Genetski modifikovana hrana

Seminarski rad Predmet: Agromenadment

Beograd Septembar 2010.god.

UVOD Stotinama godina su farmeri, vrtlari i stoari vrili selekciju biljaka i ivotinja, kako bi preneli eljene osobine. Ako bi jedna biljka imala vei plod, a druga bolju stabljiku ili koren, u okviru iste vrste bi ih ukrtali da dobiju biljku koja ima i bolju stabljiku i bolji plod i koren. To su bile poznate stare sorte biljaka i ivotinja...sasvim prirodne i zdrave. Ponekad e nasleene osobine potomstva ispuniti elje uzgajivaa, a ponekad nee doi do eljne kombinacije jer je priroda imala druge planove. Genetski inenjering otvorio je mogunost meanja gena razliitih vrsta i to bez jasnog znanja o ishodu! Gene za svoju transgenu meavinu mogu traiti bilo gde - u virusima, bakterijama, biljkama, ivotinjama, pa ak i u ljudima - a one gene koji ne postoje u prirodi mogu stvarati u laboratorijama. Dakle bukvalno je postalo mogue spajanje gena virusa, bakterije, oveka, biljke i ivotinje u jedan ivi organizam, koji esto zovu transgeni ili genetski modifikovan GM. Zapravo se ne zna kakve e osobine imati ovo bie (a svakako je bie ), niti kakve sve posledice mogu nastati usled primene ove tehnologije na zdravlje ljudi, biljaka i ivotinja i ukupno pojmljiv svet. Oni pokuavaju da iz trinih razloga genetskim manipulacijam, izmene ivotne procese nasleivanja na planeti. Takva nauka nije holistika, ve veoma loa nauka - redukcionistika. Ovi naunici su pokrenuli i brojna etika pitanja, koja nisu sfera njihovog delovanja. Putem masovnih medija koje su dobro potplatili, multinacionalne biotehnoloke kompanije, koje ubiru dobit na obmani, odaslale su vrlo uverljivu poruku prema kojoj je biotehnologija udo koje e reiti problem gladi u svetu, smanjiti upotrebu pesticida ili izleiti bolesti oveanstva. Postavlja se uveno pitanje - Dali je ba tako? O genetskom bioinenjeringu Dok se irom sveta sve ee eksperimentie sa genetskim kodom biljaka i ivotinja i stvaraju nove vrste, jo se vode polemike ta se dobija ukrtanjem razliitih organizama. Ono to je doskora bilo mogue samo u filmovima, desilo se i u stvarnosti, a na vlastima je da odlue ta sa genetski modifikovanim organizmima (GMO), koji sve vie postaju neminovnost, bilo direktno kao hrana ili kao njeni sastojci.

GMO su oni proizvodi kod kojih je izmenjen deo genetskog materijala odnosno DNK, prenosilac naslednih osobina. Prvo se krenulo s niim organizmima, bakterijama i virusima, a kasnije se prelo na nie, pa na vie biljke i, na kraju, na ivotinje i oveka. Tako se, recimo, presaivanjem gena koji utie na veliinu mogu dobiti mnogo vee biljke, ili mnogo krupniji i slai plodovi nego to bi, inae, u normalnim uslovima bili. Iako zagovornici genetski modifikovane hrane tvrde da opasnost po zdravlje ne postoji i da kod ljudi koji su uzimali takvu hranu nisu uoeni nikakvi zdravstveni problemi, iz suparnike ekipe upozoravaju na to da je prolo malo vremena od poetka uzgajanja i korienja genetski modifikovanih vrsta i da je pitanje kakve e biti posledice na due staze. U ovom radu se nastoji prikazati bio inenjering kao jedan od najdaljih dometa ljudske nauke sa aspekta ve dokazanih dobrobiti ali isto tako i kontroverzi koje su u zadnjim godinama izuzetno prisutne pri emu se dobrobit jedne naune discipline, njene eksperimentalne vrednosti i prakse dovodi u dodir sa moralnim, etikim, humanim pa i religijskim vrednostima i stavovima ljudskog drutva i dosadanjih postignua, kroz prizmu negativnih, sumornih predvianja do krajnje zabrinutosti za bioloki opstanak oveanstva. Upravo, naredni redovi, a nisu malobrojni, govore o zabrinutosti, u prvom redu u naunim krugovima, o posledicama nekontrolisanih i ak i rizinim projektima koji ve u pojedinim segmentima pokazuju veoma poraavajue posledice. Brojni su i autoritativni stavovi od kompetentnih naunika i institucija koje krajnje upozoravajue govore o zanosu tvoraca novog ivota krei sve do sada kako evolucione, prirodne bioloke, odrive zakonitosti a tako i najstarije etike i religijske norme i shvatanja od postanja. Posledice upotrebe GMO hrane mogu biti brojne. Bolesti koje mogu nastati nalaze se u dijapazonu od alergija do razliitih toksinih dejstava. Vreme upotrebe ovakve hrane nije dovoljno da bi se utvrdile sve posledice. Bitno je napomenuti da se modifikovan genetiki materijal koji se nalazi u hrani ugrauje u genetiki materijal nae elije, pogotovu virusi. Tako elije, umesto da proizvode normalne proteine, proizvode, na primer, HIV virus - kae doktor Slavoljub Jankovi. On istie da je jako bitno utvrditi da li se ivotinje, ije meso jede ovek, hrane genetiki modifikovanom hranom jer preko takvog mesa ovek i dobija genetiki neprirodan materijal. Iako se jo eksperimenti obavljaju na ivotinjama i biljkama, lako je zamisliti i sline eksperimente sa ljudima, iji bi genetski kod mogao da bude "obogaen" genima biljaka i ivotinja.

Razumevanje uticaja molekularne biologije na svakodnevni ivot Uticaj molekularne biologije na svakodnevni ivot enormno je porastaoa tokom posljednje dve decenije. Medicinske, farmaceutske, a u posljednje vrijeme ak i poljoprivredne namene za "genske tehnologije" postale su standard, iako ponekad kontroverzne procedure. Izvedivost ove "revolucije" temelji se na nekoliko biolokih injenica, najvaniji je odnos izmeu DNA, RNA i proteina. DNK nosi informaciju za proizvodnju proteina. Osnovne jedinice za informacije se nazivaju geni, koji su obino DNA sekvence od oko 1500 parova baza (bp). Obino, jedan gen nosi informaciju za jedan protein. Iako su proteini visoko specifini za vrste, genetski kod je univerzalan i podeljen je meu svim ivim organizmima. Stoga, ako ljudski gen prenesemo u bakterije, bakterije e moi prevesti ovu DNK sekvenci u "ispravnu", odnosno, ljudsku, aminokiselinu (protein). Umetanje stranih gena u bakterije postala je rutinska laboratorijska procedura br.1. i genetski modificirane bakterije se nairoko koriste za proizvodnju takozvanog "rekombinantnog" proteina za farmaceutsku industriju. Dobro poznat primer je proizvodnja humanog inzulina u E. coli. Meutim, postoje ogranienja u koritenju bakterija za proizvodnju proteina, posebno sloenih proteina iz viih organizama. Iako je genetski kod univerzalan, ureaj za preradu bjelanevina nije i bakteriji nedostaju enzimi i organele, koji, na primjer, u eliji sisara su odgovorni za daljnju obradu i modifikaciju proteina (npr., glikozilacija, disulfid most formacije, rascep). Pogotovo u sluaju veih proteina, bakterije esto nisu u mogunosti da sklope aminokiseline u lanac tone trodimenzionalne strukture potrebne za "bioloke aktivnosti". Posljednje, ali ne i najmanje vano, tendencija bakterija za skladitenje proizvedenih proteina unutar elije u obliku denaturisanih precipitata, tzv ukljuivanje tijela, je poznato da se znatno smanjuje prinos aktivnih proteina. Iz tog razloga, elije sisara, koje su prilagoene za irenje u jednoj kulturi elija, danas se koriste za proizvodnju sloenijih, ali i vie vrednih proizvoda moderne biotehnologije. Dobro poznati primeri su razliite CHO elijske linije poreklom iz elije jajnika kineskog hrka. Kako bi se omoguilo takvim elijama sisara da proizvode eljeni - ljudski - protein, one trebaju da se genetski modifikuju. Genetske manipulacije elijama sisara ("transfection") je mnogo tee nego kod bakterija. Posljednjih godina broj transfection strategija je razvijen, meu metodama koje se koriste za (polu-) sintetike polimere. Kontrolisana i uspjena transfection

strategija je ne samo osnova za proizvodnju rekombinantnog proteina, ve jo vie za gensku terapiju. Znaajna panja stoga je posveena razvoju sintetikih polimera kao vozila za isporuku gena. Genska terapija je drugi domen gdje je delotvornost prenosa gena vana. Mnoge ozbiljne ljudske bolesti uzrokovane genetskim defektom koji su voeni zbog izraenog ispod-ili nad nivoa odgovarajueg proteina. Pacijenti mogu biti trajno izlijeiti ako im se nedostajui geni mogu preneti u funkcionalnom obliku u pitanju organa. Dostava gena na odreena tkiva mogla bi postati najdelotvornija u medicinskim tretmanima u budunosti, ali zbog oiglednih razloga, uspostavljanje vrlo siguranih i dobro kontrolisanih metoda za isporuku gena je vaan imperativ. Uloga Bio-procesnog inenjerstva u poljoprivredi i prehrambenoj industriji Biotehnologija je proizvodna primena ivih bia i njihove aktivnosti, tj. upotreba biolokih struktura u proizvodne svrhe. To je do skora neuobiajen metod proizvodnje ili prerade biomase, ali isto tako i proizvodnje energije. Klasine biotehnologije koristile su se prirodnim (tj. celim) organizmima u procesu proizvodnje (vinarstvo, pivarstvo, pekarstvo, itd.), dok se sada ide ka primeni produkata organizama (npr. enzima) u proizvodne svrhe, ali isto tako i na usmereno prekrajanje ivih bia da bolje odgovore zahtevima industrijske proizvodnje. Prerada biolokih produkata oznaena je kao bioinenjering, a kada se prepravlja genetika struktura organizama, tada se primenjuje genetiko inenjerstvo koje danas postaje izuzetno znaajno. Pod genetikim inenjerstvom se podrazumeva takvo manipulisanje genetikim materijalom kada se on prenosi iz jednog ivog sistema u drugi, tako da se dobije organizam sa drugaijim kombinacijama gena. Pri tome postoji: 1) gensko, 2) hromozomsko ili 3) genomsko inenjerstvo, zavisno od toga koji deo genetikog materijala se prenosi (manji delovi DNK, hromozomi, ili cele garniture hromozoma). Gensko inenjerstvo se sastoji u novom kombinovanju (tj. rekombinaciji) delova razliitih ili istih molekula DNK eljenih organizama u epruveti, delovanjem specifinim enzimima (restrikcioni enzimi) koji su sposobni da na odreenim mestima seku ove molekule. Krajevi takvih odseaka su lepljivi i lako se ugrauju u druge molekule DNK, stvarajui tzv. rekombinantnu DNK. Gensko inenjerstvo se, prema tome, sastoji u isecanju specifinog

genskog segmenta, najee iz nekog vieelijskog organizma i u njegovom ugraivanju u drugu eliju, npr. bakterije, u kojoj se oekuje da e ostvariti jo efikasniju proizvodnju eljenog produkta (tj. specifinog proteina). Kao najei bioreaktori za prijem stranih gena slue bakterijske elije vrsta Escherichia coli, Bacillus subtilis, Rseudomonas, Streptomyces , kao i neke druge. U njihovim kulturama je ve do sada stvoren itav niz polipeptidskih hormona, ali i drugih proteina, koji se mogu proizvesti u znatno veoj koliini i posluiti npr. u prehrambenoj industriji. Tako se samo u Engleskoj tokom jedne godine proizvede u laboratorijama oko 70 000 tona ovakvih jednoelijskih proteina, koji se koriste u ishrani stoke. I dok je za proizvodnju samo 1g ovekovog hormona somatotropina potrebno oko 700 hipofiza, ova se supstanca moe relativno lako proizvesti od kloniranih gena u jednoelijskim sistemima. Ulje brazilskog drveta kopaibe moe se koristiti kao gorivo u dizel-mainama, ali se stvara u nedovoljnoj koliini. Njemu slian proizvod daju evropske mleike, samo, to im nedostaje enzim farnezilpirofosfatna ciklaza, koga proizvodi jedan od gena kopaibe. Unoenjem ovog gena u biljke mleike (euforbije) omoguila bi se produkcija znaajnih koliina ovog ulja. Koristei se savremenom biotehnologijom, moe se u bliskoj budunosti ostvariti realan i vidljiv napredak u sledeim oblastima: a) dobijanje sirovina za hemijsku i ostale industrije iz drugih, obnovljivih izvora biomase; b) dobijanje alternativnih formi energije, korienjem biomase i otpadaka; c) unapreenje poljoprivredne proizvodnje stvaranjem veih koliina stone hrane, dobijanjem vetakih ubriva, kao i aktivnih i manje opasnih pesticida; d) zatita ivotne sredine razgradnjom polutanata i preiavanjem otpadnih voda (na primer od nafte, fenola, itd.); e) zdravstvena zatita (proizvodnjom novih antibiotika, vakcina, lekova i dijagnostikih agenasa). Od biotehnologije i genetikog inenjerstva se oekuje da bitno poveaju i pojeftine proizvodnju hrane kroz stvaranje tzv. jednoelijskih proteina, zatim kroz poveanje efikasnosti fotosinteze kod biljaka, ugraivanjem gena za fiksaciju azota kod gajenih biljaka ili kod simbiontskih mikroorganizama. Ovo bi znaajno doprinelo i zatiti ivotne sredine. Poseban znaaj ovi postupci imaju sa medicinskog stanovita jer se biotehnologijom i genetikim inenjerstvom mogu u znatno veoj koliini (i istoj formi) da proizvedu dragoceni hormoni, ili druge materije neophodne za zdravlje oveka.

Najbolji primer za ovo je proteinski hormon insulin, koji se u elijama sintetie samo u malim koliinama. Dijabetiari se lee insulinom izolovanim iz pankreasa svinja ili goveda, poto su oni veoma slini ovskovom insulinu. Ipak, ako se dugo daje, organizam oveka poinje da prepoznaje ovakav insulin kao strano telo i brani se stvaranjem antitela. Insulin proizveden u bakterijama na ovskovom genu moe se davati bez ovakvih posledica, a moemo ga stvoriti u velikim koliinama za relativno kratko vreme i uz utroak znatno manjih sredstava. Genetiko inenjerstvo je postupak kojim se utvruje i fina struktura odgovarajuih delova DNK, to omoguuje dijagnozu nekih bolesti i pre nego to se one manifestuju. Ono prua nesluene mogunosti kombinovanja gena i eljenih osobina, uz stvaranje novih genotipova koji do sada nisu postojali u prirodi. Bioprocesno inenjerstvo u poljoprivredi i prehrambenoj industriji ukljuuje primenu biokatalizatora (ivih elija ili njihove delove) za proizvodnju korisnih i dodatnih vrijednosti proizvoda, i nudi mogunosti za dizajniranje i proizvodnju novih ili poboljanih poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda i njihovih proizvodnih procesa. To e verojatno imati velik uticaj na prehrambene industrije. U sve vie zdravstveno-svjesnom drutvu, genetski modificiranih mikroorganizama i enzima specijalno e nai poveanu korist u poboljanju prehrane, arome, i karakteristika skladitenja i sigurnostui prehrambenih proizvoda. Proizvodi u razvoju u rasponu od genetski poboljane soje smrznuti otporni kvasci koristie se u smrznutim pekarskim proizvodima otpornim mlenim (jogurt), starter kulturama. Chymosin, proizvod rekombinantnog E. coli, ve se koristi u mleku u fazi zgruavanja u proizvodnji sira i rekombinantni maltogenic amilaze koriste se kao antistaling agent. Enzim na osnovu imunoanaliza mogao bi se razviti i nairoko koristiti kao metoda za otkrivanje pesticida u hrani u koncentraciji milijarditog dijela. Izazovi koji se moraju reiti ukljuuju ekonomiku proizvodnje i regulatorna pitanja. Najvanija primjena bioprocesnih inenjering istraivanja i razvoja vezano je uz poljoprivredu i hranu ukljuuju proizvodnju poljoprivrednih hemikalija za kontrolu bolesti ivotinja i bilja, rasta koji stimuliraju sredstva za poboljanje prinosa i bioloki insekticidi i herbicidi, poveanje delotvornosti bioprocesa za fermentisanje hrane, prirodnih aditiva u hrani, pomonih sredstava za enzimsku obradu hrane, te izdvajanje i proiavanje proizvoda, koritenje biljnih elija kulture za proizvodnju sekundarnih metabolita ili hemijskih materia od ekonomskog znaaja i delotvorno koritenje obnovljivih izvora biomase za proizvodnju tenih

goriva i hemijskih sirovina i delotvorno leenje i gospodarenje poljoprivrednim otpadom i otpadom iz prehrambene industrije

Kako je sve poelo istorijski osvrt?Cohen sa saradnicima 1973. konstruie prvi bioloko funkcionalni hibridni bakterijski plazmid, i time postavlja temelje budueg genetikog inenjeringa. Ve naredne godine jedanaest vodeih naunika novog podruja molekularne biologije objavljuje otvoreno pismo, traei od svojih kolega da iniciraju donoenje moratorija (zabrana na odreeno dogovoreno vreme) o visokohzinim eksperimentima s rekombinantnom DNA i time omogue razvoj diskusije o pitanjima sigurnosti u vezi s novim istraivanjima. Sledila je konferencija odrana u Asilomaru, Kalifomija, 1975. Skupu je prisustvovalo 140 biologa iz 17 zemalja, a trebalo je razmotriti potencijalne opasnosti po okolinu i po zdravlje, koje sa sobom donose istraivanja rekombinantne DNA. Naune publikacije tog vremena izvetavajui o skupu navode da su mnogi, ako ne i veina naunika, bili za nastavak istraivanja bez nametanja bilo kakvih pravila, normi i ogranienja. Ova injenica slikovito govori o mentalitetu prosenog naunika. Prevagnula je njihova zanesenost naunom idejom, samoivost i lini interesi - konano i naunici su samo Ijudi. Ve je izgledalo da moratorijum nee biti prihvaen, kad je trei dan nakon izlaganja Harold Greena profesora prava s Washington univerziteta nenadano dolo do promene stavova. Njegov govor pod naslovom " Obiajni zakon i kako te mogu prevariti u obliku recimo vie milionske sudske tube" Conventional aspect of law, and how they may sneak up on you in the form, say, of a multi-million-dollar lawsuit) imao je na naunike snaan uinak.Svesni pravnih posledica svojih eventualnih naunih propusta, narednog dana naunici donose moratorijum. Potom je Nacionalni institut za zdravstvo (National Institutes of Health) redefinisao emu rizika i nainio detaljna uputstva sa etiri stepena opasnosti i odgovarajuim merama za njeno izbegavanje. Izmedu naunog razvoja genetikog inenjeringa i rasta njegovog komercijalnog znaaja postoji uzajamna veza. Prvu komercijalno orijentisanu privatnu korporaciju Genetech osnovao je molekularni genetiar Paul Berg 1976, samo godinu dana nakon to je potpisao deklaraciju u Asilomaru. Sledi nagla komercijalna primena bazinih naunih otkria. Edge (1981.) sintetie gen za interferon - do sada najdui gen sintetizovan u laboratoriji (514 parova nukleotida), a

naredne godine Eli Lilly Corporation poinje da tehnikom rekombinantne DNK proizvodi Ijudski insulin, stavljen na trite pod trgovakim nazivom "Humulin". Strunjaci jo od 1998. po svemu sudei bezuspeno, upozoravaju na opasnost od korienja GM poljoprivrednih useva za proizvodnju lekova i industrijskih hemikalija. Oekivani incident, se ve desio. Nema sigurnog naina da se sprei meanje plodova namenjenih hrani s onima namenjenim proizvodnji lekova ili industrijskih hemikalija. 11. novembra 2002. Amerika je vlada naredila biotech firmi ProdiGene da uniti oko 150.000 tona soje zagadene GM kukuruzom, koji je trebao posluiti proizvodnji leka koji nije dozvoljen u Ijudskoj hrani, izvetava Washington Post (13. novembar 2002.). Ameriko ministarstvo poljoprivrede, pod izgovorom da se radi o poverljivoj poslovnoj informaciji, odbija dati obavetenje o kojoj se belanevini radi. Strunjaci nagaaju da bi se moglo raditi o jednoj od nabrojenih supstanci: vakcini, hormonu rasta, industrijskom enzimu, Ijudskom antitelu, kontraceptivnoj supstanci itd. Mnogi virusolozi upozorili su da je jedna od tako proizvedenih vakcina - jestiva AIDS vakcina s HIV glikoproteinom gpl20, opasna po oveka, jer gen gpl20 i njegovi produkti mogu oslabiti imuni sistem oveka, i proizvesti nove patogene viruse i bakterije. Ne treba ni spomenuti da putem hrane, nenamerno uzimanje leka koji zdravom oveku ne treba, ne moe biti bezopasno. lspostavilo se da je do danas samo korporaciji ProdiGene izdano 85 dozvola za eksperimente na otvorenom (na 96 lokacija) za GM useve namenjene proizvodnji lekova ili industrijskih hemikalija. Pretpostavlja se da je od 1991. sprovedeno vie od 300 takvih poljskih eksperimenta irom Amerike i delom Kanade, a da se pri tom nije vodilo dovoljno panje o moguem zagaenju susednih useva. Ali, na videlo je dolo i da je karipsko ostrvo Puerto Rico glavni centar takvih eksperimenta, s ukupno 2.296 od Amerikog ministarstva poljoprivrede odobrenih testova s GM usevima na otvorenom. (Puerto Rico nije savezna drava, njegovi stanovnici jesu graani SAD-a, ali nemaju pravo glasa pri izborima za kongres ili UN. Puerto Rico nema zakonsku regulativu o GM usevima niti ovlaenja da posreduje ili istrauje.) Trai se vra regulativa. "Ali kako to postii?" pita se Jeanie Merrill iz Greenpeace "kad su slubenici koji moraju donositi takve propise bivi radnici biotech firmi." "Na primer," kae ona, "dve elne osobe u Agenciji za zatitu okoline (EPA) bivi su radnici Monsanta." Idua zemlja koja je na udaru jeste Ukrajina, iji je ministar ve potpisao pismo namere o saradnji. (Napomena: Multinacionalnim korporacijama dovoljno je nai jednu prodanu duu u vladi neke zemlje i ulazak je osiguran.)

Rekombinantni interferon (r-IFN-a) - Proizvodnja prirodnog leukocitnog interferona (LE-IFN-a) je ograniena jer je leukomasa, iako transfuzioloki balast, ipak dostupna u ogranienim koliinama. Ovaj problem reen je 1982. sintezom gena za rekombinantni interferon - do tada najdui sintetski gen od 514 nukleotida. Rekombinovani interferon je danas istisnuo sa trita prirodni, iako pri leenju uzrokuje mnoge nepoeljne pratee pojave: kardiovaskulame smetnje, gastrointestinalne smetnje, gripu slian sindrom, gubitak kose, neuropsihijatrijske smetnje i sklonost samoubistvu. Rekombinovani interferon stvara antitela u do 45% sluajeva, dok prirodni leukocitni interferon u samo 1% sluajeva. Zato? U emu je razlika? Prirodni interferon sadri kompleks proteina (23 subtipa interferona a), a rekombinovani interferon samo jedan subtip. Subtipovi prirodnog interferona poseduju sposobnost menjanja i uskladivanja bioloke aktivnosti (sinergistiko delovanje subtipova). Humani insulin - Do sinteze tzv. "humanog" insulina (1975), kloniranja njegovog gena (1976) i pojave prvog komercijalnog leka "Humulina" (1982.), za leenje dijabetesa koristio se ivotinjski (govei ili svinjski) insulin. Prvi eksperimenti sa sintetskim 'humanim' insulinom izvreni su 1980. na 17 zdravih lica i na temelju rezultata tih eksperimenata izdana je dozvola za korienje u medicinskoj praksi. lako nikada nisu sprovedena opsena ni dugorona istraivanja razlika u delovanju izmedu ivotinjskog i 'humanog' insulina nauni podaci govore o bitnim razlikama, s naglaskom na injenicu da sintetski (rekombinovani) insulin tokom proteklih 15 godina primene nije pokazao niti jednu prednost u odnosu na ivotinjski insulin. tavie, neki pacenti prilikom prelaska sa ivotinjskog na rekombinovani insulin doiveli su ozbiljna pogoranja zdravstvenog stanja - teke simptome hipoglikemije, ukljuujui i smrt ("dead-in-bed" sindrom). Ovo su potvrdila nauna istraivanja sprovedena u Guy's Hospital London (1980), Swiss University Clinic (1984) i University of Berne (1991). Prema podacima objavljenim u asopisu The Lancet (1987) 36% bolesnika pri prelasku sa ivotinjskog na 'humani' insulin imalo je simptome hipoglikemije, neki s ozbiljnim posledicama. Samo 1989. u Velikoj Britaniji registrovana su 22 smrtna sluaja pacijenata na 'humanom' insulinu, a u Norvekoj u razdoblju 1981-90. registrovano je 16 smrtnih sluajeva. Stoga je 1989. osnovano vajcarsko udruenje pacijenata za zatitu ivotinjskog insulina, a 1994. s istom svrhom u Velikoj Britaniji je osnovan Insulin Dependent Diabetes Trust (IDDT). IDDT International

procenjuje da u Velikoj Britaniji oko 10% pacenata koji uzimaju insulin imaju problema s 'rekombinovanim humanim insulinom'. U veini sluajeva ove potekoe nestaju prelaskom na govedi ili svinjski insulin. Ni u jednom sluaju nije izraena niti jedna prednost sintetskog 'humanog' insulina. Pokazalo se da je sintetski 'humani' insulin agresivniji, bre deluje i postie vii vrh krive. Povratak terapije na ivotinjski insulin u veini sluajeva pacijentima donosi olakanje. Tim meunarodnih strunjaka za diabetes sastao se 1996. u Rockefeller Study & Conference Center u Italiji i sastavio tzv. "Bellagio Report" koji potvrduje razlike izmedu ova dva tipa insulina. Od poetka korienja 'humanog' insulina u SAD (1982) postoji izvetaj o 92 smrtna sluaja (FDA izvetava o proseno 8 smrtnih sluajeva na mesec) i oko 4 hiljade pogoranja zdravstvenog stanja vezanog uz primenu leka Humulina. Na konferenciji za tampu (6. februara 2002.) kanadskog Udruenja za prava diabetiara (The Society for Diabetic Rights), na temelju saznanja o osam smntnih sluajeva i 465 pogoranja zdravlja zahteva se od kanadskoe Ministarstva zdravstva (Health Canada) da osigura dostupnost starijim formama svinjskog i goveeg insulina. Uprkos svemu, proizvoda 'humanog' insulina Novo Nordisk iz Danske i nadalje tvrdi: "Humani insulin je 100% siguran." Kada je proizvodnja lekova u pitanju, zauduje injenica da je farmaceutska industrija SAD u razdoblju 1999-2000. troila oko 200 miliona amerikih dolara na politiko lobiranje, to je skoro 4 puta vie od u tu svrhu utroenih sredstava automobilske industrije, ili 6 puta vie od istih trokova industrije hrane. 0va industrija je plaala preko 625 lobista - vie nego to je ukupan broj senatora i lanova Kongresa, a preko polovine tih Ijudi slubenici su Capitol Hill-a ili neke druge Vladine agencije. Pritom je korporacija Eli Lilly najvei politiki kontributor. Genska terapija Jo 1999. smatralo se da se u ljudskoj eliji nalazi oko 100 hiljada gena koji odreuju nae morfoloke i fizioloke karakteristike, kao i stepen naeg zdravlja. Koliko je znanje oveka ogranieno pokazuje injenica da i danas nakon deifrovanja Ijudskog genoma jo uvek nije tano poznat broj gena kod oveka. Tek se nagada da ovekove osobine kontrolie, ne kako se prvobitno verovalo 100 hiljada, ve daleko manje; po jednima 30, a po drugima oko 40 hiljada gena. Razlika (pogreka) izmedu ova dva poslednja rezultata od oko 25% samo potvruje uverljivo nizak nivo naune preciznosti primenjenih tehnika, kao i obim naunog saznanja o funkciji gena kod oveka. Stoga ne udi ideja naunika, da se jedan oteeni gen u bolesnom organizmu zameni novim ispravnim genom. Ashanti Di Silva bila je prva

pacijentkinja podvrgnuta genskoj terapiji. S namerom leenja oteenog imunog sistema, u njeno telo uneseno je bezbroj kopija ispravne verzije oteenog gena. Ovom metodom, medu ostalim bolestima, pokuala se leiti miina distrofija, cistina fibroza, rak mozga. Ni jedna terapija nije bila uspena. Kao direktni rezultat genske terapije belei se smrt mladia Jesse Gelsinger-a (umro septembra 1999. u Medicinskom centru Pensylvania Univerziteta). Zato su strani geni ubili Jesse Gelsinger-a, dok su drugi pacijenti preiveli slinu terapiju? Di Silva, iako je njeno stanje poboljano i danas prima lekove za odravanje imunog sistema. Pokazalo se da je redukcionistiki pristup problemu pogrean. Nereena pitanja za sada ostaju: Kako ubaciti eljeni gen u odreeni organ? Kako odrediti intenzitet delovanja tog gena? Kako ubaeni gen uiniti nevidljivim za imuni sistem pacijenta, jer ga isti tretira kao strano telo i odbacuje ga? Dakle, genska terapija se nije pokazala tako revolucionarnom kao to se opekivalo. "U naim srcima verovali smo da ubrzo moemo pomoi Ijudima, ali pokazalo se da smo bili preveliki optimisti" kae doktor French W. Anderson. Meutim, u glavama nekih naunika, usprkos injenici da takav postupak za sada ne odobrava ni jedna drava sveta, sve bre sazreva ideja kloniranju oveka, pa bi se moglo desiti da eugenika ubrzo postane naa stvarnost. U narednim sgmentima rada su korieni izvodi iz knjige: Intellectual Chalenge of SelfDestruction Technology-Intelektualni izazov tehnologije samounitenja-by Marijan Jot and Thomas S. Cox

Kakve su posledice proizvodnje genetski modifikovane hrane? Ili postavljeno pitanje: Tehnologija ili tehnologija samounitenja?Dvadeseti vek je obeleila vera pripadnika zapadne civilizacije u neograniene mogunosti analitike, dekartovske nauke, koja je zaista ostvarila nesluene rezultate. Ta je vera bila tako snana, da je tokom celoga proteklog veka veoma uspeno usporavala porast opte svesti o skorom kraju jedne tragine naune zablude - da jesposobnost razaranja sveta u kojem ovek ivi, a koja je (od Nobelovog otkria dinamita, preko razbijanja atomskog jezgra, do manipulacije genima) rezultat te nauke, garancija oveku da e stei natprirodne, boanske sposobnosti stvoritelja jednog novog, boljeg sveta na razvalinama postojeeg. Dok je postojala ta nesumnjiva vera u nauku, koju je svim sredstvima podravao svetski finansijski poredak, niko nije mario to se postojei svet razara. Niko osim nekolicine petlova koji su prerano poeli kukurikati, pa im je no bila jedina sudbina koju narodna mudrost tako olako opravdava

(ali i to opravdanje je pod znakom pitanja, jer narod koji ima satove vie ne kolje pevce koji prerano kukuriu, nego se pita zato to pevci ine).

Dekartova doktrina da se problemi u nauci razlau na skupove jednostavnijih, ali sve tee reivih problema za koje se naunici specijalizuju sve dok ne suze svoje specijalizacije tako da znaju sve o niemu vodi, po svojoj svojstvenoj logici, u razaranje sistemskih celina. Naunik ne samo da je sve manje svestan celine u ijem fragmentu stie nova specijalistika saznanja, nego postaje sve svesniji injenice da saznajna nauka generie sve vie problema koje valja reiti pre no to se prikupi dovoljno informacija za razumevanje celine. I da ta progresija u stvaranju novih problema nema kraja. Naunik se tako i obrazuje. Njega obrazuju profesori koji u svom naunom radu, najee tokom celoga svog radnog veka, istrauju jedan jedini siuni fragment dekartovskog sve finijeg mozaika sve veih saznajnih problema. U isto vreme tehnologija, kao delatnost izgradnje ljudske okoline alternativne prirodnoj i drutvenoj (a da pri tome obe unapreuje), koja je takoe nauka, ali zasnovana na sistemskoj sintezi, trai od tehnologa poznavanje ne samo tehnike celine koju izgrauje, nego i one ovekove okoline koja unoenjem nove tehnike celine nastaje. On izgrauje tu novu ovekovu okolinu (koja, za razliku od okoline, ukljuuje i druge ljude). Tehnolog, koji ne zna izgraditi most, to jest, stvoriti po svim relevantnim kriterijumima novu ovekovu okolinu u kojoj ivi neka ljudska zajednica, ne sme promeniti stub tog mosta niti bilo koji njegov deo. To nije propis, to je svojstvena osobina te ljudske delatnosti.

U biologiji je saznajna nauka nala odgovore na brojna pitanja i stvorila bezbroj novih pitanja. U jednom delu te nauke, u genetici, otkrivena je mogunost manipulacije genima. I sada se dogaa ono to tehnologija ne moe prihvatiti. Saznajna nauka genetika, ne poznavajui celinu iji fragment istrauje, to jest, ne znajui izgraditi sisteme ivih bia u svetu u kojem ivimo, pokuava iz trinih razloga genetskom manipulacijom promeniti deo te celine, to jest, ivotne procese nasleivanja. To se u tehnologiji moe uporediti s promenom stuba nekog mosta u novoj, alternativnoj ovekovoj okolini nastaloj izgradnjom tog mosta, koju tehnolog ne zna izgraditi. Samo to je u genetici takav postupak neuporedivo opasniji za oveka, kako to ukazuju autori Marijan Jot i Tomas S. Koks u ovoj knjizi. Tu ovek ne stvara novu ovekovu okolinu alternativnu prirodnoj i drutvenoj, nego menja prirodu i drutvo, a da ni jedno, niti drugo ne zna stvoriti. Zato je manipulacija genima sa svojom tehnologijom genetski modifikovane hrane sasvim neutemeljena tehnologija. To je saznajna nauka koja se stavila u slubu svetskog finansijskog poretka, nedopustivo igrajui ulogu tehnologije i konkuriui pravoj tehnologiji na svetskim tritima. Zagovornici nove biotehnologije (sinonim life-sciences), oduevljeni mogunostima koje ona prua, prikazuju genetski inenjering u pozitivnom svetlu. Oni tvrde da prenos stranih gena u biljku, kao i genska terapija predstavljaju nesagledivi potencijal za reenje nekih osnovnih problema ishrane i zdravstva celog oveanstva. Zauuje injenica da su naunici iz podruja molekularne biologije i agronomije, a meu njima naroito oni mlai, pokazali najmanje kritinosti prema najavama nove tehnologije genetskog inenjeringa. Njihov naivni optimizam i tvrdokorno ustrajanje na izvornoj ideji unapreenja koje se eli postii inovacijom, te njihovo zatvaranje oiju pred promaajima i pogrekama, posledica je njihovog slepog verovanja u nauku. Opte drutveno nastojanje da naunika usmeri ka biznisu daje po drutvo ne uvek eljene rezultate. Agrikultura je pretvorena u agrobiznis, a naunici postaju sve vie biznismeni, a manje naunici. Nauna istina je u takvom okruenju postala manje vana od ekonomskog uspeha, a rezultat svega je loa, reduk cionistika nauka koja na teret veine osigurava materijalnu dobit manjine. Takva nauka ne vodi rauna o odrivom razvoju, temeljnom pitanju opstanka oveanstva na kugli zemaljskoj, pa je stoga postala opasna po ljudsku vrstu. To je promovisanje nauke bez ovenosti kae jedan teolog.

U ovoj knjizi se elelo progovoriti o tim opasnostima. Osnovno je pitanje nije li pristup oveka-naunika ivotu suvie pojednostavljen, ne posmatra li on `ivot kao slagalicu 'legokockica', uveren u svojoj bahatosti, da je u stanju nekanjeno menjati postojee i stvarati nove oblike ivota. Hoe li u tome uspeti, ili e celo oveanstvo biti rtvovano na oltaru nauke pokazae, bojimo se, vrlo bliska budu}nost.

I jo ree Bog: Evo, dao sam vam sve bilje to nosi seme po svoj zemlji, i sva drveta rodna koja nose seme, to e vam biti za hranu.Knjiga Postanja 1,29

Kriza nauke na prelazu vekova

Ako nauka postaje kraljica, tada je ovo as za stvarnu republikansku revoluciju... David Dickson Poznata misao engleskog filozofa Francis Bacona: Znanje je mo, nedavno je dopunjena u najavi budunosti izjavom jednog od britanskih ministara: Znanje e carovati. Tokom poslednjih 50 godina stalni porast budeta namenjenog nauci, i sve vea uloga nauke u zadnjoj deceniji drugog milenijuma, potvruju navedene izreke, pie David Dickson u svom prikazu o nauci na prelazu milenijuma. Ameriki predsednik Bill Clinton 1993. smatra da tehnologija, a ne nauka, trebaju da oive Ameriku. Njegov predlog je bio da se finansiranjem tehnolokih programa oivi amerika industrija. Tokom narednih osam godina to se oekivanje ostvarilo. Meutim, upravo je vodea uloga SAD-a u bazinim naunim disciplinama doprinela tom ekonomskom napretku - navodi ameriki dopisnik Colin Macilwain. Drugi evropski dopisnik, Declan Butler, osvrui se na svoj protekli komentatorski rad za nedeljnik Nature zakljuuje: Izvjetavajui o temama kao to su: francuski krvni skandal, kravlje ludilo (BSE), kloniranje oveka, presaivanje organa i genetski modifikovani orga-

nizmi (GMO), stekao sam porazan utisak o naunicima i shvatio da se jednostavnim navoenjem naunih autoriteta ne moe pridobiti poverenje javnosti. Ono se moe stei samo putem potpune javnosti odluivanja, temeljenog na nepristranim opsenim konsultacijama. Nauka bi, umesto da podaniki podupire politike odluke, uz sav pratei rizik, morala procenjivati takve odluke. Mnogo je primera gde nauka slui ekonomskim i politikim interesima:- zaraza HIV-om rairena je sredinom osamdesetih irom sveta putem transfuzije zaraenom krvlju, - trovanja i doivotna oboljenja uzrokovana l-triptofanom proizvedenim pomou rekombinantnih bakterija (1988.), - epidemija Krojcfeld-Jakobove bolesti, nepoznatih razmera, visi nad Velikom Britanijom i drugim zemljama iji su stanovnici jeli britansku govedinu zaraenu uzronikom kravljeg ludila (BSE), ili - dozvola prometa sumnjivog mleka proizvedenog na osnovu rekombinovanog goveeg hormona rasta (rBGH), nedovoljno proverenog zdravstvenog rizika, koje je dala amerika Agencija za hranu i lekove(FDA), itd. Jo je Winston Churchill svojom izrekom Naunici trebaju da budu na tapetu (on tap),a ne na vrhu (on top) nagovestio dolazak razdoblja nepovratnih promena odnosa izmeu nauke i drutva, koje su zapoele jo nakon drugog svetskog rata. ak i asopis The Economist, najglasniji zagovornik slobodne trgovine i tehnolokog progresa podrava redefiniciju ogranienja naunog autoriteta. Danas, prema meunarodnom zakonu svaka zemlja lanica Svetske trgovinske organizacije (WTO), koja iz sigurnosnih razloga ili zbog nepovoljnog javnog mnjenja o proizvodu, zabrani uvoz tog proizvoda, mora opravdati svoj postupak. Nuan je kompromis izmeu slobodne trgovine i potrebe zabrane uvoza na osnovu naune nepouzdanosti. Primeri: Evropska zajednica (EU) i zabrane uvoza amerikog mleka proizvedenog uz pomo rekombinantnog goveeg hormona rasta (rBGH) 1993, ili goveeg mesa tretiranog hormonima, kao i francuskog odbijanja uklanjanja embarga na uvoz britanske govedine. Premda je u takvim raspravama fenomen globalizacije bio predugo zanemarivan, procene opasnosti prespore su u poreenju sa brzinom kojom se ire nove tehnologije. Stoga, a i zbog njihove efikasnosti, rizinost novih tehnologija moe se opisati reima: Ako neto krene naopako, krenue naopako u velikoj razmeri. Rasprave oko genetski izmenjenih organizama i presaivanja organa pokazuju da javno prihvaanje novih tehnologija manje zavisi od nauke, a vie od ukupne procene moi glavnih uesnika u raspravi i tihom prihvaanju i ozakonjenju podnesenih, vie ili manje naunih, argumenata. Npr. zbog putanja na trite nedovoljno ispitane genetski izmenjene hrane i

prikrivanja negativnih ishoda eksperimenta, udruenje amerikih naunika, aktivista i svetenika podnelo je 1999. tubu protiv amerike Agencije za hranu i lekove (FDA). Preko 40 hiljada stranica dokumenata svedoi da se FDA ogluila na upozorenja naunika o opasnosti GM hrane, i irila u javnosti uverenje o optem konsenzusu naunika o sigurnosti te hrane. Naunici se esto ograuju od takvih neutemeljenih uveravanja, jer dobro znaju da je nauna istina esto samo priblina i prolazna. Problem je nastao, ne zbog potovanja koje zasluuje znanje, ve zbog iskljuivog autoriteta koje to znanje dobija u politikom okruenju. Zbog visokog poloaja koji nauka ima u drutvu njen je zadatak da stvara znanje koje e nam pomoi da razumemo ivot i unapredimo uslove ivota na zemlji. Kao savetodavac, nauka mora biti objektivna u kritikoj proceni stvarnih vrednosti. Ali uskoro, ovo nee biti istina, ukoliko vlade ne preduzmu mere pomou kojih e osigurati da naunici i po pitanjima sigurnosti mogu iznositi svoje stavove. Posebno je pitanje intelektualnog vlasnitva na pronalazak (IPR). Vrhovni sud SAD-a je poetkom osamdesetih odobrio 'patent na ivot'- pravo na patentiranje vrste, gena ili biljnog sastojka, koji nije stvoren umom oveka ve je tvorevina PRIRODE. Iako se ne osporava patentni sistem kao vid nagrade nauniku za uloen trud i finansijska sredstva u njegov pronalazak, ova je odluka suda izazvala mnoge proteste. Njome se mo data pronalazau, temeljem netane izjave o pronalasku neeg to u prirodi postoji od pamtiveka, koristi na neprihvatljiv, iskljuiv nain, kao to to pokazuju npr. poslednji sudski sporovi oko Taq polimeraze ili ljudskog hormona rasta. Naunici sada nerado razmenjuju podatke koji obeavaju profit. Takva razmena je mogua samo ako su pronalasci zatieni patentom. Jedna od vodeih amerikih kompanija za sekvencioniranje genoma jasno je dala do znanja, da javna obznana podataka predstavlja veliki rizik za njihov poslovni uspeh. Organi za transplantaciju su danas traeni (vrednost se ovog potencijalnog trita procenjuje na est milijardi amerikih dolara), ali istovremeno se strahuje da bi ova nova tehnologija mogla pokrenuti pravu pandemiju. Oekuje se da bi monopol na biotehnoloku kontrolu biljnog genoma nekolicini najjaih biotehnolokih multinacionalnih korporacija osigurao profit od oko 500 milijardi amerikih dolara godinje - ili jednostavnije reeno toliko bi 'teilo' svetsko trite genetski izmenjenim semenom. Opsena kampanja jedne od vodeih multinacionalnih korporacija tog podruja

delatnosti - Monsanta na pruanju informacija o genetski modifikovanim organizmima, samo je osnaila stav javnosti o toj multinacionalnoj korporaciji kao nezdravoj i monoj, spremnoj da maksimalno skrati moguu debatu o predmetu, te time sebi osigura to bri pristup profitu. Javnost treba stei vie poverenja u ravnoteu moi izmeu uesnika, koji odluuju o pitanjima novih tehnologija neproverene rizinosti. Ta je mo predugo bila u rukama multinacionalnih korporacija i dela naune zajednice u slubi tih korporacija. Izgleda da je opti otpor i neprihvatanje genetski izmenjenih organizama (GMO) od strane javnosti samo manifestacija prelaznog razdoblja, od onog u kojem je prevladavao autoritet nauke, ka jednom modernijem u kome e pristup upravljanju naunim i tehnolokim promenama biti mnogo kompleksniji. Tei se proirenju ekspertiza nadlenih ministarstava, ukljuivanju predstavnika potroaa i drugih organizacija, te potpunoj javnosti procesa odluivanja. Slikovito reeno, ne dozvoliti vuku (Ministarstva poljoprivrede mnogih zemalja) da vodi ovce (javno zdravstvo). Ove promene dolaze u pravo vreme, jer e u narednih nekoliko decenija, posledice naunih istraivanja i tehnolokih noviteta biti mnogo uoljivije i ne uvek po elji oveka. Zabrinjavajui je porast moi humane genetike, koja, ako prevlada javnim odluivanjem, moe kroz naivni genetski determinizam diskriminisati ili ak eliminisati one individue koje ne zadovoljavaju odreene genetske norme. Thomasu Jeffersonu nije bila potrebna genetika da bi shvatio kako ljudi nisu roeni jednaki, i da se takve nejednakosti trebaju kompenzovati ustavom. Mnoga od etikih pitanja, koja su pokrenuli genetiari, spadaju u podruje ljudskih prava. Ovde naunici imaju malo ta rei jer nisu eksperti tog podruja, kae Declan Butler. Potpuno je jasno da nauka nije demokratska u politikom smislu. Kvalitet naune ideje nije merljiv brojem glasova koji moe osigurati, pa ak ni unutar naune zajednice. Vrednost naune ideje moe biti procenjivana samo strogim i proverenim metodama naunog vrednovanja. Na alost postoji opasnost od zloupotrebe autoriteta koji je te metode vrednovanja dao nauci. U tom sluaju poveala bi se kontrola monih nad nemonima, bogatih nad siromanima. David Dickson svoj komentar zavrava reima: Ako nauka postaje kraljica, tada je ovo as za stvarnu republikansku revoluciju, a ulazak u novi milenijum moda je pravo vreme za takav dogaaj.

Erozija, tehnoloka transformacija i koncentracija korporacija - obeleje 21. veka

Poetkom 2001. dve nevladine institucije, jedna iz vedske (Dag Hammarskjld Foundation, Uppsala), druga iz Kanade (Rural Advancement Foundation International, Winnipeg) objavile su ne ba optimistiku studiju, koja tvrdi da e 21. vek oznaiti i oblikovati tri mone sile: erozija, tehnoloka transformacija i koncentracija korporacija. Erozija ekosistema, ljudske kulture i drutva bie osnovna karakteristika 21. veka. Navodi se da je u prolom veku nestalo (utrnulo) gotovo pola govornih jezika na kugli zemaljskoj, a polovina od pre ostalih nestae jo tokom nae generacije. Nestanak jezika prati erozija naeg tradicionalnog, nasleenog znanja o ekosistemu i nae sposobnosti da se prilagodimo klimatskim promenama, erozija onog velikog znanja koje je ljudski rod sakupljao od pamtiveka i usmenom ili pismenom predajom prenosio s generacije na generaciju. Iako izgleda pomalo nestvarno i suprotno onome to su nas uili u koli, da ivimo u doba najintenzivnijeg naunog razvoja - eksplozije nauke, injenice govore suprotno. One kau, da je naa generacija prva generacija u istoriji ljudskog roda, koja e izgubiti vie znanja nego to e ga stei! Ova spoznaja je zastraujua i trebala bi nas duboko zabrinuti. Tehnoloka transformacija - sa kolapsom kritinih elemenata ljudskog opstanka (ovde se misli na bioloku okolinu i kulturnu razliitost) javljaju se nove mone tehnologije za manipulaciju naim svetom. Novi vek, bie vek biotehnologije i genetikog inenjeringa. Ove bi nauke mogle preko noi uiniti ono, za ta je ivotu na kugli zemaljskoj trebalo nekoliko hiljada godina. Kako e se ljudski rod prilagoditi tako brzim promenama drugo je pitanje. Moda najvie zabrinjava pojava novih bolesti izazvanih nepoznatim bakterijama i virusima, za koje nauka nee biti u stanju dovoljno brzo razvijati lekove. Tehnologija submikroskopskih estica - nanotehnologija je novo podruje, to je svet Liliputa, to je konstrukcija ivih i neivih materijala od atoma pa na vie. Ona obuhvata informatiku, robotiku, senzore, kosmike materijale, neuronsku nauku itd. Dok pre desetak godina nije postojao ni jedan patent iz podruja nanotehnologije, danas ameriki Patentni zavod prihvata 150 patenata godinje. Na razvoj nanotehnologije Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) danas troi preko 1,5 milijardi amerikih dolara godinje. Trenutno se smatra da je kljuna prepreka ove tehnologije nesposobnost maine da se samoreprodukuje. Ali, tokom 2000. preko tuce patenata odnosilo se na samougradnju molekula. Institucije nosioci patenata su Amerika mornarica (US Navy), svemirske, kompjuterske, automobilske i druge kompanije. Zahvaljujui nanotehnologiji nestae ljudsko pravo na privatnost. Danas je

nanotehnologija na istom stepenu razvoja na kome je bila biotehnologija 1987. a oekuje se udruivanje biotehnologije i nanotehnologije. Naunici postaju drutveni meseari, kae spomenuta studija, koji, samo zbog materijalne koristi koju im osigurava komercijalizacija pronalazaka, ne ele sagledati sredinske i drutvene posledice svojih istraivanja. Naalost, neetiko ponaanje naunika sve je uestalija pojava. Koncentracija korporacija- bie glavna snaga unitenja ivotnih izvora - ukljuujui i ljudskog. U prehrambenom sektoru proizvodnja sirovine i preraivaka industrija spojie se s velikim trgovinskim lancima (npr. poput Wal-Marta). Na podruju zdravstva proizvoai lekova i medicinska nega spojie se s prehrambenim sektorom. A ovim preduzetnitvom, temeljenim na biohemiji, dominirae industrija osiguranja. Danas nakon deifrovanja ljudskog genoma, studija se pita: ta e biti sa genetskom privatnou kad je va lekar istovremeno agent osiguranja? Ako nosite naslednu bolest nemate anse za ivotno osiguranje. Budunost sagledana na ovaj nain nije ruiasta i ne moe nauka dati poverenje javnosti, pa studija zavrava inicijativom pokretanja organizacija civilnog drutva, koje bi ve sada trebale zapoeti raspravu o tim pitanjima razvoja. Drugim reima, civilno drutvo treba da koristiti sva postojea zakonska sredstva u borbi za pravo opstanka oveka i njegovog suivota sa prirodom koja ga okruuje.

Nauka i poljoprivredaKad su nai preci odluIli da se posvete ratarstvu radi bogaenja, nainili su prvi korak ka civilizaciji kakvu danas poznajemo. Gajenje biljaka i gajenje stoke, dakle poljoprivredne aktivnosti nisu doprinele samo poveanju broja pripadnika ljudske vrste, ve i pojavi i razvoju sloenih kulturnih aktivnosti: pismenosti, filozofije, muzike, umetnosti, arhitekture, nauke, trgovine i upravljanja. ovek je pritom prisvojio za sebe jedan od najveih oblika moi - mo civilizacije. Na tu civilizaciju smo uglavnom bili ponosni, njome smo se diili, usprkos stalnim negativnim popratnim pojavama kao to su ugnjetavanje slabijih, ratovi, bolesti, socijalne nepravde i glad. Prvobitni znaaj pismenosti,filozofije, muzike, umetnosti, vremenom postaje sve manji, ali zato istovremeno jaa znaaj nauke, trgovine i upravljanja. Ali, usprkos jo uvek prevladavajuem ponosu na dostignua ljudskog uma i ljudske civilizacijske tekovine, polako

se u nekim glavama javlja crv sumnje:Da li je sve to to je ostvareno, stvarno civilizacijski napredak ljudskog roda? Ako jeste, da li je taj napredak odriv ili mu se pribliava kraj? Ostajemo zateeni Hillelovom izjavom: Plug je oveanstvu naneo vie tete nego sablja. Zar je to mogue? O veliini ove istine najbolje svedoi samo jedan podatak: zahvaljujui obradi tla, dakle plugu, eolska i vodena erozija godinje samo sa oranica sredinjeg podruja SAD-a odnosi preko 30% najplodnijeg povrinskog sloja tla,a to je koliina tla koja stane u vagone teretnog voza dugakog kao 24 obima ekvatora. Prema Ministarstvu poljoprivrede SAD-a (USDA), za svaku tonu poljoprivrednih proizvoda Amerika gubi 2,5 tona najplodnijeg povrinskog sloja tla, to upuuje na katastrofu Biblijskihrazmera. Ostajemo zapanjeni ovim slikovitim prikazom. To je ubrazani put ka dezertifikaciji (stvaranju pustinje). Da ne objanjavam suvie, ovu tvrdnju razumee oni koji imalo poznaju ivot u tlu, aerobne i anaerobne procese tla itd. Degradacija okoline uzrokovana poljoprivrednim aktivnostima oveka imala je daleko vee znaenje za propast starih civilizacija od Mesopotamije do Srednje Amerike, nego to se prvobitno mislilo. S plugom povezano, a profitom motivisano, industrijsko uzgajanje useva, uski plodored ili monokultura (npr. Kukuruzni pojas u SAD), te intenzivna hemizacija poljoprivredne proizvodnje naruili su prirodnu ravnoteu do te mere da je dovedena u pitanje odrivost takve proizvodnje, a time i opstanak oveka na kugli zemaljskoj. Fundamentalno delo Mendela Eksperimenti s hibridima bilja (Versuche ber Pflanzenhybriden, 1866) temelj je brzog razvojabiologije u dvadesetom veku. Poetkom veka, nakon ponovnog otkria Mendelovih zakona nasleivanja, ubrzano slede nove studije i otkria. Nakon Morganove teorije gena (1933), slede Watson-Crickov predlog spiralne grae molekule DNA (1953) i otkrie troslovnog genetikog koda za sintezu belanevina (Jacob i Monod, Cricka i sar., 1961). Nagomilano je znanje nauniku dalo uverenje da moe kroiti u potpuno novo podruje nauke - podruje nauke o ivotu. Cohen sa saradnicima 1973. konstruie prvi bioloko funkcionalni hibridni bakterijski plazmid, i time postavlja temelje budueg genetikog inenjeringa. Ve naredne godine jedanaest vodeih naunika novog podruja molekularne biologije objavljuje otvoreno pismo, traei od svojih kolega da iniciraju donoenje moratorija o visokorizinim eksperimentima s rekombinantnom DNA i time omogue razvoj diskusije o pitanjima sigurnosti u vezi s novim istraivanjima. Sledila je konferencija odrana u Asilomaru, Kalifornija, 1975. Skupu je prisustvovalo

140 biologa iz 17 zemalja, a trebalo je razmotriti potencijalne opasnosti po okolinui po zdravlje, koje sa sobom donose istraivanja rekombinantne DNA.Naune publikacije tog vremena, izvetavajui o skupu, navode da su mnogi, ako ne i veina naunika, bili za nastavak istraivanja bez nametanja bilo kakvih pravila, normi i ogranienja. Ova injenica slikovito govori o mentalitetu prosenog naunika. Prevagnula je njihova zanesenost naunom idejom, samoivost i lini interesi -konano i naunici su samo ljudi. Ve je izgledalo da moratorijum nee biti prihvaen, kad je trei dan, nakon izlaganja Harolda Greena,profesora prava s Washington univerziteta nenadano dolo do promene stavova. Njegov govor pod naslovom Obiajni zakon i kako te mogu prevariti u obliku recimo vie-milionske sudske tube (Conventional aspects of the law, and how they may sneak up on youin the form, say, of a multi-million-dollar lawsuit) imao je na naunike snaan uinak. Svesni pravnih posledica svojih eventualnih naunih propusta, narednog dana naunici donose moratorijum. Potom je Nacionalni institut za zdravstvo (National Institutes of Health) redefinisao emu rizika i nainio detaljna uputstva sa etiri stepena opasnosti i odgovarajuim merama za njeno izbegavanje. Ovde su naunici bili motivisani vie pitanjima line i institucionalne odgovornosti, nego brigom o moguem nehotinom oslobaanju genetski modifikovanih organizama u okolinu i posledicama takvog ina. U pravilu, najmanju zabrinutost pokazuju oni koji finansiraju ili izvode ta istraivanja. Izmeu naunog razvoja genetikog inenjeringa i rasta njegovog komercijalnog znaaja postoji uzajamna veza. Prvu komercijalno orijentisanu privatnu korporaciju Genetech osnovao je molekularni genetiar Paul Berg 1976, samo godinu dana nakon to je potpisao deklaraciju u Asilomaru. Sledi nagla komercijalna primena bazinih naunih otkria. Edge (1981.) sintetie gen za interferon - do sada najdui gen sintetizovan u laboratoriji (514 parova nukleotida), a naredne godine Eli Lilly Corporation poinje da tehnikom rekombinantne DNK proizvodi ljudski insulin, stavljen na trite pod trgovakim nazivom Humulin. Od objave legendarne knjige Rachel Carson Nemo prolee (Silent Spring) do danas, brojni ekolozi, i nekolicina hrabrijih molekularnih biologa, izraavaju zabrinutost u vezi s nekim problematinim vidovima biotehnoloke revolucije. Znaajno je da je reakcija naunog establimenta i industrije redovno vie nego mlaka, problemi se marginalizuju, a kritike prihvataju kao napad na nauku.

Sumnja u ispravnost naunih dostignua

I dok jedni neumorno hvale nova postignua nauke, druge kopa crv sumnje. Jesu li sva ta otkri}a zaista doprinela dobrobiti ljudskog roda? Sve su glasnija upozorenja o krizi nauke. Vie je primera velikana nauke koji su se pred kraj svoga ivota pokajali za poinjena otkria. Da spomenem samo jednog - Justus von Liebig, otac hemijske poljoprivrede, osvrui se na svoj ivot i rad u asopisu Agrikulturchemie (1865) napisao je: Suprotstavio sam se mudrosti Stvoritelja i bio sam pravedno kanjen. eleo sam unaprediti Njegov rad, jer sam u svom slepilu verovao da je zaboravljena veza u zadivljujuem lancu zakona koji upravljaju i stalno obnavljaju ivot na povrini Zemlje. inilo mi se da beznaajan i slab ovek treba ispraviti ovaj propust. Poznavajui negativne uinke hemizacije poljoprivrede danas, lako je shvatiti da ova izjava svedoi o veliini Liebigovog uma vie od svih njegovih naunih otkria zajedno. Pa kako onda objasniti npr. Izjavu Alex Averya iz Hudson Institute (2000): Nakon trideset godina iscrpnih istraivanja, mi danas znamo da ostaci sintetskih pesticida ne predstavljaju opasnost po zdravlje oveka. S obzirom da je ova izjava novijeg datuma, oekivalo bi se da je temeljena na najnovijim naunim saznanjima i po toj logici trebalo bi joj u potpunosti verovati. Ali, jesmo li spremni poverovati joj? (Seam se na alost, da su nas jo ne tako davno neki nai 'vrli' profesori uveravali kako je atrazinaktivna supstanca komercijalnih herbicida Atranex, Atrapin, Gesaprim, Radazin, neopasan po zdravlje oveka do te mere da se moe jesti kaikom!?) Meutim, ovaj primer je samo jedan od brojnih, danas suprotnih stavova naunika i sve bi bilo u redu kad bi ti stavovi odraavali rezultat korektno sprovedenih naunih istraivanja. Ali, oigledno je, da ovde stav odreuje neko drugi a ne nauna istina. Javni sektor poljoprivrednih istraivanja uopte, a posebno javna istraivanja upodruju oplemenjivanja bilja, a ovo vredi i za ostale nauke, su u nevolji, kako u industrijski razvijenim zemljama, tako i u zemljama u razvoju. Dok finansiranje naunih istraivanja u javnom sektoru stagnira, finansiranje istraivanja privatnog sektora zadnjih tridesetak godina u stalnom je porastu. Analize industrijskih jedinica za istraivanja i razvoj pokazuju, da je njihov interes bio usmeren ka farmaceutici, poluprovodnicima i kompjuterima, a u poslednje vreme tu se prikljuuje i industrija semena. Trenutni zanos genetikim inenjeringom i vrlo dinamine promene, udruivanje i ukrupnjavanje u svetu multinacionalnih korporacija, mnoge analitiare navodi na procenu da oplemenjivanje bilja ulazi u nov period kreativne destrukcije. Nakon amerikog Zakona o zatiti sorata (Plant Variety Protection Act, 1970.) mnoge drave

zakonski reguliu zatitu intelektualnih prava stvaraoca sorata (Australija i Kanada, oko 1990.).Konano, 1995. osnivanjem Svetske trgovinske organizacije (WTO), ova se prava reguliu putem Prava intelektualnog vlasnitva u odnosu na trgovinu (Trade Related Intellectual Property - TRIPs) i obvezuju sve drave lanice. Ova zakonska zatita motivie korporacije na velika ulaganja u istraivanja, dok istovremeno finansijska potpora javnim istraivakim institucijama postaje sve manja. Ne zauuje vest objavljena u tampi (National Post, 20. oktobra, 2001.) prema kojoj je EC obznanila da se na temelju 81 naune studije sprovedene od 400 naunih timova, moe zakljuiti kako GMO ne predstavljaju opasnost za ljudsko zdravlje ni za okolinu. Prema tim istraivanjima zbog preciznije tehnologije i bolje zakonske regulative GM hrana bi trebala biti sigurnija od one konvencionalne ili ak organske. Navedeni naunici su za ove rezultate dobili 65 miliona amerikih dolara ili u proseku 163 hiljade amerikih dolara po naunom timu. Ovde bi se trebalo postaviti etiko pitanje: Ima li nauna istina cenu i moe li se prodati, pa i onda kada su u pitanju milioni dolara? Kako zadrati poverenje u nauku, ako znamo da je neto ranije druga grupa naunika iz 24 zemlje potpisala Otvoreno pismo vladama svih zemalja u kojem trai zabranu oslobaanja u prirodu genetiki modifikovanih organizama najmanje tokom 5 narednih godina? (Cartagena, Columbia, 1999. - UN Convention of BiologicalDiversity Conference on the International Biosafety Protocol). Pomama za komercijalnom dobiti preti nauci. Kriza nauke sve je oiglednija. Procenjuje se da danas u Velikoj Britaniji korporacije pokrivaju 80-90% finansijskih trokova vrhunskih istraivakih univerziteta. Raste uverenje da preuzimanje nauke od strane korporacija predstavlja najveu pretnju ljudskom preivljavanju i opstanku planete kao takve. Anketa objavljena u magazinu Times Higher Education Supplement (8. septembra 2000.) ukazuje da je od treine anketiranih naunika zatraeno da rezultate svojih istraivanja promene u interesu naruioca. Dok oni brojniji naunici, koji materijalnu pogodnost stavljaju ispred moralne i etike obaveze, te slue interesima korporacija, neki drugi ne mogu prihvatiti takvo ponaanje. Mnogo je primera njihovog zlostavljanja samo zato to su se naunom istinom pokuali suprotstaviti moi korporacija povezanih s dravnom i naunom administracijom. Da spomenem samo neke novije sluajeve: - Dr Ted Steele, profesor na Univerzitetu Wollongong u Austarliji, meunarodno priznati strunjak za imuno genetiku, koji je svojim radovima dokazao neodrivost paradigme

genetikog determinizma na kojoj se zasniva tehnologija genetikog inenjeringa, otputen je s posla, jer se suprotstavio zapoljavanju loih studenata iz komercijalnih razloga - vezano uz konkurs univeziteta za finansijsku potporu korporacija. - Dr. Richard Burroughs, slubenik amerike Uprave za hranu i lekove (FDA), tokom provere podataka kompanije Monsanto o rekombinantnom goveem hormonu rasta (rBGH) doao je do saznanja da su isti falsifikovani. Kada je o tome i o spremnosti efova Uprave za hranu i lekove (FDA) da preu preko tih naunih falsifikata izvestio kongres SAD-a, otputen je s posla. - Dr. Arpad Pusztai, istraiva javnog Rowett Institute iz Aberdeen-a, Velika Britanija, objavio je, da prema njegovim istraivanjima GM krompir ima otrovno delovanje na mlae pacove. S posla je otputen on i njegovi saradnici dr. Stanley Ewen i dr. Susan Bardocz, a uredniku asopisa The Lancet, koji je objavio rezultate, zapretili su iz Royal Society (Kraljevsko drutvo). U ovom sluaju nauni establiment, vlada i poslovni svet korporacija udruili su se u sramotnom nastojanju da prikriju istinu i podupru biotehnologiju. - David Quist i Ignacio Chapela s Kalifornija Univerziteta u Berkelyu, nakon objave rezultata istraivanja u asopisu Nature (septembar 2001.), da je u Meksikom gencentru utveno zagaenje kukuruza GM polenom i time dovedena u opasnost bioloka razliitost ovog gencentra, izloeni napadima i zlostavljanju kolega s vlastitog univerziteta, samo stoga to taj univerzitet ima milionski ugovor o naunoj saradnji s korporacijom Novartis (sada Singenta). Na podruju farmaceutike sluajevi prisile jo su brojniji, ali kako je tema ove knjige poljoprivreda, spomenuu samo jedan: - Dr. David Healey, novozaposleni psihofarmakolog u Centru za mentalno zdravlje (CAMH) na Univerzitetu Toronto, javno je obznanio da visokoprofitabilni lek Prozac korporacije Eli Lilly kod bolesnika poveava sklonost samoubistvu. Posledice: otputen je s posla, jer -firma Eli Lilly je glavni osniva CAMH. Samo nekoliko navedenih sluajeva dovoljno je da ovek normalnog razuma posumnja u tu toliko velianu nauku i shvati svemo onih koji se na nju pozivaju. Ilustrativan primer upitnih odluka ekspertnih tela naunika (USA, FAO, EC) o proceni sigurnosti hrane je prihvatanje principa bitne jednakosti. Po ovome principu izmeu hrane proizvedene primenom genetikog inenjeringa i one prirodne nema bitne razlike, pa se GM hrana moe stavljati na trite bez dodatnog ispitivanja. Zbog hijerarhijske koncentracije moi u

meunarodnim naunim udruenjima, samo nekoliko ljudi iz vrha mogu uticati na stavove velikog broja naunika, pa i tada kada su u potpunoj suprotnosti s postojeim naunim saznanjima poput ove: Genetski inenjering moe prouzrokovati pojavu nepredvienih, potencijalno opasnih supstanci.Ustvari, prihvatanje principa bitne jednakosti trebalo je omoguiti to lake i bre dobijanje dozvola za plasiranje GM hrane na trite,ne vodei rauna o sigurnosti potroaa. U brojnim zemljama gde je korupcija tradicija, lako je kupiti uticajnog politiara ili ak i cele vlade. Multinacionalne korporacije glavni su akteri korupcije. Time naa generacija postaje svedok stvaranja pseudo-naunog svetskog poretka. Danas je razvijen opasan, sofisticirani politiki jezik, koji moe zavesti npr. pragmatine borce za zatitu okoline. Paljivo graena alijansa mulitinacionalnih kompanija sada je potpuno savladala njihovjezik - language of environmentalism. U njihovom interesu nastupaju predstavnici vlada i politiari kao npr. Al Gor, koji su samo pozeri u prirodi. Takvim politiarima multinacionalne kompanije daju velike sume novca da bi sistematski kompromitovale ideale ekologa. AlGor i njemu slini, zapravo su dvostruki agenti u slubi korporacija.Znajui sve ovo lako je objasniti izjave ve spominjanog naunikaAlex Averyja iz Hudson Institute, pripadnika pokreta multinacionalnih korporacija protiv ekoloke (organske) poljoprivrede - ovoga asa jedine razumne alternative za odrivi razvoj. Konflikt interesa postoji na svim nivoima, kako institucionalnim, tako i linim, a mi smo u opasnosti da zaboravimo kako opasne mogu biti posledice. Mnogi naunici kao da su zaboravili da je potenje najbolja politika u nauci. Stav Britanskog udruenja za napredak nauke (BAAS) objanjava Steven Rose reima: Nepoverenje javnosti prema nauci izazvano je injenicom da naunici danas govore kao vlasnici deonica, u ime industrije ili vlade - oni tite svoje vlastite interese esto u suprotnosti sa naunom istinom. Stoga ih javnost vie ne moe prihvatiti samo stoga to kau: Ja sam naunik, verujte mi. (BBC WorldService, 2000.) Meutim, ak i onda kad iza naunih istraivanja stoji potena, ali naivna elja za postizanjem istine, zbog intelektualne koncentracije na problem koji se reava, mogue je da se potkradu i za obinog oveka veliki propusti poput onog koji se desio vajcarskom timu istraivaa pod vostvom Ingo Potrykus-a. U elji da genetikim inenjeringom stvori 'zlatan pirina' s poveanim udelom provitamina A, i tako pomogne u reavanju problema slepila kod

dece jugoistoneAzije, ovaj nauni tim je od vie moguih reenja odabrao ono najskuplje i najmanje delotvorno, o emu e se izneti vie detalja u jednom od narednih poglavlja ove knjige. Na 55. godinjoj naunoj konferenciji o istraivanjima na kukuruzu i sirku, u organizaciji Amerikog udruenja za promet semenom(American Seed Trade Association) 2000, ameriki naunici M.M.Goodman i M.L. Carson sa Dravnog univerziteta Severne Karoline(North Carolina State University) su na temelju prikupljenih injenica izvestili da je genetski inenjering mnogo skuplje (ak 25-28 puta), a uz to i manje efikasno u poreenju s klasinim oplemenjivanjem bilja. Nove sorte ili hibridi stvoreni genetikim inenjeringom nisu poveali urod, niti prinos farmera, nisu poboljali kvalitet hrane, niti zatitili okolinu, kao to je to u poetku najavljivano. Umesto toga, ovatehnologija jednog gena pokazala se manjkavom, jer ve odavno je poznato da sva vanija ekonomska svojstva poljoprivrednih useva zavise od meusobne interakcije veeg broja gena (poligeno nasleivanje svojstava) i okoline. Zagovornici genetikog inenjeringa u poljoprivredi tvrde da e mogua teta biti viestruko nadmaena pogodnostima koje nam donose transgene biljke i ivotinje. Ali, postavlja se pitanje: Kako neko moe odluiti hoe li potencijalna teta biti nadmaena potencijalnom dobiti ako se ne izvedu neophodni eksperimenti, poljski testovi, kako bi se dolo do nauno znaajnog zakljuka. Sve to nije sprovedeno, naprosto zbog urbe za to brim povratkom finansijskih sredstava uloenih u nauna istraivanja. Neophodno je znati do koje e mere ta nova mo oveka promeniti drutvo, postoji li svedoanstvo o slinoj transformaciji tokom ljudske istorije, i konano da li jetakva promena moralno prihvatljiva. Konano, pitanje svih pitanja za naunike vie nije mogu li to uiniti, ve smem li to uiniti? Sve je jae uverenje da nauka nije toliko vaan profesionalni etiki kodeks, koliko profesionalni kodeks ponaanja, jer profesija koja ne postupa etiki gubi samostalnost. Pa i tada, kad je namera traenja naune istine potena, pod znakom je pitanja mogunost stvarnog postizanja konanog cilja -apsolutnog naunog saznanja. Prema saznajnom modelu jajeta u jajetu, svakim znaajnijim naunim otkriem svet koji nas okruuje postaje sve nerazumljiviji. Ako se svaki saznajni prostor nalazi u iduem kao jaje u jajetu, tada nova nauna otkria probijaju postojeu saznajnu ljusku i ulaze u neki prostor veeg nepoznatog informacijskog sadraja. Time teoretski, svakim novim saznanjem svet koji nas okruuje

postaje sve nerazumljiviji. Ako je ova postavka tana, tada je i nada koju oveanstvo polae u nauka jalova. Ako problem posmatramo iz religijskog ugla, tradicionalni zapadnjaki teistiki pogled nas ui: Konani ovek ne bi trebao pokazivati elju za beskonanim znanjem i moi. Ako je biotehnologija ta koja eli staviti Prirodu pod svoju kontrolu, bio bi to neprihvatljivi pokuaj uzurpiranja Boanske vlasti.- Prenos gena preko barijera razliitih vrsta, monstruozna je ideja oveka da se pokua igrati Boga. Biotehnologija i biologija u odrivom razvoju Paradigma odrivog razvoja (sustainable development) u 90-im go- dinama postala je vodea razvojno-ekoloka vizija. Odrivi razvoj se oslanja na tri temeljne pretpostavke: ekonomski rast, ekoloka ravnotea i drutveni napredak. ta se podrazumeva pod odrivim razvojem? Mnogo je, vie-manje razliitih, definicija. Prema Svetskoj komisiji za okolinu i razvoj (World Commission on Environment andDevelopment, 1987.) odrivi razvoj definie se kao zadovoljavanje potreba postojee generacije, bez ugroavanja opstanka buduih generacija. Odrivi razvoj poljoprivrede mogao bi se definisati i kao dugorono odravanje i obnavljanje zaliha i raznolikosti biolokih izvora, i produktivnosti agrikulturnih sistema. I dok e komentar nekih biti: Pa ta je u tome novo? oveanstvo se od svog postanka razvija, te zahvaljujui svojim naunim i tehnikim inovacijama, stalno poboljava ivotne uslove. Drugi, bolje upueni moi e navesti stravine statistike podatke, na osnovu kojih bi se moglo pretpostaviti da je oveanstvu vek ogranien, ako nastavi iskoritavati prirodu na nain kako to sada ini. Patent na ivot Danas uz pomo nauke ekonomsko-tehnoloki razvoj 'kormilari' na rubu moguih ekolokih rizika. Kapital prvi put u istoriji manevrie s biofizikim granicama na planetarnom nivou. Na spomenute granice kapital je dospeo sledei ciljeve ekonomske uspenosti, konkurentnosti i profita, oslanjajui se na nauno-tehniku kreativnost. Stoga nije teko razumeti kako postojei trend globalizacije zapadne kulture i slobodne trgovine pod okriljem novog trojstva: Svetske trgovinske organizacije (WTO), Meunarodnog monetarnog fonda (IMF) i Svetske banke (WB), vodi ka unitenju ljudske kulture i prirode. Pola milenijuma nakon

Kolumbovog otkria Amerike, papina bula o donaciji novo otkrivenih zemalja zamenjena je pravom intelektualnog vlasnitva (Trade Related Intellectual Property - TRIPs) u okviru Urugvajskog sporazuma GATT-a (General Agreement on Tariffsand Trade), kojim se transnacionalnim korporacijama garantuju one iste slobode koje je bula dala Evropljanima kada su kolonizirali divljake. Rezultat papine bule: od procenjena 72 miliona 1492. amerika je izvorna populacija svedena na samo 4 miliona itelja danas. Papina bula prvi je primer patenta, koji ukazuje da je gusarstvo bilo temelj Kolumbovom otkriu Novog sveta. Isto tako, GATT sporazum i njegov zakon o patentima (TRIPs) je biogusarstvo tretirano danas kao prirodno pravo zapadnih korporacija i kao nuda za razvojTreega sveta. Transnacionalne korporacije prisiljavaju bioloki bogate zemlje, poput npr. Indije, da prihvate patentiranje biljaka i ivotinja, s njima pripadajuim genima, proizvoda koje ti organizmi stvaraju i biotehnoloke metode koje se koriste za njihovu manipulaciju. Prema Fondu za istraivanja u nauci, tehnologiji i ekologiji (Research Foundation for Science, Technology, and Ecology), Indija jeusred patentne oluje. Uzastopna rtva biogusarstva s vie od 100 autohtonih biljnih vrsta pokrivenih patentima, od kojih Indija nema nikakve koristi. Samo na 'neem' stablo (autohtona vrsta) transnacionalne korporacije prijavile su pedesetak patenata. Slikovito reeno,dodavanje novog gena u eliju neke biljke metodom genetikog inenjeringa jednako je kao dodavanje 0,5 metara asfalta na 5000 kilometara dug autoput. Patentno pravo dozvoljava kompaniji koja jevlasnik tog 0,5 metara asfalta da postavi naplatnu rampu i kontrolie celi autoput, tj. da postavlja pravo na celu biljnu vrstu. Poslednji i najokrutniji napad na indijske genetske izvore je pokuaj amerike semenske kompanije Rice-Tec da patentira po kvaliteti poznati indijski 'basmati' pirina (US patent No.5,663,484).Da je ovaj pokuaj uspeo kompanija Rice-Tec ubirala bi licencu na svaki kilogram tog pirinaa prodanog irom sveta, pa i u Indiji. Ismail Serageldin, predsednik Savetodavne grupe o me|unarodnimpoljoprivrednim istra`ivanjima (Consultative Group on InternationalAgricultural Research - CGIAR) kae 'nauni aparthejd' je na vidiku, a Indija e biti njegova prva rtva. Nainimo malo uporeenje: Kako bi bilo da su u prolosti naunici, koji su izolovali i opisali neku prirodnu supstancu, stekli patentno pravo na tu supstancu, a ne samo na

tehnoloki postupak proiavanja te supstance. Da je ovaj princip primenjen u hemiji, danas bi hemijski elementi bili patentno vlasnitvo pojedinca (ili korporacije). Svima nam je potpuno jasno da je to neprihvatljivo. Zato su onda neki spremni prihvatiti takve patente na elemente biljaka, ivotinja, pa i oveka? Jedan primer: kompanija Biocyte registrovala je u Americi i Evropi kontroverzan patent na krvne elije iz pupane vrpce novoroeneta.Ove su elije do tada u bolnicama, bez naknade, rutinski koriene prgodom postupka transplantacije kotane sri. Od sada e se, kojeg li apsurda, za takav postupak morati plaati licenca nosiocu patentnog prava - kompaniji Biocyte. Za razliku od farmi industrijskog sveta gde se na velikim povrinama, niz godina uzgaja pokatkad samo jedan usev u monokulturi, svako je malo poljoprivredno gazdinstvo zemalja u razvoju pravi genetiki vrt, s vie jednogodinjih i trajnih vrsta useva i po nekoliko sorata od svake vrste. Mali posedi su sauvali bioloku razliitost i ostali siromani, a bogate se biotechkorporacije, koje koriste njihovo znanje. To je razlog da biotech korporacije javnost danas optuuje za biogusarstvo. I dok socijalne i ekonomske razlike stalno rastu, danas postaje sasvim jasno da ekonomski rast i slobodna trgovina ne vode oveanstvo k ekonomskoj pravdi i odrivoj sredini. Kakav e rezultat imati ovaj poslednji sporazum o patentima niko ovoga asa nemoe predvideti. Lice i nalije naunih otkria Od kolskih su nas klupa u ili da potujemo nauku. Zahvaljujui tome, neki su od nas celi svoj ivot posvetili nauci, verujui da rade poteno za dobro svog naroda i oveanstva uopte. I dok se pojedini naunici nadalje slepo verujui nauci zalau za metode novebiotehnologije i genetikog inenjeringa, neki drugi otvorenijeg uma postavljaju pitanja na koja je teko dati odgovor: Kako dalje? U javnom mnjenju postoji znaajni nesklad izmeu onoga u ta je javnost verovala od pamtiveka i onoga to nam nauka pokuava rei o svetu danas. Javnost Evrope, a sada sve jasnije i javnost Amerike,daje do znanja da ne prihvata nauku koja ne vodi brigu o opstanku sredine u kojoj ivimo. Da je nauka prolazila svoja svetla (renesansa) i tamna (srednji vek) razdoblja dobro nam je poznato. No manje smo svesni da i danas opte prihvaene postavke nauke imaju

svoje lice i nalije, nalije, koje moe pokolebati i nae poverenje u nauku. Uili su nas da je prvi civilizacijski korak oveka navodno bio prelaz od sakupljanja plodova i lova na zemljoradnju. Ali, trebalo je da proe dosta godina da bismo shvatili da je taj prvi civilizacijski korak oveka ujedno bio i poetak naruavanja naeg ekosistema. Upoetku je taj civilizacijski napredak bio spor jer je ljudska populacija bila malobrojna, a tehnike mogunosti male. Meutim danas, kada se broj stanovnika pribliio gornjem kritinom nivou za nau planetu, a tehnike snage nadrasle savest, taj je napredak postao opasan. Zahvaljuju}i otkriu fenomena heterozisa dvadesetih godina ovog veka, komercijalno uzgajanje kukuruza se u pravilu danas temelji na hibridima. Nemalo iznenaenje bila je nedavna tvrdnja naunika Meunarodnog centra za unapreenje kukuruza i penice (CentroInternacional de Mejoramiento de Maiz y Trigor - CIMMYT): Da je u istraivanje stranooplodnih sorti kukuruza uloeno onoliko finansijskih sredstava koliko je uloeno u istraivanja hibridnog kukuruza, nivo rodnosti stranooplodnih sorti bila bi jednaka onoj kod hibrida danas.Razlika bi bila jedino u tome to farmer ne bi morao svake godine da kupuje skupo hibridno seme od semenskih kompanija i time podrava njihov monopol, a bioloka razliitost kukuruza bila bisauvana. Ovo najbolje ilustruje izbor pogrenog puta, puta koji je doneo vie koristi vlasnicima monopola - velikim semenskim kompanijama (npr. Pioneer, DeKalb, Cargill) nego oveanstvu. Stoga ne zauuje to su ba te vodee kompanije na polju semenarstva hibridnog kukuruza sada u sastavu multinacionalnih korporacija DuPonti Monsanto (danas je i Monsanto inkorporiran u jo vei transnacionalni koncern Pharmacia & Upjohn Inc.) koje vladaju tritem transgenog semena. Jedan od novijih hvaljenih poduhvata oveanstva - zelena revolucija i njen tvorac nobelovac Norman Borlaug svojim su polupatuljastim sortama penice i pirina nahranili gladne Treeg sveta, podmirivi njihove potrebe za kalorijama. Trebalo je da proe gotovo 40 godina da se uvide i negativne posledice tog ina. Uspeh zelene revolucije temeljio se na udruenom delovanju sorte (genotipa),hemikalija (mineralnih ubriva, pesticida) i poljoprivrednih maina. Retko se spominje, da su njeni koreni politike prirode, i da je jedan od ekonomski najznaajnijih njenih rezultata bila poveana potranja za amerikim poljoprivrednom opremom, ubrivima i pesticidima. Nedavni izvetaj Christopher Williamsa, naunika iz Programa globalnih ekolokih promena (Global Environmental Change Programme), utemeljen na upravo objavljenim

podacima FAO-a, ukazuje da 1,5 milijardi ili etvrtina svetskog stanovnitva pati od hroninog nedostatka gvoa i cinka u ishrani. Polupatuljaste biljke penice i pirina slabije razvijenog korena usvajaju manje mikroelemenata, pa danas u ishrani Treeg sveta nedostaje gvoe, element neophodnog za normalan razvoj mozga i inteligencije. Iz istih razloga polovina trudnica u svetu danas pati od anemije. Promene u prirodnoj sredini Svi poljoprivredni ekosistemi nastali su iz prirodnih. I jedni i drugi imaju ulaze i izlaze, a obeleava ih odreni sastav i procesi unutar njih. Meutim, glavna razlika je u tome to u poljoprivrednom eko-sistemu, ulaze, izlaze i procese u velikoj meri svojim odlukama kon-trolie ovek. Pretvaranje prirodnog ekosistema u poljoprivredni zapoelo je pre nekoliko hiljada godina. U poetku ono je bilo sporo i neopasno, da bi s vremenom postajalo sve bre, a njegovi uinci sve razorniji. Prirodni ekosistem sve bre dobija oznake koje se bitno razlikuju od poetnih. Za ivot oveku je potreban vazduh, voda i hrana. Ove osnovne potrebe danas su izloene znaajnim promenama. Prema izvetaju UN-a (1998) dve su pretnje oveanstvu koje ga guraju na rub onoga to Zemlja moe podneti: 1. Zagaenje i otpad nadilaze prihvatne mogunosti Zemlje: - Zagaenje vazduha - Fermentacija organske supstance kod preivara, kao i vlana uzgajalita pirina glavni su izvor metana. Izgaranjem fosilnog goriva nastaje ugljen-dioksid. Emisija CO2 uetvorostruena je tokom zadnjih 50 godina. Petina oveanstva iz zemalja s najviim prihodima odgovorna je za 53% emisije ugljen-dioksida, a petina najsiromanijih za samo 3%. Intenzivno korienje mineralnih azotnih ubriva oslobaa azotne okside. Sva tri spomenuta gasa (metan, ugljen-dioksid i oksidi azota) stvaraju 'efekt staklene bate', i doprinose ukupnom zagrevanju zemaljske kugle. Posledice su globalno zagrevanje, promena klime, otapanje lednika i mogue trajne poplave velikih podruja. - Toksini i netoksini otpad gomila se, naroito u razvijenim zemljama, do granica izdrljivosti okoline. Npr. ljudsko bie roeno u industrijskoj zemlji, tokom ivota konzumira i zagadi onoliko koliko 30-50 ljudi roenih u zemljama u razvoju. Ili, SAD troe dnevno 20 puta vie sirovina nego to je ukupna teina amerike populacije, a samo1% tih sirovina zavrava u proizvodu koji ima trajnost veu od 6 meseci. Sve ostalo zavrava kao otpad. Poljoprivredna zatitna sredstva (pesticidi) kriva su za niz oboljenja, meu kojima su najznaajnija oboljenja

od raka, danas drugog vodeeg uzronika smrti. Tokom 40godina nakon II svetskog rata prodaja pesticida poveana je 30 puta. Stravini je podatak da je genotoksini uinak pesticida utroenih samo 1970. jednak onom od 1400 atomskih bombi poput one iz Hiroime! 2. Stalno pogoranje obnovljivih resursa: vode, tla, uma, riba i bioloke razliitosti: - Zagaenje podzemnih voda pesticidima, nitratima, nitritima i selenom. Kao primer navodimo: Proizvodnja triazina (grupa aktivnih komponenti herbicida) zapoela je 1955. Danas, nakon etiri decenije primene, podzemne vode kukuruznog pojasa SAD-a sadre po iva bia opasnu koliinu ovih aktivnih supstanci. Za sada ovek nema ni znanja, niti metode za proiavanje podzemnih voda. Od 1960.potronja vode u svetu je skoro udvostruena. Istovremeno 20 zemalja ve pati od nestaice vode (manje od 1000 kubika po glavi stanovnika na godinu). Strahuje se da se u budunosti ratovi ne evoditi zbog nafte, ve zbog vode. - Degradacija tla - Pojaana eolska i vodena erozija tla kao posledica niskog sadraja organske supstance u tlu, nadalje zakiseljavanje tla prouzrokovano mineralnim ubrivima i kiselim kiama praeno toksicitetom slobodnih Al+++ jona, zaslanjivanje tla prouzrokovano navodnjavanjem, zagaenje tla tekim metalima (kadmijum, olovo, bakar itd.), te umanjena mikrobioloka aktivnost tla. estina svetskog tla (2 milijarde hektara) degradirana je prekomernom ispaom ili loim upravljanjem tlom. ume su vane za regulaciju klime i snabdevanje vodom, i spreavanje erozije. Od 1970. povrina uma na hiljadu stanovnika smanjena je sa 11,4 km na 7,3 km - Prekomernim lovom su nedopustivo smanjene zalihe ribe (44% ribe lovi se do bioloke granice preivljavanja vrste). Time ne samo da se ugroava izvor hrane, ve se naruava i ravnotea ekosistema. (Primer: nedavna populaciona eksplozija morske zvezde u Novigradskom moru, kao posledica prekomernog lova plave ribe.) - Naruavanje genetike raznovrsnosti - Uzgajanjem malog broja visoko akumulativnih biljnih vrsta u monokulturi i na velikim povrinama, ili uzgajanjem malog broja najrodnijih F1 hibrida (istovetan genotip) dananja je poljoprivredna praksa odgovorna za suavanje genetike raznovrsnosti. Divlje vrste nestaju 50-100 puta brenego to bi se to dogaalo u prirodnom ekosistemu, ostavljajui upljine u biolokoj mrei Zemlje. Od oko 250 hiljada biljaka

cvetnica na kugli zemaljskoj, ovek za ishranu koristi samo oko 3000, a glavninu ljudske hrane ini samo njih dvadesetak. Stoga se pitanje odrivog razvoja javlja kao osnovni problem. Socijalne i ekonomske razlike Biotehnologija kako daleko moemo ii? Era biotehnolokog imperijalizma Terminator tehnologija 'Terminator' tehnologija je uopteno prihvaena kao nemoralna, opasna po sigurnost proizvodnje hrane, posebno 1,4 milijarde siromanih seljaka koji zavise od vlastitog semena. Ta je tehnologija izrazit primer pogreno usmerene nauke (genetsko inenjerstvo) i biotehnologije u poljoprivredi. Iz nje je vidljiva pokretaka snaga multinacionalnih korporacija elja za kontrolom i posedovanjem ivota. U zemljama treeg sveta, poljoprivrednici esto seju vlastito seme sledee godine, koje katkada meaju sa semenom autohtonih sorti i na taj nain izdvajaju korisne genetske karakteristike biljaka prilagodenih njihovom lokalnom tritu. Nova tehnologija onemoguila bi farmerima ponovnu setvu vlastitog semena, a semenskim kompanijama osigurala prodaju semena njihovih 'high-tech' sorata u zemljama Azije, Afrike i Latinske Amerike. Siromani poljoprivrednici treeg sveta morali bi svake godine kupovati novo seme. Prema prvobitnim (danas znamo pogrenim) procenama, tokom nekoliko narednih godina 'terminator semenom' trebalo je biti zasejano preko 400 miliona hektara. Poreenja radi, to je povrina gotovo identina povrini june Azije. Siromani poljoprivrednici, koji koriste vlastito seme, proizvode oko 15-20% hrane u svetu. Svojom proizvodnjom prehranjuju oko 1,4 milijarde stanovnika. Upravo ti siromani farmeri bili bi glavna meta 'terminator tehnologije'. lako je ova tehnologija za sada isprobana samo na pamuku i duvanu, vlasniku patenta posebno su interesantni usevi - pirina i penica, i zemlje Indija, Pakistan i Kina. Jedno od toliko naglaavanih obeanja koja bi trebala ispuniti biotehnologija jeste reenje problema gladi u svetu. Upravo na ovom primeru genetskog inenjeringa vidljivo je da interes multinacionalnih kompanija nije prehrana sveta, ve da bez obzira na posledice,

osiguraju maksimalno moguu dobit. Kako 'terminator tehnologija' ne prua apsolutno nikakvo agronomsko poboljanje, nema razloga da se putem nje ugroava sigurnost. Mogue dodatne opasnosti: moe se desiti da se polen s novim 'terminator' genima rairi u prirodi, i nakon oplodnje daje neeljeno i neplanirano samoubilako potomstvo. U tom bi sluaju biljke oko nas poele umirati, a mi bi bespomono posmatrali katastrofu. Pre par godina je prihvaen stav FAO panela eminentnih strunjaka etike, da je primena 'terminator' semena neetika, i da nacije lanice trebaju zabraniti takvu tehnologiju. Na temelju sporazuma WTO, vlade pojedinih zemalja ovlatene su odbiti, odnosno zabraniti korienje patenta na podruju svoga suvereniteta. Ujedno se predlae: Zabrana patenta, jer je pretnja sigumosti hrane i unitava poljoprivredne bioloke razliitosti. Od Ministarstva poljoprivrede SAD treba zahtevati reviziju patentnog zahteva i njegovo ponitenje. Preko intemeta je pokrenuta akcija stanovnika naeg globusa koji trae zabranu 'terminator tehnologije'. Potrebno je upozoriti na nepoeljne pojave u svetu medunarodnog biznisa semenom, kojih bi i mi lako mogli postati rtve. Naa javnost nedovoljno je obavetena o najnovijim tokovima biotehnologije, a samo informisana javnost moe zauzeti svoj stav o problemu i sprovoditi ga. Naunicima je svojstven nauni redukcionizam, odnosno razmiljanje o specijalizovanom naunom problemu. Oni, esto zaokupljeni uskim podrujem istraivanja, teko mogu svom razmiljanju dati irinu interdisciplinarnog, celovitog pristupa. Ali, ako elimo zatititi integritet okoline, na pristup mora biti celovit. Mora naglaavati ljubav, potovanje, saoseanje i obzir prema prirodi, to je ve podruje bioetike. Upravo bioetika predstavlja celovit nain prosudivanja. Na alost, kao to to obino s etikom biva, volimo se na nju pozivati, ali je se nerado pridravamo. Plan globalne dominacije nad hranom u svetu! 2003. godine predsednik Bush je predloio Inicijativu za suzbijanje gladi u Africi koritenjem genetski modifikovane (GMO) hrane. Istovremeno je optuio Europu da njen neosnovan i nauno neutemeljen strah" od takve hrane ometa napore za suzbijanjem gladi. Izrazio je snano uverenje da e GM hrana doneti vei prinos od etve, poveati izvoz SAD-a i omoguiti stvaranje boljeg svijeta.Prilino snaan otpor prema GM hrani rezultirao je globalnim obraunom. Ameriki je izvoz genetski modifikovanog kukuruza i soje pao, a gladni afriki narodi ak ne ele prihvatiti takvu hranu kao pomo.

Monsanto finansijski posre i oajniki eli otvoriti nova trita, a vlada SAD-a uverena kako im je otpor Evropske unije primarna prepreka, iste 2003. godine SAD uputuju albu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) optuujui EU da njena restriktivna politika o GM hrani naruava meunarodne ugovore. Ko je kompanija "Monsanto" i ta proizvodi ? Monsanto- The Monsanto Company (NYSE: MON) je multinacionalna kompanija ija je osnovna delatnost biotehnologija. Monsanto je najvei proizvoa herbicida glyphosate, poznatog kao Raund ap (eng.Roundup). Monsanto je i najvei proizvoa genetski modifikovanog semena sa trinim ueem od 70% do ak 100% kod nekih kultura. Meu najpoznatijim proizvodima mu je Roundup Ready seme soje koje je tako modifikovano da soja moe da podnese herbicid Round up dok sve ostale biljke uvenu to omoguava proizvodnju bez korova. Kao glavni eksponent genetski modifikovane hrane Monsanto je fokus mnogih antiglobalsitikih kampanja posebno zbog semena soje i hormona rasta za govedinu. Jer po nekim istraivanjima koji su vreni u engleskoj, dokazamo je da proizvodi ove kompanije truju i izazivaju razne bolesti kod ljudi, i to se veto prikriva. Jo jedan od problema sa GMO semenom koje proizvodi ova kompanija je i to to kada se jednom zaseje genetski modifikovano seme, na tom zemljitu vie nita drugo ne moe da raste. Samim tim, proizvodja genetiki moifikovanog semena ,Monsanto, postaje "gospodar ivota" na tim obradivim povrinama. Uticaj Svetske trgovinske organizacije (WTO) Nakon to 2003. godine SAD uputuju albu Svetskoj trgovinskoj organizaciji (WTO) optuujui EU da njena restriktivna politika o GM hrani naruava meunarodne ugovore. Ova je poruka bila dio plana koji su osmislile korporacije odlune da preuzmu kontrolu nad svetskim zalihama hrane. To je jasno izneeno na konferenciji biotehnoloke industrije 1999. godine. Na njoj je predstavnik Arthur Anderson Consulting Group objasnio kako je njegova firma pomogla firmi Monsanto u stvaranju takvog plana: Najpre su od Monsanta zatraili da im otkrije svoju viziju idealne budunosti za 15 do 20 godina. Na to su direktori firme opisali svet u kome je 100 posto komercijalnog semena genetski modifikovano i patentirano. Firma Anderson Consulting zatim je krenula unazad od tog cilja, razvila strategiju i taktiku za njegovo ostvarenje te je Monsantu predstavila korake i procedure koje je potrebno preduzeti da bi zauzeo industrijski dominantno mesto u svetu u kojem je prirodno seme doslovce istrebljeno.

Plan je predvideo i uticaj tvrtke Monsanto na vladu, od koje se oekivalo da iri tehnologiju irom sveta te osigura brzi dolazak hrane na trite pre nego to bi se organizovanim otporom to moglo spreiti. Biotehnoloki je savetnik kasnije izjavio: Industrija se nada kako e tokom vremena trite biti u tolikoj meri preplavljeno genetski modifikovanom hranom da vie nita neete moi uiniti u vezi s tim. Jedina mogunost e biti predaja." PR druge biotehnoloke kompanije izneo je oekivani tempo osvajanja svetskog trita. Prikazao je grafikone s podacima o oekivanom smanjenju zastupljenosti prirodnog semena iz godine u godinu, procenjujui kako e za pet godina oko 95 posto semenja biti genetski modifikovano. Kako bi sprovele svoju strategiju, biotehnoloke su kompanije trebale preuzeti kontrolu nad semenom i stoga su poele kupovati preuzevi oko 23 posto svetskih kompanija za proizvodnju semena. Monsanto je ostvario dominantan poloaj zauzevi 91 posto trita GM hrane.

Umesto zakljuka - Hrana budunosti san ili mora? Biotehnolozi s puno optimizma najavljuju reenje pitanja ishrane sve brojnije ljudske populacije putem genetiki modifikovanih organizama (GMO), t.j. biljaka visoke rodnosti, otpornih na biljne bolesti, insekte i herbicide. Te bi biljke trebale imati bolju hranljivu vrednost, davati ulje s manje masnih kiselina odgovornih za porast holesterola u krvi, zaslaiva bez kalorijske vrednosti, ili pak biljne proteine za prevenciju raka, kolere ili dijabetesa. Od njih bi se dobijala biorazgradiva plastika koja ne bi zagaivala prirodu, a zagaene vode i okolina proiavali bi u tu svrhu stvoreni mikroorganizmi. U eliju kukuruza, krompira i pamuka ubaen je gen iz bakterije Bacillus thuringiensisnim, koji kontrolie produkciju proteina s insekticidnim uinkom. Tako genetiki modifikovan kukuruz sam proizvodi belanevinu insekticid - otrov koji mu osigurava otpornost na insekte. Kakav je dugoroni uinak te belanevine na oveka, konzumenta takvog genetiki modifikovanog Bt-kukuruza jo nije poznato. Roundup Ready soja, kukuruz ili pamuk zahvaljujui genu iz bak terije Streptomyces sp. postiu tolerantnost prema glifosatu aktivnoj supstanci totalnog translokacionog herbicida

Roundup (totalni =unitava sve biljke, translokacioni = usvojen preko nadzemnih organa biljke dopire do podzemnih organa, gomolja, rizoma, stolona i unitava ih). Napomena: oba proizvoda, herbicid Roundup i Roundup Ready soja, kukuruz i pamuk, proizvod su amerike firme Monsanto, koja je danas jedna od vodeih u primeni genetikog inenjeringa. Holandski naunici su gen jerusalimske artioke uneli u eernu repu. Takva eerna repa umesto saharoze proizvodi fruktan, polimer fruktoze koji ovek ne moe da svari. Stoga je fruktan iz takve eerne repe vrlo atraktivan niskokalorini zasla|iva. Naunici s kalifornijskog Loma Linda University najavili su genetiki modifikovan krompir koji nosi vakcinu protiv kolere. Delotvornost vakcine ne menja se ni nakon kuvanja ili peenja krompira. Procenjujese da svake godine od kolere oboleva 5 miliona ljudi, a 200 hiljadaih umire od te zarazne bolesti. Sa University of Durham u Velikoj Britaniji najavljuju da e uskoro biti mogue proizvesti plastiku preko genetiki modifikovane biljke uljane repice (gen iz bakterija tla kontrolie produkciju proteina koji se moe preraditi u plastiku). Ta plastika, osim to je biorazgradiva, mogla bi utedeti velike koliine nenadoknadivog fosilnog goriva, potrebnog u petrohemijskoj industriji za proizvodnju plastinih masa. Biotehnologija i genetiki inenjering postaje jedan od najunosnijih poslovnih poteza. Od 1996. godine na poljima SAD-a komercijalno seuzgajaju sorte genetiki modifikovane soje, kukuruza, kanole (uljana repica), pamuka, duvana, paradajza i dr. Povrine zasejane GM biljkama naglo rastu. Predvia se da su nakon samo tri godine uzgajanja transgeni usevi u SAD zauzeli 40 posto ukupnih povrina pod kukuruzom i 30 posto povrina po sojom. Nasuprot ovom prenaglaenom optimizmu, deo naunika upozorava na opasnosti koje prate nove, nedovoljno ispitane proizvode biotehnologije. Za sada deo evropskih zemalja ne doputa uvoz proizvoda od genetiki modifikovanih organizama (GMO). Komitet za okolinu Evropskog parlamenta trai donoenje amandmana o posebnom oznaavanju hrane proizvedene od GMO. Suprotno tome, u Evropskim zemljama javnost je bolje obavetena i sprovodi odreene protestne mere protiv uvoenja po njima Frankentajnove hrane. Britanci ele refere