G.i.gurdjieff pogledi iz stvarnog sveta

Click here to load reader

  • date post

    18-Nov-2014
  • Category

    Documents

  • view

    908
  • download

    110

Embed Size (px)

description

 

Transcript of G.i.gurdjieff pogledi iz stvarnog sveta

  • 1. G. I. Gurijev POGLEDI IZ STVARNOG SVETA Rani govori Gurijeva odrani u Moskvi, Esentukiju, Tiflisu, Berlinu,Londonu, Parizu, Njujorku i ikagu, po seanju njegovih uenika Naslov originala: Views forom fhe Real World Early Talks in Moscow, Essentuki, Tiflis, Berlin, London, Paris, New York and Chicago As Recollected by His Pupils EQ
  • 2. SADRAJ UVOD___4 BELEKA IZDAVAA___8 ... I ... Odbljesci istine___10 ... II ... Govorei o razliitim predmetima"___42 .,Za precizno prouavanje potreban je precizan jezik"___59 ovek je mnotvo"___72 Jednostrani razvoj___78 Koji je metod Institita?"___80 Samoposmatranje je veoma teko"___84 Kako moemo poveati panju?"___85 Svakom je veoma potrebna jedna posebna veba"___89 Svaka ivotinja radi u skladu sa vlastitom konstitucijom"__97 Zajedan deo ljudi ovde ostanak je postao potpuno beskoristan"___101 ... III ... Energija - san___106 "Da li postoji nain za produenje ivota...?"___112 Obrazovanje dece___115
  • 3. Formativni aparat___119 Telo, sutina i linost___126 Sutina i linost___132 Odvajanje sebe od sebe___137 Stop veba___143 Tri sile - tednja___146 Eksperimenti sa disanjem___150 Prvi govor u Berlinu___153 .,Sve vebe mogu biti podeljene u sedam kategorija"___156 Pokreti___159 Glumac___161 Stvaralaka umetnost - asocijacije___164 Pitanja i odgovori o umetnosti___167 ... IV ... Bog Re___179 Afirmacija i negacija"___183 Nemogue je biti nepristrasan"___190 Sve na svetu je materijalno"___192 Raditi na sebi"___196 ... V ... ,,Nemogue je setiti se sebe..."201 Sada sedim ovde..."___207 Dve_reke___214 Dve vrste ljubavi___221 Da li slobodna volja ima mesto u vaem uenju?"___224 Strahovi-identifikacija___229 Uticaji"___231 Sloboda vodi slobodi"___242 ... VI ... "Aforizmi"___247
  • 4. UVOD Gurijev postaje dobro poznat kao nosilac novog toka misli o ovekovoj situaciji, koja se ustanovila kroz vekove u prelomnim vremenima ljudske istorije. etvrt veka posle smrti, njegovo se ime izdiglo iznad mnotva glasina i danas je prepoznat kao velika duhovna snaga, kao onaj koji je jasno video smer koji zauzima moderna civilizacija i koji se prihvatio rada iza kulisa radi pripreme ljudi na Zapadu da otkriju za sebe i eventualno raire medu oveanstvom neospornu inje nicu da je Bie jedina neunitiva stvarnost. Obrisi njegovog ivota su poznati itaocima njegove druge i tree serije, Susreti sa izuzetnim ljudima (objavljeno 1963) i ivot je stvaran samo kada "Ja jesam" (privatno objavljeno 1975). Roen na granici Rusije i Turske 1877. "u udnim, skoro biblijskim okolnostima", njegovo obrazovanje u vreme deatva nije mu dalo odgovor na brojna pitanja, pa je kao mladi krenuo u potragu za ljudima koji su postigli potpuno poznavanje ljudskog ivota. Njegova rana putovanja po neidentifikovanim mestima Centralne Azije i Srednjeg Istoka potrajala su dvadeset godina. Po povratku poeo je da okuplja uenike u Moskvi uoi prvog svetskog rata i nastavio je rad sa malim delom sledbenika dok se selio, tokom godina ruske revolucije, do Esentukija na Kavkazu, zatim preko Tiflisa, Konstantinopolja, Berlina i Londona do Chateau du Prieure-a blizu Pariza, gde je ponovo, u irem obimu, otvorio institut za harmonian razvoj oveka, 1922. godine. Posle njegove prve posete Americi 1924. saobraajna nezgoda prekinula
  • 5. je dalje planove vezane za Institut. Od 1924. do 1935. usmerio je svu svoju energiju na pisanje. Ostatak ivota proveo je u intenzivnom radu, uglavnom sa francuskim uenicima u Parizu gde je, nakon potpune pripreme za posthumno izdavanje u Njujorku i Londonu njegove prve serije, Belzebubove prie sa unukom, umro 1949. U emu se sastoji njegovo uenje? I da li je svakom razum ljivo? Pokazao je da evolucija oveka - tema istaknuta u naunom miljenju u njegovoj mladosti - ne moe da se dostigne kroz uticaje na mase ve da je rezultat individualnog unutranjeg rasta; da je takav unutranji poetak bio cilj svih religija, svih Puteva, ali zahteva direktno i precizno znanje menjanja shodno kvalitetu unutranje svesti svakog oveka: znanje koje je bilo sauvano na mestima koja je posetio, ali koje moe biti dostignuto samo uz iskusno voenje kroz dugotrajno samoprouavanje i "rad na sebi". Kroz redosled njegovih ideja i vebe koje je brzo menjao, umovi svih koji bi doli k njemu postajali su otvoreni za naj potpunije nezadovoljstvo sobom i istovremeno za ogromnu skalu svojih unutranjih mogunosti, na takav nain koji niko od njih ne bi nikad vie zaboravio. Prikaz uenja koji je Gurijev dao u Belzebubovim priama je unutranje pretraivanje panorame celokupne istorije ljudske kulture, od stvaranja ivota na planeti, preko uspona i padova civilizacija do modernih vremena. Sreom, postoje zapisi njegovih izvornih rei i neposrednih uputstava datih u razgovorima, govorima i predavanjima u Prieure-u, i tokom putovanja iz jednog grada u drugi sa ueni cima, esto u tekim uslovima. To su govori sadrani u ovoj knjizi. Sastoje se od beleki sa predavanja sakupljenih po seanju onih koji su ih sluali i potom verno zapisali. uvane kao blago i paljivo tiene od zloupotrebe, ak se i injenica postojanja ovih beleki saznavala postepeno.
  • 6. Nekompletne kakve jesu, ak fragmentarne u nekim slua jevima, njihova zbirka je autentino tumaenje G u r i j e v o g pristupa radu na sebi, onako kako je izlagan uenicima u potrebnom trenutku. tavie, ak i u ovim belekama po seanju, upadljivo je da je bez obzira na raznolikost slualaca - u nekim sluajevima, ljudi dugo bliskih njegovoj ideji, u drugim ljudi pozvanih da se sretnu sa njim prvi put - uvek prisutan isti ljudski ton glasa, isti ovek izaziva jedan prisan odgovor u svakom od slualaca. U predgovoru prvom izdanju knjige, Jeanne de Salzmann, koja je provela trideset godina sa Gutijevim od 1919. u Tiflisu do njegove smrti, i uestvovala u svim stadijumima njegovog rada, ak bivajui odgovorna za grupe poslednjih deset godina njegovog ivota izjavljuje da: ,,Danas, kad se Gurijevljevo uenje izuava i praktikujc od znaajnog broja istraivakih grupa u Americi, Evropi i ak i Aziji, izgleda poeljno da se baci svetio na fundamentalnu karakteristiku njegovog uenja, tj, da dok je traena istina uvek bila ista, forme kroz koje je pomagao uenicima da je dosegnu sluile su samo za odreeno vreme. im bi se novo razumevanje postiglo promenila bi se forma. itanja, govori, diskusije i prouavanja, koji su bili glavna osobina rada za odreeno vreme i stimulisali razum do take otvorenosti ka potpuno novom nainu gledanja, bili bi iz jednog ili drugog razloga odjednom odbaeni. To bi zateklo uenika. ta je njegov intelekt postao sposoban da razume sad se moralo iskusiti kroz oseanje. Neoekivane okolnosti su ostvarivane radi prekidanja navika, jedina mogunost suoavanja sa novom situacijom postojala je kroz duboko samoispitivanje, uz potpunu iskrenost koja jedina moe promeniti kvalitet ljudskog oseanja. Zatim se od samog tela trailo da sakupi svu energiju svoje panje da bi se usaglasilo sa poretkom kome treba da slui. Posle tog iskustva ovek je mogao da prati njegov kurs na drugom nivou.
  • 7. Kao to je sam Gurijev obino govorio: 'Svi delovi koji ine ljudsko bie moraju biti obavetcni - obaveteni na jedini nain koji je odgovarajui za svakog od njih - inae e razvoj biti naopak i nee moi da napreduje.' Ideje su bile poziv, poziv za drugi svet, poziv od onog ko zna i ko je u stanju da nam pokae put, Ali transformacija ljudskog bia zahteva neto vie. Ona moe biti postignuta samo ako postoji stvarni susret izmeu svesne sile koja se sputa i potpunog predavanja koje mu odgovara. To dovodi do fuzije. Novi ivot tada moe da se pojavi kroz novi skup okolnosti koje samo neko ko ima objektivnu svest moe stvoriti i razviti. Ali da bi to razumeo pojedinac mora proi sve etape tog razvoja. Bez tog iskustva i razumevanja rad e izgubiti efektivnost i okolnosti e biti pogreno interpretirane; nee biti date u pravom trenutku i situacije i napori e ostati na nivou obinog ivota, beskorisno se ponavljajui." Odbljesci istine je prikaz razgovora sa Gurijevim zapisan od strane moskovskog uenika 1914. koji je spomenuo P. D. Uspenski u U potrazi za udesnim. To je prvi - verovatno i jedini primer niza eseja o Gurijevljevim idejama koje je zamislio u tom periodu. Njegov autor je nepoznat. Govori su uporeivani i ponovo grupisani uz pomo ge Tomasa de Hartmana, koja je od 1917. prisustvovala svim susretima i tako mogla garantovati njihovu autentinost. Zapazie se da su delovi nekih govora (ukljuujui one koji poinju sa Za precizno prouavanje", Na sva moja pitanja" i ,,Dve reke") u stvari izrazi materijala koje je Gurijev kasnije iskoristio u samo malo drugaijem obliku kad je pisao poslednje poglavlje Belzebubovih pria svom unuku. Neki od Aforizama bili su publikovani ranije za raun ivota u Prieure-u. Bili su ispisani specijalnim pismom, znanim samo uenicima, na zidovima Studijske kue gde su odravani govori.
  • 8. BELEKA IZDAVAA 1 Odbljesci istine je prikaz, koji je napisao jedan od njegovih ruskih uenika, po poseti Gurijevu u blizini Moskve pre Revolucije. To je prvi verovatno i jedini iz niza eseja o Gurijevljevim idejama za koje ju on dao odobrenje da lanovi njegovog kruga u Moskvi 1914. treba da piu. Autor je nepoznat i, prekinut ruskom re volucijom, Gurijev se preselio na Kavkaz i projekat je bio naputen. Ali ovaj esej je itan povremeno u Moskvi kao uvod za ljude koji dolaze kod Gurijeva prvi put, kako je zapisao P. D. Uspenski u U potrazi za udesnim. Govori su seanja na razgovore koji su se odravali skoro svake veeri izmeu Gurijeva i nekolicine posveenih sledbenika, tokom selidbe Instituta za harmonian razvoj oveka, u najteim okolnostima, od Esentukija na Kavkazu do Tiflisa, Konstantinopolja, Berlina, Londona i konano Chateau du Prieure-a, u Fontenblou, blizu Pariza; i takoe iz zatvorenih predavanja koje je drao tokom nekoliko poseta Americi. Naalost, taj dragoceni materijal nije direktan prepis Gurijevljevih rei. Da bi pomogao uenicima da postignu stanje slobodne panje neophodne za razmenu sa njim na susretima, Gurijev nije dozvoljavao da se vode beleke dok teku njegovi govori. I pored toga, nekoliko dalekovidih slualaca - sa zadiv ljujuom snagom pamenja i u najveem broju sluajeva bez Gurijevljevog znanja - beleili su posle bilo sami ili sa jo nekim sve ta su uli. Beleke koje su sauvali razliiti ljudi postepeno su prikupljane, uporeivane, preraivane gde je bilo potrebno i 1 Beleka engleskog izdavaa
  • 9. proveravane itanjem naglas nekima od onih koji su sluali originalne govore. Nekompletne kakve jesu, ak fragmentarne u nekim slua jevima, one su autentino tumaenje Gurijevljevog pristupa radu na sebi, onako kako je izlagano uenicima u potrebnom trenutku. Zapazie se da su delovi nekih govora (ukljuujui one koji poinju sa Za precizno prouavanje", Na sva moja pitanja" i Dve reke") u stvari izrazi materijala koje je Guuijev kasnije iskoristio u samo malo drugaijem obliku kad je pisao poslednje poglavlje Od autora" Belzebubovih pria svom unuku. Neki od Aforizama bili su publikovani ranije za raun ivota u Prieure-u. Bili su ispisam specijalnim pismom, znanim samo uenicima, na zidovima Studijske kue gde su odravani govori.
  • 10. I 1914. Odbljesci istine napisani u jednom od Gurijevljevih krugova u Moskvi udni dogaaji, neshvatljivi sa obine take gledita, vodili su moj ivot. Mislim na one dogaaje koji utiu na ovekov unutranji ivot, korenito menjajui njegov pravac i cilj, stvarajui nova razdoblja u njemu. Nazivam ih neshvatljivim poto je njihova povezanost bila jasna samo meni. To je bilo kao da je neka nevidljiva osoba, radi odreenog cilja, stvorila okolnosti na mom ivotnom putu koje sam, u trenutku kada mi je to bilo najpot rebnije, pronaao naizgled sluajno. Voen takvim dogaajima, od ranih sam se godina navikao da posmatram sa velikom pronicljivou okolnosti koje me okruuju i da pokuam da shvatim princip koji ih povezuje i pronaem u njihovim meusobnim odnosima ire, potpunije objanjenje. Moram rei da je ono to me u svakom spoljanjem rezultatu najvie zanimalo bio skriven uzrok koji ga je izazivao. Jednog dana tokom mog ivota, na taj isti prividno udan nain, susreo sam se licem u lice sa okultizmom i zainteresovao za njega kao za neki dubok i harmonian filozofski sistem. U trenutku kad bih dosegao neto vie od istog interesovanja, ponovo bih izgubio, isto onako iznenada kao to sam pronaao, mogunost nastavljanja njegovog sistematskog prouavanja. Dru gim reima, bio bih baen iskljuivo na vlastite izvore. Taj gubitak liio mi je na besmislen prekid, ali sam kasnije prepoznao u njemu nuan stepenik u toku mog ivota, pun dubokog znaenja. Meu tim, to je prepoznavanje dolo mnogo kasnije. Nisam odstupio nego sam nastavio na vlastitu odgovornost i rizik. Suoavao sam
  • 11. se sa nesavladivim preprekama, koje su me terale da odustanem. iroki horizonti su se otvarali mojoj viziji i poto sam suvie urio esto sam greio i uplitao se. Gubei, kako je izgledalo, ono to sam ve otkrio, ostajao sam da kruim oko istog mesta, kao za dran maglom. U traganju sam nainio puno napora i oigledno beskorisnog rada, nagraen neadekvatnim rezultatima. Danas, vidim da nijedan napor nije nestao uzalud i da je svaka greka posluila kao putokaz prema istini. Zaronio sam u izuavanje okultne literature i bez preterivanja mogu rei da nisam samo itao nego usvajao strpljivo i istrajno vei deo raspoloivog materijala, pokuavajui da uhvatim smisao i razumem skriveno izmeu redova. Sve to posluilo mi je da se uverim da ne mogu nai ono ta traim u knjigama: mada sam uoavao obrise velianstvene strukture, nisam mogao da je vidim jasno i razgovetno. Tragao sam za onima koji bi mogli imati zajednika interesovanja sa mnom. Neki su izgledali kao da su pronali neto, ali u bliem ispitivanju video bih da su oni, kao i ja, pipali u mraku. Nastavio sam da se nadam da u na kraju nai ta mi je potrebno; tragao sam za ivim ovekom, sposobnim da mi da vie nego to mogu nai u knjizi. Tragao sam tvrdoglavo i istrajno i posle svakog neuspeha nada se ponovo budila i vodila me novoj po trazi. Sa ovim na umu posetio sam Egipat, Indiju i druge zemlje. Mnogi od tih susreta nisu ostavili nikakav trag, ali su neki bili od velike vanosti. Nekoliko je godina prolo; meu moje poznanike ubrajam i neke sa kojima sam, zbog naih zajednikih interesovanja, bio trajnije povezan. Jedan od meni bliih je bio izvesni A. Proveli smo ne mali broj neprospavanih noi, naporno razmiljajui o delovima knjige koje nismo razumeli i tragajui za odgovarajuim objanjenjima. Na taj smo se nain prisno upoznali. Ali tokom poslednjih est meseci poeo sam da zapaam, prvo u retkim intervalima, a zatim ee, neto udno u vezi sa njim. Nije da mi je okrenuo lea, ali je izgledalo da je postao manje zainteresovan za traganje, koje je meni i dalje bilo od ivotne
  • 12. vanosti. Istovremeno sam video da nije zaboravio na to. esto je izraavao ideje i davao komentare koji su postajali potpuno shvatljivi tek posle dugog razmiljanja. Ne jednom sam mu stavio primedbu, ali je on uvek veto izbegavao razgovore na tu temu. Moram priznati da me narastajua ravnodunost A, koji je bio stalni drug mog rada, dovela do potitenih razmiljanja. Jednom sam otvoreno govorio sa njim o tome - jedva se seam na koji nain. Ko ti je rekao", usprotivio se A, ,,da te naputam? Saekaj malo i videe jasno da grei." Ali iz nekog razloga ni ove primedbe, ni neke druge koje su mi ponekad zvuale udno, nisu me zainteresovale. Moda zato to sam bio okupiran mirenjem sa idejom moje potpune usamlje nosti. Tako se to nastavilo. Tek sad vidim, uprkos oevidnoj sposo bnosti za posmatranje i analizu, da sam previao glavni faktor, koji je bio neprekidno pred mojim oima, na nain koji je neoprostiv. Ali neka injenice govore za sebe. Jednog dana sredinom novembra proveo sam vee sa prijateljem. Razgovor je bio o temi koja me malo interesovala. Tokom pauze u razgovoru, moj domain je rekao, ,,Usput, znajui za tvoju naklonost prema okultizmu mislim da bi te jedan lanak u dananjem Golos Moskvi (Glasu Moskve) interesovao." I pokazao mi je lanak naslovljen Okolo teatra". Govorio je, dajui kratak sadraj, o scenariju srednjevekovne misterije, Borba maioniara: balet koji je napisao G. I. Gurijev, orijentalista koji je bio dobro poznat u Moskvi. Pominjanje okultizma, sam naslov i sadraj scenarija, probudili su kod mene veliko interesovanje, ali niko od prisutnih ljudi nije mogao da mi da nikakvu informaciju o tome. Moj domain, vatreni ljubitelj baleta, priznao je da u njegovom krugu ne zna nikoga ko odgovara opisu u lanku. Isekao sam ga, uz njegovu dozvolu i odneo ga sa sobom. Neu vas zamarati izlaganjem razloga moje zainteresovanosti za taj lanak. Ali je posledica bila da sam doneo vrstu odluku u
  • 13. subotu ujutru da naem g. Gurijeva, pisca scenarija, po svaku cenu. Te iste veeri kada me posetio A, pokazao sam mu lanak. Rekao sam mu da je moja namira da pronaem g.Gurijcva i pitao ga za miljenje. A. je proitao lanak, pogledao me i rekao: ,,Pa, elim ti uspeh. to se tie mene, nisam zaintetesovan. Zar nismo imali dovoljno takvih pria?" I spustio je lanak sa strane sa izgledom rav nodunosti. Takav stav prema mom pitanju bio je tako hladan da sam odustao i utonuo u vlastite misli; A. je takoe bio zamiljen. Na se razgovor zaustavio. Dugu tiinu prekinuo je A, spustivi ruku na moje rame. Gledaj", rekao jer nemoj biti uvreen. Imam svoje razloge, koje u ti kasnije objasniti, to sam ti tako odgovorio. Ali u ti, prvo, postaviti nekoliko pitanja koja su tako ozbiljna" naglasio je re tako" - ti ne moe ni znati koliko su ozbiljna." Nekako zauen izjavom uzvratio sam, Pitaj." Zbilja, reci mi zato eli nai g.Gurijeva? Kako e ga traiti? Koji e cilj slediti? I ako tvoja potraga bude uspena, na koji e mu nain prii?" Isprva bezvoljno, ali podstaknut ozbiljnou A-ovog pona anja, kao i pitanjima koja je postavio, objanjavao sam pravac mog razmiljanja. Kad sam zavrio, A. je preao preko onog ta sam rekao i dodao, Mogu ti rei da nee nita nai." Kako je to mogue?" uzvratio sam. Meni izgleda da baletski scenario Borbe maioniara, odvojeno od toga to je posveen Gelceru, teko da je tako nevaan da bi se njegov autor mogao izgubiti bez traga." Nije to pitanje autora. Moe ga nai. Ali on nee hteti da razgovara sa tobom kako bi mogao", rekao je A. Planuo sam na to: Zato zamilja da on ?" ,Ja nita ne zamiljam", prekinuo me A. ,,Ja znam. Ali da te ne drim u neizvesnosti, rei u ti da ja znam dobro taj seenario, vrlo dobro. ta vie znam njegovog autora, g. Gurijeva, lino i poznajem ga
  • 14. veoma dugo. Nain koji si izabrao da ga nae moe dovesti do toga da ga upozna, ali ne kako bi ti eleo. Veruj mi, ako mi dozvoli mali prijateljski savet, saekaj jo malo. Pokuau da ti upriliim susret sa g. Gurijevim na nain koji ti eli Pa, sad moram poi." U najveem zaptepaenju zaustavio sam. ga. ekaj. Ne moe jo da ide. Kako je dolo do toga da ga zna? Ko je on? Zato mi nikad pre nisi govorio o njemu?" Ne tako mnogo pitanja", rekao je A. Kategoriki odbijam da na njih sada odgovorim. U pravo vreme odgovoriu. Smiri svoj duh u meuvremenu; obeavam da u uiniti sve to mogu da te upoznam." Uprkos mojim najupornijim zahtevima A. je odbio da odgo vori, dodajui da je u mom interesu da ga ne zadravam vie. Oko dva sata u nedelju, A. mi je telefonirao i kratko rekao: Ako eli, budi na eleznikoj stanici u sedam sati." ,,A kuda emo ii?" pitao sam. Kod g. Gurijeva", odgovorio je i spustio slualicu. On se sigurno ne ustruava preda mnom", bljesnulo je kroz moj um, ak me nije pitao ni da li mogu, a dogodilo se da imam vaan posao veeras. Pored toga, uopte ne znam koliko emo daleko morati ii. Kad emo se vratiti? Kako u objasniti kod kue?" Ali onda sam pomislio da ne lii na A. da previa okolnosti mog ivota; tako je vaan" posao brzo izgubio svoju vanost i poeo sam da iekujem odreeni as. Postavi ne strpljiv stigao sam na stanicu skoro sat vremena ranije i ekao sam A-a. Konano se pojavio. Doi brzo", rekao je pourujui me. Imam karte. Zadrao sam se i kasnimo." Pratio nas je nosa sa nekim velikim koferima. ,,ta je to?" pitao sam A. Zar odlazimo na godinu dana?" Ne", odgovorio je smejui se. Vratiu se s tobom; koferi se ne tiu nas." Zauzeli smo sedita i budui da smo bili sami u kupeu niko nije ometao na razgovor. Da li idemo daleko?" upitao sam.
  • 15. A. je pomenuo jedno od izletinih mesta blizu Moskve i dodao, Da te potedim daljeg ispitivanja rei u ti sve to je mogue; ali vei deo e biti samo za tebe. Sigurno, s pravom si zainteresovan za g. Gurijeva kao osobu, ali ja u ti rei samo nekoliko spoljanjih injenica o njemu, da ti dam orijentaciju. to se tie mog linog miljenja o njemu utau, tako da moe potpunije doi do sopsrvenih utisaka. Kasnije emo se vratiti na ovu temu." Smestivi se udobno u svoje sedite poeo je da pria. Rekao mi je da je g. Gurijev proveo mnogo godina tragajui po Istoku sa odreenom svrhom i da je bio na mestima nedostupnim evropljanima; da je pre dve ili tri godine doao u Rusiju i iveo u Petersburgu, posveujui svoje napore i svoje znanje uglavnom sopstvenom radu. Ne tako davno preselio se u Moskvu i iznajmio je seosku kuu blizu grada, da bi bio u stanju da radi povueno bez uznemiravanja. U skladu sa ritmom samo njemu znanim periodino je poseivao Moskvu, vraajui se sopstvenom radu nakon odreene pauze. Nije smatrao za neophodno, zakljuio sam, da kae svojim moskovskim pozna nicima o seoskoj kui i nikog tamo nije primao. Kako se dogodilo da ga upoznam", rekao je A, ,,o tome emo drugi put. To je, takoe, daleko od banalnog." A. je nastavio da govori kako je na samom poetku poznanstva sa g. Gurijevim govorio o meni i eleo da me upo zna sa njim; ne samo da je odbio nego je izriito zabranio A-u da mi govori bilo ta o njemu. Na osnovu mog upornog zahteva da upoznam g. Gurijeva i mog cilja da tako i uinim, A. je odluio da ga pita jo jednom. Video ga je poto je otiao od mene prethodne noi i g. Gurijev se, poto je postavio mnogo detalj nih pitanja o meni, sloio da me vidi i sam predloio da A. treba da me odvede do njega te veeri, na selo. ,,Uprkos tome to te poznajem mnogo godina", rekao je A. on te sigurno bolje zna nego ja, na osnovu onog ta sam mu govorio. Sad shvata da to nije bilo samo moje zamiljanje kad sam ti rekao da ne bi postigao nita na obian nain. Ne zaboravi,
  • 16. velik je izuzetak nainjen za tebe i niko od onih koji ga poznaju nije bio tamo gde ide. ak ni oni koji su mu najblii ne pret postavljaju postojanje takvog utoita. Taj izuzetak duguje mojoj preporuci, pa te molim da me ne dovede u nezgodnu situaciju." Jo nekoliko drugih pitanja nije dovelo do odgovora A, ali kad sam ga pitao za Borbu maioniara ispriao mi je njen sadraj u nekoliko detalja. Kad sam ga upitao u vezi neeg to mi je izgledalo nepodudarno, A. mi je rekao da e g. Gurijev sam govoriti o tome, ako bude mislio da je neophodno. Ovaj razgovor izazvao je u meni mnotvo misli i pretpostavki. Posle utnje, okrenuo sam se ka A-u pitanjem. A. mi je uputio nekakav zapanjen pogled i, posle kratke pauze, rekao: Saberi svoje misli, ili e napraviti budalu od sebe. Blizu smo. Ne dozvoli da zaalim to sam te doveo. Seti se ta si jue rekao o svom cilju." Posle ovog nije rekao nita vie. Na stanici smo utke napustili voz i ponudio sam se da ponesem jedan od kofera. Teio je najmanje trideset pet kilo grama, a kofer koji je nosio A. sigurno nije bio laki. Saonice sa etiri sedita su na nas ekale. Bez rei smo zauzeli naa mesta i vozili se celim putem u dubokoj tiini. Posle petnaestak minuta saonice su stale pred kapiju. Velika dvospratna seoska kua bila je jedva vidljiva u udaljenom kraju bate. Predvoeni naim vozaem koji je nosio prtljag, proli smo kroz nezakljuanu kapiju i krenuli prema kui du puta oienog od snega. Vrata su bila odkrinuta. A. je pozvonio. Posle nekog vremena glas je upitao, Ko je tamo?" A. je izgovorio svoje ime. Kako si?" isti glas je izgovorio kroz polu otvorena vrata. Voza je uneo kofere u kuu i ponovo otiao. Poimo sada", rekao je A, koji je izgledao kao da neto eka. Proli smo kroz mraan hodnik u bledo osvetljeno predsoblje. A. je zatvorio vrata za nama; nikog nije bilo u sobi. Spusti svoje stvari", rekao je kratko, pokazujui na klin. Skinuli smo kapute. Daj mi ruku; ne boj se, nee pasti." Zatvorivi vrata vrsto iza sebe A. me uveo pravo u potpuno mranu sobu. Pod je bio
  • 17. prekriven mekim ilimom po kojem smo neujno koracali. Ispruio sam ruku i u mraku napipao teku zavesu, koja je prelazila celom duinom preko neeg to je liilo na veliku sobu, stvarajui vrstu prolaza do drugih vrata. Dri svoj cilj pred sobom", A. je proaptao i povukavi ilim koji je visio iznad vrata gurnuo me pravo u osvetljenu sobu. Nasuprot vrata na niskom otomanu naslonjen na zid sedeo je sredoveni ovek, sa stopalima prekrtenim po istonjakom obiaju; puio je udno oblikovane nargile koje su stajale na niskom stoiu ispred njega. Pored nargila stajala je mala oljica kafe. To su bile prve stvari koje su mi zapele za oko. im smo uli, g. Gurijev - poto je to bio on - podigao je ruku i, mirno nas pogledavi, doekao klimanjem glave. Zatim mi je rekao da sednem, pokazujui na otoman pored njega. Njegov ten odavao je orijentalno poreklo. Posebno su njegove oi pri vukle moju panju, ne toliko po njima samima nego po nainu kako me je pogledao kad me pozdravio, ne kao da me vidi prvi put nego kao da me zna dugo i dobro. Seo sam i brzo pogledao po sobi. Izgledala je tako neobino jednom Evropljaninu da elim da je detaljnije opiem. Nije bilo nepokrivenog prostora, bilo ilimima bilo nekom vrstom zavesa. Jedan ogroman ilim prekrivao je pod te prostrane sobe. ak su po njenim zidovima bili okaeni ilimi koji su takoe prekrivali vrata i prozore; plafon je bio prekriven starinskim svilenim alovima blistavih boja, za divljujue lepih kombinacija. Svi su bili na neobian nain navueni prema centru plafona. Svetlo je bilo skriveno mutnim staklenim zastorom udnog oblika koji lii na ogroman lotosov cvet, proizvodei beli difuzni sjaj. Druga lampa, koja daje slinu svetlost, stajala je na visokom stalku levo od otomana na kom smo sedeli. Naslonjen na levi zid nalazio se pijanino prekriven starinskim draperijama, koje su tako prikrivale njegov oblik da bez njegovih svenjaka ne bih pogodio ta je to. Na zidu preko puta pijanina bio je postavljen velik ilim, sa obeenom kolekcijom ianih instrumenata neobinih oblika, meu kojima su takoe bile i flaute. Druge dve kolekcije su
  • 18. ukraavale zidove. Jedna, starog oruja sa nekim prakama, jata ganima, kamama i drugim stvarima, bila je iza i iznad naih glava. Na suprotnom zidu, obeene o finu belu icu, nekoliko starih izrezbarenih lula bilo je aranirano u harmoninu grupu. Ispod ove poslednje kolekcije, na podu koji dodiruje zid, leao je dugaak red velikih jastuka prekrivenih jednim ilimom. U 1evom uglu, na kraju reda, bila je holandska pe prekrivena izvezenom tkaninom. Ugao nadesno bio je dekorisan posebno finom kombinacijom boja; na njemu je visila ikona Svetog ora Pobedonosca, napravljena od dragog kamenja. Ispod je stajao mali ormar u kom je bilo nekoliko statua od slonove kosti raz liite veliine; prepoznao sam Hrista, Budu, Mojsija i Muhameda; ostale nisam mogao videti dovoljno dobro. Drugi niski otoman stajao je pored desnog zida. Sa obe strane bila su dva mala stola od abonosa i na jednom je bio ibrik za kafu sa lampom za grejanje. Nekoliko jastuka i jastuia za kleanje bilo je rasuto po sobi u paljivom neredu. Sav nametaj je bio ukraen kiankama, zlatnim vezom i draguljima. Kao celina soba je proizvodila neobino prijatan utisak pojaan diskretnim mirisom prijatno pomeanim sa aromom duvana. Pregledavi sobu okrenuo sam oi ka g. Gurijevu. Pogledao me je i imao sam jasan utisak da me je uzeo na dlan ruke i vagao. Nevoljno sam se nasmeio i on je udaljio pogled mirno i bez urbe. Pogledavi A. rekao mu je neto. Nije me vie gledao na taj nain i utisak se nije ponovio. A. je sedeo na velikom jastuku pored otomana, u istom poloaju kao g. Gurrjev, za koji je izgledalo da mu je postao prirodan. Odmah se podigao, uzeo dva velika bloka papira i dve olovke sa malog stola, jednu dao g. Gurijevu a drugu zadrao. Pokazujui na ibrik rekao mi je, ,,Kad eli kafu, poslui se. Ja u sad uzeti." Pratei njegov primer, nasuo sam oljicu i, vrativi se na svoje mesto, spustio sam je pored nargila na mali sto. Zatim sam se okrenuo ka g. Gurijevu i, pokuavajui da se izrazim onoliko kratko i nedvosmisleno koliko je mogue, objasnio sam zato sam doao. Posle kratke utnje, g. Gurijev je
  • 19. rekao: Pa, ne gubimo dragoceno vreme", i pitao me ta stvarno elim. Da izbegnem ponavljanja, zabeleiu odreene karakteristike razgovora koji je usledio. Pre svega moram da spomenem do nekle udnu okolnost, koju nisam zapazio u prvom trenutku, moda zato to nisam imao vremena da o njoj razmiljam. G. Gurdijev nije govorio ruski ni teno ni tano. Ponekad je dugo tragao za reima i izrazima koji su mu potrebni i stalno se okretao prema A-u za pomo. Rekao bi mu dve ili tri rei; izgledalo je da A. hvata njegovu misao u vazduhu, razvija je i kompletira i daje u formi koja je meni razumljiva. Izgledalo je da je dobro upoznat sa temom o kojoj smo diskutovali. Kad je g. Gurdijev govorio A. ga je paljivo posmatrao. Jednom reju g. Gurijev bi mu pokazao neko novo znaenje i brzo promenio pravac A-ovih misli. Svakako, A-ovo poznavanje mene veoma mu je pomoglo da mi omogui da razumem g. Gurijcva. Mnogo puta jednim nagovetajem A. bi izazvao celu kategoriju misli. Sluio je kao prenosnik izmeu g. Gurijeva i mene. U poetku g. Gurdijev je morao stalno da se obraa A-u, ali kako se tema proirivala i razvijala zahvatajui nove oblasti, g. Gurijev se sve ree okretao A-u. Njegov je govor tekao mnogo slobodnije i prirodnije; izgledalo je da potrebne rei dolaze same i mogao bih se zakleti da je do kraja razgovora govorio najistijim ruskim bez naglaska, rei su sledile jedna drugu teno i mirno; bile su bogate bojom, poreenjima, ivopisnim primerima, irokim i harmoninim perspektivama. Uz to, obojica su ilustrovali razgovor razliitim dijagramima i serijama brojeva, koji su, uzeti zajedno oblikovali graciozan sis tem simbola, vrstu knjige u kojoj je jedan broj mogao da izradi celu grupu ideja. Navodili su brojne primere iz fizike i mehanike, a naroito iz hemije i matematike. G. Gurijev bi se ponekad obratio A-u kratkom primedbom koja se odnosila na neto blisko A-u i s vremena na vreme spomi njao imena. A. bi klimanjem glave ukazivao da je razumeo i
  • 20. razgovor bi se nastavljao bez prekidanja. Takoe sam shvatio da, dok poduava mene, A. i sam ui. Druga krakteristika je bila da sam morao da pitam veoma retko. Skoro u istom trenutku kada bi se pitanje pojavilo i pre nego to bi moglo biti formulisano, tok razgovora bi davao odgo vor. Kao da je g. Gurijev znao unapred i anticipirao koja bi se pitanja mogla pojaviti. Jednom ili dvaput nainio sam pogrean potez pitajui u vezi neke stvari koju bih mogao i sam da razjasnim. Ali o tome u govoriti na pravom mestu. Najbolje bih mogao uporediti pravi tok razgovora sa spiralom. G. Gurijev uzima glavnu ideju i, nakon njenog proirivanja i produbljivanja, kompletira krug njenog promiljanja povratkom na poetnu taku, koju vidim, tako rei, ispred sebe, proirenu i sa vie detalja. Novi krug i ponovo je jasnija i preciznija ideja o irini izvorne misli. Ne znam kako bih se oseao da sam bio nateran da razgovaram sa g. Gurijevim tete-a-tete. Prisustvo A, njegov miran i ispitivaki stav prema razgovoru, sigurno su vrili utisak na mene bez mog znanja. Uzeto u celini, ono to je reeno donelo mi je neiskazivo zadovoljstvo koje nikad dotad nisam iskusio. Obrisi te veli anstvene graevine, koja mi je bila tamna i nerazumljiva, bili su sada jasno ocrtani i ne samo obrisi ve i detalji fasade. Voleo bih da opiem, makar i samo priblino, sutinu tog razgovora. Ko zna da to nee pomoi nekom u poziciji slinoj mojoj sopstvenoj? To je svrha moje skice. Vi ste upoznati sa okultnom literaturom" poeo je g. Gurijev, ,,pa u uputiti na formulu koja vam je poznata iz Smaragdne table. 'Kako gore tako dole.' Jednostavno nam je da od toga ponemo da izgraujemo temelj naeg razgovora. Isto vremeno moram rei da nema potrebe da se koristi okultizam kao osnova od koje se pribliavamo razumevanju istine. Istina govori za sebe u kom god obliku da se ispoljava. To ete potpuno razumeti samo tokom vremena, ali elim da vam danas dam bar zrno razumevanja. Tako, ponavljam, poinjem okultnom formu-
  • 21. lom poto govorim sa vama. Znam da ste pokuavali da deifrujete tu formulu. Znam da je razumete". Ali razumevanje koje sada imate je samo bled i udaljen odraz boanskog sjaja. Neu vam govoriti o samoj formuli, neu je analizirati ili deifrovati. Na razgovor nee biti o bukvalnom znaenju; uzeemo je samo kao poetnu taku za nau diskusiju. Da bih vam dao ideju o naoj temi mogu rei da elim da govorim o sveoptem jedinstvu svega postojeeg - o jedinstvu u mnotvu. elim da vam pokaem dve ili tri strane dragocenog kristala i da usmerim vau panju na blede slike koje se slabo odraavaju u njima. Znam da razumete jedinstvo zakona koji upravljaju svemirom, ali to razumevanje je spekulativno ili pre, teoretsko. Nije dovoljno razumeti umom, neophodno je osetiti celim biem apsolutnu istinu i nepromenljivost te injenice; samo onda biete u stanju, svesno i sa uverenjem da kaete 'Ja znam'." Takav je bio smisao rei kojima je g. Gurijev zapoeo razgovor. Onda je nastavio ivo da opisuje sferu u kojoj se kree ivot celokupnog oveanstva, sa milju koja je ilustrovala hermetiku formulu koju je naveo. Putem analogija preao je od malih obinih dogaaja u ivotu pojedinaca do velikih krugova u ivotu celokupnog oveanstva. Posredstvom takvih paralela podvukao je ciklinu aktivnost zakona analogije unutar umanjene sfere zemaljskog ivota. Zatim, na isti nain, preao je od oveanstva na ono to bih nazvao ivotom Zemlje, pred stavljajui je kao jedan ogroman organizam slian ovekovom i to terminima fizike, mehanike, biologije itd. Posmatrao sam kako se razjanjenje njegovih misli fokusira u jednoj taki. Neizbean zakljuak svega to je rekao bio je veliki zakon trojstva: zakon tri principa akcije, otpora i ravnotee: aktivan, pasivan i neutralan princip. Sada, oslanjajui se na solidan temelj Zemlje i naoruan tim zakonom, primenio ga je, smelim uzletom misli na sav sunev sistem. Sad se njegova misao nije vie kretala ka tom zakonu trojstva, ve izvan njega, podvlaei ga vie i vie, ispoljavajui ga na stepenici najblioj oveku, na Zemlji i Suncu. Onda, kratkom
  • 22. frazom je preao izvan granica sunevog sistema. Astronomske injenice prve su izbile u prvi plan, zatim su se smanjile i iezle pred beskrajem svemira. Ostala je samo jedna velika misao koja proistie iz istog velikog zakona. Njegove su rei zvuale sporo i sveano i u istom trenutku izgledale su kao da iezavaju i gube znaenje. Iza njih mogao se osetiti puls misli od velike vanosti. Doli smo do ivice bezdana koji se nikad ne moe premostiti obinim ljudskim razumom. Da li oseate kako rei postaju suvine i bekorisne? Da li oseate kako je ovde bespomoan razum sam po sebi? Doli smo do principa koji je iza svih prin cipa." Rekavi to zautao je, a njegov pogled je postao zamiljen. Opinjen lepotom i grandioznou njegovog miljenja postepeno sam prestao da sluam rei. Mogu rei da sam ih oseao, da sam shvatao njegovu misao ne razumom ve intuicijom. ovek daleko dole bio je sveden na nitavnost i iezao je bez traga. Bio sam ispunjen oseajem blizine Velike Tajne i duboko svestan svoje line nitavnosti. Kao da pogaa moje misli, g. Gurijev je upitao: Poeli smo sa ovekom i gde je on? Ali velik je, sveobuhvatan zakon jedinstva. Sve u svemiru je jedno, razlika je samo u stepenu; u beskrajno malom nai emo iste zakone kao u beskrajno velikom. Kako je gore, tako je dole. Sunce se podie iznad planinskih vrhova; doline su jo u tami. Tako razum, prevazilazei ljudsko stanje, razmatra boansku svetlost, dok je za one koji se zadravaju ispod sve u tami. Opet ponavljam, sve na svetu je jedno; a poto je razum takoe jedan, ljudski razum predstavlja snaan instrument za istraivanje. Sada, vrativi se na poetak, spustimo se na zemlju od koje smo poli, nai emo njeno mesto u poretku strukture svemira. Gledajte! Napravio je malu skicu i uz usputne komentare o zakonima mehanike opisao emu konstrukcije svemira. Sa brojevima i dijagramima u harmoninim, sistematinim redovima, poelo je da se pojavljuje mnotvo unutar jedinstva. Dijagrami su poinjali
  • 23. da dobijaju znaenje, ideje koje su bile mrtve poinjale su da oivljavaju. Jedan isti zakon pokretao je sve; sa ushienim razumevanjem pratio sam harmonian razvoj svemira. Njegova ema uzdizala se od Velikog Poetka i zavravala Zemljom. Dok je iznosio to izlaganje, g. Gurijev je naglasio neop hodnost da neto to je nazvao ,,okom" doe na dato mesto spolja i spoji dva suprotna principa u jedno uravnoteeno jedinstvo. To odgovara taki sustizanja sila u balansiranom siste mu sila u mehanici. Doli smo do take s kojom je na zemaljski ivot povezan", rekao je g. Gurijev, ,,i za sada neemo ii dalje. Da bismo jo blie istraili ono ta je sada reeno i jo jednom istakli jedinstvo zakona, uzeemo jednostavnu skalu i primeniti je, proporcionalno je uveavajui na dimenzije mikrokosmosa." I zatraio je da izaberem neto poznato pravilne strukture, kao spektar bele svetlosti, muziku skalu i sl. Posle premiljanja odabrao sam muziku skalu, Napravili ste dobar izbor", rekao je g. Gurijev. ,,U sutini muziku skalu, u obliku u kom danas postoji, konstruisali su u drevnim vremenima oni koji su posedovali veliko znanje i shvatiete koliko ona moe doprineti razumevanju glavnih zakona." Rekao je nekoliko rei o zakonima strukture skale i posebno je istakao praznine, kako ih je zvao, koje postoje u svakoj oktavi izmeu nota mi i fa i takode izmeu si jedne oktave i do sledee. Izmeu tih nota nedostaju polutonovi, kako u uzlaznim tako u silaznim skalama. Dok u uzlaznom razvoju oktave note do, re, fa, sol i la mogu prei u naredne vie tonove, note mi i si su liene te mogunosti. Objasnio je kako ove dve praznine, u skladu sa odreenim zakonima koji zavise od zakona trojstva, bivaju popunjene novim oktavama drugih redova, a ove oktave unutar praznina igraju ulogu slinu onim polu-tonovima u evolutivnim ili involutivnim procesima oktave. Osnovna oktava bila je slina stablu koje prua grane podreenih oktava. Sedam osnovnih nota oktave i dve praznine, karike pravaca", daju ukupno devet karika lanca, ili tri grupe po tri u svakoj.
  • 24. Nakon ovoga vratio se strukturnoj emi svemira i izdvojio zrak" iji pravac vodi do Zemlje. Izvorno snana oktava, ije note oevidno stalno opadajue snage ukljuuju Sunce, Zemlju i Mesec, neizbeno pada, u skladu sa zakonom trojstva, u tri podreene oktave. Tu se uloga praznina u oktavi i njihova razlika po prirodi jasno pokazala i postala mi jasna. Od dva intervala, mi-fa i si-do, jedan je bio aktivniji u smislu volje dok je drugi igrao ulogu pasivnog dela. okovi" izvorne eme, koji mi skupa nisu bili jasni, ovde su takoe bili pravilo i pojavili su se u novom svetlu. U podeli ovog zraka", mesto, uloga i sudbina oveanstva postali su jasni. Stavie, mogunosti individualnog oveka su postale oevidnije. Moe vam izgledati", rekao je g. Gurijev, da smo u sledenju cilja ka jedinstvu skrenuli sa puta u pravcu uenja o mnotvu. Ono to vam sada objanjavam nesumnjivo ete razumeti. U isto vreme siguran sam da e to razumevanjc prevashodno da se odnosi na strukturni deo izloenog. Pokuajte da fiksirate svoje interesovanje i panju ne na lepotu, harmoniju i otroumnost njegovu, a ak i tu stranu neete razumeti potpuno ve na duh, koji lei ispod rei, na unutranji sadraj. U suprotnom videete samo formu, lienu ivota. Sada, videete jednu stranu kristala i, kad bi vae oko moglo opaziti odraz u njemu, pribliili biste se istini samoj." Onda je g. Gurijev poeo da objanjava nain na koji su osnovne oktave kombinovane sa sekundarnim oktavama koje su im podreene; kako one, sa svoje strane, alju dalje nove oktave sledeeg reda, itd. Mogao bih to uporediti sa procesom klijanja ili, slinije, oblikovanja drveta. Od uspravnog snanog stabla ire se grane, koje sa svoje strane razvijaju male grane i granice na kojima se onda pojavljuju listovi. ovek bi skoro mogao da oseti proces oblikovanja ilica. Moram priznati da je, u stvari, moja panja prvenstveno bila privuena harmonijom i lepotom sistema. Kao dodatak rastu oktava, kao grananje drveta, g. Gurijev je istakao da se svaka
  • 25. nota svake oktave pojavljuje, sa druge take gledita, kao cela oktava: i to je istinito svuda. Ove unutranje" oktave mogao bih da uporedim sa godovima stabla drveta koji stoje jedan u drugome. Sva ova objanjenja data su u veoma optim terminima. Isticala su zakonit karakter strukture. Ali zbog primera koji su ih pratili, pre su se mogla smatrati teoretskim. Primeri su davali ivot i ponekad je izgledalo da stvarno poinjem da nagaam ta je bilo sakriveno iza rei. Video sam da su u tako gustoj strukturi svemira, sve mogunosti, sve kombinacije bez izuzetka pred viene; beskonanost beskonanosti je nagovetena. Mada isto vremeno, nisam video, poto se moj razum zapleo ispred ogromnosti pojma. Ponovo sam osetio dvostruku senzaciju blizinu mogunosti znanja svega i svest o njegovoj nedostupnosti. Jo jednom sam zauo rei g. Gurijeva kao eho mojih oseanja: Nijedan obian razum nije dovoljan da omogui oveku da uzme Veliko Znanje za sebe i naini ga neotuivim vlasnitvom. Pa ipak ono jeste mogue za njega. Ali prvo mora da otrese prainu sa stopala. Beskrajni napori, ogroman rad potrebni su da se doe do krila kojima je mogue uspeti se. Mnogo je puta lake tei sa strujom, s njom prelaziti iz oktave u oktavu; ali to trai nemerljivo due vreme nego sam eleti i initi. Put je teak, uspinjanje sve strmije kako se nastavlja, ali ovekova snaga se takode poveava. ovek postaje staloeniji i sa svakim stepenikom vidik mu se proiruje. D a , postoji mogunost." Zaista sam video da ta mogunost postoji, iako jo ne znajui kakva je ona video sam da jeste bila tu. Nalazim da je teko staviti u rei ono ta je postajalo sve razumljivije. Video sam da je vla davina zakona, koji mi je sada postao jasan, bila stvarno sveobuhvatna; ono ta bi na prvi pogled liilo na krenje zakona u bliem istraivanju samo ga je potvrivalo. Moglo bi se bez preterivanja rei da dok izuzeci potvruju pravilo" istovremeno izuzetaka nema. Za one koji mogu razumeti rekao bih da sam, Pitagorinim renikom, shvatio i osetio kako Volja i Sudbina sfere akcije Provienja - koegzistiraju, dok se meusobno takmi-
  • 26. e; kako se bez sjedinjavanja ili razdvajanja meaju. Ne gajim nikakvu nadu da takve kontradiktorne rei mogu izraziti ili razjasniti ta razumem; istovremeno ne mogu nita bolje pronai. Vidite", g. Gurijev je nastavio, onaj koji poseduje puno i kompletno razumevanjc sistema oktava, kako se to moe zvati, poseduje klju za razumevanjc Jedinstva, poto razume sve vidljivo - sve dogaaje, sve stvari u njihovoj sutini - poto zna njihovo mesto, uzrok i posledicu. U isto vreme jasno vidite da je to sadrano u detaljnijem razvoju izvorne eme, preciznijem prikazivanju zakona jedinstva i da sve ta smo rekli i ta emo rei nije nita drugo nego razvoj osnovne ideje o jedinstvu. Puna, odreena i jasna svest tog zakona je tano ono Veliko Znanje na koje mislim. Spekulacije, pretpostavke, hipoteze ne postoje za onog ko poseduje takvo znanje. Iskazano odreenije, on zna sve po 'meri, broju i teini'. Sve u svemiru je materijalno: prema tome Veliko Znanje je vie materijalistiko od materijalizma. Pogled na hemiju uinie to razumljivijim." Pokazao je kako hemija, pri prouavanju materije razliitih gustina bez znanja zakona oktava, sadri greku koja utie na krajnje rezultate. Znajui to i vrenjem odreenih promena, zasnovanih na zakonu oktava dovode se ovi rezultati u potpuni sklad sa onima do kojih se dolo raunanjem. Dodajui istakao je da ideja jednostavnih supstanci i elemenata u sadanjoj hemiji ne moe hiti prihvaena sa take gledita hemije oktava, koja je objektivna hemija". Materija je svuda ista; njeni razliiti kvaliteti zavise samo od mesta koje zauzima u odreenoj oktavi i reda same oktave. Sa ove take gledita, hipotetiki pojam atoma kao nedeljivog dela jednostavne supstance ili elementa ne moe posluiti kao model. Atom date gustine, stvarno postojeeg individuuma, mora biti uzet kao najmanja koliina supstance koja se istrauje i koja zadrava sve hemijske, fizike i kosmike kvalitete koji je karakteriu kao izvesnu notu odreene oktave. Na primer, u dananjoj hemiji ne postoji atom vode, poto voda nije jednostavna supstanca ve hemijski komponovana od vodonika i kiseonika. Dok
  • 27. je sa take gledita objektivne hemije" jedan ,,atom" vode konana i odreena veliina, ak vidljiva golom oku. G. Gurijev je dodao: Svakako ovo sada mora prihvatili na veru. Ali oni koji tragaju za Velikim Znanjem pod vodstvom nekog ko ga ve poseduje, moraju lino da rade i dokau, provere i istrae ta su ovi atomi materije razliite gustine." Sve sam to video u matematikim terminima. Postao sam jasno uveren da je sve u svemiru materijalno i da sve moe biti izraeno brojano u skladu sa zakonom oktava. Sutinski mate rijal sputa se u nizovima odvojenih nota razliite gustine. To je bilo izraeno brojevima kombinovanim u skladu sa odreenim zakonima i ono to je izgledalo nemerljivo bilo je izmereno. Ono ta se odnosilo na kosmike kvalitete materije bilo je razjanjeno. Na moje veliko iznenaenje, atomska teina odreenih hemijskih elemenata datih kao primer, uz objanjenje pokazala je greku dananje hernije. Sem toga bio je pokazan i zakon konstrukcije atoma" u pogledu razliitih gustina. Kako je ovo predstavljanje teklo preli smo, a da skoro toga nisam ni bio svestan, na ono to bi se moglo nazvati oktava Zemlje" i tako stigli na mesto odakle smo krenuli - na Zemlju. ,,U svemu to sam vam govorio", g. Gurijev je nastavio, moj cilj nije bio da iznesem neko novo znanje. Naprotiv, samo sam eleo da pokaem da znanje odreenih zakona omoguava oveku, bez pomeranja sa mesta na kom je, da izrauna, odvaga, izmeri sve postojee i beskonano veliko i beskonano malo. Ponavljam: sve u svemiru je materijalno. Prouite ove rei i razumeete, bar do odreenog stepena, zato sam upotrebio rei vie materijalistiki od materijalizma'' ...Sada smo se upoznali sa zakonima koji upravljaju ivotom mikrokosmosa i vratili smo se na Zemlju. Podsetite se jo jednom 'Kako gore, tako dole.' Mislim da ve sada i bez daljeg objanjavanja ne biste osporavali injenicu da je ivot individualnog oveka - mikrokosmos - upravljan istini zakonom. Ali nastavimo da ga prika zujemo uzimanjem jednog primera u kom e odreeni detalji
  • 28. postati jasniji. Uzmimo posebno pitanje, plan rada ljudskog organizma i istraimo ga." G. Gurijev je zatim nacrtao emu ljudskog organizma i uporedio ga sa trospratnom fabrikom, ije su spratove pred stavljali glava, grudni kos i abdomen. Uzeta zajedno fabrika predstavlja potpunu celinu. To je jedna oktava prvog reda, slina onoj sa kojom je poelo istraivanje makrokosmosa. Svaki od spratova takoe predstavlja potpunu oktavu drugog reda, podreenu prvoj. Tako imamo 3 podreene oktave koje su opet sline onima u emi konstrukcije svemira. Svaki od 3 sprata prima spolja hranu" odgovarajue prirode, asimilira je i kombinuje sa materijalima koji su ve preraeni i na taj nain fabrika funkcionie da proizvede odreenu vrstu materijala. Moram da istaknem", rekao je g. Gurijev, da je, mada je konstrukcija fabrike dobra i prilagoena proizvodnji ovog materijala, zbog neznanja uprave, voenje posla neekonomino. Kakva bi bila situacija jednog preduzea ako bi, uz ogromnu i kontinuiranu potronju materijala, vei deo proizvodnje iao na prosto odravanje fabrike i potronju i obradu materijala. Ostatak proizvodnje se potroi beskorisno i sa nepoznatom svrhom. Neophodno je organizovati posao u skladu sa preciznim zna njem; a onda bi to donelo veliki neto prihod koji bi mogao biti potroen po svojoj volji. Vratimo se, meutim, naoj emi"... i objasnio je da dok je hrana donjeg sprata jelo i pie, vazduh je hrana srednjeg, a gornjeg ono to se naziva utiscima". Sve ove 3 vrste hrane, koje predstavljaju materiju razliite gustine i kvaliteta, pripadaju oktavama razliitih redova. Nisarn mogao da se uzdrim a da ne upitam, ta sa mislima?" Misao je materijalna kao sve drugo", odgovorio je g. Gurijev. Postoje metodi putem kojih pojedinac moe dokazati ne samo to nego da misao, kao i sve ostale stvari, moe biti odvagana i izmerena. Njena gustina moe biti odreena i tako misli jednog pojedinca mogu biti uporeene sa njegovim mislima u drugim sluajevima. Pojedinac moe da odredi sve kvalitete misli. Ve sam vam rekao da je sve u svemiru materijalno."
  • 29. Posle toga je pokazao kako 3 vrste hrane, koje se primaju u razliitim delovima ljudskog organizma, ulaze na poetnim takama odgovarajuih oktava, u skladu sa odreenim zakonitim procesom; svaka od njih predstavlja do oktave sopstvenog reda. Zakon razvoja oktava svuda je isti. Na primer, do oktave hrane dolazi u stomak, tree do, prolazi kroz odgovarajui poluton u re i kroz sledet prolaz kroz poluton dalje se pretvara u mi. Mi, kome nedostaje poluton, ne moe, putem prirodnog razvoja, nezavisno prei u fa. Tu pomae oktava vazduha, koja dolazi u grudi. Kao to je ve pokazano, to je oktava vieg reda, i to do (drugo do), koje ima odgovarajui poluton za prelazak u re, pojavljuje se povezano sa mi prethodne oktave i transformie ga u fa. To jest, ono igra ulogu nedostajueg polutona i slui kao ok za dalji razvoj prethodne oktave. Neemo sada poeti", rekao je g. Gurijev, ,,da istraujemo oktavu koja poinje sa drugim do, niti sa prvim do, koje ulazi na tano odreenom mestu. To bi samo komplikovalo sadanju situaciju. Sada smo se uverili u mogunost daljeg razvoja oktave o kojoj diskutujemo, zahvaljujui prisustvu polutona. Fa putem polutona prelazi u sol i u stvari materijal primljen tu pokazuje se kao so ljudskog organizma - ruska re za so je sol. To je najvie to moe tako biti proizvedeno." Vrativi se brojevima, ponovo je razjasnio svoju misao u terminima njihovih kombinacija. Dalji razvoj oktave prenosi sol putem polutona u la, a kasnije kroz poluton u si. Tu se oktava ponovo zaustavlja. Novi ok" je potreban za prelazak si u do nove oktave ljudskog organizma. Sa ovim to sam sada rekao", g, Gurijev je nastavio, ,,i na im razgovorom o hemiji, biete u stanju da izvedete neke vredne zakljuke". U tom trenutku, bez ekanja da razjasnim misao koja mi je dola u glavu, pitao sam neto u vezi korisnosti posta. G. Gurijev je prestao da govori. A. mi je uputio prekoran pogled i odmah sam shvatio koliko je moje pitanje bilo neumesno. eleo sam da ispravim greku, ali nisam imao vremena za to poto je g. Gurijev rekao: elim da vam pokaem jedan ekspe-
  • 30. riment, koji e vam to razjasniti", ali posle razmene pogleda sa Aom i poto ga je neto upitao, rekao je: ,,Vidim da vam je panja umorna, ali skoro sam na kraju onog ta sam eleo da vam kaem danas. Nameravao sam da dodirnem na jedan vrlo opti nain tok ovekovog razvoja, ali to nije sada toliko vano. Odloimo raz govor o tome do povoljnije prilike." Mogu li da zakljuim iz toga to ste mi rekli", upitao sam, da ete mi ponekad dozvoliti da vas vidim i razgovaramo o onom ta me interesuje?" Sada kad smo zapoeli ove razgovore", rekao je, nemam nita protiv da ih nastavimo. Mnogo zavisi od vas. ta pod tim mislim objasnie vam A. detaljno." Onda, primetivi da sam se okrenuo prema A-u za objanjenje, Ali ne sada, neki drugi put", dodao je. Sada elim ovo da vam kaem. Poto je sve u svemiru jedno, tako, sledstveno, sve je podjednako ispravno, prema tome sa ove take gledita znanje moe biti postignuto odgovarajuim i potpunim prouavanjem, bez obzira koja je poetna taka. Jedino to pojedinac mora znati kako da 'ui'. Ono to je najblie nama je ovek; a vi od svih ljudi ste najblii sebi. Ponite sa proua vanjem sebe; setite se izreke 'spoznaj samog sebe'. Mogue je da e vam ona sad biti razumljiva. Da biste poeli, A. e vam pomoi u meri sopstvene i vae snage. Preporuujem vam da dobro zapamtite emu ljudskog organizma koju sam vam dao. Ponekad emo joj se u budunosti vraati, produbljujui je svaki put. Sada emo vas A. i ja ostaviti nakratko, poto imamo malu stvar o kojoj treba da se pobrinemo. Preporuujem vam da ne zbunjujete svoje mozgove ovim o emu smo razgovarali nego da ih malo odmorite. ak i ako vam se dogodi da zaboravite neto, A. e vas kasnije podsetiti. Svakako da bi bilo bolje ako ne budete imali potrebu za podseanjem. Naviknite sebe da ne zaboravljate nita. Sad uzmite kafu; inie vam dobro." Kad su otili sledio sam savet g. Gurijeva i, sipavi kafu, ostao da sedmi. Shvatio sam da je g. Gurijev na osnovu pitanja o postu zakljuio da mi je panja bila umorna. A ja sam video da je moje miljenje postalo slabije i ogranienije na kraju razgovora.
  • 31. Stoga sam, uprkos snanoj elji da preem sve dijagrame i brojeve jo jednom, odluio da odmorim glavu, da upotrebim izraz g. Gurijeva i seo sam zatvorivi oi, pokuavajui da ne mislim ni o emu. Ali misli su se uzdizale uprkos mojoj volji i pokuavao sam da ih isteram. Posle otprilike dvadeset minuta, A. je uao a da ga nisam ni uo i upitao, Pa, kako si?" Nisam imao vremena da mu odgo vorim kad sam zauo veoma blizu glas g. Gurijeva, koji nekom govori, Uini kako sam ti rekao i videe gde je greka." Zatim je, pomerajui ilim koji je visio preko vrata, uao. Zauzimajui isto mesto i stav kao pre, okrenuo se prema meni. Nadam se da ste se odmorili makar malo. Razgovarajmo o raznim stvarima, bez nekog odreenog plana." Rekao sam mu da sam eleo da mu postavim dva ili tri pitanja koja nemaju neposrednu vezu sa temom naeg razgovora, ali bi mogla razjasniti prirodu onoga o emu je on govorio, Vi i A, ste naveli toliko podataka dananje nauke da mi se spontano pojavilo pitanje, Da li je znanje o kom govorite dostupno neukom i neobrazovanom oveku?" Materijal koji spominjete navoen je samo zato to sam razgovarao sa vama. Vi razumete, poto imate odreenu koliinu znanja o ovim stvarima. To vam pomae da bolje razumete. Dati su samo kao primeri. Ovo se odnosi na oblik razgovora ali ne i na njegovu sutinu. Oblici mogu biti veoma razliiti. Neu sada nita rei o ulozi i znaenju dananje nauke. To pitanje moglo bi biti tema posebnog razgovora. Rei u samo ovo - najbolje obrazo vani naunik mogao bi se pokazati kao apsolutna neznalica u poreenju sa nepismenim pastirom koji poseduje znanje. To zvui paradoksalno, ali razumevanje sutine, nad kojom prvi provodi duge godine detaljnog istraivanja, bie postignuto kod potonjeg u neuporedivo punijem stepenu tokom jednodnevne meditacije. To je pitanje naina miljenja, 'gustine misli'. Ovaj termin sada vam nita ne prenosi ali vremenom sam e postati jasan. ta drugo elite da pitate?" Zato je znanje tako paljivo sakriveno?"
  • 32. ta vas je navelo da to pitate?" Odreene stvari koje sam imao prilike da prouim tokom mog upoznavanja sa okultnom literaturom", odgovorio sam. Onoliko koliko mogu da procenim", rekao je g. Gurijev, upuujete na pitanje o takozvanoj 'inicijaciji'. Da ili ne?" Odgovorio sam potvrdno i g. Gurijev je nastavio: Da. Stvar je u tome da je mnogo toga to je reeno u okultnoj literaturi suvino i neistinito. Bolje da zaboravite sve to. Sva vaa traganja u toj oblasti bila su dobra veba za va um: u tome lei njihova veli ka vrednost, ali samo u tome. Nisu vam dala znanje, kao to ste sami priznali. Cenite sve sa take gledita vaeg zdravog razuma. Postanite posednik vaih sopstvenih zvunih ideja i ne prihvatajte nita vetom; i kad vi, sami, putem koji zvui razumljivo i argumentovano, doete do neuzdrmanog ubedenja, do potpunog razumevanja neeg, postii ete odreeni stepen inicijacije. Razmislite jo dublje... Na primer, danas sam razgovarao sa vama. Pamtite taj razgovor. Razmislite i sloiete se sa mnom da vam u sutini nisam rekao nita novo. Sve ste to znali pre. Jedina stvar koju sam uradio bila je da dovedem red u vae znanje. Sistematizovao sam ga, ali ste ga imali pre nego to ste me videli. Dugujete ga naporima koje ste ve uinili na tom polju. Bilo mi je lako da razgovaram sa vama. zahvaljujui njemu" - i pokazao je na A. - ,, poto je nauio da me razume i poto zna vas. Iz njego vog opisa, upoznao sam vas i vae znanje i kako ste ga dobili, pre nego to ste doli kod mene. Ali uprkos svim ovim povoljnim okolnostima usuujem se sa sigurnou da kaem da niste savla dali ni stoti deo onog ta sam rekao. Dao sam vam glavnu indiciju za mogunost nove take gledita, iz koje moete da osvetlite i prikupite vae prethodno znanje. A zahvaljujui ovom radu, vaem sopstvenom radu, biete u stanju da dostignete mnogo dublje razumevanje onog ta sam rekao. Vi ete 'inicirati' sebe. Tokom jedne godine moemo rei iste stvari, ali neete ekati tu godinu u nadi da e peeni golubovi uleteti u vaa usta. Radiete i vae e se razumevanje promeniti, biete vie 'inicirani'. Nemogue je oveku dati nita to bi moglo postati njegovim
  • 33. neotuivim vlasnitvom bez rada sa njegove strane. Takva inicijacija ne moe postojati, ali naalost ljudi esto tako misle. Postoji jedino 'samoinicijacija'. Pojedinac moe da pokae i usmeri, ali ne 'inicira.' Stvari sa kojima ste se susreli u okultnoj literaturi u vezi ovog pitanja napisali su ljudi koji su izgubili klju za ono ta prenose, bez provere, putem rei drugih. Svaka medalja ima suprotnu stranu. Prouavanje okultizma donosi puno, kao trening uma, ali esto, naalost veoma esto, ljudi inficirani otrovom misterije, stremei praktinim rezultatima, ali bez posedovanja potpunog znanja o onom ta mora da se uini ili kako, naprave sebi nepopravljivu tetu. Harmonija je naruena. Sto puta je bolje ne uiniti nita nego initi bez znanja. Rekli ste da je znanje skriveno. To nije tako. Nije sakriveno, ve ljudi nisu u stanju da ga razumeju. Ako ponete razgovor o viim matematikim idejama sa ovekom koji nije upoznao matematiku, ta u tome moe biti dobro? On vas jednostavno ne bi razumeo, A ovde je materija komplikovanija. Ja lino bih bio veoma radostan ako bih sada mogao da govorim sa nekim, bez napora da prilagoavam sebe njegovom razumevanju, o temama koje mene interesuju. Ali ako bih poeo da govorim sa vama na taj nain, smatrali biste me za ludaka ili neto jo gore. Ljudi imaju premalo rei kojima mogu izraziti odreene ideje. Ali ovde, gde rei nisu vane ve njihov izvor i znaenje iza njih, treba da bude mogue govoriti jednostavno. U odsustvu razume vanja to je nemogue. Imali ste mogunost da se u to danas uverite. Sa drugom osobom ne bih govorio kao sa vama jer me ne bi razumela. Vi ste ve inicirali sebe do izvesnog stepena. I pre nego to pone da govori pojedinac mora znati i videti koliko mnogo ovek razume. Razumevanje dolazi samo kroz rad. Tako ono ta zovete 'sakrivenost' u stvari je nemogunost davanja, inae bi sve bilo potpuno drugaije. Ako, uprkos ovome, oni koji znaju ponu da govore, to je beskorisno i potpuno neproduktivno. Oni govore samo kad znaju da slualac razume." Onda znai, ako, na primer, poelim da kaem nekom neto to sam nauio od vas danas, da li biste se vi protivili?"
  • 34. Vidite", odgovorio je g. Gurijev, od samog poetka naeg razgovora predvideo sam mogunost njegovog nastavljanja. Stoga sam vam rekao stvari koje ne bih da je suprotno bio sluaj. Rekao sam ih unapred, znajui da niste za njih pripremljeni sada, ali sa namerom da dam odreeni pravac vaim razmiljanjima o tim pitanjima. Pri bliem razmatranju uveriete se da je to tako. Razumeete precizno o emu govorim. Ako doete do tog zakljuka to e biti samo prednost u odnosu na osobu sa kojom razgova rate; moete rei koliko elite. Onda ete se uveriti da neto vama jasno i razumljivo nije razumljivo onima koji uju. Sa te take gledita takvi e razgovori biti korisni." ,,I kakav je va stav prema proirivanju kruga onih sa kojima je mogue zapoeti odnos, davanjem nekih indikacija koje bi im mogle pomoi u radu?" pitao sam. Imam premalo slobodnog vremena da bih bio u stanju da ga rtvujem bez sigurnosti da e biti od koristi. Vreme mi je vredno i potrebno za moj rad; stoga ne mogu i ne elim da ga provedem neproduktivno. Ali ve sam vam govorio o tome." Ne, to nije povezano sa idejom novih poznanstava, to to sam pitao, nego u smislu naznaka koje bi mogle biti date putem tampe. Mislim da bi to oduzelo manje vremena od linog raz govora." Drugim reima elite da znate da li bi se ideje mogle izloiti postepeno, kroz seriju kratkih pregleda, moda?" Da", odgovorio sam, ali svakako ne mislim da bi bilo mogu e razjasniti sve, mada mi izgleda da bi bilo mogue ukazati na pravac koji vodi blie cilju." Postavili ste veoma interesantno pitanje", rekao je g. Gurijev. esto sam diskutovao o tome sa nekima od onih sa kojima razgovaram. Nije zgoreg ponoviti sada razmatranja do kojih srno doli. Mogu samo rei da smo odluili pozitivno, prolog prolea. Nisam odbio da uestvujem u ton experimentu, ali smo bili spreeni da ga sprovedemo zbog rata." Tokom kratkog razgovora koji je usledio o ovoj temi dola mi je ideja u glavu da ako g. Gurijev nije imao nita protiv da se
  • 35. javno detaljno objave odreeni pogledi i metode, takoe je mogue da balet Borba maioniara moda sadri skriveno zna enje, predstavljajui ne samo rad imaginacije nego i misteriju. Pitao sam ga u tom smislu, spominjui da mi je A. izloio sadraj scenarija. Moj balet nije misterija", odgovorio je g. Gurijev. Njegova je svrha da predstavi interesantan i lep spektakl. Svakako, ispod vidljivih oblika sakriveno je odreeno znaenje, ali nisam imao cilj da ga demonstriram ili istiem. Glavno mesto u tom baletu zau zimaju odreeni plesovi. Objasniu vam to ukratko. Zamislite da ste u prouavanju zakona kretanja nebeskih tela, recimo planeta sunevog sistema, konstruisali specijalni mehanizam za predstav ljanje i beleenje tih zakona. U tom mehanizmu svaka je planeta predstavljena sferom odreene veliine i zauzima striktno odre eno odstojanje od centralne sfere, koja stoji kao Sunce. Pokre ete mehanizam i sve sfere poinju da se kreu i okreu odree nim putanjama, ponavljajui na iv nain zakone koji ih pokreu. Taj mehanizam vas podsea na vae znanje. ,,Na isti nain, a ritmu odreenih plesova, u preciznim pokre tima i kombinacijama plesaa, odreeni zakoni su ivopisno pri kazani. Takvi se plesovi zovu svetim. Tokom mojih putovanja po Istoku, esto sam viao plesove ove vrste, izvoene tokom predstava svetih obreda u nekom od drevnih hramova. Te su ceremonije nedostupne i nepoznate evropljanima. Neki od tih plesova reprodukovani su u Borbi maioniara. Dalje, mogu rei da u osnovi Borbe maioniara lee 3 misli; ali, poto se ne nadam da bi bile razumljive publici ako bih prikazao samo balet, zovem to jednostavno spektaklom." G. Gurijev je govorio jo neto malo o baletu i plesovima i nastavio: Takvo je poreklo plesova, njihovo znaenje, u dalekoj pro losti, Pitau vas sad, da li je ita u toj grani dananje umetnosti sauvano to bi moglo da podseti, ma kako izdaleka, na njeno preanje veliko znaenje i cilj? Da li ita drugo sem trivijalnosti moe u njoj biti naeno?" Posle kratke tiine, kao da eka moj odgovor, zurei tuno i zamiljeno pred sebe, nastavio je, Dana-
  • 36. nja umetnost u celini nema nita zajedniko sa drevnom svetom umetnou... Moda ste razmiljali o tome? Kakvo je vae miljenje?" Objasnio sam mu da pitanje umetnosti, koje me je zanimalo izmeu ostalih stvari, zauzima vano mesto. Da budem precizan, nisam toliko bio zainteresovan za radove, to jest, dela umetnosti, ve njenu ulogu i znaenje u ljudskom ivotu. esto sam rasprav ljao o tom pitanju sa ljudima koji su mi izgledali ueniji u tim stvarima od mene - muziarima, slikarima, vajarima, glumcima i ljudima od pera, a takoe sa onima koji su jednostavno bili zainteresovani za prouavanje umetnosti. Tako se dogodilo da sam uo mnoga miljenja razliitih vrsta, esto kontradiktorna. Neki, istina vrlo mali broj, nazivali su umetnost zabavom onih koji nemaju ta drugo da rade; ali se veina slagala da je umetnost sveta i da njeno stvaranje nosi peat boanske inspiracije. Nisam formirao miljenje koje bih mogao nazvati vrstim ubeenjem i to je pitanje ostalo do sada otvoreno, izrazio sam sve to g. Gurijevu to jasnije mogue; sluao je moje objanjenje paljivo i rekao: U pravu ste kad ste rekli da postoje mnoga kontradiktorna miljenja o toj temi. Zar ve samo to ne dokazuje da ljudi ne znaju istinu? Gde je istina ne moe biti puno razliitih miljenja. U davnim vremenima ono ta se sada naziva umetnou sluilo je cilju objektivnog znanja. I kao to smo rekli malopre, govorei o plesovima, dela umetnosti predstavljaju izlaganje i zapis venih zakona strukture svemira. Oni koji su posvetili sebe traganju i tako stekli znanje vanih zakona, otelovili su ih u umetnikim delima, kao to se to danas ini u knjigama." U tom trenutku g. Gurijev je spomenuo neka imena koja su mi veinom bila nepoznata i koja sam zaboravio. Onda je nasta vio: Ta umetnost nije traila cilj bilo u 'lepoti' bilo u pravljenju kopije nekog ili neeg dopadljivog. Na primer, drevna statua takvog umetnika nije ni kopija linog oblika niti izraz subje ktivnog oseaja; ili je izraz zakona znanja, u obliku ljudskog tela, ili sredstvo objektivnog prenosa stanja uma. Oblik i akcija, zaista celokupan izraz, u skladu su sa zakonom."
  • 37. Posle kratke pauze, u kojoj je izgledalo da neto razmilja, g. Gurijev je nastavio: Poto smo dotakli umetnost, ispriau vam jednu epizodu koja se skoro dogodila i koja e vam razjasniti neke take u naem razgovoru. Meu mojim poznanicima ovde u Moskvi nalazi se drug iz mog ranog detinjstva, poznati vajar. Kad sam ga posetio primetio sam u njegovoj biblioteci odreeni broj knjiga hinduistike filozofije i okultizma. Tokom razgovora otkrio sam da je bio ozbiljno zainreresovan za te stvari. Videi kako je bio bespo moan u injenju bilo kakvog nezavisnog istraivanja spomenutih pitanja, a ne elei da pokaem moje poznavanje njih, zatraio sam od oveka sa kojim sam esto razgovarao o tim temama, izvesnog P-a, da se zainteresuje za tog vajara. Jednog dana P. mi je rekao da je vajarevo interesovanje za ta pitanja bilo isto spekulativno, da njegova sutina nije bila dodirnuta njima i da je video malo koristi od ovih razgovora. Predloio sam mu da usmeri razgovor prema temi od blieg znaenja vajaru. Tokom neeg to je izgledalo kao isto sluajan razgovor kom sam i ja prisustvovao, P. je usmerio razgovor na pitanje umetnosti i stvaranja posle ega je vajar objasnio da je 'osetio' ispravnost vajarskih formi i upitao: 'Da li znate zato je na statui pesnika Gogolja u Arbatu prekomerno dug nos?' I objasnio je kako je, gledajui na statuu sa strane, osetio da je 'lagan tok profila', kako je stavljen, bio naruen na vrhu nosa. elei da proveri ispravnost oseaja, odluio je da potrai Gogoljevu posmrtnu masku, koju je pronaao, posle dugo traganja, u privatnim rukama. Izuavao je masku i posebnu panju posvetio nosu. To istraivanje je obelodanilo da se verovatno, kad je maska bila pravljena, mali mehur oblikovao ba tamo gde je neni tok profila izgledao naruen. Masker je neobu enom rukom popunio mehur menjajui oblik pievog nosa. Tako je dizajner spomenika, ne sumnjajui u korektnost maske, postavio Gogolja sa nosem koji nije bio njegov. ta se moe rei o tom sluaju? Zar nije evidentno da se takva, stvar mogla dogoditi samo u odsustvu pravog znanja?
  • 38. Dok jedan ovek koristi masku, potpuno verujui u njenu ispravnost, drugi, 'oseajui' neispravnost njenog postavljanja traga za potvrdom svoje sumnjiavosti. Nijedan nije bolji od drugog. Ali sa znanjem zakona proporcije ljudskog tela, ne samo da bi zavretak Gogoljevog nosa mogao biti rekonstruisan na osnovu maske ve bi i celo telo moglo biti tako izvedeno kao i sam nos. Uimo u ovo detaljnije da se razjasni ta elim da izrazim. Danas sam ukratko razmatrao zakon oktave. Videli ste da je znanjem ovog zakona poznato mesto svega i, obrnuto, ako je mesto poznato, pojedinac zna ta tu postoji i kojih je kvaliteta. Sve moe biti izraunato; jedino ovek mora znati kako da izrauna prelaz od jedne oktave do druge. Ljudsko telo, kao i sve to je potpuno, nosi u sebi tu regularnost mere. U skladu sa brojem nota oktave i sa intervalima, ljudsko telo ima devet osnov nih mera izraenih tanim brojevima. Za individualne linosti ti brojevi variraju veoma mnogo svakako unutar odreenih granica. Devet osnovnih mera, dajui itavu oktavu prvog reda, pretvorene su u podreene oktave koje, u irokom rasponu po dreenog sistema, daju sve mere svakog dela ljudskog tela. Svaka nota oktave je sama cela oktava. Prema tome neophodno je znati pravila meusobnih odnosa, kombinacija i prelaska jedne skale u drugu. Sve je sjedinjeno nerazdvojivom i nepromenljivom regularnou zakona. To je kao da je oko svake take grupisano jo devet podreenih taaka; i tako sve do atoma atoma. Znajui zakon pada, ovek takoe zna zakon uspona i sledstveno tome moe prei ne samo od osnovnih oktava ka podreenima nego i obrnuto. Ne samo da nos moe biti rekonstruisan samo na osnovu lica, nego i od nosa celo lice i telo oveka mogu biti rekonstruisani neumoljivo i tano. Nema traga nja za lepotom ili slinou. Stvaranje ne moe biti nita drugo nego to je... To je egzaktnije od matematike, jer se ovde ne susreete sa verovatnoom i nije postignuto prouavanjem matematike ve daleko dubljim i irim prouavanjem. To je razumevanje koje je po-
  • 39. trebno. U razgovoru bez razumevanja, mogue je govoriti decenijama o najjednostavnijim pitanjima bez ikakvog rezultata. Jednostavno pitanje moe obelodaniti da ovek nema odgo varajui misaoni stav pa ak i uz postojanje elje za rasvetljavanjem pitanja, manjak pripreme i razumevanja kod sluaoca ponitie rei govornika. Takvo 'bukvalno razumevanje' je veoma prisutno. Ta epizoda ponovo potvruje to sam davno saznao i dokazao hiljadu puta. Skoro sam razgovarao u Petersburgu sa dobro poznatim kompozitorom. Iz tog razgovora sam jasno video koli ko je siromano njegovo znanje u pogledu toga ta je istinska muzika i koliko je dubok bezdan njegovog neznanja. Setite se Orfeja koji je poduavao znanje putem muzike i razumeete ta nazivam istinskom ili svetom muzikom." G. Gurijev je nastavio, Za takvu su muziku potrebni posebni uslovi i tada Borba maioniara ne bi bila samo spektakl. Kako je sada to e biti samo fragmenti muzike koju sam uo u odreenim hramovima i ak takve istinske muzike koja nita ne bi mogla da prenese sluaocima poto su izgubljeni kljuevi do nje, a moda nikad nisu bili ni poznati Zapadu. Kljuevi za svu drevnu umetnost su izgubljeni, izgubljeni mnogo vekova ranije. Pa prema tome nema vie svete umetnosti koja otelovljava zakone Velikog Znanja, sluei tako da utie na instinkte mnotva. Nema stvaralaca danas. Dananji svetenici umetnosti ne stvaraju nego imitiraju. Tre za lepotom i dopadanjem ili onim to nazivaju originalnou, ak ne posedujui potrebno znanje. Ne znajui i ne bivajui u stanju da ita uine, poto tumaraju u mraku, hvaljeni su gomilom koja ih stavlja na pijedestal. Sveta umetnost je iezla i ostavila za sobom samo eho koji okruuje njene sluge. Sve dananje rei o boanskoj iskri, talentu, geniju, stvaranju, svetoj umetnosti, nemaju solidnu osnovu, to su anahronizmi. ta su ovi talenti? Govoriemo o njima pogodnom prilikom. Ili obuareva vetina mora biti nazvana umetnou, ili sva dananja umetnost mora biti nazvana vetinom. Na koji je nain
  • 40. obuar koji po porudbini pravi elegantne cipele prelepog izgleda inferioran prema umetniku koji tei imitaciji ili originalnosti? Uz znanje, pravljenje obue takoe moe biti sveta umetnost, ali bez njega, svetenik dananje umetnosti gori je od obuara". Poslednje su rei bile naglaene. G. Gurijev je zautao, a A. nije nita rekao. Razgovor je ostavio dubok utisak na mene; oseao sam koliko je A. bio u pravu sa upozorenjem da je sluanje g. Gurijeva mnogo zahtevnije od puke elje za susretom sa njim. Moje su misli radile precizno i jasno. Hiljade pitanja rojilo se u mojoj glavi, ali nijedno nije odgovaralo dubini onog ta sam uo i ostajao sam utljiv. Gledao sam g. Gurijeva. Podigao je glavu polako i rekao: Moram ii. Danas je dosta. Za pola sata doi e konji da vas odvezu na voz. O daljim planovima saznaete od A.", i okrenuvi se ka njemu, dodao, Preuzmi moju ulogu. Dorukuj sa naim gostom. Poto ga odvede na stanicu vrati se... Pa, zbogom." A. je preao preko sobe i povukao konopac skriven iza jednog otomana. Persijski tepih koji je visio na zidu bio je povuen u stranu otkrivajui ogroman prozor. Svetlost jasnog, mraznog zimskog jutra ispunila je sobu. Iznenadio sam se; do tog trenutka nisam mislio na vreme. Koliko je sati?" uzviknuo sam. Skoro devet", odgovorio je A, gasei lampe. Dodao je, smeei se, Kao to primeuje, vreme ne postoji ovde."
  • 41. II .. Bog i mikrob su isti sistem, jedina razlika je u broju centara. (Prieure, 3. april 1923.) .. Na razvoj je ko razvoj leptira. Moramo umreti i 'ponovo se roditi' kao to jaje umire i postaje gusenica; gusenica umire i postaje lutka; lutka umire i tada je leptir roen. To je dug proces a leptir ivi samo dan ili dva. Ali kosmika svrha je ispunjena. Isto je sa ovekom, moramo unititi nae priguivae. Deca ih nemaju; prema tome moramo postati kao mala deca... (Prieure, 2. jun 1922.) .. Nekom koje pitao zato smo roeni i zato umiremo Gurijev je odgovorio: eli da zna? Da bi stvarno znao mora patiti. Moe li patiti? Ne moe. Ne moe paliti ni za jedan franak a da bi malo znao mora patiti za milion franaka... (Prieure, 12. avgust 1924.) .. Kad uimo mi sluamo vlastite misli, pa nove ne moemo ni uti, jedino putem novih metoda sluanja i izuavanja... (London, 13. februar 1922.) ..
  • 42. Esentuki, oko 1918. Govorei o razliitim predmetima . . . Govorei o razliitim predmetima, primetio sam kako je teko doi do jedinstvenog razumevanja, ak i o najobinijim stvarima i to sa osobom koja mi je dobro poznata. Na jezik je previe siro maan za pune i precizne opise. Kasnije sam otkrio da je ovaj manjak razumevanja izmeu jednog oveka i drugog matematiki odreena pojava, precizna kao tablica mnoenja. Generalno to zavisi od takozvane psihe" ukljuenih ljudi, i posebno od stanja njihovih psiha u svakom datom momentu. Istinitost ovog zakona moe biti potvrena na svakom koraku. Da bi ovek razumeo drugog oveka, nije samo neophodno da govornik zna kako da govori nego da slualac zna kako da slua. Zbog toga mogu rei da kad bih govorio na nain koji smatram tanim, svi ovde, izuzev nekoliko izuzetaka, bi mislili da sam poludeo. Ali poto od sada moram da govorim mojim sluaocima kako jeste, a moji e sluaoci morati da me sluaju, neophodno je da prvo stvorimo mogunost obostranog razumevanja. Tokom naeg razgovora moramo postepeno oznaiti putokaze produktivnog razgovora. Sve to elim sada da vam sugeriem je da pokuate da gledate na stvari i pojave koje vas okruuju, a posebno na one u vama samima, sa take gledita, iz ugla, koji moe biti drugaiji od onog koji vam je uobiajen ili prirodan. Samo da gledate, jer je neto vie mogue samo uz elju i saradnju sluaoca, kad slualac prestane da slua pasivno i poinje da ini, to jest, kad se pomeri u aktivno stanje.
  • 43. esto u razgovoru sa ljudima, moe se uti direktno ili impli citno stanovite da bi se ovek kog sreemo u obinom ivotu mogao smatrati skoro centrom univerzuma, krunom stvaranja", ili da je, u svakom sluaju, velik i vaan entitet; da su njegove mogunosti skoro bezgranine, njegove snage skoro beskonane. Ali ak i uz ta gledita postoji odreen broj ograda: kau da su za to nuni izuzetni uslovi, specijalne okolnosti, inspiracija, otkrovenje i tako dalje. Meutim, ako razmotrimo ovaj pojam oveka", odmah vidimo da je sainjen od osobina koje ne pripadaju jednom oveku ve zbiru znanih ili pretpostavljenih pojedinaca. Nikad ne sreemo takvog oveka u stvarnom ivotu, niti u sadanjosti niti kao istorijsku linost u prolosti. Svaki ovek ima sopstvene slabosti i ako paljivo pogledate, opsena veliine i snage iezava. Ali najinteresantnija stvar nije da ljudi vide u drugima tu varku nego da je, zahvaljujui posebnim osobinama sopstvene psihe, pripisuju i sebi, ako ne u potpunosti onda bar kao odraz. I tako, mada skoro nebia, zamiljaju sebe kao da su taj kolektivni tip ili blizu njega. Ali ako ovek zna kako da bude iskren prema sebi, ne iskren onako kako se ta re obino razume, ve nemilosrdno iskren, tada, na pitanje ta sam ja?" nee oekivati utean odgovor. Pa sada, ne ekajui da se pribliite tome da iskusite o emu govo rim, predlaem, da bi bolje razumeli ta mislim, da svako od vas sebi sada postavi pitanje ta sam ja?" Siguran sam da e 95 procenata vas biti zbunjeno tim pitanjem i da e odgovoriti drugim pitanjem: Na ta mislite?" I to e pokazati da ovek proivi ceo ivot a da ne postavi sebi to pitanje, prihvatajui kao gotovu injenicu, aksiomu, da je neto", ak neto veoma vredno, neto nesumnjivo. Istovre meno, nesposoban je da objasni nekom drugom ta to neto jeste, nesposoban da iskae ak bilo kakvu ideju o tome, poto on sam ne zna ta je. Da li je razlog to ne zna zato to, u stvari, to neto" ne postoji nego se samo pretpostavlja da postoji? Zar nije udno to ljudi obraaju tako malo panje na sebe same u smislu
  • 44. samosaznanja? Zar nije udno s kakvom glupom samouverenou zatvaraju oi za ono ta stvarno jesu i provode svoje ivote u ugodnom uverenju da predstavljaju neto vredno? Proputaju da vide svetle praznine skrivene iza jarko obojene fasade stvorene njihovom samoobmanom i ne shvataju da je njena vrednost isto formalna. Istina, nije uvek tako. Ne gleda svako sebe tako povrno. Zaista postoje istraivaki umovi, koji ude za istinom srca, trae je, nastoje da ree probleme koje ivot postavlja, pokuavaju da prodru u sutinu stvari i pojava i da prodru u sebe. Ako ovek rezonuje i misli zdravo, bez obzira koji put sledi u reavanju tih problema, mora neminovno da se vrati na sebe i pone sa reavanjem problema ta je on sam i koje je njegovo mesto u svetu koji ga okruuje. Jer bez tog znanja nee imati sredinju taku u svom traganju. Sokratove rei spoznaj samog sebe" vae i dalje za sve one koji trae istinsko znanje i bie. Upravo sam upotrebio novu re - bie". Da bih bio siguran da pod tim svi razumemo istu stvar, rei u nekoliko rei kao objanjenje. Maloas smo se pitali da li ono ta ovek misli o sebi odgovara onom ta je on u stvarnosti i vi ste zapitali sebe ta ste. Ovde je doktor, tamo inenjer, tamo umetnik. Da li su oni u stvarnosti ono ta mislimo da jesu? Da li moemo da se odnosimo prema linosti svakog kao identinoj sa njegovom profesijom, sa isku stvom koje mu je ta profesija, ili priprema za nju, dala? Svaki ovek dolazi na svet kao prazan list papira; a onda ljudi i okolnosti koje ga okruuju poinju da se meusobno takmie u prljanju tog lista i njegovom ispisivanju. Obrazovanje, moralno vaspitanje, informacija koju zovemo znanjem - sva oseanja du nosti, asti, savesti i sl. - ulaze tu. I svi oni tvrde da su usvojeni metodi za kalemljenje ovih mladica, poznatih kao ovekova linost", na stablo nepromenjivi i nepogreivi. Postepeno, papir je zaprljan i to papir postaje zaptljaniji takozvanim znanjem", to se pametnijim ovek smatra. to je vie upisano na mestu koje se zove dunost", to je kau posednik poteniji; i tako je sa svim. I
  • 45. sam zaprljani papir, videi da ljudi uvaavaju njegovu prljavost" kao vrednost, smatra je vrednom. To je jedan primer onog ta nazivamo ovekom", kome ak esto pripisujemo rei kao talenat i genije. Pa ipak nai geniji" e pokvariti svoje raspo loenje za ceo dan ako ne nau svoje papue pored kreveta kad ujutru ustanu. ovek nije slobodan niti u svojim ispoljavanjima niti u svom ivom. Ne moe biti ono ta eli da bude i ta misli da jeste. Nije kao slika o sebi, i rei ovek, kruna stvaranja", ne primenjuju se na njega. ovek"- to je uzviena re, ali mi se moramo zapitati koja vrsta oveka? Svakako ne ovek koji je iritiran trivijalnostima, ko poklanja svoju panju bezvrednim stvarima i biva uvuen u sve to ga okruuje. Da bi stekao pravo da sebe zove ovekom mora biti ovek; a to bie" dolazi samo kroz samosaznanje i rad na sebi u pravcima koji postaju jasni kroz samospoznaju. Da li ste ikad pokuavali da mentalno posmatrate sebe kad vam panja nije bila usmerena ka nekom odreenom problemu? Pretpostavljam da vam je svima to poznato, mada je moda samo nekolicina sistematski sebe posmatrala. Nesumnjivo ste svesni naina miljenja putem sluajne asocijacije, kad naa misao povezuje nepovezane prizore i seanja, kad sve to padne u polje nae svesti, ili je prosto blago dodirne, oivi ove sluajne asocijacije u naem miljenju. Niti misli izgledaju da teku neprekidno, utkivajui zajedno fragmente predstava prethodnih percepcija, uzete iz raznih zapisa u naim seanjima. I ovi zapisi se okreu i odmotavaju dok na misaoni aparat spretno kontinuirano tka svoj konac misli od tog materijala. Zapisi naih oseanja okreu se na isti nain - prijatnost i neprijatnost, radost i alost, smeh i razdraenost, zadovoljstvo i bol, simpatija i antipatija. uli ste pohvalu i prijatno se oseate; neko vas prekoreva i vae je raspoloenje pokvareno. Neto novo obuzima vae interesovanjc i momentalno zaboravljate ta vas je do malopre zanimalo. Postepeno vae vas interesovanje vezuje za novu stvar do tog stepena da tonete u nju od glave do stopala; iznenada vie
  • 46. je ne posedujete, ieznuli ste, uskoili ste i rastvorili se u toj stvari; u stvari ona poseduje vas, obuzela vas je i ta zaslepljenost, ta sposobnost da se bude obuzet, u mnogo razliith oblika osobina je svakog od nas. To nas vezuje i spreava da budemo slobodni. Na isti nain oduzima nam snagu i vreme, ostavljajui nas bez mogunosti da budemo objektivni i slobodni, dva sutinska kvaliteta za svakog ko odlui da sledi put samospoznaje. Moramo teiti slobodi ako teimo za samosaznanjem. Cilj samosaznanja i daljeg samorazvoja je od takve vanosti i ozbilj nosti, zahteva takav intenzitet napora, da je nemogue pokuati to na stari nain i uporedo sa ostalim stvarima. ovek koji preuzima taj cilj mora ga staviti na prvo mesto u ivotu, koji nije toliko dugaak da bi mogao sebi dozvoliti da ga protrai na triarije. ta moe omoguiti oveku da korisno utroi svoje vreme u potrazi, ako ne sloboda od svake vrste vezivanja? Sloboda i ozbiljnost. Ne ona vrsta ozbiljnosti koja gleda sastavljenih obrva i stisnutih usana, kroz paljivo probrane gestove i rei ceene kroz zube, ve ona vrsta ozbiljnosti koja znai odlunost i istrajnost u traganju, intenzitet i konstantnost u njemu, tako da ovek, ak i kad se odmara, nastavlja sa svojim glavnim zadatkom. Zapitajte sebe - da li ste slobodni? Mnogi su skloni da odgovore da", ako su relativno sigurni u materijalnom pogledu i nemaju briga o sutranjici, ako ne zavise ni od koga u pogledu sredstava za ivot ili u izboru ivotnih uslova. Ali da li je to sloboda? Zar to nije samo pitanje spoljanjih okolnosti? Imate novca u izobilju, recimo. ivite u raskoi i uivate opte potovanje i uvaavanje. Ljudi koji vode va dobro organizovan posao su apsolutno poteni i posveeni su vam. Reju, imate veoma dobar ivot. Moda mislite o sebi i smatrate se potpuno slobodnim, jer na kraju krajeva vae vreme je potpuno vae. Zatitnik ste umetnosti, reavate svetske probleme uz oljicu kafe i moete ak biti zainteresovani za razvoj skrivenih duhovnih snaga. Problemi duha nisu vam strani i na svome ste kad se bavite filozofskim idejama. Obrazovani ste i dobro naitani. Posedujui
  • 47. uenost na mnogim poljima poznati ste kao pametan ovek, jer se lako snalazite u svim vrstama poslova; vi ste jedan primer kulturnog oveka. Ukratko, treba da budete predmet zavisti. U jutru ste se probudili pod uticajem neprijatnog sna. Lako depresivno raspoloenje je iezlo, ali je ostavilo trag u odreenoj vrsti zamora i nesigurnosti pokreta. Idete do ogledala da se oeljate i sluajno vam ispada ealj. Podiete ga i taman to ste ga obrisali, isputate ga ponovo. Ovog puta ga podiete ve nestrpljivo i zbog toga ga isputate po trei put. Pokuavate da ga zgrabite u vazduhu, ali umesto toga leti ka ogledalu. Uzalud skaete da ga dohvatite. Propast! ... zvezdaste naprsline pojavljuju se na antiknom ogledalu na koje ste tako ponosni. Pakao! Zapisi nezadovoljstva se pokreu. Morate da istresete svoju ozlojeenost na nekom. Naavi da je va sluga zaboravio da stavi novine pored jutarnje kafe, aa strpljenja se preliva i odluujete da ne moete vie podneti u kui tog bednog oveka. Vreme je da izaete. Dajui prednost lepom danu, a poto odredite nije daleko, odluujete da peaite dok vas vaa kola polako prate. Sjajno sunce vas omekava. Panju vam privlai gomila okupljena oko onesveenog oveka na ploniku. Uz pomo posmatraa vratar ga stavlja u taksi i odvoze ga u bolnicu. Zapaate kako je neobino poznato lice vozaa povezano u vaim asocijacijama i podsea vas na sluaj koji se dogodio prole godine. Vratili ste se kui sa vesele roendanske proslave. Kako je ukusan kola bio tamo! Va sluga koji je zaboravio jutronje novine upropastio vam je doruak. Zato da to sada ne nadokna dite? Na kraju krajeva, kola i kafa su izuzetno vani! Evo otmenog kafea gde ponekad idete sa prijateljima. Ali zato ste se setili neprijatnog sluaja? Skoro ste potpuno zaboravili na jutronje nezadovoljstvo... A sad, da li kola i kafa stvarno imaju tako dobar ukus? Vidite dve dame za susednim stolom. Kakva armantna plavua! Ona vas pogleda i apue prijateljici, To je vrsta mu karca koji mi se svia."
  • 48. Svakako da nijedna od vaih nevolja nije vredna traenja vremena ili nerviranja. Potrebno je istai kako se promenilo vae raspoloenje od kada ste sreli plavuu i kakvo je bilo na kraju dok ste bili sa njom? Vraate se kui pevuei veselu melodiju i ak vam i slomljeno ogledalo izaziva samo osmeh. Ali ta je sa poslom zbog kog ste jutros izali? Tek sada ste ga se setili... ba mudro! Ipak, nema veze. Moete telefonirati. Podiete slualicu i operator vam daje pogrean broj. Zovete opet i dobijate isti broj. Neki ovek otro kae da mu je muka od vas, kaete da to nije vaa greka, sledi svaa i iznenaeni ste to ujete da ste budala i idiot i da ako opet pozovete... Izguvani tepih pod vaim stopa lima nervira vas i trebalo bi da ujete ton glasa kojim ukoravate slugu koji vam uruuje pismo. Pismo je od oveka kog potujete i ije dobro miljenje uvaavate. Sadraj pisma je tako laskav da vaa iritiranost postepeno opada i biva zamenjena prijatno ireim oseanjem koje se ulagivaki podie. Zavravate sa itanjem u skoro veselom raspoloenju. Mogao bih da nastavim tu sliku vaeg dana, vi slobodni ovee. Moda mislite da sam preterao. Ne, to je istinit scenario uzet iz ivota. To je bio dan iz ivota oveka veoma poznatog i ovde i u inostranstvu, dan koji jc rekonstruisao i opisao iste veeri kao ivopisan primer asocijativnog miljenja i oseanja. Recite gde je sloboda kad ljudi i stvari poseduju ov