Ruska federacija (Rusija)

Ruska federacija(Rusija)PREZENTACIJU RADILI NINA PONORAC I VUK EGARACII-1

Ruska federacijaRusija , zvanino Ruska Federacija, savezna je drava koja se prostire u istonoj Evropi i severnoj Aziji. Sa povrinom od 17.125.187 km, Rusija je najvea drava na svetu, pokrivajui skoro dvostruko veu teritoriju od Kanade, Kine, ili SAD. Granii se sa 18 drava. Po broju stanovnika je na devetom mestu na svetu. Zvanini jezik je ruski a glavni i najvei grad je Moskva. Rusija ima 15 gradova sa vie od milion stanovnika.

ImeIme Rusija potie od starog naroda Rusa, grupe Varjaga (mogue vedskih Vikinga), koji su osnovali Kijevsku Rusiju. Staro latinsko ime Kijevske Rusije bilo je Rutenija, a danas se to ime uglavnom odnosi na zapadne i june krajeve Kijevske Rusije koji su bili najblii katolikoj Evropi. Sadanji oblik imena drave dolazi od drevnog grkog imena za Kijevsku Rusiju - .

Poloaj RusijeRusija se na zapadu granii sa (od severa prema jugu): Norvekom, Finskom, Estonijom, Letonijom, Litvanijom, Poljskom, Belorusijom i Ukrajinom. Ruska eksklava* Kalinjingradska oblast se granii i sa Litvanijom i Poljskom. Na jugu se granii sa (od zapada prema istoku): Abhazijom, Gruzijom, Junom Osetijom, Azerbejdanom, Kazahstanom, Kinom, Mongolijom, Severnom Korejom i Japanom (morska granica). Na istoku se granii sa SAD (morska granica).*Enklava, odnosno eksklava u politikoj geografiji predstavlja neku teritoriju, oblast, regiju ili dravu, koja je sa svih strana okruena nekom drugom teritorijom ili dravom.

Geografija i reljef Rusije Rusija se obino deli na zapadni evropski (oko 3.500.000 km) i istoni azijski deo - Sibir (13.500.000 km). Prirodnu granicu ovih dveju delova ini planina Ural, koja se prostire u smeru sever - jug u duini od oko 2.100 km od Severnog ledenog okeana do granice sa Kazahstanom.Veina predela Rusije su ravnice, koje su na jugu stepe, dok su na severu umovite. Na krajnjem severu su predeli tundri. Pored Urala, planine Rusije su: Kavkaz (vrh Elbrus je sa 5.642 metara najvii vrh Rusije i Evrope), Altaj i vulkani na Kamatki.U Rusiji je najvee slatkovodno jezero po zapremini na svetu - Bajkalsko jezero. Najvee reke Rusije su Volga i Don u evropskom delu, i Ob, Irti, Jenisej, Lena i Amur u azijskom.

Geografija i reljef RusijeNajvei deo evropskog dela Rusije zauzima Istonoevropska ravnica, sa nizijskim reljefom koji samo ponegde prelazi u uzvienja (Valdajska i Srednjeruska na zapadu, Privolje uz srednji tok Volge) iji vrhovi ne prelaze 200 - 400 m. Kroz ovu niziju protie Volga (3.688 km), privredno i simbolino najvanija reka Rusije. Preovladava kontinentalna klima koja na krajnjem severu prelazi u polarnu, a u uskom pojasu crnomorskog priobalja u mediteransku. Od severa prema jugu reaju se pojasevi crnogorine ume, meane ume, prelazne umsko-stepske zone, i stepa pokrivena plodnom crnicom (ernozemom). Uz obale Kaspijskog mora zbog jakog isparavanja prisutna je i polupustinja.Na krajnjem jugu evropske Rusije granicu sa Gruzijom i Azerbejdanom ini planina Kavkaz sa najviom takom Rusije, Elbrusom (5.642 m).

Geografije i reljef RusijeNa zapadu Sibira prostire se velika Zapadnosibirska ravnica kroz koju protie najdua ruska reka Ob (sa Irtiem 5.568 km, 5. na svetu). Izmeu reke Jenisej na zapadu i Lene na istoku nalazi se Srednjesibirska visoravan sa vrhovima do 1.700 metara. Srednjejakutska ravnica kroz koju protie Lena deli ovu visoravan od planinskih lanaca istonog Sibira.Na jugu i istoku Sibira do obala Tihog okeana prevladava planinski reljef sa lancima iji su vrhovi uglavnom iznad 2.000 m (Beluha u Altajskom lancu - 4.506 m, Kljuevskaja Sopka na Kamatki - 4.750 m). Ovde se nalazi i najvee i najdublje rusko jezero - Bajkalsko (31.500 km, dubina 1.637 m, najdublje na svetu).

Geografija i reljef RusijeNa teritoriji Rusije od severa prema jugu se smenjuju sledee prirodne zone:

Artike pustinjeTundreTajgeMeovite listopadne umeumostepePolupustinjePustinjeVlani suptropski predeli (uz obalu Crnog mora)Prirodni resursi Rusije su povoljni za razvoj industrije. Rusija ima ogromna leita kamenog uglja i mrkog uglja, gvozdene rude, nafte, prirodnog gasa. Zatim, bogata je obojenim metalima bakar, olovo, cink, boksit, volfram, kao i sirovine potrebne za hemijsku industriju.

ElbrusElbrus je ugaeni stratovulkan na Kavkazu iji zapadni vrh (Zapadni Elbrus) sa nadmorskom visinom od 5.642 m predstavlja najvii vrh Evrope i Rusije. Drugi deo nekadanjeg vulkanskog grotla je istoni vrh (Istoni Elbrus) sa nadmorskom visinom od 5.621 m. Nalazi se na jugu evropskog dela Rusije

Klima RusijeOgromna veliina Rusije i udaljenost mnogih oblasti od mora kao posledicu ima dominaciju umerenokontinentalne klime, koja preovladava u svim delovima drave osim u tundrama i krajnjem jugoistoku. Planine na jugu spreavaju prodor toplih vazdunih masa od Indijskog okeana, dok ravnice na zapadu i severu ine Rusiju otvorenom uticajima Arktika i Atlantika.Klima veeg dela Sibira je vrlo otra kontinentalna koja na severu prelazi u polarnu, a na veim nadmorskim visinima u planinsku. Prevladavaju guste crnogorine ume - tajge, sa zonama oskudne vegetacije - tundrama - i zonama trajnog leda na krajnjem severu. Ruski daleki istok ima monsunsku klimu.

Klima RusijeKontinentalni karakter drave ogleda se pre svega u klimi. On je uslovljen poloajem ove zemlje u odnosu na velike svetske okeane. Kako su zime hladne a leta topla godisnja amplituda prelazi 50C. U Jakupskoj oblasti (Sibir) temperatura se sputa do -70C. Sa druge strane, u oblasti Kaspijskog jezera letnja se temperatura moze popeti do 45. Vecu koliinu padavina prima crnomorska obala i obala Pacifika. Unutranjost zemlje je uglavnom suva te znatne prostore zauzimaju stepe.

Klima Rusije

Hidrografija Rusije

Hidrografski potencijal je fiziko geografski faktor sa kojim Rusija raspolae u raznovrsnom obliku.Ruska federacija izlazi na tri okeana ( direktno na dva Severni ledeni okean i Atlantik, i indirektno na Pacifik ) i vie od deset mora ( Barencovo more, Baltiko more, Belo more, Karsko more, Istonosibirsko more, Beringovo more, Ohotsko more, Kaspijsko more, Crveno more, Azovsko more). Na istoku Rusija ima direktan izlaz na Pacifik i pribrena mora. U potpunosti ima izlaz na Beringovo more. Junije na Ohotsko more koje se skoro nalazi u unutranjosti drave, preko Kamatke i Komodorskih ostrva, pa na jugu preko Kurila ima i izlaz na Pacifik. Vaan je i izlaz na preko Primorja na Japansko more. Najvanije luke ovih mora su: Vladivostok, Nahodka, Posjet, Magdan, Juno Sahalinsk, Petropavlovsk Kamatsk. Ove luke se lede nekoliko nedelja tokom godine, a esto tokom godine u odreenom periodu ima veliki broj santi leda koje ometaju plovidbu. More pored Vladivostoka zaleeno je u januaru i delom u februaru proseno oko 6 nedelja.

Hidrografija RusijeKaspijsko more iako je zatvoreno, zbog znaajne vodene porine i hidrografske mase je znaajno za Rusiju. Rusiji je pripala zapadna obala i deo severne, dok su ostali delovi obale podeljeni izmeu Kazahstana, Azerbejdana i Turkmenije. Kaspijsko more je bogato naftom i gasom. On za Rusiju ima znaajni turistiki, saobraajni i privredni znaaj. Bogat ulov ribe i plodova mora, rekordna proizvodnja kavijara, veoma povoljna eksploatacija morske soli su znaajni faktori dok je pomorsko vojni znaaj manji.

Praistorija I stari vek

Prostrane stepe june Rusije su u praistoriji bile dom nomadskih stoara.U antiko doba, Pontska stepa je bila poznata pod imenom Skitija. Skitija se protezala sve od Dunava na zapadu pa do granica Kine na istoku, a vladavina ovog naroda odrala se negde do 2. veka p. n. e.Izmeu 3. i 6. veka nove ere, Bosforsko kraljevstvo, helenistiki entitet koji je nasledio grke kolonije,je bilo uniteno talasom invazija ratobornih plemena, kao to su Huni i Evroazijski Avari. U 3. i 4. veku nove ere gotsko kraljevstvo Ojum je postojalo u junoj Rusiji, sve dok ga nisu pokorili Huni. Hazari, turkijski narod, je vladao dolinom donje Volge izmeu Kaspijskog jezera i Crnog mora sve do 10. veka. Preci dananjih Rusa su Slovenska plemena, za koje neki istoriari smatraju da su iveli u umskim oblastima Pinskih movara.

Kijevska RusijaOsnivanje prvih drava Istonih Slovena u 9. veku poklapa se sa dolaskom Varjaga, trgovaca, ratnika i naseljenika iz oblasti Baltikog mora. Veinu Varjaga su inili Vikinzi skandinavskog porekla, koji su preduzimali poduhvate du renih tokova koji su ili od istone obale Baltikog mora do Crnog mora i Kaspijskog jezera. Vremenom, Varjazi e se asimilirati meu Slovenima. Prema Povesti minulih leta, Varjag po imenu Rjurik, je 862. izabran za vladara Novgoroda. Njegov naslednik Olega je krenuo na jug i pokorio Kijev, koji je ranije plaao danak Hazarima, i osnovao Kijevsku Rusiju. Oleg, Rjurikov sin Igor i Igorov sin Svjatoslav su kasnije potinili sva lokalna istonoslovenska plemena, unitili Hazarski kanat i pokrenuli nekoliko vojnih kampanji protiv Vizantije i Persije.U 10. i 11. veku Kijevska Rusija je postala najvea i jedna od najnaprednijih drava u Evropi.Knez Vladimir je 988. prihvatio hrianstvo, i time stavio staru rusku dravu u sferu kulturnog uticaja Vizantije.

Kijevska RusijaU 11. i 12. veku, stalni upadi nomadskih turkijskih naroda, kao to su Kipaci i Peenjezi, su prouzrokovali masovne seobe slovenskog stanovnitva u bezbednije, umske regione na severu, posebno u oblast poznatu pod imenom Zalesje. Doba feudalizma i decentrelizacije je oznaeno stalnim mukobima meu lanovima dinastije Rjurikovi koji su kolektivno vladali Kijevskom Rusijom. Dominacija Kijeva je opala u korist kneevine Vladimir-Suzdalj na severoistoku, Novgorodske republike na severozapadu i Galicije-Volinije na jugozapadu.Kijevska Rusija je konano nestala u 13. veku, a poslednji udar nanela joj je invazija Mongola 1237-40. koja je imala za posledicu unitenje Kijeva 1240. i smrt polovine stanovnitva Rusije.

Velika moskovska kneevinaNajmonija naslednica Kijevske Rusije bila je Velika moskovska kneevina, u poetku deo kneevina Vladimir-Suzdalj. Iako jo uvek pod dominacijom Mongola-Tatara i uz njihovu saglasnost, Moskva je poela da iri svoj uticaj na centralne ruske teritorije poetkom 13. veka i postepeno je postala vodea sila u procesu ujedinjenja ruskih zemalja i irenja Rusije. To su bila teka vremena, sa estim Mongolsko-tatarskim najezdama, a poljoprivreda je patila na poetku malog ledenog doba. Kao i ostatak Evrope, kuga je pogaala Rusiju otprilike jednom u pet ili est godina u periodu od 1350. do 1490. Meutim, zbog male gustine stanovnitva i bolje higijene (rairenog praktikovanja odlaska u banje, gubici stanovnitva zbog kuge nisu bili toliko teki kao u zapadnoj Evropi, a broj stanovnika pre kuge je ponovo dostignut poetkom 16. veka.

Rusko carstvoU duhu shvatanja Moskve kao Treeg rima, veliki knez Ivan IV, kasnije poznat kao Ivan Grozni, je 1547. krunisan za prvog cara Rusije.Za vreme svoje vladavine proirio je Rusku dravu prema Volgi i zauzeo tatarske gradove Kazanj i Astrahanj. Tako je Rusija postala vienacionalna zemlja. Car Ivan IV je uveo prvi zakonik, feudalnu skuptinu i seosku samoupravu.

Ruska imperijaPeti vladar iz dinastije Romanov, Petar Veliki (16821725), orijentisao je Rusiju prema zapadu u politici, ekonomiji i kulturi. Porazio je vedsku u Velikom severnom ratu i primorao je da prepusti Rusiji zapadnu Kareliju i Ingriju.Katarina II Velika (vladala 17621796), je vladala u periodu ruskog Doba prosveenosti i nastavila je da razvija politiku Rusije kao velike evropske sile. Uveala je rusku politiku kontrolu nad poljsko-litvanskom unijom i pripojila Rusiji veinu njenih teritorija tokom deoba Poljske, gurajui rusku granicu na zapad ka srednjoj Evropi. Nakon uspenih Rusko-turskih ratova protiv Osmanskog carstva, Katarina je proirila rusku granicu sve do Crnog mora, porazivi Krimski kanat.U savezi sa brojnim evropskim dravama, Rusija se borila protiv Napoleonove Francuske. Francuska invazija Rusije 1812. na vrhuncu Napoleonove moi se zavrila katastrofalno kako su uporan otpor u kombinaciji sa otrom ruskom zimom naneli teak porac Francuzuma, koji su izgubili vie od 95% Velike armije.

Ruska imperijaPojava siromanog radnikog sloja doprinela je irenju liberalnih i ideja socijalizma. Krajem 19. eka pojavili su se razliiti socijalistiki pokreti u Rusiju. Aleksandra II su 1881. ubili revolucionari, pa je vladavina njegovog sina Aleksandra III (188194) je bila manje liberalna, ali i mirnija. Poslednji ruski car Nikolaj II (18941917), nije uspeo da sprei izbijanje Ruske revolucije 1905, kojoj je povod bio neuspeni Rusko-japanski rat i incident na demonstracijama poznate kao Krvava nedelja. Pobuna je bila uguena, ali je vlada bila primorana da izvri mnoge velike reforme, ukljuujui garantovanje slobode govora i udruivanja, legalizaciju politikih partija i stvaranje izbornog zakonodavnog tela, Dravne dume Ruske Imperije.

Revolucija i gradjanski ratDug, iscrpljujui rat i veliki ljudski i materijalni gubici doveli su do graanske Februarske revolucije, kojom je car Nikolaj II primoran da abdicira. Monarhija je zamenjena klimavom koalicijom politikih stranaka koje su se proglasile Prviremenom vladom. Pored nje je postojao i Petrogradski sovjet, koji je drao vlast kroz demokratski iabrana vea radnika i seljaka, zvanih sovjeti. Delovanje novih vlasti je samo produbilo krizu u dravi. Na kraju je Oktobarskom revolucijom, koju je predvodio boljeviki voa Vladimir Lenjin, zbaena Privremena vlada i data puna vlast sovjetima, to je dovelo do osnivanja prve socijalistike drave na svetu.

Sovjetski savezPosle perioda graanskog rata u kome je poginulo 20 miliona ljudi, nekadanja carska Rusija je 30. decembra 1922. postala prva komunistika drava, pod imenom Sovjetski Savez, i pod vostvom Vladimira Iljia Lenjina. Ruska Sovjetska Federativna Socijalistika Republika (RSFSR) je bila najvea od etiri prvobitne osnivake republike.Posle Lenjinove smrti 1924. elnu poziciju u SSSR je preuzeo Josif Visarionovi Staljin. On je forsirao planiranu socijalistiku ekonomiju i brzu industrijalizaciju. Njegove reforme i diktatura su kotale ivota milione ljudi.Nacistika Nemaka je napala Sovjetski Savez 22. juna 1941. I pored poetnog uspeha, nemake trupe nisu ostvarile svoj veliki cilj - osvajanje Moskve. U zimu 19421943. doiveli su veliki poraz u bici kod Staljingrada. Sovjetske trupe su uspele da ih do 1945. isteraju iz istone Evrope, i da maja iste godine zauzmu Berlin. U Drugom svetskom ratu Sovjetski Savez je imao 10,6 miliona vojnih i 15,9 miliona civilnih rtava, to je polovina ukupnog broja rtava. Sovjetski Savez je iz rata izaao sa unitenom infrastrukturom i ekonomijom, ali i kao svetska super-sila koja je politiki dominirala istonom polovinom Evrope.

Ruska federacijaDecembra 1991. Boris Jeljcin je izabran za prvog predsednika Ruske Federacije, demokratske parlamentarne zajednice razliitih federalnih subjekata (republike, autonomne oblasti, krajevi). Ruska federacija je pravni naslednik nekadanjeg Sovjetskog Saveza.Posle za stanovnitvo tekih godina haotine privatizacije i prelaska u kapitalistiku privredu 1990-ih, praenih Ratovima u eeniji, Rusija je u 21. vek ula u mirniji politiki period, sa ekonomijom koja je u velikoj ekspanziji, prvenstveno zahvaljujui izvozu dragocenih energenata - nafte i zemnog gasa.

Stanovnitvo i jezik RusijeStanovnitvo Rusija je vienacionalna drava na ijoj teritoriji ivi vie od 160 naroda.Podaci sa popisa obavljenog 2002 govore da je ukupan broj graana Rusije iznosio 145.166.731.Gradskog stanovnitva ima 73,2%, seoskog 26,8%.Jezik160 etnikih grupa Rusije govori oko 100 jezika.Prema popisu iz 2002,, 142,6 miliona osoba je govorilo ruski, zatim slede tatarski sa 5,3 miliona i ukrajinski sa 1,8 miliona govornika.Ruski jezik je jedini zvanini jezik u dravi, ali ustav daje ruskim republikama pravo da uvedu svoje zvanine jezike uz ruski.

Najvei gradovi RusijeMoskva Sankt Peterburg

MoskvaMoskve je glavni i najvei grad Rusije. Nalazi se na reci Moskvi i obuhvata povrinu od 1097,12 km. Po poslednjem popisu iz 2010. u Moskvi je iveo 11.503.501 stanovnik.Samim tim Moskva je najnaseljeniji grad u Evropi, dok urbano stanovnitvo grada ini 1/12 ruske populacije.Grad Moskva nosi ime po istoimenoj reci Moskva, (na staroruskom: grad Moskov, bukvalno prevedeno kao Grad uz reku Moskvu). Poreklo hidronima reke nije sasvim poznato ali ipak postoji nekoliko teorija.Najee hipoteze se baziraju na korenu starih jezika (slovenska, baltika i ugro-finska teorija) ili na legendarnim dogaajima.

Sankt PeterburgPosle Moskve, Sankt Peterburg je drugi po broju stanovnika, i drugi po vanosti ekonomski, industrijski, nauni i kulturni centar Rusije. Nalazi se na uu reke Neve u Finski zaliv (Baltiko more), to ga ini i vanim trasnportnim i trgovakim centrom.

Dravno ureenje RusijeRusija je federativna republika sa polupredsednikim sistemom vlasti.Dravno ureenje zasniva se na Ustavu, potvrenom na referendumu od 12. decembra 1993. godine.ef drave je predsednik Ruske Federacije, koji se bira na 6 godina na direktnim izborima. Prema vaeem ustavu, on ima sledea ovlaenja: utvruje spoljnu politiku, vrhovni je komandant Oruanih snaga, imenuje i razreava, uz saglasnost Dravne dume, predsednika Vlade, na predlog predsednika Vlade imenuje i razreava sa dunosti zamenike predsednika Vlade i federalne ministre, imenuje sekretara Saveta bezbednosti, Savetu Federacije (rus. Sovet Federacii) predlae kandidata za mesto guvernera Centralne banke, u sluaju rata ili neposredne ratne opasnosti ima pravo donositi zakone za celu teritoriju drave ili njen pojedini deo, ali mora o takvim aktima obavestiti Federalnu skuptinu, ima pravo donositi uredbe koje vrede na teritoriju cele dravu (moraju biti u skladu sa ustavom i federalnim zakonima. Uz ova predsednik ima i mnoga druga ovlaenja.Izvrnu vlast vri Vlada koja stoji pod predsednikom. Sistem federalnih organa ine federalna ministarstva, federalne slube i federalne agencije.

Privreda RusijePetnaest godina nakon propasti komunizma ruska ekonomija se pribliila ekonomijama srednje razvijenih zemalja slobodnog trita. Danas ona ima visoku stopu rasta BDP-a (u 2004 7,2%; 2005 6,4 %; 2006 8,2%; 2007 8,5%; 2008 5,2% godinje ) i relativno visoku inflaciju (oko 8,8%). Ipak, i danas su u Rusiji uoljivi ostaci starog, komunistikog sistema.Na dananju sliku ekonomije je uticala i brza privatizacija nekih unosnijih dravnih preduzea poetkom devedesetih. Njih je preuzela nekolicina preduzetnika povezana sa tadanjom politikom elitom (oligarsi). U poslednje vreme neki su tajkuni bili prisiljeni odrei se kontrole nad svojim fabrikama, a neki su i zatvoreni ili su emigrirali. Veliki koncerni i dalje dominiraju ruskom privredom, a drava najavljuje mere za podsticanje malog i srednjeg preduzetnitva.

Privreda RusijeDanas se ruska ekonomija uglavnom temelji na dvema stubovima: izvozu energenata (nafte i zemnog plina) i sirovina i rastuoj domaoj potronji. Tradicionalna sovjetska metalurgija i sa njom povezana proizvodnja maina, automobila i aviona preivljavaju zahvaljujui visokim carinama koje spreavaju uvoz jeftinijih i kvalitetnijih inostranih proizvoda. Mnoge fabrike preorijentisale su se na saradnju sa zapadnim kompanijama i licenciranu proizvodnju stranih proizvoda (inomarke).Propast sovjetskog centralnog planiranja dovela je i do prevelike neravnotee u razvoju pojedinih regija. Najvie stranih investicija i najbri privredni rast imaju Moskva i Peterburg. Razlike u prosenom dohotku stanovnika prestonice i provincija su i do deset puta.

Kultura u RusijiRusija ima ogromnu kulturnu batinu. Naroito u 19. i 20. veku postignuti su veliki uspesi u: baletu, muzici, drami, knjievnosti i filmu. Srednjovekovni ruski umetnici su manje poznati ili anonimni, a izuzetak je slikar Andrej Rubljov.Mnogi ruski pisci spadaju u vrh svetske knjievnosti: Fjodor Dostojevski, Maksim Gorki, Boris Pasternak, Aleksandar Solenjicin, Lav Tolstoj, Anton ehov i Ivan Turgenjev. Tu su i pesnici: Aleksandar Pukin, Mihail Ljermontov, Ana Ahmatova i Sergej Jesenjin.

Ruski kompozitoriTokom 19. veka, u Rusiji se formirala jaka grupa nacionalnih kompozitora, meu kojima se istiu Aleksandar Borodin, Modest Musorgski, Nikolaj Rimski-Korsakov i Petar ajkovski. Oni su stvorili rusku nacionalni stil klasine muzike komponujui simfonije, opere, balete i kamernu muziku. Njihovu tradiciju je svojim klavirskim koncertima i simfonijama nastavio Sergej Rahmanjinov. Muziku ekspresionizma i modernog doba u Rusiji reprezentuju Igor Stravinski, Sergej Prokofjev i Dmitrij ostakovi.

Himna RusijeHimnu Rusije je napisao Sergej Mihalkov na muziku Aleksandra Aleksandrova. Ova verzija je zvanina od 2001. i ustvari je izmenjena verzija himne Sovjetskog Saveza.

null215418.92