada

za neposredan rad. Jedan broj privatnih lica je podigao zgrade i du}ane za


10

22 AS, DS, I E, f II, r 4/836

23 Zbornik zakona i uredbi Kneèvine Srbije, kw. I, str. 87


olak{awe trgovine. Naàlost, iz postoje}ih arhivalija ne moè se utvrditi

ta~n broj takvih objekata, kao ni sama veli~ina va{ari{ta. Dodu{e, postoji

jedan opis plana vaqevskog pana|ura, ali on poti~e iz 1834. i 1838. godine.25

Kao jedna od orijentacija za wihov ukupan broj moè nam posluìti i

izve{taj o pana|uru iz 1845, gde wihov zbir iznosi 288.

Po uredbi iz 1839. va{arski prihodi su pripadali op{tini na ~ijoj te-

ritoriji se pana|ur odràvao. Ovo je bilo prirodno, jer su svi rashodi pana-

|ura teretili mati~nu op{tinu. Takse su precizno odre|ene za sve vrste

usluga i roba kojima se na wima trgovalo. Napla}ivane su za du}ane, mehane i

zauzeto mesto. Najve}e takse propisane su za du}ane u kojima se trgovalo, za-

tim za mehane. Znatno mawe bile su za zanatlijske du}ane, za one koji su staja-

li sa robom na mestu i one koji su prodavali pi}e sa kola. Najmawe su

oporezivana kola kojima je roba bivala dovezena, te tovari na kowima.26

Tridesetog jula 1845. godine dostavio je Aleksandar-Acika Nenadovi},

na~elnik Okruga vaqevskog, izve{taj Pope~iteqstvu vnutrenih dela27 o

odràvawu va{ara Ilinskog i ove godine ovde u Vaqevu po su{~estvuju}oj28

Uredbi drànom.29

U izve{taju je daqe stajalo da je ovaj va{ar bez ikakova ~rezvi~ajna doga|aja

sa svim u miru i poredku dràt i okon~an, i da je prodaja svakog roda espapa,

osim Bosanskog Sara~iluka,30kao i stoke slabija bila nego u pro{logodi{wem,

naro~ito iz tog uzoroka, {to je strani Trgovaca samo od Bosne ne{to vi{e bi-

lo, a ostali predela Turske sa svim malo.

Izve{taj je imao u svom sastavnom delu jo{ i izvodnij Spisak prihoda i

rashoda sa spiskom kazweni lica, koja su u va{aru razna prestuplenija u~inila.

No, iako je po izve{taju okru`nog na~elnika, upu}enog Pope~iteqstvu

vnutrenih dela, va{ar bio protekao bez ikakova ~rezvi~ajna doga|aja, ipak su

zbog nekih sitnijih prestupa 22 lica bila ka`wena. Najpre za kra|u sr~alu-

ka31, belegije

32, jemenije33, tozluka

34, ~amprage35, kese sa novcem, glave {e}era,

rakije od meanxije; zatim tu su bili jo{ i bes~estije36, psovawe Boga, {enlu-

~ewe s pu{kom; jedan je ~ovek ka`wen {to je s vatrom na ~ibuku pu{e}i kroz

va{ar i{ao, a jedna ‘ena zbog toga {to je u svoi 50 god. starosti u va{aru blu-


11

25 D. Mili}, navedeno delo, str. 141, 142

26 Wihova veli~ina se ovde ne daje, jer se mogu videti kroz izve{taj o pana|uru iz 1845. godine,

datom u daqem delu ovog rada.

27 Ministarstvu unutra{wih poslova

28 Vaè}oj, odgovaraju}oj

29 Nenadovi} je bio okru`ni na~elnik u vremenu od 2. XI 1844. do 30. IX 1847. godine - Qubo-

drag Popovi}: [ematizam Kneèvine Srbije 1839-1851, Arhiv Srbije, Beograd 1999, str. 62

30 Sara~kih proizvoda

31 Raznovrsnih staklenih stvari

32 Brusnog kamena

33 Marame, {amije

34 ârapa dokolenica

35 Lan~i}a, obi~no srebrnog, za vezivawe ko{uqa

36 Vre|awe

do~instvovala. Ina~e, ove prekr{aje su po~inili qudi iz raznih okruìja:

{aba~kog, podriwskog, vaqevskog, uì~kog, beogradskog, dok je jedan bio ~ak

iz Crne Gore.

Na~elstvu je na podneseni izve{taj o pana|uru bila upu}ena primedba, jer

u istom nije poimence stavqeno, koliko je za koi du}an, kola, kolibu, meanu i

time podobna, po naosob, i potom svega u skupu, takse napla}eno, nego samo na

du}ane, na natovarene kowe i drugo. Zato mu je bilo naloèno da ono naredbu

u~ini po kojoj }e se drugi spisak, u kom treba da je izloèno za No du}ana po No

gro{a koliko sleduje, i tako za pro~e37

so~ini, potom takovi spisak ovamo da

po{qe.

Postupaju}i po ovom nare|ewu vaqevsko na~elstvo je krajem avgusta dos-

tavilo poimeni~ni spisak svih va{arlija. Zahvaquju}i tome, mi smo danas u

mogu}nosti da pruìmo podatke o vrstama taksi, poslovima na va{arima,

objektima podignutim na wemu i mestima odakle su u~esnici bili:38

I Du}an I klase=12. . . . . . . . . . . . sa taksom po 30 gro{a (Beograd 11, Sarajevo 1)

Du}an II klase=93 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . sa taksom po 20 gro{a

(Beograd 80, Sarajevo 5, [abac 3, Vaqevo 2, â~ak, Kragujevac i Fo~a po 1)

Du}an III klase=110 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . sa taksom po 10 gro{a

(Beograd 42, [abac 23, Uìce 16, Sarajevo 8, Ub 7, Ni{ i â~ak po 4,

Jagodina 2, Karanovac, Vaqevo, Svilajnac i Kru{evac po 1)

II Kolibe III klase=20 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . sa taksom po ??? gro{a

(Beograd 12, Jagodina i Vaqevo po 2, [abac, Svilajnac, Sarajevo

i Fo~a po 1)

III Naro~ita mesta od op{tinske zemqe za pravqewe koliba o va{aru, data su

putem licitacije, pod zakup; taksa im je, s obzirom na prostranstvo zauzetog

zemqi{ta napla}ivana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . od 21 do 70 gro{a

(Ovu su zemqu zakupili samo Vaqevci, wih 79)

IV Meana I klase=37 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . sa taksom po 20 gro{a

(Vaqevo 7, Grabovica 4, Klinci i Zabrdica po 3, Radqevo, Pri~evi} i Uìce

po 2, Jalovik, ŠRotawe¹, @abari, Gradac, Kragujevac, Š[evrit¹, Struganik,

Rakari, Mu{i}, Jo{eva, Robaje, Bukovica, Jasenica i Kote{ica po 1)

Meana II klase=7 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . sa taksom po 15 gro{a

([evrquge 2, Kru{evac, Rajkovi}, Popu~ke, Vaqevo i Pale` po 1)

Meana III klase=9. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . sa taksom po 10 gro{a

(Sarajevo 2, Koti{ica, [ep{in, Godqevo, Gvozdenovi}, Beograd, Loznica i

Uìce po 1)

Naplatna mesta prodatog od op{tinske zemqe u zakup

Pod meanama=15; taksa im je napla}ivana u zavisnosti od veli~ine

zauzetog zemqi{ta . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . od 22 do 30 gro{a

(Vaqevo 6, Beograd 3, Leskovac, Uìce, â~ak, îbutkovica, Pejinovi} i

Koceqeva po 1)


12

37 Ostale

38 Izostavili smo jedino popis svakog pojedina~nog lica, imenom i prezimenom, jer bi doti-

~ni spisak iznosio vi{e od 10 strana {tampanog teksta

V Naplata od stvari na poqu prodavati=166; taksa je u ovoj vrsti trgovine,

verovatno u zavisnosti od zaposednutog zemqi{ta iznosila . . . . . od 2 do 5 gro{a

(Uìce 33, Beograd 32, [abac 17, Karanovac 10, Soko 8, Sarajevo i

Svilajnac po 6, Jagodina i Pri{tina po 5, Kragujevac i Visoko po 4,

Vaqevo, Pale`, â~ak i âjni~e po 3, Ub, Tuzla i Nova Varo{ po 2, Visibaba,

ûruge, Suvo Selo, Grabovac, Ariqe, Kru{evac, Jajce, ]uprija, Bawani,

Jawa, Smederevo, \akovica, Batalage, Loznica i Kalinovac po 1)

VI Naplata od kr~mqenog pi}a na kolima (jedna, dvoja, troja i ~etvora kola);

taksa na svaka kola pojedina~no iznosila je . . . . . . . . . . . . . . . . . . . po 5 gro{a

(Iz Jagodine je bilo 8 lica, od ~ega jedno sa 4 i dvoje sa po dvojim kolima ; iz

Kragujevca 6 kola, iz Kamenice 5, Zabrdice 4, Babine Luke, Popu~aka, @upe,

Pauna i Miqevi}a po 3, iz Bresnice, Sankovi}a, Qe{nice i Kru{evca po 2,

iz Bresnog Poqa dvoje sa po dvojim kolima, iz Preve{ta 1, ali sa ~etvorim

kola; iz Murkovca 1, ali sa trojim kolima; iz Rataja, Paleà i Tabanovi}a

po jedno lice sa po dvojim kolima; iz Mrmo{a, Mitrovice39, Blizowe,

Grabovice, Druèti}a, Pambukovice, Tobolca, Vrtiglave, Rubribreze,

Ba~evca, La}isleda i Komiri}a po 1 kola)

VII Naplata od natovareni kola bilo kojom

robom . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . sa taksom po ??? gro{a

(Sa ovim je bilo 8 Beogra|ana i jedan od wih imao je 19 kola, jedan 15,

dvojica po 12, jedan 11, jedan 10 i dvojica po 8 kola; iz Lajkovca je bilo 5

kola, iz Nepri~ave 2, iz Ivawice i Gradca po 1 kola)

VIII Qudi sa kowima natovarenim robom . . . . . . . . . . . . . . . sa taksom po ??? gro{a

(Kr~mar 9, Loznica, ŠKomri}¹ i Pluàc po 7, Krupaw, Vra~evi} i Rosi}i po

6, Ose~ina 5, ŠQubovi}¹ 4, Skadar, Slatina, Poèga, Uìce i Trnava po 3

Soko, Culine, Tre{nica, Carina, Oraovica, Grabovac, Stapari, Bitoq,

Karanovac, Ravwe, Braneti}i, Bajevac, Kqu~, Vaqevo, ŠBoi}¹ Bogdanica i

Crniqevo po 2, Crn~a, Stapawa, ŠMai}¹, Tre{wevica, Korenita, ŠZobqak¹,

Likorda, Dokmir, Bukovica, ŠBojkovci¹, Bawevac, Pe}ani, Gola Glava,

Dvorska, Ra|evina Š[arbot¹, Vrago~anica, Blizowe, Tu|in, Lu`nica,

Subotica, Qubovija, Lisice, Pa{tri}i, Kru{evac, Ivawica, Toli},

Qubiwe, Jagodina, â~ak, Di} ŠJutur~an¹, Ka~er, Vukona, Nikojevi}i,

Ko{tuni}i, Veli{evci, Poqanice, Opaqenik, Kuke, Dudovica, Gubin Do,

ŠStankovi}¹, ŠPa}trica¹, Vrawska, Kalinovac, Kaleni}, Ba~evci, Ivanovci,

Poàrevac, Ratkovac, Popadi}, Mr~i}, Ruklada, Robaje, Bobova, Buar i

Roànstvo; sem ovoga bila su i tri Ciganina bez stalnog mesta boravka)

Komesar va{ara Rista Tucakovi}, ina~e pomo}nik na~elnika Okruga

vaqevskog40, po opomeni dobijenoj od Pope~iteqstva, na~inio je tako|e kra-

jem avgusta Izvod prihoda i Rashoda va{ara Ilinskog za 1845, godinu.

Prema izvodu napla}eno je:

- Od 215 du}ana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.229 gro{a

- Od 20 koliba . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 200 gro{a


13

39 Kosovske

40 Na ovoj du`nosti Tucakovi} je bio od 14. XI 1844. do 8. X 1851. godine – Q. Popovi}, navede-

no delo, str. 62

- Za mesta od ob{tinske zemqe pod kolibe date . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 3.041 gro{

- Od 68 meana . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.337 gro{a

- Od stvari na poqu prodavati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 794,20 gro{a

- Od kr~mawenog pi}a . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 436,20 gro{a

- Od natovareni kola . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246,20 gro{a

- Od natovareni kowa. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 246,20 gro{a

- Od 618 volova po 2 gro{a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 1.236 gro{a

- Od 1.202 kowa po 2 gro{a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.404 gro{a

- Od 70 ‘drebaca po 20 para . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 35 gro{a

- Od 4 magarca po 1 gro{. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 4 gro{a

- Od 325 jagawaca po 3 pare . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 24,15 gro{a

- Od 1.202 kowa po 2 gro{a. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 2.404 gro{a

{to sve ~ini ukupnu sumu od 13.120,5 gro{a

U~iweni izdatak bio je slede}i:

- Na 30 momaka koji su sluìli41 . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 900 gro{a

- Komesaru . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 240 gro{a

- Delovoditequ. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 120 gro{a

- Iz Primiritelnog suda ob{tine Vaqevo, wegovom

predsedniku i dvojici ~lanova42 suda po 120 gro{a, {to ~ini . . . . . . 360 gro{a

- Za 2 ob{tinara, pomo}nika kmetova po 120 gro{a, {to ~ini . . . . . . . 240 gro{a

- 1 Pisaru i ovoga Pomo}niku marvenog ârdaka . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 168 gro{a

- Kancelarija Primiritelnog suda imala je tro{ak od . . . . . . . . . . . . . . . 22 gro{a

{to sve ~ini 2.170 gro{a

Op{tina Vaqevo nesumwivo je dobro profitirala na ovom pana|uru, jer

kad se od 13.120,05 gro{a prihoda oduzme 2.170 gro{a rashoda, ~ista dobit

iznosi 10.950,05 gro{a.

Pregledaju}i polovinom septembra spiskove i finansijski obra~un, Po-

pe~iteqstvo vnutrenih dela stavilo je neke primedbe na na~in napla}ivawa

pana|urskih taksi, koji po wihovom mi{qewu nije bio u skladu sa propisi-

ma. Ove primedbe su bile podeqene u tri grupe, glase}i:

Na jedanajest du}ana druge klase napla}eno je na jedan 16, na tri po 15, a

na sedam po 12 gro{a, a uredbom je opredeqeno da se na du}ane druge klase bez

razlike po 20 gro{a takse napla}uje.

Na {est du}ana tre}e klase napla}eno je na ~etiri po 8, a na dva po 6 gro-

{a, a uredbom je opredeqeno da se na du}ane tre}e klase bez razlike po 10 gro-

{a takse napla}uje.

Od mlogi, koi su u poqu mesto zavatili i stvari prodavali, kao i od oni,

koi su s kola pi}e kr~mili napla}ivano je od nekij po 4½, od nekij po 3, od ne-

kij po 2½, od nekij po 2, a nekij i po 1½ gro{ takse, a uredbom je opredeqeno da

se i od onih koi na poqu mesto uvate i onih, koi s kola pi}e kr~me bez razlike

po 5 gro{a takse napla}uje.


14

41 Momci su bili zaduèni za odràvawe reda na samom va{aru

42 Ova tri lica bila su kmetovi va{ara

Odgovor na~elstva je ubrzo stigao, za samo nekoliko dana. U wemu je staja-

lo da je Tucakovi}, kao komesar va{ara, kao i ostala lica koja su va{arske

takse napla}ivala, uradili ovo iz slede}ih razloga, datih u dve ta~ke:

1.Na du}ane druge i tre}e klase takse su mawe napla}ene od uredbom propi-

sanih, zato {to su u onim du}anima tako malog i nesorazmernog koli~enstva

espapa sme{ani bili da ne samo nisu shodno bili za onu klasu du}ana u kojoj su,

nego se ni u jednu redovno nisu mogli staviti, i {to su pritjaàteqi ti du-

}ana zbog r|avog va{ara, da im nebi ovi na {tetu sasvim prazni ostali, budi

kam i po{to pod zakup dali, pa kad se nije moglo udesiti u koju klasu takovi du-

}ani da spadnu, a po svom poloèniju u redu druge i tre}e klase stoje, staralo

se samo ukoliko je mogu}e po sorazmeriju espapa takse uzeti.

2.Od oni koi su u poqu na zava}enom mestu stvari prodavali, kao i od oni koi

su sa kola pi}e kr~mili bilo je napla}eno mawe takse, zato {to su ovi qudi u

malim koli~inama, od 40 do 50 oka pi}a na va{ar doneli. I ovo doneto, oni

su bili kao mimogredno u va{ar na prodaju doneli bili. Isto tako oni su se ve-

oma kratko na zauzetom placu bavili. No, ipak je bilo zapo~eto sa pravilnom,

po uredbi, naplatom takse, ali se zbog navedenih razloga od toga odustalo.

Ovo {to je u~iweno od strane komesara i samo je na~elstvo opravdavalo,

navode}i da je ovakvo uzimawe takse proteklo ni iz kakvog drugog, ve} jedin-

stveno iz kazanog obstojateqstva.

Razloge navedene u odgovoru prihvatilo je i samo Pope~iteqstvo.43

REZIME

Dugi niz godina, skoro ceo XIX vek, pana|uri su imali vidnu ulogu u razvijawu

trì{ta u Srbiji, u povezivawu svih subjekata proizvodwe i prodaje. Oni su bili ta

mesta na kojima su se sastajali qudi sela i grada, iz razli~itih rejona Turskog car-

stva, a i van wega.

Kada govorimo o pana|urima u vaqevskom kraju, mi smo izneli podatke kojima

raspolaèmo, pri tome izloìv{i ono {to se na istima doga|alo, a ostavilo je tra-

ga u pisanim dokumentima.

U razvoju pana|ura u Vaqevu, kao i u ostalim krajevima Srbije, razlikujemo dva

perioda: onaj do 1839. godine i drugi, po dono{ewu pana|urskih zakonskih akata.

Iznose}i podatke o pana|urima iz godina 1825, 1832, 1835, 1836. i 1845, poku{ali

smo da stvorimo ekonomsku sliku jednog dela Srbije u prvoj polovini XIX veka.

SUMMARY

For many years, almost the whole XIX century, fairs had a prominent role in the develop-ment of the market in Serbia, in connecting all subjects of production and sale. They were the


15

43 AS, MUD-P, f XII, r 85/845

places where people from villages and towns met, from various regions of the Turkish Empireand beyond it.

When we talk about fairs in Valjevo region, we gave the data which we had, stating whathappened at them and left the trace in written documents.

In the development of fairs in Valjevo, as well as in other parts of Serbia, we can noticetwo periods: the one until 1839 and the other upon the passing of fair law acts.

Giving the data about fairs from the years 1825, 1832, 1835, 1836 and 1845, we tried tomake an economic picture of one part of Serbia in the first half of the XIX century.


16

Milorad Radoj~i}

publicista

Vaqevo

STO GODINA [KOLE U POPU^KAMA

APSTRAKT: ^lanak je posve}en osnivawu i radu Osnovne {kole u Popu~kama

od 1901. do 2001, ~ime se nastavqa tradicija pisawa istorije razvoja {kol-

stva u vaqevskom kraju. U teì{tu rada nalazi se izgradwa {kolske zgrade i

obezbe|ivawe finansijskih sredstava i u~ila, analiza nastavnog programa i

vannastavnih delatnosti, broj u~enika i popis nastavnog osobqa sa wihovim

kratkim biografijama.

Tokom vi{edecenijskog robovawa pod tu|inom srpski narod u celini jebio u podre|enom materijalnom i svakom drugom poloàju, pa pismenosti iobrazovawu nije poklawao dovoqnu pa`wu. Svoju kulturu prevashodno je za-snivao na narodnim predawima, obi~ajima i usmenom kazivawu. Prema tome,pismenost kao velika civilizacijska tekovina dugo nije bila dostupna na-{em narodu.

Prota Mateja Nenadovi}1 u svojim Memoarima, pored ostalog, napisao je:„U to vreme u Srbiji ni traga od {kole, pa svaki |ak koji je ‘eleo {ta u~itimorao je popu ili u manastir i}i.“ Sli~no je pisao i Vuk Stefanovi} Ka-raxi}. Me|utim, ni to mnogima nije bilo dostupno, pa se samouko u~ewe svevi{e {irilo. Bio je to teàk na~in opismewavawa ali su pojedinci uz po-mo} srodnika, prijateqa i poznanika nau~ili da ~itaju, pi{u i ra~unaju, tesu smatrani pismenim.

U prilog ovoj tvrdwi ide i podatak da su Popu~ke i pre osnivawa osnovne{kole u selu, pa i u bliòj okolini (Vaqevu, Brankovini i Rabrovici) ima-le pismenih qudi. Ostalo je zabeleèno 1675. godine da je jeromonah Dioni-sije, proiguman manastira Ra~a kod Bajine Ba{te, rodom iz Popu~aka,pomogao {tampawe neke kwige.2 I Prota Mateja Nenadovi} na kwizi „Pro-

17

UDK = 373.3/.4(497.11 Popu~ke) "1901/2001"

1 Pre Prvog srpskog ustanka parohijski sve{tenik u Popu~kama

2 Qubomir Stojanovi}:STARI SRPSKI ZAPISI I NATPISI, Sr. Karlovci, 1923,

kwiga ~etvrta, zapis pod br. 7013

log“, {tampanoj u Moskvi 1795. godine, a koja se ~uva u crkvi u Brankovini,1802. godine, zapisao je da mu je tu kwigu poklonio Nikolaj Radoji~i}3, ‘i-teq popu~anski, pa se osnovano pretpostavqa da je i Nikolaj bio pismen.

Poznato je da su Terzi}i iz Popu~aka tokom XVIII, XIX i po~etkom XX ve-ka dali ~ak sedam sve{tenika te da je wihov rodona~elnik bio terzija. Zna seda je i Jakov Radosavqevi}, vi{egodi{wi kmet popu~anski i delegat Sveto-andrejske skup{tine4 bio pismen ~ovek, pa su ga me{tani zvali „|ak“, te da jekao takav biran u skup{tinski odbor za pretres zakonskih projekata. Jo{osamdesetih godina me{tanin Milorad Grbi} poha|ao je nastavu na Velikoj{koli u Beogradu a onda napustio studije i posvetio se u~iteqskom pozivu.Iz tog perioda pomiwe se kao u~iteqica i jedna devojka iz popu~anske poro-dice Ravi}a, koja je bila udata u ~uvenu beogradsku porodicu Gec.5

U skladu sa op{tim dru{tvenim promenama mewao se i odnos na{eg naro-

da prema {koli i pismenosti {to je pre svega rezultiralo formirawem mno-

gih {kola i wihovim pretvarawem u istinske centre prosvete i kulture.

Osamdesetih godina XIX veka broj osnovnih {kola zna~ajnije je porastao. Sa

614 {kolske 1879/80. godine na 1101 {kolske 1899/1900. godine. Porastao je i

broj u~iteqa od 817 na 1940. i |aka sa 35 939 na 102 408.6

1. OSNIVAWE [KOLE

I posle toga najve}a nepismenost bila je me|u seoskim stanovni{tvom.

Tako je, na primer, Vaqevski okrug 1874. godine imao svega 2,5% pismenog

stanovni{tva. Pred sam kraj XIX. veka pismenost se ne{to ubrzanije {iri-

la, te je 1900. godine u ovom kraju bilo pismeno 20.266 stanovnika ili 19,6%.

Naravno, i daqe najve}a nepismenost bila je kod seoskog stanovni{tva7. To

va`i i za Popu~ke jer su |aci iz ovog, jednog od najve}ih sela u Srezu vaqev-

skom, uglavnom i{li u {kolu u Rabrovici8, udaqenu vi{e.

Nije suvi{no podsetiti da je 1892. postojala politi~ka Op{tina popu-

~anska i da su je ~inila sela: Dupqaj sa 87, Jasenica sa 42 i Popu~ke sa 187 po-

reskih glava. Zanimqivo je da je Op{tina popu~anska tada pripadala Srezu

podgorskom9, koji je sa srezovima posavskim, tamnavskim i kolubarskim ~i-

nio Okrug vaqevski i da Gori} u to vreme nije imao status samostalnog sela

ve} je tretiran kao zaselak Popu~aka. Ina~e, Popu~ke su u{le u sastav Op-

{tine lukavi~ke10 ukazom kraqa Milana i od 18. februara 1886, kojim je us-


18

3 Branko Vujovi}: BRANKOVINA, Beograd, 1983, str.161

4 Koja je zasedala od 12. decembra 1858. do 12. februara 1859. godine i sa srpskog prestola svrgnu-

la kneza Aleksandra Kara|or|evi}a a na presto ponovo vratila kneza Milo{a Obrenovi}a

5 Kazivawe Ivana Grbi}a i Vere Gu`gulove, penzionera iz Popu~aka u Beogradu

6 Vladeta Te{i}: [KOLA I NASTAVA – u Istoriji srpskog naroda, V/2,507

7 Mom~ilo Isi}: PISMENOST U VAQEVSKOM KRAJU DO 1940. GODINE, „Vaqevski

almanah“, Beograd, 2001, sv. 3, str.278

8 Zaseoku sela Divci, prema Lukavcu

9 Stevan M. Koturovi}: RE^NIK MESTA U KRAQEVINI SRBIJI, Beograd, 1982, str.22

10 "POLICIJSKI GLASNIK" Beograd, br. 9, 11. 03. 1901, str. 1

postavqena nova administrativno-teritorijalna podela u na{em kraju. U to

vreme politi~ku op{tinu Lukavac sa~iwavaju sela: Veselinovac, Gori},

Divci, Dupqaj, Klanica, Loznica, Lukavac, Popu~ke, Slovac i Sto{i}. Po-

tom je bila ponovo obrazovana Op{tina popu~anska koja je kasnije opet ukinu-

ta ukazom od 31. januara 1899. godine11. Ukazom W. V. Kraqa Petra I odobreno je

re{ewe Narodne skup{tine od 21. februara 1907. godine, kojim se, pored osta-

lih, ponovo u Popu~kama obrazuje op{tina.12

[kolsku op{tinu u Rabrovici ~inila su sela Veselinovac, Divci, Dup-

qaj, Klanica, Loznica, Lukavac i Popu~ke iz tada{weg podgorskog i Kla-

{ni}a iz kolubarskog sreza. U to vreme u Rabrovici radi jedna od najstarijih

{kola u na{em kraju, koja je tokom svog postojawa {irila pismenost i kulturu

me|u me{tanima susednih sela. [kolska sagra|ena je 1874. godine13. To je pri-

zemni objekat karakteristi~ne arhitekture, pokriven ~etvorovodnim krovom,

sa dva ulaza, detaqno rekonstruisan 1949. i potpuno obnovqen pre neku godi-

nu. Ova {kola kao i susedna crkva ~ine ambijentalni kompleks i stavqene su

pod za{titu dr`ave. U Rabrovici su ro|ene ili su se {kolovale mnoge poznate

li~nosti14.

1.1. Inicijativa za obrazovawe {kole

Ose}aju}i potrebu za opismewavawe svoje dece, doma}ini iz Popu~aka vi-

{e puta pokretali su inicijativu za osnivawe {kole u svom selu. Podatke o

tome prona{li smo u dokumentima koji se ~uvaju u Arhivu Srbije u Beogradu.

Na jednom od wih zapisano je da je ra|en 17. septembra 1900, u Sudu op{tine

lukava~ke i na selskom zboru. U nastavku pi{e: „Danas na drugom seoskom

sastanku gra|ani sela Popu~aka pristado{e dobrovoqno i sami sudu, pa

izjavi{e... Kako nam je zajedni~ka {kola sa ostalim selima u Rabrovici vrlo

udaqena od na{ih domova naro~ito {to deca – |aci na{i, moraju putovati

najmawe od ku}e do {kole punih tri sata, pa ba{ i onda kad je vrlo hr|avo

vreme i kad pre do|e reka Rabas, te se time na{a deca satiru i bolest dobijaju

pa ~ak i umiru od prozeba, jedno je to, a drugo ~esto se doga|a, da deca zbog

hr|avog vremena ne mogu {kolu uredno poha|ati, te se zbog toga pojedini ro-

diteqi |a~ki i ka`wavaju zato {to svoje dete uredno ne {aqu u {kolu, a tre-

}i je razlog i taj: {to kod sada{we {kole u Rabrovici nema dovoqno lokala

da bi na{a deca kod {kole no}ivala.“15

Daqe se navodi da se za budu}u {kolu u Popu~kama mo`e koristiti zgrada

„u kojoj je stanovao op{tinski sud, ona je podesna da se pripremi za privre-


19

11 "SRPSKE NOVINE", Beograd, br.31, od 31 .01. 1899. godine

12 "POLICIJSKI GLASNIK", Beograd,br.12, od 18. 03. 1907. str. 1

13 Prema drugim podacima ta {kola sagra|ena je jo{ 1844. godine. Pre }e biti da je tada otvo-

rena prva {kola u Rabrovici

14 Pesnikiwa Desanka Maksimovi}, filolog Pavle Stefanovi}, fizi~ar Sreten [qivi},

ginekolog Dobrivoje Luki}, iguman Nikanor (Savi}), rediteq Dejan Mija~ itd.

15 Arhiv Srbije, Beograd, Fond Ministarstva prosvete ( daqe: Fond MPs), F 41, r. 24/16

menu u~ionicu |a~ku za ovu zimu“. Tim povodom nagla{ava se da su me{tani

spremni prilagoditi tu zgradu za budu}e namene i da }e za slede}u {kolsku

godinu sagraditi novu {kolsku zgradu, te da }e u woj obezbediti i stan za

u~iteqa. Zatim dodaju: „Radi ovoga mi rado pristajemo da se i potrebnim

prirezom u {kolskom buxetu za nastupaju}u {kolsku godinu opteretimo, jer

za sme{taj zgrada {kolski kupili smo potrebno zemqi{te koje }e dovoqno

biti i za {kolsku ba{tu...“16

Ovo obrazloèwe i zahtev za otvarawe {kole u Popu~kama podràli su:

Dragi} Filipovi}, Petar Savi}, Jovan Rankovi}, Andrija Rankovi}, Qubo-

mir Rankovi}, Tanasija Raduki}, Dragomir Stoji}, Nedeqko ûbrovi}, Tri-

vun Ravi}, Milo{ Ravi}, Nenad Ni}iforovi}, Uro{ Raduki}, @ivko St.

Filipovi}, Qubomir Janki}evi}, Radivoj Filipovi}, Ivan Simi}, Rado-

mir A. Antonijevi}, Svetozar Raduki}, Marko Mati}, Ivan Mati}, Niko-

din Mati}, Obrad ûbrovi}, Velimir Grbi}, Ranko Grbi}, Mijailo Pani},

Milivoj Petrovi}, Vladimir Ravi}, Radomir J. Antonijevi}, Radomir Mi-

lovanovi}, Ivan Brankovi}, Aksentije Mitrovi}, Sava ûbrovi}, Rajko

Mil~evi}, Milo{ Mirkovi}, Milorad Terzi}, Milija Bogdanovi}, Sveto-

zar Antonijevi}, Paun Jeremi}, Velisav Stani}evi}, Radomir Jelisav~i},

Panta Markovi}, Trivun Terzi}, Nedeqko Ni}iforovi}, Mijailo Marko-

vi}, Milo{ Markovi}, Jevrem Bogi}evi}, Sava Despotovi}, Marko Bogi}e-

vi}, Andrija Jeremi}, Gaja Jeremi}, Milan Markovi}, Gavrilo Terzi},

Blagoje Milovanovi}, Gavrilo Despotovi}, Milo{ Mati}, Svetozar Grbi},

Timotije Filipovi}, Svetozar Rankovi}, Mihailo Rankovi}, Jovan Anto-

nijevi}, Marinko Paji}, Dragojlo Raduki}, Obren Raduki}, Bogdan Bogdano-

vi}, Radomir Despotovi}, Dragutin Koji}, Jovan Jelisav~i}, Radovan

Jelisav~i}, Danilo Stojanovi}, Marko Bogdanovi}, Petar Radosavqevi},

Manojlo Radoji~i}, Milorad Mirkovi}, Vladimir Vojisavqevi}, Milorad

Savi}, Nedeqko Radosavqevi}, Milo{ Markovi}, Trivun Ra{i}, Milorad

Jerosimi}, Ranko Stani}evi} i Vujica Vukosavqevi}. Sve wih u spisak je

upisao Dragi} Filipovi}, delovo|a na ovom zboru, jer pretpostavqamo da je

me|u wima bilo dosta nepismenih lica. Da su se svi oni – wih 82 dobrovoqno

i bez bilo kakvog pritiska izjasnili za ovu inicijativu svojim potpisima

potvrdili su: predsednik Suda op{tine lukava~ke Radivoje Mati} i sudije

Marko Mati} i Mil. Stojkovi}.

1.2. Izdvojeno odeqewe rabrovi~ke {kole

Nije dovoqno jasno kakva je bila daqa sudbina ovog zahteva, ali se zna da

je {kolske 1900/01. u Popu~kama radilo istureno odeqewe {kole u Rabrovi-

ci. To se moè posredno zakqu~iti iz vi{e dokumenata do kojih smo do{li.

Pre svega iz akta koji su 26. juna 1901. okru`nom {kolskom nadzorniku upu-

tili Mijailo Jakovqevi}, Gavrilo Terzi}, Ivan Simi}, Marko Mati}, Mi-


20

16 Isto

hailo Rankovi} i Dragi} Filipovi} gra|ani sela Popu~aka, Sreza i Okruga

vaqevskog. Oni taj dopis po~iwu ovim re~ima: „Prema odluci seqana sela

Popu~ke, od 17. septembra 1900. godine, br. 2557 obrazovano je odeqewe {kol-

sko od {kole Rabrovi~ke, kao wen sastavni deo u selu Popu~kama i ve} je ovo

odeqewe dejstvovalo za ovu {kolsku godinu“. U prilog toj konstataciji idu

i navodi iz izve{taja Qubomira M. [qivi}a17, upraviteqa Osnovne {kole

u Rabrovici, od 2. oktobra 1901, gde se navodi da je u ovu {kolu iz Popu~aka

bilo upisano 52 u~enika: 10 u prvom; 15 u drugom; 17 u tre}em i 10 u ~etvrtom

razredu. On potom dodaje: „Imaju}i u vidu dovoqan broj u~enika i odsustvo

prostora u Rabrovici [kolski odbor Rabrovi~ke {kole nije imao ni{ta

protiv izdvajawa ovog odeqewa, pa je i upraviteq {kole dao svoju sagla-

snost na to razdvajawe.“

Da je {kolske 1900/01. u Popu~kama postojalo i radilo izdvojeno odeqewerabrovi~ke {kole, vidi se i iz akta kojim {kolski nadzornik ka`wava u~i-teqa u Popu~kama {to je zakasnio na sednicu Nastavni~kog ve}a, odrànu 28.januara 1901. u Vaqevu. U svojoj ‘albi na izre~enu kaznu u~iteq obja{wava ka-ko je i za{to do{lo do tog zaka{wewa, detaqno opisuju}i kako je tog dana pu-tovao od Popu~aka do Vaqeva. U prilog tvrdwe da je godinu dana postojalo iradilo izdvojeno odeqewe rabrovi~ke {kole u Popu~kama, svedo~i i spor ko-ji je u~iteq tog odeqewa vodio sa mati~nom {kolom u Rabrovici oko isplatenaknade stambenih tro{kova. [kolske vlasti odbijale su da mu isplate tetro{kove uz obja{wewe da je stanovao u {kolskoj zgradi u Popu~kama, a on jedokazivao da je zaposlen u rabrovi~koj {koli i da to nije wen stan.18

Nije suvi{no podsetiti da je u vreme obrazovawa ovog odeqewa u Po-pu~kama u Srbiji radilo 1.107 {kola koje je poha|alo 94.220 u~enika. Sawima je radilo 1.992 prosvetna radnika. Za izdràvawe tih {kola 1901. go-dine potro{eno je 3.779.149,51 dinara. Prema tome, tro{kovi {kolovawa pojednom u~eniku te godine iznosili su 37,37 dinara.19

1.3. Obrazovawe samostalne {kole

Da bi ovo odeqewe nastavilo sa radom imenovana grupa ‘iteqa Popu~a-

ka 26. juna 1901. pismeno se obratila okru`nom {kolskom nadzorniku s mol-

bom da preduzme potrebne mere u tom ciqu. Istovremeno je ponudila zgradu

biv{eg suda op{tine popu~anske za {kolsku zgradu. Ve} sutradan on je od

Na~elstva okruga vaqevskog zatraìo da se obrazuje stru~na komisija koja }e

pregledati ponu|enu zgradu i utvrditi da li postoje elementarni uslovi da

se u woj organizuje rad. Re{ewem od 27. juna 1901, koje je potpisao Rad. Rado-

savqevi}, okru`ni na~elnik, obrazovana je komisija u sastavu: Qubomir

Pavlovi}, okru`ni {kolski nadzornik; dr Mihailo Cvijeti}, okru`ni fi-

zikus, i êdomir Gagi}, okru`ni inèwer.


21

17 Otac Sretena [qivi}a poznatog fizi~ara i univerzitetskog profesora

18 Arhiv Srbije, Beograd, Fond MPs, f. 19, r. 3/901

19 "PROSVETNI GLASNIK", Beograd, januar 1908. godine, str. 88 i 89

Drugog jula 1901. imenovana komisija iza{la je na teren u Popu~ke i na

licu mesta konstatovala: 1) da je zgrada duga~ka 8,80 a {iroka 8,60 metara; da

ima tri odeqewa: kujnu, sobu za u~iteqe i jednu ve}u sobu za u~ionicu, da je

zidana od bondra~uka a pokrivena crepom i da su wene unutra{we strane vi-

soke 2,50 metara; 2) da se zgrada nalazi u sredini sela na oceditom mestu, koja

je okrenuta jugoistoku i da se u blizini we nalazi dobra pija}a voda20. Svoj

izve{taj ~lanovi navedene komisije zavr{ili su re~ima: „Iako nema ba{

svih predvi|enih prostorija, smatramo da se ova zgrada moè primiti kao

privremena {kola za godinu dana, po{to su seqani re{ili da jo{ idu}e go-

dine podignu zgradu za stalnu {kolu.“21

Istaknuti prosvetni i kulturni radnik Qubomir Pavlovi}22, tada u

ulozi okru`nog {kolskog nadzornika, sve ove dopise prosledio je Minis-

tarstvu prosvete i crkvenih poslova Kraqevine Srbije 10. jula 1901. Pro-

pratni akt po~iwe re~ima: „âst mi je u prilogu ovog akta sprovesti molbu

seqana sela Popu~aka da se odvoje od dosada{we rabrovi~ke {kolske zaje-

dnice i da sami za se jo{ u toku ove godine obrazuju novu {kolsku op{tinu

pod nazivom Popu~anska i da im se za {kolsku zgradu otvori op{tinska

zgrada u istom selu.“ Zatim dodaje: „Seqacima ovog sela veoma je potrebno

otvoriti ovu zgradu i proglasiti je {kolskom iz razloga {to selo broji vi-


22

20 Radi se izvoru poznatom pod imenom {kolska (|a~ka) ~esma, udaqenom stotinak metara od

{kolske zgrade, koji je sada zapu{ten

21 Arhiv Srbije, Beograd, Fond Mps, F XLI, red. 24/1901

22 Poznati antropogeograf i autor vi{e zapaènih studija o nastanku naseqa i poreklu sta-

novni{tva u ovom kraju, veoma je zasluàn za otvarawe ove {kole

{e od 300 poreskih glava, {to ima, a i uneloje u buxet novac za podizawe nove {kolskezgrade i {to je selo od Rabrovice odvojeno r.Rabas koji im smeta da deca uredno pohode{kolu i {to je za {est meseci potpuno ne-prohodan, a za to vreme rabrovi~ka {kola nemoè da primi wihovu decu na preno}i-{te.“23

Na ovaj dopis reagovao je ministar pro-

svete i crkvenih poslova, svojim dopisom od

1. septembra 1901, upu}enim Na~elstvu Ok-

ruga vaqevskog, u kome pi{e: „Odobravam da

se u selu Popu~kama otvori privremena

{kola i da ovo selo ~ini za se {kolsku op-

{tinu. Preporu~ujem Na~elstvu da ovo sa-

op{ti seqanima Popu~aka i Rabrovice ra-

di znawa i samoga svoga upravqawa. Op-

{tinskom sudu i [kolskom odboru u Po-

pu~kama neka Na~elstvo naredi da najmarqivije prikupqaju prirez za zi-

dawe nove {kolske zgrade i da pripremaju gra|u za ovu kako bi se mogla opo-

~eti praviti na prole}e.“24

Iz ovoga jasno proizilazi da je Osnovna {kola u Popu~kama po~ela sa ra-

dom {kolske 1901/02. godine, mada je i prethodne radila ali kao izdvojeno

odeqewe rabrovi~ke {kole25. U to vreme ministar prosvete i crkvenih dela

u vladi dr M. Vuji}a bio je Qubomir Quba Kova~evi} poznati istori~ar i

profesor Velike {kole u Beogradu.26

1.4. Izgradwa prve {kolske zgrade

Ve} slede}e {kolske godine u Popu~kama sagra|ena je nova {kolska zgra-

da, ali i oko wene izgradwe postoje izvesne nedore~enosti. U selu je dosta

rasprostrawena pri~a da je plac za podizawe te {kole poklonio me{tanin

Milorad Grbi}, koji je u to vreme kao u~iteq radio u Dowoj Kamenici kod

Kwaèvca. Me|utim, u arhivskoj gra|i koju smo imali prilike videti pi{e

da je kupqeno zemqi{te za izgradwu {kolske zgrade. Tako|e, iz tih dokume-

nata proizilazi da su prikupqana nov~ana sredstva putem prireza za

izgradwu nove {kolske zgrade. Me|utim, tada{wi {kolski nadzornik

Qubomir Pavlovi}, koji je i sam to ranije pisao kasnije je zabeleìo da je

me{tanin Mi(h)ailo Jakovqevi} „bez ikakvog uticaja sa strane i bez ikakve

vlasti i gotovo svojim novcem podigao novu {kolsku zgradu zbog ~ega ga selo


23

Qubomir Pavlovi},

antropogeograf

23 Arhiv Srbije, Beograd, fond MPs, kut. 5, fas. 41, r. 24


25 Milorad Radoj~i}: VEK [KOLE U POPU^KAMA, „Napred“, Vaqevo, 25. 05. 2001

26 Poreklom od Kova~evi}a iz Gorweg Lajkovca kod Mionice a ro|en u Petnici kod Vaqeva

i danas hvali“.27 Wegov kolega Milan Duki} u svom izve{taju nagla{ava da

se niko nije posebno istakao oko izgradwe te {kole. Nakon svega ovog te{ko

je zakqu~iti {ta je ta~no.

Prema datom obe}awu {kolska zgrada sagra|ena je za po~etak nove {kol-

ske godine. Nadle`na komisija je izvr{ila pregled i konstatovala neke ne-

dostatke, o ~emu je okru`ni {kolski nadzornik, svojim aktom od 7. februara

1903, obavestio Odbor {kole popu~anske. Na sednici, odrànoj 20. februara

1903, ~lanovi odbora informisani su o primedbama i odlu~ili da ih otklo-

ne kad se stvore potrebni uslovi.

Prvi put {kola u Popu~kama osve}ena je povodom Savindana 1903. Tim

povodom organizovana je velika narodna sve~anost. Prema zapisnicima

[kolskog odbora, ta sve~anost je organizovana u nedequ 12. januara 1903. go-

dine28. U~iweno je to ne{to ranije no {to je bilo planirano, jer je mesni pa-

roh bio zauzet drugim obavezama pa nije mogao predvi|enog dana

~inodejstvovati. Odbor je odlu~io da se iz sredstava {kolskog buxeta za tu

sve~anost kupi akov vina, 12 kg {e}era, 2 kg kafe, 3 lampe, 1 funta sve}a, fi-

tiq i 2 kg baruta za prangije.29

Ima podataka da je ovo slavqe trajalo do kasno u no} po{to je obeleàva-

na velika radna i dru{tvena pobeda. To je i razumqivo ako se zna da su me-

{tani prvi put pokazali ve}u slogu i na taj na~in stvorili uslove da wihova

deca ne moraju naporno pe{a~iti od ku}e do {kole i natrag. Okupqeni me-

{tani i wihovi gosti uz jelo i pi}e dugo su pevali i igrali. Zvuci muzike i

pucwava prangija odjekivali su na sve strane. O tome se kasnije dugo pri~alo

i prepri~avalo po ovom ali i okolnim selima.

1.5. Staro {kolsko zvono

Me|u prisutnima bila je i delegacija {kolskih vlasti iz Rabrovice, koja

je novoosnovanoj {koli u Popu~kama poklonila veliko {kolsko zvono,

izliveno od bronze i te{ko oko 60 kilograma. Na jednoj strani tog zvona pi-

{e: „Poklon {koli Popu~anskoj od {kole Rabrovi~ke – na Savindan 1903.

god. ^lanovi {kolskog odbora: D. Filipovi}, Q. [qivi}, M. @uwi}, S.

Petrovi} i V. Terzi}“. Na wegovoj drugoj strani stoji da su ga izlili radni-

ci Vojno-tehni~kog zavoda u Kragujevcu.

Ovo zvono sa~uvano je do dana{wih dana a imalo je burnu i zanimqivu

pro{lost. Prema kazivawu starijih qudi ono je godinama bilo postavqeno

visoko izme|u dva velika bresta, te se wegov zvuk ~uo i na udaqenosti od 7 ki-

lometara. Wegova zvowava ozna~avala je po~etak i zavr{etak ~asova u {ko-

li. Kako su u prvoj polovini 20. veka ~asovnici u Popu~kama bili prava


24

27 Qubomir Pavlovi}: ZANIMQIVI QUDI, „Srpski kwièvni glasnik“, Beograd,

XI/1911, sv. 4, str. 268 – 276

28 Po starom kalendaru

29 Arhiva Osnovne {kole „Sveti Sava“ Popu~ke, Zapisnik sa sastanka [kolskog odbora

retkost, to su na zvuk ovog zvona me{tani zapo~iwali ili zavr{avali mnoge

zna~ajne i precizne poslove.

îm je po~eo Prvi svetski rat, okupator je po~eo pqa~kati i oduzimati

sve, a naro~ito metale i druge dragocenosti. Me{tani su se na vreme doseti-

li da im ovo mamutsko zvono moè biti interesantno pa su ga sklonili na si-

gurno mesto. Kad se prokleti rat zavr{io, zvono je vra}eno tamo gde je i pre

bilo pa je opet sluìlo u iste svrhe.

O~ekuju}i sli~ne reakcije Nemaca tokom Drugog svetskog rata me{tani

Borislav – Borko Janki}evi} i @ivojin M. Radoji~i} organizovali su akci-

ju da se ono opet skine sa drve}a i sa~uva. Ovog puta zakopali su ga pod patos

jedne od u~ionica. Kad su taj posao obavili, pozvali su Borivoja Kulin~evi-

}a, de~aka iz susedstva {kole, i saop{tili: „Ako mi izginemo, ti zapamti

gde je zvono zakopano pa u~itequ pokaì“.30 Na sre}u i oni su preìveli sve

te ratne strahote a zvono je ponovo “radilo” svoj posao.

Posle Drugog svetskog rata bilo je postavqeno izme|u dva velika bagre-

mova stabla u {kolskom dvori{tu do puta. Na tom mestu stajalo je sve do se-

damdesetih godina pro{log veka dok bagremovi nisu po~eli da se su{e i

propadaju. Kad je zapretila opasnost da popuste pod wegovim teretom i ugro-

ze de~iju bezbednost skinuto je i danas se nalazi u holu {kolske zgrade. Vi{e

nije u upotrebi ali svojom veli~inom, izgledom i patinom predstavqa ret-

kost i kod starijih posetilaca {kole budi nostalgi~na se}awa na davna pro-

hujala vremena.


25

Staro {kolsko zvono

30 Kazivawe Radomira Radoji~i}a, penzionera iz Popu~aka, sina @ivojinovog

2. ORGANIZACIONE PROMENE

Kao {to je ve} re~eno, organizovan i sistemati~an rad na obrazovawu i

vaspitawu pripadnika najmla|ih generacija ovog sela po~eo je {kolske

1900/01. godine. Tada je u Popu~kama radilo izdvojeno odeqewe Osnovne

{kole u Rabrovici. Ve} slede}e godine ovde se osniva samostalna ~etvorora-

zredna Osnovna {kola. U~enici sva ~etiri razreda u~ili su u jednom kombi-

novanom odeqewu.

Narednih godina broj u~enika raste pa dolazi do obrazovawa i drugog

odeqewa i angaòvawa novog u~iteqa. Takvo stawe }e dugo potrajati s

mawim ili ve}im promenama u broju u~enika. Prema tome, nekad su svi u~ili

u jednom, nekad u dva, pa i u tri odeqewa. Tek krajem pedesetih godina us-

taquje se broj u~enika i od tada svaki niì razred radi u posebnom odeqewu.

Posledwih godina ima primera da se u niìm razredima obrazuju i po dva

odeqewa.

Dru{tvenim planom razvoja sreza Vaqevo (1961-1968) predvi|eno je da

jo{ dve seoske ~etvorazredne {kole u op{tini Vaqevo dobiju i vi{e razrede.

Op{tim naporima dru{tva i podr{kom me{tana stvoreni su uslovi da,

{kolske 1961/62. godine, i u Popu~kama bude otvoren peti razred, a narednih

godina i slede}i razredi. Me|utim, ve} 1968. godine, u Srezu vaqevskom pri-

hva}en je sistem mati~nih i centralnih {kola, pa je pokrenuta inicijativa

da se {kole: u Popu~kama pripoje Dowoj Grabovici, Goloj Glavi, Brankovi-

ni, Pri~evi}u i Stavama.

Zaposleni u {kolama u Popu~kama i Dowoj Grabovici na referendumu,

odrànom 6. XI 1970. godine, doneli su odluku o spajawu ove dve {kole u jednu

sa sedi{tem u Dowoj Grabovici, pa je {kola u Popu~kama nastavila rad kao

weno izdvojeno odeqewe. Istine radi treba naglasiti da ‘iteqi sela pa i

kolektiv {kole nije bio za tu integraciju. Prvi referendum nije uspeo. Dru-

gi je uspeo pod jakim pritiskom politi~kih struktura i izvr{ne vlasti.31 Za

direktora te {kole postavqen je nastavnik Dobri Rangelov (Plo~e, Dimi-

trovgrad, 1927), dotada{wi direktor {kole u Dowoj Grabovici, dok je ne-

davno preminula Miroslava Trnavac, dev. @ivi} (Ra~a Kragujeva~ka, 1931 –

Vaqevo, 2002), dotada{wi direktor {kole u Popu~kama, imenovana za pomo-

}nika.32 Posle Rangelova, neko vreme direktor te {kole bio je Milan Jova-

novi}33. Prinudna integracija kasnije se odrazila na me|uqudske odnose i

ukupan rad, pa je bila uvedena i prinudna uprava a za v.d. direktora imenovan

je @ivadin Rankovi}34. Po ukidawu prinudne uprave, za direktora je izabran

Borislav Mati} (Gorwa Tre{wica, Qubovija, 1934) u~iteq, od 1966. godine


26

31 Kazivawe Tome Luki}a, nastavnika u penziji iz Popu~aka

32 Arhiva Osnovne {kole „Desanka Maksimovi}“ Vaqevo

33 Po razre{ewu du`nosti direktora radio na pitawima fizi~ke kulture u Vaqevu

34 Kasnije radio kao referent prosvete u organima uprave op{tine Vaqevo

direktor Osnovne {kole u Dowoj Qubovi|i kod Qubovije. Od 1967. godine

bio je direktor ove {kole do odlaska u penziju.

Osam godina posle spajawa ovih {kola, sagra|ena je nova velika i velele-

pna {kolska zgrada u vaqevskoj prigradskoj mesnoj zajednici Novo naseqe,

kasnije nazvanoj „Bratstvo-jedinstvo“. U wene prostorije preseqava se u~e-

ni~ki i nastavni~ki kolektiv {kole iz Dowe Grabovice i tako se obrazuje

sedma vaqevska {kola, prvo nazvana „Vaqevski narodnooslobodila~ki par-

tizanski odred“ a sada „Desanka Maksimovi}“. Po{to je nova {kola imala

izuzetne uslove za rad, odlu~eno je da se vi{i razredi u Popu~kama zatvore i

da se u~enici dovoze specijalnim autobusima na nastavu u Vaqevo. Pored ma-

terijalnih, organizacionih i vremenskih problema, ova odluka izazvala je i

niz drugih te{ko}a. Zato se posle nekoliko godina aktivira ranija odluka

da se ponovo u Popu~kama organizuje nastava i u vi{im razredima. Nakon to-

ga ovde radi izdvojeno odeqewe Osnovne {kole „Vaqevski NOP odred“ iz

Vaqeva. U to vreme direktor je nastavnik Milinko Stojanovi} (Gori},

Vaqevo, 1934) a od 1984. godine pomo}nik Toma Luki} (Sova~, Vaqevo, 1935),

nastavnik matematike iz Popu~aka, koji je istovremeno bio rukovodilac

ovog isturenog odeqewa. Posle odlaska Stojanovi}a i Luki}a u penziju, di-

rektor postaje profesor Dragi{a Petrovi} a za pomo}nika je postavqen To-

mislav Sandi}, prvo u~iteq a potom nastavnik razredne nastave u isturenom

odeqewu u Dupqaju.

Na predlog Ministarstva prosvete Republike Srbije, 1. septembra 1999,

ovo izdvojeno odeqewe transformisano je u samostalnu {kolu. Zna~ajan do-

prinos toj odluci dao je biv{i u~enik ove {kole Borislav Radoji~i}35, u to

vreme odbornik Popu~aka u Skup{tini op{tine Vaqevo i predsednik wenog

Izvr{nog odbora, a posle osamostaqivawa {kole, i prvi predsednik wenog

{kolskog odbora. Nakon sprovedenog konkursa, za direktora je postavqen

Tomislav Sandi} (Vrelo, Ub, 1950), koji je u me|uvremenu stekao i visoku

{kolsku spremu, pa se i sada nalazi na toj du`nosti.

3. USLOVI @IVOTA I RADA

Novi Zakon o osnovnim {kolama, od 13. februara 1883, dosta je jasnije i

odre|enije regulisao izdr`avawe osnovnih (narodnih) {kola i obaveze

wihovih osniva~a. Najva`nija novina u tom zakonu je osnivawe {kolskih op-

{tina koje prakti~no preuzimaju obaveze oko izdr`avawa {kola, posebno

kada se radi o ubirawu {kolskog prireza i wegovom namenskom tro{ewu.

Zbog siroma{tva seoskih op{tina i brojnih obaveza, stalno se kuburilo sa

nedostatkom finansijskih sredstava i {kole su bile slabo opremqene. Tim

zakonom regulisano je da se {kole mogu osnivati ako ima najmawe trideset

|aka i ako su obezbe|ene osnovne materijalne pretpostavke za wihov rad.


27

35 Diplomirani ekonomista, sada direktor AD „Inos-Angrosirovina“ u Vaqevu

3.1. [kolski odbor

Uvedena je obaveza osnivawa {kolskih odbora koji se staraju o obezbe-

|ewu stanova i ogreva za {kole i u~iteqe; o nabavci {kolskog inventara i

u~ila; da |aci redovno poha|aju nastavu a mogli su izricati i „zakonske san-

kcije prema neodgovornim roditeqima“, itd. Te odbore sa~iwavali su: pred-

sednik politi~ke op{tine u kojoj je {kola, odnosno kmet, a ako je on spre~en,

u~iteq ili upraviteq i po jedan gra|anin iz svakog sela ili zaseoka koji ~i-

ni {kolsku op{tinu.

U skladu sa tim zakonom, jo{ u jesen 1901, u Popu~kama je osnovan prvi

{kolski odbor u sastavu: predsednik Petar Radosavqevi} (Jakovqevi}) i

~lanovi Dragi} Filipovi}, Nenad Ni}iforovi} i Mijailo Jakovqevi},

u~iteq Milan Ranisavqevi}, kao poslovo|a. Prva sednica tog odbora

odràna je 10. oktobra 1901. godine a pored upoznavawa sa aktima okru`nog

{kolskog nadzornika razmatrana su i neka aktuelna pitawa. Odlu~eno je da

se ispi{e Dragoslav, sin @ivojina Milanovi}a, a da se umesto wega upi{e

Rosa, k}i Ranka Grbi}a.36

Iz zapisnika sa sednica tog tela moè se saznati niz zanimqivih detaqa

iz ‘ivota i rada ove {kole. Tako su, na primer, na sednici ovog odbora,

odrànoj 11. decembra 1901, za |ake ove {kole prihva}eni su: Milan Panti},

u II, a Svetislav i Svetomir Stojanovi} u III razred, dotada{wi u~enici

osnovne {kole u Vaqevu, svi iz Gori}a. Postavqeno je pitawe kako je u ovu

{kolu upisan Boìdar, sin Ranisava Jakovqevi}a iz Pri~evi}a, i doneta

odluka da se kupi jo{ nekoliko |a~kih klupa.37

Na IV sednici [kolskog odbora, odrànoj 28. decembra 1901, odato je pose-

bno priznawe {kolskom nadzorniku Qubomiru Pavlovi}u za nesebi~nu po-

mo} i podr{ku oko otvarawa {kole. Istovremeno, odlu~eno je da se kazne, od

0,20 do 5,00 dinara, roditeqi ~ija deca neredovno poha|aju nastavu. Od tih ka-

zni napla}eno je 12 dinara i deo je iskori{}en za nabavku nekih alata.38

Odluka da se u {kolsku op{tinu prime i ‘iteqi zaseoka Pimi}i u

Dupqaju doneta je na sednici Odbora, 25. avgusta 1902. godine. Me|utim, ona

nije bila kona~na sve dok je nije odobrio Okru`ni {kolski odbor, 24. janu-

ara 1904. Na narednoj sednici usvojen je program rada za nastupaju}u {kolsku

godinu. Tada je ustanovqen odmor, od 23. do 30. septembra 1902, za berbu je-

sewih plodova. Bilo je re~i i o obezbe|ewu ogreva za predstoje}u zimu i

zakqu~eno da se to pitawe re{i preko |a~kih roditeqa39.

Sli~nih aktivnosti ovog odbora bilo je mnogo. Skoro svake godine

mewao se deo ~lanova tog odbora, pa je kroz wega pro{lo dosta qudi. Predse-

dnici bili su: Dragi} Filipovi}, Jeremija Janki}evi}, Milovan Grbi},


28

36 Arhiva Osnovne {kole „Sveti Sava“ u Popu~kama, Zapisnici sa sednica [kolskog odbora

37 Isto

38 Isto

39 Isto

Miailo Despotovi}, Boìdar Antonijevi}, Dragutin Staki}, Milosav Mi-

lovanovi} i drugi.

3. 2. [kolske zgrade

Ve} je re~eno da je Osnovna {kola u Popu~kama po~ela sa radom u staroj

op{tinskoj zgradi.40 Jedan od razloga {to {kolske zgrade nisu brè i u ve-

}em broju gra|ene bila je vrlo duga~ka i dosta komplikovana procedura koja

je prethodila ovim poslovima. Zna se da je jo{ Vasa Pelagi} pisao: „Svaka

{kola, ili mora biti sagra|ena po planu nauke o zdravqu, ili boqe da je

nema.“

Nova {kolska zgrada podignuta je tokom 1902. Nema preciznijih podata-

ka o wenoj veli~ini, izgledu i rasporedu prostorija. Zna se da je bila sazida-

na od cigle i da je u woj postojala |a~ka soba, u kojoj su |aci iz udaqenijih

ku}a boravili posle nastave, obedovali i spavali. Tako|e, ostalo je zabe-

leèno da su prekora~eni planirani tro{kovi za wenu izgradwu u iznosu od

2 390,35 dinara. Za pokri}e tih dugovawa uzet je kredit od Vaqevske zadruge.41

[kolska zgrada u Popu~kama vi{e puta je renovirana, ponovo zidana i

dogra|ivana. Nakon Drugog svetskog rata ona je imala samo dve u~ionice, sa

75 kv m. povr{ine i 55 u~eni~kih mesta. Tokom 1950, putem samodoprinosa

prikupqena su sredstva za wenu dogradwu i adaptaciju. Te godine ona je te-

meqno rekonstruisana i dogra|ena je jo{ jedna u~ionica42. Krajem pedesetih

godina dogra|ena je jo{ jedna u~ionica, pro{ireni u~iteqski stanovi i

izvr{ena popravka krovne konstrukcije.

[kolske 1962/63. godine zaveden je novi mesni samodoprinos u novcu i ra-

dnoj snazi a uzet je i kredit. Tada je kupqeno 6.000 komada cigle, 2.500 komada

crepa, 70 kubika {odera, 60 kubika peska, 10 kubika dasaka, itd. Potom je te-

meqno rekonstruisana i dosta pro{irena {kolska zgrada. Projekat je ura-

dio Aleksandar Trnavac, gra|. inèwer iz Vaqeva.43 Ovom aktivno{}u

stvoreni su najosnovniji uslovi za organizaciju i izvo|ewe predmetne nasta-

ve. U razgovorima o ovoj dogradwi Miodrag Luka Terzi}, zemqoradnik iz

Popu~aka, na sednici [kolskog odbora, odrànoj 1. oktobra 1963, vizionar-

ski je predlagao da se u okviru nove {kole grade u~eni~ke radionice i fis-

kulturna sala i zato dao vi{e argumenata.

Ne{to kasnije u {kolskom dvori{tu sagra|ena je stambena zgrada u kojoj

se nalaze ~etiri stana za prosvetne radnike. Ona je dobro do{la za prihvat

svih koji su dolazili sa strane ali i za obezbe|ewe deficitarnih kadrova.


29

40 [kolski odbor na sednici odrànoj 20. 05. 1929. doneo odluku da dve prostorije u toj zgra-

di ustupe na kori{}ewe Popu~anskoj zadruzi za poqoprivredni kredit

41 Arhiva Osnovne {kole „Sveti Sava“ Popu~ke, Zapisnici sa sednica [kolskog odbora

42 NN: VELIKO UÊ[]E ^LANOVA FRONTA U POSEBNIM BRIGADAMA, „Novi da-

ni“, Beograd,br. 1 od 07. 01. 1950, str. 4

43 Wegova supruga Miroslava Trnavac kasnije }e postati jedan od direktora ove {kole

Pre neku godinu temeqno je rekonstruisana. Sada u woj stanuju: Milena Jova-

novi}, Milivoje Zori}, Zvonko Leki} i Ratko Jorgi}.

[kola u Dupqaju otvorena je tridesetih godina kao izdvojeno odeqewe

{kole u Rabrovici. Sada{wa {kolska zgrada sagra|ena je 1947. godine.

U vezi sa {kolskom zgradom u Zabrdici, podignutoj u lepom seoskom am-

bijentu, postoje neke nejasno}e. Prema nekim podacima, jo{ 1923. godine u

ovom selu po~ele su pripreme za izgradwu {kolske zgrade. Kraqevska banska

uprava Drinske banovine iz Sarajeva je navodno zbog politi~ke podeqenos-

ti sela, 27. avgusta 1920. godine, donela odluku da se u ovom selu sa oko 120 ku-

}a i od 180 do 190 poreskih glava i 40-ro dece za {kolovawe grade dve {kole.

Koliko znamo to nije realizovano, ve} je pred Drugi svetski rat sagra|ena

zgrada koja se i sada koristi.

3.3. [kolsko dvori{te

Od samog osnivawa {kola u Popu~kama imala je prostrano i lepo dvori-

{te, u povr{ini od 90 ari. Prakti~no je podeqeno na tri-~etiri dela: pros-

tor oko {kolske zgrade, sa ili bez nastavni~kih stanova, koji se koristi za

okupqawe, druèwe i igru |aka; drugi deo su tereni za male sportove i deo

koji je trenutno neobra|en a nekad je sluìo za ba{tu ili vrt. Ostalo je zapi-

sano da je nekad u tom delu bilo 25 stabala {qiva, 10 kru{aka, 5 jabuka, 10 du-

dova i sli~no. To {kolsko imawe pod rukovodstvom u~iteqa Milorada

Grbi}a mnogima je sluìlo kao uzor.

I kasnije na tom prostoru bivala je {kolska ba{ta. U woj su se |aci obu-

~avali osnovnim poqoprivrednim radovima. Proizvodi iz we uglavnom su

kori{}eni za |a~ku kuhiwu, ali su i u~iteqi imali deo svoje ba{te. Neko

vreme o toj ba{ti brinula je |a~ka zadruga ali se to pokazalo nerentabil-

nim. Kada je uvedena nastava iz poqoprivrede, sluìla je i kao poligon za

prakti~ne ve`be. \aci su povremeno angaòvani i za obavqawe lak{ih se-

zonskih poslova na imawima Poqoprivrednog dobra „Iverak“ i Zemqora-

dni~ke zadruge Popu~ke, odnosno Vaqevo, kada joj se pripojila popu~anska

zadruga.

Nekada je u {kolskom dvori{tu, pored vo}a, bilo borova, topola, smre~a

i drugog ukrasnog drve}a. Tu su bile i lepe cvetne aleje, pa je odavalo lep uti-

sak, naro~ito u prole}e kad sve ozeleni i procveta. Ovde su ranije organizo-

vani seoski va{ari i druga slavqa, naro~ito povodom Spasovdana i

Ivawdana. Da bi se za{titili travwaci i ruì~waci, {kolske vlasti su

izdavale zabrane da se koristi u te svrhe, kao i {kolske prostorije za igran-

ke i neke druge aktivnosti.

Za{tita {kolske imovine i stvarawe sigurnog i bezbednog ambijenta za

prihvat |aka zahtevali su da {kolsko dvori{te bude ogra|eno. Zato se to pi-

tawe ~esto nalazilo na dnevnom redu sednica [kolskog odbora. Jo{ 10.

aprila 1902. godine, doneta je odluka da se {kolsko dvori{te ogradi plotom.

Kasnije je, u vi{e navrata, kori{}ena perda, a u leto 1975, postavqena je i be-


30

tonska armatura sa metalnom ogradom. Na tom poslu naro~ito su se angaò-

vali nastavnici: Tomislav Luki}, Dmitar Stojanov i Qubivoje Adamovi} i

Radovan Raleti}, sekretar {kole.44 Drugi deo {kolske imovine obi~no je

bio ogra|en ‘ivom ogradom, ili bodqikavom ìcom.

Pored glavne {kolske zgrade, u ovom dvori{tu nalazili su se jo{ neki

objekti. Prvo je tu bio op{tinski ~ardak u kome je ~uvana hrana za pomo} se-

oskoj sirotiwi. Po{to mu tu nije bilo mesto, a ve} je i dotrajao, na sednici

[kolskog odbora 2. februara 1902, odlu~eno je da se pismeno od Op{tine lu-

kava~ke zatraì da izda nalog kmetu da se on poru{i i da se skloni wegova

gra|a da daqe ne propada.

U {kolskom dvori{tu uvek je bilo drugih objekata, poput bunara ili

pumpe za vodu, {kolskih klozeta, {upa za ogrev i sli~no. Do {ezdesetih go-

dina tu su bile: staja za stoku, sviwaci, koko{iwci, pa i p~elarnik. U {kol-

skom buxetu za 1911. godinu bila su planirana sredstva za podizawe {kolske

zvonare, ali izgleda da to nije realizovano, po{to se o tome razgovaralo i na

sednici [kolskog odbora, 23. oktobra 1940. godine.

Tokom 1996, asfaltiran je put od Druma45 do {kole i deo {kolskog dvori-

{ta gde je podignut sportski poligon, odnosno tereni za male sportove (ko-

{arku, odbojku, rukomet i mali fudbal).

3. 4. Oprema

Kao i ve}ina seoskih {kola u na{em kraju i ova je stalno kuburila sa ne-

dostatkom {kolskog inventara i u~ila. Pokojni Radoje ûbrovi}, u~enik je-

dne od prvih generacija, kazivao mi je kako u po~etku nisu imali ni dovoqno

stolica i klupa za sedewe te su morali donositi trono{ce ili pawi}e. Da

ovo svedo~ewe nije bez osnova, pokazuje i podatak da se ~esto na sednicama

[kolskog obora razgovara o nabavci {kolskih klupa46, raznog sitnog in-

ventara i alata. Izgleda da se u neko vreme dosta mu~ilo i sa vodom kada su

nabavqane kace, burad, vidrice i druge posude za vodu.

Zna~ajnu stavku u {kolskom buxetu svake godine predstavqalo je kre~ewe

i teku}e odràvawe {kolske zgrade. Sve do {ezdesetih godina, {kola nije

imala elektri~nog osvetqewa, ni {kolski toaleti vode. [kolski odbor

brinuo je o obezbe|ewu ogreva za {kolu i u~iteqa. Neretko taj problem je re-

{avan tako {to su zaduìvani roditeqi koji }e dati drva, izvr{iti wihovu

se~u, dovu}i ih i uskladi{titi.

Pored klupa, u~ionice su bile opremqene samo tablama, nastavni~kim

stolovima i stolicama. O nastavnim u~ilima te{ko da se moè i govoriti.

Imali su po koju ra~unaqku, globus, kartu, reqef, sliku i sli~no. Za-

nimqivo je da su do Drugog svetskog rata skoro svake godine u {kolskom


31

44 Q. Adamovi}: [KOLSKO DVORI[TE – PRIMER", Vaqevo, br.1383, 25. 07. 1975, str. 5

45 Raskrsnice zna~ajnih putnih pravaca koji su ve} bili asfaltirani

46 Pre svih skamija

buxetu bila planirana sredstva za nabavku slika W.v. Kraqa.47 Ostaje dile-

ma da li su one tako brzo uni{tavane da bi se nabavila nova i lep{a slika,

ili je ne{to tre}e u pitawu.

Ni pojedina~ni standard |aka nije bio mnogo boqi. Dok sada{wi |aci nose

ogromne torbe i ran~eve pune raznih uxbenika, pribora i opreme, u prvih pede-

setak godina naj~e{}i rekviziti bili su bukvar, tablica i kreda. Crna „kame-

na“ tablica, uokvirena drvenim ramom, iscrtana belim ili crvenim linijama,

zamewivala je mnoge sveske, ve`banke, blokove, rokovnike i ko zna {ta jo{. Uz

pomo} krede ili kakve druge tvr|e pisaqke, koja je ostavqala tragove, sluìla je

za pisawe, ra~unawe, pa i crtawe. Vodom natopqen sun|er~i}, ili kakva krpi-

ca, sve bi to za tren izbrisali i po woj se moglo ponovo pisati.

Mnoga deca u {kolu su dolazila slabo obu~ena i obuvena, a i sa hranom se

oskudevalo. Ve}ina je nosila na sebi po dve prtene ili kle~ane torbice. U je-

dnoj su kwige, sveske i {kolski pribor48, a u drugoj49 dnevni obrok hrane, po-

{to se u {koli ostajalo dugo. Naj~e{}e su no{ene po dve-tri kri{ke hleba

namazane kajmakom, xemom ili pekmezom, po koje par~e slanine ili suvog me-

sa, glavica luka, bareno jaje i ne{to sli~no.

Povremeno u ovoj {koli bio je organizovan rad |a~ke kuhiwe. Poznato je

da je ta kuhiwa 1965. godine imala prihod od 197.920, a rashod od 183.099 di-

nara, {to zna~i da je ostvarila vi{ak od 14.281. dinara. Preko Crvenog

krsta i drugih humanitarnih organizacija dobijano je mleko, bra{no, kon-

zerve i jo{ poneka namirnica.

Lo{i uslovi rada, slaba ode}a i neadekvatna ishrana dovodili su do pov-

remenih pojava epidemija pa i kra}ih prekida nastave. Tako je, na primer, od

20. januara 1902. do 2. februara 1903. godine bio obustavqen rad ove {kole

zbog velikih bogiwa. I 1907, pa i nekih drugih godina, dolazilo je do priv-

remene obustave nastave u {koli zbog pojava epidemija. Da bi se ublaìle ne-

gativne posledice, 12. januara 1905, osnovan je \a~ki fond, nastao

prikupqawem dobrovoqnih sredstava. Ve} na po~etku imao je na raspola-

gawu 248,90 dinara.

3.5. Finansije

Ministarstvo prosvete obezbe|ivalo je plate u~iteqima i drugim pro-

svetnim radnicima. Svi drugi tro{kovi padali su na teret {kolskih op-

{tina koje su sredstva ubirale putem prireza i na druge na~ine, pa se do wih

izuzetno te{ko dolazilo. Zato je u {kolama bio stalni zahtev da se obezbedi

wihovo finansirawe iz sigurnijih izvora.

Evo kako je izgledao buxet ove {kole za {kolsku 1903/04. godinu, kada je

trebalo obezbediti 939 dinara. Najve}e stavke bile su plata {kolskog po-


32


48 Zvana kwiàra

49 Zvanoj hlebara

sluìteqa (300 din.), izgradwa {kolskog nu`nika (200 din.), za ogradu oko

dvori{ta (160 din.), za pretplatu na listove i ~asopise (73 din.), za nabavku

kwiga za nagrade najboqih u~enika itd. Sre}om te godine zna~ajna sredstva po-

traìvana su od Op{tine lukava~ke na ime sakupqenih prireza za decu iz Pimi-

}a i Lukavca, koja su ovde poha|ala nastavu a {kolarina nije upla}ivana.50

Skoro svake godine najve}i deo raspoloìvih sredstava tro{en je za odrà-vawe i zagrevawe {kolske zgrade. Drugi deo i{ao je za plate posluìtequ i na-bavku osnovnih nastavnih sredstava. Iz zapisnika {kolskih odbora uo~qivi subrojni i raznovrsni primeri tro{ewa i ovako skromnih {kolskih sredstava.Tako su, na primer, u {kolskom buxetu za 1905. predvi|ena sredstva za nabavkukalemarskog pribora i organizaciju kalemarskog te~aja.

[kolski odbor 16. oktobra 1906. ima pred sobom materijalno-finansij-sko poslovawe u prethodne tri godine, a bio je prisutan poznati u~iteqMarko Antonovi}, kao ~lan Okru`nog {kolskog odbora iz Vaqeva. Konsta-tovano je da ne postoji sva potrebna dokumentacija o poslovawu za 1904. i1905. godinu, pa je dat nalog da se uo~eni nedostaci otklone u roku od 8 dana iobezbede sva potrebna dokumenta.51

Na istu temu razgovaralo se i 4. decembra 1906. pa su utvr|ena dugovawa izprethodnog perioda i zakqu~eno da se ne mogu ubrzo namiriti, jer slobodnihsredstava nema, a nisu ni planirana u buxetu. Dugovalo se, pre svega, Dràv-noj {tampariji za pretplatu na „Srpske novine“ i „Prosvetni glasnik“;Vladimiru Mati}u, kwiàru iz Vaqeva, za uzeta u~ila; Marinku Mati}u, zaobavqene radove oko {kole, i za kwigu „Znameniti Srbi“.52

Godinama je ova {kola bila pretpla}ena na desetak poznatih listova, ~a-sopisa i drugih publikacija. Usled nedovoqnih finansijskih sredstava,[kolski odbor je doneo odluku da se wihova daqa pretplata otkaè. I sadaima sli~nih problema, posebno kada je re~ o u~e{}u na takmi~ewima, odla-zak na ekskurzije ili prisustvo manifestacijama od {ireg dru{tvenog zna-~aja. Ti problemi se obi~no re{avaju sponzorstvom i donatorstvomimu}nijih |a~kih roditeqa.

4. NASTAVA I NASTAVNI PLANOVI

Po Zakonu o osnovnim {kolama, koji je stupio na snagu 1. septembra 1898, i

po kome je po~ela raditi Osnovna {kola u Popu~kama, zadatak osnovne {kole,

kao op{te vaspitne ustanove, bio je „da u~i i vaspitava ‘ensku i mu{ku decu od

5. do 15. godina“. U to vreme ova {kola je imala ~etiri razreda a u woj su se izu-

~avali slede}i predmeti: nauka hri{}anska, osnovi prirodnih nauka i jestas-

tvenica, ra~unica i geometrijski oblici, poqoprivredne nauke53, crtawe i

krasnopis, gimnastika, ru~ni rad i pouke za doma}ice54.


33


51 Isto

52 Isto

53 U~ile su se samo u seoskim osnovnim {kolama

54 U~ila su samo ‘enska deca

[kolska godina u seoskim {kolama po~iwala je 1. septembra a zavr{ava-

la se 15. juna naredne godine. Osim u toku letweg raspusta predavawa nisu

odràvana u nedeqne i prazni~ne dane, svakog ~etvrtka po podne, o Boì}u

od 23. decembra do kraja kalendarske godine55, o Uskrsu od Velikog ~etvrtka

do Tomine nedeqe. Seoske {kole nisu radile i sedam dana u vreme berbi naj-

zna~ajnijih poqoprivrednih proizvoda, kada to mesni {kolski odbor

odredi.

Svako mu{ko i ‘ensko dete, po zakonu, bilo je du`no da zavr{i osnovnu

{kolu. Primana su deca koja 1. septembra ne budu mla|a od sedam ni starija

od deset godina. Prvenstveno su upisivana mu{ka deca i ‘enska koju su rodi-

teqi hteli da {koluju. Svako dete upisano u {kolu moralo je redovno poha-

|ati nastavu a za neuredno dolaèwe ka`wavani su roditeqi.

Ako u {koli nema vi{e od 70 u~enika, sa wima je radio jedan u~iteq. Odbor

{kole popu~anske, ve} 19. jula 1903. godine, konstatuje da postoji slobodna

u~ionica, da ima dovoqan broj |aka i da ima stan za u~iteqa, pa predloì da

se ovde obrazuje i drugo odeqewe. [kolski nadzornik obavestio je mesni

{kolski odbor da je ministar prosvete i crkvenih poslova svojim aktom od 26.

avgusta 1903. dao saglasnost za dva nova odeqewa. Po tom dopisu, prvo

odeqewe sa~iwavali su u~enici drugog razreda a ostala tri drugo.

4.1. Do Prvog svetskog rata

Dinasti~ka promena na prestolu Srbije, maja 1903. nije donela samo odla-

zak sa vlasti posledweg Obrenovi}a i povratak Kara|or|evi}a, ve} je imala

odraza i na sistem {kolstva kod nas. Usvajawem Zakona o narodnim {kolama,

od 2. maja 1904. do{lo je do vi{e promena, pa i izvesne demokratizacije. Je-

dna od zna~ajnijih novina u wemu je da se veronauka smatra ravnopravnim

predmetom sa drugima, ~ime prestaje dominantan uticaj crkve u na{em {kol-

stvu. Po jednoj normi tog zakona {kolska godina traje od 1. septembra do 1.

jula slede}e godine. Odredba o besplatnom {kolovawu omogu}ila je da {kola

postane dostupna i siroma{noj deci. Zna~ajna novina tog zakona je i uvo|ewe

roditeqskih sastanaka.

Kraq Petar I Kara|or|evi} 19. aprila 1914. potpisao je novi Zakon koji

{kolama daje zadatak „da vaspitaju decu u narodnom duhu i da ih spremaju za

gra|anski ‘ivot, a naro~ito da {ire prosvetu i narodnu pismenost u narodu“.

4.2. Proslava stogodi{wice Prvog srpskog ustanka

Povodom stogodi{wice po~etka Prvog srpskog ustanka u Srbiji organi-

zovana je velika op{tenarodna svetkovina. Tim povodom Qubomir Stojano-

vi}, tada{wi ministar prosvete i crkvenih poslova, dopisom P. br. 99 od 3.

januara 1904. zatraìo je da se u tu proslavu ukqu~e sve narodne {kole na te-


34

55 Po starom kalendaru

ritoriji Srbije, pa pi{e: „Se}aju}i se velikih dela na{ih predaka razvija-

}e se qubav prema Otaxbini i wihovim patriotskim ose}awima u du{ama

mladih u~enika, a ako se za ovu svetkovinu zgodna prilika ukaè i ako pro-

gram bude lepo pode{en, nesumwivo je da }e ova proslava uspe{no posluìti

i izvo|ewu najvi{eg vaspitnog zadatka koji imaju narodne {kole, kao prve i

najva`nije {kole.“

Zato je preporu~io {kolskim nadzornicima da se dogovore sa u~iteqimakada }e ko svetkovati ovu godi{wicu i kakav }e program pripremati. Istov-remeno svima wima sugerisano je da se to organizuje u toplije dane, po mogu-}nosti u prirodi – negde u poqu ili {umi.

Ve} 9. februara 1904. novi ministar prosvete i crkvenih poslova QubomirDavidovi}, svojim dopisom, podse}a {kolske i druge vlasti da se povodomovakvih jubileja u drugim i bogatijim zemqama podiù spomenici i spo-men-ku}e. Po{to na{ narod jo{ uvek nema tih mogu}nosti on predlaè da u~e-nici narodnih {kola u~ine jo{ lep{e i plemenitije delo. „Oni mogu zasaditisvako u svom vrtu ili dvori{tu poneko drvo {iroko i blagorodno i da je dugogveka, pa kad ostare preda}e taj ‘ivi spomenik u amanet svojim mla|ima. Pre-dlaèmo da urede i zasade drve}e u {kolskom dvori{tu, da po{ume neki golibreg, da ukrase put kojim se ide ka {koli, itd.“- stoji u wegovom dopisu.56

Ostalo je zapisano da se [kolski odbor [kole popu~anske upoznao saovim dopisima 11. aprila 1904. godine i da je podrào predlog da se {kola iweni |aci ukqu~e u tu proslavu. Na‘alost, nismo do{li do saznawa kada sui na koji na~in to ostvarili.

4.3. Rad za vreme Prvog svetskog rata

Ratni vihori koji su tokom balkanskih i Prvog svetskog rata zahvatiliove prostore, naneli su dosta neprilika srpskom {kolstvu pa i {koli u Po-pu~kama. Mnogi u~iteqi, biv{i u~enici a pogotovo |a~ki roditeqi na{lisu se u borbenim jedinicama koje su imale zadatak da brane slobodu i nezavi-snost zemqe. Me|u onima koji su bili u poziciji da i na delu potvrde svoj pa-triotizam na{li su se tada{wi u~iteq {kole popu~anske Milorad Grbi},wegov prethodnik Milan Ranisavqevi}, ali i jedan od onih koji }e kasnijeslu`bovati u ovoj {koli Milorad Ba}a Milisavqevi}. Sre}om, svi supreìveli te ratne strahote, ali nemali broj |a~kih o~eva teè je rawen, ne-ki su poginuli a svi zna~ajno osiroma{ili.

Tokom Prvog svetskog rata, Osnovna {kola u Popu~kama skoro da nije ra-dila. Wenu zgradu izvesno vreme koristila je okupatorska vojska, ali onatom prilikom nije bila zna~ajnije o{te}ena. Me|utim, {kolska u~ila i dru-gi inventar bili su skoro uni{teni. O{te}ewa na name{taju procewena suna 14.800 a na u~ilima jo{ 2.100 dinara. Ukupna {teta procewena je na16.900.57 Ipak, okupatorske vlasti su dosta u~inile da {kolske 1917/18. godi-


35

56 "PROSVETNI GLASNIK", za 1904. godinu, Beograd

57 mr Mom~ilo Isi}: STRADAWE OSNOVNIH [KOLA U VAQEVSKOM KRAJU U PRVOM

SVETSKOM RATU, Glasnik Me|uop{tinskog istorijskog arhiva, Vaqevo, br.19/1984, str. 143-149

ne po~ne nastava u mnogim {kolama, pa i u Popu~kama. O tome da li je {kolate godine radila postoje opre~na mi{qewa.

4.4. Rad u me|uratnom periodu

Nastavni planovi i programi u me|uratnom periodu su vi{e puta

mewani. Posle Prvog svetskog rata primewivan je nastavni plan i program

Kraqevine Srbije iz 1904, koji je inoviran dono{ewem izmena i dopuna Za-

kona o narodnim {kolama od 19. aprila 1914. I nakon toga su{tina plana i

programa ostala je ista a unete su izvesne dopune u programe istorije i

zemqopisa s obzirom da je u me|uvremenu obrazovana nova dràvna zajednica.

Po tom zakonu nastava je izvo|ena sve do avgusta 1926. kada je usvojen novi i

jedinstveni nastavni plan i program za celu dràvnu teritoriju.

Prema tom zakonu nastavni predmeti u na{im {kolama bili su: nauka o

veri sa moralnim poukama, srpsko-hrvatsko-slovena~ki jezik, istorija58,

zemqopis, ra~un s osnovama geometrije i geometrijskog crtawa, poznavawe

prirode, prakti~na privredna znawa i umewa prema potrebama konkretnog

kraja, higijena, doma}instvo, ru~ni rad, crtawe, lepo pisawe, pevawe i tele-

sne ve`be po sokolskom sistemu.59

[kolske 1934/35. primewen je, sa mawim izmenama, novi nastavni plan i

program.

4.5. Rad pod okupacijom tokom Drugog svetskog rata

Dramati~ni doga|aji tokom Drugog svetskog rata imali su vi{estruko

negativan uticaj na {kolstvo u celoj zemqi. Veliki problem bio je nedosta-

tak stru~nih kadrova a i deca su neredovno dolazila u {kolu. Ratni sukobi

uzrokovali su i pove}awe tro{kova ‘ivota. Zato u izve{taju Okru`nog na-

~elstva Vaqevo, upu}enom 15. avgusta 1942. Ministarstvu unutra{wih po-

slova pi{e: „Materijalno stawe nastavnika i ~inovnika prosvetne struke je

vrlo te{ko. Naro~ito je te{ko osigurawe wihove ishrane. Mizerne prina-

dle`nosti u sravwivawu sa trì{nim cenama i nemogu}nost nabavqawa ‘i-

votnih namirnica ovu situaciju jo{ vi{e oteàvaju. Potrebna nam je hitna

pomo}.“

Prvih ratnih godina kori{}eni su nastavni planovi i programi iz pre-

dratnog perioda. Teì{te celokupne aktivnosti bilo je usmereno ka naci-

onalnom vaspitawu i obrazovawu, {to je nalazilo izraza i u parolama:

„Mir, red, rad i sloga to je spas Srbije“, „Bog ~uva Srbiju“ i sli~no. U~i-

teqi i drugi prosvetni radnici bili su du`ni polagati zakletvu na vernost

i obavezu da }e se boriti protiv komunisti~ke i masonske delatnosti. Sti-


36

58 U pojedinim krajevima – narodna povest

59 ZAKON O NARODNIM [KOLAMA od 5. decembra 1929. godine – I; SA IZMENAMA I

DOPUNAMA od 7. jula 1930. godine – II deo, Beograd, 1930, str. 10

cao se utisak da je sve bilo usmereno ka stvarawu privida da su prilike u

zemqi normalne.

Radikalnije promene izvr{ene su 30. januara 1943. dono{ewem novog nas-

tavnog plana i programa za sve osnovne {kole na teritoriji Srbije. Iz pret-

hodnog plana i programa zadràni su samo predmeti: nauka o veri s

moralnim poukama, ra~un s osnovama geometrije i pevawe. Umesto telesnih

ve`bi po sokolskom sistemu uvedene su samo telesne ve`be i de~je igre. Na

mesto poznavawa prirode i nauke o zdravqu uveden je predmet priroda i ~o-

vekov rad, dok je umesto istorije i zemqopisa uveden jedinstven predmet pod

nazivom otaxbina i wena pro{lost. I na kraju umesto narodnog

srpsko-hrvatsko-slovena~kog jezika uveden je samo srpski jezik i dato mu je

vi{e {est ~asova nedeqno.

I kao {to obi~no biva u sli~nim prilikama rat je zavr{en a ‘ivot je

nastavqen. Jedan od prvih u~iteqa u Popu~kama, Milorad Grbi}, nije do~e-

kao oslobo|ewe. I dosta biv{ih |aka ove {kole ostavilo je svoje kosti na ne-

kom od mnogobrojnih ratnih popri{ta. Neki od wih su poginuli kao

partizani, drugi, kao ~etnici, tre}i kao qoti}evci. Svi oni su verovali da

se bore za slobodu i nazavisnost otaxbine. Palim u partizanskim redovima

podignuta je spomen plo~a na zidu {kolske zgrade.

4.6. Od Drugog svetskog rata

[kolstvo u Srbiji posle Drugog svetskog rata doìvelo je velike prome-

ne kako u organizacionom tako i u sadrìnskom smislu. Oktobra 1945. donet

je Op{ti zakon o sedmogodi{wem obrazovawu za celu zemqu kojim se na dru-

ga~iji na~in reguli{u vaspitnoobrazovni ciqevi i zadaci. Dono{ewe tog

zakona predstavqalo je jedan od izuzetnih doga|aja u istoriji na{eg {kol-

stva. Me|utim, uslovi za wihovo ostvarewe bili su izuzetno nepovoqni. Ni-

zale su se brojne te{ko}e. Ose}ao se nedostatak {kolskih prostorija,

nastavnih sredstava i drugih u~ila, pa i uxbenika. Dugo vremena kao jedini

uxbenik kori{}ena je ~itanka. Zato su mnogi u~iteqi predavali a |aci vodi-

li bele{ke. Oskudevalo se i u pogledu {kolskog pribora a naro~ito sveski,

blokova, olovaka itd. To je naro~ito bilo izraèno 1948. godine, u vreme

ekonomske blokade na{e zemqe. Ose}ala se i nesta{ica ode}e i obu}e a u

odeqewima sedeo je veliki broj |aka.

Ve} 1945. donet je prvi nastavni plan i program za osnovne {kole od

prvog do ~etvrtog razreda. On je kratko vreme bio u upotrebi pa je ostao za-

pam}en kao Privremeni nastavni plan i program. U wemu su izvr{ene izme-

ne i dopune u skladu sa promewenim politi~kim okolnostima i novim

socijalisti~kim dru{tvenim odnosima koji su po~eli da se izgra|uju. Zato je

najvi{e promena bilo u sadràju predmeta istorija, jer se velika pa`wa po-

klawala zna~aju, ulozi i toku narodnooslobodila~ke borbe. Tim planom bi-

li su obuhva}eni ovi predmeti: srpski jezik, istorija, zemqopis, ra~un,

poznavawe prirode, pisawe, pevawe, telesne ve`be, crtawe i veronauka.


37

Ve} tokom slede}e godine pripremqen je i donet novi nastavni plan i

program, koji je po~eo da se primewuje od po~etka {kolske 1946/47. godine. U

wemu su bili zastupqeni svi predmeti kao i u prethodnom. I nakon toga bi}e

jo{ izmena i dopuna tih planova i programa sve do 8. jula 1959. kada }e se

usvojiti zajedni~ki nastavni plan i program za jedinstvenu osmogodi{wu

{kolu, odnosno od prvog do osmog razreda. Wegove osnovne karakteristike

su jedinstven plan na celoj teritoriji SR Srbije i uvo|ewe op{tetehni~kog

obrazovawa od IV do VIII razreda.

U godinama posle Drugog svetskog rata velika pa`wa poklawala se opi-

smewavawu odraslih, pa su i ovde organizovani brojni analfabetski te~ajevi.

Prvi takav te~aj po~eo je u jesen 1945. a zavr{en je 25. marta 1946. godine. Poha-

|alo ga je 104 polaznika a vodila ga je Lepa @ivanovi}. Potom je organizovano

jo{ nekoliko sli~nih te~ajeva koje su uglavnom vodili Dragoqub Cveti} i Jele-

na Negi}. Kolika se pa`wa poklawala ovom pitawu, govori i podatak da je 24.

januara 1947. godine obrazovana Komisija za borbu protiv nepismenosti u koju

su u{li: Radovan Koji} i Radisav Grbi}, ispred Mesnog narodnog odbora, Pe-

tar Milosavqevi}, ispred Narodnog fronta, Velimir Vojisavqevi}, ispred

Sindikata, Jovanka Jakovqevi}, ispred AF@, Srboqub Radoji~i}, ispred Om-

ladine, i u~iteqi Jelena Negi} i Dragoqub Cveti}.

Reformom od 1959. primewen je i novi sistem ocewivawa i znatno je

smawen broj u~enika koji ponavqaju razred. Poboq{ani su ukupni rezultati

rada {kola.

U {kolskoj 1963/64. godini uvedena je poqoprivreda kao predmet u VII i

VIII razredu a slede}e godine dolazi i do obrazovawa razrednih zajednica.

Posledwih desetak godina pri Osnovnoj {koli u Popu~kama radi i jedna

vaspitna grupa dece pred{kolskog uzrasta. Rad te grupe organizuje Ustanova

za dnevni boravak dece „Milica Noìca“ iz Vaqeva a {kola obezbe|uje po-

treban prostor. Sa tom grupom dugo je radila vaspita~ica Alma Anti} a sa-

da radi Jelena Rafajlovi}, dev. ]iri}. Zahvaquju}i radu grupe deca se mnogo

brè i lak{e prilago|avaju obavezama vezanim za polazak u {kolu60.

Godinama se posebna pa`wa poklawala saradwi {kole sa dru{tvenom

sredinom. Pored u~e{}a nastavnog osobqa u svim zna~ajnim akcijama u selu,

treba podsetiti da je {kola bila steci{te raznovrsnih aktivnosti, da su

wenu biblioteku koristili i me{tani, da se na {kolskim terenima odigra-

vala raznovrsna nadmetawa mladih. Mnogi u~enici, pa i nastavnici, {kole

bili su veoma angaòvani u radu mesnih kulturnoumetni~kih i sportskih

dru{tava. Krajem {ezdesetih i sedamdesetih godina KUD iz Popu~aka imao

je dramsku, literarnu, muzi~ku i folklornu sekciju i davao i po tridesetak

predstava u jednoj sezoni. Tokom 1967. godine Popu~ke su dobile tre}u repu-

bli~ku nagradu a akciji „Traìmo najure|eniju ku}u i oku}nicu“ a za najure-

|eniju u selu progla{ena je ku}a Miodraga Luke Terzi}a.


38

60 Kazivawe Vesne Burni}, nastavnice razredne nastave u Popu~kama

4.7. Rad {kolskih nadzornika

Verovatno zbog blizine grada i utvr|enih obaveza ovu {kolu redovno su

pose}ivali {kolski nadzornici i drugi koji su bili du`ni kontrolisati

wen rad. Prvi pisani trag o obilasku ove {kole ostavio je okru`ni {kolski

nadzornik Qubomir Pavlovi} 26. marta 1902. Ve} slede}e godine ovde bora-

vi Milan K. Duki}. Kasnije su to ~inili i Mihailo D. Maksimovi}61 i mno-

gi drugi.

U svom izve{taju od 1. oktobra 1920. {kolski nadzornik Jovan Jovanovi},

pored ostalog, pi{e i ovo: „Pohodio sam danas Osnovnu {kolu u Popu~kama,

pregledao rad {kolskog odbora u pogledu snabdevawa i izdràvawa {kole,

pa sam konstatovao: da je {kola u takvom stawu da jo{ ne moè otpo~eti rad

jer je neopravqena i nesnabdevena, ali su {kolu kre~ili i ofarbali vrata i

prozore a u pripremi je i nabavka najnu`nijeg name{taja i nastavnih sred-

stava. Konstatujem tako|e, sa zadovoqstvom, da je i snabdevawe {kole drvima

za ogrev u toku.“62

Taj isti nadzornik 27. juna 1921. ponovo je posetio ovu {kolu i zapisao:

„Pregledao sam rad {kolskog odbora i konstatovao da je snabdevawe i

izdràvawe {kole nedovoqno i da su {kolske zgrade neopravqene. U smislu

raspisa Gospodina ministra prosvete ON br. 19211, od 9. maja 1921. godine,

nare|ujem: 1. Da se sve {kolske zgrade okre~e i oprave; staja u dvori{tu i

nu`nik }e se potpuno opraviti a {kolsko dvori{te i ba{ta }e se ograditi.

2. Da se nabavi name{taj: 1 orman za kwi`nicu; 3 stola i 6 stolica za u~i-

teqa; 2 stola i 4 klupe za |ake; {kolska tabla }e se nabaviti; 4 nove klupe

skamnije i opraviti one koje {kola ima. 3. Da se nabave nastavna sredstva: ge-

ografske karte, ra~unaqka, metri~ke mere i slovarica. Sve ovo izvr{i}e se

do 15. avgusta ov. g.“63

5. PROSVETNI RADNICI

Prosvetni radnici oduvek su bili jedan od zna~ajnijih faktora u organi-

zaciji i realizaciji nastavnovaspitnog procesa. Ovde je radila ~itava ple-

jada dobrih prosvetnih radnika koji zasluùju da bar budu pomenuti. Nekada

su oni bili pokreta~i mnogih akcija u selu, pa i bivali administratori,

zdravstveni radnici, bibliotekari, animatori i rediteqi prigodnih pro-

grama, poqoprivredni stru~waci i sli~no. @iteqi ovog sela kad nisu zna-

li {ta im je pametno ~initi odlazili su kod svog „u~e“ po savet. Zbog svega

toga prosvetni radnici u Popu~kama bili su vi|eni, po{tovani i ceweni,

pa su ovde rado slu`bovali, a neki od wih i trajno nastawivali.

Pouzdano se zna da je prvi u~iteq u Popu~kama bio Milan Ranisavqevi}

(Lukavac, Vaqevo, 1875 – Vaqevo 1963) koji je pre dolaska u Popu~ke radio u


39

61 Otac pesnikiwe i akademika Desanke Maksimovi}

62 Arhiva Osnovne {kole „Sveti Sava“ u Popu~kama, Zapisnici [kolskog odbora

63 Isto

Du{niku kod Ni{a i Rabrovici kod Vaqeva.64 O wegovom pedago{kom radu u

Popu~kama nema mnogo pisanih tragova sem one dve epizode vezane za

ka`wavawe zbog zaka{wewa na sednicu Nastavni~kog ve}a i spora oko nado-

knade tro{kova stanovawa. Ostalo je zabele`eno da je 1902. godine imao go-

di{wu platu od 800 dinara.65 Stariji me{tani su govorili da je bio

odgovoran i savestan ~ovek i dobar u~iteq. Potom je slu`bovao u Ose~ini,

Goloj Glavi, Dowoj Grabovici i Vaqevu. Bio je nosilac Albanske spomeni-

ce, odlikovan je Ordenom Svetog Save a neko vreme radio je i kao {kolski

nadzornik.

Trinaestog septembra 1903, u crkvi u Rabrovici, sklopio je brak sa kole-

ginicom Nade`dom Nadom Ugrinovi} (]elije66 Vaqevo, 1879 – Vaqevo, 1953),

koja je nakon udaje uzela wegovo prezime. Ve} {kolske 1903/04. pridru`uje mu

se u Popu~kama.67 Do tog dolaska slu`bovala je u Tekiji kod Doweg Milanov-

ca i Dowoj Toplici kod Mionice. U braku su imali dve k}eri i tri sina, fa-

kultetski obrazovana68.

U~iteqski i bra~ni par Nada i Milan Ranisavqevi}, 14. maja 1904. godi-

ne, u dopisu Ministarstvu prosvete i crkvenih poslova pi{u: „Prema ~lanu

35 Zakona o narodnim {kolama u~tivo molimo Gospodina ministra da nas

izvoli postaviti za u~iteqe Osnovne {kole popu~anske, u srezu i okrugu

vaqevskom, gde smo i sada. Prema istom ~lanu Zakona imamo pravo na varo-

{icu, no mi smo zadovoqni i sa mestom u kome smo. U ovoj {koli ima stan za

jednog nastavnika, odnosno dvoje kad su mu` i ‘ena u~iteq i u~iteqica. S

toga u~tivo molimo Gospodina ministra da nas izvoli postaviti za u~iteqe

istog mesta.“69 Wihovoj molbi nije udovoqeno, pa su oni „po potrebi“ slu`be

pred po~etak {kolske 1904/05. godine preme{teni u varo{icu Ose~ina, Sre-

za podgorskog Okruga vaqevskog.70 Posle godinu dana provedenih u Ose~ini,

skoro dvadeset godina rade u Goloj Glavi.71

Od 1. septembra 1904. u Popu~kama radi tako|e u~iteqski i bra~ni par

Persa i Milorad Grbi}, koji su do tada slu`bovali u Starom Axibegovcu,

Srez velikoora{ki, Okrug smederevski.72 On je postavqen za u~iteqa prvog,

tre}eg i ~etvrtog razreda, a woj je poveren rad sa drugim razredom. Oboje su

dobili godi{wu platu od po 1.300 dinara.


40

64 Arhiv Srbije, Beograd, Fond MPs,f. 40, r. 50. ili „PROSVETNI GLASNIK“ Beograd, br.

11, od novembra 1901, str.1418

65 dr Marija Isailovi}: OSNOVNE [KOLE U VAQEVSKOM KRAJU 1804 – 1918, Vaqevo,

1985, str. 306

66 Odnosno Leli}, u u~iteqskoj porodici, od oca Jovana i majke Angeline

67 Arhiv Srbije, Beograd, Fond MPs, f. 50, r. 27 – 3 i f. 50, r. 128

68 Najstariji Branko Ranisavqevi}, ro|en 1904. u Popu~kama, zavr{io je prava i za vreme

Drugog svetskog rata bio sreski na~elnik u Ubu i Belanovici


70 "PROSVETNI GLASNIK", Beograd, br. 10, oktobar 1904, str. 404

71 Grupa autora : GOLA GLAVA I WENA [KOLA, Vaqevo, 1989

72 "PROSVETNI GLASNIK" Beograd, br. 9, septembar 1904, str. 286

I wihovom novom postavqewu pretho-dio je zajedni~ki dopis Ministru prosvetei crkvenih poslova. U pismu upu}enom izStarog Axibegovca, 9. maja 1904, pi{e:„Proveli smo u~itequju}i 14 – 16 godina ponajzaba~enijim selima isto~ne i jugoisto-~ne Srbije. êstim preme{tawem tolikosmo kiwili zdravqe svoje a i troje deceizgubili, dok su pojedinci dobijali mestakoja su hteli a i materijalno su osigurani.Da bi o~uvali i podigli zaostalo dvoje decei oronulo zdravqe popravili nu`no je dasmo u mestu, gde ima lekara a i da smo kodsvoje familije, pa stoga molimo ministraprosvete da nas izvoli postaviti za u~i-teqa u gradu Vaqevu ili Leskovcu.“73

Ina~e, Milorad Grbi} ro|en je 1866.godine u Popu~kama, od oca Radivoja i majke Marije. Posle Osnovne {kole u

Rabrovici, niè gimnazije u Vaqevu i vi{e gimnazije u Beogradu, zapo~eo je

studije na Velikoj {koli u Beogradu. Zbog naru{enog zdravqa, prekinuo je

studije, poloìo u~iteqski ispit i posvetio se u~iteqskom pozivu. Pripa-

dao je plejadi narodnih prosvetiteqa koja je neumorno i predano radila na

mnogim poqima. Pored svakodnevnog rada sa |acima, angaòvao se na opi-

smewavawu odraslih, razvoju zemqoradni~kog zadrugarstva, {irewu kwiga,

organizovawu sportskih i diletantskih druìna, promeni rasnog sastava

stoke i ve}em uzgoju ‘ivine, uvo|ewu novih ratarskih i povrtarskih kultura

i kalemqewu vo}a. Vaìo je za jednog od najboqih p~elara u Srbiji i godina-

ma bio predsednik P~elarskog dru{tva u Vaqevu. Po~etkom 20. veka u Sta-

rom Axibegovcu biran je za narodnog poslanika sa liste Radikalne stranke.

Aktivno je u~estvovao u oslobodila~kim ratova od 1912. do 1918. godine. Sa

najstarijim sinom Borivojem pre{ao je i preko Albanije. Mada u poodma-

klim godinama tokom Drugog svetskog rata pomagao je NOP. Uhvatili su ga

qoti}evci i te{ko premlatili, pa je nakon devet dana umro, 18. marta 1942, u

Loznici, gde je ~uvao mlin svoje starije k}erke.74

Wegova supruga Persida Persa Grbi}, dev Jovanovi} ro|ena je u Leskovcu, a

bila je vredan i odgovoran prosvetni radnik. U Popu~kama je radila sve do penzi-

onisawa 1924. godine. Pored rada u nastavi, dosta se angaòvala u radu sa ‘ena-

ma, na organizovawu ~itala~kih ~asova i pripremi raznovrsnih kulturno-zabav-

nih programa. Podizala je i svojih ~etvoro dece – dva sina75 i dve k}eri.


41

Milorad Grbi}, u~iteq

73 Arhiv Srbije, Beograd, Fond MPs , f. 44, r.49/904

74 Biografija objavqena u kwizi „NA RATI[TIMA I STRATI[TIMA 1941-1945", Beo-

grad, 1985, tom I, str. 197 i 198

75 Wihov sin Ivan Grbi}, ro|en 1908. godine u Popu~kama zavr{io je elektrotehniku i veoma ra-

no postao komunista, a 1932. godine pobegao je u Rusiju i imao veoma buran i uzbudqiv ‘ivot

Posle penzionisawa Perside Grbi}, za u~iteqa dolazi @ivojin Tokovi}

(Uìce, 1866 – Vaqevo, 1923) koji je zbog naru{enog zdravqa ve} bio penzi-

onisan, ali je usled nedostatka u~iteqskog kadra reaktiviran. Po{to mu se

zdravqe znatno pogor{alo, nije mogao zavr{iti ni {kolsku 1922/23, pa je

privremeno angaòvana Persa Grbi} da okon~a zapo~eto.

[kolske 1925/26. ovde radi u~iteq Milutin Stojanovi} za koga nemamo

detaqnijih podataka. U leto 1926. ovamo dolazi Kosara Nikoli} (Vaqevo,

1906) kojoj je ovo prvo zaposlewe i radi slede}e tri godine. Me{tanima je os-

tala u lepoj uspomeni i pamte je po upornom nastojawu da organizuje bogatiji

i raznovrsniji kulturno-zabavni ‘ivot76. Posebno je dosta radila na

{irewu kwiga u narodu i organizovawu rada Narodne kwi`nice i ~itaoni-

ce u selu.

Od 1929. do 1932. ovde slu`buje Milorad Ba}a Milisavqevi}77, (Vaqevska

Kamenica, 1899 – Vaqevo, 1984). U Popu~ke je do{ao iz Pauna a potom je dugo

‘iveo i radio u Vaqevu, gde je pored rada u {koli obavqao i vi{e drugih

zna~ajnih poslova78. U Prvom svetskom ratu bio je na radu u vojnim stanica-

ma u Uro{evcu i Prizrenu a zatim je pao u bugarsko zarobqeni{tvo. Se}aju-

}i se dana provedenih u ovom mestu, pri~ao je: „Za vreme mog slu`bovawa u

Popu~kama radilo se u veoma skromnim uslovima. Pored {kolske zgrade

imali smo jo{ jednu zgradu sa tri odeqewa. Jedno od wih iskoristio sam da

bih organizovao rad |a~ke kuhiwe. Istovremeno, organizovao sam popravku

{kolskog inventara i krova {kolske zgrade. Sa u~enicima i wihovim rodi-

teqima nisam imao ve}ih problema mada sam sam radio u {koli.“

êtrnaestog februara 1930. godine, u Popu~ke je do{ao u~iteqski i bra-

~ni par Darinka i Qubivoje Mati}, koji su sa malim prekidom ovde radili

do po~etka Drugog svetskog rata. Qubivoje Mati} ro|en je 1905. godine u Du-

dovici kod Lazarevca, a Darinka Mati}, dev. Malivukovi}, 1909. godine u

[apcu. Oboje su u~iteqsku {kolu zavr{ili u wenom rodnom gradu a u Po-

pu~ke su do{li iz vaqevskih Ba~evaca. Odavde su oti{li 28. jula 1942. godi-

ne u Ose~inu a otuda u Cvetanovce kod Qiga. Od po~etka ratnih sukoba on se

opredelio za ~etni~ki pokret i dospeo je do poloàja komandanta ~etni~kog

sreza, te je kao takav po okon~awu rata streqan. Vaìo je za strogog u~iteqa

i ~oveka koji je mnogo pa`we poklawao sokolskim ve`bama. Me{tani ga pam-

te po ~estim odsustvima iz {kole; zahtevu da svaki u~enik ima pu{ku na-

pravqenu od drveta. U arhivskim dokumentima nailazili smo da su ga

nadle`ne prosvetne vlasti negativno ocewivale, pre svega, zbog neaùrnos-

ti u vo|ewu {kolske administracije.79


42

76 Kazivawe Jovana Stoji}a, novinara iz Vaqevu, rodom iz Popu~aka

77 Ro|en u poznatoj u~iteqskoj porodici

78 Honorarni nastavnik Zanatske {kole, sekretar Okru`nog odbora Crvenog krsta, povere-

nik Srpske kwièvne zadruge itd

79 Arhiv Srbije, Beograd – Odeqewe u @elezniku, Fond MPs, personalni dosije Q. Mati}a

Od septembra 1941. do 23. januara 1942. {kola u Popu~kama nije radila.

Umesto odsutnih Mati}a, za u~iteqa dolazi Vojislav Jovanovi} (Ki~evo,

1911 – Vaqevo, 1983) koji je {u{kao kad govori, pa su ga |aci i prijateqi zva-

li „Voja {ve{ka“. O svom radu u Popu~kama pri~ao je: „Nakon ovog prekida

nastavu u {koli poha|alo je samo desetak |aka te sam radio samo u jednoj u~i-

onici. Pre podne radio sam sa prvim i drugim a popodne sa tre}im i ~e-

tvrtim razredom.“ Ve} {kolske 1943/44. godine pre{ao je u Mionicu i u

Gra|anskoj {koli predavao matematiku, fiziku i latinski jezik. Odatle je

preme{ten u Stepojevac kod Lazarevca. Kasnije je zavr{io Vi{u pedago{ku

{kolu (grupa za matematiku) i bio i pedago{ki savetnik. Vaìo je za stro-

gog, veoma pedantnog i odgovornog ~oveka.

Slede}e {kolske godine slu`bu u Popu~kama dobija Sreten Smiqani},

(Ka~ulice, â~ak, 1889 – Vaqevo, 1973). Ovde je ostao do zavr{etka Drugog

svetskog rata. Ostavio je dobar utisak i vaìo za veoma dobrog i komunika-

tivnog ~oveka. Kao u~iteq slu`bovao je u vi{e mesta ovog kraja.

Umesto Jovanovi}a, u Popu~ke dolazi Leposava Lepa @ivanovi} (â~ak,

1915 – Beograd 1973), koja je zavr{ila U~iteqsku {kolu u Beogradu 1935.

Pred dolazak u Popu~ke radila je u Gorwoj Trep~i kod â~ka i kao pristali-

ca NOP-a bila otpu{tena sa posla. Odmah po prispe}u u Popu~ke povezuje se

sa svojom zemqakiwom a izgleda i {kolskom drugaricom Milicom Pavlo-

vi} Darom, profesorkom, ~lanom i sekretarom Okru`nog komiteta KPJ za

Vaqevo i radi za NOP. Po oslobo|ewu, dosta se angaùje na obnavqawu pro-

svete i intenzivirawu rada dru{tveno-politi~kih organizacija. Uz rad,

zavr{ila je Filozofski fakultet (grupa za pedagogiju) i radila kao na~el-

nik odeqewa u Ministarstvu prosvete Srbije i Institutu za pedago{ka is-

traìvawa u Beogradu.80

Odlukom nadle`nih vlasti Lepa @ivanovi} postavqena je za {kolskog

inspektora Sreza tamnavskog, pa na mesto we, 21. avgusta 1946. godine, dolazi

Dragoqub Cveti} (Cvijeti}) do tada u~iteq u selu Sepci, Srez lepeni~ki,

Okrug kragujeva~ki. Ovde ostaje godinu dana a onda odlazi u Kikindu, gde je

okon~ao svoj radni i ‘ivotni put. Zavr{io je VP[ i predavao matematiku.

Vi{e od trideset godina bio je dopisnik „Politike“, „Prosvetnog pregle-

da“ i jo{ nekih listova iz mesta u kojima je slu`bovao. Za svoj rad dobio je

vi{e nagrada i drugih priznawa, a za rad na opismewavawu odraslih u Po-

pu~kama bio je posebno pohvaqen.

Od 4. jula 1946. godine ovde je vi{e godina radila i Jelena Negi}, dev.

Maksimovi}, ro|ena 01. 01. 1903. godine u Vaqevu, od oca Vladimira i majke

Dragiwe, koja je u vi{e navrata bila upraviteq ili zastupala upraviteqa

ove {kole a bila je udata za Ivana Negi}a (1898-1958), sudiju u Vaqevu, ro|e-

nog u Radu{i kod Uba. Umrla je u Vaqevu 26. jula 1997. Sa wom je {kolske

1947/48. radila i Nedeqka Sitnikova, udata za veterinara Sitnikova, koji je


43

80 "PROSVETNI PREGLED", Beograd, 12. 12. 1973, str. 6

pedesetih godina oti{ao u Etiopiju. Po odlasku iz Popu~aka, radila je u

osnovnim {kolama „@ikica Jovanovi} [panac“ i „Mi{a Dudi}“ u Vaqevu,

gde je predavala i vi{e stru~nih predmeta

Oktobra 1948. u Popu~ke dolaze dve mlade vredne, ambiciozne i energi~ne

u~iteqice, poznate po nadimcima Jula i Bela. Za wih se znalo da su sestre od

tetki a pri~alo se da su sestri~ine Mitre Mitrovi} \ilas, poratnog minis-

tra prosvete. Obe su zavr{ile U~iteqsku {kolu u Uìcu i ovde su dobile

prvo zaposlewe. Imale su dosta ideja i energije, pa su dosta radile sa mladi-

ma. U leto 1949. i{le su su sa vaqevskom brigadom na izgradwu autoputa Beo-

grad – Zagreb kod [ida, gde su vodile i omladinu iz Popu~aka i drugih sela.

Pored rada na opismewavawu nepismenih organizovale su folklornu grupu,

pripremale programe, u~estvovale na takmi~ewima i pobe|ivale.81

Julijana Jula Tanovi} ro|ena 17. oktobra 1926. godine u Poègi, 17. sep-

tembra 1950. udala za Jevrema Raleti}a, revizora Zadru`nog saveza u Vaqevu

a potom pre{la na slu`bu u Gorwu Grabovicu kod Vaqeva. Kasnije zasniva

drugi brak sa kolegom Aleksandrom Radovanovi}em ([abac, 1921 – Beograd,

1986), koji je radio u vi{e mesta vaqevskog i {aba~kog kraja i bio pomo}nik

direktora Narodnog pozori{ta u [apcu, gde i ona sada ‘ivi kao penzioner-

ka. Kao mlada, lepo je svirala harmoniku, okupqala omladinu i organizova-

la kulturno-zabavni ‘ivot.82

Stefanovi} (udata Pavlovi}) Qubodraga Persida, zv. Bela, ro|ena je 21.

11. 1926. u Poègi. Posle godinu dana provedenih u Popu~kama i ona se udala

oti{la na poro|ajno bolovawe.83 Po povratku sa bolovawa jo{ kratko vreme

radila je u Popu~kama a potom se pridruìla Juli u Gorwoj Grabovici. Sada

je u penziji i ‘ivi u Beogradu u doma}instvu sa k}erkom84.

Od decembra 1949. u Popu~kama slu`buje i @ivota Kusurovi} Kusur

(Bawani, Ub 1908 – Vaqevo, 1957) a radio je u vi{e mesta ovog kraja, pa i

Dupqaju. Umro je u Vaqevu, gde je bio stalno nastawen. [kolske 1949/50.

dolazi @arko Ili} (Mili~inica, Vaqevo, 1896 – Vaqevo, 1953) koji je godi-

nama radio u Peckoj kod Ose~ine i bio organizator intenzivnog kultur-

no-zabavnog ‘ivota. U Popu~kama radi i Milo{ Bjelovi} (Uìce, 1905) koji

je pre Drugog svetskog rata bio u Malom Borku a kasnije i u Vaqevu, Lajkovcu

i jo{ nekim mestima.

Tokom 1951. godine u Popu~ke dolaze Branka i Nikola Nikoli} i ovde }e

osetiti narednih desetak godina.

Nikola Nikoli} (\akovica, 1910 – Vaqevo, 1965) zavr{io je u~iteqsku

{kolu 1929. godine i slu`bovao je u Mi{i}ima kod Bosanskog Grahova, Juni-

ku kod \akovice i Orlatu u Podrimqu. Pred Drugi svetski rat radio je u Ru-


44

81 Iz pisma Perside Pavlovi} u~iteqice u penziji iz Beograda

82 Kazivawe Jovana Stoji}a, novinara u Vaqevu, rodom iz Popu~aka

83 Iz pisma Perside Pavlovi}, u~iteqice u penziji iz Beograda

84 Geofizi~arom na Rudarsko-geolo{kom fakultetu u Beogradu i zetom Dragi{om Vu~ini-

}em, biv{im poznatim ko{arka{em

govu a okupaciju je proveo u Jo{anici kod Kraqeva. Po zavr{etku rata bio je

na slu`bi u rodnoj \akovici.85 Iz Popu~aka prelazi u Vaqevo i radi u

Osnovnoj {koli „Sestre Ili}“. Bio je dobar i samopregoran prosvetni i

dru{tveni radnik.

Wegova supruga Nikoli} dev. Gruji} Cvetka Branka ro|ena je 1921. u Mi-

onici, u porodici poznatog kafexije. Posle osnovne {kole zavr{ila je Gim-

naziju u Vaqevu. Usled nedostatka u~iteqskog kadra poloìla je u~iteqski

ispit i ceo radni vek radila kao u~iteqica u prosveti. Iz Popu~aka pre{la

je u Vaqevo na rad u Osnovnu {kolu „@ikica Jovanovi} [panac“. Umrla je

7. jula 1991. Isticala se blago{}u i takti~no{}u u radu sa decom a naro~ito

srda~nim odnosima sa saradnicima i |a~kim roditeqima.

Sa wima je neko vreme radio Josif Josip Joca Bunijevac u~iteq iz Srpskih

Moravica. Mada je u vreme slu`bovawa u Popu~kama imao oko ~etrdeset godina,

nije bio oèwen. Dobro je svirao na harmonici a aktivno se bavio sportom, po-

sebno fudbalom, pa je dosta radio na okupqawu omladine i organizovawu kul-

turno-zabavnog i sportskog ‘ivota. Umro je 17. oktobra 1991. godine.

Posle wegovog odlaska dolaze u~iteqi Olga i Vladimir Andri}, koji su

se ven~ali 10. avgusta 1952. Olga Andri}, dev. Radosavqevi} (Beograd, 1930)

pre udaje radila je u Kalinovcu kod Uba a Vladimir Andri} (Vaqevo, 1930) u

Kr~maru kod Mionice. Potom su ~etiri godine radili u Kr~maru i dve godi-

ne u Ose~enici kod Mionice. Zavr{ili su u~iteqsku {kolu a on i Pedago-

{ku akademiju. U Popu~kama su bili veoma po{tovani i ceweni a odavde su

oti{li u Vaqevo. Ona je ceo radni vek provela u prosveti, a on je duè vreme

radio kao referent za prosvetu u organima uprave Op{tine Vaqevo a bio je

direktor Centra za odmor i rekreaciju u Vaqevu. Sada su penzioneri u

Vaqevu.86

Narednih godina dolazi do zapo{qavawa ve}eg broja qudi i ~e{}ih pro-

mena radnih mesta, pa nam prostor ne dozvoqava da ih sve pomenemo a kamoli

da o svakom od wih pone{to kaèmo. Zato neka nam bude dopu{teno da pome-

nemo samo neke od wih. Posle Vladimira Andri}a, upraviteqi {kole u Po-

pu~kama bili su: Bogoqub Ni}iforovi}, Svetislav Joki} (Gorwi Mu{i},

Mionica, 1926)87, Miodrag Antonijevi} (Vaqevo, 1931 – Vaqevo, 2001)88, Ra-

dovan Po{arac (Pambukovica, Ub, 1933)89, nedavno preminula Miroslava


45

85 "PROSVETNI PREGLED", Beograd, br. 21/2 za 1966. godine

86 Wihov sin Vojislav Andri} je poznati rukometa{, magistar matemati~kih nauka, neka-

da{wi potpredsednik Narodne skup{tine Srbije, sada{wi savezni sekretar za sport i om-

ladinu i direktor Gimnazije u Vaqevu

87 Prethodno je bio direktor Osnovne {kole „Luka Spasojevi}“ u Gorwoj Toplici kod Mi-

onice a potom je uglavnom predavao odbranu i za{titu u Sredwoj ekonomskoj {koli u

Vaqevu. Sada je u penziji

88 Kasnije zavr{io fakultet i bivao direktor Me{ovite {kole za KV radnike i pomo}nik

direktora Sredwe tehni~ke {kole u Vaqevu

89 Potom radio kao sekretar i pomo}nik direktora Osnovne {kole „Andra Sav~i}“ u Vaqevu.

Zavr{io je fakultet i bio istaknuti sindikalni aktivista. Sada je u penziji

Trnavac. Duè vreme rukovodilac ovog isturenog odeqewa bio je Toma Lu-

ki}, nastavnik matematike, koji sada kao penzioner ‘ivi u Popu~kama. I su-

pruga mu Spomenka Luki}, dev. Lazi} (Vrelo, Ub, 1941 – Popu~ke 1992)

godinama je bila u~iteqica u ovoj {koli93.

Jedan od onih koji je u Popu~kama ostavio vidnog traga, bio je Bogoqub Ni-

}iforovi} (Popu~ke, 1927), koji je duè vreme radio u Osnovnoj {koli „Ilija

Bir~anin“ na Stavama kod Vaqeva, potom kra}e vreme u Vaqevskoj Kamenici i

Stubu. Aktivno je u~estvovao u dru{tveno-politi~kom ‘ivotu sela i skoro ni-

jedna akcija nije se mogla zamisliti bez wega. Za svoj rad dobio je vi{e odliko-

vawa, nagrada i drugih priznawa. Sada je u penziji i ‘ivi u Popu~kama.

Me|u prosvetnim radnicima koji su duè vreme radili u Popu~kama i os-

tali u se}awima me{tanima treba pomenuti: Branislavu Branku Lazarevi},

Anastasiju Nastu i Dragutina Dragana Staki}a, Dragojlu Seku i Milana

Milosavqevi}a, Qubivoja Adamovi}a, Olgu i Milovana Simi}a, Dmitra

Stojanova, Milana Mandi}a i Du{ana Ne{i}a. Trenutno sa najduìm

staòm u Popu~kama je Stanka Cuka (Bosiq~i}) Janki}evi}, rodom iz Stu-

blenice kod Uba udata za me{tanina @ivotu Bibana Janki}evi}a. Poodavno

ovde radi i u~iteqica Milena Jovanovi} iz Slatine kod Uba, koja je pretho-

dno radila u Dupqaju. Od predmetnih nastavnika u Popu~kama najduè radi

Milorad Davidovi}, nastavnik ruskog jezika, rodom iz Leli}a kod Vaqeva.

Vi{e decenija u izdvojenom odeqewu u Zabrdici radio je Stanoje Cane \ur-

|evi} iz susednog sela Blizowa94. Petnaestak godina u izdvojenom odeqewu u

Dupqaju radili su Spasenija Cana i Jeftimije Jevta Jankovi} koji su potom

pre{li u mati~nu {kolu u Vaqevo. Od 1. marta 1983. godine u tom odeqewu

radi Raza Sandi}, a neko vreme radio je i wen suprug Tomislav Sandi}.

U~iteqi i drugi prosvetni radnici ovde su lepo primani pa su se neki

ovde i trajno nastanili. Jedan od wih je i Toma Luki}, koji na na{e pitawe –

êga se najradije se}a? – kaè: „Bilo je mnogo lepih trenutaka. Te{ko mi je da

izdvojim samo jedan detaq. Ali ako moram, najradije bih izdvojio sindikal-

ne sastanke. Na wih smo naj~e{}e i{li u okolna mesta. Posle sastanka obi-

~no smo imali i po neko predavawe. Nakon toga doma}ini bi zaklali i

ispekli poneko prase ili jagwe te bi zajedno ru~ali. Obi~no se tu na|e i po-


46

94 Wegova k}i Qiqana \ur|evi}, udata za Srboquba Terzi}, ekonomistu iz Popu~aka, nas-

tavnik razredne nastave radila je neko vreme u Zabrdici a sada je u O[ „Desanka Maksimo-

vi}“ u Vaqevu

92 Familijazi

neki instrumentalista, pa bi nastavili da se druìmo i veselimo. Bile su to

prilike da se upoznamo, zbliìmo i na{alimo, ali i da razmenimo is-

kustva.“

Da bi {kola mogla normalno da radi, ona je zapo{qavala i vi{e drugih

radnika. Nekada su to bili samo posluìteqi92 kasnije kuvarice i servirke

u |a~koj kuhiwi. Sada ima i administrativno-finansijskih i drugih stru-

~nih radnika (pedagoga, bibliotekara). U po~etku posluìteqi izgleda nisu

bili u stalnom radnom odnosu, pa se u dostupnoj arhivi pomiwu imena: Dra-

gomir Mitrovi}, Spasoje Stoji}, Blagoje Milovanovi}, Dragoqub Antoni-

jevi} i @ivorad Tufegxi}. Du`nost posluìteqa ove {kole najduè je

obavqao @ivorad @ika Simeunovi}. U |a~koj kuhiwi radile su Stana Voji-

savqevi} i wena sestra Vera Tripkovi}. Hleb za kuhiwu iz Vaqeva prvo je

dopremao Mihailo Rankovi} a potom Milomir Ravi}.

6. UÊNICI

Po ~lanu 14. Zakona o narodnim {kolama, svako mu{ko i ‘ensko dete koje

‘ivi u Srbiji du`no je da zavr{i osnovnu {kolu. Prema dopuni tog Zakona,

od 6. oktobra 1899. godine, srpski gra|ani koji ‘ele da im deca u~e kod ku}e, u

privatnom zavodu ili „na strani“ bili su du`ni da zatraè odobrewe od mi-

nistra prosvete i crkvenih poslova. Tim povodom zapre}eno je visokim ka-

znama, pa pi{e „svako ko ne postupi po ovom zakonu prve godine kazni}e se 50

do 300 dinara a svake idu}e godine sa 100 do 1000 dinara“.

Postupaju}i po ovom zakonu Popu~anci su posle obrazovawa {kole u

svom selu sve redovnije slali decu u wu. Vremenom broj u~enika se pove}avao,

ali je i varirao. Obi~no u godinama neposredno posle ratova rastao je broj

upisanih u~enika, dok je u godinama kada su za upis stizala deca ro|ena u ra-


47

\aci i u~iteqi pred starom {kolom92 Familijazi

tnim godinama bitnije opadao broj. I ovde kao i u ve}ini seoskih mesta u

Srbiji mu{ka deca su redovnije poha|ala nastavu. U prvoj polovini 20. veka

{kolu u Popu~kama poha|aju i deca iz Gori}a i zaseoka Pimi}i u Dupqaju. U

drugoj polovini, a naro~ito otkad u Popu~kama rade vi{i razredi osnovne

{kole, ovde na nastavu dolaze i deca iz celog Dupqaja, Dowe Zabrdice i poje-

dinih delova sela Lukavac, kao {to su romski zaselak Dubqe i familije Gu-

dovi}a, Panti}a i druge.

Tokom balkanskih ratova, {kola u Popu~kama uglavnom je radila {to ni-

je bio slu~aj i tokom Prvog svetskog rata. Osnovni razlog bila je blizina

fronta i ratnih dejstava, pa samim tim i ugroènost de~ije bezbednosti. Po-

red toga, u~iteq Milorad Grbi} aktivno je u~estvovao u tom ratu a i okupa-

tor je povremeno koristio {kolske objekte za svoje potrebe.

Prema dostupnim podacima, {kola u Popu~kama po~ela je sa radom 27.

novembra 1917. godine a nastavu su poha|ala 44 de~aka i 41 devoj~ica, ukupno

wih 85 |aka. Ve} 8. juna 1920. godine u ovoj {koli bilo je 119 u~enika i to 97

de~aka i 22 devoj~ice. Istine radi treba re}i da postoje dva razli~ita po-

datka o po~etku rada {kole u Popu~kama nakon Prvog svetskog rata. Za ra-

zliku od dr Marije Isailovi} koja pi{e da je ova {kola po~ela sa radom u

jesen 1917. godine dr Mom~ilo Isi} tvrdi da je {kola u Popu~kama po~ela sa

radom tek marta 1919. godine.

Odlukom ministra prosvete Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca, od 10.

februara 1919. godine, a na osnovu ~lana 1. i 6. Zakona o regulisawu {kol-

skog rada zbog Prvog svetskog rata i wegovih posledica, propisano je da nas-

tava u narodnim {kolama treba da se izvodi po skra}enom programu i kroz

te~ajeve, sem u prvom razredu, dok su svi u~enici formalno bili podeqeni u

slede}ih {est kategorija:

1. Deca koja su stigla za upis 1914, 1915, 1916. i 1917. godine.

2. Deca koja su stigla za upis {kolske 1918. godine.

3. U~enici (u~enice) koji su pre rata svr{ili I ili II razred osnovne {ko-

le a ne produùju svoje {kolovawe u sredwoj ili kojoj drugoj {koli.

4. U~enici koji su pre ili za vreme rata svr{ili III ili IV razred osnovne

{kole i ne produàvaju {kolovawe u sredwoj ili sli~noj {koli.

5. U~enici koji su po~etkom rata svr{ili koji god razred osnovne {kole

6. U~enici koji su osnovnu {kolu svr{ili za vreme rata mawi broj razre-

da nego {to bi svr{ili bez ometawa.

Malo je sa~uvanih pisanih podataka o broju u~enika u periodu izme|u dva

svetska rata. Me|utim, osnovano se pretpostavqa da se on ve} ustalio sa bla-

gim oscilacijama. Registrovano je da da su se {kolske 1927/28. godine u I ra-

zred ove {kole upisala 42 |aka, po 21 de~ak i 21 devoj~ica. Dve godine kasni-

je, bilo je 38 prvaka.

Dràvna narodna {kola u Popu~kama radila je {kolske 1941/42. samo pet

meseci. Sva ~etiri razreda bila su podeqena u dva odeqewa sa 70 de~aka i 26

devoj~ica i samo jedanim u~iteqem. Slede}e {kolske godine nastava traje de-


48

set meseci i sa 89 de~aka i 59 devoj~ica rade dva u~iteqa. I naredne 1943/44.

skoro da je isto: deset meseci, dva u~iteqa 89 de~aka i 42 devoj~ice.

Posledwe ratne godine {kolu u Popu~kama poha|ala su 103 de~aka i 41 devoj~i-

ca: u I razredu 20 de~. i 9 dev.; u II 24 de~. i 8 dev.; u III 40 de~. i18 dev. i u IV 19 de~. i 6

dev . Me|u wima je 33 odli~na, 10 vrlo dobrih, 25 dobrih i 35 nedovoqnih. Svi, sem

jednog, imali su primerno vladawe. Zanimqivo je da je te {kolske godine nastavi

nije pristupilo jo{ 46 u~enika, navodno 10 usled siroma{tva, 2 zbog bolesti i 34

iz raznovrsnih razloga. Me|u wima je 19 u~enica i 27 u~enika.

Prve posleratne godine nastavu u Popu~kama trebalo je da poha|a 225 ma-

li{ana: od 7 do 10 godina – 145; od 11 do 14 wih 80. Me|utim dolazi 195 i to

145 iz grupe od 7 do 10 i 50 od 11 do 14 godina. Te {kolske godine zado-

voqavaju}i uspeh ostvarilo je 113 a ponavqalo 24 u~enika. U I razredu je 61

(41 m. i 20 ‘.) u~enik; u II 21 (15 m. i 6 ‘.); u III – 22 (19 m. i 3 ‘.) i u IV – 33 (28 m.

i 5 ‘.). Iz ovog izve{taja jasno se vidi da je i daqe mali obuhvat ‘enske dece.

Ve} u slede}oj {kolskoj godini evidentno je zna~ajnije smawewe broja u~enika.

Na dan 31. januara 1947. je 60 |aka u prvom, 49 u drugom, 30 u tre}em i samo 15 u ~e-

tvrtom razredu. I {kolske 1949/50. nastavqa se pad: u prvom razredu je 29, u dru-

gom 27, u tre}em 53 i ~etvrtom 47 u~enika. Zanimqivo je da se u toku ove godine iz

{kole ispisalo {est |aka zbog odseqewa. Tim povodom vredi podsetiti da je ovo

period industrijalizacije i masovnog odlaska qudi iz sela u grad.

Vredi ista}i da su svi u~enici prve generacije vi{ih razreda Osnovne

{kole u Popu~kama93 produìli {kolovawe.

6.1. Fakultetski obrazovani u~enici

U proteklih sto godina {kola u Popu~kama bila je istinski rasadnik pi-

smenosti i kulture. Deo wenih u~enika posle zavr{ena ~etiri razreda ostajao je

na selu i nastavqao da se bavi tradicionalnim poqoprivrednim poslovima.

Me|u wima ima vi{e dobrih ratara, sto~ara i vo}ara, re~ju dobrih doma}ina.

Dosta wih sluì se savremenom mehanizacijom i rado primewuje agrotehni~ke

mere ostvaruju}i rekordne rezultate u proizvodwi kojom se bave.

Retki su bili pojedinci koji su pre Drugog svetskog rata nastavqali

{kolovawe, a naro~ito su malobrojni oni koji su zavr{avali fakultete.

Prema podacima do kojih smo do{li, bili su to: agronom Borivoje Bo{ko

Grbi}, elektroinèwer Ivan Grbi}, lekar dr Boìdar Simi}, pravnici Sa-

va Peji} i Nikola Jakovqevi} i ekonomista Mom~ilo Janki}evi}.

Posle Drugog svetskog rata sve vi{e je biv{ih u~enika ove {kole koji su

nastavqali zapo~eto {kolovawe. Me|u wima najvi{e je onih koji su izu~ava-

li razne zanate i tako postali dobri industrijski i zanatski majstori. Zna-


49

93 Sem Milovana Jakovqevi}a kome otac nije dao da nastavi {kolovawe u ‘eqi da ga zadrì

na imawu, mada je bio vrlo dobar u~enik. Iako je ispunio roditeqsku ‘equ, kasnije se i sam

zaposlio u dru{tvenom sektoru

tno mawi broj wih nastavqao je {kolovawe u nekoj od sredwih {kola, a

posebno je bilo malo onih koji su se opredeqivali za studije.

[ezdesetih godina pro{log veka po~iwe masovnije {kolovawe biv{ih u~e-

nika ove {kole. Sada je sve vi{e onih koji se upisuju u sredwe stru~ne {kole i

gimnazije. Pojedinci iz sredwih {kola i skoro svi gimnazijalci nastavqaju

{kolovawe na visokim i vi{im {kolama. Ve} poodavno je preko sto svr{enih

u~enika ove {kole steklo fakultetsku diplomu. Najvi{e je inèwera razli~i-

tih struka, pravnika, ekonomista, ali ima i lekara94 i stru~waka drugih profi-

la. Me|u wima ima dosta uspe{nih privrednika, ali i stru~waka raznih

zanimawa kojima su poveravane najodgovornije du`nosti.95

Ima i prosvetnih radnika96 a neki od wih su se vratili u svoju {kolu da bi i

sami bili vaspita~i mla|im generacijama. Pored ve} pomiwanog Bogoquba Ni-

}iforovi}a, u ovoj {koli kao vaspita~i radili su weni biv{i |aci: Jovan Ter-

zi}, Milovan Simi}, @ivota Janki}evi} Biban, Vesna Radoj~i} (udata

Burni}), Slavica Luki}97 i Milovan Jovanovi}, koji je zavr{io Ma{inski fa-

kultet, ali je neko vreme predavao matematiku u vi{im razredima.

Me|u biv{im |acima ove {kole dvojica imaju najvi{a akademska zvawa –

doktora nauka Radivoje Ra{a Grbi}, zavr{io je Medicinski fakultet u Beo-

gradu i specijalizirao gastroenterologiju. Prvi je u Srbiji i biv{oj Jugo-

slaviji po~eo primewivati ultrazvuk u dijagnostici. Pored rada na

klinici radio je u svim nastavni~kim zvawima na mati~nom fakultetu. âk

je dva puta biran za prodekana a ~etiri puta za dekana te najve}e visoko{kol-

ske ustanove na Balkanu. Od 1990. je vanredni a od 1995. godine i redovni ~lan


50

94 Lekari su: Boìdar Simi}, Slobodan Ni}iforovi}, Radivoje Grbi}, Milan J. Jovanovi},

Milan M. Jovanovi}, Borivoje Stanojevi} i Ana Simi}

95 Radovan Grbi} bio je direktor „Elinda“ u Vaqevu; @ivorad Jakovqevi} vaqevskog „Feru-

ma“, Rajko Antonijevi} jednog preduze}a u Krupwu i RZ KPOP „Kru{ika“ u Vaqevu; Rada

Mati} „Ister-inèweringa“ u Vaqevu; Slobodan Terzi} – {e}erane u Sremskoj Mitrovi-

ci; dr Slobodan Ni}iforovi}, direktor Doma zdravqa u Vladimircima, Zavoda za za{ti-

tu zdravqa u [apcu i poslanik; prim. dr. Milan M. Jovanovi}, v. d. direktora

Medicinskog centra u Uìcu i upravnik Bolnice u Vaqevu; dr @ivorad Despotovi} bio je

direktor Doma zdravqa u Peckoj a sada Doma zdravqa u Lajkovcu; Jovan Terzi} je direktor

O[ „Mi{a Dudi}“ u Vaqevu; Bogosav Jakovqevi} bio je sudija Okru`nog suda u Vaqevu a

Dikosava Jakovqevi}. sudija Okru`nog suda u Beogradu, Nikola Jakovqevi} je, tako|e bio

sudija; Borislav Radoj~i} je direktor „Inos-Angrosirovine“ u Vaqevu; Veroqub Mil~e-

vi}, direktor „Kopova UB“; autor ovih redova bio je direktor Novinske i radio-ustanove

„Napred“ u Vaqevu i sekretar za odbranu Podriwsko-kolubarske me|uop{tinske zajednice.

Neka bude opro{teno ako smo jo{ nekog sli~nog izostavili jer to nismo namerno u~inili..

Posledwih godina sve vi{e u~enika ove {kole uspe{no se dokazuje u privatnom biznisu

96 Vladan Mati} ceo radni vek predavao je matematiku u Sredwoj poqoprivrednoj {koli a

wegova k}i Branka je magistar matemati~kih nauka i profesor neke vi{e {kole u [apcu;

Milena Raki}, udata Radoji~i} i Jovan Jerosimi} predaju u O[ „Nada Puri}“; Andrija Ter-

zi}, Negosava Mil~evi}, udata Terzi}, Milica Terzi}, Julijana ûbrovi}, Dragoqub Ter-

zi}, Dobrinka @ivanovi} dev. Terzi}, Tawa Antonijevi} su poznati prosvetni

radnici;@ivodarka Dragumilo, dev. Markovi} dugogodi{wi je pedagog jedne beogradske

osnovne {kole, a mu` joj je univerzitetski profesor medicine

97 Kra}e vreme mewala je odsutnu u~iteqicu

Akademije medicinskih nauka i ~lan Ev-

ropskog udruèwa za izu~avawe jetre.

Boìdar Brankovi} (prethodno Vu~i}e-

vi}) zavr{io je Rudarsko-geolo{ki fa-

kultet u Beogradu a 1984. odbranio

doktorat iz oblasti rudarskih nauka. Go-

dinama je radio u privrednim organiza-

cijama u oblasti rudarstva na

odgovornim du`nostima. Objavio je vi{e

stru~nih i nau~nih radova, a pre nekoli-

ko godina bio je i poslani~ki kandidat

na izborima.

Zanimqivo je da me|u svr{enim u~eni-cima, pa i nastavnicima ove {kole, imamalo poznatih umetnika, sportista, sve-{tenika i drugih retkih i zanimqivihprofesija. Donekle izuzetak je nastavniksrpskog jezika u ovoj {koli QubivojeAdamovi}98 koji se nakon odlaska u pen-ziju posvetio kwièvnosti i ve} objaviodve kwige. Jovi{a ûbrovi} (1913 – 2000), biv{i u~enik i sudski ~inovnik,vi{e od {est decenija bio je ~lan Amaterskog pozori{ta „Abra{evi}“ izVaqeva i ostvario mnoge zapaène uloge, a posebno }e ostati zapam}en kaoPera pisar u kultnoj predstavi „Gospo|a ministarka“. Magistar matema-ti~kih nauka Vojislav Andri} ovde je zavr{io pet razreda osnovne {kole agodinama je igrao rukomet za vaqevski „Metalac“ i {aba~ku „Metaloplas-tiku“. Biv{i u~enik ove {kole Jovan Stoji}, poznati novinar – dopisnikbeogradske „Politike“ iz Vaqeva, radio je i za vi{e drugih listova, radio i TVstanica a jedan je od osniva~a dopisni{tva TV Beograda iz Vaqeva. Tako|e, u~e-nik ove {kole Slavko Pu{i} bio je novinar Radio Novog Sada i dopisnik RTVBeograd iz Novog Sada a sada ima svoje izdava~ko preduze}e. Milan Jakovqevi}Jare (1951 – 2002) godinama je aktivno igrao fudbal u mnogim klubovima, pa i unekim drugoliga{kim. Nekada{wi nastavnik likovnog vaspitawa u ovoj {koliDu{an Ne{i} u mladosti se aktivno bavio boksom a sada slikarstvom.

7. U GODINI JUBILEJA

[kolska 2001/02. obeleàva se kao godina velikog jubileja – sto godina

postojawa i uspe{nog rada. Obrazovan je odbor i dogovorene najva`nije ak-

tivnosti. Centralna proslava odràna je povodom imenovawa {kole i pro-

slave tradicionalne {kolske slave – Savindana. Prava je {teta {to ovaj


51

prof. dr Radivoje Grbi}

98 A wegova k}i Sneàna Adamovi}, biv{i u~enik ove {kole, magistar i profesor srpskog je-

zika i kwièvnosti u Sredwoj ekonomskoj {koli u Vaqevu, ve} ima dve objavqene kwige i

~lan je Udruèwa kwièvnika Srbije

veliki jubilej nije boqe iskori{}en za stvarawe povoqnijih uslova za daqi

rad {kole, pa i wenu afirmaciju.

7.1. Materijalno-tehni~ki uslovi

U godini jubileja nastava se izvodi u tri {kolska objekta: u Popu~kama

(potpuna osnovna {kola), u Dupqaju i Zabrdici (kombinovana odeqewa).

Objekat u Popu~kama sagra|en je sredinom sedme decenije pro{log veka. U

me|uvremenu je vi{e puta adaptiran i dogra|ivan. Nakon posledwih radova

obezbe|eno je oko 600 kvadratnih metara korisne povr{ine. Time je zna~ajno

pro{iren radni prostor i poboq{ani uslovi rada. Okon~awem tih radova

dobijeno je 7 u~ionica, kancelarija za direktora, nastavni~ka kancelarija,

kancelarije za saradnike, prostorija za biblioteku i informatiku, prostor

za {kolsku radionicu, kotlarnicu i jedna pomo}na prostorija, hodnik i

hol. Po{to je {kola imala poqske nu`nike, ove godine na {kolsku zgradu

dogra|en je i prikqu~en sanitarni ~vor.

Grejawe je na ~vrsto gorivo ali planira se uvo|ewe centralnog grejawa.

Navodno, za te namene u op{tinskom buxetu planirano je 1.200.000 dinara.

Podovi su od sintetike i pogodni za odràvawe. Hodnik i hol su prekriveni

kerami~kim plo~icama. Prirodno osvetqewe je dobro {to se ne moè re}i i

za elektri~no zbog oscilacija u naponu.

Po proceni zaposlenih {kola je opremqena tek sa 50% u odnosu na propi-

sane normative. Najve}i problem je nedostatak fiskulturne sale, zaostajawe

u opremawu specijalizovanih {kolskih kabineta i nabavci informati~ke

opreme. Ni u pogledu nabavke ostalih nastavnih sredstava i u~ila nije mno-

go boqa situacija jer {kola raspolaè sa samo dva grafoskopa, dva dijapro-

jektora, dva kompjutera, jednim {tampa~em i kasetofonom.

Do po~etka ove {kolske godine u~eni~ka biblioteka imala je oko 2.600

kwiga. Obeleàvawe jubilarne godi{wice iskori{}eno je da se taj kwi`ni

fond upotpuni. Biv{i u~enik ove {kole a sada direktor Vaqevske gimnazije

mr Vojislav Andri}, preko u~enika svoje {kole, prikupio je i ovoj {koli po-

klonio preko hiqadu kwiga. I autor ovog rada iz svoje li~ne biblioteke

izdvojio je i dao sto kwiga za sto godina rada {kole a preko Udruèwa

Vaqevaca u Beogradu vodi akciju za prikupqawe novih kwiga. U kwi`nom

fondu dominira {kolska lektira, dela doma}ih i svetskih klasika, a ima i

izvestan broj stru~nih i serijskih publikacija. Svi u~enici su ~lanovi bi-

blioteke a kwige mogu koristiti i drugi ìteqi sela.

Podru~no odeqewe u Dupqaju sme{teno je u {kolskoj zgradi sagra|enoj

1946. godine. Pre 6-7 godina zgrada je adaptirana i temeqno sre|ena. Ona ima

dve u~ionice, kancelariju, hodnik i kuhiwu. [kolski prostor je solidno

opremqen i u sklopu wega je i stan za u~iteqa.


52

I istureno odeqewe u Zabrdici radi u samostalnoj {kolskoj zgradi sa-

gra|enoj u ~etvrtoj deceniji XX veka. Nedavno je na woj popravqana krovna

konstrukcija i ura|ena nova fasada. U sastavu objekta su dve u~ionice99, ho-

dnik, prostor za |a~ku kuhiwu i stan za u~iteqa. Pre godinu dana sagra|ena

je i jedna pomo}na zgrada povr{ine 32 kvadratna metra.

Oba ova podru~na odeqewa opremqena su u~ilima sa blizu 90% od propi-

sanih normativa. Drugim re~ima, ona imaju skoro sva najnu`nija nastavna

sredstva, pa i jo{ pone{to.

7. 2. Nastava i druge aktivnosti

Osnovna delatnost {kole organizovana je po konceptu polugodi{weg ra-

da sa u~enicima. U mati~noj {koli radi se u dve smene. Prva smena po~iwe sa

radom u 7.30 a zavr{ava u 12.50 ~asova. Druga smena traje od 13.00 do 18.15 ~a-

sova. Celokupan obrazovno-vaspitni rad organizovan je na osnovu zaje-

dni~kog nastavnog plana i programa.

Navedenim programom predvi|eno je da ova {kolska godina traje 36 se-

dmica ili 180 radnih dana, za prvih sedam razreda, a za osmi razred, zbog

pripreme i polagawa prijemnih ispita za sredwe {kole, 34 sedmice ili 170

radnih dana. Prvo {kolsko polugodi{te po~elo je 1. septembra a zavr{i}e

se 31. decembra 2002. godine, dok je drugo po~elo 14. januara a treba da se zav-

r{i 16. odnosno 30. juna 2002.

Celokupan rad odvija se kroz redovnu, dopunsku i dodatnu nastavu, dru-

{tveno-koristan i proizvodni rad. Zna~ajna pa`wa poklawa se fizi~kom i

zdravstvenom vaspitawu, unapre|ewu ‘ivotne i radne sredine, organizaciji

kulturno-zabavnih i sportsko-rekreativnih aktivnosti. S tim ciqem orga-

nizovan je rad u vi{e sekcija i klubova. One imaju zadatak da daqe razvijaju i

unapre|uju de~ije sklonosti i sposobnosti.

U skladu sa ostvarenim rezultatima, |aci ove {kole u~estvuju na takmi-

~ewima i drugim javnim manifestacijama. Ove {kolske godine ostvarenim

rezultatima na takmi~ewima isti~u se Slobodan Radovanovi} i Jelena Ma-

le{evi}. Pre pet-{est godina bio je to Miroslav Grbi}, koji je u~estvovao

na republi~kom takmi~ewu iz fizike. Tih godina Gordana Brankovi} bila je

tre}a na okru`nom takmi~ewu iz istorije. Zapa`ene rezultate imala je i

Stanka Savi}, Biqana Stoji} i jo{ neki |aci. Sne`ana Raki} za pri~u „Sta-

ra ku}a“ osvojila je drugo mesto na jednom literarnom konkursu, dok je Jasmi-

na Ivanovi}, tada u~enica V razreda, u konkurenciji u~enika svih sedam

vaqevskih {kola, nagra|ena za likovni rad „Pepequga“. Ovakvih i sli~nih

rezultata bilo je i u prethodnim generacijama.


53

99 Jedna je ure|ena u leto 2001. godine

7. 3. U~enici

Tokom {kolske 1997/98. Osnovna {kola „Vaqevski NOP odred“ iz Vaqe-

va imala je 1.259 u~enika u 47 odeqewa. U wenom izdvojenom delu u Popu~ka-

ma radilo je ukupno 14 odeqewa, odnosno po jedno odeqewe prvog i tre}eg

razreda dok je preostalih {est razreda radilo u po dva odeqewa. Uz to, u se-

lima Zabrdica i Dupqaj, radilo je po jedno kombinovano odeqewe. U prvom

selu bilo je ukupno 11 a u drugom 16 u~enika, dok je u Popu~kama bilo 277

u~enika.

Zanimqivi su podaci o upisu u~enika u prvi razred u prethodne tri godi-

ne. Tako se {kolske 1994/95. u prvi razred ove {kole upisalo dva odeqewa;

slede}e godine samo jedno odeqewe, a {kolske 1996/97. opet dva. Te godine u

Zabrdici upisalo se 4 a u Dupqaju 5 prvaka. Posredstvom ovih ali i nekih

drugih podataka daju se uo~iti velike oscilacije o prilivu dece za {kolu.

U godini kada se obeleàva sto godina od osnivawa ove {kole mati~na

{kola u Popu~kama radi sa deset odeqewa. Pored wih su i kombinovana

izdvojena odeqewa u Zabrdici, sa 17, i Dupqaju, sa 19 u~enika. Nastavu u

niìm razredima u Popu~kama poha|a 91 a u vi{im 121. Na kraju {kolske

2001/02. ova {kola imala je svega 258 u~enika.

Stawe po razredima u Popu~kama je slede}e: u prvom 18, u drugom 25, u tre-

}em 24, u ~etvrtom 19; u Zabrdici prvi razred u~e 2, drugi 4, tre}i 5 i ~etvrti

6, a u Dupqaju u prvom razredu ima 4, u drugom isto toliko, u tre}em 6 i u ~e-

tvrtom 5 u~enika. Stawe u vi{im razredima izgleda ovako: u petom razredu

30, u {estom 38, u sedmom 26 i u osmom razredu 32 u~enika.

Ve}inom su to deca iz seoskih porodica, mada nije mali broj ni dece ~iji

su roditeqi u radnom odnosu. Wih 74 imaju stalno zaposlenog oca a 14 i maj-

ku. Me|u u~enicima ove {kole ima desetoro dece koja imaju tretman socijal-

nog slu~aja. Tu je i 12-toro dece izbeglica i jedno dete sa statusom interno

raseqenog lica. Iz razvedenih porodica poti~e 9 u~enika dok je po {est u~e-

nika bez oca ili majke. Jedno dete je hendikepirano u razvoju.

Po{to me|u u~enicima ima i onih koji putuju po pet i vi{e kilometara,

to je uprava {kole ugovorila svakodnevni prevoz za u~enike i radnike sa

„Lasta-Strelom“ iz Vaqeva. Wihovi autobusi saobra}aju tri puta dnevno na

relaciji: Vaqevo – Iverak – Bojevi}a grob – Drum – Lukavac – Dupqaj, i

obrnuto, kako bi se uklopili u po~etak i zavr{etak {kolske smene. Usluge

ovog prevoza koristi 19 radnika i oko 60 u~enika. U zimskom periodu taj

broj se pove}ava. Skup{tina op{tine Vaqevo finansira tro{kove prevoza

u~enika sa 75% a roditeqi pla}aju preostali deo.

7. 3. [kolski kadar

Na realizaciji nastavnih planova i programa, organizaciji ‘ivota i ra-

da u ovoj {koli na po~etku jubilarne {kolske godine bila su angaòvana 33

radnika. Wihova kvalifikaciona struktura je slede}a: 11 sa visokom, 13 sa


54

vi{om, 3 sa sredwom {kolskom spremom, jedan je kvalifikovani a pet nekva-

lifikovanih radnika.

Pored direktora {kole profesora Tomislava Sandi}a, sa 29 godina

staà, na realizaciji stru~nih poslova angaòvan je {kolski pedagog Kata-

rina Tomi}, diplomirani pedagog sa 3 godine radnog iskustva. Poslove bib-

liotekara obavqa Dragan Pavlovi}, profesor sa 11 godina radnog iskustva.

Na administrativno-finansijskim poslovima radi ekonomski tehni~ar

Milka Mirosavqevi} sa 3 godine staà. Ulogu domara obavqa KV stolar Ra-

doje Paji} sa 17 godina iskustva. Kao pomo}ni radnici u Popu~kama rade:

Ratko Markovi} (27), Stana Jeremi} (9) i Slobodanka Paji} (6) u Popu~kama,

dok te poslove obavqaju – u Dupqaju Vojislav Mijatovi} (16) a u Zabrdici

Milomir Obradovi} (27).

U niìm razredima sa vi{om {kolskom spremom rade: Stana Janki}evi}

(29), Vesna Burni} (11), Nada Panteli} (10), Raza Sandi} (31) i Dragan Male-

{evi} (13), dok Milena Jovanovi} (32) ima u~iteqsku {kolu. Na realizaciji

predmetne nastave, sa visokom stru~nom spremom rade profesori srpskog je-

zika i kwièvnosti Sneàna Stupar (4)100, engleskog Milica @ivkovi}

(11), matematike Milivoje Zari} (16), istorije Svetlana Mi}i} (11), geogra-

fije Zvonko Leki} (20) i biologije Branislava Radovi} (21). Na istom zadat-

ku angaòvani su nastavnici srpskog jezika i kwièvnosti Danijela

Stojkovi} (3), ruskog jezika Milorad Davidovi} (32), matematike Ratko Jor-

gi} (24), biologije Ivanko Nedi} (36), hemije Gojko Krsti} (19), likovne kul-


55

Nastavni~ki kolektiv 2001/02.

100 Umesto we sada radi Sla|ana Ko{anin apsolvent


56

ture Dragan Mandi} (3) i fizi~kog vaspitawa Stevo Radulovi} (34).

Tehni~ko obrazovawe i informatiku predaje inèwer Aleksandar @uwi}

(3), sa vi{om {kolskom spremom, a muzi~ku kulturu Qiqana Ko~i} (14) sa

sredwom {kolom.

Mada je kvalifikaciona struktura zaposlenih veoma dobra i stru~na zas-

tupqenost nastave vrlo povoqna, jedan broj zaposlenih radnika vanredno

studira u ‘eqi da obezbedi ve}i stepen stru~ne spreme. Utisak je da je ovo so-

lidan kolektiv dobro ukomponovan, u kome ima onih sa bogatim ‘ivotnim i

radnim iskustvom, kao i po~etnika, ali i radnika u najboqim godinama.

[kolom rukovode [kolski odbor i direktor {kole. Predsednik [kol-

skog odbora je Dragan Bogdanovi}, privatni preduzetnik i odbornik Popu-

~aka u Skup{tini op{tine Vaqevo.

7.4. IMENOVAWE

Me|u prvim {kolama u Kolubarskom okrugu Osnovna {kola u Popu~kama

ponovo je po~ela da slavi staru {kolsku slavu Savindan. Pre desetak godina

u~inila je to grupa prosvetnih radnika i predstavnici Mesne zajednice Po-

pu~ke, mada tada{we vlasti nisu blagonaklono gledale na taj wihov postu-

pak. Me|utim, oni su to u~inili u uverewu da je to skrivena ‘eqa skoro

svakog |aka ove {kole i ve}ine ‘iteqa Popu~aka i te`wom da ispo{tuju i

daqe neguju najboqe obi~aje i tradicije svojih predaka.

Izgleda da je to bio i jedan od razloga da ova {kola u godini svog velikog

jubileja dobije ime velikog narodnog prosvetiteqa, kwièvnika, duhovnika

i politi~ara Rastka Nemawi}a – Svetog Save, koji je davno prevazi{ao gra-

nice svoje dràve }e se ubudu}e zvati Osnovna {kola „Sveti Sava“ u Po-

pu~kama. U duhovnoj brizi za prevaspitawe svoga naroda, odri~u}i se svega

li~nog, potpuno se posvetio svom narodu i sluèwu wegovim interesima.

REZIME

[kola u Popu~kama sada obuhvata podru~ja mesnih zajednica Popu~ke, Dupqaj i deli-mi~no Lukavac i Zabrdica. U proteklih sto godina ona je organizovala sistematsku i delo-tvornu vaspitnoobrazovnu aktivnost. Zahvaquju}i tome opismeweno je vi{e hiqada mladihqudi i sada u Popu~kama nema nepismenih. Ve}ina starijih zavr{ila je samo ~etiri razre-da i posvetila se poqoprivredi. Me|u mla|ima dosta je onih koji nastavqaju {kolovawe,pa me|u svr{enim |acima ove {kole preko sto wih ima fakultetsko obrazovawe.

U pro{losti {kola je mewala organizacioni status, ali je uvek imala dobru sa-radwu sa dru{tvenom sredinom. Sve to doprinelo je da ona postane i ostane istin-ski rasadnik pismenosti i kulture, mada spada u red mawih seoskih {kola. Za ostva-rene rezultate velike zasluge pripadaju i plejadi izuzetnih u~iteqa, nastavnika,profesora i drugih radnika koji su u prethodnih godina radili u ovoj {koli

.SUMMARY

School in Popu~ke now includes the territories of boroughs Popu~ke, Dupljaj and parti-ally Lukavac and Zabrdica. In the last hundred years it has organized a systematic and effici-

Milan Milo{evi}

Policijska akademija/Fakultet Civilne odbrane

Beograd

POLICIJSKO-BEZBEDNOSNE STRUKTURE

U OKUPIRANOJ SRBIJI 1941-1944

APSTRAKT: Rad je posve}en policijsko-bezbednosnim strukturama koje su

delovale na tlu okupirane Srbije u periodu 1941-1944. godine. Posebna pa`wa

posve}ena je organizaciji i aktivnosti policijsko-bezbednosnog aparata oku-

patora, organizaciji i delovawu bezbednosnih institucija kvislin{kog aparata,

kao i nastanku i razvoju bezbednosno-obave{tajnih struktura narodnooslobodi-

la~kog pokreta.

1. Organizacija i aktivnosti policijsko-bezbednosnog aparata okupatora

Kapitulacija, okupacija i raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. godine

imali su za posledicu i definitivnu propast policijskog i bezbedno-

sno-obave{tajnog sistema zemqe, mada su u mawem obimu neki obave{tajni

centri locirani u inostranstvu (Istambul i dr.) nastavili sa delovawem za

ra~un Kraqa i Vlade u emigraciji1. Na teritorijama koje su zaposeli, okupa-

tori su odmah pristupili izgradwi vojno-upravnog aparata, tj. okupacionog

sistema.

Brojne policijske i bezbednosne ustanove i obave{tajne organizacije

okupatora i kvislinga (i kolaboranata) vi{estruko su pokrivale teritori-

ju Srbije i Jugoslavije. Me|utim, dok se kvislin{ki policijsko-bezbedno-

sni aparat, osim fakti~ki nasle|enog policijskog aparata Kraqevine

Jugoslavije (Specijalna policija i sl.) stvarao tokom rata, obave{tajne

slu`be okupatora ve} su imale veliko iskustvo. One su obave{tajnu delat-

nost prema Jugoslaviji planirale dugoro~no, uspostavqawem obave{tajnih

57

UDK = 351.746.1(497.11) "1941/1944"

1 O tome vidi op{irnije: Ristovi}, Milan, Sukobi obave{tajnih grupa jugoslovenske izbeg-

li~ke vlade u Turskoj 1941-1943. godine, u: Vojnoistorijski glasnik, br. 2 (1984), str. 153-170

mreà preko razli~itih agentura koje su delovale i pre i nakon okupacije2.

Prema tome, obave{tajno-bezbednosne strukture okupatora raspolagale su

stru~no obu~enim kadrovima sa bogatim operativnim iskustvom i iz-

gra|enim metodama rada, a delovale su uz svestranu pomo} doma}eg policij-

skog aparata koji je poznavao qude, prilike i teritoriju.

Obave{tajne i bezbednosne slu`be okupatora su svoj rad zasnivale i na

prisnoj saradwi sa izdajni~kim elementima i grupama kao {to su bili al-

banski separatisti, naro~ito wihova organizacija „Besa“, frankovci, odn.

usta{e i kriàri, crnogorski separatisti (krila{i) i drugi. Uostalom, po-

znato je da je katastrofalnom porazu zna~ajno doprinela aktivnost ovih ele-

menata, kao i agenata nema~kih i italijanskih obave{tajnih slu`bi, koji su

prikupqali i radio-stanicama oda{iqali obave{tajne podatke o raspore-

du i pokretima Jugoslovenske vojske, vr{ili diverzije i sabotaè, intenzivno

{irili dezinformacije i glasine izazivaju}i zabunu i defetizam, i sli~no3.

Nema~ki okupacioni sistem se, na osnovu nema~ko-italijanskog sporazu-

ma, delio na tri reìma: a) anektirana podru~ja; b) klasi~ni okupacioni si-

stem i v) teritorije pod zajedni~kom nema~ko-italijanskom upravom. Prema

konkretnim te`wama nacista ka odre|enim teritorijama, klasi~ni okupa-

cioni sistem uglavnom je bio uspostavqen u tzv. uòj Srbiji – na delu teri-

torije biv{e Dunavske, Moravske i Drinske banovine i Uprave grada

Beograda, dok su Banatom i isto~nim Sremom samostalno upravqali folk-

sdoj~eri. U nema~koj okupacionoj zoni bila su, pored Novog Pazara, i tri

kosmetska sreza: vu~itrnski, lapski (Podujevo) i zve~anski (K. Mitrovica)4.

Ispadawem iz rata saveznika u agresiji, Nema~ka je preuzela i ostala okupa-

ciona podru~ja u Srbiji, i to italijansko tokom 1943. godine, a ma|arsko u

martu i bugarsko u septembru 1944. godine.

U nema~koj okupacionoj zoni na tlu Srbije delovali su punktovi, koman-

de i ispostave slede}ih bezbednosno-obave{tajnih organizacija: Glavnog

ureda bezbednosti Rajha – RSHA, odnosno Gestapoa (sa centrom u Beogradu),

Slu`be bezbednosti (SD) i Policije bezbednosti (SIPO), zatim Slu`be ope-

rativnog izvi|awa veza (Na-4), Tajne vojne policije (GFP) i Abvera koji je de-


58

2 Uporedi: Operativno-obave{tajna situacija biv{e Jugoslavije (predavawe: izvod iz mate-

rijala), (s.l.): (s.n.), (s.a.) i Priru~nik uz temu operativno-obave{tajna situacija biv{e

Jugoslavije, Beograd: DSNO FNRJ – Uprava bezbednosti, 1957; „O nema~koj obave{tajnoj

slu`bi u staroj Jugoslaviji (1933-1941)“, u: Narodna milicija, br. 12/1954, str. 24-40; i sl.

3 O delovawu „Organizacije Jupiter“ i uticaju Pete kolone na ishod aprilskog rata, vidi

npr: Terzi}, Velimir, Slom kraqevine Jugoslavije, 1941: Uzroci i posledice poraza (kw. II),Beograd (i dr): Narodna kwiga (i dr), str. 499-513 i daqe; Peta kolona u staroj Jugoslaviji,

u: Narodna milicija br. 4/1955, str. 20-32; Obradovi}, Milan, O delovawu obave{tajne

slu`be nema~kog okupatora na podru~ju Jugoslavije ukqu~enom u tzv. NDH, u: 13. maj, br.

5/1966, str. 459-502 i sl.

4 Nema~ka vojnoobave{tajna slu`ba je u samom po~etku okupacije otkrila da se na tom

podru~ju „uveliko agituje za stvarawe Velike Albanije u koju bi u{la Kosovska Mit-

rovica“. O toj propagandi vidi: \akovi}, Spasoje, Sukobi na Kosovu, Beograd: Narodna

kwiga, 1984, str. 156

lovao iz centra u Beogradu i kontraobave{tajnog ureda u pojedinim vojnim

oblastima (Abwherstelle-Ast). U okviru tzv. Delatne grupe policije bezbedno-

sti i slu`be bezbednosti za Jugoslaviju delovala je i Kriminalisti~ka po-

licija (KRIPO).

Obave{tajnom delatno{}u tako|e su se bavile i operativne vojne jedini-

ce preko svojih obave{tajnih odeqewa koja su u svome sastavu, pored ostalog,

imala odseke za obave{tajnu i kontraobave{tajnu slu`bu, odnosno oba-

ve{tajne i kontraobave{tajne oficire (Ic). To je, u stvari, bila trupna oba-

ve{tajna i kontraobave{tajna slu`ba, neposredno vezana za odre|ene

{tabove, odnosno komande. U delovima Jugoslavije koji su pripojeni Ma|ar-

skoj, Bugarskoj i Italiji, Abver i VI Uprava RSHA su delovali kao i u svakoj

drugoj stranoj zemqi (konspirativno, tajno), s tim {to je vrlo ~esto – kada su

se na tim teritorijama vodile vojne operacije – u dejstvo stupala i trupna

obave{tajna slu`ba Ic.

Ukupno je na teritoriji Jugoslavije u toku II svetskog rata delovalo 669

centara obave{tajnih i kontraobave{tajnih slu`bi nacisti~ke Nema~ke, s

tim {to su Abver i Ic oficiri obave{tajno istraìvali partizanske odre-

de, odnosno Narodnooslobodila~ku vojsku Jugoslavije i wihove komande,

dok je SD kao totalitarna politi~ka policija nacisti~ke stranke

istraìvala celokupan ‘ivot na okupiranoj teritoriji. Sigurno je da je ak-

tivnost nema~kog policijsko-bezbednosnog aparata po prostoru, vremenu i

efektima delovawa bila najzna~ajnija. Ona je to ostala i nakon oslobo|ewa

Beograda i ve}eg dela zemqe, zahvaquju}i aktivnostima tzv. trupova (FAT) i

sli~nih obave{tajno-teroristi~kih formacija, kao i delovawu pozadinske

agenturne mreè („Ruecknetz“) na teritoriji koju su jedinice Vermahta na-

pu{tale.

Italijanski okupacioni sistem je uspostavqen odmah po ulasku fa{is-

ti~kih okupatora. Na ovim teritorijama bile su osnovane prefekture kao

upravni organi i kvesture kao izvr{no-policijski organi. Na teritoriji

koja je prisajediwena italijanskom protektoratu Albanija civilnu vlast je

vr{io do 2. avgusta 1941. godine „Visoki civilni komesar za Kosovo, Debar

i Strugu“, a posle deset dana progla{ena je aneksija ovih krajeva i wihovo

ukqu~ewe u tzv. Veliku Albaniju. Najzad, Italija je anektirala i prikqu-

~ila Crnoj Gori pod italijanskim guvernerom (od jula 1941) deo ra{ko-po-

limske oblasti sa Sjenicom, Prijepoqem i drugim mestima.

Na italijanskom okupacionom podru~ju intenzivno su delovali oba-

ve{tajno-bezbednosni centri Vojne obave{tajne slu`be (SIM). U sadejstvu sa

ovom slu`bom delovala je fa{isti~ka Dobrovoqa~ka milicija za nacional-

nu bezbednost (MVSN). Wena osnovna organizacijska jedinica bila je legija

ili tzv. bataqon crnih ko{uqa. Zadatak legije je bio da na svom odseku odgo-

vornosti organizuje posebni kontraobave{tajni centar – tzv. poli-

ti~ko-isledni ured (UPI), kojim je neposredno rukovodio komandant legije.


59

Pored toga, obave{tajnom delatno{}u se bavila i italijanska policija,

kao i ‘andarmerija (Caribinieri Reali – CCRR). Me|utim, najefikasnije oba-

ve{tajne organizacije fa{isti~ke Italije bile su wene tajne politi~ke po-

licije i istovremeno specijalne slu`be fa{isti~kog pokreta – „Organ

budnosti za suzbijawe antifa{izma “ (OVRA) i „Kapilarna organizacija“

(OK). Kao obave{tajne slu`be fa{isti~ke partije, one su obave{tajno

istraìvale ilegalne organizacije Komunisti~ke partije i drugih struktu-

ra NOP na neoslobo|enoj teritoriji, dok je partizanske jedinice obave{taj-

no istraìvala slu`ba SIM. Sveukupno su delovala 102 centra italijanskih

obave{tajnih slu`bi. Osim toga, na podru~ju koje je okupirao, odnosno anekti-

rao italijanski okupator, delovale su i pojedine policijske i obave{tajne orga-

nizacije kvislin{kog aparata (Usta{ka nadzorna slu`ba i dr.).

Ma|arski okupacioni sistem zaveden je na teritorijama koje su predate na

upravu fa{isti~koj Ma|arskoj. Ubrzo po zaposedawu teritorije, svi srezovi

iz Ba~ke prikqu~eni su Bodro{koj ‘upaniji. Organizovane su ‘andarmerij-

ske stanice na okupiranoj teritoriji, kao i lu~ke i pograni~ne kapetanije i,

najzad, gradske kapetanije u Novom Sadu, Subotici, Somboru, Senti i

Kawiì. Pored postoje}ih policijskih institucija i wihovih politi~kih

odseka („levih K“ – komunisti~kih i dr.) i detektivskih, islednih i izvi|aj-

nih grupa, Drugo odeqewe General{taba ministarstva vojske formiralo je

specijalne izvi|a~ko-isledne pokretne trupe ja~ine do 30 qudi. Ove grupe su

delovale tokom 1941. i 1942. godine, a u wihov sastav ulazili su oficiri i

podoficiri vojne i civilne obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be (Ke-melharis), ‘andarmerije i policije, kao i detektivsko i straàrsko osobqe.

Me|utim, 1943. godine do{lo je do wihovog prepot~iwavawa Centru za

za{titu dràve pri ministarstvu unutra{wih poslova. Nadle`nost, zadaci

i na~in rada, kao i sastav grupa ostali su isti, ali su se one brojno uve}ale

~ak i do 100 qudi5.

Bugarski okupacioni sistem je uspostavqen na anektiranim podru~jima

Kosmeta, Isto~ne i Ju`ne Srbije, a predstavqao je identi~nu organizaciju

uprave kakvu je fa{isti~ka Bugarska imala na svojoj teritoriji. U po~etku je

zaposednuta teritorija bila podeqena na Skopsku i Bitoqsku oblast, ali je

tokom 1943. godine formirana i Vrawska oblast. Osim toga, pojedina gra-

ni~na naseqa i srezovi prikqu~eni su Sofijskoj, Vidinskoj i Xumajskoj

oblasti. Policijsko-bezbednosni aparat delovao je kroz vojnoobave{tajne i

policijske organe. Konkretnije re~eno, na terenu su delovali Obave{tajno

odeqewe Ministarstva vojske (RO-2) i obave{tajni organi MUP (DS). Agen-

tura je stvarana masovno, naro~ito preko op{tinskih kmetova koji su imali

svoje ilegalne punktove.


60

5 Op{irnije o delovawu nema~kih, italijanskih i ma|arskih obave{tajnih institucija na

okupiranim i anektiranim podru~jima Srbije i Jugoslavije, vidi: Janekovi}, Slavko,

Razvitak obave{tajnih slu`bi u toku NOR-a. Organizacija, metod i sadràj wihovog rada.

Iskustva za eventualno budu}a ratna dejstva, (s.l.): (s.n.), 1962

Najzad, na podru~ju svake op{tine obrazovana je bugarska policijska sta-nica i jedinica „kontra~etnika“ od najvi{e 20 qudi, naoruànih lakim na-oruàwem, koji su izvi|ali teren i patrolirali, a u ja~im sukobima susadejstvovali sa bugarskim oruànim formacijama. Pored toga, bugarskipolicijski aparat je raspolagao i mobilnim kowi~kim i motorizovanimformacijama. Na kraju treba ista}i da je bugarski obave{tajno-bezbednosniaparat (kao i ma|arski) delovao samo u okviru svoje okupacione zone, dok suitalijanske i nema~ke obave{tajne slu`be delovale na {irem prostoru.

Nezavisna dràva Hrvatska, koja je obuhvatala i teritoriju Srema sa Ze-munom, bila je administrativno podeqena na 22 velike ‘upanije. Usta{kopoliti~ko rukovodstvo ~inili su: u velikim ‘upama stoèrnici, u kotari-ma logornici, u op{tinama tabornici i u selima rojnici. Oruàne snageNDH su krajem 1941. godine ~inile: usta{ka vojnica, domobranstvo ioru`ni~ke (‘andarmerijske) pukovnije6. Istovremeno su se razvijaleusta{ke policijske, obave{tajne i vojnoobave{tajne strukture. Smatra se dasu ove slu`be predstavqale najopasniji obave{tajni aparat kvislin{kihsnaga, tj. da je UNS bila opasnija ~ak i od Gestapoa i Ovre7. Me|utim, sigur-no je da su najpogubniji efekat imali logori, koji tako|e spadaju u policij-sko-bezbednosni aparat Nezavisne Dràve Hrvatske.

I nacisti~ka Nema~ka je imala veliki broj logora na tlu okupirane Sr-

bije. Glavni logori ovog sistema (u Ni{u, [apcu, Velikom Be~kereku,

Pan~evu, na Bawici i Beogradskom sajmi{tu) nazivani su „prihvatnim“ jer

im je namena, pre svega, bila prikupqawe radne snage za slawe u logore u Ne-

ma~koj i okupiranoj Jugoslaviji. Logor na Sajmi{tu je u ovoj mreì imao

centralno mesto, jer je ~inio kop~u izme|u logora u okupiranoj Srbiji i

mreè privremenih logora i sabirali{ta, koju je Rajh od 1943. godine razvi-

jao na teritoriji NDH. Od svih nema~kih logora na tlu Jugoslavije, Saj-

mi{te se najvi{e bilo primaklo tipu istrebqiva~kog logora, jer su u wemu

vr{ena masovna pogubqewa politi~kih protivnika, talaca i rasno ne-

poèqnih (Jevreja i Cigana). Ma|arski logori za Srbe i Jevreje u Ba~koj i

Barawi su se nalazili u Novom Sadu, Subotici, Senti, Be~eju, Ba~koj Topo-

li, Adi, Starom Vrbasu, Oxacima, Belom Manastiru, Vizi}u i Bege~u, ali

internirawe je vr{eno i u samoj Ma|arskoj. Logore su u okupiranim obla-

stima Jugoslavije imali i Bugari, ali ne na tlu Srbije (dva su bila nedaleko

od Skopqa, a ostali na bugarskoj teritoriji). Me|u ovim logorima ni za jedan

se ne moè re}i da je bio istrebqiva~kog tipa, iako su obe ove zemqe nastojale

da na zaposednutim oblastima izmene postoje}u nacionalnu proporciju8.


61

6 Decembra 1944. godine, na izri~it zahtev Nema~ke, domobranstvo je rasformirano „kao

nesigurna vojska“, a sve oruàne formacije NDH su reorganizovane u 16 divizija pod

komandom nema~kih korpusnih {tabova

7 Xelebxi}, Milovan, Obave{tajna slu`ba u Narodno oslobodila~kom ratu 1941-1945, Beo-

grad: Vojnoistorijski institut, 1987, str. 91

8 Uporedi: Miloradovi}, Goran, Logori za izolaciju u Kraqevini Srba, Hrvata i Slovenaca,

u: Istorija 20. veka, br. 2/2000, str. 120, 121

Bezbednosno-obave{tajni aparat okupatora intenzivno je primewivao

diverzantsko-teroristi~ku aktivnost (npr. diverzija u fabrici oru`ja u

Uìcu 1941. godine) i druge vidove nekonvencionalnih dejstava, ali je najin-

tenzivnije bilo obave{tajno delovawe. Naime, obave{tajne i bezbednosne

slu`be okupatora su, uz pomo} slu`bi kvislinga i kolaboranata, na ~itavoj

teritoriji Jugoslavije organizovale totalnu {pijunaù. Na neoslobo|enoj

teritoriji su pokrivale skoro svako naseqeno mesto, a u gradovima svaku

ulicu, stambenu zgradu, ustanovu i preduze}e. Na oslobo|enu teritoriju su

upu}ivani brojni agenti sa obave{tajnim i subverzivnim zadacima. Osim

toga, Gestapo, Ovra i druge slu`be vr{ile su masovna hap{ewa na osnovu po-

dataka o aktivnosti pojedinaca kao pripadnika NOP ili su hapsili kroz

preventivne racije. Na drugoj strani slu`be Ic, Abver i SIM su u toku borbe-

nih dejstava okupacionih grupa ili kvislin{kih vojnih formacija,

zarobqavali borce partizanskih odreda i NOV. Uhap{eni i zarobqeni su

maksimalno kori{}eni kao izvor obave{tajnih podataka.

Tako|e su Gestapo, Ovra i druge slu`be permanentno stvarale agenturu

koju su nastojali da ugrade u ilegalne strukture NOP na neoslobo|enoj teri-

toriji, kao i u partizanske odrede i NOV. Ugra|ivawe agenata vr{eno je uz

sistemati~ne pripreme, kako bi se agenturi obezbedili {to povoqniji uslo-

vi. Preko ugra|ene agenture prikupqani su podaci o naoruàwu, moral-

no-politi~kom stawu, namerama i akcijama partizanskih jedinica i, na

osnovu tih obave{tewa, preduzimane odre|ene akcije. Preko uba~enih agena-

ta posebno su nastojali da partizanske odrede razbiju iznutra, odnosno da

ubijaju istaknute rukovodioce radi lak{eg uni{tavawa jedinice, a na oslo-

bo|enoj teritoriji da otkrivaju osetqive i zna~ajnije punktove za pokret ka-

ko bi na wima organizovali diverzije ili akcije svojih udarnih-specijalnih

jedinica, pa i iznenadne akcije sa ve}im borbenim snagama. Preko tzv. agena-

ta-izvi|a~a otkrivali su logore i poloàje partizana, a na tim zadacima su

koristili lugare, trgovce i druge osobe koje su se la`no predstavqale kao

izbeglice ro|aci koji traè svoje bliske u partizanskim jedinicama, {ver-

ceri, crnoberzijanci i sl9.

2. Organizacija i delovawe bezbednosnih institucija kvinslin{kog aparata

Nema~ki okupatori su u maju 1941. godine osnovali kvislin{ku Vladu

(„Savet Komesara“). Predsednik te vlade i ujedno Ministar unutra{wih de-

la bio je Milan A}imovi}. „Komesarska Vlada“ Srbije je ubrzo zamewena

„Vladom narodnog spasa“, a predsednik te vlade („Ministarskog saveta“) ko-

ja je obrazovana krajem avgusta 1941. godine, postao je general Milan Nedi},

dok je Milan A}imovi} ostao ministar unutra{wih poslova. Ovoj vladi su


62

9 Uporedi: \or|evi}, Obren, Za{tita revolucije, Beograd: Institut za politi~ke studije

FPN, 1979, str. 54-59

na raspolagawu stajale policija Uprave grada Beograda i razli~ite oruàne

formacije (~etnici Koste Pe}anca, Ruski za{titni korpus i sl.).

Organi vlasti i vojne formacije kvislinga i kolaboranata koje su egzi-

stirle na tlu okupirane Srbije od 1941-1944. godine (npr. Srpska dràvna

straà, Srpski dobrovoqa~ki korpus, i sl.), imale su sopstvene policij-

sko-bezbednosne elemente, odnosno obave{tajne slu`be. Ove slu`be su tesno

sara|ivale sa obave{tajnim slu`bama opkupatora pruàju}i im obave{tewa

i drugu pomo}. U osnovi isto vaì i za obnovqene oruàne formacije javne

bezbednosti-àndarmeriju.

@andarmerijske jedinice su odmah nakon kapitulacije bile razoruàne,

dok su ‘andarmerijske stanice bile opqa~kane i uni{tene. Me|utim, aktiv-

nost ove oruàne formacije ubrzo je obnovqena. Najpre su formirane poje-

dine ‘andarmerijske ~ete sa vodovima i stanicama, dok je krajem juna 1941.

godine obrazovana Komanda srpske ‘andarmerije. Tokom 1942. godine ‘an-

darmerija je fakti~ki preformirana u Srpsku dràvnu straù- SDS. Ona se

delila na Gradsku dràvnu straù (u Beogradu i ve}im mestima), Poqsku

dràvnu straù (na teritoriji Srbije izvan tih gradova) i na Grani~nu

dràvnu straù. Premijera i ~lanove kvinsli{ke Vlade obezbe|ivala je

mawa vojna formacija, tzv. Srpska garda10.

S druge strane, posle okupacije fakti~ki je zadràn ceo predratni apa-

rat Uprave grada Beograda, sa upravnim ~inovnicima, policijom, ‘andar-

merijom i straòm. I unutra{wa organizacija Uprave ostala je gotovo

nepromewena, osim {to je Odeqewe op{te policije preimenovano u Ode-

qewe specijalne policije11. Ono je imalo oko 30 ~inovnika i 150 operativa-

ca („policijskih agenata“), i delilo se na centralnu prijavnicu, kartoteku i

pet odeqaka: Prvi odeqak – administrativni; Drugi odeqak – politi~ki;

Tre}i odeqak, u po~etku kontraobave{tajni („za defanzivnu obave{tajnu

slu`bu protiv stranaca“), a zatim za kontrolu „pokreta D. M.“ (Ravnogor-

skog ~etni~kog pokreta); êtvrti odeqak – antikomunisti~ki, i Peti

odeqak – za kontrolu {tampe.

Kao odeqewe Uprave grada Beograda, Specijalna policija je bila nad-

le`na samo za Beograd, ali je kao ispomo} delovala i u unutra{wosti okupi-

rane Srbije. Naro~ito je to bio slu~aj sa upravama policije u onim mestima

gde su pre okupacije bila sedi{ta banovina, a u okviru kojih su delovali od-

seci Specijalne policije (npr. u Ni{u)12. Ova slu`ba je delovala konspira-

tivno, vrbuju}i agente (konfidente) prilikom hap{ewa i sprovo|ewa

istrage, ali se bavila i subverzivnom propagandom – prvenstveno plasi-


63

10 Petranovi}, Branko, Srbija u Drugom svetskom ratu 1939-1945, Beograd: VINC, 1992, str. 136, 415

11 Uporedi: Boòvi}, Branislav, Beogradska policija u Kraqevini Jugoslaviji: Uprava grada

Beograda 1918-1941, u Bezbednosti, br. 2/2002, str. 357-372; Boòvi}, Branislav, Specijalna

policija, u 13. maj, br. 3/1970, str. 16-31

12 O tome detaqnije vidi: Kozi}, Milorad, Snage i aktivnosti kontrarevolucije i kvinslinga

u ni{kom kraju 1941-1944, u: Ni{ki zbornik, br. 19/1995, str. 74-76 i daqe

rawem dezinformacija, kori{}ewem agenata-provokatora i provokatorskih

radio-stanica. Osim toga, komanda i obave{tajni odsek ‘andarmerije, odno-

sno od 1942. godine Srpska dràvna straà, dostavqali su Specijalnoj poli-

ciji sva obave{tewa do kojih su do{li preko svojih agenata, dok se kao

naro~ito agilan saradnik Specijalne policije pokazalo Obave{tajna sek-

cija Srpske dobrovoqa~ke komande (qoti}evske).

Specijalna policija je sara|ivala sa sli~nim policijsko-bezbednosnim

strukturama okupatora i wihovim derivatima (Srpski gestapo i dr.) i srod-

nim kvislin{kim institucijama, kao {to je bila Srpska dràvna bezbed-

nost. Ona je nastala tokom oktobra 1942. godine tako {to su iz Ministarstva

unutra{wih poslova izdvojena Odeqewe za dràvnu za{titu i Odeqewe za

javnu bezbednost, i od wih formirano novo nadle{tvo sa nazivom Srpska

dràvna bezbednost. Ovo nadle{tvo su sa~iwavale komanda Srpske dràvne

straè i komanda javne bezbednosti. Specijalna policija (tj. Odeqewe spe-

cijalne policije Uprave grada Beograda) je ostvarivala posebno blisku

saradwu sa ovim nadle{tvom, utoliko pre {to je i jednom i drugom institu-

cijom rukovodilo isto lice Dragoqub – Dragi Jovanovi}.

Srpski gestapo je bila specijalna subverzivna jedinica, formirana u Sr-

biji tokom jula 1942. godine kao agentura okupatorske Policije bezbednosti

i Slu`be bezbednosti (BdS). U su{tini radilo se o agenturnoj mreì

sastavqenoj od izdajni~kih elemenata srpske nacionalnosti, koja je delova-

la po istom principu kao Gestapo. Pripadnici ove mreè su bili vojni~ki

organizovani, i u kasarnama su nosili nema~ke uniforme, a na terenu

naj~e{}e civilna odela. Delovali su u sastavu nema~kih oruànih snaga, u

izvi|a~kim i vojno-policijskim akcijama tzv. ~i{}ewa terena, a izvan toga

kao agenti-provokatori koji su obave{tajno istraìvali pristalice NOP.

Kroz ovu obave{tajnu instituciju, do wenog rasformirawa februara 1944.

godine, pro{lo je oko 150 lica13. Najzad, iz Srpskog Gestapoa je proistekla i

ilegalna antikomunisti~ka grupa sa nazivom „Bunker-}elija“, koja je pod ne-

posrednim rukovodstvom Gestapoa vr{ila specijalne obave{tajne, denunci-

janske i diverzantsko-teroristi~ke zadatke.

Razvoj politi~ko-bezbednosne situacije na terenu primorao je kvislin-

{ku vladu najpre da teritorijalno reorganizuje Srbiju (vra}ena je podela na

okruge), a zatim i da od oktobra 1943. godine premijer Milan Nedi} li~no

preuzme funkciju ministra unutra{wih poslova. Kona~na propast ove oku-

patorske tvorevine usledila je septembra 1944. godine nakon odluke kojom je

nema~ka vojna komanda za jugoistok preuzela sve funkcje Nedi}eve vlade. To

je prouzrokovalo raspad kvislin{kog policijskog i bezbednosno-obave{taj-

nog aparata, ali i dezorganizaciju i vojni~ki slom kvislin{kih oruànih


64

13 Boòvi}, Branislav, Srpski gestapo: Specijalna organizacija gestapoa za borbu protiv

NOP-a, u 13. maj, br. 4/1964, str. 38-52

formacija: qoti}evskog Srpskog dobrovoqa~kog korpusa – SDK i nedi}ev-

ske Srpske dràvne straè – SDS14.

Na delu teritorije okupirane Srbije (u Sremu), delovale su i policij-

sko-bezbednosne i obave{tajne strukture NDH. Naime, odmah po formirawu

„Glavnog usta{kog stana“ 1941 godine, osniva se Usta{ka obave{tajna

slu`ba – UOS, kojom rukovodi poverenik Glavnog usta{kog stana. Istovre-

meno se pod rukovodstvom drugog poverenika Glavnog usta{kog stana vr{i

organizacija koncentracionih logora u Lici, Bosni i na ostrvu Pagu, u ko-

jima se vr{e masovni pokoqi Srba, Jevreja i Roma15. Iz ove dve organizacije

izrasla je, Usta{ka nadzorna slu`ba – UNS, kojoj su kasnije pridodate jo{

neke organizacije. Inicijator i glavni tvorac ove zlo~ina~ke organizacije

bio je li~no Ante Paveli}, dok je samu organizaciju po wegovom nalogu

ustrojio Eugen „Dido“ Kvaternik. Usta{kog nadzornog zapovjednika postav-

qao je Paveli} i on je neposredno wemu odgovarao.

Osnovni kadar pri stvarawu Usta{ke obave{tajne slu`be uzet je iz

usta{kih obave{tajnih centara koji su delovali pre sloma i raspada Jugo-

slavije. Tako se ve} u julu 1941. godine u Sarajevu organizuje kurs za nove pri-

padnike UOS koji izu~avaju istu materiju koju su izu~avali pripadnici

ilegalne organizacije „Matija Gubec“ za vreme Kraqevine Jugoslavije (pra-

vila konspiracije i uho|ewa, {ifrovawe, radio-telegrafiju). Osim ovog de-

lovali su i drugi centri sve do avgusta 1941. godine kada UOS ulazi u sastav

UNS kao Ured II i tada se stvara kompletna organizacija16.

Prema tekstu zakonskih odredbi od 16. avgusta i 19. septembra 1941. godi-ne, UNS je imala slede}u organizacionu strukturu: Usta{ko redarstvo(Ured I); Usta{ka obave{tajna slu`ba (Ured II); Usta{ka odbrana (Ured III);Usta{ki osobni ured (Ured IV) i Usta{ka sigurnosna slu`ba (Ured V). Tre-ba posebno naglasiti da Ured II (UOS) nije vr{io samo obave{tajnu delat-nost i dostavqao obave{tewa da bi po wima postupao Ured I, ve} je i sam


65

14 SDS je osnovana 1942. godine i delila se na Gradsku dràvnu straù (u Beogradu i ve}im

mestima), Poqsku dràvnu straù (na teritoriji Srbije izvan tih gradova) i na Grani~nu

dràvnu straù. Premijera i ~lanove Vlade obezbe|ivala je mawa vojna formacija, tzv.

Srpska garda. Nakon septembra 1944. godine, SDS je preimenovana u Srpski udarni korpus

– SUK

15 Kako navodi Miloradovi} Goran (op. cit. str. 121), usta{ki logori jo{ uvek nisu dovoqno

istraèni, tako da pored otvorenog pitawa ukupnog broja ‘rtava postoji i mogu}nost da su

usta{e pretekle naciste i istrebqivawe zapo~eli nekoliko meseci pre wih, jer su prvi

pokoqi Srba zabeleèni u aprilu 1941, a prvi usta{ki logori otvoreni tokom leta iste

godine. Ove logore je kao i nacisti~ke, karakterisala svirepost tretmana logora{a i

velika smrtnost, a wihovu specifi~nost predstavqaju tri logora za decu (Gorwa Rijeka,

Jastrebarsko i Sisak). Me|u logore istrebqiva~kog tipa najpre se moè svrstati Jase-

novac, odnosno jedan wegov deo, logor br. 3-c (Ciglana), koji su i same usta{e nazvale

„logorom smrti“

16 Prema zakonskoj odredbi od 16. avgusta 1941. godine Usta{koj nadzornoj slu`bi je „zadatak

i du`nost spre~avati svaku delatnost koja bi ugroàvala slobodu i nezavisnost NDH, mir,

spokojstvo i sigurnost hrvatskog naroda i tekovine oslobodila~ke borbe hrvatskog

usta{kog pokreta“

vr{io hap{ewa, saslu{avawa i pretrese, a posedovao je i svoje zatvore. U po-gledu organizacione strukture, UOS je bila podeqena na 15 odeqewa premaproblematici rada. Najva`nija me|u wima bila su specijalizovana odelewaza obave{tajni rad prema Srbima, Jevrejima i pripadnicima NOP (III, IV iVI odelewe).

Tako je u okviru UOS Odjel III – Protusrpski obra|ivao Srbe u Hrvat-skoj, BiH i Sremu, posebno ~etni~ku organizaciju, delovao prema Srbiji iprema Srbima u inostranstvu. Delovao je uglavnom preko agenturne mreè.Odjel IV – Protukomunisti~ki osnovan je 20. jula 1942. godine sa zadatkom daobave{tajno-policijskim merama vodi borbu protiv KPJ i SKOJ i svih li-ca povezanih sa NOP. Po sastavu je bio najbrojnija jedinica i vrlo an-gaòvana na stvarawu agenata, ne samo me|u usta{kim elementima, ve} ikonfidenata koje je UOS vrbovala po logorima i zatvorima iz redova pri-padnika NOP. Ovom Odjelu poklawala se posebna pa`wa, kako po broju an-gaòvanih, tako i po kvalitetu qudstva koje je u wemu radilo, po{to seo~ekivalo da }e odigrati zna~ajnu ulogu u borbi protiv NOP. Najzad, OdjelVI – Protuìdovski, obra|ivao je Jevreje, polujevreje (me{ovite brakove) isve koji su bili u vezi sa Jevrejima17.

Centrala UOS se na terenu oslawala na posebna povereni{tva preko ko-jih je pokrivala celokupnu teritoriju NDH, a samo povereni{tvo UOS (npr.u Zemunu) se delilo na Spoqni i Unutra{wi ured. Spoqni ured je organizo-vao mreù agenata i primao od wih obave{tewa, a vr{io je i hap{ewa, pre-trese i drugo. Unutra{wi ured je vr{io sve administrativno-analiti~ke iupravne poslove. Pored toga, u sastavu policije bezbednosti bili su ugra-|eni poverenici UOS, kao {to je to na primer bio slu~aj sa Kotarskimravnateqstvom u Sremskoj Mitrovici.

Pored UOS, bezbednosno-obave{tajni aparat totalitarne NDH sa~iwa-vale su i posebna obave{tajna slu`ba Ministarstva inostranih poslovaNDH (od sredine 1942 godine), kao i obave{tajne institucije u oruànimsnagama: T-odsjek Op}eg odjela Ministarstva domobranstva (koji je funkci-onisao do marta 1943. godine); O~evidni odjel (kasnije Izvje{tajni odjel)Ministarstva domobranstva (funkcionisao od septembra 1941. do kraja1944); Ic odsjek Operativnog odjela Ministarstva domobranstva (funkcio-nisao do maja 1945. godine); Izvje{tajni odsjek mornarice NDH; Redarstvooruànih snaga NDH (od februara 1943. do maja 1945); Izveje{tajni odjelUsta{ke vojnice (od jula 1942. do maja 1945); Ic odjel Poglavnikovih tjele-snih zdrugova (od leta 1943 do maja 1945); Sigurnosna slu`ba Poglavnikovihtjelesnih zdrugova (od novembra 1941. do maja 1945) i Odjel javne sigurnostioru`ni{tva NDH (od 1941. do maja 1945)18.


66

17 Detaqnije o strukturi UNS, posebno obave{tajne slu`be (Ureda II), vidi: Lazi}, Du{an,

Organizacija policijsko-obave{tajne slu`be Nezavisne dràve Hrvatske, u: Zbornik za is-

toriju, br. 7/1973, str. 143-179

18 Uporedi: Lazi}, Du{an, Organizacija policijsko-obave{tajne slu`be Nezavisne dràve

Hrvatske, u: Zbornik za istoriju, br. 12/1975, str. 173-207; Nema~ka obave{tajna slu`ba

(kw. IV), Beograd: DSUP, 1956, str. 1395 i daqe

Od 1943. godine krovnu policijsko-bezbednosnu strukturu NDH ~inilo je

Glavno ravnateqstvo javne sigurnosti („Ravsigur“), u ~iji je sastav krajem ja-

nuara 1943. godine integrisana i UNS – izuzev Sigurnosne slu`be (Ureda IV)

koja je u{la u sastav Poglavnikovih tjelesnih zdrugova.

3. Nastanak i razvoj bezbednosno-obave{tajnih struktura

NOP u Srbiji 1941-1944.

Ve} je istaknuto da je katastrofalni poraz u aprilskom ratu doveo do pot-

punog sloma i raspada Kraqevine Jugoslavije, jer je celokupna dràvna teri-

torija odmah po kapitulaciji raspar~ana izme|u agresorskih sila. S druge

strane, ubrzo po gubqewu prve Jugoslavije sa politi~ke karte Evrope, na tlu

okupirane Srbije aktivno je po~eo delovati Narodno-oslobodila~ki pokret

(NOP), u ~ijim strukturama se za~eo i razvijao policijsko-bezbednosni si-

stem budu}e Jugoslavije.

Ina~e razvoj policijskih i obave{tajnih struktura, odn. Slu`bi bezbed-

nosti, kako u okviru NOV, tako i na oslobo|enoj i neoslobo|enoj teritoriji,

pa i u inostranstvu, odvijao se u vi{e faza. Svaka od wih donosila je novi

kvalitet u razvoju obave{tajnih aktivnosti, na frontu i u pozadini. Ove fa-

ze se najop{tije mogu grupisati u dva zasebna perioda:

– od kapitulacije do izdavawa „Uputa za obave{tajnu slu`bu“. novembra

1942. godine i

– od 27. novembra 1942. godine do formirawa Odeqewa za{tite naroda 13.

maja 1944. godine, i nakon toga.

Treba naglasiti da u doma}oj literaturi ovakva periodizacija nije u pot-

punosti prihva}ena. Naime, me|u doma}im istori~arima i teoreti~arima

bezbednosti preovla|uje stav da su na poznatom savetovawu rukovodstva KPJ

i NOP u Stolicama kod Krupwa. septembra 1941. godine re{ena pitawa or-

ganizacije, sadràja i metoda obave{tajnog rada, iz ~ega se zakqu~uje da pe-

riod od kapitulacije Kraqevine Jugoslavije do savetovawa u Stolicama

predstavqa posebnu etapu u okviru faze nastanka bezbednosno-obave{tajnog

sistema socijalisti~ke Jugoslavije. [ta vi{e, savetovawe u Stolicama se

~esto uzima i kao momenat samog nastanka obave{tajno-bezbednosne organi-

zacije NOP, iako za to nema validnih pisanih tragova ni dokaza19.

Prvi organizacijski oblici bezbednosti (milicija, partizanske stra-

è), stvoreni radi za{tite naroda i jedinica NOP od delovawa i uticaja

neprijateqa, javqaju se ve} 1941. godine. Kao zametak budu}ih policijsko –

bezbednosnih struktura, oni su istovremeno bili i nosioci obave{tajnih i

kontraobave{tajnih aktivnosti. Razvojem oruàne borbe unutar NOP su pa-


67

19 U tom smislu uporedi: Xelebxi}, Milovan, op.cit, str. 13, 19 i daqe; \or|evi}, Obren,

Odlukom u stolicama nastaje obave{tajna i bezbednosna organizacija NOP-a, u: 13. maj, br.

1/1977, str. 54-58 Suprotno: Brovet, Stane i dr., Vojnoobave{tajna slu`ba, Beograd: VINC,

1990, str, 58-60 i sl.

ralelno nastajale i razvijale se Obave{tajna slu`ba NOV i POJ, u svojoj

operativnoj i teritorijalnoj komponenti, i Slu`ba bezbednosti NOP.

Obave{tajna slu`ba Narodnooslobodila~ke vojske i partizanskih odre-

da Jugoslavije po~ela se stvarati, kao posebna obave{tajna organizacija,

krajem oktobra i u novembru 1941. godine, postavqawem obave{tajnih (in-

formativnih) oficira u {tabovima partizanskih odreda i wihovim niìm

vojnim jedinicama. Ovi oficiri su se u svom obave{tajnom radu oslawali

prvenstveno na istaknute borce, komuniste i skojevce u operativnim jedini-

cama NOV, a na terenu na partijske organizacije i simpatizere NOP i KPJ.

Organizacija obave{tajne slu`be NOV i POJ dogra|ena je Uputstvom

Drugog obave{tajnog odseka Vrhovnog {taba NOV i DVJ od 6. maja 1942. go-

dine, koje je regulisalo stvarawe mreè obave{tajaca („obave{tajnih pove-

renika“) u svim jedinicama NOV. Najzad, 27. novembra 1942. godine doneto je

„Uputstvo o organizacionoj strukturi i osnovnim zadacima obave{tajne

slu`be na oslobo|enoj i neoslobo|enoj teritoriji“, kojim je ure|ena celo-

kupna organizacija i metodologija obave{tajne slu`be NOV, weni zadaci i

daqi pravci razvoja. Wime je, kao metod rada Obave{tajne slu`be NOV i

POJ, uvedena institucija agenta u neprijateqskim strukturama („povereni-

ka u obave{tajnoj mreì neprijateqa“). Obradu teksta ovog Uputstva Vrhov-

nog {taba izvr{io je Fjodor Mahin, koji je umro u prvim posleratnim

godinama u ~inu general-lajtnanta JA20.

Na osnovu ovog Uputstva Vrhovnog komandanta razvijena je jedinstvena

organizacija Obave{tajne i kontraobave{tajne slu`be u jedinicama NOV i

POJ. Teritorijalna obave{tajna slu`ba izgra|ivala se na celokupnom pro-

storu Jugoslavije, bez obzira da li je taj prostor oslobo|en ili ne, a wenu or-

ganizaciju tako|e je preciziralo Uputstvo Vrhovnog komandanta NOV i POJ

iz novembra 1942. godine. Organizacionu strukturu teritorijalne oba-

ve{tajne slu`be ~inili su: Glavni obave{tajni centri (GOC) pri Glavnim

{tabovima, Pomo}ni obave{tajni centri (POC) za podru~ja operativnih

zona, Reonski obave{tajni centri (ROC) za rejone, a op{tinama i selima

postavqani su obave{tajni poverenici. Obave{tajni centri su formirani

i pri Komandama podru~ja i mesta – Mesni obave{tajni centri (MOC)21.

Rukovo|ewe celokupnom obave{tajnom slu`bom u jedinicama i na terito-

riji bilo je postavqeno vertikalno, od Drugog (obave{tajnog) odseka V[

NOV i POJ, preko glavnih, podru~nih i reonskih do mesnih obave{tajnih

centara. Drugi (obave{tajni) odsek V[ se delio na Sekciju za obave{tavawe


68

20 Tekst Uputstva (dokument br. 185) vidi u: Zbornik dokumenata i podataka o Narodnooslo-

bodila~kom ratu jugoslovenskih naroda (tom. II, kw. 6), Beograd: Vojnoistorijski institut

JNA, 1957, str. 460-467

21 Ovakva struktura Teritorijalne obave{tajne slu`be dosledno je izgra|ena 1943. godine u

Sremu, sa izuzetkom MOC pri komandama mesta koji nisu postojali u Vojvodini. Detaqnije

o tome: Obradovi}, Milan, Neka iskustva obave{tajne slu`be i sistema bezbednosti

Vojvodine u NOR, u: Vojno delo, br. 4/1971, str. 100-115

o neprijatequ i Sekciju za kontra{pijunaù na oslobo|enoj i neoslobo|enoj

teritoriji. U svom sastavu, glavni i pomo}ni obave{tajni centri tako|e su

imali dve sekcije – obave{tajnu i kontraobave{tajnu. Obave{tajna sekcija

je imala zadatak da prikupqa podatke o neprijatequ, wegovoj organizaciji,

rasporedu, brojnom sastavu, naoruàwu i opremi, moralu i borbenoj gotovo-

sti itd. Sekcija za kontra{pijunaù se bavila otkrivawem neprijateqskih

obave{tajnih centara, punktova i agenta i wihovog sistema rada,

pripremawem i neposrednim izvr{ewem likvidacije neprijateqskih oba-

ve{tajnih organa, infiltracijom sopstvene agenture u neprijateqsku oba-

ve{tajnu mreù, plasirawem dezinformacija, suzbijawem neprijateqske

propagande, za{titom bezbednosti u jedinicama i na terenu i sl. Najzad, po-

menutim Uputstvom je bio razra|en i sistem izve{tavawa u slu`bi22.

Slu`ba bezbednosti NOP, sa izvesnim elementima politi~ke policije,

po~ela je da se stvara u jesen 1941. godine, odmah nakon oslobo|ewa dela teri-

torije u Zapadnoj Srbiji, a krajem iste i po~etkom slede}e godine i na pod-

ru~jima Crne Gore i BiH. Istovremeno se u oslobo|enim mestima Zapadne

Srbije (â~ak, Uìce i dr.) osnivaju odredi milicije, neposredno pot~i-

weni Narodno-oslobodila~kim odborima u komandama mesta.

Na osnovu uputstava i pod neposrednim rukovodstvom Vrhovnog {taba

NOV i Politbiroa CK KPJ, uz dogradwu organizacije i sadràja rada,

slu`ba bezbednosti NOP se razvijala pod nazivom „Komisija za borbu pro-

tiv pete kolone“ do septembra 1943. godine, kada su istu funkciju preuzeli

odseci OZN. Na oslobo|enim podru~jima formirani su weni izvr{ni orga-

ni pri komandama mesta, a pod nazivom „Odbori za borbu protiv pete kolo-

ne“. Svaki Odbor imao je u svom sastavu istra`na i terenska odeqewa.

Istra`na odeqewa bila su angaòvana na zadacima stvarawa {iroke

mreè obave{tajnih upori{ta na oslobo|enoj teritoriji preko kojih su

prikupqani podaci o postojawu i delovawu sumwivih lica i petokolona{a

na terenu, kao i o pona{awu i kretawu neprijateqskih formacija. Odeqewe

je ujedno obavqalo i poslove ispitivawa zarobqenika, izbeglica i drugih

pojedinaca za koje se moglo posumwati da su agenti neprijateqskih oba-

ve{tajnih slu`bi, vodilo je istrage u vezi izvr{enih diverzija, sabotaà i

akata terora, {titilo je fabrike, radionice i elektrane i druge objekte od

vitalnog interesa za NOP i vlast narodnooslobodila~kih odbora.

Terenska odeqewa aktivno su radila na organizaciji mreè poverenika

iz redova simpatizera NOP-a, preko kojih su se prikupqali podaci o

neprijatequ, organizovala su hvatawe osumwi~enih lica i vr{ili pretrese

u ciqu otkrivawa sakrivenog oru`ja ili drugog ratnog materijala, vr{ili

su legitimisawe lica u oslobo|enim gradovima, tajno su pratili osumwi-

~ene, organizovali likvidaciju petokolona{a na privremeno okupiranoj te-

ritoriji itd.


69

22 Grubi{i}, Jere i dr., Vojna bezbednost, Beograd: VINC, 1986, str. 20

Krajem 1942. godine formirana je Komisija za borbu protiv {pijuna i pe-

te kolone kao Osmi ogranak V[ NOV i POJ. U organizaciji bezbednosti na

oslobo|enoj teritoriji u~estvovao je i odsek V[ za vojne vlasti u pozadini,

a u odre|enoj meri i vojnosudski odsek. Aprila 1943. godine Vrhovni {tab je

doneo odluku o formirawu Komisije za borbu protiv pete kolone i terori-

zma, ~iji su osnovni zadaci bili da otkriva neprijateqsku agenturu i speci-

jalne jedinice (trupove) koje su tokom 1943. godine ~esto ubacivane na

slobodnu teritoriju radi vr{ewa diverzija i prepada na {tabove, organe

vlasti, skladi{ta, bolnice itd. Na teritoriji su te zadatke obavqale komi-

sije koje su formirane u vojnoteritorijalnim komandama. S tim u vezi, to-

kom 1943. godine formiraju se Specijalne jedinice za borbu protiv pete

kolone i terorizma kao izvr{ni organ komisije. Tako se u u`oj Srbiji for-

miraju jedinice narodne odbrane, u Sremu odeqewe narodne za{tite, itd23.

Septembra 1943. godine izvr{ena je preorganizacija Komisije za borbu

protiv pete kolone i terorizma u Odsek za za{titu naroda (OZN), sa zadat-

kom da objedini obave{tajni i kontraobave{tajni rad, kao i da organizuje

obave{tajnu slu`bu za potrebe Vrhovnog {taba i u wegovoj neposrednoj oko-

lini. Za pripadnike ove slu`be organizovani su i kra}i kursevi usa-

vr{avawa (npr. u Jajcu krajem 1943. godine)24. Pored OZN pri Vrhovnom

{tabu NOV i POJ, postojala su i opunomo}stva OZN pri komandama pod-

ru~ja u zapadnoj i centralnoj Bosni, delu Hrvatske i Sremu. Opunomo}stva

OZN obavqala su poslove kontraobave{tajne za{tite na oslobo|enoj teri-

toriji i otkrivawa neprijateqskih agenata i petokolona{a, pra}ewe

delovawa svih neprijateqa NOP, suzbijawa neprijateqske propagande,

spre~avawa neprijateqske obave{tajne infiltracije u jedinice NOV, vojno-

pozadinske organe i ustanove, vo|ewe istraga protiv uhva}enih agenata i

predavawe istih narodnim sudovima pri komandama podru~ja i dr. Opuno-

mo}stva su se u svom radu oslawala prvenstveno na stvorenu mre`u povereni-

ka i na druge organe i organizacije NOP.

Iz ovog kratkog osvrta na razvoj obave{tajnih i policijsko-bezbedno-

snih aktivnosti u NOR proizlazi da su isti organizovani i obavqani i na

teritoriji Srbije, iako do stvarawa Ozne na ovom podru~ju prakti~no nije

postojala posebno organizovana obave{tajna slu`ba. Izuzetak je donekle

Vojvodina, budu}i da je po~etkom oktobra 1943. godine formiran Obave{taj-

ni odsek kao najvi{i organ bezbednosti koji od tada, oslawaju}i se na Drugi

odsek Vrhovnog [taba, rukovodi celokupnom obave{tajnom slu`bom u jedi-

nicama i na teritoriji u Vojvodini. Do tog perioda bezbednosna funkcija


70

23 O delovawu komisija za borbu protiv pete kolone i OZN vidi: \or|evi}, Obren, Za{tita

revolucije, Beograd: Institut za politi~ke studije, 1979, str. 163-180; Stoji~i}, Stojan~e;

Su{i}, Mihajlo, Obave{tajno-bezbednosna slu`ba u odbrani tekovina revolucije, u: Vojno

delo, br. 2/1979, str. 49-52; i sl.

24 Trivi}, Marko, Prvi kurs oficira Ozne, u: 13. Maj, br. 1-2/1964, str. 18-22

bila je u prevashodnoj nadle`nosti KPJ25. U svakom slu~aju je formirawe

Ozne i drugih policijsko-bezbednosnih struktura (Vojna obave{tajna

slu`ba, Narodna milicija, KNOJ), u Srbiji i ostalim delovima Jugoslavije,

istovremeno ozna~ilo krah obave{tajnog aparata ravnogorskog ~etni{tva

kao rivalskog antiokupatorskog pokreta, ali i kona~an poraz policij-

sko-bezbednosnih ustanova kvinslin{ke dràvne administracije i jugoslo-

venske vlade u izbegli{tvu26.

REZIME

Kapitulacija i raspad Kraqevine Jugoslavije 1941. godine imali su za posledicu

i definitivnu propast policijskog i bezbednosno-obave{tajnog sistema zemqe, ma-

da su u mawem obimu neki obave{tajni centri u inostranstvu nastavili sa delo-

vawem za ra~un Kraqa i Vlade u emigraciji. Brojne policijske i obave{tajne orga-

nizacije okupatora i kvislinga (i kolaboranata) vi{estruko su pokrivale terito-

riju Srbije i Jugoslavije. Me|utim, dok se uz fakti~ki nasle|ene policijske ustano-

ve Kraqevine Jugoslavije kvislin{ki policijsko-bezbednosni aparat, stvarao to-

kom rata (Srpska dràvna bezbednost i sl.), obave{tajne slu`be okupatora ve} su

imale veliko iskustvo. One su raspolagale stru~no obu~enim kadrovima sa bogatim

operativnim iskustvom i izgra|enim metodama rada, a delovale su uz svestranu po-

mo} doma}eg policijskog aparata koji je poznavao qude, prilike i teritoriju. Oba-

ve{tajne i bezbednosne slu`be okupatora su svoj rad zasnivale i na prisnoj saradwi

sa izdajni~kim elementima i grupama kao {to su albanski separatisti, frankovci,

odn. usta{e i kriàri, crnogorski separatisti (krila{i) i drugi.

S druge strane, ubrzo po gubqewu prve Jugoslavije sa politi~ke karte Evrope, na tlu

okupirane Srbije aktivno je po~eo delovati Narodnooslobodila~ki pokret, u ~ijim

strukturama se za~eo i razvijao policijsko-bezbednosni sistem budu}e Jugoslavije. Ina-

~e se razvoj ovih policijskih i obave{tajnih struktura, kako u okviru NOV, tako i na

oslobo|enoj i neoslobo|enoj teritoriji, pa i u inostranstvu, odvijao u vi{e faza, koje

se najop{tije mogu grupisati u dva zasebna perioda: a) od kapitulacije do izdavawa

„Uputa za obave{tajnu slu`bu“ 27. novembra 1942. godine i b) od 27. novembra 1942. godi-

ne do formirawa Odeqewa za{tite naroda 13. maja 1944. godine, i nakon toga.

Iz ovog kratkog osvrta na razvoj obave{tajnih i policijsko-bezbednosnih aktiv-

nosti u NOR proizlazi da su isti organizovani i obavqani i na teritoriji okupi-

rane Srbije, iako do stvarawa Ozne na ovom podru~ju prakti~no nije postojala pose-

bno organizovana obave{tajna slu`ba. Izuzetak je donekle Vojvodina, budu}i da je

po~etkom oktobra 1943. godine formiran Obave{tajni odsek kao najvi{i organ be-

zbednosti, koji od tada rukovodi celokupnom obave{tajnom slu`bom u jedinicama i

na teritoriji u Vojvodini. U svakom slu~aju je formirawe Ozne i drugih policij-

sko-bezbednosnih struktura (Vojna obave{tajna slu`ba, Narodna milicija, KNOJ), u


71

25 Uporedi: Trbojevi}, Nikola, Kratak pregled istorijskog razvoja slu`be bezbednosti

Jugoslavije, Beograd: SSUP, 1973, str. 26; Grubor, Slobodan, Nastanak i razvoj slu`be

bezbednosti u narodno-oslobodila~kom ratu u Vojvodini, u: 13. Maj, br. 3/1985, str. 39

26 O Vojnoobave{tajnoj slu`bi Vlade u izbegli{tvu vidi npr: Biv{a jugoslovenska oba-

ve{tajna slu`ba u II svetskom ratu (kw II, deo II), (s.l.): (s.n.), 1950, str. 31-33. i daqe

Srbiji i ostalim delovima Jugoslavije, istovremeno ozna~ilo krah obave{tajnog

aparata ravnogorskog ~etni{tva kao rivalskog antiokupatorskog pokreta, ali i ko-

na~an poraz policijsko-bezbednosnih ustanova kvinslin{ke dr`avne administra-

cije jugoslovenske vlade u izbegli{tvu.

SUMMARY

Capitulation and desintegration of the Kingdom Yugoslavia in 1941 resulted in a definitedestruction of police and security-intelligence system of the country, although, in a smallerquantity, some intellignece centres abroad continued working for the King and Government inemigration. Numerous police and intelligence organizations of the occupier and quislings ex-tremely covered the territory of Serbia and Yugoslavia. However, while along with factual in-herited police institutions of the Kingdom Yugoslavia a quisling police-security machinerywas formed during the war (Serbian state security and the like), intelligence services of the oc-cupier had already had a big experience. They included expertly trained personnel with a richoperative experience and formed methods of work, and they acted along with the versatilehelp of the local police machinery which was familiar with people, circumstances and the ter-ritory. Intelligence and security services of the occupier based their work on the close cooper-ation with traitor elements and groups like Albanian separatists, Francoists, ie. Ustashas andcrusaders, Montenegrin separatists and others.

On the other side, soon after losing the first Yugoslavia from the political map of Europe, onthe territory of occupied Serbia National-liberation movement started working actively; in itsstructure started and developed the police-security system of future Yugoslavia. The develop-ment of these police and intelligence structures, within the National Liberation Army as well ason the liberated and unliberated territory and abroad, took place in a few stages, which can begenerally grouped in two separate periods: a) from capitulation until the publishing of „Instruc-tions for the intelligence office“ on November 27th 1942 and b) from November 27th 1942 untilthe formation of the Department for people’s defence on May 13th 1944 and after that.

From this short review about the development of intelligence and police-security activiti-es in the National liberation War it can be concluded that they were also organized and perfor-med on the territory of occupied Serbia, although until the formation of the Department forpeople’s defence in this region a specially organized intelligence group had not practically ex-isted. The exception is to some extent Vojvodina, as at the beginning of October 1943 the In-telligence Department was formed as a supreme security authority which since then directedthe complete intelligence service in the units and on the territory in Vojvodina. Anyway, theformation of the Department for people’s defence and other police-security structures (Mili-tary Intelligence Office, National Militia, Committee of the National Liberation of Yugosla-via) in Serbia and other parts of Yugoslavia at the same time meant the disaster of the intelli-gence machinery of Ravna Gora Chetnik movement as a rival anti-occupier movement, but al-so the final defeat of police-security institutions of quisling state administration of the Yugo-slav government in exile.


72

Dejan V. Popovi}

Ekonomska {kola

Vaqevo

MUZI^KA [KOLA „@IVORAD GRBI]“ VAQEVO

(1954-1969)

APSTRAKT: U ovom tekstu autor analizira osnivawe, delatnost i uti-

caj na kulturni ‘ivot Vaqeva jedne muzi~ke ustanove, u periodu od 1954. do

1969. godine. Kako je {kola radila u ta ve} davna vremena, kako je animirala bu-

du}e u~enike i kulturnu javnost grada, a i {ire, tema je ovog rada.

Nià muzi~ka {kola u Vaqevu osnovana je odlukom narodnog odbora

op{tine Vaqevo od 24. septembra 1952,1 a po~ela je sa radom 1. oktobra 1954.2

u dve omawe prostorije zgrade u ulici dr Panti}a 103/1. Razlog {to {kola

nije po~ela sa radom septembra 1952, treba traìti u ~iwenici da u to vreme

u Vaqevu nije bilo dovoqno stru~nog kadra.

U prvi razred Muzi~ke {kole primana su deca na osnovu poloènog pri-

jemnog ispita „a svako ko je zavr{io najmawe prvi razred osnovne {kole, a da

nije stariji od 12 godina“. Zadatak {kole bio je da „podiè nivo muzi~ke

kulture dece i da pripremi stru~ni kadar za sredwe i vojne muzi~ke {kole

JNA“.3

U~enici su primani u pojedine razrede po muzi~kom znawu koje su pokaza-

li na prijemnom ispitu (neki u~enici su se privatno muzi~ki obrazovali i

polagali ispite u beogradskoj muzi~koj {koli „Mokrawac“, a neki su za-

vr{ili muzi~ki kurs pri Kulturno-umetni~kom dru{tvu „Abra{evi}“

1950/51. i tako prelazili u vi{e razrede. Odmah posle prijemnih ispita iz-

vr{ena je podela u~enika po klasama i predmetima.

73

UDK = 373.3/.4:78(497.11 Vaqevo) "1954/1069"

1 MIAV, Fond: SO Vaqevo, Zapisnici zasedawa gradskog narodnog odbora grada Vaqeva u

1951. i 1952. godini, inv. br. kw. 4

2 Miav, Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1967), Delovodni protokoli

za 1954-1956. godinu, inv. br. kw. 8

3 Isto, Pravilnik o unutra{wem ure|ewu i radu za 1962. godinu, kt. br. 32

Organizacija i rad {kole

Po svom osnivawu {kola je imala odseke za violinu i klavir. Na prijem-

nim ispitima ukupno se prijavilo 117 kandidata, a 54 je primqeno (od tog

broja 34 u prvom, 15 u drugom, 4 u tre}em i jedan u ~etvrtom razredu). Odsek

klavira brojao je 36 u~enika, a odsek violine 18.4

Rad u {koli zasnivao se na pojedina~noj i grupnoj nastavi, a u~enici su

mogli da se upi{u samo na jedan odsek. U {koli su postojali prijemni, kon-

trolni, razredni, naknadni, popravni i privatni (vanredni) ispiti. Ispi-

ti su se polagali pred ispitnom komisijom od, obi~no, tri ~lana. Na kraju

prvog polugodi{ta odr`avali su se kontrolni, a na kraju {kolske godine

razredni ispiti. U~enici oceweni slabom ocenom iz glavnog predmeta

ponavqali su godinu, a oni koji su bili oceweni slabim ocenama iz jednog

ili vi{e uporednih predmeta, upu}ivali su se na polagawe popravnog ispi-

ta. Isti su mogli da ponavqaju samo jednu {kolsku godinu; u slu~aju da to bu-

de i drugi put, gubili su pravo na {kolovawe. U sistemu ocewivawa kori{}ene

su ocene odli~an (5), vrlo dobar (4), dobar (3), nedovoqan (2). Prijemne ispi-

te polagali su kandidati koji jo{ nisu bili upisani u muzi~ku {kolu ili

u~enici koji su iz bilo kojih razloga prekinuli {kolovawe u trajawu od

najmawe godinu dana. Vanredni u~enici mogli su bez obzira na godine staro-


74

Dokument o osnivawu Muzi~ke {kole

4 Isto, Upisnica klasa: violina, klavir {kolske 1954-1956. godine Ni`e muzi~ke {kole,

inv. br. kw. 11

sti da polaù i vi{e razreda u toku {kolske godine. U~enici su imali

obi~no nedeqno dva ~asa instrumentalne nastave i najvi{e ~etiri ~asa na-

stave teoretskih predmeta. Od teoretskih predmeta su izu~avali solfe|o, te-

oriju muzike i hor. U~enicima bez instrumenta, ‘eqnim uve`bavawa, {kola

je omogu}ila kori{}ewe {kolskih instrumenata, uz pla}awe naknade ~iju je

visinu odre|ivao {kolski odbor, u zavisnosti od materijalnih mogu}nosti

roditeqe i u~enika. [kola je imala i malu {kolsku biblioteku (nototeku)

sa 61 kwigom.5

Od samog po~etka rada {kole u~enici i nastavnici imali su nevoqa zbog

nedostatka instrumenata, jer vi{e od polovine u~enika nije imalo svoja

u~ila. Naro~ito je te{ka situacija bila sa nastavom klavira. Iznajmqi-

vawem {kolskog instrumentarijuma stvorile su se pote{ko}e oko rasporeda

~asova, jer su za ve`bawa obi~no kori{}eni ve~erwi sati, a zainteresovanih

mali{a je bilo mnogo. Koliko je situacija sa u~ilima bila te{ka, govori i

podatak da su se {kolske 1956/57. dva u~enika sluìla jednom {kolskom vio-

linom, od 49 u~enika klavira samo 16 je imalo svoj instrument, a 7 u~enika


75

Zgrada Muzi~ke {kole

5 Isto, Pravilnik o unutra{wem ure|ewu i radu za 1962. godinu, kut. br. 32

Isto, Pravilnik o unutra{wem ure|ewu i radu Niè muzi~ke {kole u Vaqevu za 1956.

godinu, kut. br. 32

ve`balo je na jednoj {kolskoj trubi.6 Pitawe nabavke u~ila je akutan problem

{kole. Cene instrumenata su veoma visoke, a mogli su se kupiti samo u komisio-

nim radwama. Jedno pore|ewe: nov klarinet tipa „Amati“ decembra meseca 1955.

ko{tao je 50.000, a direktor {kole jula meseca 1956. imao je platu od 10. 300 dina-

ra.7 U takvim okolnostima, a sa malim buxetskim sredstvima, {kola svakako nije

mogla ~esto da kupuje u~ila, ma koliko to potrebe traìle.

Tokom prve {kolske godine 1954/55, kao nova, specifi~na ustanova, Mu-

zi~ka {kola se tek upoznavala sa organizacijom nastave, nastavnim planom i

programom, literaturom, pravilnicima. Sve navedeno traèno je od beo-

gradskih {kola i sekretarijata Udruèwa muzi~kih pedagoga koji su po tom

pitawu imali iskustva.8

Iz godi{weg izve{taja Niè muzi~ke {kole, {kolske 1954/55, nalazimo

opis iz koga se vidi da su {kolske prostorije bile veoma male i da nisu mogle da

zadovoqe pedago{ke zahteve. Jedna je prostorija sluìla za ve`bawe u~enika

koji nisu imali svoj instrument, a druga je sluìla za individualnu nastavu

klavira i grupnu nastavu solfe|a. Ta ista prostorija sluìla je i za odràvawe

roditeqskih sastanaka. Iz istog dokumenta szanajemo da je to i kancelarija

{kole koja je bez dovoqno u~ionica za individualnu i grupnu nastavu solfe|a,

hora, internih ~asova, roditeqskih sastanaka. Me|utim, treba napomenuti da

najblià okolina nije imala ni smisla ni sluha za delatnost ove ustanove, pa se

~esto naru{avala ti{ina preko potrebna za rad, ispoqavala se potpuna nebri-

ga pri ~uvawu {kolske zgrade. Svemu ovome treba da dodamo podatak da su u sa-

moj zgradi odre|enoj za muzi~ku {kolu, na spratu stanovale tri porodice i da se

uprava {kole zalagala da se stanari isele.9

Od samog po~etka rad Muzi~ke {kole u Vaqevu prate tri ozbiqna proble-

ma: nedostatak kadra, prostora i stanova za predava~e. U toku prve godine, a

naro~ito kasnije, bilo je slu~ajeva da su zbog te{kih materijalnih uslova na-

stavnici prinu|eni da napuste slu`bu. Profesori i nastavnici su zaobila-

zili Vaqevo zato {to nisu mogli da dobiju stan, a u najboqem slu~aju {kola

ih je mogla da angaùje kao honorarce.

[kolske 1955/56, radi {to sveobuhvatnijeg muzi~kog obrazovawa, od-

lu~eno je da se uvedu guda~ki i duva~ki odseci.10 Pored odseka violine i kla-

vira, uvedeni su novi predmeti kontrabas, violon~elo, truba, klarinet.

Te`we da Muzi~ka {kola postane ozbiqna ustanova, sa vi{e odseka, vodile

su neminovnosti angaòvawa ve}eg broja muzi~ara, a to je zna~ilo da }e {ko-

la imati vi{e u~enika i ve}a finansijska potraìvawa od Narodnog odbora


76

6 Isto, Izve{taj o radu {kole za 1956. godinu, del. br. P-100/56

7 Isto, delovodni protokoli za 1954-1956. godinu, inv. br. kw. 8

Isto, personalni spisi, del. br. 277

8 Isto, delovodni protokoli za 1954-1956. godinu, inv. br. kw. 8

9 Isto, Spisi za 1967. del. br. 114/1

10 Isto, Upisnica grupa: klavir, violina, truba, kontrabas, violon~elo, klarinet za 1955/56.

god. N. M. [. inv. br. kw. 12

gradske op{tine (NOGO) Vaqevo kao finansijera. Za potrebe nastave, najboqi

su bili nastavnici i profesori iz Beograda, jer je ova {kola ve} sara|ivala sa

wima, ali angaòvawem beogradskih profesora trebalo je da se plate wihovi

putni tro{kovi, {to je sve, naravno, optere}ivalo ionako skroman fond {kole.

Zato je odlu~eno da se angaùju vojni muzi~ari iz Vaqeva, jer je Vaqevo kao se-

di{te nekada{we Drinske divizije imalo svoju vojnu muziku. Vojni muzi~ari su

sklapali honorarne jednogodi{we ugovore sa {kolom, a davali su ~asove dva

puta nedeqno. Profesori sa Muzi~ke akademije u Beogradu i beogradskih

sredwih muzi~kih {kola dovo|eni su u ustanovu inicijativom direktora {kole

i to obi~no krajem prvog polugodi{ta kada su odràvani kontrolni ispiti i

krajem {kolske godine kada su prisustvovali komisijama pri godi{wim ispi-

tima i ocewivawu. Posle svakog ispita beogradski profesori iznosili su svoje

utiske nastavnicima, kritike i savete.11

Usled ~estog kori{}ewa mnogi instrumenti kvarili su se i o{te}ivali.Po{to u Vaqevu u to vreme nije bilo stru~ne zanatske radionice za popravkumuzi~kih instrumenata, {kola je sklapala pogodbe sa beogradskim zanat-skim radwama koje su opravqale {kolski muzi~ki inventar. Klavir-{time-ri dolaze iz Beograda. Ako bi, npr., pukla ‘ica na {kolskoj violini,u~enici su pla}ali tro{kove ‘ica, jer se nisu mogle na}i u Vaqevu. [to seti~e duva~kih i guda~kih instrumenat, stvar je bila sli~ne prirode.12

Za razliku od odseka violine i klavira, gde je {est godina izu~avano gra-divo, na novim guda~kim i duva~kim odsecima to je trajalo dve godine. Pritome su na novim odsecima primani stariji u~enici, sa razvijenijim grud-nim ko{em za duva~ke instrumente, a sli~no je bilo i na odseku viole i kon-trabasa, za ~ije su svirawe bile potrebne sna`nije ruke. Da bi se omladinistarijoj od dvanaest godina omogu}ilo da izu~i neki muzi~ki instrument, aiskazuje se voqa i smisao ka muzici, na ove nove odseke primani su u~eniciod 13 do 19 godina.13 Kasnije, {kola je dozvolila da se upisuju i u~enici do 22godine starosti, a mogli su da biraju izme|u nastave trube i kontarbasa.

[kola je imala saradwu sa preduze}ima „Kru{ik“, „Stevan Filipovi}“,

Domom u~enika u privredi i {tamparskim preduze}em „Napred“, a po pitawu

poha|awa Muzi~ke {kole zainteresovanih radnika-omladinaca. Me|utim,

mnoge firme nisu sara|ivale sa Muzi~kom {kolom, a nisu ni imale razumevawe

za ovakvu vrstu aktivnosti svojih mladih radnika, te je sve to uticalo da veliki

broj ovih u~enika napusti {kolu i pre zavr{enog prvog razreda.14


77

11 Kazivawa profesora Muzi~ke akademije u penziji Jele Kr{i} (pismo se nalazi u vlas-

ni{tvu autora)

12 MIAV, Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1967), delovodni protokoli


Kazivawa Olivere \ur|evi}, biv{eg nastavnika {kole, zabeleèna jula 2001

13 MIAV, Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1967), izve{taji {kole za

1955/56 godinu, del. br. P-90/56

14 Isto, spisi za 1958. godinu, del. br. P-9/58

Isto, spisi za 1957. godinu, del. br. P-38/57

U Vaqevu je 16. oktobra 1955. zasedala Osniva~ka skup{tina Udruèwa

muzi~kih pedagoga Vaqeva, [apca i Loznice. Sedi{te Zemaqskog odbora

Udruèwa bilo je u Beogradu. Po pravilima Udruèwa, svaki grad koji bi

imao 20 ~lanova, mogao bi da formira svoj, lokalni odbor. Me|utim, po{to

nijedan od ova tri grada na ovaj na~in nije mogao da formira svoj odbor (jer

su muzi~ki kolektivi bili mali), onda je na|eno prakti~no re{ewe da ova

tri grada spoje svoje ~lanstvo u jedan muzi~ki odbor. Ideja vodiqa Udruàwa

muzi~kih pedagoga Vaqeva, [apca i Loznice bila je da ove muzi~ke, umet-

ni~ke {kole, objedine svoj rad, omasove udruèwe, me|usobno se stru~no save-

tuju i da rade na podizawu muzi~kih znawa u~enika. Da bi se pomoglo stru~no

usavr{avawe kadrova, Udruèwe je organizovalo razne te~ajeve.15

[kolske 1956/57. oformqen je odsek flaute, tako da je sada {kola imala 7

odseka. Sumirawem iskustva iz pro{lih godina, {kola je odlu~ila da for-

mira |a~ki orkestar od 24 u~enika, a u kome bi bili zastupqeni violinisti,

~elisti, kontrabasisti, truba~i i flautisti. Na taj na~in poku{alo se sa

formirawem malog kamernog orkestra koji ne bi bio samo orkestar Muzi~ke

{kole, ve} i prvi orkestar kamerne muzike u gradu.16

Pedesetih godina, dok {kola nije dobila sve prostorije na spratu zgrade,

de{avalo se da zbog mawka prostora klavir i duva~ki instrumenti svojom

ja~inom smetaju nastavi violine, {to naravno, pedago{kim i drugim zahte-

vima nije odgovaralo. Zbog toga je nastava trube, flaute, ~ela i kontrabasa

odràvana u prostorijama kancelarije.17

Uslovima rada Niè muzi~ke {kole u Vaqevu mnogi su se ~udili,18

ve}inom nastavnici drugih muzi~kih {kola. Treba izneti podatak da su se

posledwi stanari iselili iz zgrade tek 1960, oslobodiv{i dve male sobe i

pomo}nu zgradicu.19 Sve do 1956. {kola nije imala ni telefon, ni pisa}e

ma{ine. Reporter lokalnog lista „Napred“ ovako je maja meseca 1959. opisao

prostor Muzi~ke {kole: „U Ulici dr Panti}a br. 103, nalazi se, duboko u

dvori{tu, jednospratna zgradica. Do we se posetilac mora probijati kroz

rubqe razapeto na konopcima, mora se provla~iti kroz uzak otvor na zidu i

obi}i “okolo, pa na mala vrata". Ali se posetilac ne}e qutiti. Isplati se

ovo provla~ewe i probijawe, po{to }e se na}i u zgradi koja preko celog dana

svira - u Niòj muzi~koj {koli".20

U oskudici radovala je ~iwenica da su se vojni muzi~ari odli~no prila-

godili uslovima rada u {koli, pa su postizali odli~ne rezultate sa u~eni-

cima, koji su osvajali brojne nagrade na muzi~kim festivalima. Na taj na~in


78

15 Isto, zapisnici sednica {kole 1955-1965, Zapisnik osniva~ke skup{tine Udruèwa

muzi~kih pedagoga, odràne u Vaqevu 1955. godine



18 Isto, Zapisnik osniva~ke skup{tine Udruèwa muzi~kih pedagoga, odràne u Vaqevu 1955.

godine, ktut. br. 30.

19 Kazivawa Miodraga Ratkovi}a, zabeleèna juna 2001

20 Z. Joksimovi}, „U zgradi koja svira“, „Napred“ br. 552 od 15. maja 1959, str. 4

oni su se pokazivali kao dobri pedagozi, i bez obzira {to nisu mogli da daju

adekvatno znawe instrumenta u~enicima u starijim razredima, savesno su

obavqali zadatke.21 Dobar deo u~enika duva~kog odseka slabo je dolazi na na-

stavu, koju su odr‘avali vojni muzi~ari, a ti izostanci smetali su da najbo-

qi od takvih u~enika u~estvuju u radu {kolskog orkestra. Ipak, i ovako

prore|eni {kolski orkestar odràvao je priredbe, a najvi{e zasluga za

uspe{an rad imao je nastavnik kontrabasa i flaute Vojislav (Vojteh) Janda,

vojni muzi~ar, poreklom êh.22

Uprava {kole oformila je od {kolske 1958/59. tzv. pripremni razred na

koji su se upisivali mali{ani od 6 i po do 9 godina starosti. Pripremni

razred davao je muzi~ko predznawe u~enicima, na kome se uo~avalo koje je dete

talentovano za muziku, a koje ne. Do tada, na odsek violine i klavira upisi-

vao se veliki broj u~enika, ali je i prili~an broj dece otpadao zbog slabijeg

rada, nezainteresovanosti ili nezrelosti. U~enici polaznici pripremnog

razreda su ocewivani, u {kolskim kwigama davana je stru~na ocena nastav-

nika da li je dete sposobno da se upi{e u I razred muzi~ke {kole, a ako nije, da

ponovi pripremni razred. Pomenuti razred oformqen je na odseku klavira i

violine.23 Slede}e {kolske godine otvoren je odsek harmonike koji je izazvao

veliko interesovawe me|u roditeqima i mali{anima.24

Po~etkom {ezdesetih godina pokazivala se dotrajalost {kolskog inven-

tara i u~ila. Pri osnivawu {kole 1954. dobijen je stari rasshodovani na-

me{taj od osnovnih {kola u gradu, a na taj na~in nabavqeni su i

instrumenti. Ponekad, za potrebe nastave, roditeqi su nabavqali instru-

mente {koli, jer ona nije imala sredstva, zbog ~ega je ova ustanova slabo sla-

la svoje radnike na stru~no usavr{avawe i do{kolovavawe.

Od {kolske 1961/62. uveden je produ`ni razred namewen onim u~enicima

koji su izraàvali ‘equ da se daqe muzi~ki obrazuju, a nisu imali mogu}no-

sti da upi{u neku sredwu {kolu.25 Ovi u~enici bili su dobrodo{li u radu

{kolskog orkestra. Pored {kolskog orkestra uspe{an je bio i orkestar har-

monika i me{oviti hor.

Muzi~ka {kola je odràvala vi{egodi{wu saradwu sa inspektorima na-

stave, ~ija se uprava trudila da uvede savremenu literaturu i metodologiju u

muzi~ko obrazovawe. Inspektor klavira bila je prof. Jela Kr{i}, violine

prof. Qubivoje Nikoli}, trube prof. Alojz Strnad, harmonike prof. Voji-

slav Vukovi}, solfe|a prof. Bora Popovi}, a na kontrolne ispite dolazila


79

21 Kazivawa Olivere Savi}-Divqanovi}, biv{eg direktora {kole, zabeleèna 21. 6. 2001

22 MIAV, Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1967), izve{taji o radu

{kole za 1959. godinu, del. br. P-85/59

23 Isto, delovodni protokoli 1958-1964, inv. br. kw. 10

Isto, izve{taji {kole za 1959. godinu, del. br. P-85/59

24 Isto, izve{taji o radu {kole za 1960. godinu, del. br. P-10/60

25 Isto, Upisnica klasa: klavir, violina, harmonika, truba, klarinet za 1961-1962. kw. br. 18

je i prof. Bojana Dun|erski. Ovi profesori ponekad su i dr`ali ~asove u

{koli.26

[kola je do 1962. nosila naiv Ni`a muzi~ka {kola, kada je promewen u

[kola za osnovno muzi~ko obrazovawe. Skup{tina op{tine Vaqevo, na sed-

nici od 28. aprila 1965. Donela je re{ewe „da se {koli za osnovno muzi~ko

obrazovawe u Vaqevu da naziv [kola za osnovno muzi~ko obrazovawe „@i-

vorad Grbi}” Vaqevo27.

Krajem septembra 1965 {kola se privremeno preselila u zgradu neka-

da{we kasarne, u ulici Kara|or|evoj 118. Za potrebe {kole, oslobo|eno je 10

prostorija razli~ite veli~ine. U svima se nastava izvodila, ali same u~io-

nice funkcionalno nisu bile prilago|ene individualnoj nastavi, zbog spe-

cifi~nosti rada muzi~kih {kola.28 Pre useqewa u drugu zgradu, ni{ta nije

u~iweno po pitawu adaptacije, ve} se za nastavu koristila onakva kakva je i

bila. Usled pove}awa nastavnog prostora, uprava {kole odlu~ila je da po-

ve}a i broj u~enika na svim odsecima pa ih je u {kolskoj 1965/66. vi{e za oko

17%, a broj nastavnika ostao je isti, sa velikim brojem prekobrojnih ~asova,

pa i preko zakonom dozvoqene norme.29 Zbog toga su primqeni novi honorar-

ni nastavnici, {to je sve opteretilo ionako skroman nov~ani fond {kole.

Ve} tada u kolektivu se ose}ala slaba koordinacija stru~nih aktiva i

{efova odseka, lo{i me|uqudski odnosi, problemi pojedinih klasa koje su

bile male i pretile da se ugase (uporedni klavir, duva~ki odseci), a s druge

strane nesrazmerno je veliki broj upisanih u~enika na odseku harmonike ko-

ji je apsolutno dominirao u odnosu na broj drugih instrumenata, jer je brojao

vi{e u~enika nego svi odseci zajedno pa se sa pravom govorilo da je ova {ko-

la, {kola harmonike.30

Na predlog Nastavni~kog ve}a Muzi~ke {kole, Savet {kole doneo je od-

luku da se izvr{i nova sistematizacija radnih mesta za {kolsku 1965/66. Ova

sistematizacija bila je tim potrebnija {to nije bilo dovoqno ni nastavnog,

ni stru~nog kadra za pojedine odseke, pa je i organizacija nastave bila na

nedovoqnom pedago{kom nivou. [koli je nedostajalo stru~waka na svim

predmetima, od klavira do flaute i solfe|a. Naro~ito je te{ka situacija

bila sa organizacijom nastave harmonike, jer je ovaj odsek bio nov u celoj

zemqi, bez dovoqno literature i predava~a.31

Skup{tina op{tine Vaqevo i Savet za prosvetu i kulturu juna 1966. do-

nose slede}e zakqu~ke:


80

26 Isto, platni spiskovi za 1956. godinu del. br. 95, kut. br. 36.

Isto, platni spiskovi za 1958. godinu, del. br. 224, kut. br. 36


28 Isto, izve{taji {kole za 1966. godinu, del. br. 118/1

29 Isto, zapisnici sednica Saveta {kole 1965. godine, inv. br. kw. 2


31 Isto, spisi za 1965. godinu, del. br. 01-150/1

1) da se u narednom periodu smawi broj u~enika usled nedovoqnog broja

stru~nog kadra,

2) da se upis u~enika u I razred {kolske 1966/67. ne}e vr{iti i

3) da se poboq{a organizacija rada u {koli i uklone me|usobni sukobi.32

Organizacija rada u {koli sredinom {ezdesetih godina nije odgovarala

pedago{kim zahtevima muzi~ke kulture. Naime, odseci duva~kih instrume-

nata (flaute, trube, trombona) kao i guda~kih odseka (viole, violon~ela i

kontrabasa) nisu postojali, iako se upisivao izvestan broj starijih u~enika,

ali su oni, usled svojih obaveza i nediscipline, brzo napu{tali ove odseke

koji su se potom gasili. Tako je maja 1966. ukinut predmet uporedni klavir,

zbog oteàvaju}ih uslova rada u {koli. 33

[kola je obeleàvala svoj dan, a on se proslavqao 21. februara. Tim po-

vodom {kola je obi~no prire|ivala javni koncert na koji su bile pozvane

mnoge ugledne zvanice, izme|u ostalih i porodica @ivorada Grbi}a.34

Me|utim, Muzi~ku {kolu „@ivorad Grbi}“ u Vaqevu potresali su mnogi

unutra{wi problemi i nerazumevawa, {to je sve smetalo da u gradu uìva re-

putaciju kakvu bi jedna ustanova ove vrste morala da ima. Na ove te{ko}e

svakako je uticao i nedostatak finansija, nerazumevawe sredine, zgrada koju

{kola nije imala, a problem nastavnog kadra {kola nikako nije mogla ade-

kvatno da re{i. Pored toga, r|avi odnosi u kolektivu onemogu}avali su iz-


81

Stawe instrumentarijuma 1954-1961.

32 Isto, spisi za 1966. godinu, del. br. 165/1, kut. 33

Isto, zapisnici sednica {kole, del. br. 01-195/1-65 god., kut. br. 30

33 Isto, zapisnici sednica {kole, del. br. 01-102/1-66 g., kut. br. 30

34 "Dan Muzi~ke {kole u Vaqevu", „Napred“ od 25. februara 1966. godine, br. 892, str. 5

Kazivawa Zorane Grbi} Horvat, k}eri @ivorada Grbi}a, zabeleèna juna 2001

vr{ewe radnih zadataka kolektiva i uticali na kvalitet rada nastavnika i

u~enika.35 [kola je nastavila daqe da radi zahvaquju}i najvi{e zahtevima

roditeqa koji su hteli da im se deca muzi~ki obrazuju, a i potrebama grada i

kulture za ovakvom vrstom ustanove.

[kolske finansije

Ni`a muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ bila je buxetska ustanova, a fi-

nansirao ju je NOGO Vaqevo, a kasnije Skup{tina op{tine (SO) Vaqevo.

[kola je ve}inom ostvarivala prihode iz sredstava Fonda za {kolstvo SO

Vaqevo, a ukupan prihod je sakupqala iz slede}ih izvora:

- iz sredstava Fonda za {kolstvo SO Vaqevo,

- iz sopstvenih prihoda nastalih obavqawem usluga organizacijama,

preduze}ima, ustanovama i pojedinim licima,


82

Stawe instrumentarijuma 1961-1967.

35 MIAV, Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1967), zapisnici sednica

{kole, del. br. 01-7/1-67 g. kut. br. 30

- od muzi~ke delatnosti,

- od namenskih u~eni~kih uplata.36

Namenski rashodi {kole najvi{e su i{li na neto li~ne dohotke, dopri-

nose na li~ne dohotke i materijalne rashode. Sam buxet {kole nije bio

dovoqan ni za osnovne plate, ni materijalne, operativne i druge rashode

({kola je uvek imala skroman buxet).37 Ni prihodi od muzi~ke delatnosti ni-

kad nisu bili veliki. Po odràwu koncerata (javnih ~asova), direktor {ko-

le uvek je podnosio referat {kolskom odboru i polagao ra~un o finansijskoj

dobiti.38 Kolika je ta dobit bila, moèmo vidimo na slede}em primeru. Kada

je gostovala muzi~ka {kola iz ~ehoslova~kog grada [enova, septembra 1966.

u Vaqevu, delegaciji ove muzi~ke {kole, koju su ~inila dva profesora,

pla}eni su tro{kovi sme{tawa u hotelu „Beli Narcis“ u trajawu od dva da-

na, a tro{kovi hotelskih usluga iznosili su vi{e od prihoda jednog koncer-

ta koji je dala muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ u toku godine.39

Treba napomenuti da su stvarne potrebe {kole bile ~ak i do tri puta ve}e

nego odobreni buxetski tro{kovi.

Uticaj {kole u kulturnom probraàju grada

Interesovawe jevnog mwewa u Vaqevu bilo je veliko za uspostavqawe jed-

ne ovakve {kole. To javno mnewe, u po~etku, ~inili su roditeqi u~enika,

kulturni i javni radnici grada. Prvog dana oktobra 1954. ova {kola obave-

stila je sve osmogodi{we {kole u gradu o po~etku svog rada.40 Nekoliko me-

seci po uspostavqawu {kola je dala prvi javni koncert januara 1955.41

Hroni~ar lokalnog lista prime}uje da ovakvih priredbi do tada nije bilo u

gradu, a kada su dolazili izvo|a~i sa strane, predstavqaju}i se opusom kla-

sike „sala bi skoro uvek bila prazna“. Ovom prilikom koncert je bio veoma

pose}en, zapaèni solisti, a to je svakako bio po~etak edukativnog uticaja

muzi~ke {kole, pre svega na mlade nara{taje. Uskoro su odràna jo{ dva kon-

certa, dve uspe{ne i pose}ene priredbe.42 Ipak, ~iwenica je bila da su ve}i

deo publike prvih javnih koncerata ~inili roditeqi i rodbina u~enika.43

Ne treba preuveli~avati uticaj koji je ova ustanova u po~etku imala. Kla-

si~na muzika u Vaqevu u to doba nije imala neku duù tradiciju izvo|ewa, pa

ni ova ustanova nije vezala {iroke narodne mase. [kola je tek polako po~ela

da „izlazi iz svojih zidova“.


83

36 Isto, Pravilnik o formirawu i raspodeli ukupnog prihoda, del. br. P-488/65, kut. br. 32



39 Dokumenta iz porodi~ne zbirke Josipa Boureka mla|eg


za 1954-1956 godinu, inv. br. kw. 8

41 „Prvi javni nastup u~enika muzi~ke {kole u Vaqevu", „Napred“ br. 346 od 4. februara 1955

42 MIAV, Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad grbi}“ Vaqevo (1954-1967), Izve{taj o stawu

u~enika za 1954/55. godinu, kut. br. 34

43 Zoran Joksimovi}: „Bez tradicija“, „Napred“ br. 484 od decembra 1957, str. 5

Aprila meseca 1956. u Vaqevu je zabelaèno gostovawe u~enika Sredwe

muzi~ke {kole „Stankovi}“ iz Beograda, koja je dala javni ~as, i za vaqevske

u~enike i za gra|anstvo. Dana 22. maja 1956. odràn je koncert lozni~ke mu-

zi~ke {kole, a u programu je u~estvovala i vaqevska muzi~ka {kola. Ovom

prilikomo pozvana je kao gost profesor Muzi~ke akademije Jela Kr{i}.44

Ustanove koje su bile najaktivnije sredinom pedesetih godina u razvitku

muzi~kog ‘ivota u Vaqevu, bile su Dom armije i Dom kulture. Pri Domu kul-

ture je 1957. osnovano „Dru{tvo prijateqa muzike“.45 Zadatak ovog dru{tva

bio je da se gra|anstvu i omladini pribliì kalsi~na muzika. Dru{tvo je u

toku 1957. i 1958. godine organizovalo vi{e koncerata, ali se poseta uglav-

nom svodila na u~enike muzi~ke {kole. U Dru{tvu prijateqa muzike aktiv-

ni su bili nastavnici muzi~ke {kole i profesori sa beogradske Muzi~ke

akademije, koji su imali za ciq da putem seminara edukativno uti~u na rad

kulturno-umentni~kih dru{tava, radni~ku i sredwo{kolsku omladinu.

Po~eli su se odràvati koncerti u sali Doma kulture.46 Nastavnici muzi~ke

{kole pedesetih godina su znali da animiraju svoje budu}e u~enike i da ih

podstaknu da upi{u ovu umetni~ku {kolu. Ovim predavawima sledili su mu-

zi~ki komadi, u kojima je dominirala dopadqivost melodije, jer je trebalo

pridobiti publiku i budu}e u~enike.

Po~etkom 1958. godine, pre navedenih muzi~kih seminara, sprovedena je

anketa me|u sredwo{kolskom omladinom, u kojoj je trebalo odgovoriti na

nekoliko pitawa vezanih za muziku.47 Rezultat je bio poraàvaju}i. O muzici

i muzi~kim formama pokazalo se „totalno neznawe“. Pisac novinskog ~lan-

ka konstatuje: „Razlog ovakvog nepoznavawa, neupu}enost mla|ih (ni{ta

mawe starijih, {teta {to me|u wima nije sprovedena ovakva anketa) u ovu

umetni~ku oblast, leè svakako u ~iwenici da ih niko, nikada, s wom nije

upoznao. Ono ~asova pevawa u osmogodi{woj {koli, nedovoqno je da se dobi-

ju, makar najosnovniji pojmovi. U~esnici ankete traè da im se omogu}i

izu~avawe muzike“.

Pojedini nastavnici Niè muzi~ke {kole imali su saradwu sa KUD

„Abra{evi}“ iz Vaqeva. Hor ovog dru{tva pedesetih godina bio je svetla

ta~ka dru{tva, kvalitetan, a nastavnici su kao solisti pratili pevawe hora

i i{li na brojna putovawa. Tako|e, muzi~ki su pratili sletove i ve`ba~e

sportskog dru{tva „Partizan“ iz Vaqeva. Mnoge {kole prilikom proslava

traìle su da nastavnici Muzi~ke {kole u~estvuju u instrumentalnom delu

programa.48


84

44 MIAV Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1967), Delovodni protokoli


45 Zoran Joksimovi}, „Bez tradicija“, „Napred“ br. 484 od 13. decembra 1957, str. 5

46 "Prvi koncert", „Napred“ od 7. marta 1958. str. 5

47 "Mladi i muzika - tragom jedne ankete", „Napred“ br. 491 od 7. februara 1958. str. 5

48 Kazivawa Olivere Savi}-Divqanovi}, biv{eg direktora {kole, zabeleèna 21. juna 2001

Oko 1956. u Vaqevu se osniva Gradski orkestar pri KUD „Abra{evi}“,

koji je vodio Josip Bourek, muzi~ki amater i kasniji predsednik [kolskog

odbora muzi~ke {kole. Orkestar su ~inili vojni muzi~ari; bilo je u wemu

Roma sa Baira49 i nekoliko u~enika muzi~ke {kole. Ovaj gradski orkestar

pojavqivao se sa ve}im ili mawim pauzama, svirao je dela klasike, {lagere i

xez muziku, a muzicirao je nekoliko godina ({ezdesetih godina je uga{en, jer

nije bilo dovoqno sredstava za wegovo egzistirawe).50

U~enici muzi~ke {kole sa~iwavali su gimnazijski orkestar koji je vodio

prof. D. Mijanovi}. Gimanzijski orkestar odràvao je koncerte u velikoj

sali Gimnazije i u Domu kulture, a ove priredbe bile su prili~no pose}ene.51

Krajem pedesetih godina veoma su popularne igranke, odràvane obi~no

nedeqom od 15 do 19 ~. u zgradi Gimnazije. Te priredbe, u ono vreme zvani ma-

tinei, pored Gimnazije odràvani su u Tehni~koj {koli i na wima svirali

su ve}inom u~enici muzi~ke {kole. Po~etkom {ezdesetih prire|ivane su

igranke od 19 do 23 ~. u Domu kulture, a svirani su {lageri i diksilend muzi-

ka, veoma popularna u to vreme.52

Maja 1960. u Vaqevu su gostovali u~enici [kole za osnovno mui~ko

obrazovawe „Dr Vojislav Vu~kovi}“ iz Beograda, koji su tom prilikom dali

veoma uspe{an koncert. U raznovrsnom muzi~kom programu „publika je to-

plo pozdravila sve izvo|a~e, a naro~ito Jovana Kolunxiju, u~enika tre}eg

razreda violine, koji je nastupao kao solista i „u orkestru“.53 Sala Doma

kulture, gde se odràvao koncert, bila je puna, naro~ito u~enika vaqevske

muzi~ke {kole. Ovo je bila i prilika da vaqevski u~enici upoznaju sa do-

stignu}ima ove beogradske muzi~ke {kole.

Dolaskom profesora Tripo Simonutija u vaqevsku Niù muzi~ku {kolu

1961. godine, javila se mogu}nost da ovaj stru~wak preuzme {kolski orke-

star. Profesor Simonuti bio je veoma aktivan i u horu „Abra{evi}a“ i

zamoqen od profesora Mijanovi}a da drì ovaj gradski hor.54

Po zavr{etku muzi~kog festivala, maja 1962, na kome su Vaqevci bili do-

ma}ini i ukupni pobednici u takmi~ewu muzi~kih {kola Srbije, {kola je

dala veoma pose}eni zavr{ni koncert.

Godine 1962. u vaqevsku muzi~ku {kolu do{ao je kompozitor Du{an Ko-

sti}, koji je pored rada u {koli bio angaòvan kao horovo|a KUD „Abra-

{evi}“.55

Mnogi nastavnici muzi~ke {kole, rade}i sa horom „Abra{evi}“, znatno

su doprineli usavr{avawu rada ovog dru{tva. Kompozitor i profesor mu-


85

49 Bair je deo starog gradskog jezgra Vaqeva

50 Kazivawa Jovana Tucovi}a, biv{eg u~enika {kole, zabeleèna juna 2001

51 Kazivawa Ivane (Ul~ar) Matija{evi}, biv{eg u~enika {kole, zabeleèna juna 2001

52 Kazivawa Miroquba Filipovi}a, biv{eg u~enika {kole, zabeleèna juna 2001

53 "Uspeli koncert", „Napred“ br. 604 od 27. maja 1960

54 Kazivawa Tripo Simonutija, biv{eg profesora muzi~ke {kole, zabeleèna juna 2001

55 "Kompozitor Du{an Kosti}, nov horovo|a KUD „Abra{evi}“, „Napred“ br. 728 od 14.

decembra 1962

zi~ke {kole u Vaqevu Du{an Kosti} 1963. napisao je muziku za Vukov sabor u

Tr{i}u, a me{oviti hor vaqevskog „Abra{evi}a“ u~estvovao je na toj

sve~anoj proslavi. Pomenuti dirigent napisao je muziku za [ekspirov ko-

mad „San letwe no}i“, za reìju Miodraga Gaji}a, reìsera vaqevskog ama-

terskog pozori{ta.56

Novembra meseca 1963. u sali Doma kulture odràn je veoma uspeli kon-

cert profesora violine mui~ke {kole T. Simonutija.57

Slobodne aktivnosti u~enika u {koli odvijale su se kroz rad orkestra i

raznih kamernih sastava. Kada se {kola povezivala sa sli~nim kulturnim

ustanovama u gradu, onda je dolazilo do izvesnog prilago|avawa pri izboru

literature, tako da je {kola nastupala 1964. sa solistima i orkestrom u

okviru proslave Dana armije, sa prigodnim programom, a 1965. u~estvovala je

na proslavi jubilarne {ezdesetogodi{wice KUD „Abra{evi}“.58

Po preseqewu u novu zgradu {kolske 1965/66 godine stvoreni su povoqni

uslovi za rad orkestra i zahvaquju}i wima, {kolski orkestar je bio u mo-

gu}nosti da izvede tri javna nastupa u gradu, a ~etvrti je bio nastup sa horo-

vima osnovnih {kola, kad je pratio ceo sletski program u okviru proslave

Dana mladosti. Osim ova ~etiri gradska nastupa, orkestar je izveo ~etiri

vrlo uspela koncerta u Loznici i Bawi Koviqa~i.59


86

Koncert guda~a

56 Kazivawa Du{ana Kosti}a, biv{eg profesora muzi~ke {kole, zabeleèna 20. juna 2001

57 MIAV, Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1967), zapisnik sa sednica

{kolskog odbora N. M. [. u Vaqevu 1963-1965, inv. br. kw. 1

58 Isto, izve{taj o radu {kole za 1963. godinu, del. br. P-96/64

59 Isto, Izve{taj {kole za 1966. godinu, del. br. 118/1

Predsednik {kolskog odbora Josip Bourek bio je spona izme|u vaqevske

muzi~ke {kole, Skup{tine op{tine Vaqevo i ~e{kih mui~kih {kola i pro-

fesora muzike iz ove zemqe. U sali Doma kulture prire|en je septembra mese-

ca 1966. solisti~ki koncert u~enika muzi~ke {kole iz ~ehoslova~kog grada

[enova.60 Bourek je vi{e puta odlazio u êhoslova~ku, sara|ivao sa ~e{kim

profesorima muzike iz [enova i vodio ~e{ke u~enike po mnogim gradovima

Jugoslavije, pa izme|u ostalih i u Vaqevo.61

Festivali {kole

Dru{tvo prijateqa muzike u Zaje~aru i zaje~arska Nià muzi~ka {kola

organizovali su 12. i 13. maja 1956. omladinski muzi~ki festival.62 Namera

organizatora bila je da se organizuje takmi~ewe niìh muzi~kih {kola Sr-

bije (bez u~e{}a beogradskih), gde }e {kole mo}i da uporede svoje rezultate i

dostignu}a po pitawu muzi~kog obrazovawa mladih.

Nastavni~ko ve}e Niè muzi~ke {kole Vaqevo odlu~ilo je, uz saglasnost

{kolskog odbora, da {kola uzme u~e{}a na prvom zaje~arskom Festivalu

1956.63 [kola je iza{la sa slede}im programom:64

Sneàna Luki}, u~enica III razreda, stara 15 godina, svirala je na klavi-ru Menuet i Alegro od Mocarta

Zorica Ili}, u~enica IV razreda, stara 14. godina, svirala je na klavirudelo St. Raji~i}a: Mala svita

Jovan Tucovi}, u~enik V razreda, star 16 godina, svirao je na klaviru ko-made Otokara [ina: Gajda{ka igra i Hajd u kolo

\ura Nikovi}, u~enik II razreda, star 11 godina, svirao je na violini[ubertov komad: Tugovanka

Miroqub Filipovi}, u~enik III razreda, star 14 godina, svirao je na vio-lini Feranilov: Veseqak i Nevelovu: [pansku igru

Klarinetski duet sa~iwavali su Miodrag Nasti}, star 17 godina i Voji-slav Gavrilovi}, star 19 godina

Duet truba bili su Tomislav Dinki}, star 18 godina i Slavko Krsti},star 20 godina

[kola je sa deset u~enika u~estvovala na I festivalu muzi~kih {kola uZaje~aru i dobila dve tre}e nagrade, jednu za klavir i jednu za trubu.65

Na drugom festivalu, odrànom tako|e u Zaje~aru maja meseca 1957,vaqevska muzi~ka {kola dobila je tri nagrade: drugu nagradu za klavir i dvetre}e nagrade za violinu i trubu.66


87

60 „Mladi muzi~ari i êhoslova~ke u Vaqevu", „Napred“, br. 920 od 9. septembra 1966, str. 5

61 Dokumenta iz porodi~ne zbirke Josipa Boureka mla|eg


za 1954-1956, inv. br. kw. 8


64 Isto

65 Isto, izve{taj o radu {kole za 1956, del. br. P-100/56

66 Isto, izve{taji {kole za 1957. godinu, del. br. P-102/57

Treba ista}i da su na festivalima {kole mogle da prijave takmi~are u

kamernom muzicirawu, a pod takvim se smatralo muzicirawe od dueta do sek-

steta, sastavqenih od ~lanova koji ve} individualno nastupaju.

Godine 1958. festival nije odràn, a organizacija istog 1959. ponovo je

pripala Zaje~aru. U konkurenciji 11 muzi~kih {kola Srbije, vaqevska Nià

muzi~ka {kola osvojila je II mesto u ukupnom plasmanu, iza Zaje~ara. Dobije-

ne su tri prve, jedna druga i jedna tre}a nagrada.67

Od ukupno {est u~enika petoro je bilo nagra|eno. Nagra|eni su prvom na-

gradom Zorica Ili}, u~enica VI razreda klavira, Jovan Maqokovi}, u~enik

II razreda klarineta, Olivera Jankovi}, u~enica IV razreda klavira. Druga

nagrada pripala je Bogdanki Guberevac, u~enici III razreda violine, a tre}a

\uri Nikovi}u, u~eniku V razreda violine.68

Na ~etvrtom omladinskom muzi~kom festivalu, odrànom u Smederevu ma-

ja 1960. godine, vaqevska muzi~ka {kola predstavila se u najboqem svetlu. Na

ovom muzi~kom skupu osvojila je prvo mesto u konkurenciji 11 muzi~kih {kola

u Srbiji.69 Sli~an uspeh postigla je na V muzi~kom festivalu u â~ku, kada su

Vaqevci osvojili drugo mesto u ukupnom plasmanu niìh muzi~kih {kola.70

Godine 1962, od 28. do 29. maja, [kola za osnovno muzi~ko obraovawe iz

Vaqeva bila je doma}in Festivala niìh muzi~kih {kola u Narodnoj Repu-

blici Srbiji, koji se odràvao {esti put po redu. Organizator festivala

bio je Op{tinski komitet narodne omladine, koji je za tri prvoplasirane

ekipe obezbedio vredne nagrade. Stru~ni ‘iri su sa~iwavali prof. Jela

Kr{i} (profesor Muzi~ke akademije u Beogradu), Qubivoje Nikoli} (pro-

fesor Sredwe muzi~ke {kole „Mokrawac“ u Beogradu), Alojz Strnad (profe-

sor Sredwe mui~ke {kole „Stankovi}“ u Beogradu) i profesor Bojana

Dun|erski, predsednik Udruèwa muzi~kih pedagoga.71

U~enici su nastupali sa dve kompozicije, od kojih je jedna bila obavezna

za sve u~enike festivala, a jedna je bila po slobodnom izboru, u okviru {kol-

skog programa.

Na ovom Festivalu u~enici vaqevske muzi~ke {kole osvojili su pet pr-

vih i jednu drugu nagradu i u ukupnom plasmanu prvo mesto.72

Na Festivalu u Ni{u 1963. {kola je dobila dve prve i jednu drugu nagra-

du,73 a u Kru{evcu, godinu dana kasnije, dve prve, tri druge i jednu tre}u na-

gradu, i u kona~nom plasmanu drugo mesto u Srbiji.74


88

67 Isto, izve{taji o radu {kole za 1959. godinu, del. br. P-85/59

68 Zoran Joksimovi}: „U zgradi koja svira“, „Napred“ br. 552, od 15. maja 1959

69 J. Stoji} „Novi uspeh Niè muzi~ke {kole“, „Napred“ br. 604, str. 5

70 "Muzi~ka {kola iz Vaqeva na festivalu muzi~kih {kola u â~ku", „Napred“ br. 652 od 19.

maja 1961

71 "Prvo mesto zauzeli Vaqevci", „Napred“ br. 702 od 1. juna 1962, str. 5

72 Isto

73 Br. Nikoli}: „Koncert za iskren aplau“, „Napred“ br. 752 od 7. juna 1963, str. 5

74 MIAv, Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1967), izve{taji {kole za

1964. godinu, del. br. 96/1

Deveti po redu Festival muzi~kih {kola odràn je u Pri{tini maja

1965. [kolu su predstavqali:75

Slobodan Milak, svirao je od Sita opus 32, II sv. br. 28 i Kihlerov III stav

Kon~ertina

Du{an Jeli}, svirao je G. B. Martinijeva, Gavota i Kihlerov Kon~ertino

u stilu Vivaldija I stav

Nada Vi}entijevi}, svirala je od Baha Mali preludijum u e-molu br. 6 i od

[umana Deda Mraz

Lidija Kaenco, svirala je od Mocarta Sonatu u G-duru k. v. 283 III-stav i

Fantaziju u d-molu

Olga Sazdov, svirala je od Mocarta Sonatu u G-duru k. v. 283 III stav i od

Mendelsona Pesmu bez re~i u g-molu op. 53

Dragan Ninkovi}, svirao je od Mocarta Sonatu u G-duru k. v. 283 III stav i

Rahmawinova: Prelid u cis-molu

Na ovom Festivalu {kola je osvojila III mesto u ukupnom plasmanu uz po-

jedina~no jednu prvu i tri tre}e nagrade.76

Povodom prikazanih dobrih rezultata na Festivalu muzi~kih {kola u

Pri{tini, uprava Udruèwa muzi~kih pedagoga Srbije odala je kolektivu

Muzi~ke {kole „@ivorad Grbi}“ priznawe „èle}i mu daqe i uvek ve}e

uspehe, koji bi istovremeno ozna~avali i uspon na{eg muzi~kog {kolstva“.77

Na X muzi~kom festivalu u Boru i na XI u Smederevu {kola nije u~estvovala.


89

Festivalske nagrade

75 Isto, spisi za 1965. godinu, del. br. 65/1

76 Isto, del. br. 253/1

Isto, Upisnica klasa: harmonika, kontrabas, truba, klavir, violina 1964-1965, inv. br.

kw.22


U~enici

Na po~etku prve {kolske 1954/55. godine u Niù muzi~ku {kolu prim-

qeno je 54 u~enika, ali je broj varirao, jer se tokom {kolske godine upisalo

novih pet u~enika u prvi razred.78

[kolske 1955/56. uvedeni su novi odseci pa je shodno tome, pove}an i broj u~e-

nika. U prvi razred upisalo se 40 u~enika, u drugi 22, tre}i 11, ~etvrti dva i peti

jedan u~enik, ukupno 76.79 Neizbe`no, ovaj broj u~enika se kasnije prili~no osuo.

Postojale su dve kategorije u~enika: redovni i vanredni. Vanredni su svo-

je ispite pla}ali, a imali su pravo da polaù u januarskom, junskom i avgu-

stovskom ispitnom roku.80

U prvim godinama rada {kole, za najtalentovanijeg pojedinca smatrala

se Zorica Ili}, u~enica klavirskog odseka.81

Osobena pojava vaqevske Niè muzi~ke {kole bila je stalna fluktuacija

u~enika, koji su se upisivali u velikom broju, ali usled nedostatka voqe, in-

strumenata i obaveza redovnog {kolovawa, mnogi su slabo poha|ali nastavu

i napu{tali {kolu. Ipak, treba napomenuti da je interesovawe a poha|awe

nastave bilo prili~no ve}e od raspoloìvog prostora i kadra, {to je u vi{e

slu~ajeva izazvalo nezadovoqstvo roditeqa.

Pored javnih, u {koli su se odràvali interni ~asovi najmawe dva puta u

toku polugodi{ta. Na wima su svirali talentovani u~enici. Broj u~esnika

bio je daleko ve}i nego na javnim ~asovima, a to je bila najboqa prilika da se

lak{e i vi{e nau~i muzi~ko gradivo i uvide dostignu}a drugih. U~enici su

na internim ~asovima nastupali kao solisti, u guda~kom i orkestru harmonika.

Za najtalentovanijeg u~enika {kole {edesetih godina smatrao se Dragan

Ninkovi}, u~enik klavirskog odseka, nagra|ivan ~etiri puta na festivali-

ma,82 od toga tri puta prvom nagradom.

Na po~etku {kolske godine, prilikom upisa u~enika, pla}ali su se {ko-

li izvesni doprinosi, tzv. upisnine.83 Upisnine su sredstva koja je {kola na-

menski tro{ila i koristila za {kolski fond, naj~e{}e za nabavku u~ila i

pro{irewe {kolskog prostora.

Ve} smo vi{e puta ponovili da ve}ina u~enika pri upisu u muzi~ku {ko-

lu nije imala svoje instrumente zbog skupo}e istih. Naro~ito je to bio slu~aj

sa nastavom klavira, jer je vrlo mali broj onda{wih porodica mogao da kupi

svom detetu ovaj instrument. Sredinom pedesetih godina, na pojedinim odse-


90

78 Isto, Upisnica klasa: violina, klavir, {kolske 1954-1956. g. N. M. [. inv. br. kw. 11

79 Isto, Upisnica grupa: klavir, violina, truba, kontrabas, violon~elo, klarinet za

1955-1956. godinu, inv, br. kw. 12

80 Isto, Pravilnik o unutra{wem ure|ewu i radu za 1962. godinu

81 Isto, Upisnica klasa: violina, klavir, {kolska 1954-1955. godine, inv. br. kw. 11

82 Kazivawa Olivere \ur|evi}, biv{eg profesora {kole, zabeleèna jula 2001

Kazivawa Sneàne [aldeve, biv{eg nastavnika {kole, zabeleèna juna 2001

Festival muzi~kih {kola SR Srbije 1956-1981, Beograd 1981, str. 70-71


1958-1964, inv. br. kw. 10

cima {kola nije napla}ivala kori{}ewe {kolskog instrumentarijuma, kao

{to je bio slu~aj kod duva~kih odseka.84 Da cene muzi~kih instrumenata nisu

bile male govori i podatak da je jedan polovan, ali dobar cug-trombon 1962

ko{tao 110. 000 dinara.85 Navedimo da su nastavnici u muzi~koj {koli u to

vreme imali platu do 40.000 dinara, pa je onda potpuno razumqivo da su se

mali{ani i wihovi roditeqi morali snalaziti na razne na~ine da nabave

instrument.

Nastavnici

Oktobra 1954. godine Odsek za prosvetu i kulturu NOGO Vaqevo, posta-

vio je za upraviteqa Niè muzi~ke {kole u Vaqevu Oliveru Savi}-Div-

qanovi}.86 Prve {kolske 1954/55. godine, u {koli su bila zaposlena dva

stalna nastavnika (jedan od wih je bio direktor {kole), angaòvani su hono-

rarno jedan nastavnik muzike i dva vojna muzi~ara iz garnizona. Za

obavqawe nastave vojnih muzi~ara trebalo je da se dobije odobrewe vojnih

vlasti. U toku godine {kolu su napustila dva nastavnika a angaòvan je ka-

pelnik vojne muzike. Prve godine rada {kola nije imala svojih stipendista,

jer ova obrazovna ustanova nije dobro stajala sa finanasijama.87

U toku druge {kolske godine pove}ao se broj odseka pa se pove}ao i broj

nastavnika sa pet na sedam.88

NOGO Vaqevo je novembra 1955. dodelio stipendiju Miroslavi Kostadi-

novi} (udato Vasiqevi}), u~enici Sredwe muzi~ke {kole „Mokrawac“ u Be-

ogradu, a ugovorom je utvr|eno da bi stipendista posle {kolovawa imala

obavezu da provede najmawe godinu dana u Niòj muzi~koj {koliu Vaqevu.

Odluka o dodeqivawu stipendije za muzi~ku {kolu trebalo je da pomogne

re{avawu problema nastavnog kadra.89

Akutni problem kadrova re{avao se na jedini mogu}i na~in: uzimawem

honorarnih nastavnika i to vojnih muzi~ara sa svr{enom niòm {kolom.

Sami nastavnici imali su u {koli razli~it status: nastavnik muzike u stal-

nom radnom odnosu, stalni honorarni nastavnik, honorarni nastavnik od

~asa i nastavnik koji dopuwuje ~asove.90

Marta meseca 1959. u {kolu je primqena Olivera Stojkovi} (udata

\ur|evi}), sa diplomom Muzi~ke akademije, teorijski odsek za solfe|o i

klavir, tako da je {kola dobila svog prvog nastavnika sa fakultetskom di-

plomom.91


91

84 Kazivawa Tomislava Brki}a, biv{eg u~enika {kole, zabeleèna 24. septembra 2001

85 Kazivawa Miroquba Filipovi}a, biv{eg u~enika {kole, zabeleèna juna 2001


za 1954-1956, inv. br. kw. 8

87 Isto, Izve{taj N.M.[. o radu za 1955. godinu, del. br. P-87/55, kut. br. 34

88 Isto, Izve{taj o radu {kole za 1956, del. br. P-100/56

89 Isto, delovodni protokoli za 1954-1956, inv. br. kw. 8

90 Isto, Pravilnik o unutra{wem ure|ewu i radu za 1962. godinu


[kolske 1960/61. angaòvan je honorarno vojni muzi~ar Armando Kaen-

co, poreklom Italijan.92 Slede}e godine honorarno je angaòvan profesor

Tripo Simonuti, predava~ Sredwe muzi~ke {kole „Mokrawac“ u Beogradu.

Profesor Simonuti dobio je klasu od 16 u~enika I-VI razreda, a zamenio je

vojne muzi~are u vo|ewu {kolskog guda~kog orkestra.93 [kolske 1962/63. u

{kolu je primqen Du{an Kosti}, kompozitor, koji je primio klasu od 16

u~enika I-VI razreda.94 Pored nastave klavira, profesor Kosti} vodio je i

obu~avao hor muzi~ke {kole i pripremao isti za odràvawe koncerata u to-

ku {kolske godine.95 Za nastavu klavira {kolske 1964/65. angaòvani su pre-

dava~i iz Beograda Sneìna [aldeva i profesor Zora Markovi}, {ef

klavirskog odseka Sredwe muzi~ke {kole „Mokrawac“ u Beogradu.96

Krajem {kolske 1964/65. zbog nesre|enih prilika u {koli, Savet za pro-

svetu i kulturu doneo je odluku da se smeni direktor ove ustanove. U obra-

zloèwu je istaknuto da upraviteq {kole kao organizacioni rukovodilac

nije ispuwavao zadatke {kole i da je na~inom rukovo|ewa stvorio stawe koje

nije zadovoqavaju}e. Stoga je savet postavio drugog direktora, za kojeg je iz-

razio nadu da }e {kolu postaviti na zdrave osnove.97


92

Nastavni kadar

92 Isto, Upisnica grupa: klavir, violina, harmonika, klarinet, truba 1960/61, inv. br. kw. 17

93 Isto, Personalna dokumenta, kut. br. 32

94 Isto, Personalna dokumenta (pod slovom D

95 Isto, Upisnica klasa: klavir, violina, harmonika, kontrabas, klarinet 1963/64, inv. br.

kw. 21

96 Isto, Zapisnik sednica [kolskog odbora Muzi~ke {kole u Vaqevu 1963-1965, inv. br. kw. 1

97 Isto, zapisnici sa sednica Sveta {kole 1965. god., zapisnici sednica Radne zajednice

1965. god., inv. br. kw. 2

Septembra 1966. u {koli je bilo zaposleno {estoro nastavnika s tim {to

su predmeti violina i harmonika bili nestru~no zastupqeni.98 Sredinom

{ezdesetih godina inspektori nastave i stru~ni saradnici retko su dolazi-

li u {kolu. Slabo se i{lo na simpozijume i seminare za nastavnike, organi-

zovane za stru~no usavr{avawe. [kola je, o~igledno, u{la u fazu velikih

lomova i po~elo je da se postavqa pitawe wene daqe budu}nosti.

Kriza i ukidawe {kole

[kolska 1966/67. otpo~ela je sa znatno smawenim brojem u~enika, jer je

pomiwani Savet za prosvetu i kulturu SO Vaqevo na svojoj sednici od 28. ju-

na 1966. doneo odluku da se upis u~enika u prvi razred muzi~ke {kole ne}e

vr{iti99 (napomiwemo da su polovinu |aka ~inili u~enici prvog razreda).

Mo`da moèmo uzeti ovu odluku SO Vaqevo kao jedan od prvih akata ga{ewa

muzi~ke {kole, na ~iji je predlog stru~na komisija Republi~kog prosvet-

no-pedago{kog zavoda izvr{ila generalnu inspekciju, kojom se utvr|ivao

stru~ni pregled rada nastavnika i realizacija nastavnog programa u 1966.

godini. Tom prilikom komisija je konstatovala da rad muzi~ke {kole

„@ivorad Grbi}“ ne moè da zadovoqi. Komisija je pri ovom pregledu rada

{kole dala niz predloga kako da se zate~eno stawe popravi.100

Situacija u muzi~koj {koli bila je doista te{ka. Raspored ~asova nije

postojao, u~enici su ~esto gubili ~asove usled nedolaèwa nastavnika, a di-

rektor {kole, kao odgovorno lice, nije ni{ta preduzimao da se ovi proble-

mi re{e.

U me|uvremenu, stawe u muzi~koj {koli i sa kolegijalnog i sa pedago{kog

aspekta se pogor{alo.101 Nastavnici su po~eli da gube svaki autoritet u

o~ima nadle`nih vlasti, ali i |a~kih roditeqa. Nametalo se vi{e puta

pitawe da li je boqe ovu ustanovu odràti ili je ukinuti.102 Za potrebe kul-

ture i umetnosti jedna ovakva ustanova bila je neophodna, a svakako, ni

roditeqima u~enika nije bilo svejedno kakva }e biti wena sudbina. Javno

mwewe bilo je uverewa da ova {kola treba da postoji, da je ~ak neophodna.

Sve nepovoqne okolnosti u {koli uticale su da ista ne stekne „afirmaciju

zna~ajne kulturne institucije“, zbog kojih „nije postala animator kulturnog

‘ivota u Vaqevu“, {to se od we od osnivawa o~ekivalo.103 Kod nadle`nih

vlasti stalo se razmatrati pitawe wenog daqeg opstanka. Predlagalo se

pripajawe {kole vaqevskom Domu kulture, {to nije odobreno. Tako|e, pre-

govaralo se i sa muzi~kom {kolom „Mokrawac“ i Beograda „da ona prihvati


93

98 Isto, izve{taji za {kolsku 1967. godinu, del. br. 111/1



101 "Osu|eni nastavnik i sekretar mui~ke {kole u Vaqevu", „Napred“ od 24. juna 1966, br. 909,

str. 9

102 "U pitawu je opstanak", „Napred“ od 24. marta 1967, br. 948, str. 4

103 "Ukidawe muzi~ke {kole", „Napred“ od 12. maja 1967, br. 955, str. 3

vaqevsku muzi~ku {kolu kao svoje odeqewe“, ali ni taj predlog nije pri-

hva}en.104 U toku drugog polugodi{a {kolske 1966/67. godine, prosvetni sa-

vetnik za muzi~ko vaspitawe Republi~kog zavoda za PPZ105 SR Srbije

ponovo je dolazio radi inspekcije u muzi~ku {kolu „@ivorad Grbi}“ da se

upozna i sagleda stawe ustanove i da se uveri da li su predlozi republi~ke

stru~ne komisije iz pro{le godine usvojeni. Me|utim, ustanovqeno je da se

stawe u {koli uop{te nije popravilo, ve} i da se pogor{alo, naro~ito po

pitawu kadra, izvo|ewa nastave, realizacije nastavnog programa i organia-

cije rada {kole. Ustanovqeno je da jedan broj u~enika nije poha|ao {kolu, a

da od {est nastavnika samo ih je troje izvodilo nastavu.106 Savet za prosvetu

i kulturu SO Vaqevo, na svojoj sednici od 6. maja 1967. godine, razmatrao je

pitawe Muzi~ke {kole i doneo zakqu~ak da se predloì SO Vaqevo da done-

se re{ewe o prestanku wenog rada. Dana 8. juna SO Vaqevo je predloìla da

se donese re{ewe o formirawu likvidacione komisije od tri ~lana radi

sprovo|ewa postupka redovne likvidacije ove ustanove.107

SO Vaqevo je odlukom od 6. jula prekinula daqe finansirawe {kole i

uvela je u likvidacioni proces.108

Vreme od juna do jula 1967. ostavqeno je za nesmetani zavr{etak {kolske

godine, ali u pomenutom periodu Op{tinsko i Ve}e dru{tvenih delatnost

SO Vaqevo odlu~uju da se „odgodi dono{ewe re{ewa o ukidawu Niè mu-

zi~ke {kole u Vaqevu“. U izvoru, daqe se kaè da su „ove ve}a stala na stano-

vi{te da je ova {kola potrebna gradu i da je neophodno ponovo sagledati

situaciju i na}i mogu}nosti da {kola normalno nastavi rad“.109 Poku{alo

se jo{ jednom, makar na kratko, da se odgodi re{ewe o ukidawu. Me|utim,

op{tinsko ve}e SO Vaqevo je posle dugog razmatrawa odluku o ukidawu {ko-

le donelo na ponovqenoj raspravi 6. jula 1967.

Posle navedenih op{tinskih odluka kolektiv muzi~ke {kole delimi~no

je prekinuo sa me|usobnim gloèwima, a Radna zajednica {kole osporila je

pravo Likvidacione komisije. Radna zajednica {kole uputila je ‘albu Iz-

vr{nom ve}u Skup{tine SR Srbije, smatraju}i akte SO Vaqevo nezakoni-

tim, a uputila je prigovor i SO Vaqevo.110

U me|uvremenu, pomenuta ve}a SO Vaqevo odlu~ila su da se za u~enike

III-VI razreda pojedinih klasa obezbedi i {kolovawe pri vaqevskom Domu

kulture da se ovoj ustanovi preda celokupni inventar {kole sa instrumenti-

ma, sredstvima {kole, arhivom i dokumentacijom. Nastavni kadar trebalo je


94

104 Isto

105 Pedago{ko-prosvetni zavod

106 MIAV, Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad grbi}“ Vaqevo (1954-1967), spisi za 1967, del. br.

114/1

107 Isto

108 Isto, del. br. 114/2

109 "Muzi~ka {kola jo{ se ne ukida", „Napred“ od 23. juna 1967, br. 961, str. 5

110 MIAV, Fond: Muzi~ka {kola „@ivorad Grbi}“ Vaqevo (1954-1967), spisi za 1967. godinu,

del. br. 114/1

da obezbedi od kvalifikovanih str~waka sa strane, u saradwi sa Sredwom

muzi~kom {kolom „Mokrawac“ i Beograda.111 Tako|e, kategori~no je odlu-

~eno da dotada{wi nastavnici vi{e ne mogu raditi u ovoj ustanovi.

Okru`ni Privredni sud u Beogradu, kao registarski, doneo je 31. avgusta

1967. re{ewe o likvidaciji Muzi~ke {kole „@ivorad Grbi}“ u Vaqevu.112

Muzi~ki te~aj i obnova muzi~ke {kole

Po ukidawu [kole a osnovno muzi~ko obrazovawe „@ivorad Grbi}“ av-

gusta 1967. godine, otvoren je muzi~ki te~aj, a {kola je postala neka vrsta iz-

dvojenog odeqewa {kole „Mokrawac“, koja je sprovodila i svoju organizaci-

ju nastave. Muzi~ki te~aj je sa nasle|enim sredstvima, u novoj zgradi, i sa no-

vom organiacijom krenuo sa radom oktobra meseca 1967.113 Posle vi{e mese-

ci rada te~aja, javnosti se predstavio (u sali Doma kulture) orkestar harmo-

nika, predvo|en profesorom Rafailom Blamom, aprila meseca 1968. godi-

ne.114 U me|uvremenu, u radu te~aja pojavili su se nepremostivi problemi:

u~enici su morali da odlaze u Beograd da pola`u ispite, pa ih je mali broj u

ovakvim uslovima zavr{io {kolu. [kolske 1967/68. je 65 u~enika zavr{ilo

razred (ve}inom su to bili u~enici harmonike), a slede}e samo dvadeset tro-

je.115 No pojavili su se jo{ ozbilwniji problemi finansijske prirode. Nai-

me, Zajednica obrazovawa obavestila je Dom kulture da ovaj vid obrazovawa

vi{e ne}e biti finansiran, tako da se na ovaj na~in pokazalo potpuno odsu-

stvo razumevawa nadle`nih vlasti za razvoj jedne ovakve ustanove.116

Kako je odmicalo vreme, sve se vi{e sazrevalo u uverewu da muzi~ki te~aj

ne mo`e da nadoknadi {kolu. Taj stav odavno su delili roditeqi polaznika

te~aja i javno mwewe grada. Roditeqi su bili voqni da u~estvuju u

finansirawu istog, ali da on {to pre preraste u rang {kole. Polako se i u

SO Vaqevo dolazilo do saznawa da je Vaqevu potrebna muzi~ka {kola.

Kona~no, juna 1969. godine, obrazovan je Inicijativni odbor SO Vaqevo

koji je odlu~io da muzi~ka {kola ponovo otpo~ne svoj rad septembra meseca

iste godine.117 [kola je ostala pod krovom Doma kulture u Vaqevu (to je tre-

balo da bude samo privremeno re{ewe), a roditeqi u~enika snosili su deo

finansijskih tro{kova {kole.


95

111 Isto

112 Isto, del. br. 114/3

113 "Muzi~ka {kola nastavqa rad", „Napred“ od 29. septembra 1967, br. 975, str. 5

114 "Prvi koncert mladih harmonika{a", „Napred“ od 5. aprila 1968, br. 1002

115 "Ponovo se otvara Muzi~ka {kola", „Napred“ od 19. septembra 1969, str. 5

116 M. Joci}: „I ove godine muzi~ki te~aj“, „Napred“ od 27. septembra 1968. br. 1027, str.5

117 "Ponovo se otvara Muzi~ka {kola", „Napred“ od 19. septembra 1969, str. 5

REZIME

Otvarawe muzi~ke {kole 1954. godine doneo je preokret u shvatawima i muzi~kom

‘ivotu Vaqeva u celini. U po~etku uticaj muzi~ke {kole na kulturna de{avawa u gra-

du nije bio velik, ali se postepeno pove}avao. [kola je polako „izlazila iz svojih zi-

dova“ i po~ela edukativno da uti~e na mlade, ali i na ne{to starije, tako da je

interesovawe za ovu ustanovu iz godine u godinu raslo, {to se pokazalo i po broju

u~enika. Uvo|ewe vi{e odseka pokazalo se kao pravilan i promi{qen potez, a stva-

rawe {kolskog orkestra dalo je zna~ajnu dimenziju {koli, koja se po~ela otelotvora-

vati u brojnim koncertima „javnim ~asovima {kole“ za gra|anstvo u Vaqevu, a kasnije

i u drugim mestima. [kola je bila dobrovoqna, u wu su se upisivali u~enici na osno-

vu prijemnog ispita, a ujedno i specifi~na jer se bavila muzi~kom umetno{}u.

Dugogodi{wi problem {kole bio je problem nastavnog kadra, jer vojni muzi~ari

nisu bili u mogu}nosti da pruè adekvatnu nastavu i obrazovawe u~enicima (na-

ro~ito u vi{im razredima). [kola je, tako|e imala velikih problema sa sme{tajem,

jer su zgrade koje su kori{}ene bile neadekvatni i slabo funkcionalne. Pomenimo i

to da je stawe sa {kolskim instrumentima ~esto bilo poraàvaju}e.

U datim okolnostima i koliko se to objektivno moglo, za ovu ustanovu, ipak se

moè re}i da je u navedenom periodu (1954-1969) imala uspe{an rad, nastavnike koji

su iz godine u godinu bili sve kvalifikovaniji, {to se, sve skupa uzev, pokazalo na

takmi~ewima gde su osvajane brojne nagrade. Me|utim, i pored ozbiqnog i predanog

rada, punog entuzijazma i po`rtvovanosti nastavnika, {kola je ozbiqno trpela ma-

terijalne neprilike, nedostatak prostora i kadra, nerazumevawe sredine itd. Sve je

to stvaralo sliku te{ko}a koje je {kola te{ko mogla sama da re{i. Iz svega ovoga iz-

rodila su se nerazumevawa, podozrewa, a kasnije i lo{i me|uqudski odnosi, koji su

doveli do te{kih kriza, pa i onih najteìh - do uvo|ewa prinudnih mera i ukidawa

{kole 1967. godine. Svakako da su ovi doga|aji porazno delovali na stawe muzi~ke

kulture u vaqevskom kraju i na dobar deo javnosti.

Me|utim, ~iwenica da bez muzi~ke {kole nema ni muzi~kog obrazovawa i

vaspitawa, uticala je na svest qudi da se ponovo stane razmi{qati o otvarawu ove

ustanove. Eksperiment op{tinskih organa o radu rasformirane muzi~ke {kole

1967-1969. nije uspeo. Ovaj neuspeh uticao je da se podigne glas javnosti i nadle`nih

op{tinskih organa da se stawe u muzi~kom {kolstvu odlu~no re{i. I zaista, dve go-

dine kasnije, 1969, otvorena je nova stranica u istoriji muzi~ke {kole koja je izgubi-

la svoju zgradu i premestila se u Dom kulture, gde }e i ostati duì niz godina.

SUMMARY

The founding of music school in 1954 turned the events in attitudes and music life of Va-ljevo as a whole. In the beginning the influence of music school on cultural happenings in thetown was not big, but it gradually increased. The school slowly"went outside its walls" andstarted having an educational effect on the young, but also on the older ones, so that the inter-est for this institution was growing through years, which was proved by the number of stu-dents. The introduction of a few departments proved to be a right and wise action and the for-ming of school orchestra gave an important significance to school which started organizingnumerous concerts, „public school classes“ for the citizens of Valjevo, and later in other pla-


96

ces. The school was voluntary. Students enrolled on the basis of the entrance exam. It was alsospecific because it dealt with music art.

A longlasting problem of the school was the staff because army musicians were not able toorganize adequate classes and give proper education to students (especially in higher grades).The school also had big problems with housing as the buildings which were used were inade-quate and unfunctional. We should also mention that the situation with school instruments wascrushing.

In such circumstances and with actual possibilities for this institution, it can be, however,said that in the mentioned period (1954-1969) it worked successfully; the teachers becamemore qualified over years which resulted at competitions where numerous prizes were won.But, although the work was serious and hard, full of enthusiasm and devotion of the teachers;the school seriously suffered from material troubles, lack of space and staff, misunderstandingof the community, etc. This made a picture of troubles which could hardly be solved by theschool itself. The situation resulted in misunderstanding, suspicion and later in bad interperso-nal relations which caused serious crises, even the most difficult ones - placing the school intoreceiveship and suspension of the school in 1967. These events certainly had disastrouseffects on the status of music culture in Valjevo region and on a great part of the public.

However, the fact that musical education is impossible without music school influencedthe consciousness of people to start thinking again about the opening of this institution. Theexperiment of municipal authorities about the work of disbanded music school 1967-1969 fa-iled. That failure resulted in the fight of the public and competent municipal authorities to sol-ve the situation in musical school system. And really, two years later, in 1969, a new page wasturned in the history of music school which lost its building and moved to Cultural hall, whereit remained for many years.


97

Dragana Lazarevi}-Ili}Narodni muzej

Vaqevo

PRILOG ISTRA@IVAWIMA O POSTOJAWU I

EKSPLOATACIJI RUDNIKA BAKRA REBEQ OD

ANTI^KE EPOHE DO POÊTKA XX VEKA

Problematika oko rudnika bakarne rude Rebeq otvorena je jo{ tvrdwomQube Pavlovi}a da je tragove rudarstva na ovom podru~ju mogu}e pratiti odsredweg veka, a mo`da i u rimsko doba.1 Uvaàvaju}i sve {to je do sadau~iweno na rasvetqavawu ovog pitawa ~ini se da }e potpunije odgovore ofunkcionisawu rudne oblasti, posebno kada je re~ o najstarijim periodima,pruìti tek budu}a iastraìvawa.

Da bismo ukazali na kompleksnost ove teme osvrnu}emo se najpre na dosa-da{we rezultate i prisutne dileme, a potom pre}i na onaj deo teksta, kojipruà nove podatke, a odnosi se na rad rudnika u 19. i po~etkom 20. veka, {toneosporno potvr|uje arhivska gra|a.

Region oko rudnika nalazio se u planinskom selu Rebeq u samom Jablani-ku, na levoj obali Jablanice u po}utskoj kotlini i jedno je od najstarijih uvaqevskom kraju. Mogu}e da je jo{ u rimsko doba u ovoj oblasti postojalo ru-darsko naseqe, odnosno da se znalo za veliko bogatstvo u rudnom blagu, a da jeu sredwovekovnoj srpskoj dràvi ova delatnost usavr{ena, te se ruda vadilai izvozila. Rudnim zemqi{tem posebno se odlikovao deo sela pod nazivomVreoci gde su i na|eni prvi ostaci: stari potkopi, ostaci rudarskog alata,{qake i neprera|ene rude.2

Kao prilog, u sklopu pomenute mogu}nosti da je rudnik bakarne rudeRebeq postojao i u rimsko doba, jeste votivni ‘rtvenik (ara) posve}en Apo-lonu Gangaresu iz 3. veka n. e. Spomenik je prona|en u selu Sitarice iznadVaqeva, pod brdom ôt (Kik) na kome se prema nekim istraìvawima nalazeru{evine iz kasnoanti~kog vremena. Ova Apolonova ara koja je potom prene-

99

UDK = 622.012 (497.11)

PRILOZISUPPLEMENTS

1 Q. Pavlovi}, Kolubara i Podgorina, Srpski etnografski zbornik 8, Naseqa srpskih

zemaqa 4, SKA, Beograd 1907, 917

2 Isto, 915-918

ta u vaqevski Muzej gde se i sada nalazi, {ire geografski posmatrano, je bila

locirana na severoisto~nim obroncima planine Medvednik, koja deli

Podriwe od kolubarskog sliva i to upravo na razvo|u Jablanice i Obnice

koje ~ine sliv same Kolubare.3 U rimsko doba to je bilo grani~no podru~je

triju provincija Dalmacije, Panonije i Mezije, a u blizini rudnika bakarne

rude Rebeq, koji se nalazi uzvodno od mesta na kome je prona|ena Apolonova

ara, {to bi moglo da nas navede na pomisao da je u blizini ovog areala mogao

biti i kakav ekonomski punkt, vila rustika, koji je snabdevao hranom one ko-

ji rade u rudniku. Naravno, ovo je za sada hipoteza, jer ceo taj kraj nije

istraèn, ali postojawe ‘rtvenika kao i blizina kasnoanti~ke ru{evine

ukazuju na mogu}nost postojawa jo{ nekih objekata, koje }e mo`da otkriti na-

knadna istraìvawa.4

Me|utim ono {to je za nas zanimqivo kada je ova rudna oblast u pitawu

jeste problem geolo{kih i provincijskih granica u rimsko doba. S. Du{a-

ni} je prou~avaju}i organizaciju rimskog rudarstva na primeru ~etiri pro-

vincije u Noriku, Panoniji, Dalmaciji i Gorwoj Meziji jasno pokazao da se


100

Arheolo{ki lokaliteti vaqevskog kraja rimske epohe iz 3. v.n.e., Pet-

3 S. Loma, Apolonova ara sa trome|e Dalmacije, Panonije i Mezije, Starinar, Beograd 1995,

173-178

4 Isto, 178

E. êba{ek, Rimske vile rustike u vaqevskom kraju, Stru~ni arhiv Narodnog muzeja

Vaqevo br 538/1, 2001, 4

„geolo{ke i provincijske granice nisu uvek poklapale i organizatori eks-

ploatacije mineralnog blaga imali su pravo i obi~aj da ove potowe zanema-

ruju ako ustreba, ~iwenica koja isto tako upozorava na opasnost suvi{e

doslednog ra{~lawavawa prema okvirima provincijske organizacije.“5

Tako bi rudnici u Rebequ i Ogla|enovcu iako su se nalazili na teritori-

ji provincije Dalmacije, pripadali distriktu argentariae Panononicae kao i

oni sa teritorije provincije Panonije u okolini Krupwa i Zaja~e {to govo-

ri o povezanosti dve provincije kada je re~ o eksploataciji rudnog boga-

tstva. U prilog svemu tome ide i kompozitno zvawe prokuratora mettalorumPannoniorum et Dalmatiorum, koje je dobijeno {ezdesetih godina 2. veka kada su

rudni~ki regioni Dalmacije i Panonije spojeni pod upravom centenarija

koji je rezidirao u Domaviji sa zajedni~kom titulom.6 Naime, iako su zapad-

na Srbija, a posebno vaqevski kraj u arheolo{kom pogledu nedovoqno

istraèni na osnovu raspoloìvih artefakata kao {to su ostaci novca i ne-

kih oblika na~ina sahrawivawa i tipa nadgrobnih spomenika u reonu Kolu-

bare i Tamnave, mogu}e je zakqu~iti da su postojale veze ovog prostora sa

isto~nim delovima provincije Dalmacije. Rudne planine uz desnu obalu

Drine naspram Srebrenice bile su pripojene rudni~kom distriktu isto~ne

Dalmacije sa centrom u Domaviji (dana{wa Srebrenica).7

Spoqna politika Rimskog carstva bila je osvaja~kog karaktera, sa

te`wom da se obezbedi {to ve}i prostor, a time i mogu}nost dominacije u

politi~kom i ekonomskom smislu. Ona je zahtevala postojawe puteva pogod-

nih za vojne akcije kao i za vezu me|u provincijama {to je bilo neophodno za

eksploataciju. Sistem puteva koje su gradili Rimqani, odlikovao se time da

su osnovni pravci bili oni koji su spajali glavne centre kako bi se lak{e

upravqalo i omogu}ila pri tom me|usobna povezanost sedi{ta provincija.

Od ovih puteva ra~vali su se oni ekonomskog i vojnog karaktera, koji su spa-

jali mawa mesta, i sluìli za eksploataciju rudnika, kamenoloma i poqo-

privrednog zemqi{ta.

Rimski namesnik provincije Dalmacije, Kornelije Dolabela preuzeo je

gradwu puteva na pravcima kojima se kretala vojska, prema severu, odnosno

prema Dunavu. Najva`niji je bio put Salona – Sirmijum, koji je povezivao

dva centra provincije Dalmacije i provincije Panonije i koji je u po~etku

imao vojni karakter (via militaris) da bi od 2. veka n. e. ovaj put dobio ~isto

ekonomski zna~aj. Prelaze}i preko Bosne, ovaj put je preko sada{weg Saraje-

va dolazio u oblast Domavije (Srebrenica) i daqe do dana{weg Zvornika,

gde prelazi preko Drine i vodi daqe uz wu do Ma~ve, a odatle je prelazio u

Srem.8 Zatim su postajali putevi prema drugim centrima Sisku i Beogradu,


101

5 S. Du{ani}, Organizacija rimskog rudarstva u Noriku, Panoniji, Dalmaciji i Gorwoj

Meziji, Istorijski glasnik 1-2, Beograd 1980, 9

6 Isto, 21

7 S. Loma, Apolonova ara sa trome|e Dalmacije, Panonije i Mezije, Starinar, Beograd 1995, 178

8 M. Vasiqevi}, Rimsko doba, Azbukovica zemqa qudi i ‘ivot, Qubovija 1985, 45

povezivali Dalmaciju sa Mezijom, dolinom Jadra i Kolubare sa Mezijom,

Drinu sa Kosmajem, Rudnikom i ostalim delom Srbije, sa Kolubarom, doli-

nom Morave i Savu preko Vaqeva sa Poègom.9 Osim {to je bio povezan sa

ostalim delovima Rimskog carstva, {to se iz priloènog moè videti,

vaqevski kraj je bio bogat rudama u svom zapadnom i ju`nom kraju, a izuzetno


102

Srpske zemqe po~etkom 15. veka, Istorija srpskog naroda 2 (Rebeq se na-

lazi pri izvori{tu reke Jablanice, koja sa Obnicom ~ini kolubarski sliv)

plodna i lako obradiva zemqa u centralnom i severnom podru~ju pred-

stavqala je materijalnu potporu sistemu utvr|ivawa na severnoj granici

Carstva uz Savu i Dunav.

Tragovi rudarske delatnosti iz rimskog doba mogu se pratiti u rudniku

Rebeq i Ogla|enovcu kao i od severnih padina Povlena do Qubovije.10

îwenica da su u Rebequ otkriveni tragovi anti~kog rudarstva (Apolo-

nova ara) kao i to da je na prostoru Ogla|enovca prona|ena jedna gvozdena pa-

tera za izlivawe te~ne metalne mase, mogu biti tragovi koji vode u rimsko

vreme kada se ovde bavilo rudarstvom. Kao novije podatke o ovoj problemati-

ci treba uzeti u razmatrawe i Popis arheolo{kih nalazi{ta vaqevskog kra-

ja u kojem se iz rimske epohe beleì „rimski rudnik u selu Rebequ, sa

ostacima okana rudnika iz perioda rimske dominacije“ {to je upotpuweno

rekognoscirawem toka reke Jablanice gde se me|u potencijalnim lokalite-

tima navodi „rimski rudnik u selu Rebeq na strmoj padini pokrivenoj

{umom, 50 metara ju`no od zaseoka Vreoci, a na samom nalazi{tu je uba~eno

jedno rimsko okno“.11

Aktuelna arheolo{ka istraìvawa sve vi{e se bave tajnama vaqevskih

planina. Tako je u najskorije vreme otkriven novi lokalitet na brdu Kulina

u okolini Rebeqa kada su prona|ene ru{evine grada (ru{evine kula koje su

~inile utvr|ewe) iz rimske epohe. Grad se nalazi na zaravni Kuline ~iji

planinski vrh ima visinsku kotu od 989 m., na veoma ne pristupa~nom ali iz-

razito dominantnom mestu sa koga se moè videti planinski venac vaqev-

skog kraja, ali i Avala, Bukuqa i Rudnik. Ovde su na|eni i fragmenti kera-

mike iz kasnoanti~kog i ranovizantijskog perioda.12

Prema nalazu kop~e u obliku goluba, {to je veoma retka predstava zakqu-

~eno je da je utvr|ewe podignuto u 3. ili 4. v.n.e. îwenica da se ono nalazilo

i nalazi u okolini Rebeqa ~ija je oblast rudonosna, povezuje ovo utvr|ewe sa

rudarskim aktivnostima. Logi~no je pretpostaviti da je ono imalo vojnu po-

sadu koja je {titila sam rudnik, a isto tako da je tu bila sme{tena i wegova

uprava. Posade ovakvih utvr|ewa obi~no su snabdevale rimske vile.13 Detaq-

nija istraìvawa pomenutog lokaliteta tek predstoje, a mo`da }e budu}i na-

lazi ukazati na razvoj ovog fortifikacionog objekta od rimskog utvr|ewa

do sredwovekovnog grada.


103

10 A. Starovi}, Rimski lokaliteti vaqevskog kraja, Petni~ke sveske 41, Radovi polaznika

obrazovnih programa Istraìva~ke stanice Petnica, 1995, 297

11 @. Je` i A. Starovi}, Arheolo{ki lokaliteti i nalazi{ta u vaqevskom kraju, Kalendar

Vaqevac za 1994, 369-381

B. @ivojinovi} i N. Popovi}, Rekognoscirawe toka reke Jablanice, Petni~ke sveske 41,

Radovi polaznika obrazovnih programa ISP u 1995, Vaqevo 1996, 275 (istraìvawe je

vr{eno u okviru programa arheologije ~iji je rukovodilac A.Starovi})

12 R. Arsi}, Tajne Vaqevskih planina, Revija Kolubara, april 2002, 24-25

13 Isto,

@. Je`, Rezultati iskopavawa kasnoanti~ke gra|evine u Babinoj Luci, Glasnik MIAV,

26-27, 1992, 51-62

Kada je re~ o periodima koji slede sutuacija je tako|e sloèna. Iako je

Rebeq odavno uvr{ten u neispitane sredwovekovne lokalitete vaqevskog

kraja, do sada, sem malobrojnih primera novca, nema novih nalaza, a pisani

istorijski izvori ga ne potvr|uju.14 Razlog koji navodi Q. Pavlovi} da su se

Dubrov~ani vi{e interesovali za trgovinu plemenitim metalima nego ba-

krom, te da zato nema dovoqno pisanih podataka, moè se samo delimi~no

prihvatiti. Verujemo da se u serijama Dubrova~kog, a mo`da i u ugarskim ar-

hivima, nalaze pisani tragovi koji potvr|uju ne samo postojawe rudnog

leì{ta u Rebequ, ve} i wegovu eksploataciju tj. funkcionisawe rudnika.

Oblast oko Rebeqa je, dakle, izazov u istraìva~kom pogledu u kontekstu

srpskog sredwovekovnog rudarstva, bilo da se radi o arheolo{kom ili isto-

rijskom aspektu.

Rudarstvo je u sredwem veku doìvelo uspon, a zna~ajan doprinos wegovom

razvoju dali su nema~ki rudari Sasi koji su se doselili polovinom 13. veka i

ubrzo ostvarili naseobinu u Brskovu. Oni su doneli ne samo rudarsku termi-

nologiju ve} i organizaciju rudarskih naseobina, oli~enu u Saskom pravu sa

strogim propisima koji su omogu}avali da se rad ne prekida. Iako su se vre-


104

Francuska eksploatacija rudnika bakra Rebeq, dokumenat br. 2136

od 29. decembra 1903. godine (zbirka arhivalija vaqevskog Muzeja)

14 Arheolo{ki spomenici i nalazi{ta u Srbiji 1, Zapadna Srbija, Beograd 1953, 33

Q. Pavlovi}, Kolubara i Podgorina, Srpski etnografski zbornik 8, Naseqa srpskih

zemaqa 4, SKA, Beograd 1907

menom asimilovali sa doma}im stanovni{tvom, jednom usvojena terminolo-

gija je ostala, a wihovo prisustvo sa~uvano u brojnim toponimima izvedenim

iz wihovog imena. Postoje indicije da je i samo ime Rebeq nastalo na taj

na~in. Sredinom 14. veka izdvaja se kopaoni~ki rudarski basen sa poznatim

rudnicima, kao {to je Trep~a, a pre svega sa najve}im rudarsko-trgova~kim

naseqem Novim Brdom sa sopstvenom kovnicom, u stalnom usponu. Ovde su

eksploatisane rude srebra, zlata i olova.

Zna~ajan razvoj doìveo je i rudni~ki basen, mawe bogat plemenitim me-

talima od Novog Brda. Ovde se dobijalo srebro, olovo i bakar. Bogato pod-

ru~je predstavqala je i podriwska rudarska oblast sa srpskim delom

(Tre{wica, Lipnik, Crn~a, Bohorina, Zaja~a, Krupaw ) i bosanskim delom

gde je najizda{niji rudnik srebra bio u Srebrnici, koja je nastavila tradi-

ciju rimskog rudarskog grada Domavije i o koju su se otimali srpski i bosan-

ski vladari. Ovde se pored srebra dobijalo i olovo. Na isto~nim granicama

Srpske dràve dobijala se gvozdena ruda (@eleznik u Ku~evu, Gluhavica kod

Novog Pazara).15

Sredwovekovni rudnici i trgovi severozapadne Srbije javqaju se, prema

istorijskim izvorima, u poznom sredwem veku, od 14. a ve}inom u 15. veku.

Me|u onima ~ija se privredna aktivnost moè pratiti pomiwu se Tre{wica

i Lipnik, Crn~a, Vaqevo, Bohorina, Krupaw, Zaja~a i Zaslon. Podaci koji-

ma raspolaèmo su dubrova~kog porekla tj. odnose se na rudarsku proiz-

vodwu, trgovinu metalima i su|ewe me|u ~lanovima dubrova~kih kolonija.16

Nagli porast rudarske proizvodwe u doba Stefana Lazarevi}a dovodi se

u vezu sa opadawem proizvodwe u evropskim rudnicima od sredine 14. veka.

Nesta{ica srebra i zlata na evropskom trì{tu dala je u prvoj polovini 15.

veka, posredstvom Dubrov~ana snaàn podstrek razvoju srpskih i bosanskih

rudnika. Koliko je rudarstvu poklawana pa`wa najboqe se vidi iz zakona de-

spota Stefana za rudnik i grad Novo Brdo, iz 1412. godine, koji se moè pri-

meniti i na ostale rudnike, jer sadrì odredbe vezane za tehniku, organizaciju

i eksploataciju rudnog blaga. Re~ je o propisima kojima se ure|uju odnosi iz

oblasti rudarskog prava, interesi rudara, a sve u ciqu nesmetane proiz-

vodwe.17

Sredwovekovna naseqa su se prvenstveno razvila zahvaquju}i eksploata-

ciji rudnog blaga. Ovi centri su bili povezani sa ostalim rudnim oblasti-

ma u Srbiji. Posredstvom Dubrov~ana koji su istovremeno odràvali

trgova~ke veze sa srpskim i bosanskim rudnicima i sa gradovima ju`ne Ugar-

ske, srpske rude su stizale u sredwu Evropu. Drugi pravac je i{ao preko Du-


105

15 M. Blagojevi}, Istorijsko-geografski razvitak Srbije, sredwi vek, Beograd 1977, 65-68

K. Jiri~ek, Istorija Srba, kw. 1, Beograd 1978, 286, 287

16 M. Spremi}, Sredwovekovni rudnici i trgovi u severozapadnoj Srbiji, me|usobna

povezanost, Vaqevo – postanak i uspon gradskog sredi{ta, Vaqevo 1994, 93-111

17 Istorija srpskog naroda 2, Beograd 1994, 100-102 (D. Koji}-Kova~evi})

N. Radoj~i}, Zakon o rudnicima despota Stefana Lazarevi}a, Beograd 1962

brovnika i Kotora u Italiju. Napomiwemo da je Venecija bila va`no

trì{te srebra u 14. i 15. veku za ~itavu Evropu. Tako|e ruda je slata i u mno-

ge prekomorske zemqe.

îni se da je eksploatacija rudnog blaga blesnula u poznom sredwem veku,

a da pod turskom dominacijom ne samo da je stagnirala, ve} nije mogla da se

odrì zbog specifi~nih administrativnih prilika i ropskih odnosa u ru-

darstvu.18 Sa ovim zastojem gube trgova~ki zna~aj i pojedina mesta, a saski

rudari se sele, ve}inom u Ugarsku i Italiju. Prema tradiciji, rudari iz

oblasti Rebeqa smatrani su najboqima u ovom poslu, ali i talentovanim za

druge zanate. Mnogi od wih, nezadovoqni statusom napu{tali su stalno

zanimawe ili su pak, kao u doba austrijske okupacije (1717-1739), kada je ru-

darstvo obnovqeno, bili rudari na Rudniku, da bi se nakon povla~ewa Au-

strije vratili na prvobitno stani{te. Ve}ina rudnika je bila zatvorena od

16. do 19. veka a aktivni su ostali jedino ve}i kompleksi, daleko od vaqev-

skog kraja, me|u kojima je dominiralo Novo Brdo sa va`nom kovnicom.

Po~etkom 19. veka do{lo je do ponovnog interesovawa za rude olova, ba-

kra i gvo`|a. Prema raspoloìvim podacima ve} od 1807. godine po~iwu pr-


106

Isporuka koksa rudniku Rebeq, dokumenat br. 1605 od 7. septembra 1903. godine

(zbirka arhivalija vaqevskog Muzeja)

18 M. Spremi}, Sredwovekovni rudnici i trgovi severozapadne Srbije, me|usobna

povezanost, Vaqevo postanak i uspon gradskog sredi{ta, Vaqevo 1994, 106-107

K. Jiri~ek, J. Radowi}, Istorija Srba, kulturna istorija, kw. 2, Beograd 1978, 424-428

va iskopavawa na Rudniku koja se uskoro pro{iruju i na ostale krajeve. Zbog

strate{ke va`nosti dobijenih ruda, wihovom va|ewu i preradi se u

pobuwenoj Srbiji poklawala osobita pa`wa. Poznati rudnici su eksploa-

tisani, a neprestano se radilo na pronalaèwu novih. U istra`nim radovi-

ma sprovedenim {ezdesetih godina 19. veka Rebeq je evidentiran kao rudi{te,

a na poku{aj da se oìve rudarski poslovi ukazuje i osnivawe srpskog rudar-

skog dru{tva „Podgorski rudnici“ oko 1865. godine, akcionarskog karaktera.

Wegov ciq je bio eksploatacija bakarne rude u vaqevskoj Podgorini, a vero-

vatno da se u sastavu te nadle`nosti nalazio i teren oko Rebeqa.19 Razvoj ru-

darstva u 19. veku prouzrokovan je industrijskom revolucijom i naglim razvo-

jem industrije, a samim tim i potra`wom rude kao industrijske sirovine.

Krajem pomenutog perioda, u vaqevskom kraju gde je rudarska delatnost bila

prisutna od davnina, otvorena su ~etiri majdana i to u Vrago~anici bakarni

i olovni, u Brezovicama antimonski, Planinici bakarni a u Struganiku mer-

merni. Znalo se i da kamenog ugqa ima u Po}uti, u Lukavcu olova, ali su oni

spadali u jo{ neotvorene majdane kao i {ira okolina bogata kamenom.20

Iako je vaqevski kraj bio poznat po rudokopima, slabe komunikacione

prilike i odsustvo kapitala ko~ili su eksploataciju podzemnog bogatstva.

Zato su u~estali zahtevi koji se odnose na sticawe prava za istraìvawe i

eksploataciju ruda, a dostavqani su Ministarstvu narodne privrede. Tokom

1903. dodeqeno je nekoliko dozvola ovog tipa, me|u kojima i u rebeqskoj

op{tini Sreza i Okruga vaqevskog: T. Todorovi}u, D. Krsmanovi}u, P. Jo-

vanovi}u i L. Lazarevi}u. Terenska istraìvawa bila su dozvoqena i u

suvodawskoj, brankova~koj i bre`|anskoj op{tini.21

Najinteresantniji za investitore, zbog potra`we bakarne rude na svet-

skom trì{tu za potrebe elektrifikacije, bili su rudnici Rebeq i Vis. Za

ovo podru~je bili su zainteresovani finansijeri iz Engleske, Francuske,

Italije i Holandije. Prve radove zapo~elo je dru{tvo „Podgora Mining Con-cessoin“, sredinom 19. veka, a kada je ono oti{lo pod ste~aj, primat preuzima

engleska grupa „Orijent“ koju su ~inili zakupci iz Londona: Persi Roberts,

Terijer Tojbner i Karl Komb, a iz Beograda ing. J. R. Finej i ing. Vladislav

Kosti}. Doprinos engleske grupe bio je u tome {to je pored poslova rudarske

prirode izgradila dve mawe topionice za preradu bakarne rude, koja je do ta-

da u neprera|enom stawu dopremana do Vaqeva i kao takva izvoèna. Od 1900.

francuski kapital je preko svojih akcionara preuzeo od Engleza u zakup rud-

nike Rebeq i Vis. U to vreme napravqena je topionica, izgra|eno 40 zgrada, a

vrednost iskopane i istopqene rude u 1903. je npr. iznosila 400.000 dinara. U


107

19 Azbukovica, zemqa, qudi i ‘ivot, Qubovija 1985, 109

Istorija srpskog naroda 5, prvi tom, Beograd 1994, 71-83 (V. Stojan~evi})

20 B. Peruni~i}, Grad Vaqevo i wegovo upravno podru~je, 1815-1915, Vaqevo 1973, 1086

S. \urovi}, Privreda vaqevskog kraja prvih decenija 20. veka (analiza u funkciji sinteze),

Vaqevo 1914-1918, 140

21 Isto

ovim rudnicima se zaposlilo oko 250-300 radnika. Po odobrewu Ministar-

stva narodne privrede Srbije, osnovano je „Francusko akcionarsko bezime-

no dru{tvo bakarnih vaqevskih rudnika“. Wihov kapital je pri osnivawu

iznosio 2.000.000 franaka, podeqenih u 20.000 akcija po 100 franaka, a po-

slove su vodili stru~waci dovedeni iz Pariza. Upravni odbor ovog akcio-

narskog dru{tva sa~iwavalo je sa francuske strane osam ~lanova uprave

Dikson Henri, predsednik, i A. Belvalet, potpredsednik, a iz Beograda Karl

Dirnberger, ~lan Samostalne monopolske uprave, Vladislav Kosti}, direk-

tor Srpske industrijske banke, i belgijski konzul u Srbiji, kao i raniji di-

rektor engleskog dru{tva J. R. Finej.22 Prole}a 1903. kao zakupac se javqa

italijansko dru{tvo iz Milana „La societe de cuivre“ da bi se daqe oko zakupa

ovih rudnika vodila borba izme|u holandskog i francuskog i engleskog ka-

pitala.

Dokumenta koja predstavqamo odnose se na pomenuti period francuske

dominacije u eksploataciji bakarne rude u vaqevskom kraju, a pre svega su do-

kaz funkcionisawa rudnika Rebeq po~etkom 20. veka. ûvana su u Institutu

pe~ata i potpisa u Budimpe{ti, a od sada se nalaze u vaqevskom Muzeju. S ob-

zirom da malo znamo o rudarskoj delatnosti na vaqevskom podru~ju, ove ar-

hivalije su dragocene, a kada je re~ o Rebequ – retke. Dostupni podaci ~ine

{irok dijapazon od regulisawa finansijskih odnosa me|u poslovnim part-

nerima, angaòvanim od strane francuskog akcionarskog dru{tva, pa sve do

onih informacija koje odslikavaju tranzit robe.

Dokumenat pod rednim brojem 2136/1903. sa naslovom u zaglavqu „Fran-

cusko akciono dru{tvo vaqevskih rudnika bakra, Rebeq“, izvod iz kwige li-

sta 344, je „saldo konto“ odnosno stawe ra~una tj. zakqu~ewe ra~una izme|u

dva poslovna partnera na taj na~in {to svaki od wih na suprotnim stranama

„duguje“ i „potraùje“, tj. re~ je obi~no o razlici izme|u dugovawa i po-

traìvawa, odnosno primawa.23 U ovom slu~aju to su firme „Bela Gasner“ i

„Konrad i Komp“. „Saldo konto“ je izveden na dan 16. decembra 1903. godine i

sadrì pokazateqe za tri meseca: mart, april i maj, i to samo po nekoliko da-

na u svakom od wih (dakle za odre|ene intervale u godini u kojima je zabe-

leèn protok robe) u iznosu od 1486,25 K (kruna). Najve}a vrednost robe je

bila 23. maja – 306,74 K. Iako rubrike iz kojih se sastoji dokumenat daju fi-

nansijske pokazateqe, a ne preciziraju da se radi o bakru, ve} se koristi

op{ti naziv „roba“, naslov dokumenta na to upu}uje i podrazumeva.

Dokumenat je na srpskom jeziku, a uz prisustvo bele`nika i predstavnika

obe strane je overen 29. decembra 1903. i zaveden pod ve} pomenutim brojem, uz

naglasak, da je ceo postupak propisno zakonski vo|en i da je adekvatno taksi-

ran. Sadrì prevod na ma|arski i nema~ki, kao drugi deo celine. Ovaj list je

u svemu identi~an prethodnom. Na pole|ini su pe~ati firme „Bela Gasner“ i


108

22 Isto, 140-141

D. Mili}, Strani kapital u rudarstvu Srbije do 1918, Beograd 1970, 269

23 Zbirka arhivalija Narodnog muzeja Vaqevo, inv. br. 1113

„Konrad i Komp“ kao i ugarskog konzulata u Beogradu. Overen je 3. marta 1904.

u Institutu pe~ata i potpisa ugarskog ministarstva pravde u Budimpe{ti, a

sadr`i potpis wihovog ministra saobra}aja (‘eleznica) i srpskog general-

nog zastupnika, Qub. A. Vasiqevi}a.

Deo kwige ra~una je dokumenat pod brojem 1605 od 7. septembra 1903. godi-

ne, zaveden u Budimpe{ti pod rednim brojem 1407/1903, a odnosi se na ispo-


109

Tro{kovi za tranzit robe, izra~unati 26. aprila 1904. godine

(zbirka arhivalija vaqevskog Muzeja)

ru~eni isprani koks, koji se zbog temperature koju razvija koristio za

topqewe bakra (kao redukciono sredstvo) ili pak kao gorivo.24 Tekstom se

potvr|uje da izvod sa ra~unima, koji su sadràni u dokumentu 1605 i za-

pe~a}eni sa 66 kruna i 50 helera na obostrano popuwenim stranama

1501-2000, a pripadaju trgova~koj firmi „Prvo kraqevsko-carsko privatno

dru{tvo za dunavski parobrodski saobra}aj“, prijavqenoj u Budimpe{ti, u

potpunosti odgovara ovde navedenim doti~nim tro{kovima (2500-7500 K)

slovima i brojem, kao i to da ova kwiga poseduje sve zakonske uslove potrebne

kao dokaz o wenoj autenti~nosti i da se vodi u skladu sa zakonom. Sve to je 7.

septembra 1903. u Budimpe{ti zapisao kraqevski javni pisar dr Franc

Stalmerger. Akt sadrì pe~at i taksu od 2 krune, ali i vodeni ‘ig. Drugi deo

dokumenta je bez tekstualnog obja{wewa i odnosi se na samu overu.

Slede}i dokumenat je datiran 26. aprila 1904. i zaveden pod brojem 10/331,

a tako|e se odnosi na francusku eksploataciju Rebeqa.25 Radi se o izvodu iz

kwige ra~una koji prikazuje tro{kove za robu 14. maja i 16. juna, a 29. oktobra

iste godine tro{kove za retur – robu. Ukupan iznos je bio 504,8 K. Ovaj spis

je na ma|arskom i ne poseduje primerke tj. prevode na nema~ki ili francuski

jezik. Taksiran je markom od 10 helera i 20 para.

Navedene arhivalije potvr|uju zainteresovanost stranih investitora za

Rebeq, a kroz finansijsku strukturu koja se odnosi na tranzit i distribuci-

ju rude moèmo nazreti i nivo funkcionisawa rudnika u to vreme. Ve} nared-

ne godine, 1905. kada koncesiju kupuje francuski finansijski magnat A.

Sojcer, zakup biva kratkoro~an, upravo zbog procene da su nalazi rude siro-

ma{ni. Ovo nije ni{ta iznena|uju}e jer je jo{ krajem 1903. odlu~eno da se

rudnik zatvori zbog cene rude koja je usled velikih saobra}ajnih tro{kova

bila visoka, a wen sastav sve mawe kvalitetan. Primera radi iznesimo poda-

tak da je procenat bakra u rudi u po~etku iznosio 16%, a u vreme zatvarawa

2,35% – 5,53%.26 Me|utim, kao {to smo videli, bilo je i kasnije poku{aja da

se rudnik oìvi, ali su se iz pomenutih razloga ugasili. Ovi poduhvati su

trajali povremeno sve do po~etka Prvog svetskog rata.27

Najverovatnije da rad rudnika nije obnavqan u periodu izme|u dva rata.

Rudno blago vaqevskog kraja nije privla~ilo pa`wu krupnog kapitala izu-

zev tamnavskih rudnika ugqa. Takav stav je ostao do danas. Iako je zbog kon-

figuracije terena oblast Rebeqa nepristupa~na, bilo bi pore|ewa radi,

interesantno znati da li uop{te ima i koliki se procenat bakra sada krije u

nedrima ovog rudnog leì{ta, ali ostavimo ovaj zadatak i izazov rudar-

sko-geolo{kim ispitivawima.

Prili~no utemeqenu pretpostavku da je rudonosna oblast Rebeqa bila i

te kako poznata i eksploatisana od vremena rimske dominacije do po~etka 20.


110

24 Isto, inv. br. 1114

25 Isto, inv. br. 1115

26 D. Mili}, Strani kapital u rudarstvu Srbije do 1918, Beograd 1970, 269

27 Isti, Podgorski rudnici u 20. veku, 2, Glasnik IAV 32, Vaqevo 1998, 35-61


111

veka, potrebno je potkrepiti sa jo{ vi{e dokaza. Imaju}i u vidu sve {to je do

sada ura|eno na osvetqavawu ove teme, ne moèmo, a da ne primetimo izvesnu

dozu neistraènosti, koja je zajedni~ka za sve periode, od kojih mnogi zahte-

vaju pored terenskih i arhivska istraìvawa.

Me|utim, bez obzira da li se radi o anti~koj epohi, usponu srpskog

sredwovekovnog rudarstva, wegovoj stagnaciji tod turskom vla{}u ili pak

procvatu u 19. veku, evidentno je da je osvaja~ka politika velikih sila vo|ena

privrednim interesima bila usmerena na eksploataciju prirodnih resursa,

a pre svega rudnog blaga, {to je odre|ivalo odnos prema rudarstvu kao indu-

strijsko-privrednoj grani. Otuda razvoj puteva u rimsko vreme, razlika u od-

nosu prema rudarskoj delatnosti pre i posle turske dominacije, kao i

diskontinuitet u razvoju ~itavih oblasti i nagli razvoj rudarstva u 19. veku

kao posledica industrijske revolucije.

Kompleksnost teme, izme|u ostalog, leì i u tome {to se ona ne zadovo-

qava samo odgovorom na pitawe o postojawu rudnika Rebeq, ve} se bavi

razmatrawem wegovog funkcionisawa tj. nivoima eksploatacije i distribu-

cije rude bakra, organizacijom i opremom rudnika, objektima koji prate sva-

ko rudno naseqe, ali i vezom sa rudnim centrima Srbije i Bosne i mnogim

drugim pitawima koja su posledica op{tih politi~kih i ekonomskih prili-

ka. Radi se o problematici koja zahteva multidisciplinarni pristup i zadi-

re u domen mnogih nau~nih disciplina (geologije, arheologije, istorijske

geografije, istorije rudarstva...) Potpunija istraìvawa ne bi osvetlila

rad samo rudnika Rebeq, ve} bi mo`da bila presudna za ~itavu istoriju

vaqevskog kraja, posebno kad je re~ o anti~koj epohi i periodu sredweg veka,

ali isto tako i za po~etak 20. veka.

REZIME

Oblast oko rudnika bakra Rebeq predstavqa izazov u istraìva~kom pogledu kako

u vreme anti~ke epohe, tako i u kontekstu srpskog sredwovekovnog rudarstva, bilo da

se radi o arheolo{kom ili istorijskom aspektu. Funkcionisawe rudnika mogu}e je, sa

prekidima, pratiti sve do po~etka XX veka, kada je interesovawe investitora najve}e.

Arhivalije kojima raspolaèmo,odnose se na period francuske dominacije u eksplo-

ataciji bakarne rude u vaqevskom kraju (1903–1905) a ukazuju na finansijsku strukturu,

tranzit i distribuciju rude, te osvetqavaju funkcionisawe rudnika u to vreme.

SUMMARY

The region around the copper mine Rebelj represents a challenge in research during theclassical period as well as in the context of Serbian medieval mining, whether either the arche-ological or historical aspect is taken into consideration. The functioning of mines can be, withinterruptions, followed until the beginning of XX century when the investors interest wasgreatest. The archives documents which are available deal with the period of French domina-tion in the exploitation of copper ore in Valjevo region (1903-1905) and they point to the fi-nancial structure, ore transport and distribution and they also clarify the functioning of minesat that time.


Istorijski institut

Beograd

PROBLEMI ISTRA@IVAWA LOKALNE ISTORIJE

(PRIMER ZAPADNE SRBIJE)1

APSTRAKT: Rad je poku{aj da se ukaè na osnovne probleme u istraì-

vawu lokalne istorije, a posebno istorije sela. Pri tom je, za istraìva~ki

uzorak, uzeto podru~je zapadne Srbije, jedno od najboqe istraènih u srpskoj

lokalnoj istoriografiji. Ukazano je na istorijat istraìvawa tog prostora

od po~etka XIX veka do savremenog trenutka. Obja{weni su metodolo{ki ne-

dostaci do sada objavqenih radova i izneti osnovni razlozi zbog kojih lokalna

istorija, kao podru~je istraìvawa, nije privla~ila ve}u pa`wu istori~ara.

Ukazano je, tako|e, na potrebu da se, svojom podr{kom projektima istraì-

vawa lokalne istorije i istorije sela, u to ukqu~e nadle`na ministarstva i

nacionalne nau~ne institucije.

Kqu~ne re~i: Istoriografija, istorijska metodologija, lokalna istori-

ja, istorija sela, zapadna Srbija, Uìce, Vaqevo, [abac, â~ak.

Lokalna istorija vaàn je i nezaobilazan segment nacionalne istorije.

Stoga bez wenog temeqnog i svestranog izu~avawa nema ni dobre osnove za

istraìvawe nacionalne istorije u celini. A istorija sela je, s obzirom na

velike geografske, privredne i dru{tvene razlike izme|u pojedinih oblasti

u Srbiji, jedna od najzna~ajnijih tema srpske lokalne istoriografije.2

Istraìvawe mawih teritorijalnih ili administrativnih celina, sve

do mikro-uzoraka kao {to su pojedine ustanove, preduze}a, {kole ili crkve,

113

UDK = 930.2

METODOLOGIJA I ISTORIOGRAFIJAMETHODOLOGY AND HISTORIOGRAPHY

1 Delimi~no izmewen rad, uz saglasnost autora, preuzet je iz Zbornika radova sa Nau~nog

skupa Filozofsko-filolo{ke nauke na po~etku 21. vijeka, odrànog u Bawaluci, 7. i 8. de-

cembra 2001, Bawaluka, 2002, str. 313-328

2 O zna~aju istraìvawa lokalne istorije i wenom mestu u istoriografiji uop{te videti:

Mirjana Gross, Historijska znanost, razvoj, oblik, smjerovi, Zagreb 1980, 290; Miomir Da{i}, Uvod u

istoriju, sa osnovama pomo}nih istorijskih nauka, Titograd 1988, 47; Sima M. ]irkovi}, Uvod u isto-

rijske studije (neautorizovana skripta), 22

u nekim istoriografijama je vrlo prisutno, pre svega zahvaquju}i sledbeni-

cima francuske {kole analista, utemeqene ~etrdesetih godina XX veka od

Marka Bloka, Lisjena Fevra i Fernana Brodela.3

Od utemeqewa srpske kriti~ke istoriografije u drugoj polovini XIX ve-

ka, do najnovijeg vremena, teme iz lokalne istorije, a posebno iz istorije se-

la, nisu bile zna~ajnije zastupqene. Namera ovog rada je da se, na uzorku

ne{to boqe istraènog podru~ja zapadne Srbije, ukaè na do sada postignu-

te rezultate i metodolo{ke nedostatke dosada{wih istraìvawa, ali i na

to {ta bi trebalo preduzeti da se trenutno stawe popravi.

U administrativnom pogledu, zapadna Srbija4 u vreme osmanske vlasti,

ali i kasnije, tokom postojawa Kneèvine i Kraqevine Srbije, nikada nije

bila oblast koja je administrativno sa~iwavala jednu celinu.5 U vreme tur-

ske vladavine taj prostor je obuhvatao vi{e nahija ([aba~ku, Vaqevsku, So-

kolsku, Uì~ku, i delove Poè{ke i Rudni~ke). Kasnije su, kao i na

celokupnom dràvnom prostoru, osnovana okru`ja, odnosno okruzi, i ta po-

dela u velikoj meri je opstala do savremenog perioda.6

Uprkos tome {to se radi o relativno velikom podru~ju, koje je uvek bilo admi-

nistrativno podeqeno, ono se moè posmatrati kao jedna celina iz vi{e razloga:

– Va`ne saobra}ajne komunikacije povezivale su regionalne centre kako u vreme

osmanske vlasti, tako i kasnije. Tu, pre svega, treba ista}i puteve Uìce – Vaqevo –

[abac, Uìce – Vaqevo – Pale` – Beograd, i Uìce – Poèga – Rudnik.


114

3 Francuska {kola analista afirmisala je nov pristup istraìvawu pro{losti, naro~ito

istraìvawu tema iz dru{tvene istorije, do tada neopravdano zanemarenih. Analisti su,

tako|e, insistirali i na ve}em kori{}ewu rezultata drugih dru{tvenih nauka. O {koli

analista i wenom zna~aju za istraìvawe dru{tvene istorije op{irnije: Mirjana Gross,Historijska znanost, Zagreb 1976, 318-346; Sima M. ]irkovi}, Istorija i dru{tvene nauke, Tre}i pro-gram Radio Beograda, prole}e 1971, Beograd 1971, 305-319; Andrej Mitrovi}, Raspravljanja sa

Klio, Sarajevo 1991; Fernan Brodel, Spisi o istoriji, Beograd 1992.

Nema~ka istoriografija je, me|u prvima, krenula putem {kole analista. O tome op{irnije

Jirgen Koka, O istorijskoj nauci, Beograd 1994.

U srpskoj istoriografiji istraìvawe tema iz dru{tvene istorije posebno je zastupqeno u

posledwe dve decenije. Nov metodolo{ki pristup istraìvawu pro{losti naro~ito neguje

Udruèwe za dru{tvenu istoriju, formirano na Odeqewu za istoriju Filozofskog fakul-

teta u Beogradu, koje je 1995. pokrenulo i ~asopis Godi{wak za dru{tvenu istoriju

4 Pod pojmom zapadna Srbija podrazumeva se prostor ome|en rekama Drinom na zapadu, Sa-

vom na severu, Kolubarom i Qigom na istoku. Taj prostor, tako|e, obuhvata i deo oblasti

planine Rudnik, okolinu â~ka, Gu~u, Ariqe, odnosno gorwi sliv Zapadne Morave. Na ju-

gu, zapadna Srbija ograni~ena je obroncima Zlatibora i Tare. Prim. N. R.

5 Izuzetak, donekle, ~ini administrativna struktura pravoslavne crkve. U vremenu od Beo-

gradskog mira 1739, do stvarawa autonomne srpske crkve 1831, ceo taj prostor nalazio se u

jednoj, Uì~ko-vaqevskoj mitropoliji. Nedeqko Radosavqevi}, Uì~ko-vaqevska mitro-

polija 1739-1804, 119-131; Isti, [aba~ka episkopija po popisu iz 1836, Glasnik Istorijskog

arhiva Vaqeva 34, Vaqevo 2000, 53-56

6 Prostor oko Loznice, odnosno oblast Ra|evine i Jadra, donekle je specifi~na, jer je u vre-

me turske vlasti pripadala Zvorni~kom, a ne Smederevskom sanxaku, odnosno Beogradskom

pa{aluku. U sastav Kneèvine Srbije, Jadar i Ra|evina u{li su tek 1833. Prim. N.R.

– U privrednom pogledu, proizvodna struktura bila je vrlo sli~na, {to je

posledica sli~nih geografskih, pre svega reqefnih i klimatskih odlika. Sa

izuzetkom Ma~ve, Posavine i dela Tamnave, radi se, uglavnom, o brdskom i

brdsko-planinskom podru~ju, gde je ekstenzivna agrarna proizvodwa sve do

sredine XX veka bila osnov egzistencije ve}ine stanovni{tva.

– U etni~kom smislu, sa izuzetkom muslimanske populacije, koja je, u vreme

turske vladavine, naseqavala uglavnom varo{i i neka sela u dolini Drine, re~

je o prostoru gotovo iskqu~ivo naseqenom Srbima. Od kraja XVII veka, taj pros-

tor naseqava ~ak i ista srpska migraciona struja iz dinarskih oblasti, pre sve-

ga isto~ne Hercegovine, Starog Vlaha, isto~ne Bosne i crnogorskih Brda.

Istraìvawe pro{losti zapadne Srbije karakteri{u isti problemi iodlike koji su prisutni u srpskoj lokalnoj istoriografiji uop{te. Razlozizbog kojih je srpska lokalna istorija nedovoqno istraèna su vi{estruki.

Od utemeqewa srpske kriti~ke istoriografije u drugoj polovini XIX ve-ka, za {ta posebne zasluge imaju Konstantin Jire~ek, Ilarion Ruvarac iStojan Novakovi}, pa`wa je usmeravana prevashodno na vojnu i diplomatskuistoriju iz vremena borbi za nacionalno oslobo|ewe i ujediwewe, kao i is-toriju srpskih sredwovekovnih dràva.

Istorija pravoslavne crkve i wenog delovawa tako|e je sagledavana ukontekstu op{tih kretawa. Pa`wa je usmeravana na u~e{}e patrijaraha idrugih visokih crkvenih dostojanstvenika u antiturskim aktivnostima ioslobodila~kim pokretima, dok je znatno mawe obra|ena crkvena struktura,tako da granice pojedinih eparhija, duhovni ‘ivot vernika i {kolovawesve{tenstva, nisu ni izbliza dobro poznate.

U sintezama ~iji je ciq bio sveobuhvatno sagledavawe istorije srpskognaroda7, dodirivana je i istorija zapadne Srbije. To se, posebno, odnosi naistoriju ratova i migracija, koji su bili sastavni deo zbivawa na znatno{irem prostoru Balkana, odnosno jugoisto~ne Evrope. Va`no mesto u timzbivawima imali su utvr|eni gradovi, poput [apca, Uìca i Rudnika.

Uìce je u vreme osmanske vlasti bio drugi po zna~aju {eher na prostoruSmederevskog sanxaka (Beogradskog pa{aluka). Oko wega su se vodile va`nevojne operacije u toku Velikog be~kog rata 1683-1699, kao i austro-turskograta 1737-1739. Vreme posledweg austro-turskog rata 1788-1791. tako|e je obe-leèno borbama na ovom prostoru, o ~emu je nastalo i nekoliko posebnih mo-nografija.8 Ta dela su tematski, ipak, usko ograni~ena na ratna zbivawa.

Znatno pre nastanka pomenutih sinteza, prostor zapadne Srbije privla-~io je pa`wu putnika, koji su wime prolazili iz razli~itih pobuda. Me|u


115

7 Vladimir ]orovi}, Istorija Jugoslavije, Beograd 1933; Stanoje Stanojevi}, Istorija

srpskog naroda, Beograd 1908; Vladimir ]orovi}, Istorija Srba, Beograd 1989; Istorija

naroda Jugoslavije I-II (grupa autora), Beograd 1960; Istorija srpskog naroda (grupa autora),

Beograd 1994; Du{an Panteli}, Vojno-geografski opisi Srbije pred Ko~inu krajinu 1783. i

1784. godine, Spomenik SKA LXXXII, Beograd 1936.

8 Dragoqub M. Pavlovi}, Prilog istoriji Ko~ine krajine i Mihaqevi}evog frajkora, Glas

SKA LXVIII, Beograd 1904, 110-158; Du{an Panteli}, Pokret u severozapadnoj Srbiji i

ba~ki episkop Jovan Jovanovi}, Glas SKA CXXXVIII, Beograd 1930, 147-206

wima je bilo putopisaca koji su, poput Evlije êlebije, putovali vo|eni svo-jom avanturisti~kom prirodom, zatim austrijskih obave{tajnih oficira,koji su prikupqali podatke od va`nosti za mogu}i prodor svoje vojske prekoSave i Dunava pred posledwi austro-turski rat, ali i Srba iz austrijskihzemaqa. Ti putopisci su, u vreme kada knez Milo{ Obrenovi} postepeno uti-re put ka stvarawu Kneèvine Srbije, dolazili da se bliè upoznaju sa svo-jom zemqom maticom. Wihovi vrlo iscrpni rukopisi postali su va`ninarativni izvori. Ti rukopisi su, sem toga, bili i svojevrstan poku{aj pi-sawa istorije. Pri tom, svakako, nije bilo nikakve kriti~nosti.

Austrijski obave{tajni oficiri, Pereti} i Miteser, ostavili su, koliko

je to u datim okolnostima bilo mogu}e, precizne podatke o predelima kojim su

pro{li, bez ikakve ‘eqe da se dubqe zalazi u wihovu pro{lost.9 Ugarski

Srbin Joakim Vuji}, me|utim, ne samo {to je opisao put kojim se kretao ve} je

zabeleìo niz zapisa i natpisa po crkvama i manastirima, i dao osnovne po-

datke o wihovom nastanku, do kojih je na licu mesta mogao do}i.10 Nasuprot

Vuji}u, pruskog oficira Ota Dubislava Pirha, vi{e je interesovala srpska

uprava i vojno ustrojstvo u postepenom formirawu.11 Spisi ovih putnika, me-

|utim, puni su nepouzdanih i neproverenih podataka, poput zapisa ~ije je pos-

tojawe sporno, {to je posebno izraèno ba{ u rukopisu Joakima Vuji}a.

Memoarski rukopisi, pored vrednosti koje imaju kao sekundarni istorij-

ski izvori, tako|e se mogu posmatrati i kao poku{aj pisawa istorije.12 Dva

rukopisa, u kojima su, na osnovu li~nog iskustva, autori dali vi|ewe prili-

ka u zapadnoj Srbiji prve polovine XIX veka, su Memoari prote Matije Nena-

dovi}a i @ivotopis Maksima Evgenovi}a.13 Matija Nenadovi}, sin uglednog

obor-kneza Alekse, pogubqenog u se~i knezova po~etkom 1804, opisao je doga-

|aje u predustani~kom i ustani~kom periodu i svoje u~e{}e u wima, kao i de-

latnost posle ustanaka. S obzirom da je u wima imao va`nu ulogu, wegovi

Memoari su dragocen istorijski izvor. Maksim Evgenovi}, pak, poti~e iz

bogate uì~ke zanatlijske porodice, koja se u vreme Prvog srpskog ustanka

raselila, a on sam je postao ugledan gra|anin Pe{te. Wegov opis srpskog de-

la uì~ke trgova~ke ~ar{ije pred izbijawe ustanka je izuzetno zanimqiv,

pogotovo ako se ima u vidu da sli~nih poku{aja autobiografskog pisawa na

tom prostoru nema u navedenom periodu.

Pedesetih i {ezdesetih godina XIX veka dosta se radilo na objavqivawu

istorijskih izvora, me|u kojima je najvi{e bilo zapisa i natpisa, ali i prvo-

razrednih akata i poveqa, poteklih sa prostora zapadne Srbije. Ti izvori

su, uglavnom, bili crkvene provenijencije, a i sa~uvani su pri crkvama, ma-


116

9 Du{an Panteli}, Vojno geografski opisi Srbije pred Ko~inu krajinu, 1783.i 1784. godine,

Spomenik SKA LXXXII, Beograd 1936

10 Joakim Vuji}, Pute{estvije po Serbiji I-II, Beograd 1902

11 Oto Dubislav pl. Pirh, Putovawe po Srbiji u godini 1829, Beograd 1983

12 Andrej Mitrovi}, navedeno delo, 118-119

13 Prota Matija Nenadovi}, Memoari, priredila Teodora Petrovi}, Beograd-Novi Sad 1969;

Maksim Evgenovi}, @ivotopis Maksima Evgenovi}a, Budimpe{ta 1870

nastirima, ili u vlasni{tvu starih sve{teni~kih porodica. Oni su, u po-~etku, objavqivani u Glasniku Dru{tva srbske slovesnosti, od 1864 GlasnikuSrpskog u~enog dru{tva. Krajem XIX i po~etkom XX veka ta delatnost ve} jebila razvijenija, a rezultati sakupqa~a i prire|iva~a uobli~eni su u pose-bne, kriti~ki prire|ene i objavqene korpuse izvora, bilo u razli~itim pe-riodi~nim izdawima, bilo kao posebne zbirke.14

Ozbiqan pristup istraìvawu zapadne Srbije nisu, me|utim, postaviliistori~ari, ve} geografi Vladimir Kari} i Jovan Cviji}. U svom delu Srbi-

ja, opis zemqe, naroda i dràve, Kari} je dao niz podataka iz istorije, arhe-ologije, etnologije, antropologije i folkloristike.15 U svom najzna~ajnijemdelu Balkansko poluostrvo i ju`noslovenske zemqe

16. Cviji} je, pored fi-zi~ko-geografskih karakteristika Balkana, pa`wu posvetio i uticaju sre-dine na dru{tvene i istorijske procese, zatim migracionim kretawima,privrednom i dru{tvenom ‘ivotu. To je, po wemu, uticalo na uobli~avaweodre|enih prostornih likova varo{i i sela, kao i psiholo{kih tipova sta-novni{tva. Cviji}eva rasprava Metanastazi~ka kretawa, wihovi uzroci i

posledice, postala je metodolo{ki model za istraìvawe migracija i wiho-vog uticaja na formirawe savremene etni~ke slike nekog podru~ja.17

Kari} i Cviji} su, me|utim, imali za ciq istraìvawe znatno {ireg prostoranego {to su pojedine mawe administrativne ili geografske celine, pa su podaci odzna~aja za istraìvawe lokalne istorije u wihovim radovima ipak oskudni.

Sli~no se moè re}i i za radove Stojana Novakovi}a i Milana \. Mili-}evi}a o srpskom selu i seqa{tvu. U svom delu Selo, Stojan Novakovi} je ‘i-vot stanovnika sela stavio u prvi plan, ali se najvi{e bavio vremenomsrpske sredwovekovne dràvnosti, dok je periodu osmanske vladavine i ‘i-votu u modernoj srpskoj dràvi posvetio mawe pa`we.18 Milan \. Mili}e-vi} je, za razliku od Stojana Novakovi}a, u @ivotu Srba seqaka vi{e pa`weposvetio wemu savremenom trenutku.19 U metodolo{kom pogledu, me|utim,wegovi radovi ipak znatno zaostaju za delom Stojana Novakovi}a.

Kada je re~ o istorijskoj geografiji zapadne Srbije, prvi je ne{to vi{epodataka izneo Stojan Obradovi}, ~lan Okru`nog suda u Uìcu. U svom Opi-


117

14 Pored Glasnika DSS/Glasnika SUD, izvori od zna~aja za lokalnu istoriju su objavqivani i

u Radu JAZU, Starinama JAZU, Godi{wici Nikole ûpi}a, Vesniku srpske crkve, Bosanskoher-

cegova~kom isto~niku. Poseban zna~aj, me|utim, imaju Spomenik Srpske kraqevske akademije

i Zbornik za kwièvnost, jezik, istoriju i folklor, gde su objavqene kapitalne zbirke izvo-

ra koje je prikupio Qubomir Stojanovi}, Stari srpski zapisi i natpisi I-VI, Stari srpski

rodoslovi i letopisi i Stare srpske poveqe i pisma I-II15 Vladimir Kari}, Srbija, opis zemqe, naroda i dràve, Beograd 1887

16 Ovo Cviji}evo delo nastalo je na osnovu francuskog izdawa Le peninsule Balcanique, Geo-

graphie humaine, Paris 1918, koje je temeq imalo u wegovim predavawima na Sorboni. Srpsko

izdawe iza{lo je u Beogradu ~etiri godine kasnije. Jovan Cviji}, Balkansko poluostrvo i

ju`noslovenske zemqe, Beograd 1922

17 Jovan Cviji}, Metanastazi~ka kretawa, wihovi uzroci i posledice, Naseqa i poreklo sta-

novni{tva 12, Beograd 1922

18 Stojan Novakovi}, Selo, Beograd 1890

19 Milan \. Mili}evi}, @ivot Srba seqaka, Beograd 1894

saniju okruìja uì~kog Obradovi} je, pored geografskog odre|ewa prosto-ra i osnovnih podataka o klimatskim obele`jima, naveo brojne ~iwenice ona~inu ‘ivota lokalnog stanovni{tva, koje su pre svega, dragocene za is-traìvawe privredne istorije.20

Istraìvawu ovog prostora su, pre Prvog svetskog rata i u me|uratnomperiodu, najozbiqnije pristupili antropogeografi. Me|u wima se posebnoizdvaja Qubomir Pavlovi}, autor vi{e studija u kojima se bavio poreklomstanovni{tva pojedinih oblasti, ali i dao niz dragocenih podataka od zna-~aja za dru{tvenu i privrednu istoriju.21 Zna~ajan je, tako|e, i rad Qubomi-ra @. Mi}i}a, Zlatibor, tako|e objavqen u ediciji Naseqa i poreklo

stanovni{tva.22

Veliki problem lokalne istoriografije na ovom prostoru, kao i u Srbijiuop{te, predstavqalo je odsustvo institucija ~iji bi primarni zadatak bioistraìvawe pro{losti. Tako ne postoji nacionalni institut kome bi pri-oritetan ciq bilo izu~avawe srpske lokalne istorije, ili istorije sela.23

U nedostatku takvih institucija, u zapadnoj Srbiji, kao i u Srbiji uop-{te, lokalne ustanove kulture su, pored svojih primarnih zadataka za{titespomenika kulture, muzejske ili arhivske gra|e, delimi~no preuzele i rad naistraìvawu lokalne istorije.

Na ovom podru~ju su 1948. uspostavqena ~etiri arhivska sredi{ta, kojasu, vremenom, prerasla u istorijske arhive Vaqeva, â~ka, Uìca i [apca.Pored toga, u ovim centrima formirani su i podru~ni muzeji, dok su zavodiza za{titu spomenika kulture osnovani u Kraqevu i Vaqevu.

Rad na istraìvawu lokalne istorije u pomenutim ustanovama, me|utim,otpo~eo je tek sa wihovim postepenim kadrovskim osposobqavawem, odnosnozapo{qavawem {kolovanih istori~ara, kojih je u po~etku bilo vrlo malo.24


118

20 Stojan Obradovi}, Opisanije okruìja uì~kog, Glasnik Dru{tva srbske slovesnosti H,

Beograd 1858. Kriti~ki prire|eno izdawe, sa propratnim komentarima i prilozima

objavqeno je 1987. Stojan Obradovi}, Opisanije okruìja uì~kog, priredio Vidan Niko-

li}, Titovo Uìce 1987

21 Antropogeografske studije Qubomira Pavlovi}a objavqivane su u ediciji naseqa i pore-

klo stanovni{tva Srpskog etnografskog zbornika. Qubomir Pavlovi}, Kolubara i Podgo-

rina, Naseqa i poreklo stanovni{tva 4, Beograd 1907; Isti, Uì~ka Crna Gora, Naseqa i

poreklo stanovni{tva 19, Beograd 1925; Isti, Sokolska nahija, Naseqa i poreklo stanovni-

{tva 26, Beograd 1930

22 Qubomir @. Mi}i}, Zlatibor, Naseqa i poreklo stanovni{tva 19, Beograd 1925

23 Druge istoriografije u tom poslu oti{le su znatno daqe, pa, na primer, britanski univerzi-

tet Lester, ima poseban institut za izu~avawe lokalne istorije, {to nije jedinstven slu~aj.

Od istoriografija koje su se razvijale na ju`noslovenskom prostoru, u istraìvawu lokalne

istorije najdaqe je oti{la slovena~ka istoriografija. U posebnom ~asopisu, Krajevnoj zgodo-

vini, objavquju se iskqu~ivo rezultati istraìvawa mawih teritorijalnih celina

24 Vladimir Krivo{ejev navodi zanimqiv primer Istorijskog arhiva Vaqeva, trenutno me|u

kadrovski najosposobqenijim ustanovama te vrste u Srbiji, u kome je prvi istori~ar zapo-

slen tek po~etkom {ezdesetih, dok u Narodnom muzeju Vaqeva, izuzimaju}i kra}e periode,

istori~ari rade u kontinuitetu tek od po~etka sedamdesetih godina XX veka. Vladimir

Krivo{ejev, Razvoj vaqevske lokalne istoriografije (sa popisom posebnih izdawa), Vaqevo

1945-1965, Vaqevo 1996, 279

Arhivi i muzeji su {ezdesetih i sedamdesetih godina XX veka otpo~eli i saizdava~kom delatno{}u. Od posebnog zna~aja bilo je pokretawe godi{wihzbornika radova, zatim publikovawe posebnih izdawa i organizovawe nau-~nih skupova. To je, ipak, najvi{e zavisilo od kreativnosti pojedinaca zapo-slenih u arhivima ili muzejima, posebno wihovih ~elnih qudi, a ne odpodr{ke nadle`nih ministarstava.

U periodu posle Drugog svetskog rata pove}ano je interesovawe za zavi-

~ajnu pro{lost, {to je dovelo i do ekspanzije izdava~ke delatnosti koja se

moè podeliti na slede}e ve}e celine:

– Godi{wi zbornici radova, ~iji je prevashodni ciq bio da se prezentira-

ju rezultati istraìvawa lokalne istorije

– Istorije gradova, odnosno pojedinih oblasti i wihovih regionalnih

centara

– Monografije o pojedinim selima ili op{tinskim sredi{tima

– Monografije o pojedinim {kolama ili crkvama, ~ije je dugo trajawe

imalo zna~ajnu ulogu u istoriji lokalne sredine

Na prostoru koji je ovom prilikom uzet kao istraìva~ki uzorak, pokre-

nuto je vi{e zbornika radova, ~iji su izdava~i istorijski arhivi ili naro-

dni muzeji. To su Uì~ki zbornik, pokrenut kao zajedni~ko izdawe Narodnog

muzeja Uìca i Istorijskog arhiva Uìca, Zbornik radova Narodnog muzeja

â~ka (ZRNM^), Glasnik Istorijskog arhiva Vaqeva (GIAV) i Glasnik Me|u-

op{tinskog istorijskog arhiva [apca (GMIA[).

Od pomenutih ~asopisa, najstariji je Glasnik Istorijskog arhiva Vaqeva,

pokrenut 1966. Glasnik Me|uop{tinskog arhiva [apca pokrenut je 1968, Zbor-

nik radova Narodnog muzeja â~ka 1969, a Uì~ki zbornik 1972. Izuzimaju}i

Glasnik Me|uop{tinskog istorijskog arhiva [apca, ~iji je posledwi broj

iza{ao iz {tampe 1988, svi ostali ~asopisi izlaze u kontinuitetu.

STRUKTURA OBJAVQENIH RADOVA

U LOKALNIM ZBORNICIMA

âsopis Ukupno brojeva Ukupno radova

Radovi o

Drugom

svetskom ratu i

radni~kom

pokretu

Radovi iz

istorije selaOstali radovi

Glasnik IAV 35 399 140 16 243

ZRNM^ 30 438 22 40 376

Glasnik MIA[ 22 188 54 14 120

Uì~ki zbornik 26 518 136 37 245

Struktura objavqenih radova u ovim zbornicima jasno ukazuje kakvim je

problemima bilo optere}eno istraìvawe lokalne istorije u vremenu kada

su pokrenuti i periodu u kome su izlazili. Iz priloène tabele vidi se da je


119

velika pa`wa posve}ivana Drugom svetskom ratu i istoriji radni~kog po-

kreta, dok je istorija sela bila gotovo potpuno zanemarena, iako je, sve do

sredine XX veka, zapadna Srbija bila izrazito agrarno podru~je, na kome je

‘ivela velika ve}ina stanovni{tva.

Takva zastupqenost tema bila je uslovqena trenutnim okolnostima i, pre

svega, nenau~nim imperativima. Rankeov imperativ, jednostavno pokazati

kako je uistinu bilo25, temeq kriti~ke istoriografije, u ovim slu~ajevima je

bio gotovo potpuno ignorisan.

Nenau~ni imperativi, koji su u znatno ve}oj meri uticali na lokalnu ne-

go na nacionalnu istoriografiju u celini, bili su ideolo{ki i nacional-

ni.26 Kada je re~ o lokalnoj istoriji, neki istraìva~i isti~u i lokalni,

odnosno lokalpatriotski imperativ.27

U vreme pokretawa ovih ~asopisa, ideolo{ki imperativ bio je izrazit.

On se, pre svega, manifestovao u zastupqenosti tema iz istorije Drugog svet-

skog rata, socijalisti~ke revolucije i istorije radni~kog pokreta, nesra-

zmerno wihovom zna~aju u celokupnoj istoriji tih oblasti. Ve}ina autora,

koja se bavila izu~avawem tih tema, podlegla je uticaju ovog nenau~nog impe-

rativa i kada se radilo o selekciji i kritici izvora. Tako su namerno pre-

nebregavane ~iwenice koje su remetile ustaqenu sliku o NOR-u i socijalisti~koj

revoluciji.

Drugi nenau~ni imperativ, nacionalni, odnosno lokalpatriotski, bio

je posebno vidqiv u namerama nekih autora da se doga|ajima koji su se desili

na prostoru wihovog interesovawa, dâ ve}i zna~aj nego {to oni zaista imaju,

ili da se, mimo istorijske istine, lociraju tamo gde se uop{te nisu desili.

Me|u autorima koji su svoje radove objavili u ovim zbornicima, istori-

~ari nisu bili u ve}ini. A nepoznavawe osnovnih metodolo{kih na~ela is-

torijske nauke, tako|e je jedan od razloga zbog kojih ti autori nisu uspeli da

na pravi na~in odgovore izazovu tema koje su obra|ivali.

Hronolo{ki okvir interesovawa istraìva~a lokalne istorije uglav-

nom je bio XIX i XX vek. To je prisutno ~ak i kod autora koji su {kolovani

istori~ari.

Razlozi takvog odabira tema leè ne samo u dostupnosti istorijskih

izvora, starijih od po~etka XIX veka, ve} i u problemu slabog poznavawa ra-

zli~itih, u nekim slu~ajevima i mrtvih jezika (latinski, gr~ki, nema~ki,

staroslovenski, srpskoslovenski, ruskoslovenski-crkvenoslovenski), da bi


120

25 Istori~ari su, jo{ od anti~kih vremena, bili izloèni razli~itim vrstama pritiska sre-

dine, nekada ~ak i ‘ivotnoj opasnosti, ali su, ipak, nalazili na~ina da saop{te svoje vi-

|ewe doga|aja. U tom pogledu, naro~ito je zanimqiv primer Prokopija, vizantijskog

istori~ara iz VI veka, koji je, pored svoje zvani~ne Istorije, napisao i Tajnu istoriju (His-toria arcana), u kojoj je izneo sve nedostatke vladavine cara Justinijana I, ~iji je zvani~ni is-

tori~ar bio, Andrej Mitrovi}, navedeno delo, 147-151, 184-186

26 Andrej Mitrovi}, navedeno delo, 75-82

27 Vladimir Krivo{ejev, Razvoj vaqevske lokalne istoriografije (sa popisom posebnih iz-

dawa), 287-289


121

se i ti malobrojni raspoloìvi izvori na pravi na~in pro~itali i is-

koristili.

Dva od ~etiri pomenuta regionalna centra na ovom prostoru dobila su

svoje kvalitetne istorije. Re~ je o delima [abac u pro{losti I-III, i Istori-

ja Titovog Uìca (Istorija Uìca) I-II).28 Ove velike istoriografske sin-

teze nastale su kao rezultat rada grupa autora, i hronolo{ki obuhvataju

vreme od anti~kog perioda do savremenog doba. Me|u tim autorima su uni-

verzitetski profesori, kao i saradnici Istorijskog instituta SANU. Ova

dela pisana su u skladu sa vrlo strogim metodolo{kim zahtevima istorijske

nauke. Samim tim, ona su i dobar model kako treba pristupiti pisawu isto-

rije pojedinih regionalnih centara. Ipak, i u ovim istorijama najve}a

pa`wa je posve}ena politi~koj i privrednoj istoriji. Osim toga, najvi{e

prostora je dato samim varo{ima, dok su problemi seoskog zale|a ostali ne-

dovoqno obra|eni. To su i najve}i nedostaci ovih sinteza.

Vaqevo i â~ak nisu dobili takve istorije. Me|utim, dva zbornika sa na-

u~nih skupova, odrànih 1993. i 1994, sadrè radove ~iji su autori dali dos-

ta novih ~iwenica iz istorije ova dva grada.29 Oba nau~na skupa su

organizovana u saradwi sa Odeqewem za istoriju Filozofskog fakulteta u

Beogradu, a svi objavqeni radovi pro{li su neophodnu recenziju.

Pored rada grupa autora, ovim prostorom bavili su se i pojedini is-

traìva~i. Radovi Stevana Igwi}a Uìce i okolina 1862-1914, i Uì~ka

nahija, zna~ajan su doprinos izu~avawu istorije Uìca i okoline.30 To se, ta-

ko|e, odnosi i na dela @ivote Markovi}a Uì~ki kraj u doba Kara|or|a i

Uì~ki kraj u Srbiji kneza Milo{a.31 @ivota Markovi} je, znatno vi{e ne-

go ostali istraìva~i, pa`wu posve}ivao svakodnevnom ‘ivotu stanovni-

{tva, odnosno dru{tvenoj istoriji.

Pravi primer sagledavawa istorije jednog grada kao totaliteta dru{tve-

nih odnosa u pro{losti, svakako je delo Miroslava Peri{i}a Vaqevo, grad u

Srbiji krajem XIX veka.32 Peri{i} je u kwizi posebnu pa`wu posvetio upravo

zanemarenim temama srpske istorije, odnosno svakodnevnom ‘ivotu obi~nih

stanovnika grada, pritom koriste}i i istorijske izvore koji su ranije je-

dnostavno zaobilaèni, jer su smatrani mawe va`nim. Drugo zna~ajno delo o

Vaqevu je kwiga Vladimira Krivo{ejeva Vaqevo, nastanak i razvoj grada. U

woj je detaqno analiziran nastanak i razvoj urbanog jezgra, od arheolo{kih

ostataka koji su evidentirani na tom prostoru, do stvarawa ure|ene varo{i

28 [abac u pro{losti I-III, [abac 1980; Istorija Titovog Uìca I, Titovo Uìce 1989; Is-

torija Uìca II, Uìce 1990

29 Vaqevo, Postanak i uspon gradskog sredi{ta, Vaqevo 1994; Vi{evekovna istorija â~ka i

okoline, Beograd 1997

30 Stevan Igwi}, Uì~ka nahija, Beograd 1961; Isti, Uìce i okolina 1862-1914, Beograd 1967

31 @ivota Markovi}, Uì~ki kraj u doba Kara|or|a, Poèga 1999; Isti, Uì~ki kraj u Srbiji

kneza Milo{a, Poèga 2000

32 Miroslav Peri{i}, Vaqevo, grad u Srbiji krajem XIX veka, Vaqevo 1997

u Kneèvini Srbiji.33 Kada se radi o heuristi~kom pristupu, kritici izvo-

ra i kona~noj sintezi saznawa u istraìvawu lokalne istorije, ova dva dela

su izuzetno uspele istoriografske sinteze.

Sem okru`nih, i neki sreski, kasnije op{tinski centri, dobili su svoje

istorije, ~iji su autori istori~ari, ili saradnici kompetentni za istorio-

grafska istraìvawa.34 Ona su po koncepciji vrlo sli~na pomenutim isto-

rijama Uìca i [apca, jer hronolo{ki tako|e obuhvataju vreme od anti~kog

perioda ili sredweg veka, do savremenog doba.

Ve} je pomenuto da je istraìvawe istorije srpskog sela, zbog velike ra-

znolikosti geografskih, dru{tvenih i privrednih uslova, po svojoj prirodi

neizbe`no postalo jedna od primarnih tema srpske lokalne istoriografije.

Usled tih velikih razlika u istorijskom, privrednom i kulturnom razvoju,

neophodno je prvo izvr{iti temeqno istraìvawe sela i seqa{tva pojedi-

nih oblasti, da bi se moglo pristupiti izradi kvalitetnih sinteza na nivou

nacionalne istoriografije.

U posledwih petnaest godina nastalo je vi{e monografija o pojedinim

selima zapadne Srbije, objavqenih kao samostalna izdawa, ili u ediciji

Hronika sela, koju je pokrenula SANU. Po zamisli Odbora za prou~avawe se-

la SANU, ta dela su trebalo da budu rezultat interdisciplinarnih is-

traìvawa, pri ~emu je istorija samo jedna komponenta wihovog sadràja.

Autori su, me|utim, bili uglavnom pojedinci, koji nisu mogli da jednako do-

bro sagledaju sve segmente ‘ivota sela. Iako je koncepcija ovih dela vrlo

sli~na35, wihov kvalitet je neujedna~en, pre svega zbog profesionalnih opre-

deqewa autora. Me|u wima preovla|uju radnici, novinari, pravnici,

slu`benici, vojna lica... Ukratko, istraìva~i amaterski zainteresovani

za zavi~ajnu pro{lost. Tako se, na primer, me|u 16 autora kwiga o pojedinim

selima na {irem podru~ju Uìca, nalaze svega jedan istori~ar i jedan

etnolog.

Zato je u nekim radovima ove vrste nau~ni aparat vrlo nestru~no ura|en,

ili ga uop{te nema, pa brojne navedene podatke nije mogu}e kriti~ki prove-

riti i utvrditi wihovu verodostojnost. Pojedini autori su, ~ak, u sredi{te

pa`we stavqali svoju porodicu, dok su podaci koji govore o poreklu stanov-

ni{tva zasnovani, skoro iskqu~ivo, na usmenoj tradiciji. Sela su posmatra-

na kao gotovo hermeti~ki zatvorene celine, a na wihovu vezu sa sreskim i

okru`nim centrima ukazivano je samo fragmentarno.


122

33 Vladimir Krivo{ejev, Vaqevo, nastanak i razvoj grada, Vaqevo 1997

34 Mihailo Zotovi}, Stevan Igwi}, Dragoqub Muwi}, Poèga i okolina, Poèga 1978; Stevan

Igwi}, Bajina Ba{ta i okolina do 1941, Bajina Ba{ta 1985; Novak @ivkovi}, Letopis

ariqski, Ariqe 1981; Jadar u pro{losti I-II (grupa autora); Ra|evina u pro{losti (grupa auto-

ra), Beograd-Krupaw 1986; Azbukovica – zemqa, qudi i ‘ivot (grupa autora), Qubovija 1985

35 Kwige tematski obuhvataju pitawa geografskog poloàja, zatim klimatske karakteristike,

istoriju sela, obi~aje, na~in ‘ivota, porodice, wihovo poreklo i doseqavawe... Prim. N. R.

Sasvim druga~iji primer je kwiga Stevana Igwi}a Roga~ica, varo{ica

ukraj Drine.36 Re~ je o istoriji jednog sela, koje je polovinom XIX veka ~ak bi-

lo i sresko sredi{te. Ova kwiga je pravi primer kako treba pristupiti pi-

sawu istorije jednog sela. U woj je ukazano na odnos wegovih stanovnika

prema {irem okruèwu, dok je svakodnevni ‘ivot stavqen u prvi plan is-

traìvawa. Kritika izvora izvr{ena je saglasno strogim metodolo{kim za-

htevima istorijske nauke, a nau~ni aparat dat je pregledno i precizno.

Istorijski razvoj sela jedne {ire oblasti ne moè se pratiti tako {to }e

svako od wih biti istraìvano samo za sebe, bez ukazivawa na me|usobne sli-

~nosti ili razlike, kao i uticaje sa strane. îni se da su to, sredinom dvade-

setih godina XX veka, boqe uo~ili Cviji}evi nastavqa~i, Qubomir

Pavlovi} i Qubomir @. Mi}i}, nego kasniji autori monografija o pojedi-

nim selima.

BROJ HRONIKA SELA PO OKRUZIMA

OKRU@NI CENTAR BROJ MONOGRAFIJA O SELIMA

Uìce 16

Vaqevo 11

[abac 3

â~ak (sa G. Milanovcem) 18

UKUPNO 48

I pored pomenutih nedostataka, dela iz edicije Hronika sela i wima sli-

~na izdawa, ipak sadrè zna~ajan broj podataka o privrednoj i dru{tvenoj

istoriji sela. Sem toga, u wima su objavqena brojna usmena kazivawa i pre-

dawa, opisani obi~aji, i priloène retke fotografije pojedinih objekata

ili zna~ajnijih li~nosti. Svi ti podaci, uz neophodnu kriti~ku proveru,

mogu biti dragoceni budu}im istraìva~ima istorije sela, koju treba sagle-

davati kao totalitet dru{tvenih odnosa u pro{losti.

Zna~ajan prilog istoriji {kolstva u zapadnoj Srbiji dali su autori mo-

nografija o pojedinim {kolama, ili dela o razvoju {kolstva na pojedinim

podru~jima. Pojedine kwige ove vrste metodolo{ki su ura|ene vrlo dobro, sa

osvrtom na pro{lost lokalne sredine. Za razliku od kwiga iz edicije Hro-

nika sela, autori ovih dela su ~esto kvalifikovani istori~ari, {to je

vidqivo u krajwem rezultatu wihovog rada. Ovakvih dela najvi{e je nastalo

na podru~ju Uìca i â~ka, ali ih je, ipak, mawe nego monografija o poje-

dinim selima.


123

36 Stevan Igwi}, Roga~ica, varo{ica ukraj Drine, Beograd 1999

BROJ ISTORIJA [KOLA PO OKRUZIMA

OKRU@NI CENTAR BROJ MONOGRAFIJA O [KOLAMA

Uìce 12

Vaqevo 9

[abac 3

â~ak 17

UKUPNO 41

Sli~no je i sa delima o pojedinim crkvama i manastirima, mada je wih

znatno mawe nego monografija o selima i {kolama. Posebno su zanemarene

stare seoske crkve, pre svih brvnare nastale po~etkom XIX veka, dela gradi-

teqa iz Osata u isto~noj Bosni.37 Tako ne postoje istorijske monografije o

nekim zna~ajnim crkvama, poput crkava u Gorwoj Dobriwi, Sirogojnu, Bje-

lu{i, Brekovu, Paunama, Jaloviku, Tubravi}u, Subjelu... Me|utim, u isto-

rijskoj nauci postepeno raste interesovawe za wih.

BROJ MONOGRAFIJA O CRKVAMA I

MANASTIRIMA PO OKRUZIMA

OKRU@NI CENTARBROJ MONOGRAFIJA O CRKVAMA I

MANASTIRIMA

Uìce 6

Vaqevo 5

[abac 3

â~ak (sa G. Milanovcem) 13

UKUPNO 27

Od do sada objavqenih dela ove vrste svakako treba ista}i radove Slobo-

dana @ivojinovi}a Ra~a ukraj Drine, Gordane Tomi} i Dobrosava St. Pavlo-

vi}a Bela crkva karanska i crkve brvnare u wenoj okolini, Stevana Igwi}a

Manastir Ra~a, Svetozara Du{ani}a i Radomira Nikoli}a Ov~arsko-ka-


124

37 Me|u delima o ovoj problematici, sadràjem i metodolo{kim pristupom izdvaja se kwiga

Dragi{e Milosavqevi}a Osa}anski neimari, tematski usko povezana sa gradwom drvenih

crkava na tom prostoru, jer su neimari iz Osata bili vrsni graditeqi, kako sakralnih, ta-

ko i profanih objekata. Kako je ovaj graditeqski pokret bio vrlo intenzivan, mnoge poro-

dice iz Osata, oblasti oko Srebrenice u isto~noj Bosni, svojim doseqavawem su

u~estvovale u oblikovawu savremene etni~ke slike uì~kog kraja, naro~ito oko Bajine Ba-

{te, {to je autor ovog dela vrlo dobro objasnio, daju}i time i koristan prilog prou~avawu

naseqavawa zapadne Srbije. Dragi{a Milosavqevi}, Osa}anski neimari, Beograd – Priboj

2000

blarski manastiri, Borislava êlikovi}a Svetili{ta rudni~kog kraja, Mi-

lomira Gli{i}a Manastir Vujan, Nedeqka Radosavqevi}a Crkva brvnara u

Se~oj Reci, istorija i Dragi{e Milosavqevi}a Crkva brvnara u Dubu...38

Pored primarnog zadatka koji su sebi postavili, a to je istorijat pojedi-

nih hramova, autori su se morali osvrnuti i na dru{tvene uslove u kojima su

oni nastajali, {to je tako|e od zna~aja za istoriju sela, posebno ako se ima u

vidu da deo wih poti~e iz vremena osmanske vlasti, ili ~ak perioda srpske

sredwovekovne dràvnosti.

ZAKQUÂK

Kao {to se iz svega navedenog vidi, podru~je zapadne Srbije bilo je pre-

dmet zna~ajnog interesovawa istraìva~a, mnogo vi{e nego ostala podru~ja

u Srbiji. Rezultat tog interesovawa je brojna {tampana produkcija, nastala

naro~ito posle Drugog svetskog rata, ali taj kvantitet nije propra}en odgo-

varaju}im metodolo{kim kvalitetom.

Razloge za to treba traìti u profesionalnoj strukturi autora koji su se

istraìvawem tog podru~ja bavili. Velika ve}ina wih su, sve do sredine se-

damdesetih godina XX veka, bili istraìva~i koji ne samo da nisu posedova-

li formalne stru~ne kvalifikacije istori~ara, ve} nisu poznavali ni

najosnovnija metodolo{ka pravila istorijske nauke. Me|u wima je bilo pri-

padnika najrazli~itijih profesija, koji su amaterski zainteresovani za za-

vi~ajnu pro{lost. Oni zbog toga nisu bili u mogu}nosti da iz izvora do

kojih su do{li izvuku maksimum saznawa i na pravi na~in ih upotrebe.

[kolovani istori~ari, zaposleni u lokalnim arhivima, muzejima i za-

vodima za za{titu spomenika kulture, u~inili su veliki pomak napred u is-

traìvawu lokalne istorije, iako to nije bio primarni zadatak wihovih

ustanova. Tu je, me|utim, bila presudna li~na istraìva~ka ambicija tih is-

tori~ara i istraìva~a srodnih nau~nih disciplina, a ne dugoro~no plani-

rawe projekata u okviru odre|enih institucija.

Problemi zbog kojih je istraìvawe lokalne istorije, a posebno istorije

sela, jo{ uvek nedovoqno zastupqeno u srpskoj istoriografiji, mogu se sves-

ti u slede}e okvire:

– Najve}i broj istraìva~a koncentrisan je uglavnom u velikim univerzi-

tetskim sredinama, a mawi broj u pojedinim regionalnim centrima.


125

38 Slobodan @ivojinovi}, Ra~a ukraj Drine, Beograd 1974; Gordana Tomi} i Dobrosav St.

Pavlovi}, Bela crkva karanska i crkve brvnare u wenoj okolini, Beograd 1960; Stevan Igwi},

Manastir Ra~a, Uìce 1997; Svetozar Du{ani} i Radomir Nikoli}, Ov~arsko-kablarski

manastiri, Beograd 1963; Borislav êlikovi}, Svetili{ta rudni~kog kraja, Gorwi Mila-

novac 1998; Milomir Gli{i}, Manastir Vujan, â~ak 1994; Dragi{a Milosavqevi},

Crkva brvnara u Dubu, Uìce 1994; Nedeqko Radosavqevi}, Crkva brvnara u Se~oj Reci, isto-

rija, Beograd-Sirogojno 2002... Najvi{e ovakvih dela nastalo je na prostoru â~ka i oko-

line, zbog velike koncentracije manastira i crkava u dolini Zapadne Morave, pre svega u

Ov~arsko-kablarskoj klisuri. Samim tim, i interesovawe istraìva~a je za wih bilo

najve}e.

– Nau~ne i visoko{kolske ustanove imaju mali broj projekata koji se

odnose na probleme lokalne istorije i istorije sela.

– Ne postoji poseban institut koji bi se, primarno, bavio istorijom sela,

odnosno selom uop{te.

Istraìva~i koji se bave lokalnom istorijom obeshrabruju se i na druge

na~ine.

– Nijedna lokalna institucija kulture, ukqu~uju}i arhive i muzeje, ne

moè svojim projektima da konkuri{e za sredstva Ministarstva za nauku, te-

hnologije i razvoj. To pravo ekskluzivno imaju visoko{kolske ustanove,

odre|eni instituti i Matica srpska. Zbog toga su podru~ni arhivi i muzeji

gotovo iskqu~ivo osloweni na pomo} i podr{ku sredine u kojoj egzistiraju.

– Za sredstva Ministarstva za nauku, tehnologije i razvoj ne mogu da kon-

kuri{u ni pojedini istraìva~i zaposleni u tim institucijama kulture.

Ukoliko nisu zaposleni na univerzitetu ili u nekom od instituta, Minis-

tarstvo za nauku, tehnologije i razvoj ne prihvata ih kao nau~ne radnike, bez

obzira na wihovo obrazovawe i ostvarene rezultate istraìvawa.

– Poseban problem je sistem vrednovawa radova istraìva~a. Radovi

objavqeni u nekim lokalnim zbornicima autoru donose mawe bodova nego ra-

dovi {tampani u ~asopisima fakulteta ili instituta. Nije, dakle, prevas-

hodno vaàn kvalitet tih radova, ve} ~asopisi u kojima su objavqeni. Time

se, gotovo u potpunosti, negira aksiom da u istoriografiji ne postoje velike i

male teme, ve} veliki i mali rezultati. Kako su lokalni ~asopisi ipak naj-

pogodniji za objavqivawe radova iz lokalne, odnosno zavi~ajne istorije, zbog

sistema bodovawa radova {tampanih u wima, istraìva~i gube interesovawe

za rad na tim, za istoriografiju izuzetno va`nim temama.

– Nije izvr{eno rangirawe tih lokalnih ~asopisa, iako se me|u sobom u

velikoj meri razlikuju. Dok je, na primer, po koncepciji i odabiru tema,

Uì~ki zbornik ostao na gotovo istom nivou kao kada je pokrenut 1972, Glas-

nik Istorijskog arhiva Vaqeva dostigao je u posledwih pet brojeva (1997-2001)

vrlo visoke nau~ne standarde, dok je redakcija uvela strogu kriti~ku i stru-

~nu proveru radova koji se objavquju.

Bez temeqne izmene takvog odnosa prema lokalnoj istoriji i istoriji se-

la, kao izuzetno va`nim komponentama nacionalne istorije, nije mogu}e do-

}i do zna~ajnijih istraìva~kih rezultata. A treba li, uop{te, isticati da

bez kvalitetnih saznawa o pro{losti mawih teritorijalnih celina, nije

mogu}e svestrano istraìvawe nacionalne istorije u celini?

REZIME

Rad je poku{aj da se ukaè na osnovne probleme u istraìvawu lokalne istorije,

a posebno istorije sela. Pri tom je, za istraìva~ki uzorak, uzeto podru~je zapadne

Srbije, jedno od najboqe istraènih u srpskoj lokalnoj istoriografiji. Ukazano je

na istorijat istraìvawa tog prostora od po~etka XIX veka do savremenog trenutka.


126

Obja{weni su metodolo{ki nedostaci do sada objavqenih radova i izneti osnovni

razlozi zbog kojih lokalna istorija, kao podru~je istra`ivawa, nije privla~ila ve-

}u pa`wu istori~ara. Ukazano je, tako|e, na potrebu da se, svojom podr{kom projek-

tima istra`ivawa lokalne istorije i istorije sela, u to ukqu~e nadle`na ministar-

stva i nacionalne nau~ne institucije.

SUMMARY

This work is an effort to point out basic problems in the research of local history, especi-ally village history. The territory of western Serbia was taken as a research model, one of tho-se which were best researched in Serbian local historiography. The history of research of thatterritory from the beginning of XIX century until present was pointed out. Methodologicalshortcomings of already published works were explained and basic reasons were given, beca-use of which local history, as the field of research, did not draw a big attention of historians.The need was also pointed out to include competent ministries and national scientific instituti-ons with their support to the projects of research of local history and village history.


127

Vladimir Krivo{ejev

Narodni muzej

Vaqevo

RAT ISTORIOGRAFIJA

Paralelni osvrt na kwige, Vaqevo pod okupacijom 1941-1944 (@arko

Jovanovi})i i êtnici Draè Mihailovi}a u gra|anskom ratu u Srbiji

1941-1945 (Milorad Beli})

APSTRAKT: Period posle Drugog svetskog rata je do krajnosti doveo nas-

tojawa istoriografa da svoja znawa angaùju u ciqu politi~kih i ideolo-

{kih obra~una. Takva, nenau~na, istoriografija je predstavqala politi~ki

poligon na kome su se jasno diferencirala dva rova, sa dva protivnika – reìm-

ska i emigrantska istoriografija. Do posledewe decenije 20. veka, izme|u pri-

padnika ove dve krajnosti je postojala jasna granica, tako da dela (ali i

stavovi) emigrantske istoriografije nisu nalazili svoje izdava~e u zemqi.

Posledwe decenije 20. veka su dovele do zna~ajnih promena, tako da je i emigran-

tska istoriografija sve vi{e prestajala da bude tabu tema. Paralelno sa

tim se pojavquje i nau~na istoriografija, koja objektivnim pristupom pro-

{losti nastoji da negira ideolo{ke stereotipe i ukaè na nau~ne istine.

Ipak, i pored wenog ja~awa opstaju i oba nenau~na vida. Primer za to su dve kwi-

ge koje se pojavquju u okvirima vaqeveke istoriografije tokom 2001. godine.

Na teritorijama Jugoslavije Drugi svetski rat je, uz karakter oslobodi-

la~ke i antifa{isti~ke borbe, imao i veoma izraène odlike gra|anskog su-

koba u kome su se razli~iti ideolo{ko-politi~ki pokreti borili za pozi-

cije u posleratnoj dràvi. Najistaknutiji ~inioci ovog istorijskog procesa

na tlu Srbije su bile jedinice Narodno oslobodila~kog pokreta (partizani

Josipa Broza Tita) i Jugoslovenske vojske u otaxbini (~etnici Draè Miha-

ilovi}a), ali se ne sme zanemariti ni uloga drugih kao {to su pe}an~eve, ne-

di}eve i qoti}eve formacije. Razli~iti karakteri jednog procesa, kao i u~e-

{}e vi{e suprotstavqenih strana, ali i ideologija ~iji je me|usobni odnos

i odnos prema okupatoru imao odlike promenqivosti i makijavelisti~ke

128

UDK = 930.1

neiskrenosti, ~ine da je on bio krajwe vi{eslojan i razli~ito nijansiran, a

time svaka wegova stereotipna crno-bela ekspozicija predstavqa vitope-

rewe istorijske istine. A upravo takav odnos je decenijama dominirao u ve-

}ini istoriografskih dela, kako u memoarskim i publicisti~kim tako i u

onim radovima koji su poku{avali da stvore privid nau~nog pristupa.

Razloge za ovakav odnos prema pristupu pro{losti prevashodno treba

traìti u poratnim zbivawima u samoj zemqi. Zavr{etak rata i preuzimawe

vlasti od strane jedne od sukobqenih formacija predstavqa i po~etak for-

mirawa nenau~ne istoriografije kao instrumenta u rukama nosilaca nove

vlasti. Ciq ove, politi~ko-ideolo{ki instrumentalizovane istoriogra-

fije nije bio da ukaè kako je stvarno bilo, ve} da se stavi u funkciju nastav-

ka borbi sa poraènim snagama u gra|anskom ratu radi u~vr{}ivawa

poloàja novostvorenog sistema, a upotrebom metoda suprotstavqenih meto-

dama istorije kao nauke. Selektivni pristup ~iwenicama i izvorima, pre-

}utkivawa, skrivawa ali i falsifikovawa, ponekad i izmi{qawa, imala su

za ciq implementaciju crno-belih stereotipnih mitova u svere op{te dru-

{tvene svesti kako bi pobedni~ke snage bile glorifikovane, a poraène sa-

tanizovane. Kako se uz punu podr{ku reìma suprotna mi{qewa nisu mogla

~uti, stvoreni su jaki fonovi monolitnog jednozvu~ja, a druga~ija shvatawa

i interpretacije su bivale sankcionisane, kako u istoriografiji, tako i u

kwièvnosti.

Dok je u otaxbini ovakvo monolitno jednozvu~je, usmereno ka glorifika-

ciji pobede i nove vlasti partizanskih jedinica, bilo ~vrsto izraèno, u

inostranstvu, gde su emigrirali predstavnici snaga poraènih u gra|an-

skom ratu, mogla su se ~uti druga~ija tuma~ewa istih ~iwenica i doga|aja.

Tako se, nasuprot reìmske istoriografije, u inostranstvu, razvija posebna

emigrantska istoriografija. îwenice koje reìmska istoriografija zane-

maruje i nastoji da pretvori u tabue u emigrantskoj istoriografiji se slobo-

dno interpretiraju daju}i istim doga|ajima druge dimenzije. Me|utim, dok je

u odnosu prema ~iwenicama i wihovom odabiru i na~inu prezentacije razli-

ka izme|u reìmske i emigrantske istoriografije bila je velika, u metodo-

lo{kom smislu i odnosu prema stvarnosti emigrantska istoriografija je

imala sli~an stav, predstavqaju}i tako samo antipod reìmskoj istorio-

grafiji. Nastoje}i da prikaè svoje vi|ewe istorije ni pisci van granica

otaxbine nisu delovali sine ira et studio, budu}i da im ciq i nije bio da ot-

kriju realnu sliku pro{losti, ve} da opravdaju poraz i odstrane epitete

izdajnika i zlo~inaca kojim je reìmska istoriografija obilato etiketira-

la protivnike tvoraca novog reìma. Zato su apostrofirali objektivna

fakta koja se u reìmskoj istoriografiji nisu spomiwale, ali su ~inili i

dodatne korake, ponavqaju}i iste ciqane metodolo{ke zloupotrebe kao i

reìmski istoriografi – selektivni pristup ~iwenicama i izvorima, pre-

}utkivawa, skrivawa ali i falsifikovawa, izno{ewe neistina sa ciqem


129

stvarawa crno-belih stereotipnih mitova, satnizacija i glorifikacija (sa-

mo obrnuto usmerene) i ovde su bili sredstva izvrtawa istorije.

U odnosu prema realnoj pro{losti obe istoriografije su se sluìle sli-

~nim metodama, ali uz dve bitne razlike. Prva je vezana za funkcije ciqa. I

jedna i druga istoriografija imaju za ciq iskrivqavawe istorijske svesti

zarad svojih politi~ko-ideolo{kih ciqeva, ali dok je kod reìmske taj ciq

usmeren ka o~uvawu i ja~awu vlasti, kod emigrantske predstavqa i neku

vrste epske osvete poraènog, slabijeg, ugwetenog, nemo}nog, i poku{aja

pravdawa, prawa od kaqa na~iwenog od strane reìmske istoriografije.

Druga bitna razlika se ogleda u ~iwenici da su u reìmskoj istoriografiji

svi radovi koji je karakteri{u imali odlike monolitnog jednozvu~ja, dok su

se u emigrantskoj istoriografiji i te kako glasno mogli ~uti disonantni to-

novi, tako da se nasuprot jedinstvenom partizanskom tuma~ewu jednog istog

doga|aja, ne suprotstvqa jedno, ve} vi{e raznorodnih, me|usobno, do nepo-

mirqivosti, suprotstavqenih tuma~ewa ~etni~ko, qoti|evsko, nedi}evsko...

Predstavnici razli~itih ratnih formacija su kroz istoriografiju nasta-

vili borbu, kako sa ratnim pobednicima, tako i sa drugim stranama u jednom

veoma kompleksnom sukobu.

Ovakva podela pra}ena u~aurenim ideolo{kim imperativima po~ela je

da se razvodwava tokom posledwih decenija 20. veka, kada je do{lo do veli-

kih lomova u komunisti~kom bloku, koje je reìm nastojao da amortizuje

osloba|awem elemenata nacionalne svesti. Od tog trenutka brojni, do nedav-

no zabraweni, naslovi emigrantske istoriografije pojavquju se u izdawu do-

ma}ih izdava~a. [ta vi{e, pogledom na kwiàrske izloge mogao se izvesti

zakqu~ak da su, vo|eno komercijalnim imperativima, onakve, za zemqu nove

vizije starih doga|aja postale i dominantne, budu}i da je za stara tuma~ewa

bilo sve mawe interesovawa. Tako na samom kraju 20-tog veka i u samoj drà-

vi egzistiraju dve suprotstavqene istoriografske krajnosti, sa starim ma-

nama. Me|utim, istovremeno, se pojavquje i nova generacija {kolovanih

istori~ara neoptere}enih starim rovovskim podelama, koja nastoji da kri-

ti~ki obradi stavove i jednih i drugih.

Pre ovih novih pojava, tokom apsolutne prevlasti reìmske istoriogra-

fije, postoje}a slika se sa {irih, nacionalnih nivoa prenosila i na nivoe

lokalnih istoriografija, da bi, krajem 20-tog veka, i novi tokovi bili pre-

slikani na ove nivoe. Do po~etka devedesetih godina apsolutno su dominira-

li radovi sa temamama vezanim za NOB i istoriju radni~kog pokreta.

Primera radi, u prvih 25 brojeva Glasnika Istorijskog arhiva Vaqevo pre-

ko 50% radova se odnosilo na Drugi svetski rat i razvoj radni~kog pokreta,

da bi u posledwih desetak brojeva radovi sa takvom tematikom mogli da se

izbroje na prste jedne ruke, s tim {to, bar na primerima vaqevske istorio-

grafije, drasti~no smawewe broja radova vezanih za partizanski pokret nije

pratila pojava radova paralelnih tokovima emigrantske istoriografije.

Ovakvo stawe, karakteristi~no za radove u jednom stru~nom ~asopisu bez ve-


130

like razlike se preslikavalo i na svere posebnih izdawa, ali po~etak 21. ve-

ka doneo je zna~ajne promene.

Tokom 2001. godine u okvirima lokalne, vaqevske istoriografije pojavi-

le su se dve monografije koje tretiraju tematiku Drugog svetskog rata. To su

kwige, Vaqevo pod okupacijom 1941-1944. (autor @arko Jovanovi}, izdava~

Institut za noviju istoriju Srbije) i êtnici Draè Mihailovi}a u gra|an-

skom ratu u Srbiji 1941-1945. (autor Milorad Beli}, izdawe autora). Iako

tretiraju isti period, ove dve kwige imaju razli~ite teritorijalne vizure:

prva teì{te postavqa na lokalnim, a druga na nacionalnim doga|ajima,

ali ih u okvire lokalne vaqevske istoriografije sme{ta, kod prve tematika,

kod druge mesto izdawa, a kod obe poreklo autora.

Prva od navedenih kwiga je delo istori~ara starije genercije, vi{ego-

di{weg nau~nog savetnika (i direktora) Instituta za noviju istoriju Srbi-

je (ranije Institut za prou~avawe radni~kog pokreta) i predstavqa nastavak

autorovih ranijih vi{edecenijskih aktivnosti. Druga kwiga je nastala iz

pera istori~ara sredwe generacije, koji je upravo ovim radom napravio ve}i

iskorak od iskustava u prosvetnom radu, ali i novinarstvu i politi~koj

propagandi, ka istoriografiji.

Jovanovi}eva monografija je prva kwiga koja posle vi{e od pola veka od

zavr{etka Drugog svetskog rata nastoji da celovito obradi jedan istorijski

proces i wegove uzroke i posledice na teritoriji grada Vaqeva i wegove oko-

line. Sam naslov kwige, kao i naslovi poglavqa (Okupacija, Prole}e i leto

prve ratne godine, Vaqevska jesen 1941, Svakodnevnica i rat, Tre}a ratna go-

dina, Umorni grad, Oslobo|ewe) i potpoglavqa, navode ~itaoca na pomisao da

se u woj prevashodno tretiraju teme dru{tvene istorije sa teì{tima na ci-

vilnoj svakodnevici, ‘ivotu obi~nih qudi u nesvakida{wim uslovima koje

name}e okupacija. Ovakva istoriografska vizura je u dosada{wim radovima

okrenutim periodu Drugog svetskog rata bila potpuno zapostavqena u ko-

rist apsolutnog tretirawa vojnih i politi~kih pitawa. Me|utim po~etna

o~ekivawa ~italaca nisu u potpunosti ispuwena. Istina, pojedina pitawa

takozvane obi~ne svakodnevice koja je permanentno zaokupqala ve}inu gra-

|anstva su obra|ivana, ali osnovna koncepcija kwige je ipak okrenuta klasi-

~nim temama rata i politi~ko-ideolo{kih sukoba.

Pored starog, klasi~nog, tematskog, pristupa kwiga je pisana i sa starih,

ve} vi|enih stanovi{ta. Na ovakav zakqu~ak ukazuje ve} sam navedeni spisak

kori{}ene literature. Tu se nalazi 33 naslova posebnih izdawa i 29 naslova

~lanaka i rasprava. Me|u navedenim naslovima preovla|uju radovi stare,

reìmske provinijencije, dok se dela emigrantske istoriografije, neopho-

dna da bi se upore|ivawem dve krajnosti uspostavila toliko bitna ravno-

teà kao preduslov objektivnosti, mogu nabrojati na prste jedne ruke.

Posebnu pa`wu privla~i ~iwenica da u navedenim popisima skoro da nema

naslova novije literature nastale iz pera mla|ih istraìva~a, koji su kari-

jeru zapo~eli neoptere}eni imperativom monolitnog jednozvu~ja. Tako, na


131

primer, u spisku literature nije navedena kwiga Bojana Dimitrijevi}a,

Vaqevski ravnogorci (mada se u napomenama ona pomiwe na par mesta, ali

iskqu~ivo kao naslov iz kojeg su preuzeti neki memoarski izvori emigran-

tske provinijencije). Tako|e nema ni jednog jedinog naslova iz vi{e nego bo-

gatog opusa Koste Nikoli}a. Naro~ito za~u|uje ~iwenica da je Jovanovi}

naveo kori{}ewe nekoliko ~lanaka objavqenih u zborniku sa nau~nog skupa

Vaqevo 1941-1945, ali ne i Nikoli}ev rad Vaqevski korpus jugoslovenske voj-

ske u otaxbini.

Ovako selektivan odnos u kori{}ewu literature se morao odraziti i pri

tretmanu (pre svega u kriti~kom odnosu) informacija na|enih u izvornim

korpusima. Sa jedne strane, autor je u spisku izvora naveo kvalifikovane ar-

hivske fondove, ali je zato savremenu {tampu koristio krajwe selektivno.

Primera radi, navedeno je kori{}ewe kompleta lista Obnova, ali samo za

1942. godinu. Zatim je navedeno kori{}ewe i listova „Novo vreme“ i „Na{a

borba“, ali kada su neki bitni doga|aji u pitawu, autor nije konsultovao ove

izvore, kao ni memoarsku gra|u emigrantske provinijencije, ~ak ni sa kri-

ti~kim osvrtom, dok je objavqenim se}awima boraca NOR-a poklawao puno

poverewe.

Navedeni metodolo{ki propusti su se direktno odrazili na op{ti kva-

litet cele kwige, koji se nije odmakao od starih principa i gledi{ta reìm-

ske ideolo{ko-propagandne istoriografije. Tako, ve} na po~etku rada,

Jovanovi} ovla{ opisuje haoti~no-eufori~nu situaciju nastalu prvih dana

ratnog sukoba i, pomiwu}i vatrene govore dràne na vaqevskim ulicama, di-

rektno izdvaja samo jednog govornika, ~lana okru`nog komiteta KPJ (str.

18). Time svoj rad stavqa na stanovi{ta mnogih prethodnih koji su stvarali

sliku da istorija po~iwe i zavr{ava sa aktivnostima KP-jota.

Sli~an odnos autora se uo~ava i u potpoglavqu @ene u okupiranom gradu

(st. 61). Nasuprot opravdanim o~ekivawima ~italaca, tu nema ni re~i o sva-

kodnevnim brigama i preokupacijama ‘ena u nametnutim neregularnim uslo-

vima, tako|e nema ni re~i o aktivnostima politi~ki angaòvanih ‘ena koje

nisu bile ukqu~ene u komunisti~ki pokret, ve} se skoro iskqu~ivo pi{e o

politi~kim aktivnostima pripadnica ilegalne partijske }elije, kao da je to

bila jedina preokupacija svih ‘ena u Vaqevu.

Na sli~an na~in, na vi{e mesta u kwizi, Jovanovi} se odnosi i prema

brojnim hap{ewima i slawem u logore stanovnika vaqevskog kraja. Stavqa-

ju}i teì{te iskqu~ivo na pripadnike komunisti~kog pokreta, prenebrega-

va ~iwenicu da su zatvarani i mnogi pripadnici suprotnih ideolo{kih

grupacija, ali i politi~ki ne mnogo aktivni gra|ani, a o ~emu se mogao upo-

znati kako u arhivskoj gra|i koju je pregledao, tako i u literaturi koju nije

naveo kao kori{}enu (pomenuta monografija Bojana Dimitrijevi}a, ali i

radovi dr Dimitrija \or|evi}a).

Posebno je upe~atqiv selektivan i krajwe neobjektivan autorov odnos

prema ‘rtvama okupatorskog reìma. Na mnogim mestima u svojoj kwizi Jo-


132

vanovi} pi{e o streqawima pripadnika partizanskog pokreta, ali pre}ut-

kuje smrt onih koji nisu nosili petokraku (primera radi brakova~ke

sve{tenike, oca i sina, êdomira i Alekse Vi}entijevi}, kao i mnogih dru-

gih). Istine radi, nije mogao da pre}uti prve vojne `rtve okupatorskog tero-

ra u Vaqevu, streqawe kraqevskih oficire Aleksandra Mi{i}a i Ivana

Fregla, ali dok o kasnijim ve{awima partizana Stevana Borote, Josipa Ma-

jera i Stjepana Filipovi}a pi{e na{iroko (str. 142, 143, 144, 147, 148), za-

robqavawe i streqawe Mi{i}a i Fregla komentari{e peòrativnim

citatom iz neobjektivnih, nenau~no prire|enih se|awa pripadnika parti-

zanskih jedinica (str. 95, 96, – istovremeno sli~ne radove nastale sa druge

strane ni ne koristi), ~ime su prve vojne `rtve svesno minimalizovane na ra-

~un glorifikacije wihovih politi~kih i ideolo{kih protivnika.

U nekriti~kim postupcima autora naro~ito je karakteristi~an odnos

prema bratoubila~kim sukobima u gra|anskom ratu. Na trenutke objektivno,

a na trenutke nekriti~ki pi{e o evidentnim zlo~inima ~etnika okrenutim

prema pripadnicima partizanskog pokreta, ali i prema qoti}evcima, kao i

qoti}evske likvidacije partizana i ~etnika, ali nijednom re~ju ne pomiwe

zlo~ine koje su ~inili partizani, mada su takvi doga|aji donekle poznati i

iz ranije reìmske istoriografije, uz poluopravdavaju}i ‘ig takozvnih le-

vih skretawa. U Jovanovi}evoj kwizi, me|utim, nema ni re~i o tome, pa ni o

klawu predsednika diva~ke op{tine Velisava Petrovi}a, kao jednom od naj-

drasti~nijih i najpoznatijih zlo~ina partizanskih stare{ina Borote i Ma-

jera, {to je zabeleèno u {tami toga vremena („Na{a borba“ i „Novo vreme“,

koje je Jovanovi} naveo u spisku kori{}enih izvora!), novijoj literaturi

(koju Jovanovi} ne koristi), ali i se}awima ‘ivih svedoka i ~lanova poro-

dica (izjave svedoka su kori{}ene samo onda kada su potvr|ivale stare stere-

otipne, crno-bele predstave!).

Prenebregavaju}i ovakve poznate primere iz 1941. godine, neke brutal-

nosti oslobodilaca Vaqeva iz 1944. godine autor nije mogao pre}utati, ali

ih opisuje kao akcije ~i{}ewa, u jeku borbi, od onih koji su naneli veliko

zlo i neda}e gra|anstvu (str 244). Me|utim o doga|ajima koji su sledili i ko-

ji su danas sve aktuelniji kroz potrage za takozvanim pasjim grobqima nema

ni slova, mada se u zavr{nom poglavqu autor osvrtao na mnoge ~iwenice koje

su usledile po progonu nacisti~kih snaga iz Vaqeva.

Pi{u}i sa starih stanovi{ta propagandno-ideolo{ki obojene istorio-

grafije, autor je dodao samo novi fon starom horu monolitnog jednozvu~ja,

~ime je propustio priliku da wegov rad, koji je u istinu prva monografija sa

temom Vaqeva u vremenu okupacije u Drugom svetskom ratu, donese i prve re-

alne slike o tom periodu, ali i da bude, ono {to je osnovnom temom na-

javqivao, prva monografija dru{tvene istorije vezane za ‘ivot pod

okupacijom u celoj Srbiji (ovu {ansu, koju je propustio Jovanovi}, iskoris-

tio je Kosta Nikoli} kwigom Strah i nada u Srbiji 1941-44 – svakodnevni

‘ivot pod okupacijom, Beograd, Zavod za uxbenike i nastavna sredstva, 2002).


133

Sa druge strane, Beli}eva kwiga êtnici Draè Mihailovi}a teritori-

jalno nije fokusirana na Vaqevo, ve} je po temi i arealu znatno op{tija i

predstavqa jedan od, u posledwim decenijama, relativno sve brojnijih poku-

{aja da se, posle vi{edecenijskog zaobilaèwa, pre}utkivawa, vitoperewa i

falsifikovawa, prikaè jedan druga~iji pogled na pokret Draè Mi-

hailovi}a.

Beli} nastoji da anulira stereotipe stvorene sa politi~ko-ideolo{kim

ciqevima obra~una pobednika sa poraènima, i kwigu zasniva na izno{ewu

argumenata koji bi trebalo da otvore novo sagledavawe optu`bi ~etnika za

odgovornost za gra|anski rat, izdaju u neborbenost. Sa takvim ciqevima Be-

li} iznosi brojne ~iwenice o sukobima ~etnika sa nema~kim okupatorskim

snagama, ali i nedi}evcima i qoti}evcima, o wihovim hap{ewima, zatva-

rawima i umorstvima, o prevrtqivoj politici zapadnih saveznika i delo-

vawu ratne i poratne propagande, ~ime je podvukao ranije skrivane

~iwenice koje ravnogorske formacije, iz otvorene kvislin{ke kolaboracije

sa nacistima pomeraju u ravan evropskih antifa{isti~kih poktreta.

Ovakvim prilozima Beli}eva kwiga staje u red ne malog broja novijih

izdawa koja ru{e mitove i otvaraju nove uglove sagledavawa problema. Me-

|utim, kritikuju}i reìmske istori~are koji su nepotpunim metodolo{kim

pristupom u svojim radovima kr{ili na~ela istorije kao nauke, autor po-

navqa neke wihove gre{ke.

Pripremaju}i ovaj rad, Beli} skoro da nije koristio arhivsku gra|u, ve}

svoje stavove uobli~ava prevashodno na objavqenoj memoarskoj gra|i emi-

grantske provinijencije i prilozima iz savremene {tampe i novije literatu-

re. Zato, kada se kriti~ki osvr}e na politi~ke mitove i stereotipe u

radovima reìmske istoriografije, on to ~ini uop{teno, pau{alno, budu}i

da je wu vrlo malo koristio u svome radu. Stoga, kritikuju}i jedne stereoti-

pe, on to ~ini sa stanovi{ta drugih stereotipa. Takvim postupkom je na~i-

nio krupnu metodolo{ku pogre{ku, dovode}i sebe kao istori~ara koji

nastoji da objektivno sagleda pro{lu stvarnost, i tako ne ponovi gre{ke

onih koje kritikuje, u nemogu}nost da potpuno realno izvaga dve krajnosti i

time da ve}u snagu svom tuma~ewu pro{losti.

Ne kori{}ewem (ili selektivnim kori{}ewem) partizanske memoarske

gra|e, Beli} se izjedna~ava sa Jovanovi}evim postupkom (i postupkom wego-

vih prete~a) koji poklawaju neograni~eno poverewe se}awima jedne strane,

dok se}awa druge za wih ne postoje) osim ako su u wima uo~eni krupni pro-

pusti koji se efektno mogu kritikovati. Iako navodi ~iwenice koje negiraju

ideolo{ke mitove stvorene od strane reìmskih istori~ara, kada sa ravni

prezentacije ~iwenica prelazi na ravan analize i sinteze, autor nije uspeo

da sebe kao istori~ara izdigne iznad subjektivnog, revan{isti~kog pristu-

pa. U svom radu jedno od poglavqa naslovqava sa Partizanski zlo~ini. U tom

poglavqu opisuje brutalna ubistva koja su ~inile partizanske jedinice. Ti-

me ukazuje na neosporne ~iwenice koje je reìmska istorigrafija decenijama


134

skrivala, a potom mininmalizovala i opravdavala kao leva skretawa neodo-

brena od vrhovne komande, ali istovremeno upada u istu zamku u koju su upa-

dali i reìmski istori~ari. Na prvom mestu, tema kwige su ~etnici, a ne

partizani, i ovakvo posebno poglavqe bi donekle i moglo da ima smisla pod

uslovom da ~etnici nisu ~inili sli~ne brutalne zlo~ine, ili pak da u ovoj

kwizi posve}enoj prevashodno wima, bar postoji, tako|e posebno, poglavqe

Zlo~ini ~etnika. Ovako, izdvajaju}i u prvi plan zlo~ine jedne strane u gra-

|anskom ratu Beli} napu{ta vizire objektivnog istori~ara, tim pre {to i

kada ih se dotakne to ~ini ovla{, kopiraju}i reìmske istori~are kada

opravdavaju leva skretawa.

Ovakav postupak je sli~an Jovanovi}evom, u wegovoj kwizi o Vaqevu, kada

minimalizuje zlo~ine partizana a pi{e o brutalnosti ~etnika. Sli~ne parale-

le se uo~avaju i na drugim primerima. Jedan od wih je i pitawe kolaboracije.

Otvaraja}i ovu temu Beli} pre}utkuje mnoge vidove otvorene saradwe (poput po-

znate predaje zarobqenih partizana Nemcima, u okolini Vaqeva, koji }e ih po-

tom streqati), nabrajaju}i samo neke postupke koje opet karakteri{e kao

samoodbrambeno prilago|avawe, ratno lukastvo... Prihvataju}i, bez kritike,

takve stavove onih koji su pravdali svoje postupke, takve primere karakteri{e

kao nagodbu, a ne saradwu, opisuju}i razlike izme|u pojmova nagodba i saradwa

(str. 30), me|utim kada pomiwe pregovore partizanskih komandanata sa okupa-

torom, to naziva nema~ko-partizanskom saradwom (str. 38).

Obe kwige o kojima je ovde re~ svojom su{tinom sluè razli~itim idejama,

ali nijedna od wih nije Rankeov imperativ – pokazati kako je uistinu bilo. Po-

red ove sli~nosti u kontradikciji, ta~nije, zahvaquju}i upravo woj, navedene

kwige se u mnogo ~emu razlikuju. Prva je nastoji da {to potpunije, u odre|enom

periodu, da opis doga|awa na jednoj, mawoj teritoriji, a druga da, u okviru istog

perioda, donese op{tu sliku jednog pokreta, ali, i jedna i druga su koncepcijski

pomerene izvan pravca koji bi ih vodio ka tim zami{qenim ciqevima. Prva to

~ini ponavqaju}i samo one ~iwenice koje potvr|uju stare stereotipe reìmske

istoriografije, dok ih druga ru{i ~iwenicama koje je koristila emigrantska

istoriografija. Nepoznavawe, ne htewe da se prihvate ili vitoperewe supro-

tnih ~iwenica i jednima i drugima suàva vidike i ne omogu}uje realno sagle-

davawe ni onih koje se poznaju, i prezentiraju.

Upravo ovakve sli~nosti dovode do sukoba niza nepomirqivih krajnosti,

ne toliko te`wom da se jedna strana glorifikuje, koliko naporima da se dru-

ga satanizuje. Obe kwige su prevashodno usmerene prema obra~unu sa poli-

ti~kim protivnikom iz autorskog uverewa da je postignuta pobeda, mada do

boja nije ni do{lo. Zato obe kwige podse}aju na ostarele borce koji ve} vi{e

od pola veka ~u~e u suprotnim rovovima bez namere da iz wih izvire i pogle-

daju se u o~i, a kamoli da iza|u na brisan prostor i da se kona~no suo~e.

Ipak, wihova pojava, u istoj godini, i okvirima iste lokalne istoriografi-

je, mogla bi da bude predznak tog prièqkivanog suo~avawa.


135

REZIME

Posle Drugog svetskog rata, koji je na tlu biv{e Jugoslavije imao veoma izraène

karaktere gra|anskog sukoba, ti doga|aji se, u istoriografskim delima tretiraju na

dva, suprostavqena, na~ina. Jedan je bio apsolutno dominiraju}u u samoj Jugoslaviji

i karakterisalo ga je stvarawe mitova i stereotipa sa satanizacijom poraène i glo-

rifikacijom pobedni~ke strane, kao tvorca novog reìma (reìmska istoriografi-

ja). Nasuprot tome, pripadnici poraènih formacija, koji su u svojim radovima

objavqivanim u inostranstvu (emigrantska istoriografija) satanizovali pobedni-

ke a glorifikovali svoje formacije, stvaraju}i tako suprotne mitove.

Od kraja 20. veka sa promenama ciqeva reìma radovi emigrantske istoriogra-

fije pronalaze svoje izdava~e i u Jugoslaviji, tako da se dve ideolo{ki obojene isto-

riografije, posle pola veka odvojene egzistencije, kona~no su~eqavaju. To ubrzava i

pojavu nau~ne istoriografije, koja nastoji da objektivno sagleda realnost pro{los-

ti, ali istovremeno mnogi novi radovi nose jake karaktere jedne ili druge nenau~ne

istoriografije. Tokom 2001. godine, u ograni~enom arealu vaqevske lokalne istori-

ografije, pojavila su se dva rada koja svedo~e o tome. To su kwige, Vaqevo pod okupa-

cijom 1941-1944 (autor @arko Jovanovi}, izdava~ Institut za noviju istoriju Srbi-

je) i êtnici Draè Mihailovi}a u gra|anskom ratu u Srbiji 1941-1945 (autor Mi-

lorad Beli}, izdawe autora). I ako tretiraju isti period, ove dve kwige imaju razli-

~ite teritorijalne vizure. Prva teì{te postavqa na lokalnim, a druga na naci-

onalnim doga|ajima, ali ih u okvire lokalne vaqevske istoriografije sme{ta, kod

prve tematika, kod druge mesto izdawa, a kod obe poreklo autora. A zajedni~ko im je i

to da ponavqaju stare stereotipe i mitove.

SUMMARY

After World war II which had very distinct characteristics of a civil clash on the territory offormer Yugoslavia, these events are treated in historiographic works in two opposed manners.One was absolutely dominant in Yugoslavia itself and it was characterized by forming mythsand stereotypes with the disdain and glorifying of the winning party, like the creator of a newregime (regime historiography). On the other side, members of defeated sides disdained win-ners and glorified their formations in their works published abroad (emigrant historiography),thus forming opposite myths.

From the end of 20th century, with changes of regime aims, works of emigrant historiog-raphy find their publishers also in Yugoslavia, so that two ideologically coloured historiograp-hies, after a half century of separated existence, finally come face to face. It quickens the ap-pearance of scientific historiography which tries to observe the reality of the past objectively.But, at the same time, many works carry strong features of one or another unscientific histori-ography. During 2001, in the limited area of Valjevo local historiography, appeared two workswhich testify about that. These are the books „Valjevo under occupation 1941-1944" (the aut-hor @arko Jovanovi}, published by the Institute for Serbian recent history) and “Chetniks ofDra’a Mihailovi} in Serbian civil war 1941-1945" (the author Milorad Beli}, author’s editi-on). Although they treat the same period, these two books have different territorial views. Theformer one puts the focus on local events, and the latter one on national events, but they are si-tuated in the frame of local Valjevo historiography by the theme - in the first one, the place ofpublishing - in the second one, and the author’s origin in both of them. They also have in com-mon the repetition of old stereotypes and myths.


136

Mirko Bojani}

publicista

Vaqevo

Iz starih dokumenata

NAD SPISKOM @ITEQA VAQEVSKIH 1836

Turska vlast bila i polako nestajala iz Srbije po~ev od 1815. godine, a s

wom i wena znamewa i neda}e. Do}i }e nove muke, ali bar sa doma}i imenom.

Posle sultanovih hati{erifa iz 1830. i 1833. Turci i pre isteka utvr|enog

roka (1836) napu{taju ve}inu varo{i i kasabe, prodaju}i svoje posede koji

prelaze u ruke imu}nijih srpskih slojeva, pre svega onih koji su bili na vlas-

ti, a pone{to }e dopasti i drugima, mawe privla~no za krupnije veleposed-

nike.

U promewenim odnosima i prilikama ~ar{ija postaje magnet za nove

trgovce, razne zanatlije, mehanxije. Sjati}e se i dobar broj seoske sirotiwe

da traì bilo kakvu slu`bu kod gazda, a ~esto }e nicati i oni koji se nadaju

hlebu bez motike i po{tenog znoja: ra|ao se sloj badavaxija, skitnica, seci-

kesa i lopova svih vrsta.

Jeste da postoji uredba o zabrani putovawa bez paso{a, pre svega iz nahije

u nahiju i {ire, i obaveza da se svaki putnik sa strane prijavi policajnoj

vlasti, neki su kretali bez tog dokumenta i rizikovali da budu uhva}eni i

uhap{eni i da borave u apsu dok ne dokaù ko su i odakle su i da li nisu negde

neko zlo u~inili. A to je moglo i duè da potraje, dok se obavqa prepiska

izme|u onih koji brinu o unutra{wem poretku u zemqi i poverenim teri-

torijama.

Igleda da je samovoqstvo pojedinaca poprimalo sve opasnije razmere pa

se u ~ar{ijama ose}ao nered u koji ulaze i doma}i ‘iteqi. Vaqalo je na}i si-

guran lek za celo Kwaèstvo. Sovjet i Kwaz daju uputstva. Na osnovu toga

(navden je s punim zvawem), Wegovo visokorodije gospodin Lazar Teodorovi},

polkovnik, voeni komandant i nadzirateq drinsko-posavske granice i rosij-

sko-imperatorskog sv. kn. Vladimira 4-tog stepena ordena kavaqer, pi{e Is-

pravni~estvu Okruìja vaqevskog (Istorijski arhiv Vaqevo, 6. XI 1836,

Fond Okru`nog suda) da policaj i kmet popi{u „sve ‘iteqe varo{i Vaqeva

137

UDK = 929.535

GRA\ADOCUMENTS

poimence“, „i svakij malba{a za svoju malu da se podjem~i, a svakij gazda za svog

slugu...“

O~ito je ciq da niko ne bude bez sigurnog nazora i da se zna ko bi bio od-

govoran za ne~ije pona{awe. Te{ko je re}i da li je neko ostao bez vaqane za-

{tite nad svojom glavom i da li je neko izmakao pogledima malba{a, polica-

ja i drugih koji su bili zadu`eni za javni red i mir. @enska ~eqad ostaje

izvan spiska: mesto i poslovi su u ku}i.

Pokazuje spisak mnoge zanimqivosti, od imena i prezimena, koja kod ne-

kih gra|ana jo{ nisu stalna, {to }e postati obavezuju}e tek od 1851. Otkri}e

se i odakle je ko poreklom, {ta je po zanimawu, koliko je imu}an (sude}i po

broju slugu) itd. Zbog toga se dokumenat navodi u celini:

1836

Novembra 3

Spisak varo{ana vaqevski

s ona~enijem koi je za koga dobar

1. Stevan \uri} jemac za slugu Mi}u

2. Milovan Nikoli} za sina svoga \oku

3. Jovan Luki} za slugu Milana

4. Nasto Markovi}

5. Milan Nasti} za slugu Vilipa

6. Pavle Gavrilovi}

7. Vuka{in ^o~i} ortak Milovana Bogosavqe(vi}a)

8. Koja Ra~anin

9. Milan Ko{qanin za sina Aksentija

10. Jovo Leontijevi}

11. Mi}o Kisi} za slugu \or|a

12. Marko Tanaskovi} za slugu Dimitrija i Vukosava

13. Pavle Petakovi}

14. Jeremija Paunac

15. Ostoja Popovi} za slugu Ninka

16. Milinko Teodosi} za slugu Milisava

17. Ranko ~arukxija

18. @ivko Joki} za slugu Stevana

19. @ivan Stanojevi} za slugu Sre}ka

20. Radosav Stani{i} za slugu Ninka i Petra

(Za ove vi{ere~ene dobar je Ko~o Marinkovi}, ‘iteq vaqevski i za svoje

tri sluge.)

1. Lazar Tucika

2. Ilija Prodanovi} za brata Panteliju

3. Stevan Te{i} za bra}u Vequ (?) i Lazu

4. Petar Ivani}

5. Radovan Gavrilovi} za slugu To{u

6. Peko ekmexija za slugu Jakova


138

7. Milo{ Petrovi}

8. Mita Trivunovi} za slugu Stevana

9. \or|e Ro}anovi} (?)

10. Pavle Gli{i}

11. Milovan Kora} za slugu Mitra i Ristu nalbantu

12. \oko Gale

13. Jovo Teski} (?)

14. Jovo Bonxuli} za slugu Jevtu

15. Mi}o Gale za slugu Nikoli

16. Petar }e}xija za slugu (ostao bez imena)

17. Toma Risti} za slugu Mitra

18. Velimir Jovanovi} za slugu Kostu

19. Mitar Jeli~i} za slugu Pavla

20. Ostoja ekmexija

21. Alimpije Teodosi}

22. Jovan }ur~ija za sluge Milo{a, Male{a (?)

23. Sima Ga~i} za Vilipa alasa

24. Lazo mutavxija za sluge \or|a i Iliju

25. Jovan Pleovi} (?)

26. Maksim Krsti} za sluge Savu, Cvetka

27. Jovan Vasiqevi} za Vasilije(vi}) ? \uru

28. Milan Anti}

(Za ovi vi{ere~eni 28 dobar je Todor Spasojevi} i za svoje tri sluge, ‘iteq

vaqevski.)

1. \or|e terzija

2. Stojan Veqkovi}

3. Lazo Iri}

4. Igwat mutavxija za brata Viktora, Ristu, Panteleja, Ilija, sluge

5. Petar Popovi} za Iliju, Mijaila

6. Petar Stevanovi}

7. Veso Selak

8. Paun klisar

9. Milo{ bardakxija za slugu Stamenka

10. Vilip terzija za slugu Obrada

11. Petar u`ar za slugu Vitomira

12. Jovan Grujevi} za slugu Petra

13. Petar Marinkovi} za sluge Uro{a, Pulu (?), Panu, Nenada, Spasoja,

Iliju

14. Simo kujunxija

15. Nikola Iri} za slugu Spasoja

16. @ivko mutavxija za slugu Jovana

17. Stevan bardakxija za slugu Raku, Teodosija

18. Petronije Staparac za slugu Ristu


139

19. Kosta Marinkovi}

20. Gajo (?) Bo{ko za kalve Mi}u, Sre}ka

21. \oko \eri} za brata Temoteja, slugu Lazara

22. Pero Brusni~anin za brata \oku, Mi}o, Todor, sluge

(Za ovi vi{ere~eni 24 ? dobar je Jovan Bugar~e, ‘iteq vaqevski.)

1. Luko ekmexija za Petra

2. Mladen mutavxija za Pavla, @ivka, Iliju

3. Nikol~e Filipovi} za Ristu Bo{waka, \or|a, Lazara, Savo

4. Marko [opi~anin

5. Vi}entije ~arugxija

6. Timotije Maksimovi} za brata Jefrema

7. Stevan Popovi}

8. Stanko papuxija

9. Vasil Savi} dobar za Simu Zirojevi}a Bo{waka

10. Jevta tabak

11. Maksim ekmexija

12. Lazo kova~ za slugu Mijaila

13. Jovan bardakxija

14. Petar Meden (?)

15. Miloje Markovi}

16. Stanimir tabak

17. Ivko Gologlavac za Milovana Berowu

18. Peja Lazarevi}

19. Stevan Bo{wak

20. Toma Mraorovi} za pastorka Savu

21. Pero Sarajlija

22. Aksentije @ivanovi}

23. Stevan Milosavqevi}

24. Vukosav }ur~ija

25. \oko Bo{wak

26. Vid kalajxija

(Za ove vi{ere~ene dobar je Jovan Peovi}, Lazo Teodorovi}, ‘iteq

vaqevski.)

1. Milo{ Pavlovi}

2. Joco Arapovi} za slugu Jovu

3. Radi~ Viloti} za slugu Dimitrija

4. Lazar Gli{i} za slugu Gruicu

5. Mili} Ili} za sluge Aleksu, Jovu, Jovana

6. Mi}a Komanica

7. Gli{a @ivkovi} za slugu Jelesija

8. Vukajlo Mihailovi} za sluge Diku, Stevana

9. Nikola Dra`i} za slugu Ranka \uri}

10. Milovan Tadi} za sluge Stevana. Marka, Jovana, Jefrema kasapa


140

11. Simo ^olo

12. Kosta Milivojevi} za sluge Jakova, @ivka i Milovana

13. Janko Nikoli}

14. Aleksa Nenadovi} za slugu \oku

15. Milisav Ili} za slugu Mila

16. Kosta Maksimovi} za slugu Jefrema, Petra

17. Nikola Mitrovi} za slugu \or|a

18. Rako Radosavqevi} za slugu Petra i Simu

19. Aleksa kazanxija za slugu Tanasija

20. Dimitrija bakal

21. Damjan tufegxija za slugu Pavla

22. Toma tufegxija

(Za ove vi{ere~ene dobar Milivoj Tomi}, ‘iteq vaqevski.)

1. Danilo Maksimovi} za sluge Jevtu, Lazu, Dmitra

2. Damjan Gotovac za slugu Tri{u terziju

3. Stevan Petrovi} za sina svoja dva

4. Bogi} kujunxija za Jovana a{~iju dobar

5. Todor Lazi} za brata Bogi}a, slugu Sre~ka

6. Gaja ekmexija za slugu Stojana

7. Lazo kujunxija za sluge Todora Nede(q)ka

8. Vasa Maksimovi} za Alinpija i brata Temoteja

9. Lazar Rebeqac

10. Petronije tabak

11. Mi}a Bro}i}

12. Jeremija Karamarkovi} za brata Diku

13. Stevan kova~

14. Mijailo An|eli}

15. Mijat Petrovi}

16. Simo Popovi}

17. Panto Topal

18. Mi}a Petrovi}

19. Lune (?) Radoica za sina Jef~u

20. Mili} terzija za sina svog

(Za ove vi{ere~ene dobar je \uro Mali{evi}, ‘iteq vaqevski.)

1. Jovan Golub

2. Vaso Popara

3. Mato Bonxuli}

4. Jovan [argo

5. Ilija Jovanovi} za Stojana {uraka

6. Mateja Anti} za brata Stevana

7. Vasa Jovanovi}

8. Nikola Pucar

9. Vuk od Kuline


141

10. Spako Kavadarac

11. Risto }ebexija

12. Temoteja Ili}

13. Ilija Jani} za sina svoga Peru

(Za ove vi{ere~ene dobar je Milovan Kora}, dobar je Mato I}iber, ‘i-

teqi vaqevski.)Jefrem Kute{anin

Damjan Popovi}

Ilija [kodra

Sre}ko Milosavqevi}

(Za ove vi{ere~ene dobar je Damjan Radqevac.)

U Vaqevu

6. noemvrija 1836.

^len ispravni~estva Okru`ja vaqevskog

Jovica Milutinovi}

sekretar Vasa Jovanovi}

Za neke qude dovoqno jemstvo je bilo wihovo zvawe i ne nalaze se na spis-

ku. To su sve{tenici, u~iteqi, ~inovnici vi{eg i nièg reda. Jemac je Mi-

livoj Tomi}, trgovac i varo{ki kmet, kao i Damjan Radqevac, policaj

vaqevski. Prvi }e kasnije biti ~lan okru`nih sudova vaqevskog i po-

driwskog, a drugi i na~elnik Sreza posavskog (sedi{te u Ubu), u ~inu {tab-

skog kapetana.

Zanimqiv podatak sa~uvan je u Protokolu izdatih pisama za 1834. i 1835,

pod 17. januarom 1835. Policaj vaqevski od jula 1832. do Cveti 1834. bio Jev-

ta Vasi}, ranije du}anxija i terzija, pismen. Na slu`bi revnostan, ali ga

Cvetni pana|ur smutio: prokockao i svoje i pozajmqene pare i pana|ursku

kiriju od du}ana i jo{ 300 gro{a koje je primio da isplati srebrena kandila

uzeta od izvesnog g. Resavca. Iskqu~en iz slu`be i prodato mu imawe da se

podmiri pokartano.

Ina~e, ista 1836. godina, ostavila i spisak vaqevskih trgovaca, me-

hanxija i zanatlija. Mo`da }e se u wemu, u odnosu na spisak jem~ewa, neko ime

pojaviti sa potpunijim podacima. Kao trgovci upisani su Pavle Petakovo-

i}, Joca Arapovi}, Milivoj Tomi}, Jovan Leontijevi}, Milovan Kora}, Os-

toja Popovi}, Radosav Stani{i}, Laza Teodorovi}, Nikol~e Filipovi},

\oko Te{i}, Tanasije Danilovi}, Stevan Te{i}; meanxije su Teodor Lazi},

\uro Male{vi}, Gaja Pri~ev~anin, Risto Jevremovi}, Stefan Anti}, Ak-

sentije Kozli~anin, Luka Nikoli}, Maksim Krsti}, Velimir Jovanovi},

Maksim Nikoli}, Nikola Popovi}, Pejo Lazarevi}, Matija Stevanovi},

Milisav Ili}, Pero Mihailovi}, Jovan Pejovi}, Nasto Markovi}; terzije

(drè i sitnu robu) su Mi}a Kisi}, Nikola Mitrovi}, Kosta Maksimovi},

Kosta Marinkovi}, Pavle Gavrilovi}, Nikola Draì}, Jovan ]eski}, Rako

Radosavqevi}. Gli{a @ivkovi}, Vukajlo Mihailovi}, Te{a Gligori}, Da-

nilo Maksimovi}, Mi}o Trifunovi}, Mitar Veli~i}, \oko \eri}, Mili}

Ili}, Marko Tanaskovi}, Ilija Prodanovi}, Radovan Gavrilovi}, Aleksa


142

Milanovi}, Radi~ Viloti}, Timotije Maksimovi}, Savo \uri}, Petronije

Sandaqac, Koja Andri}, Nenad Panteli}, Milo{ Pavlovi}, Milovan Ta-

di}, Jevrem Tadi}, Mi}a Radovanovi}, Petar Stojanovi}, Alimpije Teodo-

si}. Petronije Staparac; abaxije Milan Antoni}, Aleksa Nenadovi},

Timotije \eri}, Janko Nikoli}, Filip Aleksi}, Lazo Kneèvi}, Lazar

Gli{i}, @ivko Joki}, @ivan Stanojevi}, \oko Mihailovi}, Gaja @ivano-

vi}, Sima Popovi}; ~arukxije Stevan Popovi}, Vi}entije Marinkovi}, Jo-

van Luki}, Ranko Nikoli}, Toma Risti}; }ur~ije Jovan Radovanovi}, Petar

Ivanovi}, Stevan Petrovi}; premetar Stefan Te{i}; bardakxije Stevan

Ili}, Milo{ Veqkovi}, Sima Milovanovi}; mutavxije Mladen \uri},

@ivko Nikoli}, Petar Popovi}, Todor Spasojevi}, Zdravko @ivkovi}, La-

zar Andri}, Sima Ga{~i}, Igwat Krsmanovi}, Viktor Krsmanovi}; pa-

puxije Lazar Iri} i Stanko ?; |onxije Jovo Nikoli}, Ko~a Marinkovi},

Pera Marinkovi}, Jovo Bel~evi}, Stanimir Mitrovi}, Mi}o âtara, Jevta

Bosan~i}; tufegxije Damjan Bogdanovi}, To{a Tadi}, Jovan Plaovi}, Ste-

van \uri}; kujunxije Laza Markovi}, Bogi} Ivani}, Sima Jovanovi}; ka-

zanxija Aleksa Rajtarovi}; kova~i Laza A}imovi} i Stevan ?. Kao bardagxija

pojavquje se jo{ jedan Stevan Ili}.

De{avalo se da pojedinci nisu mogli da izdrè borbu sa zakonima trì-

{ta i poreskim obavezama pa su blagovremeno ostavqali nesigurne poslove

ili propadali. Ve{tiji i sposobniji uspevali su da opstanu, a neki i da uve-

}aju svoj kapital.

Svemu ovome moè se dodati i podatak da je Vaqevo krajem 1836. imalo 134

poreske (oèwene) glave, {to pribli`no odgovara i broju doma}instava.

(Ist. arhiv Vaqevo, 21. XI 1836)

Zna~ewe mawe poznatih re~i: ekmexija – pekar, malba{a – stare{ina male (mahale),

mutavxija – majstor koji od kozje kostreti pravi pokrovce, torbe i sl., tabak – maj-

stor za {tavqewe koè, topal – hrom ~ovek, tufegxija – pu{kar, kao i trgovac

oru`jem, }ebexija – majstor za pravqewe }ebadi, }e}exija – majstor koji pravi kape od

vaqane vune (kao {iptarsko ke~e), }ur~ija – krznar, ~arukxija – opan~ar


143

Qubodrag Popovi}

arhivski savetnik

Beograd

POPIS „VAQEVSKOG OKRUGA“ 1853. GODINE

Popisi su jedna od najva`nijih, istovremeno i najteìh radwi u okviru

statistike. Ovi popisi beleè podatke koji imaju da sluè raznim adminis-

trativnim potrebama, a sluè i kao gra|a za nau~na ispitivawa.

[to su istorijske nauke za rasvetqavawe pro{losti, to je statistika za

stvarno saznawe o sada{wosti. No, ona se na zaustavqa samo na onome {to je

danas, nego obuhvata i ono {to je bilo.

Prihvataju}i ova saznawa o statistici, na{i preci su je jo{ dosta rano

uneli kao obavezu. Oni su ve} od 1834. godine zapo~eli sa prikupqawem i

obradom najrazli~itijih podataka. Kao svoju obavezu, oni su to uneli i u

uredbe zasnovane na ustavu, kao {to je onaj iz 1838. godine, u istoriji pozna-

tom kao Turski ustav.

U periodu od 1834. do 1853. godine obavqeno je sedam popisa, a 1854, pri-

preman je novi, osmi po redu, i u tom ciqu vr{ene su razne radwe. Verovatno

je i ovaj popis koji }emo izloìti jedan od takvih poku{aja.

Petnaestog februara Policajno odeqewe Pope~iteqstva vnutrenih dela,

zaduèno i za statistiku, predloìlo je „da se svim na~elstvima i Upravi-

teqstvu varo{i Beograda preporu~i, da ona popi{u koliku u Ote~estvu na-

{em ima: Okr. na~elni~estva, Sudova, Srezova, Ob{tina, Primir.Šitelni¹“

sudova, Sela, Ku}a; Zdanija Pravitelstveni (dràvni), Okru`ni, Prav.Šitel-

stveni¹, Srezski ku}a, Ku}a ob{tinski; Barutana, Fabrika; koliko ima ‘i-

teqa, poreski glava, ~inovnika Policajni, ~inovnika sudejski; skela na

Rekama, Karantina, \umruka, Polukarantina, sastanaka, koliko ima ~inov-

nika |umru~ki, Sanitetski, sluìteqa wini; Sve{tenika, Kalu|era, Proto-

jereja, Namestnika, Arhimandrita, Igumana; [kola osnovni, U~iteqa,

\aka, [kola ‘enski, U~enica, [kola privatni, u~enika u wima, [kola

‘enski privatni, wini u~enica, [kola trgova~ki, u~enika isti, [kola na

drugim jezicima; Episkopa, Konsistorija i Kalu|erica".

Sedamnaestog februara je odlu~eno „Po predloènomu da se postupi“.

Akt o tome otposlat je 20. februara 1853. godine (AS, MUD, P, delovodni

protokol No 702/1953).

144

UDK = 312(497.11) "1853)

Odgovori na postavqena pitawa stigli su po~etkom 1854. godine. Me|u

wima je i odgovor Na~elstva Okruga vaqevskog, koji izla`emo u slede}im ta-

belama.


145


146

Qiqana Uro{evi}

POTOMCI KNEZA RAKE TE[I]A

Ime|u pu{ke i pera

Danas nama kaù, deci ovog veka,

da smo nedostojni istorije na{e...

Mnogima su poznati ovi stihovi Milana Raki}a iz pesme Na Gazi Mesta-

nu, ali nije svima poznata istorija porodice Raki}. Neki mo`da ne znaju da

pesnik ro|en u Beogradu poti~e iz vaqevskog kraja i da su Raki}i iz Mioni-

ce bili jedna od uglednijih porodica u Srbiji 19. veka. Odlu~ili smo zato da

iz riznice kulturnog blaga, koje se ~uva u Arhivu predstavimo porodi~ni

fond Raki}.

Prilikom sre|ivawa zbirki, grupisana su dokumenta koja se odnose na

pretke pesnika Milana Raki}a. Ovaj tekst je nastao od istorijske bele{ke

ura|ene prilikom sre|ivawa fonda. Osnovni elementi za izradu istorijske

bele{ke prona|eni su u zapisu Mite Raki}a o porodici Raki}, koji se ~uva u

fondu. Za dopunu podataka kori{}ena je i raspoloìva literatura. Zbog ne-

dostatka informacija nije moglo da se pi{e o svim li~nostima na isti na-

~in. Bilo nam je va`nije da objavimo sve podatke kojima raspolaèmo, nego

da postignemo stilsku ujedna~enost teksta. Tekst je ilustrovan dokumentima

iz porodi~nog fonda Raki} i fotografijama iz Zbirke fotografija.

Po{to smo prou~ili ‘ivot nekoliko generacija ove porodice, odlu~ili

smo da rezultate istraìvawa izloìmo hronolo{ki i da ne posmatramo Ra-

ku Te{i}a, samo kao pretka Milana Raki}a, ve} da pokaèmo kako je Milan

Raki} samo jedan od potomaka ~uvene porodice.

Raka Te{i} (1773-1823)

Raki}i iz Mionice vode poreklo od Rake Te{i}a, ro|enog u Mionici

1773. godine. Sa dvanaest godina odlazi u Sarajevo da u~i sara~ki zanat. Po-

sle osam godina vratio se u rodno mesto nau~iv{i pored zanata, da ~ita i pi-

{e. U~estvovao je u Prvom srpskom ustanku kao buquba{a u vojsci kolubar-

skog kneza Grbovi}a. Posle sloma ustanka, Raka nije napu{tao Srbiju. Krio

147

UDK = 929.52

IZ RADA ARHIVAOUT OF THE ARCHIVE’S WORK

se po {umama do po~etka Drugog srpskog ustanka u kome je opet uzeo oru`je i

pokazao veliku hrabrost. Na |ur|evdanskoj skup{tini 1816. godine Raka Te-

{i} je izabran za kneza Kneìne kolubarske. Svoju du`nost vr{io je odgo-

vorno. Dao je veliki doprinos obnovi Ribni~ke crkve u selu Pa{tri}u. Knez

Milo{ postavio je Raku za ~lana crkvenog suda (Konzistorijuma). U martu

iste godine postao je pope~iteq prosve{tenija i crkvenih dela. Raka Te{i}

umro je na Boì} 1823. godine. Sahrawen je u Ribni~koj crkvi.1

Iza Rake Te{i}a ostali su sinovi: Nikola, Velimir i Jevrem i k}i Ana.

Sinovi su uzeli prezime Raki} po ocu.

Nikola Raki} nasledio je od oca titulu kneza kolubarskog 1923. godine.

Kao izabrani deputat, predstavqao je Vaqevsku nahiju na Velikoj narodnoj

skup{tini u Kragujevcu 1825. godine. Postavqen je za kapetana Kapetanije

kolubarske 1830, a za na~elnika Sreza kolubarskog 1839. godine. Knez Alek-

sandar Kara|or|evi} ga je unapredio u ~in majora 5. januara 1843. Zbog po-

dràvawa pobuwenika u Katanskoj buni 1844, osu|en je na gubitak slu`be i

robiju u ]upriji. U~esnici bune su pomilovani, ali nisu vra}eni u slu`bu.

Umro je ne do~ekav{i povratak Obrenovi}a na vlast. Wegova supruga Danica

je uzalud traìla penziju ili nov~anu pomo} od kneza Aleksandra Kara|or-

|evi}a 1857. godine. Odgovor je bio negativan. Nikola i Danica su imali

k}erke: Peladiju, Janovku i Jovanku i sina Milana koji je umro mlad. Jovan-

ka je bila udata za trgovca Tanasija Milanovi}a u Gorwi Milanovac i ‘i-

vela je dobro. Wene sestre, Mita Raki} pomiwe kao sestre udovice.

Velimir Raki} u~io je {kolu u Pan~evu i Zemunu sa sinovima kneza Mi-

lo{a, Milanom i Mihajlom. Radio je kao pisar u Mionici dok je na ~elu sre-

za bio wegov brat Nikola. Mita Raki} pomiwe u svojim se}awima kako mu je

stric Velimir, dok je bio de~ak, ~itao poruke sa liciderskih kola~a koji su

se prodavali na mioni~kim va{arima. Velimir je umro mlad od epilepsije.

Bio je oèwen Pavlijom, k}erkom Ange Jovanovi}a stare{ine Sreza podgor-

skog. Imali su sina Qubomira koji je radio kao izvr{iteq. Izgubio je

slu`bu zbog, kako kaè Mita Raki}, povr{nosti u poslu i vratio se na ima-

we u Mionici.

Jevrem Raki} (1818-1879)

Jevrem je ro|en u Mionici 1818. godine. Imao je samo pet godina kada mu je

umro otac. Ipak uz pomo} bra}e zavr{io je {kolu. Radio je kao pisar u Mi-

onici od 1844. godine. Kasnije, postao je sreski na~elnik u Mionici. Preme-

{ten je u Pocerinu 1862. godine na mesto sreskog na~elnika u [apcu, gde i

umire 1879. godine. Napustiv{i Mionicu prodao je ku}u i svoj deo imawa.

Ku}u u [apcu prodali su wegovi naslednici po preseqewu u Beograd. Jevrem

se ‘enio dva puta. Prva supruga je bila Jela , k}i kneza Jovice Milutinovi-


148

1 Milorad Radoji~i}, Knez Raka Te{i}, Napred br. 2260 od 15. maja 1992

}a. Drugi put se o`enio k}erkom Anastasa Mihajlovi}a, Martom, ~ija je ses-

tra Kruna bila udata za Jovana Obrenovi}a.

Dimitrije Mita Raki} (1846-1890)

Dimitrije je ro|en u Mionici 1846. od oca Jevrema i majke Marte. Osnov-

nu {kolu u~io je u Mionici i Vaqevu, a gimnaziju i Veliku {kolu u Beogra-

du. Studirao je u Minhenu, Cirihu, Getingenu i Londonu. Vratio se u

otaxbinu 1871. kao obrazovan mlad ~ovek koji govori vi{e stranih jezika.

Prvi posao dobija u [aba~koj gimnaziji 1871. godine. Ve} naredne, 1872. iza-

bran je za ~lana Srpskog u~enog dru{tva. Od 1873. radi kao profesor u Dru-

goj polugimnaziji u Beogradu. Od 1873-1879. radi u Ministarstvu finansija,

da bi 1881. bio postavqen za sekretara u Ministarstvu spoqnih poslova. Go-

dine 1885. obavqa du`nost komesara Narodne banke. Posle godinu dana 1886.


149

Jevrem Raki}, sreski kapetan,

sin kneza Rake Te{i}a iz Mionice

bio je predsednik poreske uprave, a 1888. je imenovan za na~elnika statis-

ti~kog odeqewa u Ministarstvu narodne privrede. U februaru 1888. postao

je ministar finansija, ali je tokom iste godine podneo ostavku. Penzionisan

je 1889. godine. Umro 1980. godine. Nosilac je Takovskog krsta i vi{e drugih

doma}ih i stranih odlikovawa. Pored ~inovni~kog posla, bavio se pisawem

i prevo|ewem. Autor je Zakona o slobodi {tampe iz 1881. godine. Pisao je i

tekstove iz oblasti stilistike srpskog jezika. Prevodio je sa: ruskog, fran-

cuskog, engleskog i nema~kog jezika. Izme|u ostalih radova, preveo je „Jadni-

ke“ Viktora Igoa. Mita Raki} ure|ivao je ~asopis Vreme.2 Bio je o`ewen

Anom k}erkom Milana \. Mili}evi}a. Iz tog braka su ro|eni sin Milan i

dve k}erke. Jedna od wih Qubica bila je udata za poznatog politi~ara Mi-

lana Grola.


150

Dimitrije Mita Raki}

2 Milan \. Mili}evi}, Dodatak pomeniku 1888, Beograd, Slovo qubve 1979, str. 139-142

Milan Raki} (1876-1938)

Ro|en je u Beogradu 1876. godine od oca Dimi-

trija i majke Ane. Osnovnu {kolu i gimnaziju zav-

r{io je u Beogradu. Pravni fakultet je zavr{io u

Parizu. Po povratku u Srbiju 1903. godine dobio je

posao pisara u Ministarstvu finansija, a 1909. pre-

lazi u Ministarstvo inostranih dela. Slu`bovao

je kao diplomata u Pri{tini, Skadru i Solunu.

Imenovan je za konzula u Pri{tini 1910. godine, a

1914. postavqen je za generalnog konzula u Skadru. Za

vreme rata 1915, bio je savetnik poslanstva u Bukure-

{tu i Stokholmu 1917. godine. Kraj Prvog svetskog

rata do~ekao je kao poslanik u Kopenhagenu. Od 1921.

bio je poslanik u u Sofiji, a 1927. preme{ten je u Rim.

Milan Raki} bio je oèwen Milicom, k}erkom

poznatog istori~ara i profesora Qube Kova~evi}a Umro je u Beogradu 1938.

godine.3

Milan Raki} je na{ poznati pesnik. Pisao je refleksivne, rodoqubive i

qubavne pesme. Objavio je nekoliko zbirki pesama.

*

Ana, k}i Rake Te{i}a, udala se za Tanasija Danilovi}a, od Danilovi}aiz Murga{a. Tanasije je bio trgovac i kafexija. Biran je za varo{kog kmeta uVaqevu. Dvadesetih godina XIX veka Tanasije kupuje od Turaka han, koji senalazio na uglu dana{wih ulica îka Qubine i Vojvode Mi{i}a i otvoriokafanu koja se po wemu zvala Tanasijeva mehana. On je 1846. godine poru{iostaru mehanu i po~eo da zida hotel. Posle wegove smrti 1847, radovima je ru-kovodila wegova supruga Ana. Ana je umrla 1860. godine. Sin Vladimir se ba-vio trgovinom, a hotel je izdavao pod zakup. Wegovi naslednici su prodalihotel, 1881. godine, nekom Lazarevi}u. Hotel je 1883. kupio Radovan Lazi},dogradio ga i dao mu ime „Grand“.4

Vladimir Vlada Danilovi} (1841-1876)

Vladimir Danilovi} ro|en je u Vaqevu 1841. godine. Bio je trgovac, ka-

fexija i potporu~nik narodne vojske Kneèvine Srbije. U Srpsko-turskom

ratu 1876. godine komandovao je vaqevskim bataqonom Vaqevske brigade

prve klase. Poginuo je u bici na Velikom izvoru 6. jula 1876. Vaqevska vojska

pokazala je veliko juna{tvo i pretrpela velike gubitke.5


151

Milan Raki}

3 Stanoje Stanojevi}, Narodna enciklopedija, Sremski Karlovci, Izdava~ka radionica Zo-

rana Stanojevi}a, 2000

4 Dragutin Baji}, Vaqevske kafane, Konak, Vaqevo 1995, str. 49, 50

5 Zdravko Rankovi}, urednik, Biografski leksikon vaqevskog kraja, kwiga 1, sveska 4, 5 – D,

Kolubara, Vaqevo 1997, str. 287

Qubisav Andri} je prona{ao u Novom Sadu, u biblioteci Matice srp-

ske, kwiìcu u kojoj je opisano putovawe vaqevske vojske na bojno poqe 1876,

kao i bitke na Velikom izvoru i Ge{ici. Vlada Danilovi} je opevan kao ju-

nak na doratu sa sabqom u ruci.6

Ana i Tanasije Danilovi} su imali, pored sina Vlade i k}i Stanu koja se

1850. udala za trgovca Kostu Popovi}a. Wihov sin Svetozar bio je ugledni

trgovac i politi~ar. Stanina k}i Roksanda udala se za Milinka Dra{kovi-

}a, trgovca, koji je biran za gradona~elnika Vaqeva krajem XIX. Iz ovog bra-

ka ro|en je Radovan M. Dra{kovi}, ~inovnik, istori~ar i direktor

Istorijskog arhiva u Vaqevu. Radovanov sin Milan je ~uveni bibliofil.

*

Pobedama u Prvom i Drugom srpskom ustanku udareni su temeqi moderne

srpske dràve i gra|anskog dru{tva. Ustani~ke vo|e se ukqu~uju u dràvni

aparat koji se institucionalizuje, ili rukovode privrednim poslovima.

Kroz istoriju porodice Raki} moè se pratiti formirawe i uspon gra|an-

ske klase u Srbiji. Potomci ustani~kih knezova su dràvni ~inovnici i

trgovci ili ugostiteqi. Iz ovih krugova je stvarana intelektualan elita

Srbije XIX veka. Raki}i su bili uspe{ni u dràvnoj slu`bi u kojoj su dosti-


152

Unapre|ewe Nikole Raki}a u ~in majora 1843. godine

6 Qubisav Andri}, O stradawu vaqevske vojske na Velikom izvoru i Ge{ici 1876, Kalendar

Vaqevac za 1994, Vaqevac, Vaqevo 1993

zali najvi{e poloàje. Za uspeh u ~inovni~koj karijeri bilo je potrebno

obrazovawe i oni su se {kolovali u najboqim {kolama u Srbiji i Evropi.

Potomci ministra prosvete doprineli su razvoju nacionalne kulture.

Kroz bra~no-porodi~ne veze mogu se pratiti dru{tveni odnosi. Raki}i

su sklapali brakove sa pripadnicima najuglednijih porodica, {to svedo~i o

ugledu koji su uìvali. Pesnik Milan Raki} je potomak kneza Rake Te{i}a,

sreskog na~elnika Jevrema Raki}a, ministra Mite Raki}a, pisca Mili}a \.

Mili}evi}a. Stoga, razumqivo je wegovo otmeno dràwe i qubav prema pi-

sanoj re~i.

U dinasti~kim sukobima, koji su potresali Srbiju XIX veka, kao i me|u-

partijski sukobi u XX veku, Raki}i su bili na strani Obrenovi}a. Bili su u

rodbinskim vezama sa Obrenovi}ima i prijateqskim vezama sa pristalica-

ma Obrenovi}a. Nije ~udo {to je Nikola Raki} 1844. bio na strani po-

buwenika, {to ga je ko{talo gubitka slu`be i zatvorske kazne. Raki}i su,

ipak, u dinasti~kim sukobima podneli mawe ‘rtava od Nenadovi}a, koji su

bili u rodbinskim vezama sa Kara|or|evi}ima.

Raka Te{i} je bio ratnik. wegovo oru`je se ~uva u muzeju. @ive}i u bur-

nim vremenima, ni wegovi potomci nisu mogli bez oru`ja. Juna{tvo Vlade

Danilovi}a opevano je epski:

Na Timoku, na zlatnom potoku

tu pogibe Danilovi} Vlada

i izgibe vaqevska brigada...

Nekoliko decenija kasnije Milan Raki} pi{e lirski:

I danas do|e do posledweg boja

neozaren starog oreola sjajem

ja }u dati ‘ivot otaxbino moja

znaju}i {ta dajem i za{to dajem.

I po pu{ci i po peru Raka Te{i} je imao dostojne naslednike.

*

Fond: Porodica Raki} (1773-1938), formiran je od arhivalija izdvoje-

nih iz Zbirke poklona i Varia. Arhivisti~ki je sre|en 2000. godine i kate-

gorizovan je u gra|u od velikog zna~aja. Sadrì gra|u za period 1830-1877.

i sastoji se od jedne kutije spisa. Gra|a sadrì li~na dokumenta Nikole i

Dimitrija Raki}a i prepisku.

Li~na dokumenta:

– Diploma Nikole Raki}a iz 1830. kojom je imenovan za kapetana Kapeta-

nije kolubarske.


153

– Diploma Nikole Raki}a iz 1839. kojom je postavqen za na~elnika Sreza

kolubarskog.

– Unapre|ewe Nikole Raki}a u ~in majora 1843. godine.

– Pomilovawe za u~esnike bune 1844. godine. Sud u [apcu obave{tava

Nikolu Raki}a da je knez Aleksandar pomilovao u~esnike bune i da su oslo-

bo|eni pla}awa {tete u~iwene bunom.

– Izvod iz kwige kr{tenih Dimitrija Raki}a izdat u Mionici 1874. Mi-

ta Raki} je ro|en 1846, a kr{ten u Vrtiglavu. Krstio ga je sve{tenik Milan

Popovi} a kum je bio Sre}ko A{kovi}, zemqoradnik iz Zabrdice.

Prepiska:

– Pismo Nikole Mili}evi}a Luwevice Nikoli Raki}u 1832. godine.

– Pismo Danice Raki} knezu Aleksandru Kara|or|evi}u od 15. juna 1857. u

kome traì, kao udovica dràvnog ~inovnika, penziju ili materijalnu po-

mo} za udaju k}erke. Negativan odgovor je stigao 20. juna 1857. godine. Re~eno

joj je da penziju mogu primati samo porodice onih ~inovnika koji su upla}i-

vali u Fond za siro~ad. [to se materijalne pomo}i ti~e, ni wu ne moè do-

biti po{to nema dovoqno novca za brojne udovice i siro~ad.

ZAKQUÂK

Raka Te{i} postavqen je za kneza 1816. zbog zasluga u ustanku. Vr{io je i

du`nost ministra prosvete i crkvenih dela. Titulu kneza nasledio je wegov

sin Nikola i vr{io du`nost kapetana i sreskog na~elnika do 1844, kada je

izgubio slu`bu zbog pona{awa u Katanskoj buni. Wegov brat Velimir je ra-

dio kao sreski pisar. Tre}i Rakin sin Jevrem bio je pisar i sreski na~elnik

u Mionici i [apcu. Jevremov sin Dimitrije bio je profesor, ~inovnik i

ministar finansija. Mitin sin Milan bio je diplomata i pesnik. Rakina

k}i Ana, udata Danilovi}, pokazala je ume{nost u vo|ewu poslova. Wen sin

Vlada je poginuo u ratu 1876. godine.

Na primeru porodice Raki} moè se pratiti istorija formirawa elite

srpskog gra|anskog dru{tva. Potomci u~esnika Prvog i Drugog srpskog us-

tanka pokazali su se ume{ni u vo|ewu dràvnih poslova i privrede. Isto-

riju su stvarali qudi koji su imali hrabrosti i mudrosti. Srbiju je trebalo

braniti i graditi i u isto vreme pamtiti i beleìti ono {to se de{ava. Ra-

ki}i iz Mionice imali su va`no u~e{}e u istoriji kao borci, dràvnici i

kulturni radnici.


154

Biqana Stojakovi}

Povodom devedeset godina od po~etka oslobodila~kih

ratova Srbije i ratova za ujediwewe 1912-1918.

RATNICI IZ TAMNAVE, UÊSNICI

OSLOBODILA^KIH RATOVA SRBIJE 1912–1918.

Podaci koji }e se na}i u ovom radu su najve}im delom prikupqeni prilikom

sre|ivawa fonda Op{tinskog odbora Saveza udruèwa boraca narodno oslobo-

dila~kog rata Ub 1955-1990 (1955-1989), koji je Arhiv preuzeo od Op{tinskog od-

bora Socijalisti~ke partije Srbije Ub i Op{tinskog odbora Saveza udruèwa

boraca narodno oslobodila~kog rata Ub1. Iz wega su izdvojena dva fonda: Sreski

odbor Saveza boraca narodno oslobodila~kog rata Ub 1948-1955 (1947-1953) i

Udruèwe nosilaca Albanske spomenice 1915-1916, Podru`nica Ub 1970-1976.

Neki podaci su preuzeti iz fonda Udruèwa nosilaca Albanske spomenice

1915-1916, Podru`nica Vaqevo 1938-1988, (1938-1989).

Za osnovni izvor uzeti su spiskovi iz ovih fondova, ali sa razli~itim

vrstama podataka. Zajedni~ko i najva`nije za sve spiskove je to {to pruàju

podatke o imenima lica u~esnika ovih ratova i mestima wihovog porekla.

Neki spiskovi donose mesto i godinu pogibije, odnosno smrti pojedinih ra-

tnika; u nekima je upisano mesto groba ili grobnice gde su sahraweni; neki

pak o primqenim odlikovawima za svoje zasluge; ili ~lanstvu u Udruèwu

nosilaca Albanske spomenice 1915-1916, Podru`nica Ub.

Po vrsti podataka koje pruàju, spiskovi se mogu grupisati na slede}i na~in:

1. Spisak lica koja su izginula, pomrla ili nestala u Prvom i Drugom

balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu tabelarno su prikazani sa prezime-

nima i imenima ratnika, odakle je, kada je i od koga poginuo, gde se nalazi

grob ili grobnica, od rednog broja 1 do 410. Postoje dva primerka: jedan je sa

otkucanim imenima, dok je ubacivawe podataka vr{eno rukom ( pisano naliv

perom); drugi je otkucan. Najverovatnije je nastao 1953, jer se nalazio uz spis-

kove koji su nosili ovu godinu nastanka i koja tako|e pripadaju dokumentima

155

UDK = 355.337(497.11)"1912/1918"

1 Me|uop{tinski istorijski arhiv u Vaqevu: zapisnik o primopredaji arhivske gra|e i re-

gistraturskog materijala sastavqen 17. 06. 1997, del. br. 199/1

Sreskog odbora SUBNOR-a Ub2. Neki toponimi su napisani pogre{no {to se

moè pripisati gre{kama prilikom kucawa i nepoznavawu stranih toponima.

2. Spiskovi lica koja su u~estvovala u Prvom i Drugom balkanskom ratu i

Prvom svetskom ratu 1912-1918:

– Narodni odbor op{tine Murga{ sa~inio je 19. 09. 1953 „spisak lica ko-

ja su u~estvovala u Prvom svetskom ratu od 1912. do 1918, a koja se i sada nala-

ze u ‘ivotu“ i obuhvata sela Murga{ i Ruklade. Uneto je 30 ratnika sa

slede}im podacima: prezime i ime, iz kog je sela, vreme u~e{}a u ratu. Tekst

je otkucan na karo papiru.3

– Narodni odbor Op{tine Paquvi sa~inio je 17. 10. 1953. spisak preì-

velih i izginulih u~esnika u ratovima od 1912. do 1918. iz sela Stublenice i

Paquvi. Uneti su podaci za 389 ratnika (mada je spisak od red.br. 1 do red br.

385, ali se dva puta ponavqaju brojevi 181, 182, 183 i 184): prezime i ime, vre-

me u~e{}a u ratu, koje odlikovawe ima (kolona je prazna, sem pod red. br. 106)

i primedba (prazna kolona). Spisak nema podataka ko je preìveo ratove, a

ko poginuo, kao ni kom selu od ova dva pripadaju tako da se sva imena lica na-

laze u popisu za selo Paquvi. Tekst je dat tabelarno, otkucan, overen pe~a-

tom NOO Paquvi i potpisom predsednika Radojice Lazi}a4.

3. Spiskovi lica koja su u~estvovala u ratovima od 1912. do 1918, a koja su odli-

kovana pruàju slede}e podatke: prezime i ime, odakle je, da je u~esnik u ratovima

1912-1918, da li ima neko odlikovawe i koje. Ovu vrstu spiskova su sa~inili:

– Narodni odbor op{tine Vrelo prikupio je podatke za 100 ratnika: iz

sela Vrela (od red. br. 1 do red. br. 74) i Brezovice (od red. br. 75 do red. br.

100). Spisak je dat u vidu tabele, otkucan, sa pe~atom NOO Vrelo, bez potpisa

predsednika i datuma nastanka ( po fizi~kom mestu pronalaska i vrsti poda-

taka moè da se smesti u 1953)5.

– Narodni odbor op{tine Radqevo sa~inio je spisak od red. br. 1 do red.

br. 51, otkucan je u vidu tabele. U napomeni spiska se kaè „da je bilo jo{ 58

lica u~esnika, a koji su sada mrtvi“. Stavqen je pe~at NOO Radqevo, bez da-

tuma nastanka (po fizi~kom mestu pronalaska i vrsti podataka moè da se

smesti u 1953)6.


156

2 MIAV, Zbirka VARIA: Sreski odbor Saveza boraca narodno oslobodila~kog rata Ub

(1948-1955), 1947-1953, inv. jed. br. 27, predmet br. 2, br. l. 9 – „spisak vojnika koji su izginu-

li, pomrli ili nestali u Prvom i Drugom balkanskom ratu i Prvom svetskom ratu

1912-1918. sa podru~ja Narodne Milicije Pambukovica“

3 ISTO, br. l. 1 – „spisak lica koja su u~estvovala u Prvom svetskom ratu od 1912. do 1918, a

koja se i sada nalaze u ‘ivotu“, NOO Murga{ od 19. 09. 1953

4 ISTO, br.l. 4 – „spisak u~esnika u Prvom svetskom ratu 1912-1918. godine sela Stublenice

i Paquva i to preìvelih i izginulih boraca“, NOO Paquvi od 17. 10. 1953

5 ISTO, br.l. 2 – „spisak u~esnika u Prvom svetskom ratu od 1912. do 1918. godine sa terito-

rije ovog odbora op{tine“ NOO Vrelo

6 ISTO, br. l. 1 – „spisak lica koja su u~estvovala u Prvom svetskom ratu 1912-1918. godine

sa teritorije Narodnog odbora op{tine Radqevo a koji imaju Kara|or|evu zvezdu, Belog

orla ili Albansku spomenicu“, NOO Radqevo

– Narodni odbor op{tine Tulari uradio je spisak od red.br. 1 do red. br.

56, otkucan je u vidu tabele. Na kraju spiska je pe~at NOO Tulari i potpis

predsednika Qubisava Mandi}a. Nema datum nastanka dokumenta, ali po fi-

zi~kom mestu pronalaska i vrsti podataka moè da se smesti u 19537.

– Narodni odbor op{tine Trli} sa~inio je spisak od red.br. 1 do red br.

46 u vidu tabele, a podaci su uneti rukom (nalivpero). Nema pe~ata, nije pot-

pisan i bez datuma nastanka. Na osnovu fizi~kog mesta pronalaska i vrsti

podataka moè da se smesti u 19538.

– Narodni odbor op{tine Ub sa~inio je 29. 09. 1953 spisak od red. br. 1 do

red. br. 37 za sela Ub (28 lica), Trwaci (5 lica) i Guwevac (4 lica). Spisak je

otkucan u vidu tabele. Jedno lice je uneto rukom. Bez pe~ata je, a u potpisu je

sekretar NOO Milorad Joci}9.

4. „Objava“ Mitraqeskog odeqewa, 17. Pe{adijskog puka br. 3115 od. 26.

01. 1920. god. kojom se Milovanovi} Stanislav iz Pambukovice, Sreza tam-

navskog pu{ta na neodre|eno odsustvo na osnovu Naredbe komandanta 17. Pe-

{adijskog puka br. 170 ta~ka VIII. Na put kre}e 27. 01. 1920. god. Sa hranom i

platom je izmiren sa 28. 01. 1920. Dat je i popis stvari koje je poneo na sebi i

uz sebe. „Objavu“ je potpisao major koji je svojom rukom dopisao da je isti bio

na Solunskom frontu. Dukumenat je napisan rukom (dva rukopisa) sa {tam-

biqom Mitraqeskog odeqewa 17. Pe{adijskog puka10.

5. Spisak ~lanova Udruèwa nosilaca Albanske spomenice 1915-1916,

Podru`nica Ub pruà podatke za 135 preìvela ratnika, u~esnika Solun-

skog fronta, nosilaca Albanske spomenice iz slede}ih mesta: Bajevac, Ba-

wani, Brgule, Brezovica, Vrelo, Vrhovine, Vukona, Gvozdenovi}, Guwevac,

Dokmir, Zvizdar, Jo{eva, Kaleni}, Koùar, Kr{na Glava, Liso Poqe, Lon-

~anik, Murga{, Novaci, Paquvi, Pambukovica, Radqevo, Ruklade, Slatina,

Sovqak, Stublenica, Takovo, Tvrdojevac, Trli}, Trwaci, Tulari, Ub, Crve-

na Jabuka, û~uge i [arbane. Sadrì {est kolona: redni broj, prezime i

ime, odakle je, zanimawe, da li je bio borac 1912-1818. i da li je bio borac

1941. (samo pod brojem 110). Otkucan je na karo-papiru u vidu tabele, bez pe-

~ata, potpisa i datuma nastanka. Na osnovu fizi~kog mesta pronalaska moè

se zakqu~iti da je iz 1969. godine11.

6. U arhivskoj gra|i Udruèwa nosilaca Albanske spomenice 1915-1916,

Podru`nica Ub, nalazi se nekoliko priznanica iz perioda 1970-1973. Po


157

7 ISTO, br.l. 2 – „spisak sada ‘ivih u~esnika u Prvom svetskom ratu od 1912-1918", NOO

Tulari

8 ISTO, br.l. 1 – „spisak u~esnika Prvog svetskog rata sa teritorije NOO Trli}“

9 ISTO, br.l. 1 – „spisak u~esnika Prvog svetskog rata od 1912. do 1918. god. iz nadle`nosti

NOO Ub“, k. br. 3721/53 od 29. 09. 1953

10 MIAV, Zbirka VARIA: Udruèwe nosilaca Albanske spomenice 1915-1916, Podru`nica

Ub, 1920-1973, inv. jed. br. 27, predmet br. 1, br. l. 1 – „Objava“ Mitraqeskog odeqewa 17.

Pe{adijskog puka br. 3115 od 26. 01. 1920 u Vaqevu

11 ISTO, br.l. 3 – „spisak ‘ivih boraca1912-1918. godine Solunaca i nosilaca Albanske spo-

menice ~lanova Podru`nice udruèwa u Ubu“

pravilu, prilikom sre|ivawa arhivske gra|e ova vrsta dokumenata se ne ~uva

izuzev kad fond nije sa~uvan u celosti kao u ovom slu~aju. Priznanice, kojih

ima 17, odnose se na pla}awe ~lanarine i ogla{avawa nevaè}ih ~lanskih

karata Udruèwa (usled gubqewa istih) u listu „Politika“, oglasno odeqe-

we Beograd. Upore|ivawem sa spiskom ~lanova Udruèwa Podru`nice Ub, u

popis u~esnika u ratovima 1912-1918. upisano je jo{ pet lica kojih nije bilo

na prethodnim spiskovima12.

7. Spiskovi lica koja su poginula ili umrla sa mestom grobnice van teri-

torije Srbije, a koji se nalaze u fondu Udruèwa nosilaca Albanske someni-

ce 1915-1916, Podru`nica Vaqevo. Popis lica se odnosi na ratnike iz cele

Srbije koji su u~estvovali na Solunskom frontu. Pruàju slede}e podatke:

prezime i ime, iz kog je okruga, kojoj vojnoj formaciji je pripadao, datum

smrti i mesto grobnice. Prona|eno je 36 lica iz okruga vaqevskog, a Sreza

tamnavskog13 Izbor mesta Tamnavskog sreza za koje su traèni podaci ura|en

je na osnovu administrativno-teritorijalne podele na osnovu Zakona koji je

izglasala Narodna skup{tina 28. 01. 1950. god. jer je najve}i deo podataka iz

perioda 1953. godine kada je ova podela vaìla14.

Prona|eni spiskovi su sistematizovani i obra|eni kao jedinstven spi-

sak koji sadrì podelu prema administrativno-teritorijalnoj podeli Tam-

navskog sreza u 1953. godini kada su nastali spiskovi. Mesta porekla ratnika

su okviri u kojima je dat azbu~ni registar sa prezimenima u~esnika u ratovi-

ma. Uz imena pojedinih ratnika, pored ovih osnovnih podataka (mesto, prezi-

me i ime) upisani su prona|eni podaci o mestu groba ili grobnice i

dobijena odlikovawa.

Popis ratnika u oslobodila~kim ratovima Srbije od 1912. godine do

1918. godine pruà podatke za 1263 lica iz 38 mesta Tamnavskog sreza: Baje-

vac, Bawani, Batalage, Brgule, Brezovica, Vrelo, Vrhovine, Vukona, Gvozde-

novi}, Guwevac, Dokmir, Zvizdar, Zukve, Jo{eva, Kaleni}, Koùar, Kr{na

Glava, Liso Poqe, Lon~anik, Murga{, Novaci, Paquvi, Pambukovica,


158

12 ISTO, 17 priznanica pla}ene ~lanarine i ogla{enih nevaè}ih ~lanskih karata

Udruèwa nosilaca Albanske spomenice 1915-1916, Podru`nica Ub iz 1970, 1971, 1972,

1973. godine

13 MIAV, fond: Udruèwe nosilaca Albanske spomenice 1915-1916, Podru`nica Vaqevo

(1938-1988), 1938-1989, inv. jed. br. 19, popisi ‘rtava koji se ne smeju zaboraviti sa-

hrawenih u Alìru, Bizerti,Vidu, Govinu, Ipsusu, Lazaretu, Tunisu, Ferivilu, Oranu,

Bonu, Filipvilu, Gelmi, Susi, Blidi, [er{ilu, Fustapidini, Strongili, Ahileonu, Ma-

tijasu, Bragawotici, Kostaniji, Katuni{tu, Moraitici, Mezongi, Ostrovi, Analipsosu,

Friuli, Korenxioni, Manduki, Perani i u Kora}ani; umrlihna na Krfu bez podataka gde

su sahraweni

14 "Glasnik", br. 23, Vaqevo, 1988: @ivorad Jevti}, Administrativno-teritorijalne promene

u vaqevskom kraju (1944-1955), str. 66, 76, 77 – Tamnavski srez: Bajevac, Bawani, Batalage,

Brezovica, Brgule (izdvojene 1952), Vrelo, Vrhovine, Vukona, Gvozdenovi}, Guwevac, Do-

kmir, Zvizdar, Zukve, Jabu~je, Jo{eva Nepri~ava, Novaci, Paquvi, Pambukovica, Radqevo,

Ruklade, Rupqani, Skobaq, Slatina, Sovqak, Stepawe, Stublenica, Takovo, Tvrdojevac,

Trli}, Trwaci, Tulari, Ub, Crvena Jabuka, û~uge i [arbane (40 mesta)

Radqevo, Ruklade, Rupqani, Slatina, Sovqak, Stepawe, Stublenica, Takovo,

Tvrdojevac, Trli}, Trwaci, Tulari, Ub, Crvena Jabuka, û~uge i [arbane.

Mogu}e su gre{ke u imenima pojedinih qudi15 ili toponima16.

SPISKOVI

Bajevac

Vasiqevi} Milutin, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Ivkovi} Pavle, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Pavlovi} Vojislav, Okrug vaqevski, II kowi~ki puk (poz. bat.), umro 24.

01. 1916, sahrawen na Vidu

Rankovi} Jovan, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Bawani

A{kovi} Dragomir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

A{kovi} Dobroqub, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Baji} Milutin, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Mladenovi} Velimir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Tomi} Du{an, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Batalage

Atanackovi} Borisav, streqan 1913 u Batalagama, sahrawen u Batalagama

Atanackovi} Jeremije, umro 1915. u ropstvu, sahrawen u Mauthauzenu

Atanackovi} Milan, umro 1914. u ropstvu u Ma|arskoj

Velimirovi} Svetislav, poginuo 1913, sahrawen na poloàju

\uri} Ilija, umro 1916 u ropstvu, sahrawen u Neìderu

\uri} Mitar, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

\uri} Toma, umro 1916 u ropstvu, sahrawen u Neìderu


159

15 Imena i prezimena ratnika su u tekst preneta u originalu, a do mogu}ih gre{aka je moglo

do}i prilikom uno{ewa podataka u samom originalu spiskova (primedba autora)

16 Mogu}e gre{ke u original nastale su najverovatnije prilikom kucawa ili zbog nepozna-

vawa i pravilnog izgovora stranih toponima (primedba autora)

Zarubac Aleksandar, poginuo 1914. u Crnoj Gori, sahrawen na poloàju

Zarubac Josip, poginuo 1914. u Crnoj Gori, sahrawen na poloàju

Zarubac Milijan, poginuo 1914. u Crnoj Gori, sahrawen na poloàju

Zarubac Obren, poginuo 1914. u Crnoj Gori, sahrawen na poloàju

Zarubac Qubomir, umro 1915 u ropstvu, sahrawen u Mauthauzenu

Ikonovi} Du{an, umro 1916 u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Ikonovi} Milan, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Ikonovi} Milorad, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Ikonovi} Qubomir, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Ivankovi} êdomir, streqan 1915 od Nemaca, sahrawen u Novacima

Ivankovi} Milorad, streqan 1915, sahrawen u Novacima

Ivankovi} Mitar, streqan 1915, sahrawen u Novacima

Ivankovi} Radisav, poginuo 1915 u Skadru, sahrawen u Skadru

Joksimovi} Aleksandar, poginuo 1916 na Solunu, sahrawen na poloàju

Joksimovi} Mihailo, poginuo 1916 na Solunu, sahrawen na poloàju

Joksimovi} Vladisav, poginuo 1914. na Ceru, sahrawen na poloàju

Kova~evi} Sima, poginuo 1913 u Budimpe{ti, sahrawen u Budimpe{ti

Luki} êdomir, poginuo 1913 kod Retke Bukve, sahrawen na poloàju

Luki} Aleksandar, poginuo 1914. kod Bitoqa, sahrawen na poloàju

Luki} Dragutin, poginuo 1916 na Solunu, sahrawen na poloàju

Luki} Miodrag, poginuo 1914. kod Bele Crkve, sahrawen na poloàju

Luki} Trivun, poginuo 1913, sahrawen na poloàju

Markovi} Milorad, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Markovi} Tihomir, poginuo 1914. u Crnoj Gori, sahrawen na poloàju

Markovi} Vojislav, Okrug vaqevski, Drinska divizija, umro 08.04.1916,

sahrawen u Govinu

Mijailovi} Dragomir, umro 1918 kod ku}e, sahrawen u Batalagama

Mijailovi} Velimir, umro 1916 u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Mijailovi} Vladimir, poginuo 1916 kod Bitoqa, sahrawen na poloàju

Pa{i} Nikola, poginuo 1914. u Crnoj Gori, sahrawen na poloàju

Pa{i} Radomir, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Petroni} Josip, umro 1918 kod ku}e, sahrawen u Batalagama

Petroni} Mihailo, poginuo 1917 na Soluni, sahrawen na poloàju

Petroni} Milorad, poginuo 1914. kod Bele Crkve, sahrawen na poloàju

Petroni} Radosav, umro 1918 kod ku}e, sahrawen u Batalagama

Petroni} Velimir, umro 1914. u bolnici u Skopqu, sahrawen u Skopqu

Radovanovi} Ilija, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na Gu~evu

Radovanovi} Miladin, poginuo 1914., sahrawen na poloàju

Radovanovi} Milijan, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na Gu~evu

Rankovi} Cvetko, poginuo 1914., sahrawen na poloàju

Rankovi} Mili}, poginuo 1913 u Budimpe{ti, sahrawen u Budimpe{ti

Simi} @ivan, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Simi} Ilija, poginuo 1914. u beàniji, ne zna se gde je sahrawen


160

Staj~i} @ivorad, umro 1918 u Temi{varu, sahrawen u Temi{varu

Stoj~i} Milinko, poginuo 1912. kod Bitoqa, sahrawen kod Bitoqa

Stoj~i} Milovan, poginuo 1912. kod Bitoqa, sahrawen kod Bitoqa

Todorovi} @ivko, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Todorovi} @ivojin, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Todorovi} @ivojin, poginuo 1918 kod Divaca, sahrawen u Batalagama

Todorovi} @ivorad, Okrug vaqevski, I puk, umro 05.06.1916, sahrawen na

Krfu

Todorovi} Mihailo, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Todorovi} Milisav, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Todorovi} Svetislav, umro 1914. u bolnici u Vaqevu, sahrawen u Vaqevu

Brgule

Baji} Blagoje, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Gruji~i} Milorad, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

\ur|evi} Milorad, zemqoradni, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Mili}evi} @ivorad, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Uro{evi} Ra{elav, Okrug vaqevski, II puk, umro 24.02.1916, sahrawen na

Vidu

Brezovica

A{kovi} @ivadin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Adamovi} Milijan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Adamovi} Milijan, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Begovi} Bogosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Begovi} Marko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Begovi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Vuji~i} Jakov, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivanovi} êdomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivanovi} milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivanovi} Teodosije, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jeleni} Dragomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan

Albanskom spomenicom

Maksimovi} Aleksandar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Markovi} Milo{, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Milosavqevi} Filip, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mitrovi} Radoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918


161

Mitrovi} Radoje, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Novakovi} Milo{, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Panteli} Stepan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Pavlovi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Voislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Seleni} Bo`idar, Okrug vaqevski, sahrawen na Krfu

Simani} @ivojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Sofrani} Milijan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Soki} Zlatomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Soki} Zlatomir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Sre}kovi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Stefanovi} Marko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Trgov~evi} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Cveji} Lazar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Vrelo

Arseni} Radosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Babi} Nikola, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Brekovi} Andrija, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Bukov~i} Mihailo, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Bukov~i} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Bukov~i} Sava, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Vasi} Bo`idar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Vasi} Tihomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Vi}enti} Jovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Vi}enti} Marinko, u~esnik u Ratovima od 1912. do 1918

Vidakovi} Milovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Vujkovi} Marjan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Vukojevi} Bogosav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Gruji} bogoqub, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Gruji} Vojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

\or|evi} Velimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

\or|evi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

\or|evi} Velisav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

@ivanovi} Borisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

@ivanovi} Radoica, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918


162

@ivkovi} @ivota, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Zeqi} Milovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Ivanovi} Bogosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jevri} Aleksandar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Jevri} Radovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jevti} Bogosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan

Kara|or|evom zvezdom

Joki} Ranisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jovanovi} Bo`idar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jovi~i} @ivojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Kevi} @ivojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Kisel~i} \or|e, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Kisel~i} Aleksandar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Kisel~i} Milutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Krsti} Sava, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} @ivojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

Lazi} Dragomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} Sava, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} Vladimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Le{tari} B. Milan, u~estvovao u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan

Kara|or|evom zvezdom sa ma~evima

Le{tari} R. Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Le{tari} Ranisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Qubi~i} budimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Qubi~i} Budimir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Qubi~i} Jovi{a, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Qubi~i} Marko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Qubi~i} Vladisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Qubomirovi} Trivun, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Marinkovi} D. @ivojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mati} Dragomir, u~esnik u ratovima, odlikovan Albanskom spomenicom

Mi}i} Obren, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Milanovi} Aleksandar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mirkovi} Damwan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mirkovi} Velimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mitrovi} Jovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mladenovi} Hristoqub, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mladenovi} Miloje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918


163

Nedi} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Nikoli} Milo{, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Novakovi} Tihomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Novakovi} Tihomir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Pani} Dragi}, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Pani} Dragomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Panteli} Ivan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Uro{, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Radovanovi} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Radovanovi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Raki} Milisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Raki} Milisav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Raki} Ranisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Rankovi} Stanisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Sandi} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Sandi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Sari} Voislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Simi} Borisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Stefanovi} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Stejani} Mihailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Teofilovi} Dragutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Topalovi} Svetozar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Cani} M. ^edomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Cani} M. Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Cvetkovi} Velimir, Okrug vaqevski, V puk, umro 07. 06. 1916, sahrawen

na Vidu

^ani} Milorad, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Vrhovine

Ne{i} Dragoqub, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Trifunovi} Dragoqub, zemqoradnik (invalid), u~esnik u ratovima od

1912. do 1918, ~lan UNAS

Vukona

Antoni} Svetislav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Antoni} Tihomir, ~lan UNAS


164

Beloplavlovi} Sava, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Gvozdenovi}

\elma{ Aleksandar, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Jatakovi} Jovan, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Milovanovi} Jovan, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Rafajlovi} Milisav, Okrug vaqevski, 1. brz. b, umro 16.02.1916, sahrawen

na ostrvu Lazaretu

Guwevac

Marjanovi} Trivun, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Milo{evi} Branislav, u~esnik u ratu od 1915 do 1918, odlikovan


Rankovi} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan

Albanskom somenicom

Simi} Gojko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Simi} Rozmir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Dokmir

A}imovi} Jovan, umro 1915 u ropstvu, sahrawen u Neìderu

A}imovi} Miloje, poginuo 1917, sahrawen u \ev|eliji

A}imovi} Nedeqko, poginuo 1917, sahrawen u \ev|eliji

A}imovi} Rafailo, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

A}imovi} Sre}ko, umro 1915 od tifusa, sahrawen u \ev|eliji

Andri} êdomir, umro 1915 od tifusa, sahrawen u \ev|eliji

Antoni} êdomir, poginuo 1915, sahrawen na poloàju

Antoni} Borisav, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Arseni} Zdravko, poginuo 1916 na Solunu, sahrawen na poloàju

Vasi} Krstivoje, umro 1915 od tifusa, sahrawen u \ev|eliji

Vasi} Ranisav, umro kod ku}e, sahrawen u Dokmiru

Vasi} Velisav, poginuo 1913 na Bugarskoj granici, sahrawen na poloàju

Vasi} Vidosav, umro 1913 kod ku}e od TBC, sahrwen u Dokmiru

Vi{i} Acika, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Vi{i} Pavle, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju


165

Gaji} Milan, umro kod ku}e, sahrawen u Dokmiru

Gli{i} @ivorad, poginuo na Babuni, sahrawen na poloàju

Dragi}evi} Mihailo, poginuo 1915 oko Mladenovca, sahrawen na

poloàju

Dragi}evi} Radovan, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Igwatovi} Obren, umro 1915 od tifusa, sahrawen u \ev|eliji

Kova~evi} Nedeqko, poginuo 1912. kod Kumanova, sahrawen na poloàju

Krsmanovi} Mladen, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Maksimovi} Milan, umro 1914. u bolnici u Ni{u, sahrawen u Ni{u

Manojlovi} @ivorad, poginuo 1914., sahrawen na Solunu

Manojlovi} Svetislav, umro 1918 u ropstvu, sahrawen u Neìumroderu

Marinkovi} Krstivoje, poginuo na Kostajniku na Gu~evu, sahrawen na

poloàju

Mati} Bogosav, umro 1918 u rpostvu, sahrawen u Neìderu

Mati} Maksim, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Miladinovi} Jovica, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Milinkovi} @ivorad, poginuo 1914., ali se ne zna gde, sahrawen na

poloàju

Milinkovi} Milinko, poginuo 1912. na Babuni, sahrawen na poloàju

Milinkovi} Radojica, umro 1917 kod ku}e, sahrawen u Dokmiru

Miqkovi} Velisav, umro 1914. u bolnici, sahrawen u Kur{umliji

Mitrovi} Mihailo, poginuo 1917 na Solunu, sahrawen na Solunu

Mitrovi} Vojislav, umro 1912. od tifusa u Velesu, sahrawen u Velesu

Mojsilovi} Dragomir, poginuo 1915, sahrawen na poloàju

Mojsilovi} Dragomir, umro 1915 od tifusa, ne zna se gde je sahrawen

Mojsilovi} Gli{a, poginuo 1916 na Karauli, sahrawen u Dokmiru

Mojsilovi} Ivko, umro 1914. od tifusa, ne zna se gde mu je grob

Mojsilovi} Milorad, poginuo 1915, sahrawen negde oko \ev|elije

Mojsilovi} Negovan, umro 1915 na Solunu, sahrawen na Solunu

Nenadovi} Mihailo, poginuo 1914. u Dokmiru, sahrawen u Dokmiru

Ninkovi} Boìdar, umro od tifusa, sahrawen u \ev|eliji

Ninkovi} Dragi}, poginuo 1915, sahrawen na poloàju

Pavlovi} Dragomir, poginuo 1915 oko Krfa, sahrawen na poloàju

Pavlovi} Milivoje, umro 1915 od tifusa, sahrawen u Qe{u

Peji} @ivko, Okrug vaqevski, II puk, umro 10.02.1916, sahrawen na Vidu

Peri{i} Mom~ilo, umro 1915 od tifusa, sahrawen negde olo \ev|elije

Raki} Jani}ije, umro 1915 od tifusa, sahrawen u \ev|eliji

Savi} radovan, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Simi} Andrija, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Simi} Gvozden, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Simi} Mihailo, umro 1915 od tifusa, sahrawen negde oko \ev|elije

Simi} Simo, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju


166

Todorovi} Qubomir, poginuo 1915, sahrawen na poloàju

Tomi} Milorad, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

[tuli} Miladin, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Zvizdar

Milanovi} Pavle, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Radovanovi} Spasoje, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Zukve

Antoni} Dimitrije, umro 1912. (bio u ropstvu), sahrawen u Zukvama

Antoni} Novak, umro 1912. kod ku}e, (bio u ropstvu), sahrawen u Zukvama

Antoni} Tihomir, poginuo 1912. kod Retke Bukve, sahrawen na poloàju

Avramovi} @ivko, poginuo 1912. kod Retke Bukve, sahrawen na poloàju

Vuji~i} êdomir, umro 1914. u bolnici, ne zna se gde je sahrawen

Vuji~i} Mihailo, umro 1914. kod ku}e, sahrawen u Zukvama

Gli{i} Milorad, umro 1914. u bolnici, ne zna se gde je sahrawen

Dragi}evi} Bogdan, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

\uri} Dragi}, umro 1917 kod ku}e, sahrawen u Zukvama

@ivanovi} @ivko, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Jeli} @ivojin, umro 1915 kod ku}e, sahrawen u Zukvama

Jeli} êdomir, poginuo 1918, sahrawen na poloàju

Jeli} Jovan, poginuo 1916, sahrawen na poloàju

Jeli} Milisav, poginuo 1916, sahrawen na poloàju

Jeli} Qubomir, poginuo 1913 od Turaka, sahrawen na poloàju

Jeli} Sreten, poginuo 1916, sahrawen na poloàju

Maksimovi} @ivorad, umro 1918 u ropstvu u Nema~koj, sahrawen u

Nema~koj

Maksimovi} Du{an, poginuo 1912. kod Retke Bukve, sahrawen na poloàju

Maksimovi} Stanko, poginuo 1912. kod Retke Bukve, sahrawen na

poloàju

Marjanovi} Lazar, umro 1913 kod ku}e, sahrawen u Zukvama

Nikoli} @ivan, poginuo 1914., sahrawen na poloàju

Nikoli} Lazar, umro 1918 kod ku}e, sahrawen u Zukvama

Nikoli} Spasoje, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Snegi} Radomir, umro 1913 u Ni{u, sahrawen u Ni{u

Jo{eva

Kuzmanovi} Qubomir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS


167

Kaleni}

A}imovi} Milorad, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

A}imovi} Svetozar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Aleksi} Bogdan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Aleksi} Stanimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Aleksi} Stanimir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Antonijevi} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Jevremovi} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Kosti} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Maksimovi} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Peri} @ivorad, u~esnik ratova od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Rankovi} Branislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Simeunovi} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Simeunovi} @ivorad, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

@ivanovi} Bogosav, u~esnici u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


@ivanovi} Mihailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


@ivanovi} Mihailo, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

@ivanovi} Petronije, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,odlikovan


Ko`uar

Gaji} Ranisav, ~lan UNAS

\ur|evi} Milutin, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Luki} V. Vojislav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS


168

Luki} V. Krstivoj, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Luki} \. Krstivoj, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Marinkovi} Stanoje, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Stanojevi} Miloje, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Stanojevi} Novak, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Kr{na Glava

Jeremi} Aleksandar, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Liso Poqe

Peri} Dobrosav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Murga{

Vukomanovi} Mirko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Gardenova~ki Slavko, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Ivkovi} Bogoqub, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jakovqevi} Dragoqub, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Jakovqevi} Miodrag, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

Jakovqevi} Mom~ilo, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Jakovqwvi} Mom~ilo, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

Maksimovi} Nedeqko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mari} \or|e, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Marovi} J. Mile, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Milo{evi} Mihajlo, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Obradovi} @ivojin, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Simi} Pavle, zemqoradnik (penzioner), u~esnik u ratovima od 1912. do

1918, ~lan UNAS

Tatalovi} Sima, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

]irakovi} @ivan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

]irakovi} @ivorad, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

]irakovi} Milijan, u~esnik ratova od 11912. do 1918

]irakovi} Radisav, u~esnik u ratu od 1914. do 1918


169

Novaci

Antoni} Milo{, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Antoni} Tanasije, umro 1914. u ropstvu, sahrawn u Neìderu

Bogatin~evi} Radosav, umro 1914., sahrawen u Loznici

Veselinovi} Je{a, umro 1913 na Solunu, sahrawen na Solunu

Veselinovi} Mijaijlo, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Veselinovi} Qubomir, poginuo 1914., sahrawen u Loznici

Veselinovi} Svetislav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do

1918, ~lan UNAS

Veselinovi} Svetomir, poginuo 1914. od Austrijanaca, sahrawen na

poloàju

Veselinovi} Vladeta, poginuo 1914. od Austrijanaca, sahrawen na

poloàju

Gavrilovi} êdomir, poginuo 1913 od Bugara, sahrawen na poloàju

Gavrilovi} Dragomir, poginuo 1913 od Bugara, sahrawen na poloàju

Gavrilovi} Radosav, umro 1913 u ropstvu, sahrawen u ropstvu

Ili} Dragomir, poginuo 1914. na Kurja~ici, sahrawen na poloàju

Ili} Milutin, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Ili} Qubomir, poginuo 1913 od Bugara, sahrawen na poloàju

Ili} Vitomir, poginuo 1912. u Qe{u, sahrawen u Qe{u

Jovanovi} @ivko, poginuo 1914. od Austrijanaca, sahrawen na poloàju

Jovanovi} @ivorad, umro 1914., sahrawen u Mauthauzenu ———

Krsti} Aleksandar, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Mauthauzenu ——-

Kuzmanovi} Jevrem, poginuo 1914. od Austrijanaca, sahrawen na

poloàju

Kuzmanovi} Kuzman, poginuo 1914. od Austrijanaca, sahrawen na

poloàju

Lazarevi} Aleksandar, umro 1915 kod ku}e, sahrawen u Novacima

Lazarevi} Vladisav, poginuo 1912. od Turaka, sahrawen na poloàju

Manojlovi} @ivojin, poginuo 1913 na Kurja~ici, sahrawen na poloàju

Manojlovi} Blagoje, umro 1914., sahrawen u Neìderu

Manojlovi} Radoje, poginuo 1913 od Bugara, sahrawen na poloàju

Manojlovi} Svetomir, umro 1914., sahrawen u Neìderu

Mi}i} @ivan, poginuo 1913 na Bregalnici, sahrawen na poloàju

Mi}i} Nikola, poginuo 1912. od Turaka, sahrawen na poloàju

Mijailovi} Dragomir, umro 1914. u Neìdiru, sahrawen u Neìderu

Milanovi} Miloje, poginuo 1913 od Turaka, sahrawen na poloàju

Milanovi} Milorad, poginuo 1912. na Qe{u, sahrawen na Qe{u

Milivojevi} Milan, poginuo 1915 u Albaniji, sahrawen na poloàju

Milivojevi} Vladisav, poginuo 1913, sahrawen na poloàju


170

Mitrovi} Dragosav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Mitrovi} Petronije, poginuo 1913 na Bregalnici, sahrawen na poloàju

Mladenovi} Milan, poginuo 1915 u Albaniji, sahrawen na poloàju

Mladenovi} Petar, poginuo 1915 u Albaniji, sahrawen na poloàju

Ninkovi} Dragomir, umro 1914. kod ku}e, sahrawen u Novacima

Panteli} Borivoje, poginuo 1912. na Babuni, sahrawen na poloàju

Petroni} Petronije, poginuo 1914., sahrawen na poloàju

Petrovi} Aleksandar, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Petrovi} Vidosav, umro 1914. u Neìdiru, sahrawen u Neìderu

Rankovi} Radovan, poginuo 1914. od Bugara, sahrawen na bugarskoj

granici

Rankovi} Svetislav, poginuo 1914. od Bugara, sahrawen na poloàju

Rankovi} Vasa, umro u ropstvu 1914., sahrawen u Neìderu

Stanimirovi} Paja, poginuo 1913 od Bugara, sahrawen na poloàju

Stanimirovi} Sava, poginuo 1914., sahrawen na poloàju

Tabakovi} Jovan, poginuo 1913 od Bugara, sahrawen na poloàju

Tabakovi} Radul, poginuo 1913 od Bugara, sahrawen na poloàju

Tansi} Vladislav, poginuo 1913 od Bugara, sahrawn na poloàju

Te{i} êdomir, umro 1912. u Mladenovcu, sahrawn u Mladenovcu

Te{i} Boìdar, poginuo 1915 na Bagrdanu, sahrawen na poloàju

Te{i} Du{an, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Mauthauzenu

Te{i} Luka, poginuo 1915 u Albaniji, sahrawen na poloàju

Te{i} Radomir, poginuo 1915 u Smederevu, sahrawen na poloàju

Te{im Milorad, zemqoradnik (penzioner), u~esnik u ratovima od 1912.

do 1918, ~lan UNAS

]irilovi} Milan, poginuo 1913, sahrawen na poloàju

]irilovi} Milorad, poginuo 1913, sahrawen na poloàju

]irilovi} Qubomir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

]irilovi} Sava, Okrug vawevski, [umadijska divizija, umro 28.08.1916,

sahrawen na Krfu

]irilovi} Sava, poginuo 1913, sahrawen na poloàju

Ugrenovi} Ivan, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Paquvi

Abazovi} Mijailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Adamvi} Bogoqub, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Adamovi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Adamovi} Damwan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Adamovi} Dragi}, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Adamovi} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915


171

Adamovi} dragomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Alimpijevi} Aleksandar, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Alimpijevi} Dragi}, u~esnik u ratovima od 1912. di 1916

Alimpijevi} Dragoslav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Alimpijevi} \ota, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Alimpijevi} Ilija, u~esnik u ratovima od 1913 do 1918

Alimpijevi} Krstivoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Alimpijevi} Milivoj, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Alimpijevi} Mitar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Alimpijevi} Mihailo, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Alimpijevi} Obrad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Alimpijevi} Radisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Alimpijevi} Svetozar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Antonijevi} A{ko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Antonijevi} Dobrosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Antonijevi} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Antonijevi} Jevrem, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Antonijevi} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Blagojevi} @ivorad, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Boì} Miloje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Boì} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Boì} Svetomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Boì} Spasoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Boì} Sreten, u~esnik u ratovima od 1913 do 1918

Vasiqevi} Vladislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Vasiqevi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Vasiqevi} Qubisav, u~esnik u ratu od 1914. do 1916

Vasi} Pavle, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Velimirovi} Dragi}, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Velimirovi} Mirko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Velimirovi} Ranisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Viti} Jovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Viti} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Viti} Mihailo, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Viti} Nenad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Vje{tica Damwan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Gaji} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1917

Gaji} Jovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Gaji} Milovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Gaji} Radovan, u~esnik u ratu 1913

Gli{i} Adam, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Go|evac Bo{ko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Damqanovi} Aleksandar, u~esnik u ratovima od 1913 do 1914.


172

Damqanovi} Velisav, u~esnik u ratu od 1912. do 1913

Damqanovi} Mihailo, u~esnik u ratovima od 1913 do 1915

Damqanovi} Radosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Damwanovi} Andrija, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Dragi}evi} Bo`idar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Dragi}evi} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Dragi}evi} Puja, u~esnik u ratovima od 1913 do 1914.

Dragi}evi} ]ira, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Dra`i} Stevan, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

\or|evi} Aleksandar, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

\or|evi} Vojislav, u~esnik u ratovima od 1913 do 1914.

\or|evi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

\or|evi} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

\or|evi} Mijailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

\or|evi} Miladin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

\or|evi} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

\or|evi} Milijan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

\or|evi} Miloje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

\or|evi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

\or|evi} Mladen, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

\or|evi} Radisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

\ur|evi} Dragomir, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

\ur|evi} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

\ur|evi} Radoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

@ivanovi} Despot, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

@ivanovi} Dragojlo, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

@ivanovi} Milutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

@ivanovi} Momir, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

@ivanovi} P. Dragutin, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

@ivanovi} Spasoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

@ivkovi} Velimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

@ivkovi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1913 do 1914.

@ivkovi} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

@ivkovi} Milorad, u~esnik u ratovima 1912. do 1918

@ivkovi} Mitar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Zari} Predrag, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

Zari} Sreten, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivankovi} @ivojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Ivankovi} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivankovi} Lazar, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Ivankovi} Qubomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Ivankovi} Petar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915


173

Ivankovi} Radovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Ivanovi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivanovi} Vladisav, u~esnik u ratu 1915 do 1918

Ivanovi} Dragi}, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivanovi} @ivojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivanovi} Ivan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivanovi} Ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Ivanovi} Milisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivanovi} Milovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Ivanovi} Milovan, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Ivanovi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Ivanovi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivanovi} Milorad, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Ili} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Ili} Ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ili} Marko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ili} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Ili} Mihailo, u~esnik u ratovima od 1913 do 1914.

Ili} Nikodin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ili} Ninko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ili} Rajko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Ili} Svetislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ili} ^edomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Isailovi} mihailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Jakovqevi} Bogosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jakovqevi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Jakovqevi} Dragosav, u~esnik u ratu od od 1914. do 1916

Jakovqevi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Jakovqevi} ^edomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Jani} Velimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Jankovi} Marko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jankovi} Milorad, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

Jankovi} Radisav, u~esnik u ratovima od 1913 do 1918

Jankovi} Rajko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jawi} Velimir, Okrug vaqevski, V puk, umro 19. 03. 1916, sahrawen na

Vidu

Jawu{evi} Sava, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Jevti} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1913 do do 1918

Jevti} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Jevti} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jeleni} Aleksandar, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

Jeleni} Du{an, u~esnik ratovima od 1913 do 1918

Jeremi} Bogoqub, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918


174

Jeremi} Vladimir, u~esnik u ratovima od 1913 do 1916

Jovanovi} Dragoqub, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Jovanovi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jovanovi} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1913 do 1915

Jovanovi} Mijailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jovanovi} Milinko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Jovanovi} Milovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Jovanovi} Mihailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Jovanovi} Petar, u~esnik u ratu od 1914. do 1915

Jovanovi} Radisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jovanovi} Radoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Jovanovi} Svetislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Jovanovi} Sredoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Jovanovi} êdomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Jovi~i} Vidoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Josipovi} Boìdar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Josipovi} Draga, u~esnik u ratovima od 1913 do 1915

Josipovi} Nikola, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Josipovi} Radojica, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Kaqevi} Dragutin, u~esnik u ratovima od 1913 do 1915

Kaqevi} Krstivoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Kaqevi} Milivoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Kolovi} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Kosani} Blagoje, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Kosani} Bogosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Kosani} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Kosani} Ivan, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Kosani} Ilija, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Kosani} Milan, u~esnik u ratovima od 1913 do 1914.

Kosani} Milisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Kosani} Puri{a, u~esnik u ratovima od 1913 do 1914.

Kosani} Purko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1913

Kosani} Radomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Kosani} Radomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Kosani} Svetislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Kosani} Svetozar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Kosani} Tihomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Kosani} Trifun, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Kosani} êdomir, u~esnik u ratu 1915

Lazarevi} Borisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazarevi} Petar, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

Lazarevi} Prodan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Lazarevi} Radojica, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918


175

Lazarevi} Radosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} Dobrivoje, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Lazi} Dragomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} Dragutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1913

Lazi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} \ura|, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} Marko, u~esnik u ratovima od 1913 do 1915

Lazi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} Mitar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Lazi} Radisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Lazi} Radi{a, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} Svetozar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} Spasoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} Stevan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Lazi} mihailo, u~esnik u ratu od 1914. do 1916

Leontijevi} Dragi}, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Leontijevi} Jevrem, u~esnik u ratovima od 1913 do 1918

Leontijevi} Jovan, u~esnik u ratovima od 1913 do 1918

Leontijevi} Kosan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Leontijevi} Milijan, u~esnik u ratovima od 1913 do 1916

Leontijevi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Leontijevi} Mihailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Leontijevi} Radi{a, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Luki} Velisav, u~esnik u ratu od 1914. do 1915

Luki} @ivorad, u~esnik u ratu 1913

Luki} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Luki} Milisav, u~esnik u ratovima od 1913 do 1914.

Luki} Mitar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Marinkovi} Tanasije, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Markovi} Aksentije, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Markovi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Markovi} Dragi}, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Markovi} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Markovi} Milan, u~esnik u ratovima od 1913 do 1918

Markovi} Radisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Markovi} Tihomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Marti} Dragomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Marti} Dragutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Marti} Melentije, u~esnik u ratu od 1914. do 1916

Marti} Milisav, u~esnik u ratovima od 1913 do 1917

Marti} Milutin

Mati} Borisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916


176

Mati} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mati} Kostadin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mati} Qubomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mati} Milisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mati} Miloje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Mati} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Mati} nikola, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mijailovi} Blagoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mijailovi} Dragutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mijailovi} Miloje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mijailovi} Radojica, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mijailovi} Radomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mijailovi} Toma, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mijatovi} Vojislav, u~esnik u ratovima od 1914. do 1916

Mijatovi} Dragoslav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mijatovi} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Mijatovi} Milisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mijatovi} ^edomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Miladinovi} Aksentije, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Miladinovi} @ivojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Milanovi} Danilo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Milanovi} Pantelija, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Milanovi} vojislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Milovanovi} Blagoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Milovanovi} Bogosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Milovanovi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Milovanovi} Milo{, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Milovanovi} Radomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Milosavqevi} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Milosavqevi} Milinko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Mirkovi} Sima, u~esnik u ratu od 1815 do 1918

Mirkovi} Stanimir, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Mitrovi} Dragutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Mitrovi} ^edomir, u~esnik u ratovima od 1913 do 1915

Negi} Milijan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Negi} Radosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Negovanovi} @ivko, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

Nedeqkovi} Spasoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Nikoli} Bogosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Nikoli} Dragutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Nikoli} Dragutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Nikoli} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Nikoli} Mijat, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918


177

Nikoli} Milivoj, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Nikoli} Milisav, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Nikoli} Petar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Nikoli} Petronije, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Nikoli} Radisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Novakovi} Aleksandar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Novakovi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1917

Novakovi} Dragi}, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Novakovi} Marko, u~esnik u ratovima od 1913 do 1915

Novakovi} Miladin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Obu}inac Aleksandar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Pavlovi} Jevrem, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Pavlovi} Kosan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Pavlovi} Filip, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petari} Radoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Blagoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Velimir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Petrovi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Petrovi} Vojislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Vojislav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Petrovi} Dobrosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Dragi}, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Dragomir, u~esnik u ratovima od 1913 do 1918

Petrovi} Dragoslav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} @ivko, u~esnik u ratu od 1914. do 1916

Petrovi} Ivan, u~esnik u ratoviam od 1912. do 1914.

Petrovi} Qubinko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Qubisav, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Petrovi} Milija, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Milisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Petrovi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Petrovi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Nenad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Radisav, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

Petrovi} Sv. Velimir, u~esnik u ratovima od 1913 do 1918

Petrovi} Svetozar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Petrovi} Sr. Velimir, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Petrovi} Dragoqub, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Popovi} Bogosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Popovi} Dragomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Popovi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918


178

Popovi} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Popovi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Popovi} ^edomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Prodanovi} Branislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Prodanovi} Velimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Prodanovi} Vitomir, u~esnik u ratu 1913

Prodanovi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. so 1914.

Prodanovi} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Prodanovi} @ivota, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Prodanovi} Jevrem, u~esnik u ratovima od 1914. do 1915

Prodanovi} Milisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Prodanovi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Prodanovi} Nenad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Prodanovi} Prodan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Prodanovi} Svetozar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Prodanovi} Tihomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Radivojevi} Vlastimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Radivojevi} Milinko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Radivojevi} Milovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Radivojevi} Mirko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Radivojevi} Mladen, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Radivojevi} Svetozar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Radovanovi} Andrija, u~esnik u ratovima od 1912. do 1917

Radovanovi} Bogoqub, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Radovanovi} Bogosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Radovanovi} Milenko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Radovanovi} Obrad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1913

Radovanovi} Pantelija, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Radovanovi} Radomir, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Radovanovi} Toma, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Radoji~i} Vojislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Radoji~i} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1913 do 1915

Radoji~i} Jakov, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Radoji~i} Milivoj, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Radoji~i} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Radoji~i} Momir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Radoji~i} Pavle, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Radoji~i} Stojan, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Raki} Drgomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Raki} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Raki} @ivorad, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Raki} Qubomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Raki} Marko, u~esnik u ratu od 1914. do 1918


179

Raki} Mijailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Raki} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Raki} Milutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Raki} Mihailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Raki} Stevan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Rafailovi} Vladislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Rafailovi} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Simeunovi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1913 do 1916

Simeunovi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Spasojevi} Aleksandar, u~esnik u ratu od 1915 do 1918

Spasojevi} Jovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Spasojevi} Jovica, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Stanisavqevi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Stankovi} Marko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Stanojlevi} \ura|, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Stanojlovi} Arsenije, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Stanojlovi} \or|e, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Stefanovi} Qubomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Stoj~i} Mijat, u~esnik u ratu od 1914. do 1917

Stoj~i} Milovan, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Stoj~i} Mladen, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Stoj~i} Radomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Stoj~i} Velimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Stoj~i} dragoslav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Tadi} Aleksandar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1913

Tadi} Bogosav, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Tadi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Tadi} Du{an, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Tadi} @ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Tadi} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Tadi} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Tanasi} Bo`idar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Tanasi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Tanasi} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1913 do 1915

Tanasi} Ranisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Tanasi} ^edomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Tomi} Jeremija, u~esnik u ratovima 1913 do 1916

Tomi} Nenad, u~esnik u ratovima 1912. do 1913

]iri} Radovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Uro{evi} Bogosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Uro{evi} Vojislav, u~esnik u ratovima od 1913 do 1916

Filipovi} Draga, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Filipovi} Ivko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915


180

Filipovi} Svetozar, u~esnik u ratovima od 1913 do 1915

ûpkovi} Lazar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Pambukovica

Aksenti} Aksentije , poginuo 1914. na Gu~evu gde je i sahrawen

Aksenti} Pantelija, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Aksenti} Qubomir, poginuo 1914. na Gu~evu gde je i sahrawen

Balinovac Boìdar, umro 1914. kod ku}e u Pambukovici

Balinovac Dragi}, umro 1915 u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Balinovac Dragoqub, poginuo 1915 kod \ev|elije gde je i sahrawen

Balinovac Dragoslav, umro 1913, bez podatka o mestu grobnice

Balinovac Nikola, umro 1915. u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Bogdanovi} Mihailo, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Aradu

Bogdanovi} Svetislav, poginuo 1914., sahrawen na poloàju

Bogdanovi} Velisav, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Aradu

Vasi} Milan, poginuo 1914., sahrawen na poloàju

Vasiqevi} Aleksandar, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Vasiqevi} Dragi}, umro u ropstvu 1913, sahrawen u Bugarskoj

Vasiqevi} Dragojlo, poginuo 1914. od Ma|ara, sahrawen na poloàju

Vasiqevi} Rajko, umro kod ku}e, sahrawen u Pambukovici

Vasiqevi} Vladimir, poginuo kod \ev|elije, sahrawen na poloàju

Vuji} Rajko, poginuo 1913, bez podataka gde je sahrawen

Vukosavqevi} @ivorad, poginuo 1915 u Podgorici, sahrawen na

poloàju

Vukosavqevi} Dragojlo, oteran u ropstvo 1916 gde je umro, sahrawen u

Neìderu

Vukosavqevi} Novak, poginuo 1914. na Drini, sahrawen na poloàju

Vukosavqevi} Radoje, poginuo 1915 kod Smedereva, sahrawen na poloàju

Vukosavqevi} Radomir, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Vukosavqevi} Rajko, umro 1915 u Kragujevcu gde je i sahrawen

Vukosavqevi} Trivun, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Vukosavqevi} Vladislav, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Vukosavwevi} Luka, umro 1914. u Palanu gde je i sahrawen

Gli{i} Igwat, umro u bolnici u Zagrebu gde je sahrawen, bez podatka o

godini smrti

Gli{i} Novak, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Gruji~i} Radoje, umro 1915 u Solunu gde je i sahrawen

Dimitrijevi} Miloje, umro 1915 na Solunu, sahrawen na Solunu

\uki} Boìdar, umro 1915 na ostrvu Vidu, sahrawen u grobnici na Vid

\uki} Sre}ko, umro kod ku}e, sahrawen na grobqu u Pambukovici

\uki} Velisav, umro 1914. u Vaqevskoj bolnici, sahrawen u Vaqevu


181

E{kirovi} Blagoje, umro 1912., sahrawen na poloàju

@ujovi} Jovica, umro 1915 u Tovarniku, sahrawen u \ev|eliji

Ili} Petar, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Jakovqevi} Mitar, poginuo 1913, sahrawen na poloàju

Jawi} @ivan, umro 1914. u ropstvu, bez podatka o grobnom mestu

Jawi} Bogdan, poginuo 1913 u Kumanovu, sahrawen na poloàju

Jawi} Mirko, poginuo 1912. , bez podataka o grobnom mestu

Jawi} Velisav, umro 1914. u ropstvu, bez podatka o grobnom mestu

Jeremi} Bogdan, umro 1915, sahrawen na poloàju

Joci} Vitomir, umro 1915 u ropstvu u Neìderu

Josipovi} Milivoje, poginuo u otstupawu

Jovanivi} Milijan, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Jovanovi} Radosav, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Kapetanovi} \ura|, umro u bolnici 1916 (Drinska divizija), sahrawen u

Bata~inu u Makedoniji

Kapetanovi} Mladen, poginuo na Solunu gde je i sahrawen

Kapetanovi} Nikola, umro u Valoni na reci Voj{ki, sahrawen u Valoni

Kovan~i} Radomir, umro 1915 na Solunu , sahrawen na Solunu

Luki} @ivan, poginuo 1914. u Stepojevcu, sahrawen na poloàju

Luki} Dragomir , poginuo 1912. u Makedoniji, sahrawen na poloàju

Luki} Ivanko, poginuo 1914. kod Kru{evca, sahrawen na poloàju

Luki} Svetislav, umro 1914. U Velesu gde je i sahrawen

Luki} Velisav, umro 1914. u Velesu gde je i sahrawen

Marinkovi} Ilija, umro 1917 u ropstvu, sahrawen u vojnoj bolnici

Marinkovi} Qubomir, poginuo 1913 na koti 650, sahrawen na poloàju

Marinkovi} Radoje, poginuo 1914., sahrawen na poloàju

Milovanovi} Stanislav, ~lan UNAS

Milovanovi} Svetislav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do

1918, ~lan UNAS

Milovanovi} Svetomir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do

1918, ~lan UNAS

Milovi} Milan, o wemu se ne zna ni{ta

Molovi} Dragojlo, umro u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Molovi} Luka, umro kod ku}e, sahrawen u Pambukovici

Molovi} Manojlo, umro kod ku}e, sahrawen u Pambukovici

Molovi} Milisav, umro kod ku}e, sahrawen u Pambukovici

Molovi} Miloje, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Molovi} milorad, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Molovi} Mladen, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Molovi} N. Dragomir, uro1915 na Solunu, ba~en u more

Molovi} Obrad, umro 1915 u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Molovi} Qubomir, umro u vojnoj bolnici, sahrawen na poloàju


182

Ninkovi} marinko, poginuo 1913 u kumanovu gde je i sahrawen

Ninkovi} Milorad, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Ninkovi} Qubomir, umro 1912., sahrawen na poloàju

Ninkovi} Spasoje, umro kod ku}e, sahrawen u Pambukovici

Petrovi} Pavle, poginuo 1914., sahrawen je na poloù

Petrovi} U. Ivan, umro 1917 u ropstvu, sahrawen u êhoslova~koj

Po{arac Ivan, umro 1914. kod Bele Crkve gde je i sahrawen

Po{arac Milan, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Po{arac Radovan, nestao u Albaniji u otstupawu

Popovi} Milo{, poginuo 1914., sahrawen na poloàju

Ran|i} Milorad, nestao u borbi i o wemu se ne znz ni{ta

Rankovi} Tihomir, umro 1915 u ropstvu u Neìderu

Saki} Dragomir, poginuo 15.09.1915 od Nemaca, sahrawen u Virutu u

Makedoniji

Saki} Milorad, nestao na koti 650, ne zna se grobno mesto

Saki} Velisav, umro 1914. u Beàniji, ne zna se grobno mesto

Sitarica @ivan, oteran u ropstvo gde je umro, sahrawen u Neìderu

Sitarica @ivan, umro u Austriji gde je i sahrawen

Sitarica Ivan, poginuo 1915 na Bajkovcima, sahrawen na poloàju

Sitarica Milorad, poginuo 1912. od Turaka, sahrawen na poloàju

Stanarevi} Stanoje, poginuo u borbi, ali se ne zna gde, sahrawen na

poloàju

Stankovi} Milo{, umro 1915 u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Stankovi} Pavle, umro 1915 u ropstvu, sahrawen u Neìderu

]iri} Qubomir, umro u bolnici u Zagrebu gde je sahrawen, bez podatka o

godini smrti

ôli} Milorad, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Radqevo

Vukosavqevi} Bogosav, zemqoradnik (penzioner), u~esnik u ratovima od

1912. do 1918, ~lan UNAS

Ili} Stanimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Ivkovi} Milisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Jeremi} Jelesije, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Jovanovi} @ivojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Mili~i} Miladin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan



183

Mu{icki Vladimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Nedeqkovi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Risti} Ivan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Risti} Tihomir, u~wsnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Simani} Dobrivoj, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Stanojevi} Svetozar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Stepanovi} Qubisav, i~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Ruklade

Vu~eti} Velisav, u~esnik u ratu od 1915 do 1916

Gaji} Du{an, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

\ir|evi} Svetislav, zemqoradnik, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, ~lan

UNAS

\oki} Vojislav, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

\ur|evi} Milisav, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

@ivanovi} Dragoqub, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

@ivanovi} Dragoqub, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Ivanovi} Milivoj, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Ivanovi} Velisav, u~wsnik u ratovima od 1912. do 1918

Jovanovi} @ivko, u`esnik u ratovima od 1912. do 1918

Kosti} Aleksandar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petkovi} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petrovi} Aleksandar, u~esnik u ratu od 1914. do 1918

Radojevi} Isidor, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Radojevi} Isidor, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Sele`evi} Nestor, u~esnik u rat od 1914. do 1918

Rupqani

Vidakovi} Svetozar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Jovanovi} Arsenije, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Jovanovi} Radojica, u~esnik u ratovima od 1912. d0 1918, odlikovan



184

Kedi} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Mitrovi} Mihailo, u~estvovao u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Radoji~i} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Slatina

\ur|evi} Aleksandar, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Isi} Radojica, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Sovqak

Velimirovi} Dimitrije, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do

1918, ~lan UNAS

\uri~i} Dragomir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Markovi} Marko, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Rankovi} Milorad, Okrug vaqevski, II puk, umro 23.11.1917, sahrawen u

Ferivilu (Sidi Abdala)

Rankovi} Tihomir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Stepawe

Petrovi} Radomir, Okrug vaqevski, Drinska divizija, umro 04.03.1916,

sahrawen u Govinu

Stublenica

Antoni} @ivko, ~lan UNAS

Kosani} Radomir, Okrug vawevski, V puk, umro 05.03.1916, sahrawen na

Vidu

Leontijevi} Jovan, Okrug vaqevski, V puk, umro 19.02.1916, sahrawen na

Vidu

Lazi} Radisav, Okrug vaqevski, dr. art. p, umro 23.02.1916, sahrawen na

ostrvu Lazaretu

Luki} Velisav, Okrug vaqevski, umro 31.01.1916, sahrawen na ostrvu

Lazaretu

Raki} @ivorad, Okrug vaqevski, XIV puk, umro 21.02.1916, sahrawen na

ostrvu Lazaretu


185

Raki} Qubomir, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Raki} Milutin, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Takovo

Damwanovi} Radovan, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

\or|evi} @ivko, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Maksimovi} Qubisav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Maksimovi} Miloje, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Mari} Spasoje, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Mitrovi} Milorad, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Popovi} Boìdar, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Rankovi} Antonije, zemqoradnik (penzioner), u~esnik u ratovima od

1912. do 1918, ~lan UNAS

Tvrdojevac

Milo{evi} Vasilije, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Trli}

Alimpi} Stevan, poginuo 1914. na Kurja~ici, sahrawen na poloàju

Baji} Milivoje, poginuo 1914. na Kurja~ici, sahrawen na poloàju

Blizowac Boìdar, poginuo 1913 kod Retke Bukve, sahrawen na poloàju

Brki} Dragomir, poginuo 1913 kod \ev|elije, sahrawen na poloàju

Vaji} \or|e, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Vukovi} Bogoqub, poginuo 1912. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Vukovi} Bogoqub, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Vukovi} Gvozden, poginuo 1912. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Vukovi} Gvozden, poginuo 1915, sahrawen na poloàju

Vukoti} êdomir, umro 1913 kod Ov~eg Poqa, sahrawen kod Ov~eg Poqa

Vukoti} Milosav, poginuo 1914., ne zna se gde, sahrawen na poloàju

Gavrilovi} An|elko, umro 1914. u Nadme|eru, sahrawen u Nadme|eru

Gavrilovi} Marko, poginuo 1913 kod Vrawa, sahrawen na poloàju


186

Damqanovi} Radomir, poginuo 1912. kod Vrawa, sahrawen na poloàju

Damqanovi} Svetozar, poginuo 1912. kod Vrawa, sahrawen na poloàju

Damqanovi} Vitomir, umro 1913 u Neìderu, sahrawen u Neìderu

Dimitrijevi} Dragomir, poginuo 1917 kod Aran|elovca, sahrawen u

Aran|elovcu

Dimitrijevi} Milivoje, poginuo 1913 kod Vrawa, sahrawen na poloàju

\akovi} Radomir, umro 1913 u Ni{u, sahrawen u Ni{u

@ivanovi} @ivojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


@ivanovi} Du{an, nestao 1918

@ivanovi} Petar, poginuo 1917 na Solunu, sahrawen na Solunu

@ivanovi} Ranisav, umro 1914., ne zna se gde

Igwatovi} Radomir, poginuo 1912. kod Vrawa, sahrawen na poloàju

Ili} Aleksandar, umro 1915 u Crnoj Gori, sahrawen u Crnoj Gori

Ili} Danilo, u~es. u ratovima 1912.-1918, odlikovan Alb. spomenicom za

hrabrost i Zlatnom med. za hrabrost

Ili} Dragomir, poginuo 1918 kod Aran|elovca, sahrawen u Aran|elovcu

Ili} Kostadin, umro 1915 u Neìderu, sahrawen u Neìderu

Ili} Lazar, umro 1913 u Neìderu, sahrawen u Neìderu

Ili} Pavle, umro 1915 u Albaniji, sahrawen u Albaniji

Isailovi} Miladin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Jovanovi} @. Vladimir, poginuo 1913 kod Retke Bukve, sahrawen na

poloàju

Jovanovi} êdomir, umro 1915 u Neìderu, sahrawen u Neìderu

Jovanovi} bogosav, u~essnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Jovanovi} K. Vladimir, poginuo 1914. na Ceru, sahrawen na poloàju

Jovanovi} Novak, u~es. u ratovima 1912.-1918, odlikovan Alb.

spomenicom i Srebrnom medaqom za hrabrost

Jovanovi} Svetozar, poginuo 1913 kod Retke Bukve, sahrawen na poloàju

Jovanovi} Trivun, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Jovanovi} Veselin, u~esnik u ratu 1914.-1918, odlikovan Alb.

spomenicom i Srebrnom medaqom za hrabrost

Kandi} @ivojin, umro 1913 u Neìderu, sahrawen u Neìderu

Kandi} Mihailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

Kandi} Radomir, umro 1915 u Valoni, sahrawen u Valoni

Kandi} Velisav, poginuo 1913 kod Retke Bukve, sahrawen na poloàju

Kandi} Vojislav, poginuo 1916 na Gruni{kom Visu, sahrawen na

poloàju

Kneèvi} Milorad, streqan 1912. od Nemaca, sahrawen u Beogradu


187

Kosti} @ivorad, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Kosti} @ivorad, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Kosti} Dragomir, poginuo 1912. kod Retke Bukave, sahrawen na poloàju

Kosti} Ne{ko, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Kosti} Negovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Lazarevi} Milorad, poginuo 1914. kod \ev|elije, sahrawen na poloàju

Lazarevi} Radoje, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Le{}anin Mirko, u~esnik u rat od 1914. od 1918, odlikovan Spomenicom

za rat, oslobo|ewe i ujediwewe

Leli}anin Dragosav, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan


Leli}anin Petronije, poginuo 1913 na Bistrici, sahrawen na poloàju

Leli}anin Radojica, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Leli}anin Radojica, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Leli}anin Radomir, poginuo 1913 na Bistrici, sahrawen na poloàju

Leli}anin Stanisav, u~esnik u ratu od 1914. do 1916, odlikovan

Spomenicom Oslobo|ewa i ujediwewa —

Luki] Nenad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Luki} Dragomir, poginuo 1914. na Kurja~ici, sahrawen na poloàju

Maksimovi} êdomir, poginuo 1913 na Ov~em poqu, sahrawen na

poloàju

Maksimovi} Svetislav, poginuo 1913 na Ov~em poqu, sahrawen na

poloàju

Makuli} Sre}kovi}, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Malkovi} Petar, u~esnik u ratovima od 1913 do 1915

Manojlovi} Bo{ko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Manojlovi} Josip, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Manojlovi} Milivoje, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1914. do 1918,

~lan UNAS

Manojlovi} Novak, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Manojlovi} Radomir, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Manojlovi} Vitomir, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Markovi} Ilija, u~esnik u ratovima od 1914. do 1916

Markuli} Milinko, poginuo 1915 u Makedoniji, sahrawen u Makedoniji

Markuli} Milojko, umro 1914., ne zna se gde je sahrawen


188

Markuli} Milorad, poginuo 1916 na Kajmak~alanu, sahrawen na

Kajmak~alanu

Markuli} Qubomir, poginuo 1914. kod Beograda (Konatice), sahrawen na

poloàju

Markuli} Sreten, poginuo 1916 na Kajmak~alanu, sahrawen na poloàju

Mihailovi} Milivoje, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do

1918, ~lan UNAS

Mijailovi} Dragomir, umro 1916 kao zarobqenik, u Neìdiru

Mijailovi} Radoje, umro 1915 u beàniji, sahrawen u Mladenovcu

Mijailovi} Rajko, umro 1913 u Sjenici, sahrawen u Sjenici, spomenik u

Trli}u

Mijailovi} Svetomir, umro 1917 u bolnici u Ek{i{u, sahrawen u

Ek{i{u, Francuska

Mijailovi} Zdravko, poginuo 1915 kod Smedereva, sahrawen kod

Smedereva, spomenik u Trli}u

Miju{kovi} @ivojin, umro 1913 u Velesu, sahrawen u Velesu

Miju{kovi} Dragi}, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Miju{kovi} Miloje, poginuo 1914. u îbutkovici kod Lazarevca,

sahrawen u îbutkovici kod Lazarevca

Miju{kovi} Vojislav, umro 1913 u Velesu, sahrawen u Velesu

Milenkovi} Simeun, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Milivojevi} êdomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Milojkovi} @ivan, poginuo 1913 kod Ov~eg Poqa, sahrawen na poloàju

Milojkovi} Blagoje, u~esnik u rarovima od 1912. do 1918, odlikovan


Milojkovi} Dragomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Milojkovi} Radosav, umro 1915 u Skadru, sahrawen u Skadru

Milutinovi} Mihailo, poginuo 1913 na Ov~em Poqu, sahrawen na

poloàju

Pavlovi} Milijan, poginuo 1915 kod \ev|elije, sahrawen na poloàju

Pavlovi} Radoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915, odlikovan

Medaqom za hrabrost (za 1913 godinu.)

Pavlovi} Veselin, nestao 1915 na poloàju

Petri} A{ko, u~es. u ratovima 1912.-1918, odlikovan Alb. spomenicom i

Zlatnom medaqom za hrabrost

Petri} B. Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Petri} Milisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Petri} Qubomir, od 1914. se ne zna ni{ta o wemu

Petri} Velisav, poginuo 1914., sahrawen na poloàju


189

Petrovi} @ivorad, poginuo 1912. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Petrovi} Andrija, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Radivojevi} Toma, u~esnik u ratovima od 1913 do 1918, odlikovan


Rakovi} \or|e, u~esnik u ratovima od 1912. do 1916

Rakovi} Milosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1915

Simi} Pavle, poginuo 1914. na Kurja~ici, sahrawen na poloàju

Simi} Vitomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Staj~i} Budimir, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Staj~i} Dragoje, umro 1915 u ropstvu

Staj~i} Krstivoj, u~esnik u ratovima 0d 1912. do 1914.

Staj~i} Nikola, u~esnik u ratovima od 1912. do 1914.

Staj~i} Simeun, poginuo 1915 kod Podgorice, sahrawen u Podgorici

Stani} Andrija, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Stani} Milutin, poginuo 1914. kod Podriwske Loznice, sahrawen na

poloàju

Stani} Privislav, poginuo 1915 na Krfu, sahrawen na Krfu

Stefanovi} Dragi}, nestao

Stoj~i} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Stoji~i} Miladin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Te{i} Stanimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Uro{evi} @ivorad, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan


Uro{evi} Ne{ko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Uro{evi} Sava, u~es. u rat 1914.-1918, odlikovan zlat. srebr. Alb. spomenicom

i Obili}evom medaqom za hrabrost

Trwaci

Joksimovi} Milorad, zemqoradnik, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, ~lan

UNAS

Joksimovi} Radosav, u~esnik u ratu od od 1915 do 1918, odlikovan


Leontijevi} Sreten, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Leontijevi} Stevan, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan


Rebi} Vuka{in, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan



190

Tulari

Boji} Radosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Boji} Miloje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Boji} Jovica, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Boji} Milorad, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Baji} Milisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Baji} Ranisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Branfovi} Tihomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Brisi} Milorad, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Brisi} êdomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Vezili} marko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Gli{i} Mom~ilo, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Dimitrijevi} Radoje, u~es. u ratovima 1912.-1918, odlikovan Krstom Sv.

\or|a IV stepena, Kara|or|evom zvezdom i Albansku spomenicu

Dimitrijevi} êdomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Dimitrijevi} Svetomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

\uki} S. Vojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

\uki} @. Vojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Zujalovi} D. Radomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Zujalovi} Ranisav, zemqoradnik (invalid), u~esnik u ratovima od 1912.

do 1918, ~lan UNAS

Zujalica Milosav, u~wstvovao u ratovima od 1912. do 1918

Joksimovi} Milan, u~estvovao u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan

Albanskom

Mirosavqwvi} Dragoje, u~estvovao u ratovima od 1912. do 1918

Mirosavqwvi} êdomir, u~esnik u ratovima od1912. do 1918

Mladenovi} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mladenovi} Ivan, u~esnik u ratovima od 1914. do 1918

Majstorovi} Milivoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan



191

Majstorovi} Vojislav, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Majstorovi} P. Vojislav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Majstorovi} I. Bo`idar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Majstorovi} P. Svetislav, u~estvovao u ratovima od 1912. do 1918,

odlikovan Albanskom spomenicom

Majstorovi} S. Dragojle, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Marjanovi} Vladimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mandi} Radisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Mandi} @ivan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Mandi} Stojan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Mitrovi} Vladisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Mitrovi} Radomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Pucarevi} Milosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan

Albanske spomenice

Pucarevi} Mihailo,u~wsnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Raki} Vuka{in, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan

UNAS

Simi} Simeun, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Simi} I. ^edomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Simi} Qubomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Simi} Dragutin, u~esnik u ratovima 1912. do 1918

Sari} T. Milivoje, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Sari} V Radomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Sari} Stevan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Sari} Radovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Sari} Veselin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Sari} Trifun, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Sitarica Ilija, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918


192

Stani} Qubomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Stani} Mihailo,u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Spasojevi} Svetomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918

Spasojevi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Timoti} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Todorovi} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Terzi} Janko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Haxi} Dragomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Haxi} B. Aleksandar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Ub

Andri} Ranisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Arsenijevi} Ranko, zemqoradnik, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918,

~lan UNAS

Atanackovi} Stanislav, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, ~lan UNAS

Vi{wi} Stevan, u~es. u ratovima 1912.-1918, odlikovan Kara|or|evom

zvezdom i Albanskom spomenicom

Vlajni} Branko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Vu~urovi} Srboqub, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

\uranovi} Marinko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Ili} Desimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Jankovi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Jankovi} P. Du{an, u~es. u ratovima 1912.-1918, odlikovan Spomenicom

Belog orla i Albanskom spomenicom

Jeli~i} Miladin, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Jovanovi} Novak, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Kazimirovi} Ilija, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan


Krakovi} Velimir, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Marjanovi} Dobrosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan



193

Marjanovi} Du{an, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, ~lan UNAS

Marjanovi} Ratko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Markovi} Radojica, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Milenkovi} Branko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Miluni} Dragutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Milutinovi} Vasilije, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Mirkovi} Bo{ko, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Mitrovi} Petar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Mitrovi} Tijosav, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Nikoli} Svetozar, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, ~lan UNAS

Paunkovi} Aleksandar, u~esnik u ratu od 1915 do 1918, odlikovan


Popovi} Dimitrije, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, ~lan UNAS

Popovi} Milutin, Okrug vaqevski, umro 25. 07. 1919, sahrawen u

Bizerti, a pomiqe se da je sahrawen i u Ferivilu (Sidi Abdala)

Popovi} Mom~ilo, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Rankovi} Qubisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Sandi} Dimitrije, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Simi} Mihailo, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Skori} Dragoqub, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan Udru`ewa

nosilaca Albansek spomenice

Stanojevi} Milorad, u~esnik u ratu od 1914. do 1918, odlikovan


Tadi} @arko, u~esnik u ratu od 1915 do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Fuci} Sava, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Crvena Jabuka

Kuzmanovi} @ivorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Nenadovi} Dimitrije, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Nenadovi} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Nenadovi} Radoica, Okrug vaqevski, Drinska divizija, umro 15.03.1916,

sahrawen u Govinu


194

Petrovi} @ivojin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Stojkovi} Milan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

û~uge

A{kovi} Andrija, umro od tifusa u vaqevskoj bolnici, sahrawen u

Vaqevu

A{kovi} Du{an, umro 1915 u beànijine zna se gde je sahrawen

A{kovi} Hristivoj, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

A{kovi} Jevrem, poginuo 1916 u Kraqevu, sahrawen na poloàju

A{kovi} Mi{ko, o wemu se ne zna ni{ta

A{kovi} Milutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

A{kovi} Zdravko, umro 1914.u bolnici u Lapovu, sahrawen u Lapovu

Baji} Andrija, poginuo 1915, sahrawen na poloàju

Baji} Milorad, poginuo 1914. kod \ev|elije, sahrawen na poloàju

Bori} Milorad, Okrug vaqevski, II kowi~ki puk, umro 18.02.1916,

sahrawen na Vidu

Vasiqevi} Bogdan, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Vasiqevi} Milinko, poginuo 1918 na Jedrenu, sahrawen na poloàju

\ur|evi} Bogdan, poginuo 1915 u Vaqevskoj Kamenici, sahrawen na

poloàju

@ivanovi} Milorad, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

@ivanovi} Qubomir, umro 1915 od tifusa u Obrenovcu, sahrawen u

Obrenovcu

@ivkovi} êdomir, umro 1918 po povratku sa Soluna, ne zna se gde je

sahrawen

@ivkovi} êdomir, umro u beàniji, ne zna se gde je sahrawen

@ivkovi} Stanoje, umro 1915 u beàniji, ne zna se gde je sahrawen

Jovanovi} Milosav, poginuo 1914., sahrawen na poloàju

Jovi} Dragomir, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Kaji} Kosta, umro 1915 od tifusa u Obrenovcu, sahrawen u Obrenovcu

Koji} Milorad, umro 1915 u beàniji, ne zna se gde je sahrawen

Kova~evi} @ivko, poginuo 1914. na Kurja~ici, sahrawen na poloàju

Kova~evi} Nikola, umro 1915 u bolnici u Dudovici, sahrawen u

Dudovici

Kova~evi} Velimir, Okrug vaqevski, V puk, sahrawen na ostrvu Lazaretu

Kova~evi} Velimir, umro 1916 na Krfu, sahrawen na Krfu

Markovi} Jerosim, umro 1918 u bolnici u Kragujevcu, sahrawen u

Kragujevcu

Markovi} Milisav, poginuo 1913 na Kurja~ici, sahrawen u û~ugama

Mijailovi} Qubomir, umro 1912. kod ku}e, sahrawen u û~ugama

Mijailovi} Stojadin, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Milo{evi} Jevrem, poginuo 1916 na Kajmak~alanu, sahrawen na poloàju

Milo{evi} Mihailo, umro u beàniji, ne zna se gd je sahrawen


195

Milo{evi} Milan, umro 1913 u bolnici, sahrawen u Qe{u

Milo{evi} Svetomir, umro u beàniji, ne zna se gde je sahrawen

Pani} Ilija, umro 1915 u Obrenovcu od tifusa, sahrawen u Obrenovcu

Pani} Nikola, poginuo 1914. kod \ev|elije, sahrawen na poloàju

Pavi} Vojislav, poginuo 1914. kod Gu~eva, sahrawen na poloàju

Petrovi} Bo{ko, poginuo 1914. kod \ev|elije, sahrawen na poloàju

Petrovi} Nikola, poginuo 1914. kod \ev|elije, sahrawen na poloàju

Radiji~i} Rozomir, umro 1916 na Krfu, sahrawen na Krfu

Radoji~i} @ivorad, poginuo 1915 na poloàju

Radoji~i} Mihailo, umro 1915 od tifusa u Stublinama, sahrawen u

Stublinama

Radoji~i} Milan, poginuo 1916 na Kajmak~alanu, sahrawen na polo~aju

Radovanovi} @ivojin, umro 1914. u ropstvu, sahrawen u Neìderu

Ranisavqevi} Dragomir, poginuo 1914. oko \ev|elije, sahrawen na

poloàju

Ranisavqevi} Marko, poginuo 1913, sahrawen na poloàju

Rankovi} Bo{ko, umro 1915 od tifusa u Obrenovcu, sahrawen u

Obrenovcu

Simi} Petar, poginuo 1912. kod Kumanova, sahrawen na poloàju

Stanojevi} Mirko, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Stanojevi} Tihomir, poginuo 1914. na Kurja~ici, sahrawen na poloàju

Stepanovi} @ivko, poginuo 1914. na Gu~evu, sahrawen na poloàju

Stepanovi} Bo{ko, poginuo 1915 kod Skadra, sahrawen na poloàju

Stepanovi} Bogdan, poginuo 1912., sahrawen na poloàju

Tadi} Mirko, umro u beàniji, ne zna se gde je sahraqen

Tadi} Obren, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Timoti} Milisav, poginuo 1913 na Kurja~ici, sahrawen na poloàju

Trindi} Bogosav, umro 1915 u beàniji, ne zna se gde je sahrawen

Trindi} Nikola, umro kod ku}e 1916, sahrawen u û~ugama

ôli} Milorad, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

[arbane

Adamovi} Dragomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Avramovi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Avramovi} Stanisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Blagojevi} Ranko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Blagojevi} Velisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Vasiqevi} Ivan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS


196

Gaji} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Gaji} Milutin, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Damwanovi} Radisav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


\eni} Velimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


\or|evi} Nikola, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Jovanovi} Radosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Luki} Novak, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan Albanskom

spomenicom

Manojlovi} êdomir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Markovi} Stanimir, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Milovanovi} Du{an, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Nikoli} Milinko, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

Rankovi} Milovan, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Tadi} Aleksandar, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, odlikovan


Tadi} Bogosav, u~esnik u ratovima od 1912. do 1918, ~lan UNAS

ZAKQUÂK

Oslobodiv{i se turskog ropstva u 19. veku, balkanske dràve oslobodile

su se i feudalnog ropstva. Tada je do{lo do prodirawa kapitalisti~kih dru-

{tvenih odnosa i ja~awa nacionalne svesti, a sa tim i do te`we za za oslobo-

|ewem porobqenih krajeva i nacionalnim ujediwewem. Potrba mlade

buròazije za teritorijalnim pro{irewem preko etni~kih granica dovela

je do sukoba interesa koji su se svodili na pitawe kako treba podeliti one te-

ritorije koje }e se tek osloboditi od Turaka, a na koje su svi pretendovali sa

mawe ili vi{e prava. Da bi ostvarile svoje ciqeve, balkanske dràve su sebe

dovele u poziciju da budu eksponenti velikih sila, jer su se oslawale na wih

i traìle wihovu podr{ku.

Terenska i nacionalna nehomogenost Balkanskog poluostrva nikad nije

pravila smetwu za duhovni razvoj i materijalni napredak. Teìnu balkan-

skog problema su ~inili sukobi pojedinih naroda, dràva, pa ~ak i plemena

u okviru narodnih zajednica, ali su prave probleme pravile druge vanbal-

kanske sile koje su teìle da oja~aju svoj uticaj na ovim prostorima.

Prvi balkanski rat (1912) je vo|en za oslobo|ewe potla~enih naroda od

turskog ropstva. Savezni~ke dràve do{av{i do svog ciqa trebale su jo{ da

me|u sobom podele ratni dobitak tj. da razgrani~e posednute teritorije. Re-


197

{ewe ovog drugog zadatka bilo je teè nego {to je bilo dosti}i glavni ciq

rata. Me|u saveznicama je do{lo do razmirica oko podele teritorije. Razlog

je {to su bile sli~ne jedna drugoj po snazi i razvijenosti, a oslobo|ena teri-

torija naseqena narodima koji etni~ki pripadaju svim oslobodiocima. Ne-

mogu}nost da se na miran na~in razre{i ovo pitawe dovelo je do Drugog

balkanskog rata (1913) i napada Bugara na dotada{we saveznice – Srbiju i

Gr~ku. Nakon jednomese~nih borbi, Bugarska je morala da se odrekne svojih

ideja o pro{irewu granica. Polaze}i od ~iwenice da je Srbija iza{la iz

ovih ratova iscrpqena (u svakom pogledu), da je razbijen Balkanski savez iz

1912, da Bugarska o~ekuje zgodnu priliku da se revan{ira Srbiji, da su Rusi-

ja, Velika Britanija i Francuska nespremne za rat, Austro Ugarska

okrivquje Srbiju za ubistvo svog prestolonaslednika u Sarajevu i tako na-

lazi povod za napad (1914) i po~etak ostvarewa svojih te`wi za izlazak na

more i Aziju. Me|utim, Srbija 1918. godine izlazi ponovo kao pobednik.

Ovaj rat nije bio oslobodila~ki kao predhodna dva, ve} na prvom mestu od-

brambeni. Trbalo je sa~uvati ono za {ta se izborilo 1912. i 1913, a zavr{io

se oslobo|ewem ne samo Srba ve} i drugih ju`nih Slovena na Balkanu i stva-

rawe nove dràvne zajednice – Kraqevine Srba, Hrvata i Slovenaca. Po zav-

r{etku rata, veliki deo srpske vojske nije demobilisan ve} je poslat na

granice da u~vrsti novu teritorijalnu zajednicu, tako da su mnogi Srbi de-

mobilisani tek 1920. godine, kada je vojska mogla da popuni svoje redove no-

vim kadrovima17.

Izuzimaju}i {kolovan oficirski kadar, glavni nosilac ovih borbi je

bio srpski seqak. Sluìo je otaxbini od oktobra 1912. do po~etka 1920. u sva

tri poziva i kao posledwa odbrana. Mnogi od wih su dali ‘ivote, mnogi su

„nestali“ ili postali invalidi.

Vojno sposobni mu{karci iz Tamnave su formacijski pripadali Drin-

skoj divizijskoj oblasti sa komandom u Vaqevu, u V i XVII pe{adijskom puku

i Drinskom vozarskom eskadronu (odeqewa: artiqerijsko, mitraqesko,

kowi~ko, inèwersko, sanitarno i vojno-sudsko). U popisu ratnika vidi se

da su bili i u drugim formacijama (I puk, II kowi~ki puk, II artiqerijski

puk, XIV puk). Prate}i ratovawe ova dva puka dolazimo do podataka dokle su

stizali i Tamnavci.

Toponimi18 koji se naj~e{}e pomiwu, odnose se na mesto smrti i mesto

groba ili grobnice. Na osnovu wih moè da se vidi samo deo teritorije gde

su se Tamnavci borili i dokle su stizali. U godini 1912: Mladenovac,

Vrawe, Kumanovo, Retke Bukve (Retki Buki), Babuna, Bitoq, Qe{; u 1913:

Ni{, Vrawe, Ov~e Poqe, Kumanovo, Bregalnica (kota 650), Veles, Bistrica,


198

17 MIAV, Zbirka VARIA: Udruèwe nosilaca Albanske spomenice 1915-1916, Podru`nica

Ub 1920-1973, inv.jed.br. 27, predmet br. 1 – „Objava“ Mitraqeskog odeqewa 17. Pe{adij-

skog puka br. 3115 od 26. 01. 1920

18 Treba biti kriti~an prema podacima koji su se na{li na popisu, jer se ne zna ko je i kad dao

podatke; mogu}e su gre{ke u poklapawu godina sa mestima (primedba autora)

\ev|elija, Sjenica, Solun, Qe{ (bolnica), Neìder (logor); u 1914: Drina,

Podrinska Loznica, Cer, Gu~evo, Kostajnik, Bela Crkva, Stepojevac,

Vaqevo (bolnica), îbutkovica (kod Lazarevca), Lapovo (bolnica), Kru{e-

vac, Kur{umlija, Ni{ (bolnica), Veles, Kurja~ica, Skopqe (bolnica), Bi-

toq, \ev|elija, Crna Gora, Solun, Palan, Neìder (logor), Arad (logor); u

1915: Obrenovac, Vaqevska Kamenica, Vaqevo (bolnica), Smederevo, Mlade-

novac, Kragujevac, Crna Gora, Podgorica, Skadar, Bajkovci, Bagrdan, Make-

donija, \ev|elija, Virut, Albanija, Qe{, Valona, Vido, Krf, Solun,

Neìder (logor), Mauthauzen (logor) i toponimi mesta iz Tamnave; u 1916:

Kraqevo, Karaula, Bata~in, Gruni{ki Vis, Kajmak~alan, Solun, Krf, Vido,

Bizerta, Govin, Lazaret, Ferevil (Sidi Abdala); u 1917: Solun, \ev|elija,

Aran|elovac, Ek{i{ (bolnica); u 1918: Jedrene, Kragujevac (bolnica), Temi-

{var, êhoslova~ka (logor).

Analizom izvora kori{}enih za ovaj popis vidi se da su mnogi nastrada-

li na poloàjima (mnogi tu i sahraweni),u bolnicama (od rana, tifusa, tu-

berkuloze i iznemoglosti), u „ropstvu“ tj. u logorima u Austriji, Ugarskoj,

ê{koj... Mnogi su nastradali u „beàniji“ (1915) tako da se o wihovoj sud-

bini ne zna ni{ta. Te{ko je ne primetiti da je ratnika iz jednog sela bilo

mnogo sa istim prezimenom, {to upu}uje na zakqu~ak da su svi bili iz jedne

seoske zadruge.

Oni koji su se vratili svojim ku}ama, pri~ali su o onima koji se nisu vra-

tili. Mnogi su odlikovani za svoje sluèwe otaxbini i prsa su im krasile

Albanske spomenice, Kara|or|eve zvezde, Krstovi Svetog \or|a IV stepena,

Zlatne i Srebrne medaqe za hrabrost, Spomenice Belog orla.

Najvi{e podataka pruàju spiskovi koji se nalaze u fondu Sreskog odbo-

ra Saveza boraca NOR-a Ub koje su im dostavili narodni odbori op{tina.

Ne postoji podatak koji nam govori o razlozima prikupqawa ovih podataka

od strane SUBNOR-a, ali se name}e jedan – ratnici i borci iz perioda

1912-1918 i 1941-1945 su se borili za oslobo|ewe svog naroda od strane oku-

patora, a ciq je da ne odu u zaborav svi oni koji su poloìli svoje ‘ivote,

pretrpeli golgote, nestali ili ostali invalidi na sprovo|ewu ovog zadatka.

Ne treba zaboraviti da je postojao period kada je bio zabrawen rad udruèwa

koja su okupqala ratnike iz 1912-191819, tako da interesovawe organizacije

koja okupqa borce iz jednog drugog perioda nije neobja{wiva, a mogu}e je da

su tako jedino i ostali ili dopuweni spiskovi ove vrste. Uostalom u pravi-

lima udruèwa boraca postoji stav o me|usobnoj saradwi.


199

19 MIAV, fond: Udruèwe nosilaca Albanske spomenice 1915-1916, Podru`nica Vaqevo

(1938-1988), 1938-1989, inv.jed.br. 15, predmet br. 32 – Udruèwe nosilaca Albanske spomeni-

ce 1915-1916 je naredbom Krajskomandanture za Srbiju, objavqene 20. 05. 1941. zabrawen rad;

predmet br. 107 – posle dugog prekida, Udruèwe je obnovilo rad na Osniva~koj skup{tini

15.04.1967. u Beogradu pod nazivom Udruèwe nosilaca Albanske spomenice SR Srbije

Mil~a Madi}

@ivorad @ika Jevti}: SELO JASENICA – monografija

Samostalno izdawe, Vaqevo 2001.

Monografija o selu Jasenice koje se prostorno sa severozapada naslawa

na grad Vaqevo, kao jedno od starijih seoskih naseqa vaqevskog kraja, nasta-

la je kao plod dugogodi{wih istraìvawa arhivskih izvora i prou~avawa

objavqene literature. Polaze}i od uputstava za prou~avawe sela Jovana

Cviji}a i objavqene rezultate istraìvawa ovog podru~ja Qubomira Pav-

lovi}a u izdawu SANU po~etkom 20 veka, uz kori{}ewe podsetnika Odbora

za prou~avawe sela SANU, autor je metodolo{ki temeqno naoruàn, studio-

zno prou~io relevantnu literaturu i istraìo raspoloìvu arhivsku gra|u

u doma}im arhivima, dopuwuju}i je strpqivo prikuqanim se}awima

savremenika.

Monografija je komponovana iz sedam tematskih poglavqa u kojima se

predstavqaju sve zna~ajne ~iwenice koje se ti~u pro{losti i sada{wosti se-

la iz ~ega se moè naslutiti wegova budu}a sudbina.

U prvom poglavqu predstavqene su prirodne osobine sela, geolo{ki sas-

tav i tektonika, postanak i tipovi zemqi{ta, klimatske karakteristike i

hidrografija sa prilogom skice geografske karte atara sela.

U drugom poglavqu" Selo i stanovni{tvo" autor detaqno obja{wava,

nastanak i poreklo imena sela, naseqavawe i populacioni razvoj naseqa, ku-

}a i oku}nica, poku}stvo, brak i porodica, ishrana, no{wa i odevawe, ime-

na- kumstva-prezimena. Hronologiju sela od pada ovih krajeva pod

Otomansku vlast do prvih godina posle Drugog svetskog rata autor izlaè u

najobimnijem tre}em poglavqu koje je naslovqeno „U pro{losti“. Na oko

osamdeset stranica teksta detaqno je izloèna pro{lost sela i wegovih ‘i-

teqa pod turskom i austrijskom kao i austrougarskom i nema~kom vla{}u,

plime i oseke u wegovom razvoju, stradawu wegovih stanovnika u mnogobroj-

nim i ~estim ratovima koji su vo|eni na ovim prostorima i ve~ita borba za

185

KRITIKE I PRIKAZIREVIEWS

‘ivot i opstanak. Spiskovi stradalih i uni{tene imovine u ratovima vo|e-

nim tokom 20 veka dokumentovano i ubedqivo svedo~e o razmerama stradawa

sela i wegovih stanovnika u posledwem veku milenijuma iza nas. êtvrto po-

glavqe „Privre|ivawe“ predstavqa razvoj osnovne delatnosti poqoprivrede

od rala do traktora, sa svim prate}im promenama u uzgajawu odre|enih

poqoprivrednih kultura, organizacijom rada u porodi~noj zadruzi do poku-

{aja kolektivizacije u periodu socijalisti~ke izgradwe. Pored plasti~nog

opisa tradicije i obi~aja u poqoprivrednim poslovima, predstavqa se i

prate}a zanatska i doma}a radinost, trgovina i izrada ode}e i drugih po-

treb{tina koje su zadovoqavane sopstvenom izradom. Posebna pa`wa u ovom

poglavqu posve}ena je brojnim da`binama koje je seosko stanovni{tvo moralo

izmirivati prema tu|oj ili vlastitoj dràvi. Koriste}i poreske kwige i te-

ftere jo{ iz vremena vladavine Otomanske imperije, autor je prezentovao

dragocene podatke o brojnosti mu{kih glava u doma}instvu, wihovom imov-

nom stawu i visini poreskih optere}ewa koja su morali da podnesu u

odre|enom razdobqu.

U okviru petog poglavqa „Kultura, obrazovawe i sport“ dat je opis

reqefa, verskog ‘ivota i delatnost crkve, praznovawa, obi~aja i verovawa,

po~etaka sticawa pismenosti i organizovanog {kolovawa, ekspanzije i po-

dizawa kvaliteta ‘ivota i preobraàja sela ali i wegovog demografskog

pra`wewa u posledwim decenijama. Organizovane sportske aktivnosti vezane

najpre za delatnost {kole, dobijaju na {irini, kvalitetu i raznovrsnosti

osnivawem Sokolskog dru{tva, koje okupqa {irok krug mladih qudi. Posle

Drugog svetskog rata masovni, posebno lopta{ki sportovi privla~e mlade i

dovode do osnivawa fudbalskog kluba „Sloga“ koji ima zapaènu ulogu u

svom rangu takmi~ewa.

[esto poglavqe „Rodoslovi“ sa~iweno je za najve}i broj familija u meri

koju su dozvoqavali raspoloìvi izvori, posebno crkvene mati~ne kwige,

natpisi na spomenicima, se}awa najstarijih ‘iteqa kao i objavqena litera-

tura o ovom podru~ju. Autor poku{ava, po~ev od rodona~elnika od kojih je

utvr|eno prezime, da predstavi osnovne podatke o potomcima sve do da-

na{wih generacija u ~emu koristi sve pomenute izvore, podiù}i svojev-

rstan spomenik generacijama koje su ‘ivele ili sada obitavaju u ovom selu. U

posledwem sedmom poglavqu koje je naslovqeno kao „Epilog“ autor pred-

stavqa grobqa na kojima po~ivaju minule generacije. Opisuju}i detaqno

spomeni~na obele`ja pojedinih familija i poznatijih li~nosti iz razli~i-

tih razdobqa, ~italac ove vredne monografije sti~e upe~atqivu predstavu o

pro{lim vremenima i generacijama koje su stvarale istoriju ovog naseqa.

Monografija je ilustrovana obiqem fotografija, faksimila dokumenta i

drugog dokumentacionog materijala, {to joj daje posebnu teìnu i uverqivost.

Autor i sam poti~e iz sela koje predstavqa na ‘ivopisan i nadahnut na~in, ~i-

me svoj moralni i qudski dug ostvaruje najvrednijim ~inom, koji ostaje potom-

stvu u amanet. Posebno treba ista}i upornost i qubav koju je autor ugradio u


186

{tivo monografije, daju}i joj posebnu privla~nost i {arm. ^iwenica da je du-

gogodi{wi istra`iva~ki rad i posao na pisawu monografije i wenoj pripremi

za {tampu, autor volonterski odradio, sama dovoqno govori.

Na kraju dat je spisak kori{}enih izvora i literature kao i popis mawe

poznatih re~i, {to je uz afirmativnu recenziju mr Milana Trikovi}a, pre-

poru~uje svima koji ‘ele da saznaju vi{e o selu Jasenica.


187

Mil~a Madi}

Velibor Berko Savi}: SOLUNCI NA LOMAÎ

Samostalno izdawe, Vaqevo 2002, 212

Autor u ovoj kwizi iznosi rezultate svojih istraìvawa vezanih za okol-

nosti i i motive zabrane jedne kwige, izdate pod naslovom „Srbija u ratovima

1912-1918. sa osvrtom na vaqevski kraj“ koju je izdalo Udruèwa nosilaca Al-

banske spomenice Podru`nica Vaqevo. Sudski zabrawena kwiga je izi{la

iz {tampe 1972 godine a povodom {esdeset godina od Kumanovske bitke. Po-

sle predgovora iz pera dr Veselina \ureti}a i kratkih uvodnih obja{wewa

dru{tvenih i posebno politi~kih prilika u kojima je kwiga nastala, autor

hronolo{ki dokumentovano izlaè politi~ku aktivnost i hajku koja je po-

krenuta od onda{wih vlasti, Op{tinskog odbora Saveza boraca Narodboo-

slobodila~kog rata Vaqevo pre svih, a zatim sudskog procesa zabrane kwige

i wenog povla~ewa iz prometa. Strpqivim i temeqnim istraìvawem dos-

tupne arhivske gra|e autor rekonstrui{e politi~ke prilike, vladaju}e ide-

olo{ke stavove i ukupnu dru{tvenu klimu koja je stvarana u vezi kwige i

wenog sadràja kao i prave motive koji su podgrevali taj proces pisanoj re~i

o epopeji srpskog naroda u oslobodila~kim ratovima 1912-1918.

Hronolo{ki sled doga|aja u vezi zabrane kwige je dokumentovan autenti-

~nom gra|om, po~ev od zahteva za pokretawe procesa zabrane od strane Op-

{tinskog odbora SUBNOR-a Vaqevo, naru~enog „stru~nog“ mi{qewa o

kwizi koje je dala Podru`nica dru{tva istori~ara i geografa Vaqevo, pri-

bavqawa dosijea inkriminisanih li~nosti od organa Dràvne bezbednosti,

preko pokretawa postupka Javnog tuìoca, pismenog obra}awa Okru`nom

javnom tuìla{tvu u Sremskoj Mitrovici, odakle je pokrenut postupak, po-

{to je kwiga {tampana u {tampariji i kwigoveznici [id, do presude

Okru`nog suda u Sremskoj Mitrovici. I pored upornog nastojawa autor

kwige „Solunci na loma~i“ nije uspeo da dobije na uvid spise nadle`nog su-

da, {to upu}uje na zakqu~ak da ni vremenska distanca i promewene politi~ke

prilike nisu dovoqne da se podigne embargo nad „poverqivim“ sudskim spi-

sima.

187

Autor je pored obiqa dokumenta nastalih u vreme ovog procesa, prezento-

vao sporne tekstove biografija inkriminisanih ratnika uz analiti~ki i

polemi~ki komentar sa akterima procesa i wihovim „argumentima“ o urgen-

tnoj zabrani ove kwige sa „izopa~enim“ biografijama {est ratnika, koji su

obeleèni kao narodni neprijateqi zbog saradwe sa nema~kim okupatorom u

Drugom svetskom ratu, za koja dela ih je teretila i sudila im komunisti~ka

vlast. Pored dramati~nih ispovesti ‘ivih ratnika optuènih kao neprija-

teqi naroda, autor prezentuje tekst ‘albe Podru`nice kao izdava~a kwige i

potvrdnu odluku Vrhovnog suda SAP Vojvodine o zabrani kwige, autor daje

Letopis nosilaca Albanske spomenice, prikazuju}i wegovu aktivnost na ne-

govawu i ~uvawu vrednosti i tradicicija iz oslobodila~kih ratova

1912-1918. Spiskovi ~lanova Udruèwa nosilaca Albanske spomenice

1915-1916 podru`nice u Vaqevu sa osnovnim podacima o wima dati su u pri-

logu, kao i imenski registar na kraju kwige. Izme|u ovih poglavqa, pod na-

slovom „Vartolomejske no}i“ autor prezentuje niz presuda koje su

komunisti~ke vlasti izrekle nekolicini Solunaca, koji su optuìvani kao

narodni neprijateqi. Ukaqana ~ast i konfiskovana imovina ni do dana{wih

dana nisu vra}eni sada ve} pokojnim ratnicima niti wihovim potomcima. Ova

kwiga je poku{aj rehabilitacije, ne samo pojedinih li~nosti ratnika iz Prvog

svetskog rata, koji su pro{li i albansku golgotu, nego i pre svega reafirmaciji

vrednosti i ciqeva za koje su mnogi na{i preci poloìli svoje ìvote.


188

Mil~a Madi}

Milan Vasi}: MAJINOVI] – hronika sela

Samostalno izdawe, Beograd, 2002. 360

Hronika sela Majinovi} nastala je kao plod vi{egodi{weg prou~avawa

objavqene literature i arhivske gra|e o podru~ju Vaqevske Podgorine i te-

renskih istraìvawa koje je autor strpqivo obavqao, primewuju}i metodolo-

{ka uputstva Komisije za prou~avawe sela SANU. Kwiga je ve{to

komponovana iz sedam tematsko-hronolo{kih poglavqa, bogato ilustrova-

nim i organski povezanim u celinu koja prezentuje najzna~ajnije podatke o ge-

ografskim uslovima i karakteristikama podru~ja, stanovni{tvu, nasequ i

promenama koje se zbivaju u razdobqu od prvih tragova naseqa, naro~ito de-

taqno od naseqavawa srpskog stanovni{tva i wegovog kontinuiranog bo-

ravka, unazad vi{e od tristotine godina. Posle kratkog uvoda i preglednog

grafi~kog plana sela, autor u poglavqu „Period od nastanka sela do Prvog

svetskog rata“, daje opis sela i wegov geografski poloàj ilustrovan pregle-

dnim kartama i foto snimkom. Na osnovu pa`qivo i temeqno prou~enih po-

pisnih podataka po~ev od 1717. autor prati demografske promene uz

prezentovawe popisnih podataka o stanovnicima sela i wihovom imovnom

stawu. Poseban prilog posve}uje znamenitim li~nostima za vreme Otoman-

ske vlasti i ustanaka, kao i poreklu stanovni{tva prema prezimenima, vre-

menu wihovog doseqavawa i podru~ju sa kojeg migriraju. Vredan prilog o

narodnom graditeqstvu i wegovom razvoju ilustrovan skicama i fotografi-

jom tipova ku}a koje su u pro{losti gra|ene sa prate}im ekonomskim objek-

tima, daje posebnu dimenziju ovoj hronici.

Poglavqe „Balkanski ratovi i Prvi svetski rat“ prezentuje u~e{}e sta-

novnika sela sa spikovima preìvelih i poginulih i stradalih kao i ratna

de{avawa na ovim prostorima sa popisom grobaqa i spomenika stradalim u

ovim ratovima, precizno predstavqenim grafi~kom skicom. Tu su i zapisi o

‘elezni~koj pruzi Vaqevo – Kamenica, na kojoj se odvijao teretni saobra}aj

za vreme Austro-Ugarske okupacije.

Period izme|u Prvog i Drugog svetskog rata autor opisuje na desetak

stranica, pru`ju}i osnovne podatke o demografskim, ekonomskim i poli-

189

ti~kim prilikama koje su pratile selo u tom periodu wegove burne

pro{losti.

Period za vreme Drugog svetskog rata je detaqnije predstavqen, sa vi{e po-

dataka o doga|ajima, u~esnicima oruànih formacija u borbi protiv okupato-

ra, zarobqenim i interniranim u logore, ‘iteqima sela kao i o partizanskoj

radionici za izradu bombi. Pored spiskova sa podacima o u~esnicima pojedi-

nih oruànih formacija, posebna pa`wa je posve}ena interniranim u logore,

uslovima u kojima su provodili vreme u zato~eni{tvu i sudbini svih stanovni-

ka sela koji su pro{li ratna isku{ewa ili su u wemu stradali. Najvi{e prosto-

ra u kwizi autor je posvetio prazdobqu posle Drugog svetskog rata o kojem je i

najvi{e podataka mogao prikupiti, bilo pisanih izvora ili usmenih kazivawa.

Sve zna~ajne promene koje selo doìvqava u ovom periodu, na ekonomskom, demo-

grafskom, kulturnom, obrazovnom i {irem dru{tvenom planu, pomno su zabe-

leène uz obiqe podataka o radu mesnih organa vlasti, migracijama

stanovnika, elektrifikaciji, razvoju putne mreè, zanimawima me{tana, kao i

porodicama koje nisu imale potomke ili su se iselile u druga mesta. Razvoju sao-

bra}ajne infrastrukture i prosvete u selu sa popisom prosvetnih radnika, u~e-

nika akademskih gra|ana koje je iznedrila ova sredina, posve}ena je du`na

pa`wa u ovom poglavqu kwige. Folklor, obi~aji, narodna no{wa ilustrovana

crteìma, jezik ‘iteqa sela sa prilogom tu|ica koje se koriste u svakodnevnom

govoru, ku}na radinost sa predmetima i alatima za svkodnevnu upotrebu, sliko-

vito su opisani i grafi~ki prikazani. Privredne delatnosti, poqoprivreda,

zanati, trgovina i prirodna bogatstav sa kojima raspolaè podru~je sela de-

taqno su opisani u ovom odeqku. Grobqa i spomenici su posebno obra|eni sa

preciznim podacima o lokaciji i sahrawenima. Rodoslovi svih zna~ajnih fa-

milija su detaqno opisani uz grafi~ki prikaz rodoslova familija ]iri} kao

osniva~a sela i Vasi} iz koje poti~e autor.

U prilogu kwige data je hronologija najzna~ajnijih doga|aja od pada ovih

krajeva pod vlast Turaka, poslovicama koje je sa~uvalo narodno predawe,

predskazawu vremena prema kalendaru i duìni ‘ivotnog veka ‘ivotiwa i

drave}a koje se naj~e{}e susre}e na ovim prostorima.

Hronika sela Majinovi} u vaqevskoj Podgorini ura|ena je uz po{tovawe

metodologije koju je utvrdila Komisija SANU za izradu ovakvih publikaci-

ja a wena posebna vrednost je obiqe pa`qivo odabranog i priloènog ilus-

trativnog materijala, fotografija, crteà, geografskih karata i dr. i kao

takva moè sluìti kao uzor budu|im autorima.


190


Stevan Pavlovi}: ISTORIJA BALKANA

Clio – Beograd, Beograd 2001, 521

Prostor Balkanskog poluostrva i jugoisto~ne Evrope je, uprkos brojnim

geografskim, privrednim, etni~kim i drugim unutra{wim razlikama, u isto-

riografiji ipak neophodno sagledavati kao jednu celinu, jer su se velike krize

i ratovi, pokrenute na jednom delu tog velikog podru~ja, uvek odraàvale na

celo okruèwe. Sem toga, Balkan je specifi~an i kao prostor susreta,

su~eqavawa, ali i sukoba civilizacija oli~enih u velikim imperijama, koje

su bile wihovi nosioci.

U srpskoj istoriografiji, ukoliko delimi~no izuzmemo Isto~no pitawe Vasiqa

Popovi}a, nema zna~ajnije studije ~iji autor bi se bavio Balkanom u celini, u od-

re|enom vremenskom periodu. [iri problemi Balkana istraìvani su od autora

sinteza nacionalne istorije, kao i pisaca iz domena op{te istorije. Ipak,

interesovawe za istoriju Balkanskog poluostrva raste, pa su dela Trajana Stojano-

vi}a, ameri~kog istori~ara srpskog porekla, Balkanska civilizacija i Balkanski

svetovi, prva i posledwa Evropa, privukla pa`wu stru~ne, ali i {ire javnosti.

Kwiga Stevana Pavlovi}a, profesora Istorije Balkana na univerzitetu Sau-tempton, Istorija Balkana, nova je na srpskom govornom podru~ju, ~ime je wenopojavqivawe za srpsku istorijsku nauku jo{ zna~ajnije. Hronolo{ki okvir wegovoginteresovawa je vreme od 1804, kada po~iwe srpska ili prva nacionalna revolucijabalkanskih naroda pod osmanskom vla{}u, pa do 1945, kada je, nakon do tada najkrva-vijeg rata u istoriji ~ove~anstva, nov poredak uspostavqen u celoj Evropi, pa i naBalkanu.

Stevan Pavlovi} se, me|utim, u uvodnom delu potrudio da ode znatno

dubqe u pro{lost, sve do Balkana u vremenu Rimske imperije, da bi hrono-

lo{ki pratio tok naseqavawa Slovena i stvarawa wihovih dràva, preko

pojave novih osvaja~a, osmanlija, i wihovog uspostavqawa kontrole nad gotovo

celim poluostrvom.

U tom, uvodnom delu, Pavlovi} je posebno istakao XVIII vek kao prelazno

razdobqe ka balkanskim nacionalnim revolucijama. Tu je ukazao na speci-

fi~ne prilike u Beogradskom pa{aluku, gde je dominirala srpska populaci-

ja, ali i na gr~ki nacionalni preporod, podstaknut i pomognut od gr~kog

191

trgova~kog patricijata, iz koga su ponikli i uticajni sultanovi diplomat-

ski ~inovnici Grci, koji su formalno nosili titulu dragomana (prevodio-

ca). On, tako|e, ukazuje i na specifi~an slu~aj rumunskih kneèvina, u

kojima je autonomija koju su zadràle voqnim priznawem osmanskog suvere-

niteta, ~ak umawivana zajedni~kim radom Porte i gr~kih fanariotskih kru-

gova, podstaknutih snovima o obnovi Vizantijskog carstva. Ta tri ~inioca,

srpski, gr~ki i rumunski, bi}e nosioci prvih balkanskih nacionalnih re-

volucija, dok je slobodu Bugarskoj donela ruska vojska u vreme Velike

isto~ne krize 1875–1878.

Analiziraju}i balkanske nacionalne pokrete, Pavlovi} dobro uo~ava

wihove me|usobne razlike. Srpska revolucija, pokrenuta 1804, u po~etku je

bila bez bilo kakve ozbiqnije strane podr{ke, sve do ulaska Rusije u rat

1806. U takvim okolnostima je i formirana nacionalna ustani~ka dràva,

jer su prvobitni ciqevi eliminisawa nezakonite tiranije dahija prerasli u

rat za nacionalno oslobo|ewe. Velike sile su, izuzimaju}i Rusiju, uglavnom

bile pristalice legitimisti~ke ideje da se ne naru{e granice Osmanske im-

perije, i da se srpsko pitawe re{i unutar wenih granica. Gr~ka revolucija

1821. je, me|utim, uspela da stekne veliki broj filhelenski nastrojenih

prijateqa koji su mogli da uti~u na javno mwewe i zvani~nu politiku svojih

dràva, ~ime su wene pozicije bile znatno boqe nego srpske, zbog kojih je

srpska ustani~ka dràva i propala 1813. Filheleni su dolazili i kao do-

brovoqci, poput engleskog pesnika Bajrona. Zbog strane pomorske interven-

cije, u kojoj su u~estvovale i flote zemaqa koje su, u su{tini, podràvale

teritorijalni integritet Osmanskog carstva, i ulaska Rusije u rat, rezultat

je bilo priznavawe nezavisnosti Gr~ke.

Rumunske kneèvine su, zbog zaokruène teritorijalne celine i precizi-

ranog statusa, bile u ne{to povoqnijem poloàju, posebno od Ku~uk Kajnar-

xijskog mira 1774, kada je Rusija uveliko nastupala kao arbitar u

unutra{wim zbivawima u Vla{koj i Moldaviji.

Pavlovi} je i podrobno ukazao na elite koje su te nacionalno oslobodi-

la~ke pokrete vodile, a koje su u mnogome me|u sobom bile razli~ite. Dok

srpsku revoluciju vode hajdu~ke stare{ine, lokalni knezovi i ugledniji tr-

govci, u Gr~koj postoji suprotnost izme|u kleftskih stare{ina, vrlo

sli~nih srpskim ustani~kim poglavarima, i prosve}enih pripadnika fana-

riotskih porodica, {kolovanih u inostranstvu i ~esto sa ve} ste~enim diplo-

matskim iskustvom. U Rumuniji, pak, postojalo je jako bojarsko plemstvo,

suprotstavqeno gr~kim fanariotskim kneèvima i uplivu heterija, ali i

te`wama seqa{tva da se oslobodi kuluka i drugih feudalnih obaveza.

Te elite i kasnije }e voditi glavnu re~ u svojim zemqama, sve vi{e se evro-

peiziraju}i, u ~emu su, ipak, predwa~ili Rumuni, ~iji je nacionalni pokret

bio utemeqen na uporednoj aktivnosti na oslobo|ewu od osmanskog uticaja

koji nije bio samo formalan (povremeni ulazak turskih trupa, pravo pre~e


192

kupovine agrarnih proizvoda...) kao i vlasti fanariotskih kneèva, koji su

dostojanstva kupovali na Porti, {to je samo pove}avalo fiskalni pritisak.

Posebna celina posve}ena je vremenu po sklapawu Jedrenskog mira, kojim

je prakti~no otpo~elo formirawe moderne politi~ke karte Balkana, odno-

sno stvarawe nacionalnih dràva. Pavlovi} je izvr{io zanimqivo po-

re|ewe me|u wima. Jedina formalno nezavisna bila je Kraqevina Gr~ka, na

~elu sa kraqem Otom Bavarskim, udaqena, me|utim, od ekonomskih centara

helenske mo}i, poput Soluna i Carigrada. To se, paradoksalno, u jednom tre-

nutku manifestovalo i kroz iseqavawe podanika u prostor jo{ uvek pod

osmanskom vla{}u. Poloàj tributarnih kneèvina Srbije, Moldavije i

Vla{ke bio je sli~an, jer im je status garantovala Rusija. One su, kako autor

smatra, u privrednom pogledu bile u znatno boqoj poziciji od Gr~ke, jer su

uslovi za agrarnu proizvodwu bili boqi, a teritorija kompaktnija.

Bitnu promenu stawa na Balkanu Pavlovi} vidi u rezultatima Pariskog

mira 1856, kojim je ruski uticaj suzbijen, a koncert velikih sila postao ga-

rant statusa kneèvina. Pavlovi} posebnu pa`wu usmerava na najbrojnije sta-

novni{tvo, Slovene, rasute u autonomnoj Srbiji, prakti~no nezavisnoj

Crnoj Gori, prostorima Austrijskog i Osmanskog carstva. Wihov poloàj

bio je vrlo razli~it. Tanzimatske reforme u Turskoj nisu u zna~ajnijoj meri

poboq{ale poloàj hri{}anskog stanovni{tva, dok je Hrvatska bila goto-

vo potpuno utopqena u centralisti~ko carstvo Habzburga, a od nagodbe 1867.

u ugarski dràvnopravni prostor, sa vrlo suènom autonomijom. Poziciju

sli~nu Pijemontu u Italiji, me|utim, srpski knez Mihailo Obrenovi} nije

mogao da materijalizuje nacionalnim ujediwewem, kako zbog ograni~enih re-

sursa kojima je raspolagao, tako i zbog legitimisti~kog odnosa sila koje su

imale interes da se o~uva status quo.

Novu prekretnicu u istoriji Balkana Stevan Pavlovi} vidi u Velikoj

isto~noj krizi, izazvanoj srpskim ustankom u Bosni i Hercegovini 1875, {to

je dovelo do rata balkanskih tributarnih kneèvina protiv Turske, ulaska

vojno nadmo}ne Rusije u rat na wihovoj strani, i oja~anom ulogom Austrou-

garske, koja je na Berlinskom kongresu dobila pravo da okupira Bosnu i Her-

cegovinu.

Stevan Pavlovi} posvetio je posebnu pa`wu stawu u kome su se nalazila

dva carstva koja su teritorijalno bila situirana na Balkanu, kako pre, tako

i posle Berlinskog kongresa. Re~ je o Austrougarskoj, kojoj je nagodba dva naj-

mo}nija naroda u wenom sastavu dala novu ‘ivotnu snagu, i Osmanskom car-

stvu, ~iji napori da se reformi{e daju vrlo male rezultate. Novostvorene

nezavisne dràve, Rumunija, Srbija i Crna Gora, uz formalno tributarnu,

ali gotovo nezavisnu Kneèvinu Bugarsku, ve} tada pokazuju aspiracije pre-

ma teritorijama koje su jo{ uvek pod turskom kontrolom. Takvi odnosi na-

stavi}e se sve do balkanskih ratova 1912–1913, kojim je Osmansko carstvo na

Balkanu svedeno na turski etni~ki prostor. Poku{aji mladoturaka da revo-

lucijom 1908. reformi{u carstvo, a pri tom sa~uvaju i wegove osnove u tra-


193

dicionalnom islamu, zavr{eni su neuspe{no. Kako su se odnosi na

poluostrvu, koji su obeleìli ~itav devetnaesti vek, regulisali tek London-

skim mirovnim ugovorom, razdobqe od 1900. do 1914, Pavlovi} naziva pra-

vim krajem XIX veka. Ukoliko se to odnosi na osmansko dràvno prisustvo,

to je svakako ta~no, mada moderna istorija Srbije, Crne Gore i Rumunije, u

stvari, poti~e od priznawa wihove nezavisnosti 1878.

Stevan Pavlovi} je zna~ajnu pa`wu posvetio preseqewima i pokretima

stanovni{tva, izazvanim naj~e{}e stvarawem novih dràva ili pomerawem

granica, pri ~emu je gotovo svaka nacija ili verska zajednica teìla dràvi

u kojoj nije bila mawinsko stanovni{tvo. Da to nije tako jednostavno, autor

je dobro ilustrovao primerom Grka, ~ija nezavisna dràva, nastala 1829. i

rascepkana na mawe, saobra}ajno te{ko povezane celine, ekonomski nije mo-

gla da funkcioni{e samostalno, jer su najelitniji trgova~ki i nacionalni

centri Grka ostali u Osmanskom carstvu, a sami fanarioti ponovo na{li

mesto u osmanskoj diplomatiji, pa je ~ak dolazilo i do seobe Grka u oblasti

pod turskom vla{}u. Kasnije, do}i }e do obrnutog procesa, okon~anog velikom

razmenom stanovni{tva 1923.

Stevan Pavlovi} ukazuje i na odnos u privredama balkanskih zemaqa, wihov

prete`no agrarni karakter, sporu izgradwu ‘eleznica i oslonac na susedna

trì{ta velikih carstava. Pri tom kao najnapredniju zemqu vidi Rumuniju,

najotvoreniju uticajima francuske kulture, sa najvi{e qudi obrazovanih na

evropskim univerzitetima, i zna~ajnim urbanim centrima, posebno Buku-

re{tom. Rumunija je, istovremeno, bila i jedina zemqa koja je imala pravo plem-

stvo (bojare), ali koje postepeno gubi zna~aj i privilegije.

îtalac ove dobro napisane sinteze moè postaviti pitawe zbog ~ega se

autor hronolo{ki opredelio za 1945, kao grani~nu godinu, a ne 1918, kada je

zavr{en Prvi svetski rat, odnosno 1922–1923, kada je sistem mirovnih ugovora po-

tvrdio novo stawe, odnosno novu geopoliti~ku realnost bez Austrougarske, a sa na-

cionalnim dràvama, koje su svoje postojawe nastavile i posle Drugog svetskog

rata.

Za to je imao dobre razloge. Stvarawem Kraqevine Srba, Hrvata i Slove-

naca promewen je odnos snaga me|u balkanskim dràvama i izmewena wihova

privredna struktura. Tako|e je do{lo do novog, opet masovnog pomerawa sta-

novni{tva, posebno kada je re~ o Gr~koj, koja je morala da primi stotine

hiqada maloazijskih Grka posle svoje neuspele ofanzive na Ankaru (Velika

katastrofa), koja je, ujedno, ozna~ila i kraj gr~ke Velike ideje. To pravoslav-

no, ~esto turkofonsko stanovni{tvo, dugo nije bilo apsorbovano od gr~kog

dru{tva. Istovremeno, neke zemqe, poput Ma|arske i Bugarske, imale su revi-

zionisti~ke te`we, dok su sile pobednice, Francuska i Velika Britanija,

kao i poraèna Nema~ka, koja pod Hitlerom doìvqava vojni~ki oporavak,

imale na poluostrvu svoje interese. Uticaj Rusije, zbog sloma carizma i

uvo|ewa komunisti~ke vlasti u woj, kao i dugotrajnog gra|anskog rata, bio je

gotovo eliminisan, posle skoro dva veka zna~ajnog prisustva.


194

U istoriografiji su ratni doga|aji na Balkanu vrlo iscrpno istraìva-

ni, pa je autor, pored op{tih obrazloèwa uzroka izbijawa Drugog svetskog

rata, dao samo kra}i pregled ratnih doga|awa na poluostrvu, isti~u}i da je

ono i tada ostalo u senci drugih frontova, a izme|u Nemaca, Britanaca i So-

vjeta. Rezultat rata bilo je stvarawe novog poretka u Evropi, a samim tim i

na Balkanu, oli~enog u blokovskoj podeqenosti, pri ~emu je ta nova geopoli-

ti~ka slika, izuzimaju}i posebnu poziciju Jugoslavije nakon razlaza sa So-

vjetskim Savezom, opstala sve do po~etka devedesetih godina XX veka.

Na kraju, moè se zakqu~iti da je Stevan Pavlovi} napravio uspe{nu

sintezu istorije Balkana, od vremena kada su otpo~ele nacionalne revoluci-

je balkanskih naroda, do 1945, kada je u Evropi uspostavqena blokovska pode-

la. Pri tom je koristio opse`nu literaturu, ali naj~e{}e nastalu van

podru~ja domicilnih istoriografija, objavqenu pre svega na engleskom i

francuskom govornom podru~ju. Autori tih dela su, me|utim, uglavnom isto-

ri~ari potekli sa balkanskih prostora, i vrlo dobro su upu}eni u svoje na-

cionalne istoriografije. Sam autor, tako|e, isti~e i da nije vr{io

arhivska istraìvawa, {to bi za pisawe ovakve sinteze iziskivalo jako

mnogo vremena, posebno ako se ima u vidu da su rezultati istraìvawa naci-

onalnih istorija balkanskih naroda dali dovoqno podataka za rad na ova-

kvoj kwizi. Nau~ni aparat dat je jasno i pregledno, kao i istorijske karte,

ukupno wih {est, kojim je kazivawe autora dodatno vizuelno potkrepqeno.

Mo`da bi, tehni~ki, ipak bilo prikladnije re{ewe da su one date u samom

tekstu, a ne na kraju kwige.

U zapadnoevropskim istoriografijama te{ko je bilo razbiti stereotipe o

pro{losti ovog poluostrva, jer se distanca wihovih nosilaca ogledala ne samo u geo-

grafskom i hronolo{kom ~iniocu, ve} i u va`nom pitawu poznavawa jezika, a samim

tim i istorijskih izvora, dru{tva i obi~aja balkanskih naroda. Istovremeno, isto-

ri~ari sa Balkana su, povremeno, u svom radu bili pokretani i nenau~nim imperati-

vima, pre svega nacionalnim i ideolo{kim.

Stoga se ~ini da je ba{ grupa istori~ara, ro|ena u balkanskim zemqama, ali koja

je {kolovana i radila u inostranstvu, uspela da stvori potrebnu ravnoteù izme|u

ovih, u osnovi bitno razli~itih pristupa istoriji Balkana. Jedan od wih je upravo

Stevan Pavlovi}. U pogovoru ovom izdawu, pod sasvim dobro odabranim naslovom

Istorija ili paramit: Balkan ili prokleto poluostrvo, na to ukazuje i Andrej Mi-

trovi}.

Ovim izdava~kim poduhvatom preduze}e Clio dalo je nov doprinos pre-

vo|ewu i objavqivawu zna~ajnih istoriografskih dela, koja doma}oj

nau~noj, ali i {iroj javnosti, nisu bila lako dostupna.


195

195

Dubravka Staji}

@arko Jovanovi}: NEOSTVARENI RATNI CIQEVI

DRA@E MIHAILOVI]A, KOLABORACIJA U SRBIJI

1941-1945.

Beograd, 2001. Str. 386+348.

Pitawe kolaboracije u Drugom svetskom ratu re{eno je ve} odavno u

ve}ini zemaqa Evrope: neposredno posle rata sudskim putem – izricawem

presuda licima optuènim za saradwu sa okupatorom. U duèm periodu po-

sle rata, kroz istoriografska istraìvawa, koja sa distance mogu da omo-

gu}e minuciozniji pregledi i ocenu doga|aja i u~esnika, li{enih potrebe za

odmazdom koja se uvek izrodi u kolektivnim sukobima. Situacija u nekim

zemqama u tranziciji je sloènija zato {to je Drugi svetski rat na wihovom

tlu bio borba protiv nacizma ali i gra|anski rat i revolucija. Sagledavawe

tih doga|aja i wihova ocena iskqu~ivo ideolo{kim kriterijumima pobed-

nika, vra}aju se kao bumerang kroz poplavu medijski profitabilne literatu-

re, koja poku{ava da rehabilituje poraènu stranu.

Istori~ar @arko Jovanovi} je u isto vreme objavio studije o neostvare-

nim ciqevima Draè Mihailovi}a i zbornik gra|e i dokumenata koji osvet-

qavaju jedan od najteìh perioda srpske istorije. Ciq ~etni~kog pokreta

bio je o~uvawe dràvnog ure|ewa i dru{tva Kraqevine Jugoslavije, uz pasiv-

no ~ekawe savezni~ke akcije. Ovaj program bio je istorijski prevazi|en, {to

je u praksi dovelo do poraza ~etni~kog pokreta i wegovog vo|e kao ideologa i

vojnog komandanta. Opisi i nabrajawa poimeni~nih ‘rtava ~etni~kih

zlo~ina ukazuju na odgovornost za genocid: ubijawe civila, raseqavawa,

uni{tavawe ~itavih porodica kao simpatizera partizanskog pokreta,

pqa~ki, paqewa i drugih oblika razarawa seoskih naseqa. Neodlu~nost u

po~etnoj fazi rata dovela je do opasnih lutawa u saradwi sa saveznicima,

odstupawa od we, saradwe sa Nemcima i vladom Milana Nedi}a, koju je

Draà Mihailovi} 1941. osudio. Ako su partizani prvi zapo~eli ustanak 7.

jula 1941. i tim provocirali odmazdu nema~kog okupatora, odbijawe saradwe

sa wima sve do raspleta rata kada je bilo kasno za novi sporazum, otvara

pitawe li~nih sposobnosti Draè Mihailovi}a kao vojnog stratega. Na-

me}e se zakqu~ak o li~nosti koja po politi~koj sposobnosti, strate{kim

procenama, ugledu u vojsci nije bila dorasla sloènim okolnostima rata na

Balkanu. Mihailovi} nije mogao da se meri sa Titom, koji je uspeo da stvori

disciplinovanu vojsku, naoruànu delimi~no od saveznika, da sa~uva moral

i vojne i politi~ke ciqeve vojske, te da je pretvori u narodni pokret otpora.

To isto ‘eleo je Draà Mihailovi}, ali nije ostvario: wegove jedinice bile

su nedisciplinovane, sejale su strah i mr`wu, te su srpskom selu i seqa{tvu

nanele veliko zlo. îwenica je da je Draà Mihailovi} kao jedan od najo-

brazovanijih oficira u Kraqevini Jugoslaviji, {kolovan u Francuskoj i sa

odgovaraju}im obave{tajnim znawem, radom i li~nim vezama u britanskoj

slu`bi, deluje kao oteàvaju}a okolnost s obzirom na metode obra~una

wegovih vojnika sa civilnim stanovni{tvom i zarobqenim partizanima.

Klawe kao metod osnovne odmazde od strane usta{a u NDH i ~etnika u Srbi-

ji traì odgovore u sferi socijalne patologije i antropologije, {to daleko

prevazilazi istoriografski osvrt. Dve obimne kwige @arka Jovanovi}a sa-

drè dovoqno gra|e koja nedvosmisleno dokazuje zlo~ine, a savremenici mo-

gu da izvuku pouku o {tetnosti politi~kih podela u Srbiji.

îwenica da se jo{ uvek objavquje literatura o periodu Drugog svetskog

rata, pokazuje da dru{tvo nije razre{ilo na pravi na~in velike traume

pro{losti, a wihovo dugotrajno potiskivawe name}e se kao problem sa-

da{wem vremenu tranzicije. Zadatak istori~ara je da doprinese zrelijem

suo~avawu dru{tva sa neugodnim periodima svoje pro{losti, {to @arko Jo-

vanovi} iskazuje na slede}i na~in: „Pojava novih izvora, taloèwe istorij-

skih ~iwenica, sazrevawe ideja i ideologija, razgra|ivawe i prvazilaèwe

ranijih shvatawa – sve to dovodi do univerzalnijih kategorija koje onemo-

gu}avaju zloupotrebu istorije u dnevnopoliti~ke svrhe. Dug istori~ara, po-

sebno mla|e generacije, jeste da svestranim prou~avawem primarnih

istorijskih izvora doprinesu korigovawu jednostranih ocena, uklawawu ne-

pravdi i vra}awe istorije na{eg novijeg vremena istoriji kao „u~iteqici

‘ivota”, sa svim posledicama nau~ne kritike jednog vremena, uz valorizaci-

ju onoga {to je bilo pozitivno i {to je obogatilo istoriju naroda Srbije"

(str. 9). Autor ukazuje na ambivalentnost ~etni~kog pokreta: patriotizam i

izdaja oslobodila~ke borbe, te`wa za o~uvawem srpskog naroda od bio-

lo{kog uni{tewa i masovni pokoqi, juna{tvo i kukavi~luk i drugo. Odsu-

stvo jasne politi~ke koncepcije i plana razvoja i delovawa pokreta kona~no

su doveli do wegovog poraza. Autor je pregledao celokupnu relevantnu gra|u:

fond Arhiva Vojnoistorijskog instituta ozna~en kao „~etni~ka arhiva“ sa

75. 000 dokumenata. Vojni deo gra|e je raspore|en na Vrhovnu komandu, grupe

korpusa, brigada i odreda Jugoslovenske vojske u otaxbini. Izvori civilnog

karaktera nastali u politi~kim institucijama pokreta obuhvataju raz-

li~ite memorandume, projekte, studije i proglase o ratu, nacionalnom pro-

gramu i dru{tvenom i dràvnom ure|ewu budu}e dràve. Nema~ka

dokumentacija je pouzdan izvor, jer, kako isti~e @arko Jovanovi}, „stvarali


196


197

su je stru~waci, ~esto istori~ari, pri nema~kim {tabovima, koji su vodili

hronike jedinica beleè}i sve zna~ajnije doga|aje.“ Arhiva srpske vlade Mi-

lana Nedi}a je izvor prvog reda, posebno dokumentacija vojno-policijskih

organa: petnaestodnevni i mese~ni izve{taji i elaborati o situaciji na te-

renu, raznovrsna prepiska o poloàju Srbije u okupacionom poretku. Arhiv

emigrantske vlade je zna~ajan za izu~avawe odnosa pokreta Draè Mihailo-

vi}a i saveznika, u prvom redu zapisnici sa wenih sednica, memorandumi i

proglasi, izve{taji diplomatskih misija i drugo. Iz obiqa gra|e i litera-

ture izdvajamo: zbirku gra|e Tito-êr~il: Strogo tajno, u redakciji Du{ana

Bibera; stenografske bele{ke Su|ewe ~lanovima politi~kog i vojnog rukovod-

stva organizacije Draè Mihailovi}a. Zna~ajnije monografije su: dr Jovan

Marjanovi}: Draà Mihailovi} izme|u Britanaca i Nemaca (I-II), Branko

Petranovi}: Revolucija i kontrarevolucija u Jugoslaviji 1941-1945 (I-II), Ve-

selin \ureti}: Saveznici i jugoslovenska ratna drama; Branko Latas, Milo-

van Xelebxi}: êtnici i wihova uloga u vreme narodnooslobodila~kog rata

1941-1945, Bojan Dimitrijevi}: \eneral Draà Mihailovi} i vaqevski rav-

nogorci, Kosta Nikoli}: Istorija Ravnogorskog pokreta (kw. 1-3). Jugoslo-

venski emigranti objavili su brojna memoarska dela, me|u kojima su: dr.

@ivko Topalovi}: Borba za budu}nost Jugoslavije, \oka Slep~evi}: Jugoslavi-

ja uo~i i za vreme Drugog svetskog rata, Borivoje Karapanxi}: Gra|anski rat

u Srbiji (1941-1945). Ovi izvori se moraju kriti~ki ~itati, jer je ciq nekih

od ovih autora da politi~ki rehabilituju Mihailovi}a i wegov pokret.

Osnovna namera grupe oficira na ~elu sa Draòm Mihailovi}em prili-

kom dolaska na Ravnu Goru maja 1941. godine bila je „da stvara oruàne for-

macije za borbu protiv okupatora kada za to do|e pogodno vreme“.

Pretvarawe te ideje u ne{to drugo je rezultat mnogih istorijskih ~inilaca

koje @arko Jovanovi} utvr|uje kroz brojne dokumente. Kao i u studiji Vaqevo

pod okupacijom 1941-1944, autor ne insistira na ocenama i zakqu~cima, ve}

analizira i navodi sadràj dokumenata, tako da se sagledava protivure~nost

ideje, strategije i taktike ~etni~kog pokreta. Ve} 1941. godine ispoqile su

se slabosti u vojnoj organizaciji i u radu komandnog kadra: „Mnogi koman-

danti su se odlu~ivali na samostalne akcije, bez prethodnog odobrewa Vr-

hovne komande. U to spada i samovoqno, bez konsultacije sa bilo kim,

sklapawe sporazuma sa nema~kim komandantima na terenu, kao i sa usta{ama

u Bosni. Samovoqne odluke donosili su i prilikom presu|ivawa i likvida-

cije ne samo pojedinaca, nego i ~itavih porodica, pa i srpskih. U tome su ru-

kovode}u ulogu imale zloglasne pqa~ka{ke grupe koje su ~inile prava

zverstva. O tome je general Jevrem Popovi} zapisao: da su srpski doma}ini

strahovali od tih grupa i opredeqivali se za partizane, me|u kojima je ipak

vladao neki red i da je to najve}a tragedija ~etni~kog pokreta“, (Neostvareni

ciqevi, str. 53). Draà Mihaailovi} je tokom 1941. imao diskretnu radiove-

zu sa britanskom obave{tajnom slu`bom, ali ona nije dozvoqavala direktne

kontakte wega i ~lanova Vlade u emigraciji.

Ve} u leto 1941. godine izvestan broj gra|anskih politi~ara ostvario je

kontakte sa Draòm Mihailovi}em, dok je pristupawe dr @ivka Topalo-

vi}a, predsednika Socijalisti~ke partije Srbije, trebalo da doprinese

uverewu javnosti da radnici i levica podràvaju program Draè Mihailo-

vi}a. Zna~ajne delove programa, posebno kona~ne verzije usvojene na Sveto-

savskom kongresu u selu Ba januara 1941. godine, pisao je sam Topalovi}, o

~emu svedo~e i wegovi memoari. @arko Jovanovi} isti~e: „êtni~ki pokret

Draè Mihailovi}a se zalagao za o~uvawe starog dru{tvenog, ekonomskog i

politi~kog sistema pod dinastijom Kara|or|evi}a. Draà i wegovi savet-

nici nisu bili u stawu da shvate sloène politi~ke i me|unarodne proble-

me, niti su bili na visini vremena u kojem su se donosile presudne odluke za

Jugoslaviju i Srbiju. Draìni savetnici se nisu sna{li usloènoj situaci-

ji podeqene i okupirane zemqe. Bliski Draìn saradnik Zvonko Vu~kovi}

pisao je da je Dragi{a Vasi}, napu{taju}i Vrhovnu komandu, izjavio da ne

moè vi{e da sara|uje sa qudima koji nisu u stawu da vode slepce, a kamoli

revoluciju“.

Ipak je sazrevao program sa elementima dràvnog i ekonomskog ure|ewa zemqe

posle zavr{etka rata, o ~emu @arko Jovanovi} pi{e: „Brz razvoj partizanskog pokre-

ta u zemqi i u velikoj meri agresivna strategija komunisti~kog pokreta, koji je imao

jugoslovenski karakter i zagovarao oruàni otpor daleko nadmo}nijem okupatoru,

nezavisno od ‘rtava i terora, primorali su ravnogorski {tab Draè Mihailovi}a

da uporedo sa formirawem vojne organizacije razvije ‘ivu politi~ku aktivnost u

nastojawu da stvori politi~ki pokret, kao pandan partizanskom pokretu. Osnovne

odrednice ~etni~ke ideologije o nacionalnom pitawu bile su: obuhvatawe celog ~et-

ni}kog podru~ja u Jugoslaviji na kome ‘ive Srbi; obezbe|ewe strate{kih i sao-

bra}ajnih linija i ~vorova na privrednim podru~jima koji bi omogu}ili ekonomski,

politi~ki i kulturni ‘ivot za sva vremena; jasno ome|ene granice srpske zemqe kako

se ne bi ponovile gre{ke iz bliske pro{losti (1918); etni~ko razgrani~ewe koje bi se

izvr{ilo tokom rata uz preseqewe ‘ivqa (etni~ko ~i{}ewe0, naro~ito Hravata sa

srpskog i Srba sa hrvatskog podru~ja, kako se vi{e nikada ne bi ponovio genocid i

zlo~ini usta{a nad srpskim narodom“ (str. 61).

Ovaj {iri izvod dobro pokazuje suprotnosti izme|u ideje i wene realiza-

cije u praksi. Ovde nije kraj suprotnostima unutar ~etni~kog pokreta, jer ka-

ko isti~e autor, „Draà je 1. januara 1943. ocenio da su sve politi~ke

li~nosti zajedno toliko upropastile moral u narodu da se to ne da opistai“.

Identi~an stav o politi~arima imao je i Dragi{a Vasi} koji je pisao da

„treba pobiti sve pobiti sve politi~are“ (str. 62). Beogradski pododbor

~etni~ke vojske zastupao je ideju pomerawa stanovni{tva (etni~kog

~i{}ewa) radi homogenizacije srpskog stanovni{tva: „U drugom odeqku

programa predvi|ene su pripremne mere, da bi se u danima sloma okupatora

mogao kazniti svako ko s wim sra|uje, da se srpske zemqe ome|e i u wima osta-

ne samo srpski ‘ivaq; da se posebno radikalno preduzme ~i{}ewe gradova i

da se oni popune sveìm elementima; da se izradi plan ~i{}ewa ili

pomerawa seoskog stanovni{tva radi obezbe|ewa homogenosti srpske dràv-

ne zajednice; da se re{i pitawe muslimana “kao teàk problem" u toj fazi da


198

se unapred odrede jedinice koje }e sprovoditi program po ovom delu" (str.

76).

Sukobi ~etnika sa partizanima najvi{e su odgovarali okupatoru: „Inte-

resima okupatora najvi{e je odgovaralo da se Srbi me|usobno obra~unavaju

kako bi se sa~uvala “nema~ka krv". To je diktirala situacija u Srbiji u kojoj

su posle odlaske nema~kih borbenih formacija na Isto~ni front ostale sla-

be vojne i policijske jedinice. Kontakti sa oba ~etni~ka pokreta (Draè

Mihailovi}a i Koste Milovanovi}a Pe}anca), politizirawe i

taktizirawe nema~ke strane, imali su za ciq da angaòvawem doma}ih snaga

pro{ire i oja~aju op{ti front za obra~un sa partizanskim pokretom protiv

okupatora" (str. 102). U toku 1942. i 1943. godine ~etni~ki pokret prerastao

je u jake formacije, uz prisilnu mobilizaciju stanovni{tva. Draà Mihai-

lovi} je telegramom od 8. septembra 1942. svim komandantima izdao nare|ewa

o formirawu ~eta, bataqona i korpusa: „U mnogim na{im krajevima ose}a se

zastoj u aktivnom radu. Mnogi legalizovani delovi pre{li su u mirnodop-

ski ‘ivot. Mnogi su zaboravili da je rat, i da neprijateqa ima mnogo i svu-

da. Nare|ujem da svi komandanti brigada organizuju lete}e jedinice iako }e

to biti za svakog nare|eno. Ove jedinice ne mogu biti legalne. Wihovo mesto

je {uma i planina“ (str. 158). Ukupno je do kraja 1942. organizovano 119 bri-

gada, koje su nosile nazive teritorija na kojima su se nalazile. êtni~ki

program sadrào je mere socijalne sigurnosti, koja nije mogu}a bez interven-

cije dràve. Nastoje}i da koriguju liberalni kapitalizam predratne Jugo-

slavije, {tite}i selo i seqaka, ~etnici predvi|aju: „Seqak vi{e ne}e biti

rob svoje zemqe... Ceo ‘ivot u oslobo|enoj otaxbini izvodi}e se po jednom

izra|enom planu za duè vreme.. U wemu }e najve}a pa`wa biti posve}ena

izgradwi sela. Seqak }e zaista uìvati plodove svoga rada... U selu }e biti

lekar, {kola, soska mlekara, klanica, stanica i poqoprivredne ma{ine,

|ubrivo, silosi“ (str. 179). Ovaj program bio je napredniji od programa

gra|anskih stranaka. Zajedno sa idejom o federalnom preure|ewu Jugoslavije

i ukidawu banovina, bio bi prihvatqiv za {iroke slojeve u Srbiji, ali je

usvojen kasno, kada su odluke AVNOJ-a ve} bile poznate stanovni{tvu.

Imaju}i u vidu obimnu gra|u, brojne dokumente i imena u~esnika, autor je

doista rekonstruisao i ~etni~ki pokret u idejnom, vojni~kom i politi~kom

smislu. Time se ne opravdavaju zlo~ini. Naprotiv, broj ‘rtava koje @arko

Jovanovi} pomiwe u kwizi Neostvareni ratni ciqevi Draè Mihailovi}a,

dozvoqavaju ~itaocu da donese svoj sud. Zna~ajne dopuna ovoj kwizi je gra|a

iz koje se vidi povezanost rukovodstva ~etni~kog pokreta sa Nemcima,

sradwa pojedinih jedinica na terenu. Za laike – ove kwige su celoviti pri-

kaz stawa u Srbiji u periodu 1941-1945. godine, a za budu}e istori~are osno-

va za jo{ nenapisanu sintezu istorije Jugoslavije u XX veku. Objektivnost

autora, odmreni iskazi u davawu ocena i zakqu~aka samo su jo{ jedan kvali-

tet koji preporu~uje ovu literaturu. Ona ne nudi pateti~ne pozive na osude i


199

rehabilitacije, ve} ukazuje na me|unarodni i svetski kontekst u kome su de-

lovali, kako ~etnici, tako i partizani.


200

Dubravka Staji}

@arko Jovanovi}: VAQEVO POD OKUPACIJOM 1941-1944

Beograd, 2001. Str. 287.

Istori~ar @arko Jovanovi}, nau~ni savetnik i direktor Instituta za

noviju istoriju Srbije, dugo godina bavio se problemima razvoja sela izme|u

dva svetska rata, partizanskim pokretom, ravnogorskim pokretom Draè

Mihailovi}a. Najnovije monografije koje je objavio u toku 2001. godine su:

NeostvareniratniciqeviDra eMihailovi}auSrbiji1941-1945.i Kolaboracija u Sr-

biji 1941-1945 (zbornik gra|e i dokumenata sa komentarima).

Protekla decenija dovela je u pitawe mnoge ocene i zakqu~ke istori~ara

o periodu okupacije i karakteru Drugog svetskog rata na tlu nekada{we Ju-

goslavije. Te ocene kretale su se u okvirima ideolo{kih ocena pobednika, sa

pojedinim kriti~kim preispitivawima. No, mogu}nosti da se memoari i

gra|a iz pera emigranata koji su bili aktivni u~esnici borbe na strani

Draè Mihailovi}a, Qoti}a i drugih objave i u~ine dostupnim u Srbiji,

obavezuju na ve}u objektivnost i istorijsku distancu u pravom smislu te

re~i. Jedina vrednost koja se moè smatrati neoborivom je odnos prema oku-

pacionim vlastima i wihovoj vladavini u Jugoslaviji. Svestan svega navede-

nog autor je istraìo prakti~no sve arhive u kojima ima gra|e o Vaqevu,

sekundarne izvore – memoare, objavqene monografije, zbornike radova sa

nau~nih skupova, ~lanke u periodici. Primenio je i metod intervjua, da bi

od starih stanovnika Vaqeva koji su preìveli okupaciju prikupio {to ve-

rodostojnije podatke o periodu od 1941. do 1944. godine. Autor je koristio

arhivsku gra|u Vojnoistorijskog instituta, Arhiva Jugoslavije, Arhiva Sr-

bije, Arhiva SUP-a Srbije, Arhiva Bosne i Hercegovine, Arhiva CK SKJ,

Istorijskog arhiva Beograda, Me|uop{tinskog arhiva Vaqeva, arhiva [ap-

ca, Uìca. Me|u zna~ajnijim kori{}enim kwigama izdvajamo: dr Marija

Isailovi}: Vaqevo i okolna oblast u sredwem veku (Vaqevo, 1989), mr Miro-

slav Peri{i}: Vaqevo grad u Srbiji krajem 19. veka (Vaqevo, 1997), Vaqevo

1941-1945 (Zbornik sa nau~nog skupa, Vaqevo 1996), Borivoje Karapanxi}:

Gra|anski rat u Srbiji 1941-1945 (Klivlend, Ohajo, SAD, 1958.) Radoje i

@ivan Kneèvi}: Sloboda ili smrt (Sijetl, SAD), Branko Latas, Milovan

199


200

Xelebxi}: êtni~ki pokret Draè Mihailovi}a 1941-1945 (Beograd, 1979),

Dragojlo Dudi}: Dnevnik (1957), Milo{ Mini}: Oslobodila~ki ili gra|anski

rat u Jugoslaviji 1941-1945 (Novi Sad, 1993).

Autor je dozvolio da dokumenti govore vi{e od wegovih ocena, {to omo-

gu}ava ~itaocu da sagleda sloènost odnosa u periodu okupacije, koji su

istovremeno bili i antifa{isti~ka borba i gra|anski rat u Srbiji. Studi-

ju sa~iwavaju poglavqa: „Okupacija“, „Prole}e i leto prve ratne godine“,

„Vaqevska jesen 1941. godine“, „Svakodnevnica i rat – dru{tveni ‘ivot

Vaqeva 1942", “Tre}a ratna godina", „Umorni grad“, „Oslobo|ewe“. Kao grad

u zapadnoj Srbiji koji nije spaqen, i u kome su svi doga|aji tekli kontinui-

rano, Vaqevo je dobar primer na kome se mogu sagledati osnovni istorijski

problemi kojima se autor bavi. Osnovno pitawe je sukob komunista sa nacio-

nalisti~kim snagama – Qoti}em, Kalabi}em i snagama Draè Mihailovi}a,

uz jasnu sliku kolaboracije sa nema~kim okupacionim vlastima. Politi~ke

podele me|u stanovni{tvom bile su veoma jasne tokom 30-ih godina, okupaci-

ja ih je pretvorila u pokreta~ oruànog sukoba. Okupaciona vlast je to dobro

iskoristilia, {tede}i sopstvenu ‘ivu silu i naoruàwe na ra~un unu-

tra{weg srpskog obra~una. Drugi deo okupacione stvarnosti je organizaci-

ja ‘ivota i rada u gradu, koju su obavqale gradske vlasti. Geografski i

strate{ki poloàj grada odredio je wegovu sudbinu u toku Drugog svetskog

rata, o ~emu @arko Jovanovi} kaè: „Vaqevo, kao administrativni, pri-

vredni, kulturni i politi~ki centar u delu zapadne Srbije u periodu izme|u

dva svetska rata, okupacijom aprila 1941. godine, dospelo je u centar pa`we

nema~kih okupacionih snaga“ (str. 7).

Ve} u pona{awu aktera aprilskog sloma Jugoslavije 1941. godine vide se

dve vojno-psiholo{ke pozicije: haos i dezorganizacija vojske i bekstvo

kraqa Petra II Kra|or|evi}a i ministara koji su pro{li kroz Vaqevo na pu-

tu do Jadranske obale suprotni su re{enosti naroda u Vaqevu da se bori pro-

tiv okupatora, se}aju}i se pobeda na Ceru i Suvoboru. No, slom aprilske

vojske o kapitulacija dràve bili su planski pripremani: „Mnogi su u voj-

nim jedinicama dobili pogre{ne rasporede, dok su petokolona{i {irili

razne dezinformacije. U brojnim se}awima u~esnika tih doga|aja zabe-

leèno je da u artiqerci mobilisani za bolni~are, mitraqesci u komoru i

dr. Mnogi su upu}ivani u nepostoje}e jedinice“ (str. 19).

Okupacija je zapo~ela pqa~kom, rekvirirawem stanova za potrebe nema~kih voj-nika i oficira. U gradu koji je maja 1941. imao ne{to preko 10.000 stanovnika, bilo je5.000 nema~kih vojnika. Organizacija vlasti pod okupacijom imala je za ciq pacifi-kaciju stanovni{tva, spre~avawe bilo kakvog otpora i obezbe|ewe potreba i ciqevaokupacione vlasti. Predratna organizacija vlasti je ponovo uspostavqena, uz po-ja~anu ‘andarmeriju i reorganizaciju op{tinskih vlasti na {iroj teritoriji grada.U toku rata jo{ jedna reorganizacija vlasti bila je u 1943. godini.

Prioritetni zadatak civilnih vlasti pod okupacijom bio je rekvizicija

hrane za nema~ke vojnike, dok je vojna vlast odràvala mir i bezbednost, pri-

premqena za sukob sa onima koje je nazivala „komunisti~kim bandama“. Oku-

pator je nizom uredbi regulisao rad privrede, ishranu i {kolstvo,

istovremeno uvode}i propagandu i cenzuru u oblasti {tampe, radija i zabav-

nog ‘ivota. U totalitarnom poretku nije mogu}e izolovawe bilo kog segmen-

ta ‘ivota od delovawa poretka, pa su igra~i fudbalskog kluba „Budu}nost“

iz Vaqeva, ve}inom ~lanovi Komunisti~ke partije ili weni simpatizeri, u

toku rata hap{eni. Drugi fudbalski klub „Trgova~ki“ okupqao je qoti}ev-

sku omladinu, dok je „Vaqevski sprotski klub“ okupqao pristalice ~et-

ni~kog pokreta. ^lanovi Qoti}eve organizacije „Zbor“ odmah su u{li u

nove organe vlasti. Autor je uloìo ogroman napor da iz nesre|ene arhivske

gra|e Istorijskog arhiva u Vaqevu rekonstrui{e dragoceni, dosad zaobi-

laèni deo okupacione stvarnosti, a to su sednice op{tinskih organa vla-

sti i wihove odluke koje se odnose na organizaciju ‘ivota u gradu:

snabdevawe gra|ana ‘ivotnim namirnicama. mere protiv {pekulanata,

re{avawe komunalnih problema (vodovod, osvetqewe). Autor isti~e: tokom

1941. godine „Radi boqe snabdevenosti gradske pijace, gradske vlasti su sti-

muslisale zemqoradnike da zaseju {to vi{e povr}a, maline, {qiva“ (str.

41). Gradska vlast je organizovala i ispla}ivala socijalnu pomo}, ~iji su ko-

risnici bili sve brojniji ukoloko se bliìo kraj rata, a sve zalihe su bile

iscrpqivane za potrebe okupatora. Cifre koje navodi autor, pokazuju da je

broj grla stoke koje je grad morao da preda svakog meseca kao „narezano meso“,

zaista veliki, dok su gra|ani od 1943. godine nadaqe dobijali dva puta

nedeqno po 200 grama mesa po ~lanu porodice.

Dokumenti se niù hronolo{ki, dokazuju}i ne samo nepomirqiv sukob

nacionalisti~kih snaga sa partizanima, ve} i otvorene sukobe izme|u ~etni-

ka Nikole Kalabi}a i Draè Mihailovi}a me|usobno, kao i sa pripadnici-

ma Qoti}evog „Zbora“. Istorije pojedinih vaqevskih porodica ukazuju na

svu tragi~nost gra|anskog rata prenetu na li~ni plan – kao u brojnim

slu~ajevima gde je jedan sin bio u partizanima, a drugi u ~etnicima.

Posle partizanske opsade Vaqeva u jesen 1941. godine, uz veliki broj ra-

wenih i poginulih Nemaca i qoti}evaca, do{lo je do prvih masovnih

streqawa i brutalne odmazde nad civilnim stanovni{tvom, uhap{enim par-

tizamnima i taocima dovedenim iz drugih logora ({aba~kog, na primer).

Provale ~lanova KPJ i SKOJ-a krajem 1942. i u periodu decembar 1943 – fe-

bruar 1944. tako|e su odvele mnoge Vaqevce u smrt u logorima na Bawici i u

Nema~koj, ili na prinudni rad u logor u Smederevskoj Palanci. Autor izbe-

gava ideolo{ke kvalifikacije, pu{ta u~esnike doga|aja – oficire, oba-

ve{tajce, predsednike vaqevske op{tine, omladince i seqake, da sami iznose

svoje stavove i emocije. Nave{}emo jedan malo poznat iskaz seqaka iz okoli-

ne Vaqeva, posle ve{awa komesara partizanskog odreda, starog komuniste

Stevana Filipovi}a u maju 1942. godine: „Kada sam se vratio za tezgu svojim

jabukama, wih vi{e nije bilo. Pokupili su ih vaqevski mangupi. To je bio

slu~aj i sa ostalim seqa~kim proizvodima. Nisam mario. Nije mi vi{e bilo

ni do jabuka, ni do trgovine. Okrenuo sam se i jako poti{ten krenuo ku}i. Vo-


201

ze}i se jednim kowskim kolima uz put smo razgovarali o onome {to se zbilo.

Nas desetak u kolima, skoro smo svi osu|ovali to grozno ve{awe, u~e{}e

‘andarma i policije koji su kao Srbi obesili Srbina dok su Nemci stajali

po strani i posmatrali“ (str. 149). Iz kwige @arka Jovanovi}a vidi se iizu-

zetna politi~ka aktivnost ‘ena – skojevki, kao i pripadnica ‘enske organi-

zacije „Zbora“, koje se pojedina~no pomiwu. Wihova brojnost i akcije koje su

preduzimale svakako dovode u pitawe stereotipno shvatawe o patrijarhal-

nosti srpskih ‘ena u me|uratnom periodu. Streqawa, ve{awa i teror pred

kraj rata dobijali su sve brutalniji karakter – ~ak su i ~lanovi pomenutog

fudbalskog kluba „Budu}nost“ uo~i utakmice u Loznici u junu 1944. godine

bili opkoqeni i pretu~eni od grupe lokalnih qoti}evaca.

Kada zavr{i ~itawe studije Vaqevo pod okupacijom 1941-1944, ~italac

shvata da pred sobom ima delo koje ~ini objektivnu i celovitu sintezu o

Vaqevu u tom periodu. Istovremeno, ne mo`e sa ostati ravnodu{an, jer se na-

me}e jedno {ire pitawe: nije li vreme da dostignemo civilizacijski nivo

[panije i podignemo zajedni~ki spomenik svim ‘rtvama Drugog svetskog

rata i time zatvorimo istorijsku dilemu da li je to bio oslobodila~ki ili

gra|anski rat – jer bio je i jedno i drugo. Time bi se psiholo{ki, politi~ki

i moralno otvorio put ka reformama dru{tva, u kojima }e novi modeli eko-

nomskog i kulturnog razvoja pomo}i da Srbija postepeno ostvaruje moderni-

zaciju. Zasluga istori~ara @arka Jovanovi}a je u sinteti~koj obradi

perioda o kome pi{e, ali i u podsticawu da se zatvori jedan problem koji

blokira procese modernizacije Srbije.


202

Milorad Beli}

@arko Jovanovi}: VAQEVO POD OKUPACIJOM 1941-1944.

Beograd, 2001

U izdawu Instituta za noviju istoriju Srbije, a uz finansijsku potporu

republi~kog Ministarstva za nauku, tehnologiju i razvoj, kao i Saveznog se-

kreterijata za nauku, objavqena je kwiga dr @arka Jovanovi}a „Vaqevo pod

okupacijom 1941-1944.“ U tvrdom povezu, grafi~ki korektno ura|ena i

opremqena neophodnim nau~nim aparatom, kwiga se sastoji od sedam

poglavqa: Okupacija, Prole}e i leto prve ratne godine, Vaqevska jesen 1941,

Svakodnevnica i rat, Tre}a ratna godina, Umorni grad, Oslobo|ewe. Pored

ovih poglavqa, kwiga sadr`i i predgovor autora, kratak pregled istorije

Vaqeva od osnivawa do 1941. i zakqu~ak. Svaka od navedenih glava podeqena

je na posebna poglavqa koja se odnose na politi~ka, dru{tvena, privredna,

kulturna i sportska zbivawa u gradu tokom okupacije. Poglavqa su pore|ana

hronolo{ki; najve}e je ~etvrto (Svakodnevnica i rat), a najkra}e {esto

(Umorni grad). U popisu izvora i literature autor je naveo da je koristio gra|u

deset arhiva i jednog muzeja, kao i gra|u objavqenu u zbornicima NOR-a. Navede-

na su i 33 autora razli~itih dela, kao i 29 autora pojedinih ~lanaka, studija i

rasprava objavqenih u stru~nim ~asopisima i prigodnim zbornicima. Uz to,

autor je koristio okupacionu i posleratnu {tampu.

Lokalna istorija ratnog perioda delila je sudbinu op{te nacionalne

istorije istog perioda. Ideolo{ki obojena, posleratna istoriografija ne-

nau~no i nekriti~ki se odnosila i prema pobednicima i prema pora`enima;

prve je neumerno glorifikovala, dok su drugi jo{ neumerenije satanizovani.

Posledice takvog nakaradnog pristupa na{oj novijoj pro{losti u najve}oj

meri su uticale da i Vaqevo jo{ uvek nema svoju kvalitetnu monografiju. Za-

to je svaki poku{aj rasvetqavawa perioda 1941-1945. dobro do{ao i uvek nai-

lazi na pozornost stru~ne i naj{ire javnosti.

Na ‘alost, ova monografija je donela malo ~ega novog, do sada nepoznatog

ili neobjavqenog. ^vrsta i prepoznatqiva ideolo{ka matrica, koje se autor

nije mogao odre}i ni „60 godina posle“ (uprkos ~iwenici da mu je radno me-

sto na kome s nalazio – direktor Instituta za noviju istoriju Srbije – to

202

obilato omogu}avalo), odvela ga je na puko navo|ewe (i ponegde

komentarisawe) ve} poznatih, objavqenih podataka. Su{tinske primedbe su

dvojakog karaktera: a) one koje se odnose na stru~nost monografije (materi-

jalne pogre{ke); b) one koje se odnose ne tehni~ke nedostatke.

[to se ti~e materijalnih gre{aka one su, pre svega, posledica autorovog

izbora gra|e i literature, za koji se moè re}i da je dosta jednostran, selek-

tivan, zastareo i problemati~an. Od 33 navedene kwige, svega pet ih je dru-

ga~ije provenijencije, a od 29 navedenih ~lanaka – svega dva! Uz to, dobar deo

citiranih kwiga stariji je od 30-40 godina! Autor je koristio i se}awa

u~esnika rata, ali najve}im delom onih iz pobedni~kog tabora, bez kri-

ti~kog vrednovawa datih iskaza (osim B. Karapanxi}a i ~lanka jednog pri-

padnika SDK). Tako se od 220 stranica, koliko je posve}eno politi~kim

doga|awima, na 80 govori o KPJ i partizanskom pokretu. To je, u stvari,

kqu~ni nedostatak ove monografije. Pitawe je i koliko su pouzdane infor-

macije iz okupatorske {tampe, koju je autor ~esto koristio radi oslikavawa

atmosfere u gradu (a koje nisu potvr|ene podacima iz arhivske dokumentaci-

je). Uo~qiva je pristrasnost autorova prema KPJ i partizanskom pokretu,

mada se danas te{ko moè osporiti teza da je i JVuO pripadala anti-

fa{isti~kom taboru. Ignorisawe novih ~iwenica, koje nas primoravaju na

objektivnije sagledavawe JVuO u Drugom svetskom ratu, zadràle su autora

na prevazi|enim stereotipima. Kwiga vrvi od takvih primera. Progoweni

su, hap{eni i streqani samo komunisti; oni su neustra{ivi u svojim akcija-

ma i herojskog su dràwa pred neprijateqem (uglavnom!), wihova organiza-

cija je odli~no funkcionisala i u ilegali, itd. A kada govori o doprinosu

pripadnika JVuO to je samo da bi se istakla wihova verolomnost, izdaja ili

zlo~in (napu{tawe Draìnih snaga poloàja oko Vaqeva, ~ime su oslabili

blokadu, i tako doprineli wenom probijawu, 87). Uz kori{}ewe nekih auto-

ra koji govore o tim danima u Vaqevu (B. Dimitrijevi}: Vaqevski ravnogor-

ci; S. @ivanovi}: Tre}i srpski ustanak, Kragujevac, 2001; J. \elevi}: Prvi

Draìn a|utant, Vindzor – Kanada, 1999; N. Kordi}: Kroz rat s Draòm,

Bgd., 1998; ~lanke K. Nikoli}a, M. Vesovi}a, B. Dimitrijevi}a objavqene u

stru~nim ~asopisima), kao i savremenije literature koja obra|uje gra|anski

rat u Jugoslaviji 1941-1945, slika o ovom razdobqu na{e lokalne istorije

bila bi uravnoteènija i objektivnija ali, autor to nije uradio. Za kratku

biografiju D. Mihailovi}a autor koristi J. Marjanovi}a i wegovu kwigu

iz 1979 („Draà Mihailovi} izme|u Britanaca i Nemaca, I) iako ima savre-

menijih i potpunijih (B. Dimitrijevi}: \eneral Mihailovi}, I, 1996). Otuda

ne ~udi ni konstatacija da se Mihailovi} na Ravnoj Gori pojavio „tek 8. ma-

ja" (ko se to ranije organizovao ili suprotstavio okupatoru?), ili pogre{no

naveden datum likvidacije Koste Pe}anca („krajem 1942”, a wegovi odredi

„prestali da postoje”, 45). Otkuda onda Pe}an~evi oficiri u Vaqevu 15. sep-

tembra, kada se me|u poginulima nalaze i vojvode Milorad Radi} Pinda i

Du{an Obradovi} i „jo{ mnogi drugi“ (242). Uop{te, kroz celu kwigu neja-


203


204

sna je i nenagla{ena razlika izme|u ~etni~kih formacija K. Pe}anca i voj-

ske generala Mihailovi}a. Sti~e se utisak da su obe formacije konstantno

prisutne u gradu i da su bliski nema~ki saradnici. Dodu{e, neke {ture

re~enice (da je novembra 1942. odràno predavawe na temu „[tetnost akcije

D. Mihailovi}a po Srbiju“, ili da je vo|ena borba protiv ~etnika D. Miha-

ilovi}a aprila 1942 (154), ~italac moè samo naslutiti status koji su imale

formacije JVuO. Autor u potpunosti zanemaruje u~e{}e pripadnika JVuO u

napadu na Vaqevo septembra/oktobra 1941. Prvi komandant opsade bio je po-

ru~nik Vojislav Popovi}, a potom poru~nik Ne{ko Nedi}. [tab se nalazio

u s. Paune. Primera zajedni~ke partizansko-~etni~ke saradwe je dosta. Kra-

jem oktobra, poloàj su obi{li D. Mihailovi} i britanski oficir D. Had-

son (N. Kordi}, nav. delo, 43-44). S. @ivanovi} u navedenom delu govori o

opsadi Vaqeva, navode}i ~ak i sate (365-369). Ravnogorci su imali znatne gu-

bitke, a rawenici su umirali jer nije bilo lekara. Usled nedostatka munici-

je poru~nik Toma Mi{i} je stavqao eksploziv u tikve i ru{io prugu Vaqevo

– Beograd. Ispred Mionice, suprotstavqaju}i se Nemcima, te{ko je rawen

potporu~nik Stanoje Letica. Da ne bi pao u ruke Nemcima, izvr{io je samo-

ubistvo. Me{tani su ga sahranili u porti mioni~ke crkve (S. @ivanovi},

nav. delo, 637/8). Neuverqiva je i tvrdwa da je Draà „naredio ~etni~kom

vo|i Jovanu Kolubarcu [kavi da 365 zarobqenih partizana preda Nemci-

ma“, da bi tako iskazao „svoju lojalnost i spremnost za saradwu“ (91). Mihai-

lovi} je na su|ewu optuìo „prili~no samostalnog Pe}an~evog vojvodu“ da je

zarobqenike „prodao, a ne – predao Nemcima“ (B. Dimitrijevi}: Vaq. ravno-

gorci, 65). Oslawaju}i se na svedo~ewa preìvelih komunista, autor navodi

podatak da su majori A. Mi{i} i I. Fregl streqani u Vaqevu, posle prezira

i pquvawa od strane zatvorenih partizana (96). Ne znamo odakle autoru poda-

tak o ta~nom mestu streqawa, ali su zabeleèni i druga~iji podaci o ovoj dvoji-

ci oficira JVuO („prvi vitezovi rata 1941", U. Krsti}: Ravnogorska istorijska

~itanka, Bgd. 2001, 126 i dr.)

Na utabanim pozicijama je autor i kada govori o zlo~inima Nemaca i „doma}ihizdajnika“. Detaqno su navedena imena pripadnika KPJ, SKOJ-a i partizanskog po-kreta koji su streqani, ili oterani na Bawicu. Do u detaqe se navodi ve{awe S. Fi-lipovi}a, kao i S. Borote i J. Majera, koje je okupator izveo „kako bi se kod narodastvorilo uverewe da se radi o zlo~incima“, ali su sva trojica „herojski do~ekalaposledwe trenutke svoga napa}enog ‘ivota“ (143-144). Ako sa, sa dana{weg stano-vi{ta, moè dovesti u pitawe mesto i uloga Stjepana Filipovi}a, onda je neozbiqnabilo kakva tvrdwa o Boroti i Majeru, osim ako se radilo o patolo{kim oblicimazlo~inaca. Posleratna istoriografija svrstavala je sve uhap{ene i streqane taoce uprokomunisti~ki opredeqeno stanovni{tvo, iako je poznato da se od po~etka 1942. pado septembra 1944. partizanske jedinice ne nalaze u Srbiji i da otpor pruàju jedinoformacije JVuO! Brojni su primeri streqawa rodoquba u znak odmazde zbog akcija je-dinica D. Mihailovi}a {irom Srbije (o tome svedo~e dokumenta i objave o iz-vr{enim streqawima). âk je i Svetolik Proti}, jedan od ~elnih qudi Ravnogorskogpokreta stradao u Mauthauzenu, a u logoru se nalazio i V. Popovi} (~ija je suprugaubijena u logoru). Na Bawici je jedno vreme bio zato~en i Ne{ko Nedi}, a tu jestreqan i Brana \uki}, student prava i jedan od rukovodilaca omladinske sekcije

Srpskog kulturnog kluba. Na Bawici su streqani i sve{tenici iz Brankovine, otaci sin Aca i êdomir Vi}entijevi}. Niz je primera nema~ke odmazde nad narodom po-sle mawih akcijo JVuO (u Staparu i Bre`|u po~etkom decembra 1942; posle Kala-bi}evog napada na Ruski za{titni korpus izme|u Pri~evi}a i Kamenice, maja 1943,itd). Stalne su borbe bile izme|u JVuO i qoti}evaca, a ~esto i protiv nedi}evaca,{to se u kwizi sporadi~no spomiwe (114-115). Jednostrano je prikazano i streqawevojvode Bogdana Brajovi}a, kojeg je Draà okrivio zbog hvatawa i streqawa A.Mi{i}a i I. Fregla. Autor citira pismo koje je Brajovi} uputio Boì Mati}u i ukojem optuùje neke ravnogorce, ali ne navodi i deo pisma u kome Brajovi} kaè da je„Draà li~no po du{i i ose}awima neizmerno dobar ~ovek“ (MIAV, êtni~ka arhiva,prepis).

Duga~ka je lista obostranih zlo~ina i zastrawivawa, {to prati svaki gra-

|anski rat. Zato je neozbiqno veli~ati sopstvene, a minimizirati tu|e (pro-

tivni~ke) ‘rtve. U gra|anskim ratovima, poznato je, nema pobednika, a sve

‘rtve broje se jednoj strani; u ovom slu~aju srpskoj!

Sporna je autorova tvrdwa da su ~etnici „potpuno ovladali gradom“ avgusta/sep-

tembra 1944. Neorganizovanost i nepovezanost JVuO ({to je bila posledica poraza

posle partizanskog prodora iz Bosne u Srbiju) uticala je na to da odbrana grada bude

prepu{tena „visokomotivisanim, ali malobrojnim dobrovoqcima“ (B. Dimitrije-

vi}: Vaqevski ravnogorci, 235-238). êtni~ka komanda je izri~ito zabrawivala svo-

jim vojnicima ulazak u grad, ~ak pod pretwom prekog suda i streqawa, ali je u op{tem

rasulu bilo slu~ajeva bahatog pona{awa, pijan~ewa, {i{awa i brijawa brade i sl. I

tada }e (kao {to su to obe strane ~inile tokom celog gra|anskog rata) jedinice JVuO

poku{avati da iskoriste nema~ko-partizanske sukobe za popravqawe sopstvenih po-

zicija. Me|utim, vojno-politi~ka situacija ih je marginizovala i potpuno prepusti-

la samosnalaèwu (K. Nikoli}: Vaqevski korpus JVuO na kraju II svetskog rata

1944-1945, u zborniku: Vaqevo 1941-1945, Vaqevo 1996, 183-193).

Ako su zlo~ini neizbeàn pratilac svakog rata, onda su neoprostivi ako

ih pobedni~ka strana ~ini nad poraènom i po zavr{etku rata. U pobed-

ni~kom pirovawu, partizanske jedinice, a potom i zloglasna OZN-a

streqali su sve one „koji su naneli velikog zla i neda}a gra|anstvu i pripad-

nicima i simpatizerima NOP-a“ (244). Mnogima, koji streqani bez presude,

bez dokazane krivice, nikada se ni grob ne}e prona}i. Mnogi su streqani ia-

ko ni vojsku jo{ nisu bili sluìli (Bogosav Raki} iz Suvodawa, 19 godina;

\or|e Dimitrijevi}, maturant; Milorad \uri} iz Zabrdice, 23 godine...) U

presudama, kada ih je bilo, posebno je nagla{avana hitnost konfiskacije

imovine, da je rodbina osu|enih „ne bi prikrila ili otu|ila“ (B. Savi}: So-

lunci na loma~i, Vaqevo, 2002.) 164/5. O tome u kwizi dr Jovanovi}a nema ni

re~i, iako je jedna glava posve}ena dolasku „oslobodilaca“ (Uspostavqawe

nove vlasti, 248-250). S druge strane, autor navodi da je, dolaskom partizana,

bio masivan odziv gra|ana u wihove redove („samo iz Vistada se prijavilo 60

odsto radnika“, 2480. Prema raspoloìvim podacima, krajem decembra 1944.

u Vistadu je bilo 693 radnika. Imaju}i u vidu politiku nove vlasti i

~iwenicu da je u Vistadu najpre otop~ela proizvodwa municije, te{ko da se

to moglo posti}i da je toliki procenat radnika oti{ao na Sremski front.

Pau{alna je procena o broju radnika i 1938 (12).


205

Ima jo{ nekih nepreciznosti, kada se radi o op{tim politi~kim doga|a-

wima. Na primer, tvrdwa da je ~etni~ki major Vu~ko Igwatovi} ubijen i

sahrawen u Vaqevu 28. juna 1942. Postoji i druga~ija tvrdwa: da je ubijen 26.

juna u Novoj Varo{i. neutemeqena je i tvrdwa da je K. Pe}anac, aprila 1942,

postavio okru`nog na~elnika D. Luki}a za „komandanta svih ~etnika

vaqevskog i {aba~kog okruga“ (153). Nerazumqiva je i autorova tvrdwa da

prvi pomen Vaqeva poti~e od 8. oktobra 1398, jer je u istoj kwizi, iz koje je

autor uzeo taj podatak, granica pomerena na 1393. (M. Isailovi}: Vaqevo i

okolna oblast u sredwem veku, 142). Ukoliko autor osporava ovaj podatak,

duàn je bio da to obrazloì u fusnoti. Savremenijih tuma~ewa ima i o po-

reklu naziva grada (A. Loma).

Vrednost kwige zna~ajno su umawili i odre|eni tehni~ki propusti. Poje-

dini podaci ponavqaju se na vi{e mesta: imenovawe mladi}a u Nacionalnu

gardu (110 i 121); imenovawe ~lanova Suda za primenu javne telesne kazne (119

i 121); formirawe Vojno-operativnog centra na ~elu sa D. Luki}em (89, 99 i

105). Za lica koja su pobijena u Buja~i}u 1944, na str. 229 se spomiwe Voja

Grozdani} i „neki Aca izbeglica iz Bosne, da bi se na str. 232 govorilo o Vo-

ji Grozdani}u i Aleksandru Jerkovi}u! [ta zna~i sintagma “ekspres matu-

rant", kako autor naziva @icu Mitrovi}a, kojeg su qoti}evci ubili 1944.

zbog agitacije u korist JVuO? (230). Nepreciznosti ima i u fusnotama. Nai-

me, nije usagla{en registar li~nih imena sa navedenim stranicama. Tako|e,

u napomeni 54 na strani 200. stoji: IAV, Zapisnik sednica Gradskog ve}a

op{tine grada Beograda, sv. 5, str. 6, a u popisu izvora literature vidi se da

se radi o MIAV! Nejasno je ~itaocu i da li je Fond Okru`nog komiteta KPJ

Vaqevo u sastavu Arhiva Srbije ili Arhiva u Vaqevu! (223, 260). Ne znamo ni

zbog ~ega literatura koja je kori{}ena i koja se navodi u fusnotama, nije u

zbirnom popisu na kraju kwige. Za neku memoarsku gra|u autor navodi da se

nalazi u rukopisu wenog tvorca, ali su neki od tih rukopisa ve} objavqeni

(B. Milosavqevi}: Neustra{ivi crveni ilegalac, „Kru{ik“, 83, 13. septem-

bar 1985). Ne znamo ni za{to autor, na vi{e mesta, pi{e „svakodnevnica“

(mada je u impresumu nevedeno ime lektora).

Isuvi{e je materijalnih i tehni~kih propusta da bi kwiga bila pri-

hva}ena sa stru~nog stanovi{ta. Po sadràju i koncepcijski ostala je na ni-

vou brojnih prethodnih, o kojima se pohvalno izja{wavali predstavnici

SUBNOR-a i „pla}eni crta~i istine“. Budu}i istraìva~i ovog perioda

lokalne (nacionalne) istorije mo}i }e, iz kwige, da koriste samo pojedine

delove, zasnovane na verodostojnoj arhivskoj gra|i, i podatke na koje ideolo-

gizacija i pristrasnost nemaju uticaja (pozori{ni repertoar ili rezultate

fudbalskih utakmica).


206

Branko Lazi}

Svetlana Peji}: MANASTIR PUSTIWA

Republi~ki zavod za za{titu spomenika kulture – Beograd i Zavod za za{titu

spomenika kulture - Vaqevo, Studije i monografije 14, Beograd 2002.

Monografija manastira Pustiwe – napokon...!

Manastir Pustiwa, saborno sa nama, nakon mnogo vremena i i{~ekivawa,

darovan je jednom doli~nom publikacijom, kakvu i zasluùje ovo dragoceno

dobro srpske nacionalne ba{tine, oficijelno kategorisano kao spomenik

kulture od velikog zna~aja.

Pustiwa je, imaju}i u vidu vi{edecenijsko postojawe i rad ne samo vaqev-

skih, nego i republi~kih ustanova za{tite kulturnih dobara, kao i drugih

srodnih institucija, strpqivo ~ekala i smireno do~ekala monografiju kao

nau~nu verifikaciju i prezentaciju svojih kulturno-istorijskih vrednosti.

Studija, posle po~etnih odeqaka (Uvod i Istoriografija), sadrì ~etiri

osnovne celine: Istorija, Arhitektura, Zidno slikarstvo i Ikone, u kojima

su, na utemeqen i pregledan na~in, konstatovane, analizirane i sintetizova-

ne istorijsko-umetni~ke pojave i ~iwenice od zna~aja za manastir, saglasno

metodama i relevantnim spoznajama savremene istorije umetnosti. Pored

zakqu~nog teksta o mestu Pustiwe me|u crkvama iste epohe, podrazumeva-

ju}eg nau~nog aparata: hronolo{ke bibliografije i op{teg registra, kao i

rezimea na engleskom jeziku, kwiga je oboga}ena izuzetno vrednim prilogom

– Katalogom ‘ivopisa, sa grafi~kim ilustracijama, koji omogu}ava izvan-

redno lak i vrlo detaqan uvid u ansambl ‘ivopisa u Pustiwi.

U skladu sa imperativima nau~nih istraìvawa i usvojenim metodo-

lo{kim obrascima, autor monografije registruje i suvereno razmatra kako

pouzdane istorijske izvore i konkretnu umetni~ku faktografiju, tako i broj-

ne nepoznanice, nedoumice i nedore~enosti nasle|enih rezultata i litera-

ture, proisteklih iz prethodnih napora u obradi manastira Pustiwe.

Rasvetqavawe vrednosti i zna~aja Pustiwe, kao realan profesionalni iza-

zov i primarni istraìva~ki ciq, uslovilo je vi{egodi{wi terenski rad,

evidentirawe i kriti~ko preispitivawe postoje}ih saznawa, a, naro~ito, i

doslednu primenu komparativnog postupka za kompleksno, argumentovano i

207

zrelo sagledavawe koliko celine, toliko i svakog elementa manastirske cr-

kve, bilo da je u pitawu arhitektura, fresko slikarstvo, ikonopis ili crkve-

ni mobilijar.

Po{tuju}i nu`nost sveobuhvatnog preseka istorijskih okvira iz vreme-

na obnove Pe}ke patrijar{ije, utvr|ivawa teolo{ko-idejne podloge i nepo-

srednih umetni~kih dostignu}a, autor je predo~io dominantne uslove i

pojedinosti od uticaja na sklop, karakteristike i datovawe katolikona

Pustiwe, ~iji je ktitor, oko 1600. godine, bio jeromonah Joakim. Arhitektu-

ra manastirske crkve, posve}ene prazniku Vavedewa Bogorodi~inog, prezen-

tovana je u svim wenim segmentima: od, danas nepostoje}eg, trema, preko

priprate sa zvonikom, do naosa i oltara sa zidanom ikonostasnom pregra-

dom, ukqu~uju}i funkcionalnu i proporcijsku analizu prostora, zâmisli, na

‘alost, neidentifikovanog protoneimara, kao i poreklo nepoznatih neima-

ra. Tako|e, evidentno je minuciozno posmatrawe kompletnog zidnog slikar-

stva, iz 1622. godine, izvedenog ktitorstvom igumana Jani}ija Bitojevi}a, po

svim delovima arhitektonskog platna, sa formulisawem ikonografskih i

programskih parametara, definisawem stilskih odlika i utvr|ivawem po-

rekla umetnika, tj. radionice epirskih slikara Jovana i Nikole. Najzad, za-

okruènoj celini doprinosi i poglavqe o ikonama, kako sa prvobitnog

ikonostasa i sa ikonostasa iz XIX veka, tako i o malobrojnim pojedina~nim,

celivaju}im ikonama.

Uvaàvaju}i bazi~ni kvalitet monografije koja u celosti nudi studiozne

podatke i razlo`no secirawe od gradwe, preko izmena, do dana{weg sa-

dràja i stawa hrama u Pustiwi, mogu se, istina u mawoj meri, primetiti i

odre|eni propusti u ovoj publikaciji. Najpre, kao {to je u javnosti ve}

uo~eno za pripratu dozidanu u XIX veku, kwigom nisu obuhva}eni pojedini

istorijski izvori, odnosno postoje}a i relativno lako dostupna arhivska

gra|a koja umnogome moè doprineti potpunijem, dokumentovanom i ta~ni-

jem sagledavawu tokova i promena na manastirskoj crkvi. Potom, ~ini se da u

pojedinim slu~ajevima, pored autorskog op{teg opisa i komentara, nedostaju

i transkripcije staroslovenskih fresko napisa, npr. ktitorskog teksta, na

savremeni srpski jezik, bilo u poglavqima kwige bilo u Katalogu ‘ivopisa.

Tako|e, uprkos brojnim i zahvalnim analognim primerima, ~italac povre-

meno moè osetiti i nedostatak ilustracija uz tekst, tj. fotografija i - ili

grafi~kih priloga upravo iz same Pustiwe, mo`da ponajvi{e u poglavqu o

arhitekturi crkve. Najzad, kao {to se i doga|a u izdava{tvu, razumqivo je

prisustvo nekolikih lektorsko-korektorskih gre{aka i previda, ali speci-

fi~nu teìnu ima pogre{no navo|ewe prezimena autora jedne starije publi-

kacije o Pustiwi: @ivkovi}, umesto @ivojinovi}, u pregledu

Bibliografije.

Zakqu~no, monografija o manastiru Pustiwi, proistekla iz obimnog,

te{kog i strpqivog nau~no-istraìva~kog rada, jeste primerno i presti`no

izdawe, kako po sadràju tako i po likovno-grafi~koj formi, tj. teh-


208

ni~ko-{tamparskoj realizaciji, kojim su obuhva}eni i valorizovani, {to }e

re}i, potvr|eni kvaliteti ovog spomenika kulture. Svakako, ova kwiga nas

navodi na dubqe po{tovawe i ~uvawe Pustiwe, kao jednom od duhovnih i

umetni~kih sredi{ta vaqevskog kraja, odnosno kao uva`enom i nadasve

zanimqivom spomeniku nacionalnog nasle|a. Ujedno, monografija o

Pustiwi opomiwe i uslovqava na sli~ne, kontinuirane poduhvate u siste-

matskoj za{titi na{eg kulturnog fonda (crkva Pokrova Presvete Bogorodi-

ce u Vaqevu, Crkva-brvnara u Mili~inici, Crkva u Gra~anici, Manastir

Bogova|a, arheolo{ki lokaliteti, ...).


209


Sneàna Radi}, KONFISKACIJA IMOVINE

U VAQEVSKOM OKRUGU 1944-1946

Istorijski arhiv Vaqevo, Izvori 1, Vaqevo 2002, 257.

Jedan od najzna~ajnijih problema sa kojima se suo~ava srpska istoriogra-

fija je istraìvawe perioda posle okon~awa Drugog svetskog rata, odnosno

vreme uspostavqawa novog dru{tvenog poretka. To je donelo i radikalnu

izmenu vlasni~ke strukture, u okolnostima u kojima je stvarawe dràvnog

vlasni{tva nad proizvodnim sistemima bilo prioritet.

Me|u najzna~ajnije resurse, odakle je nova komunisti~ka vlast popuwavala

svoje dràvne proizvodne kapacitete, ali i proizvodila brojne socijalne i

dru{tvene probleme, svakako se ubraja konfiskacija imovine svih onih koji

su slovili kao stvarni ili izmi{qeni, neprijateqi novog dru{tvenog po-

retka. Temom konfiskacije imovine u vaqevskom kraju, kao i u Srbiji uop-

{te, retko ko se bavio. Razlozi za to bili su vi{estruki, po~ev od jakog

uticaja ideolo{kog imperativa kome su, ~esto nestru~ni, istraìva~i ovog

perioda bili izloèni, preko oskudnih izvora o tome, pa do izbora drugih, u

tom trenutku svakako atraktivnijih tema.

Upravo zbog toga, kwiga Sneàne Radi}, Konfiskacija imovine u vaqev-

skom kraju 1944-1946, ima izuzetan zna~aj u srpskoj, ne samo lokalnoj istorio-

grafiji. Iskusan arhivista, koja je godinama radila na izuzetno bogatim

fondovima Istorijskog arhiva Vaqeva, u kojima se, izme|u ostalog, ~uva gra-

|a o periodu od uspostavqawa nove vlasti u Vaqevu 1944, Sneàna Radi}

pristupila je zadatoj temi vrlo oprezno i kriti~ki. Wen vi{egodi{wi rad

na istraìvawu ove osetqive problematike najve}im delom sadràn je u ovoj

kwizi.

Kwiga je podeqena na vi{e celina, koje se uzajamno potpuno tematski i

hronolo{ki dopuwavaju. U prvom delu, gde bi se mogli svrstati Predgovor i

Uvod, autorka je ukazala na zna~aj do sada gotovo u potpunosti neobra|ene te-

me kojoj je pristupila kao znatièqan istraìva~ pro{losti, ali tek po{to

je uspela da sakupi dovoqno izvora koji bi joj omogu}ili {to potpunije od-

govore na niz pitawa koja su stajala pred wom. Pored toga, u Uvodu je defini-

209

sano i podru~je wenog interesovawa, a to su srezovi Posavski, Tamnavski,

Podgorski, Vaqevski i Kolubarski, u sastavu Vaqevskog okruga.

Slede}i deo kwige, pod naslovom Pravosu|e, u stvari na pravi na~in uvodi

~itaoca u wen osnovni sadràj. Pod podnaslovom Zakonski propisi, ukazano

je na op{ti okvir u kome su se nalazile osnove za mere konfiskacije imovine.

Sneàna Radi} prvo je dala podatke o zakonima na osnovu kojih je konfiska-

cija uop{te vr{ena. Radi se o ~itavom nizu zakonskih propisa i uredaba, po-

~ev{i od formirawa Dràvne uprave narodnih dobara (DUND), koja je, po

odluci predsedni{tva AVNOJA od 21. novembra 1944. trebalo da vodi brigu

o imovini stavqenoj pod sekvestar, preko Zakona o prelazu u dràvnu svoji-

nu neprijateqske imovine i o sekvestraciji imovine odsutnih lica. Pored

toga, autorka je dala i niz drugih podataka o zakonima koji su ovu materiju

samo dopuwavali, ukazuju}i i na wihovu me|usobnu protivre~nost sa, na pri-

mer, Odlukom o op{toj amnestiji pripadnika ~etni~kih jedinica Draè Mi-

hailovi}a i hrvatskih i slovena~kih domobrana iz 1945.

Popis sudova koji su vr{ili sudske postupke protiv navodnih narodnih

neprijateqa, u kwizi je tako|e prisutan. Autorka je objasnila ulogu kako voj-

nih, tako i razli~itih civilnih (narodnih) sudova, koji su, bez razlike, vo-

dili postupke kako osu|ivawa optuènih lica, tako i konfiskacije wihove

imovine. Iz wenog izlagawa vidi se i razlika izme|u ekspeditivnosti voj-

nih i narodnih sudova. Vojni sudovi, pre svega Sud vaqevske vojne oblasti,

jo{ uvek su sudili po zakonima iz vremena ratnog stawa, po hitnom postupku,

dok su narodni sudovi, u koje su spadali op{tinski, sreski, okru`ni i vrhov-

ni sud, ipak u svom sastavu imali vi{e obrazovanih pravnika.

Sneàna Radi} je, tako|e, zna~ajnu pa`wu usmerila na delioce pravde,

dav{i iscrpne podatke o svakom sudiji okru`nog i svih pet sreskih sudova.

U stvari, ona je jednostavno, bez komentara koji u ovom slu~aju i nisu neopho-

dni, unela pisane karakteristike novih vlasti za svakog od wih. Iz toga se

vidi da su u sudovima zadràni i qudi suprotnih ideolo{kih opredeqewa,

ukoliko nisu sara|ivali sa okupacionim vlastima, ili su se jednostavno

dràli potpuno po strani. Proverene sudije koje su se, me|utim, dokazale kao

pristalice JVuO, sme{tane su u sporedne administrativne odseke, gde je ne-

dostajalo stru~nog kadra, ili su, jednostavno, ostavqani bez posla. Pored

politi~kih, wih su pratile i druge karakteristike, koje su trebale da ih dis-

kredituju kao li~nosti (licemer, nepouzdan, alkoholi~ar...). Posebna kate-

gorija delilaca revolucionarne pravde, na koju autorka ukazuje, su

presuditeqi. Me|u wima bilo je lica koja svakako nisu bila kompetentna da

donose odluke o tu|im sudbinama, poput sapunxija, sara~a, opan~ara, ka-

fexija, trgovaca...To su bili neki od stubova novouspostavqenih narodnih

sudova.

Najzna~ajniji deo kwige ~ini poglavqe pod naslovom Spiskovi ura|eni na

osnovu podataka za obrazovawe kartona kartoteke lica osu|enih na konfiska-

ciju imovine. Sneàna Radi} potrudila se da, bez ikakvih izmena, da podatke


210

o svakom licu ~ija je imovina konfiskovana, a koji su sadràni u kartoteci

sudskih fondova, sa ponekad vrlo op{irnim podacima. Zahvaquju}i wenom

istraìva~kom radu, pred ~itaocem se otkriva zanimqiva struktura broj-

nih narodnih neprijateqa, ukupno 1038 lica, o kojima su takvi podaci sa~u-

vani. Kartoni iz kartoteka ovih sudova sadrè ne samo podatke o tome zbog

~ega se primewuje mera konfiskacije imovine, ve} i {ta se u me|uvremenu de-

silo sa wenim vlasnikom. Veliki broj wih je, po razli~itim osnovama, osu-

|en na smrt i streqan, neki su bili na izdràvawu te{kih zatvorskih kazni,

propra}enih gubitkom gra|anskih prava i nacionalne ~asti, a neki su bili u

bekstvu...

Na osnovu ovih, prvorazrednih istorijskih izvora, vidi se i kakva je bi-

la socijalna struktura osu|enih. Pored malog broja industrijalaca, optuè-

nih da su sabotirali proizvodwu u vreme obnove zemqe, uglavnom se radilo o

siroma{nim pripadnicima dru{tva, osu|ivanim ne samo za u~e{}e u forma-

cijama JVuO, Srpskom dobrovoqa~kom korpusu Dimitrija Qoti}a, ili mo-

bilisanim pripadnicima Srpske dràvne straè Milana Nedi}a, ve} i za

jatakovawe, ~ak i pasivnost prema NOP-u. Koliko je veliki deo osu|enih

pripadao kategoriji najsiroma{nijih, govore brojne presude po kojima je

postupak konfiskacije obustavqen, jer naprosto osu|eni nije posedovao ni-

kakvu imovinu. Pravilo da se minimum imovine ostavi porodici radi

izdràvawa, uglavnom je bilo po{tovano, ali ne uvek, jer je mera konfiska-

cije po pojedinim presudama iznosila 100%.

Sneàna Radi} ove podatke nije dala samo na osnovu izuzetno bogatih

kartoteka i sudskih predmeta, ve}, ukoliko je to bilo neophodno, i na osnovu

~iwenica iz drugih fondova i zbirki Istorijskog arhiva Vaqeva. Time su

podaci o procesu konfiskovawa imovine „narodnih neprijateqa“ dodatno

dopuweni.

U posledwem poglavqu, Zakqu~na razmatrawa, autorka je dala dodatna obja{wewa

o iznetim podacima i izvr{ila wihovu kra}u analizu. Grafikoni i tabele

priloène u ovom delu kwige, omogu}avaju ~itaocu da lak{e razume podatke sa

kojima se suo~ava. Korisna dopuna svakako su i na kraju dati brojni faksimili

spiskova, presuda, kao i slu`benih akata koja se ti~u konfiskacije imovine po-

jedinih lica.

Nau~ni aparat u kwizi ura|en je saglasno osnovnim metodolo{kim na~e-

lima istorijske nauke, i sveden na neophodnu meru upu}ivawa na kori{}ene

fondove i zbirke, kao i na identifikaciju li~nosti koje se u kwizi pomiwu,

uz osnovne biografske podatke. Pristup autorke ovoj osetqivoj temi u pot-

punosti je smiren i kriti~an, sine ira et studio, {to ovu kwigu ~ini i po tome

kvalitetnom. Ona je, gotovo u potpunosti, uspela u svojoj nameri da jednu is-

torijsku pojavu, na geografski i administrativno jasno ome|enom prostoru,

objasni uz istovremenu prezentaciju prvorazrednih izvora o woj.

Na kraju, moè se re}i da kwiga Sneàne Radi}, prvi put u srpskoj isto-

riografiji, donosi izuzetno zna~ajan korpus prvorazrednih istorijskih


211

izvora o konfiskaciji imovine, bez koga prou~avawe istorije Jugoslavije u

posleratnom periodu nije mogu}e. Ova kwiga to olak{ava, bar kada je re~ o

istraìvawu prostora Vaqevskog okruga. Rad Sneàne Radi}, zasnovan na ve-

likom iskustvu u poznavawu arhivskih fondova Istorijskog arhiva Vaqeva,

nije mogao biti zasnovan na prethodno izgra|enom modelu koga u srpskoj isto-

riografiji nema, {to zna~aj ove kwige ~ini jo{ ve}im. Drugim istraìva~i-

ma pro{losti, posebno arhivistima, ona moè biti koristan primer kako

prirediti prvorazrednu gra|u, dati osnovne podatke o wenom nastanku, iz-

vr{iti pozitivnu kriti~ku proveru, i time je staviti na raspolagawe ve}em

broju istraìva~a, pri ~emu je, kako u svojoj recenziji isti~e Qubodrag Di-

mi}, wen autorski pe~at uo~qiv i nesporan.

Izdavawem ove, za istraìvawe lokalne, ali i {ire, savremene istorije

Jugoslavije, izuzetno zna~ajne kwige, Istorijski arhiv Vaqevo nastavqa svoju

izdava~ku delatnost, koju, pored Glasnika IAV, ~ine i vredna istoriogra-

fska dela o zavi~ajnoj i nacionalnoj istoriji.


212

213

Mil~a Madi}

BIBLIOGRAFIJA ISTORIOGRAFSKIH IZDAWA

O VAQEVSKOM KRAJU

Osnovne podatke o kwigama i publikacijama istoriografskog karaktera

u kojima se tretira pro{lost vaqevskog kraja, a koje su {tampane od avgusta

2001. godine, predo~avamo ~itaocima i korisnicima na{eg ~asopisa putem

kratke bibliografije.

Kolubara – Veliki narodni kalendar za prostu 2002, Vaqevo, IP „Kolubara“, 2002,

268

Periodi~na popularna publikacija-godi{wak, sa vi{e objavqenih pri-

loga iz razli~itih oblasti dru{tvenog ‘ivota i prevashodno iz pro{losti

vaqevskog kraja. Sadr‘i slede}e priloge: Hronika 2001 – Listawe kalenda-

ra, hroni~ar Qiqana Kecojevi}; Laza ]ur~i}, Deo duhovnog porekla, duhov-

ne sada{wosti i budu}nosti Vaqevaca – re~ na predstavqawu „Biografskog

leksikona vaqevskog kraja“; Pre sto godina – stare vesti; Borislav Vuji},

Ro|eni, ven~ani, umrli 1902., Ekskurzije vaqevskih gimnazijalaca 1902.;

@ivojin R. Mi{i}, U Vaqevu 1902-1903. Komandovawe Drinskom divizij-

skom obla{}u – iz kwige „Moje uspomene“; @ivko M. Romanovi}, Iz ‘ivota

~ika Qubina; \or|e Peri}, Dramski spev o Obili}u Qubomira Nenadovi}a

– ~itan Wego{u – pevan na Kosovu; Milan Jovanovi} Stoimirovi}, Brani-

slav Petronijevi} (1875-1954); Branislav Petronijevi}, Ostavio traga za

sobom – o misliocu Bo‘idaru kne‘evi}u; Aleksandar Kale Spasojevi}, Pro-

mena na srpskom prestolu 1903. – Odjek u vaqevskom kraju i me|u Nenadovi-

}ima; Aleksandar Loma, Nojev kov~eg na Beloj Steni; Jovan Mi{kovi},

Putovawe po Srbiji 1861. – Geografijske, vojni~ke i istorijske bele{ke;

Aleksandar Ti{ma, Biciklom Zemun – Kosjeri} via Vaqevo; Zdravko Ranko-

vi}, Znamenitosti i zanimqivosti Petnice; Marko Pavlovi}, Dve manas-

tirske bolnice u vaqevskom kraju; Zoran Joksimovi}, Stari natpisi sa

Ubskog grobqa; Jeremija M. Pavlovi}, Sandi}a zadruga u Bawanima; Tomi-

slav \uri}, Vodenice na reci Zabavi; „Gori Vaqevo“ – Proro~ki snovi La-

BIBLIOGRAFIJEBIBLIOGRAPHIES


214

zara Komar~evi}a; Sne‘ana Luki}, Lizina {koqka; Darko Marjanovi},

Te{warske slike; Milenko Radovi}, Stvarawe Moderne galerije; Stani{a

Vojinovi}, Pretplatnici iz Vaqeva i okoline na kwige, novine i ~asopise

(7) od 1865. do 1867. godine; Zoran Tripkovi}, Ra{a iz Vaqeva – oficir, sves-

trani sportista; Zdravko Rankovi}, U~iteqi osnovne {kole u Rajkovi}u – do

Drugog svetskog rata; Zoran Joksimovi}, Osnovna {kola u Brezovici – Po-

vodom 80. godi{wice jedne tamnavske {kole (1922-2002); Tomislav Baji},

Osnovna {kola u Jabu~ju i weni u~iteqi 1842-1942.; Milorad Radoj~i}, Tam-

navski u~iteqi u 19. veku; Bogoqub M. Andri}, O prvom posleratnom otkupu

suvih {qiva u Osladi}u, na Gara‘i, priredio Qubisav Andri}.

Na{i preci – op{tina Ub i weno stanovni{tvo od 1862/63. do 1916. godi-

ne, kwiga 2, priredili: Vitomir Vuleti}, Qubomir Popovi}, Slavica Timotijevi} i Branko

Raj{i}, a.d. „Tamnavac“, Ub, 2002, 465

Monografija o stanovni{tvu Vaqevske Tamnave prire|ena na osnovu po-

dataka prikupqenih demografskim popisima obavqenim na teritoriji on-

da{we Kne‘evine odnosno Kraqevine Srbije i pod Austrougarskom

okupacijom 1916. godine. Podaci su dati celovito po naseqima, posebno za

svaki obavqeni popis po doma}instvima, broju ~lanova, wihova imena,

srodstvo, zanimawe i imovno stawe doma}instva. Za uvodni tekst dati su

odlomci iz Memoara Nikole Hristi}a.

Mom~ilo Isi}, Osnovno {kolstvo u Tamnavi 1820-1941.

Monografija o nastanku i razvoju osnovnog {kolstva u Tamnavskom kraju

od osnivawa prvih {kola posle Drugog srpskog ustanka i sticawa autonomi-

je do Drugog svetskog rata. Sistemati~no i dokumentovano je prikazano osni-

vawe prvih {kola, mukotrpno {irewe i razvoj {kolske mre‘e uz sve prate}e

probleme, od obezbe|ivawa odgovaraju}eg prostora, u~iteqskog kadra, neop-

hodne opreme do napora da se obuhvati {to {iri deo mlade populacije

osnovnim {kolovawem i sticawem pismenosti. Monografija je nastala is-

tra‘ivawem sa~uvane arhivske gra|e i prou~avawem objavqene literature i

pru‘a celovitu predstavu o nastanku i razvoju osnovnog {kolstva u

Tamnavi.

Selo Sankovi} – Godi{wak, urednik Zdravko Rankovi}, broj 4, Vaqevo, IP „Kolu-

bara“, 2002, 60

^etvrta sveska sadr‘i vi{e zanimqivih istoriografskih priloga o pro-

{losti ovog kolubarskog sela. Prilozi o Grbu Sankovi}a, Sankova~kim fa-

milijama i Bira~kom spisku iz 1921. godine urednik publikacije

predstavqa zna~ajne podatke i zanimqivosti iz pro{losti sela. Prilog Ve-

libora Berka Savi}a, Progonstvo kneza Jovice Milutinovi}a i tekst Janka

Veselinovi}a, Domus-Arabe kneza Jovice, pru‘aju ~itaocu malo poznate de-

taqe iz ‘ivota ovog znamenitog Srbina i ‘iteqa sankova~kog. Prilozi Ra-

dovana Marjanovi}a, Gavra Simi}a i @ivote Filipovi}a o u~itequ

Milivoju @. Paunovi}u i profesoru Miloqubu Lazi}u i Milorada Radoj-

~i}a o doktorima nauka iz Sankovi}a, govore o intelektualnim potencija-


215

lima koje je iznedrilo ovo selo. Se}awa na rad Seqa~ke radne zadruge u

Sankovi}u, Svetolika Jovanovi}a i Dragutina ^uli}a i Sankova~kom hro-

nikom 1978-1987. Ova sveska godi{waka upotpuwuje predstavu o pro{losti

ovog sela.

Bo‘in Janevski, Vrata onostranog Srema – Valva Sirmii ulterioris, hroni-

ka, „Prometej“ Novi Sad, EKOD „Gradac“, Vaqevo, 2002. 256

Poku{aj da se na osnovu objavqenih radova i arheolo{kih nalaza utvrdi

nastajawe najstarijih naseqa i utvr|ewa, nazivi i promene koje su vremenom

nastajale do dana{weg vremena i sada{weg naziva grada i naseqa u wegovoj

neposrednoj okolini. Kwiga je bogato opremqena ilustracijama, kartografskim

materijalom i fotografijama arheolo{kih nalazi{ta u okolini Vaqeva.

Velibor Berko Savi}, Solunci na loma~i, samostalno autorsko izdawe, Vaqevo,

2002. 212.

Kwiga izdata povodom 90 godi{wice od Kumanovske bitke, posve}ena

slavnim ratnicima Soluncima i sudbini jedne kwige koju je izdalo

Udru‘ewe nosilaca albanske spomenice – Podru‘nica Vaqevo, 1972. godi-

ne; „Srbija u ratovima 1912-1918. sa osvrtom na vaqevski kraj“. Sudska za-

brana i hajka koja je vo|ena protiv izdava~a odmah nakon wenog {tampawa,

svedo~i o ne~asnom i negatorskom odnosu onda{wih vlasti prema slavnoj

pro{losti srpskog naroda i stradawa cveta wegove mladosti radi ‘ivotnog

opstanka na ovim prostorima. Kwiga je dokumentovana svim zna~ajnim sve-

do~anstvima koja su pratila taj ne~asni proces uz predgovor Dr. Veselina \u-

reti}a i ilustrovana obiqem fotografija.

Dragi{a Bo‘i}, Crveni metak – Svedo~anstva, samostalno izdawe, Moravci,

Qig, 2002. 157.

Kwiga memoarskog karaktera, nastala prikupqawem se}awa savremenika

na stradawe nevino optu‘enih, osu|enih, progawanih, u kazamatima mu~enih

i likvidiranih gra|ana od strane komunisti~kih vlasti u prvim godinama

posle Drugog svetskog rata. Kazivawa – svedo~ewa stradalnika zabele‘ena

su u periodu 1989-1991. godine od strane autora i prire|ena za {tampu

objavqena ove godine.

Glasnik istorijskog arhiva Vaqevo, br. 35, Vaqevo, 2001. 268,

Ova sveska istoriografskog godi{waka donosi slede}e ~lanke: Milo{ Pav-

lovi}, Demografski razvoj op{tine Kosjeri}; Miroslav Jovanovi}, „Ja sam

Rus..., ne znam za{to sam Rus“: Problemi ‘ivota i samoodre|ewa ruske de-

ce-izbeglica na Balkanu, 1920-1940.; Mili} J. Mili}evi}, Naoru‘awe vojske

Srbije krajem 19. veka; Milan \ur|evi}, Gimnazija u Obrenovcu 1922-1940;

Petar Vi{wi}, Borbe za oslobo|ewe Vaqeva (13-18. septembar 1944); Prilo-

zi: Mom~ilo Isi}, Osnivawe Osnovne {kole u Takovu – Uz 80-godi{wicu:

Gra|a: Bo‘ica Mladenovi}, Izve{taji Koste Pe}anca o pqa~kawu manastira

Visoki De~ani u Prvom svetskom ratu; Dragana Lazarevi}-Ili}, Dokumenta

iz zaostav{tine Svetozara M. Jakovqevi}a kapetana prve klase Petog pe{a-

dijskog puka, Drinske divizije prvog poziva; Bogoqub M. Andri}, Ku}evni

raskodi i prikodi 1950/51, priredio Qubisav Andri}; Iz rada Arhiva:

Biqana Stojakovi}, Prilog prou~avawu sela u Tamnavskom srezu 1944-1953,

Izve{taji, analize i ankete Op{tinskog komiteta SKS Ub; Darko \oki},

Astronomski ~lanci u srpskim {tampanim kalendarima – Biblioteka Isto-

rijskog arhiva Vaqevo; Kritike i prikazi: Mil~a Madi}, Bibliografija

istoriografskih izdawa o vaqevskom kraju; Qiqana Uro{evi}, Filip Gav-

ri}: „Glagoqica slovenska“, Sini{a Mi{i}, M. Blagojevi} – D. Medako-

vi}: „Istorija srpske dr‘avnosti 1. Od nastanka prvih dr‘ava do po~etka

srpske nacionalne revolucije“; Qiqana Markovi}, M. Vasiqevi}: „ Soko

grad“ i D. R. @ivojinovi}; „Nevoqni saveznici (Rusija, Velika Britanija,

SAD 1914-1918); Sne‘ana Radi}, Vaqevska pivara 1860-2000.; Milan Trip-

kovi}, Recenzija – Osnovna {kola “Milovan Gli{i}" u Vaqevu; Bibliogra-

fije: Qubisav Andri}, Pro{lost Vaqeva i vaqevskog kraja (do 1941) na

stranicama „Napreda“; Qiqana Markovi}, Bibliografija objavqenih is-

torijskih izvora u Istorijskom glasniku od 1948. do 1998. godine; Grupa

autora iz IS Petnica, Bibliografija priloga istorijskog sadr‘aja {tam-

panih u „Reviji Kolubara“ („Revija Vaqevac“), od broja 1 do broja 88.

Sne‘ana Radi}, Konfiskacija imovine u vaqevskom okrugu 1944-1946, Is-

torijski arhiv Vaqevo, Vaqevo, 2002, 257

Kwiga je nastala sistematskim sre|ivawem, arhivskom obradom i studio-

znim prou~avawem sa~uvane arhivske gra|e, pre svega fonda „Okru‘ni naro-

dni odbor Vaqevo 1944-1947". Autor ve{to koristi raspolo‘ive izvore,

daju}i upe~atqivu predstavu o mukama koje su pratile revolucionarno, na-

silno stvarawe novog poretka zasnovanog na ukidawu privatnog vlasni{tva

ili wegovom svo|ewu na ograni~eno posedovawe nepokretnosti, primenom

prisile iza koje je stajao dr‘avni aparat revolucionarne komunisti~ke

vlasti. U sredi{tu pa‘we ove kwige, koja pru‘a obiqe podataka je sudbina

pojedinca, vlasnika imovine nad kojom se vr{i konfiskacija, bilo da je ste-

~ena ratnim profiterstvom i u kolaboraciji sa okupatorom ili mnogo ~e-

{}e dugotrajnim trudom vi{e generacija. Kwiga je komponovana iz: Uvoda u

kojem su izlo‘ene osnovne karakteristike tada{weg okruga Vaqevskog i

formirawe prvih organa nove vlasti, Pravosu|e; sa prikazom i analizom za-

konskih propisa na kojima se zasniva konfiskacija kao mera prinudnog odu-

zimawa privatnog vlasni{tva, rad vojnog suda i osnivawe narodnih sudova i

wihov rad i sastav, Odsek narodne imovine ONO Vaqevo koji je vr{io prav-

no obuhvatawe i upravqawe dr‘avnom svojinom nastalom konfiskacijom

privatnog vlasni{tva i rad komisije za konfiskaciju, Spiskovi sa podaci-

ma o vlasniku, pravnom osnovu oduzimawa imovine, popis oduzete i imovine

ostavqene vlasniku i wegovoj porodici kao minimum za ‘ivot. Kroz po-

glavqe “Nemi svedoci", izno{ewem dva svedo~ewa, ‘rtve i izvr{ioca ukazu-

je se na sav besmisao i tragiku kroz koju su prolazili obi~ni qudi u

revolucionarnim vremenima. Zakqu~na razmatrawa bave se statisti~kom

obradom i prikazom dobijenih podataka.


216


217

Reka Gradac, grupa autora – monografija, Ekolo{ko dru{tvo „Gradac“, 2002. 128.

Nau~no je obra|ena i opisana sa svih zna~ajnih aspekata, geomorfolo{kog,

hidrolo{kog, arheolo{kog kao i flora i fauna ovog prirodnog rezervata.

Monografija je ilustrovana izuzetno kvalitetnim fotografskim materija-

lom i skicama samog za{ti}enog podru~ja sa detaqnim opisom.

Vojislav Ple}i}, Osladi} selo u Vaqevskoj Podgorini nekada i sada,

samostalno izdawe, Beograd, 2002. 220

Na osnovu skromne literature, prikupqenih usmenih kazivawa me{tana

i svog vlastitog iskustva i saznawa o selu i ‘iteqima, autor je sa~inio ovu

monografiju, nastoje}i da obuhvati sve zna~ajne karakteristike i aspekte. U

uvodnim poglavqima date su prirodne odlike i podaci o nastanku sela, po-

reklu familija, granice sela, saobra}ajnice, hidrografija, zaseoci i sastav

i razme{taj doma}instava. U sredi{wem delu kwige prezentuju se podaci o

privrednom, prosvetnom, kulturnom, verskom, obi~ajnom i drugim oblicima

dru{tvenog ‘ivota u pro{losti. Posebnu pa‘wu autor posve}uje opisu na-

rodnih obi~aja kao i oblicima privre|ivawa, na~inu pripremawa hrane,

doma}oj radinosti, na~inu odevawa i narodnoj no{wi, de~jim igrama i

odr‘avawu higijene u porodici. Na kraju prilo‘eno je nekoliko anegdota iz

‘ivota me{tana i spisak me{tana koji sada ‘ive u Osladi}u sa osvrtom na

sudbinu sela posle Drugog svetskog rata sa aspekta pora‘avaju}e politike

vo|ene u poqoprivredi. Monografija je ilustrovana velikim brojem foto-

grafija iz ‘ivota sela.

Dragoslav Cile Marjanovi}, Oprosti im, sine, Partenon, Beograd, 2001. 306

Memoarski spis u kojem autor autenti~no iznosi svoja se}awa na pro‘iv-

qene doga|aje, svoj mladala~ki patriotski zanos i u~e{}e u Ravnogorskom

pokretu, montirano su|ewe od strane komunisti~kih vlasti, robijawe i ko-

na~nu moralnu rehabilitaciju, priznawem la‘nih svedoka i wihovim poka-

jawem. Uzbudqivo {tivo koje verodostojno svedo~i o jednoj qudskoj drami koju

je moglo da izre‘ira vreme te{kih moralnih lomova i dru{tvenih previrawa a

kroz koju se o~itava sudbina jednog naroda, wegovih podela, izneverenih nada i

otre‘wewa.

@arko Jovanovi}, Vaqevo pod okupacijom 1941-1944, Institut za noviju

istoriju Srbije, Beograd 2001, 286.

Kwiga je tematski posve}ena osvetqavawu prilika i zbivawa u gradu za

vreme okupacije u Drugom svetskom ratu. Na osnovu obavqene literature i

raspolo‘ive arhivske gra|e kao i se}awa ‘ivih u~esnika autor nastoji da

prika‘e odvijawe celokupnog dru{tvenog ‘ivota u Vaqevu od prvih dana

okupacije do oslobo|ewa i uspostavqawa nove vlasti. Kwiga je sa~iwena iz:

Uvoda u kojem autor daje kratak pregled istorije Vaqeva do okupacije 1941. go-

dine i sedam tematsko-hronolo{kih poglavqa; Okupacija, Prole}e i leto prve

ratne godine, Vaqevska jesen 1941, Svakodnevnica i rat – Dru{tveni ‘ivot

Vaqeva 1942, Tre}a ratna godina, Umorni grad, Oslobo|ewe.

Razglednice starog Vaqeva, priredio Milojko Marjanovi}, samostalno autorsko

izdawe, 2002, str. 60

Upornim prikupqawem i ve{tim izborom razglednica sa podacima o godiniizdavawa, izdava~u i objektima na razglednici, uz prikladan predgovor Zdravka Ran-kovi}a, kroz fotografiju kao najuverqiviji dokumenat predstavqeno je Vaqevo upro{losti od pojave prvih razglednica po~etkom 20. veka.

@ivorad @ika Jevti}, Selo Jasenica, samostalno izdawe, Vaqevo, 2001, 384 str.

Monografija o seoskom prigradskom nasequ, wegovim `iteqima, poreklu,demografskim i ukupnim promenama koje prate ovo seosko naseqe u posledwa dva vekadokle dose‘u sa~uvani pisani izvori. Autor je temeqno istra‘io postoje}u arhivskugra|u koja mu je bila dostupna kao i objavqenu literaturu koja o ovom podru~ju i krozsedam poglavqa daje plasti~nu predstavu o ‘ivotu sela i wegovih ‘iteqa u pro{los-ti i sada{wosti, pru‘aju}i ~itaocu obiqe podataka, od prirodnih karakteristikapodru~ja, postanka naseqa i promena u svim oblastima dru{tvenog ‘ivota. U pose-bnom poglavqu autor je prezentirao rodoslove svih familija koje su u ‘ivele u pro-{losti ili sada nastawuju i obitavaju u ovom selu nadomak Vaqeva.

Mom~ilo Isi}, Po~etak rada osnovne {kole u Pambukovici, Osnovna {kola Pam-

bukovica, 2002. 96

Publikacija ura|ena na osnovu arhivske gra|e prona|ene naknadnim is-

tra‘ivawem gra|e Ministarstva prosvete Kraqevine Srbije s kraja 19 veka,

posle objavqivawa letopisa „Sto godina osnovne {kole u Pambukovici“, grupe

autora a povodom stogodi{wice od osnivawa {kole. Odluka nadle‘nih dr‘av-

nih organa o osnivawu osnovne {kole u tamnavskom selu Pambukovici sa spis-

kovima u~enika prvih nekoliko generacija u~enika, {ematizmom u~iteqa i

faksimilima drugih dokumenata od zna~aja za po~etak rada {kole u prilogu ove

publikacije, upotpuwuju praznine u ranije objavqenom letopisu povodom stogo-

di{wice {kole.

Tomislav Toma Baji}, Osnovna {kola u Jabu~ju (1842-2002), samostalno

izdawe, Jabu~je 2002.

Monografija jedne od najstarijih osnovnih {kola u Srbiji u kolubarskom se-

lu Jabu~ju, nastala na osnovu sa~uvane arhivske gra|e, li~nim naporom jednog od

wenih poznatijih |aka koji se afirmisao kao estradni umetnik a uspe{no opro-

bao kao hroni~ar, ~ime se na najboqi na~in odu‘io zavi~aju i svojoj mati~noj

{koli u kojoj je stekao po~etnu pismenost. Posle kratkog uvoda sa podacima o pi-

smenosti i pismenim pojedincima iz ove sredine pre osnivawa {kole u Jabu~ju,

autor predstavqa kratki istorijat {kole od osnivawa do dana{wih dana, pre-

zentuju}i spiskove prosvetnih radnika koji su radili u ovoj {koli sa kratkim

biografijama kao i evidencije u~enika, polaznika analfabetskih kurseva,

slu‘benika i pomo}nog osobqa. Monografija je ilustrovana fotografijama

zgrada u kojima je {kola radila, prosvetnih radnika koje je autor uspeo da priba-

vi kao i izborom zanimqivih faksimila dokumenta i izvoda iz sa~uvane {kolske

arhive. Monografija je posve}ena 160-godi{wici postojawa {kole u Jabu~ju.

Milorad Beli}, ^etnici Dra‘e Mihailovi}a u gra|anskom ratu u Srbiji

1941-1945, samostalno autorsko izdawe, Vaqevo 2001. 140


218


219

Autor kwige istori~ar po obrazovawu, u~inio je ozbiqan intelektualni napor,da na osnovu raspolo‘ive arhivske gra|e i obimne objavqene literature razli~iteprovenijencije, prika‘e gra|anski rat u Srbiji i ulogu Jugoslovenske vojske uotaxbini odnosno ^etni~kog pokreta Dra‘e Mihailovi}a. Kroz ~etrnaest poglavqaautor izla‘e zbivawa u gra|anskom ratu uz navo|ewe ~iwenica i dokumenta koji dajudrugoja~iju sliku, bitno razli~itu od one koju su stvarali pobednici, osloba|aju}i je je-dnostranog vi|ewa i tuma~ewa, posebno uloge ^etni~kog pokreta Dra‘e Mihailovi}a iepiloga koji je usledio posle wegovog zavr{etka. Tragi~ne posledice gra|anskog rata posrpski narod i uzbudqiva ‘ivotna pri~a o sudbini autorovog dede, data u prilogu kwige,upu}uju nedvosmislenu poruku o besmislu iskqu~ivosti ideolo{kih podela u bi}usrpskog naroda i wegovim pora‘avaju}im posledicama.

Pavle J. \uri}, Mojih osam decenija 1890–1970, samostalno izdawe, Vaqevo, 2001.

290

Memoarske zapise jednog seqaka, ratnika i aktera dramati~nih zbivawa na ovimprostorima tokom dvadesetog veka, sve do kraja wegovog ‘ivota. Rukopise je od zaboravaotrgla wegova }erka Milena Stojanovi} i uz redaktorsku ulogu Velibora Berka Savi}ai pripremu za {tampu koju je uradila vaqevska izdava~ka organizacija Intelekta, {tam-pano je ovo interesantno i uzbudqivo kazivawe o qudima i doga|ajima, posle vi{e odtri decenije od smrti autora zapisa. Posebna vrednost ove kwige je kako u pogovoru isti-~e wen redaktor u tome, „{to je ona u isto vreme hronika sela Zabrdice i ‘ivotopiswenog autora“. Kroz devet poglavqa izlo‘ena su se}awa jednog samoukog seqaka na burnai tragi~na zbivawa kroz koja je i sam prolazio, po~ev od Balkanskih ratova, preko Prvogi Drugog svetskoga rata, me|uratnog i posleratnog razdobqa, od kojih je svako donosilosopstvenu dramatiku.

Milan Vasi}, Majinovi} – hronika sela, samostalno izdawe, Beograd, 2002. 361

Vi{egodi{we temeqno istra‘ivawe arhivskih izvora, teftera,

objavqenih podataka o popisima stanovni{tva, mati~nih kwiga ro|enih,

ven~anih i umrlih i solidno prou~ena literatura, uz dugotrajan i strpqiv

rad na terenskom istra‘ivawu, omogu}ili su autoru da sa~ini i objavi ilus-

tracijama i kartografskim materijalom bogato opremqenu hroniku svog ro-

dnog mesta. Kroz {est poglavqa autor izla‘e sistemati~no podatke o selu i

wegovim stanovnicima od vremena wegovog nastanka do danas. Geografske

karakteristike podru~ja u kojem je sme{teno selo, poreklo stanovni{tva i

wegova migraciona i demografska kretawa, obi~aji i verovawa, folklor,

u~e{}e u ustancima i ratovima sa rodoslovima familija i hronologijom

najzna~ajnijih doga|aja, prezentovani sistemati~no daju vi{eslojnu sliku o

ovom selu od wegovog nastanaka do dana{wih dana.

Gradsko ve}e op{tine grada Vaqeva 1941–1944 – zbornik gra|e, priredio dr

@arko Jovanovi}, Institut za noviju istoriju Srbije, Beograd, 2002. 288.

Zapisnici sa sednica Gradskog ve}a op{tine Vaqevo iz perioda nema~ke

okupacije, iako nepotpuni pru‘aju uvid u rad ovog organa vlasti u uslovima

okupacije. Kratak uvod i predgovor uz neophodne komentare prire|iva~a

upu}uju ~itaoca ovog zbornika u obnavqawe rada Gradskog ve}a u uslovima

okupacije. Iz sadr‘aja zapisnika sa sednica ovog organa uprave se jasno vidi

sa kojim problemima je suo~en, od organizovawa ishrane i ogreva gra|ana

preko pomo}i socijalno najsiroma{nijim do nu‘ne saradwe sa okupacionim

vlastima o pitawima koja ratne prilike i aktivnost pojedinih oru‘anih

formacija name}u. Osnovni podaci o gradskim ve}nicima i wihovoj ulozi u

radu odbora i disciplinskog suda, sadr‘ani su u zapisnicima koji su u ori-

ginalu prezentovani ~itaocu. Prire|ivawem ovog zbornika gra|e kao svojev-

rsnog svedo~anstva o prilikama u okupiranom Vaqevu za vreme Drugog

svetskog rata, posebno o funkcionisawu obnovqenih organa vlasti, wiho-

vim protagonistima i problemima sa kojima se suo~avaju, ~ime se omogu}ava

realnija predstava o dru{tvenim, ekonomskim, politi~kim i drugim aspek-

tima ‘ivota u okupiranom gradu.

160 godina {kole u Peckoj, grupa autora, Osnovna {kola „^eda Milosavqevi}“

Pecka, 2001. 347

Monografija prire|ena povodom jubileja jedne od najstarijih {kola u Azbukovi-ci i onda{woj Kne‘evini Srbiji. Hronolo{ko-tematski izlo‘ena materija o isto-rijatu {kole od wenog prvog osnivawa do danas, strpqivim i pregala~kimistra‘ivawem sa~uvane arhivske gra|e i objavqene literature od strane prire|iva-~a, daje celovitu i razu|enu predstavu o svim bitnim ~iwenicama vezanim za rad i ra-zvoj {kole u Peckoj i isturenim odeqewima. Posebna pa‘wa je posve}ena, izgradwi{kolske zgrade, nabavci u~ila i opreme, prosvetnim radnicima i u~enicima koji suostavili najupe~atqiviji trag u razli~itim periodima i dru{tvenim prilikama upro{losti. Monografija je bogato ilustrovana i tehni~ki solidno opremqena, kakodolikuje kwizi koja govori o bogatoj pro{losti {kole i varo{ice u kojoj obavqasvoju prosvetnu misiju.

An|elka Vidakovi} Cvrkoti}, Tragom nezaborava, O[ „@ikica Jovanovi}

[panac“ Vaqevo, 2001. 77

Svedo~anstvo o pedeset plodnih godina rada {kole, nastalo inventivnim izbo-rom sagovornika, me|u biv{im profesorima i u~enicima koji su na~inili uspe{nekarijere u raznim oblastima nauke, umetnosti i stru~nog rada. Se}awa na godine pro-vedene u ovoj {koli i gradu, sa razli~itim individualnim iskustvom o do‘ivqajemali u ne~emu jedinstvenom, ispri~ana je autenti~na i svojevrsna istorija {kole, gene-racija wenih |aka i prosvetara, koja se duboko do‘ivqava i urezuje u pam}ewe.

Milisav Petrovi}, Mladen Vlajkovi}, Sovqak u Tamnavi, Ub, Daleks, 2001.

195,

Monografija o tamnavskom selu, nastala istra‘ivawem neobjavqenih

izvora i literature o ovom podru~ju kao i neposrednim terenskim istra‘i-

vawem autora. Kroz ~etiri hronolo{ko – tematska poglavqa izlo‘ena je

pro{lost sela od prvih tragova naseqa, preko naseqavawa srpskog ‘ivqa i

wegove dramati~ne borbe da opstane i ostane na ovim prostorima, pod vi{e-

vekovnim turskim ropstvom, u~e{}em u obnovi srpske dr‘ave i ratove kroz

koje je pro{la za o~uvawe samostalnosti sa ‘rtvama koje su u toj borbi po-

dneli i ‘iteqi ovog sela. Najve}i deo monografije posve}en je pro{losti

sela posle Drugog svetskog rata u kojem se kroz tri poglavqa slojevito opisu-

ju promene u dru{tvenom ‘ivotu, posebno demografske prilike i promene u

porodi~nom ‘ivotu, strukturi i zanimawu stanovni{tva, na osnovu popi-

snih podataka. U posledwem poglavqu prilo‘eni su spiskovi u~esnika oslo-

bodila~kih ratova i poginulih ratnika i boraca iz Sovqaka.

Milutin Jovanovi} \oka, Sto godina lova u Tamnavi 1898-1998,

Lova~ko udru‘ewe „Tamnava“ – Ub, 1998. 112


220

Obiqe prikupqene arhivske gra|e i usmenih kazivawa, ve{to sro~enih i

bogato ilustrovanih, predstavqaju stogodi{we organizovano delovawe lo-

va~kog udru‘ewa u Tamnavi, jedno od najstarijih u Srbiji.

Radomir P. Milo{evi}, Pokrov Presvete Bogorodice – crkva u Belano-

vici, SPC op{tina Belanovica, 2000. 118

Istorija Hrama Pokrova Presvete Bogorodice u Belanovici izlo‘ena je

na osnovu temeqno prou~ene literature i sa~uvanih arhivskih izvora.

Autor iznosi podatke o najstarijim pravoslavnim hramovima o kojima pos-

toje pisani tragovi a koji su postojali i delovali na ovom podru~ju, po~ev od

1289. godine, kada je zabele‘eno postojawe hrama Sv. Arhangela Gavrila na

podru~ju sada{weg atara sela [utci, preko crkve u Kalewevcima do sa-

da{we Pokrova Presvete Bogorodice u Belanovici. Autor nastoji da rekon-

strui{e pro{lost ovoga hrama, prikazuju}i sve zna~ajne podatke u wegovoj

vi{evekovnoj istoriji.

Srboqub Stamenkovi}, @ivan Gruji~i}, Naseqa op{tine Ose~ina, Geogra-

fski fakultet Univerziteta u Beogradu i Op{tinska organizacija istra‘iva~a Ose~ina, Beo-

grad – Ose~ina, 2002. 50

Kratka studija nau~no – enciklopedijskog karaktera u kojoj su izlo‘ene

osnovne odlike naseqa i stanovni{tva na teritoriji sada{we op{tine Ose-

~ina. Sva naseqena mesta su posebno obra|ena sa geografskog, antropo-geo-

grafskog, istorijskog i demografskog aspekta naro~ito, uz kori{}ewe

podataka iz statisti~kih popisa stanovni{tva i doma}instava i wihovog

uporednog prikazivawa, {to omogu}ava pra}ewe promena i trendova.

@ivan Gruji~i}, @ivot i smrt Milenka Pavlovi}a pilota-pukovnika,

Narodna biblioteka Ose~ina, Ose~ina 2001, 135.

Kwiga posve}ena `ivotu, ~asnoj profesionalnoj karijeri i herojskoj po-

gibiji pilota u NATO bombardovawu Vaqeva 4 maja 1999. Pored detaqnih

biografskih podataka o wegovom ‘ivotu i razvojnom putu tokom {kolo-

vawa, slu‘ewa u RV i PVO Vojske Jugoslavije, predstavqawa wegove porodi-

ce, ‘ivo su opisani doga|aji koji su pratili herojsku smrt prilikom

odbrane Vaqeva od nasrtaja NATO bombardera. U prilogu su data reago-

vawa, kolega, prijateqa i medija na pogibiju pilota – heroja i spomen obe-

le‘ja podignuta u Vaqevu i wegovoj rodnoj Podgorini u znak se}awa i

priznawa. Kwiga je bogato ilustrovana fotografijama i faksimilima

dokumenta.

@ivan Gruji~i}, Letopis – Kulturno-umetni~ki amaterizam u Ose~ini,

Narodna biblioteka Ose~ina, 1998, 75

Pro{lost kulturno-umetni~kog amaterizma u Ose~ini temeqno je istra-

`ena i na osnovu sa~uvanih izvora, objavqene literature i usmenih kazivawa

pregaoca u ovoj oblasti kulturnog ‘ivota i uz obiqe podataka o wegovom is-

trajavawu, negovawu i razvoju u ovoj varo{ici Vaqevske Podgorine, ‘ivo-

pisno je predstavqen u ovom Letopisu. Generacije amatera delatnika u


221

razli~itima oblicima kulturno – umetni~kog stvarala{tva, od folklora

do drame ovekove~ene su u ovom bogato ilustrovanom Letopisu.

55 godina Sloge Vaqevo, grupa autora, DUTP Sloga Vaqevo, 2002. 32

Publikacija izdata povodom 55 godina postojawa i rada vode}eg ugosti-

teqskog preduze}a u Vaqevu, koje je nosilac razvoja ove delatnosti u op{ti-

ni, posle Drugog svetskog rata. Zabele‘eni su svi zna~ajni momenti u razvoju

preduze}a, promene u organizacionom, stru~nom i svakom drugom pogledu sa

podacima o objektima i radnicima koji su obavqali delatnost i upravqa~kim

strukturama. Na kraju su predstavqeni sada{wi ugostiteqski kapaciteti i

ponuda ugostiteqskih i turisti~kih usluga sa predstavqawem zaposlenih u

svim slu‘bama i ugostiteqskim objektima.

Miodrag \ukanovi}, \ukanovi}i sa Varde, samostalno autorsko izdawe, Beo-

grad, 2002. 180

Na osnovu temeqno istra‘enih izvora i obimne literature kao i pri-

kupqenih usmenih kazivawa, autor je prezentovao rodoslov predaka famili-

je ~iji je potomak. Pored rodoslova koji dose‘e do po~etka 17. veka, dati su

podaci o doseqavawu u ove krajeve, poreklu stanovni{tva, wegovom staci-

onirawu i opstajawu u Vardi. Posebnu pa‘wu autor posve}uje opisu porodi-

~ne slave, u~e{}u ratovima sada{wim porodicama \ukanovi} i podacima o

sada{wem mestu stanovawa.

Svetlana Peji}, Manastir Pustiwa, monografija, Republi~ki zavod za za{ti-

tu spomenika kulture i Zavod za za{titu spomenika kulture „Vaqevo“, Beograd 2002. 216

Autor je na nau~no utemeqen na~in, koriste}i objavqenu literaturu i na

osnovu sopstvenih istra‘ivawa predstavila, istoriju, arhitekturu, zidno

slikarstvo i ikone manastira Pustiwa. U prvoj celovitoj monografiji o

ovom manastiru ve{to su objediwena sva ranija znawa o manastiru od prvih

zabele‘enih pomena, hronolo{ko-tematski izlo‘ena, daju zaokru‘enu pred-

stavu o jednom od najvrednijih manastira ne samo u vaqevskom kraju. Na kraju

autor u posebnom poglavqu utvr|uje mesto Pustiwe me|u crkvama iste epohe.

Monografija je solidno ilustrovana, skicama, planovima spoqa{we i unu-

tra{we arhitekture i kvalitetnim fotografijama ikona sa bibliografi-

jom. katalogom ‘ivopisa i op{tim registrom u prilogu, {to ~itaocu pru‘a

celovitu i sadr‘ajnu predstavu o svim zna~ajnim aspektima ovog sakralnog

objekta i kulturno-istorijskog spomenika.

Zdravko Rankovi}, Vaqevski kraj u 20. veku – hronologija, IP Kolubara

Vaqevo, Vaqevo 2002. 378

Hronologija najva‘nijih doga|aja u Vaqevskom kraju, protkana odabra-

nim kratkim proznim i poetskim tekstovima, bogato ilustrovana prikla-

dnim fotografskim materijalom i faksimilima dokumenata, upe~atqivo

odslikava tokove dru{tvenog ‘ivota grada i wegove okoline tokom prote-

klog stole}a.

Na po~etnim stranicama izlo‘en je kratak hronolo{ki pregled zna~aj-

nih doga|aja 19 veka u Vaqevskom kraju, dok je na kraju prezentiran popis naj-


222

va‘nijih kwiga o pro{losti Vaqevskog kraja u 20 veku. Na posledwim

stranicama ove korisne publikacije dat je registar li~nih imena koja se po-

miwu u kwizi, {to ~itaocu uveliko olak{ava weno kori{}ewe.


223

In memoriam

QUBISAV QUBA ANDRI]

(1938-2002)

Dobro je poznato da mnogi qudi vole svoj rodni kraj. Me|utim, te{ko je

bilo na}i takvog zaqubqenika u zavi~aj kakav je bio Qubisav Quba Andri},

poznati novinar, plodni publicista i kwièvnik, koji je iznenada premi-

nuo 10. februara 2002. godine u Novom Sadu gde je ‘iveo i radio od 1969. go-

dine. Mada je zbog potrebe {kolovawa i zaposlewa rano napustio rodni

kraj, nikad ga nije zaboravio. Naprotiv, ~esto mu se i rado vra}ao, pa je u

wega stigao i na ve~ni po~inak.

On mu se nije samo fizi~ki vra}ao da bi odràvao tradicionalne rodbin-

ske i prijateqske veze i sa~uvao mladala~ke uspomene ve} je bio trajno i

uporno zagledan u wegovu pro{lost, sada{wost i budu}nost. Godinama i de-

cenijama neumorno i sistematski tragao je za svakim novim podatakom o pro-

{losti i sada{wosti rodnog kraja. Sve to je pedantno zapisivao, vi{estru-

ko proveravao i stvarao veoma zanimqive mozaike o qudima, doga|ajima i

pojavama iz ovih krajeva, na osnovu kojih je potom ispisao mnoge novinarske,

publicisti~ke i kwièvne radove i tridesetak vrednih kwiga. Bez nekih od

wih nije mogu}e detaqnije spoznati i pisati istoriju vaqevskog kraja.

Qubisav Andri}, u mladosti poznat i kao \era, rodio se 28. marta 1938.

godine u podgorskom selu Osladi}u, kao najmla|e dete u brojnoj i uglednoj po-

rodici. Otac Bogoqub radio je kao trgovac u mestu ro|ewa, Vaqevu, Kameni-

ci i Ose~ini, a majka Ilinka, dev. Tanaskovi} (tako|e iz Osladi}a), celog

‘ivota se bavila poqoprivredom i doma}i~kim poslovima. Osnovnu {kolu

u~io je na Plavawu, a niù gimnaziju u Kamenici. U~iteqsku {kolu zavr{io

je u [apcu 1957.

Prvo zaposlewe dobio je kao slu`benik biv{e op{tine Volujac u Poce-

rini (1958-1959). Jo{ tada, po~iwe se javqati kao dopisnik {aba~kih i ne-

kih drugih listova i ~asopisa. Potom odlazi na odsluèwe redovnog vojnog

roka u Vr{ac i Zemun. Nakon toga studira politi~ke nauke, ali i na XI grupi

Filozofskog fakulteta u Beogradu. Potom zavr{ava studije novinarstva na

223

Fakultetu politi~kih nauka Sveu~ili{tva u Zagrebu. Od 1961. do 1965. go-

dine radi kao novinar „Glasa Podriwa“ iz [apca. Potom je novinar Radio

Novog Sada. Od 1976. godine, punih 15 godina bio je stalni dopisnik i ko-

mentator Radio Zagreba sa teritorije Srbije, sa sedi{tem u Beogradu. Tokom

1992, izabran je za direktora Izdava~kog preduze}a Matice srpske u Novom

Sadu.

Izuzetno vredan, radan i ambiciozan pored obavqawa savkodnevnih po-

slova i zadataka na radnom mestu sara|ivao je sa vi{e listova, ~asopisa i

drugih publikacija. Povremeno pisao je za dnevne listove : beogradsku „Po-

litiku“, zagreba~ki „Vjesnik“, novosadski „Dnevnik“ ali i neke nedeqnike,

kao {to su: beogradski „Prosvetni pregled“, vaqevski „Napred“, {aba~ki

„Glas Podriwa“ itd. Rado je sara|ivao i u istorijskim i sli~nim listovima

i ~asopisima poput: Letopisa Matice Srpske u Novom Sadu, Glasniku Etno-

grafskog muzeja u Beogradu, Godi{waku Istorijskog arhiva u [apcu i Gla-

sniku Istorijskog arhiva u Vaqevu i sli~no. Povremeno se ogla{avao u

brojnim kwièvnim listovima i ~asopisima a me|u wima naj~e{}e u beo-

gradskim „Kwièvnim novinama“ i „Kwièvnoj re~i“, novosadskim

„Poqima“ i Zborniku Matice srpske za kwièvnost i jezik, zagreba~kom

„Oku“, sarajevskom „Odjeku“, {aba~kim „ Ustvari“ i „Provinciji“, ali i jo{

nekim poput „Kwièvnosti“, „Me|aja“, „Dometa“,"Pisca", „Kov~eì}a“,

„Bibliotekara“ itd.

Pored vaqevskih „Napreda“ i „Glasnika“ ogla{avao se i u vi{e drugih

zavi~ajnih glasila. Povremeno javaqao se Radio Vaqevu, reviji i kalendaru

„Kolubara“, odnosno „Vaqevac“. Bio je jedan od saradnika „Biografskog

leksikona Vaqevskog kraja“ i „Vaqevskog almanaha“, publikacije koju pri-

prema i izdaje Udruèwe Vaqevaca u Beogradu. Kad je imao ne{to zanimqivo

ili vredno da saop{ti obra}ao se i mioni~kom „Zapisu“, ose~anskom „Pod-

gorcu“, ubskim „Tamnavskim novinama“, pa i nekim fabri~kim i {kolskim

listovima.

Naro~ito su bile zanimqive wegove kratke pisane poruke koje je skoro re-

dovno slao prijateqima i poznanicima. Obi~no ih je ispisao svojom rukom i

penkalom na karo papiru, trude}i se da pohvali uloèni trud i ostvarene re-

zultate, ali i pone{to primeti, predloì i posavetuje. înio je to tiho i

nenametqivo, veoma ukusno i vrlo prihvatqivo. Tako, ali i u neposrednim

kontaktima, umeo je da ohrabri, pa i podstakne na nove akcije i pregnu}a.

Vi{e decenija Qubisav Andri} se bavio nau~noistraìva~kim radom.

Bio je ~est posetilac mnogih arhiva, muzeja, biblioteka, instituta i sli-

~nih ustanova u zemqi i inostranstvu. Tragao je za dokumentima i podacima

vezanim za istoriju srpske kwièvnosti, kulture i kwige, pa se ogledao i u

esejistici, prire|ivawu i bibliografiji. Mnogo je radio, i to planski, sis-

tematski i odgovorno. Uvek se trudio da do|e do izvora svakog bitnog podat-

ka, ili se sluìo saznawima onih koji su bili najbliì izvoru. Prema

pisawu profesora Milenka Radovi}a, svaku re~, pa i ~uvenu zapetu, dobro je

224

odmeravao. Rezultate tih istraìvawa publikovao je u mnogobrojnim kwiga-

ma i drugim radovima, ali i saop{tavao na nau~nim i stru~nim skupovima,

kao {to su: „Vek {tampe i {tamparstva u vaqevskom kraju“ (Vaqevo, 1986),

„Na{a kwiga i kwiga u nas“ ([abac, 1990) i „Isidora Sekuli}, ‘ivot i de-

lo“ (Novi Sad, 1995).

U kwièvnosti se pojavio jo{ sredinom pedesetih godina. Po mi{qewu

stru~nih i kompetentnih qudi posebno }e ostati zapam}en kao pisac vi{e

vrednih monografija, ogleda i drugih ~lanaka. Naro~ito je zapaèno wegovo

trokwi`je „Novosadski razgovori“ (Novi Sad: I-1987; II-1991 i III-1997) i

triologije o velikim srpskim seobama: „Velika seoba“ (1990), „Put u Sentan-

dreju“ (1991) i „Seobe u sporovima“ (1991). Ni{ta mawe nisu vredne ni „En-

ciklopedija Karlovaca“ (1998) i zbornik radova „O Hilandaru“ (1998).

Dosta je pisao i razgovornu, dijalo{ku prozu. U susretu i razgovoru sa sa-

govornicima on je pitao, podsticao i tragao za zna~ajnim ali malo poznatim

detaqima. Ve{to i znala~ki „navodio“ ih je da ponekad saop{te i ne{to {to

i nisu nameravali. Zato su vredne i wegove kwige razgovora sa na{im veli-

kanima a objavqene pod naslovima: „Razgovor sa Milanom Kowovi}em“

(1985); „Sa Desankom Maksimovi}“ (1989), „333 pitawa Milanu Ke~i}u“

(1993) „Bo{ko Petrovi}: Usmena re~“ (1996), „Aleksandar Ti{ma: [ta sam

govorio“ ( 1996), i „Posveta Petru Momirovi}u“ (1997). Tu su wegove kwige

sli~nog ‘anra: „Razgovori o estetici“ (1989), „[aba~ki razgovori“ ( I-2000

i II-2001.), „U panonskom krugu“ (2000), pa i wegove kwige: „Hor 66 devojaka“

(1983), „Veqko Petrovi}: Srpski pisci i slikari“ (1994), „Isidora Seku-

li}: Apostol samo}e“ (1998). Vredne pomena su i ostale wegove kwige: „S Vu-

kom u Tr{i}“ (1996); „Sremski Karlovci neugasivo kandilo“ (1997)," Pri~e

iz Hilandara" (1998) i „Milorad Bawanac: Vuk i Vukov zavi~aj“ (koju je pri-

redio sa R. Bawancem 1998).

Za nas su posebno interesantne kwige u kojima se bavio zavi~ajnim tema-

ma, a pre svih: „Vaqevo od postawa“ ( 1985) i „Vaqevski razgovori“ ( 1994). U

prvoj je objavio vi{e desetina razgovora, putopisa, beleàka i drugih zapisa

poznatih putopisaca, novinara, kwièvnika i drugih poznatih li~nosti o

Vaqevu i okolini. Prema mi{qewu kwièvnika Zorana Joksimovi}a, ona je

ve} postala klasika za istoriju vaqevskog kraja „{iroko je i rado ~itana,

cewena, ~esto navo|ena i citirana i me|u najistaknutijim stru~wacima“. U

drugoj su objavqeni razgovori sa 55 poznatih Vaqevaca najraznovrsnijih za-

nimawa, te predstavqa dragocen izvor brojnih i raznovrsnih podataka o

mnogim mestima, qudima, doga|ajima, pojavama i delatnostima vezanim za

ovaj kraj, pa i {ire.

Pored wih, samostalno je priredio vrednu kwigu: „Qubomir Pavlovi}:

O Vaqevu i [apcu“ (1990), a sa Veliborom Berkom Savi}em „Spomenica o

stoletnici Qubomira P. Nenadovi}a“ (1995). Izvr{io je izbor iz poezije

na{e poznate zemqakiwe i velike pesnikiwe te objavio zanimqivu kwigu

„Sto pesama Desanke Maksimovi}“ (1994). Na sli~an na~in priredio je i

225

kwige: „Quba Nenadovi} u {ali i zbiqi“ (1995) i „Spomenar Qube Nenado-

vi}a (1995). Sa svojim {kolskim drugom i zemqakom Veroqubom Radoji~i-

}em, 1974. godine, napisao je i prigodnu bro{uru “Vaqevska Kamenica".

Vi{e od dve decenije bio je dragocen i plodan saradnik i na{eg ~asopisa.

U dvobrojima 15-16 (1981) i 20-21 (1986) te brojevima 18 (1983), 32 (1998) i 35

(2001) objavio je veoma zna~ajne bibliografske oglede, dok je u ~asopisu br.

34 (2000) u rubrici „Gra|a“ priredio ku}evni dnevnik koji je vodio wegov

otac Bogoqub Andri} (1901-1991), trgovac iz Osladi}a. Od pet objavqenih

bibliografskih ogleda ~ak ~etiri tretiraju zavi~ajnu pro{lost na strani-

cama lista „Napred“. Kako je sam napisao, u wima je primewivao na~elo o ne-

posrednom uvidu, odnosno de visu (po vi|ewu), popisuju}i sve objavqene rado-

ve u ovom zavi~ajnom nedeqniku, sa istorijskom tematikom, od wegovog osni-

vawa do 2001. godine. „Bibilografija Zorana Joksimovi}a“, novinara, pu-

bliciste i kwièvnika iz Vaqeva naslov je wegovog rada objavqenog u osam-

naestom broju ovog ~asopisa. Pored toga, pamtimo i druge oblike wegove sa-

radwe sa Istorijskim arhivom iz Vaqeva i za sve to smo mu duboko zahvalni.

Wegov stvarala~ki opus objavqen u kwigama i drugim radovima broji vi-

{e stotina bibliografskih jedinica i predstavqa ogromno bogatstvo. No

verujemo da sve {to je napisao, sastavio i priredio, nije jo{ objavqeno. Zna-

mo da ima u rukopisu kwigu koja bi se mogla nazvati: „Drugi o istorijskoj

Brankovini”, i jo{ neke radove.

Za svoj rad i stvarala{tvo dobio je vi{e nagrada i drugih javnih pri-

znawa. Na Festivalu jugoslovenskih radija u Ohridu 1973, 1975. i 1976. godi-

ne dobijao je nagrade za radijska ostvarewa. Kulturno-prosvetna zajednica

Srbije, 1986. godine, dodelila mu je svoje visoko priznawe „Zlatan beo~ug“.

Tokom 1998, dobio je i nagradu „Straìlovo“. Od 1992. ~lan je Dru{tva

kwièvnika Vojvodine i Udruèwa kwièvnika Srbije. Tri godine kasnije

izabran je i za ~lana-saradnika Matice srpske.

Po sopstvenoj ‘eqi sahrawen je na porodi~nom grobqu u rodnom Osladi-

}u, pokraj svojih mnogobrojnih srodnika i predaka. Zato neka mu je ve~na sla-

va i hvala za sve {to je ~inio i u~inio.

Milorad Radoj~i}

226

GLASNIK - istorijskiarhiv.rsistorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik 36...

Documents

Transcript of GLASNIK - istorijskiarhiv.rsistorijskiarhiv.rs/sites/default/files/PODACI/materijali/Glasnik 36...