Galakticki Iscelitelj Keramike - Filip K. Dik

8/10/2019 Galakticki Iscelitelj Keramike - Filip K. Dik

1/68

Dik Filip

GALAKTIKI ISCELITELJ KERAMIKEPrevod: Nedeljkovi B. Aleksandar

Dick Philip K. GALACTIC POT-HEALER, 1969.

POLARIS1995.


2/68

Pre njega je njegov otac bio iscelitelj keramike, pa je tako i on leio upove. Zapravo, sve keramike proizvode zaosrih dana, predratnih, u kojima nije sve uvek pravljeno od plastike. Keramiki up, divna stvar; svaki takav, njegovimama izleen, postajao mu je drag, i on ga nikada nije zaboravljao. Taj oblik, tekstura, glazura, ostajali su zanavek s njMeutim, njegov rad, njegove usluge, nisu bili potrebni prektino nikome. Premalen je bio broj sauvanih keramikihizvoda, a sadanji vlasnici dobro su pazili da se nita ne razbije.Ja sam Do Fernrajt, ree on sebi. Ja sam najbolji iscelitelj upova na Zemlji. Ja, Do Fernrajt, nisam kao drugi ljudiSvud po njegovoj kancelariji leale su gomile kockastih metalnih posuda nalik na sanduk ili krinju - praznih. Bili su tejneri od elika, predvieni da se u njima vrati izleeni grnarski proizvod. Ali na mestu za novopristigle - nita. Ve

am meseci njegov radioniki sto bio je prazan.Tokom tih meseci pomiljao je na mnoge stvari. Pomiljao je da bi trebalo da digne ruke od ovog posla i potrai nekilo kakav, samo da se skine sa dravnih jasli za ratne veterane. Pomiljao je: ne radim ja dovoljno dobro; nemam gotodnog klijenta zato to oni alju svoje polomljene vaze i drugu keramiku nekim drugim firmama na popravku. Pomiljaamoubistvo. Jednom je pomislio da uini neki ogroman zloin, da ubije nekog visokog funkcionera Miroljubivog

dinjenog svetskog senata. Ali kakva bi korist bila od toga? A osim toga, ivot nije bio ba sasvim bezvredan, jer u njejedna dobra stvar ostajala, iako mu je sve drugo izmicalo ili ga ignorisalo. Igra, ona jedna, prava.

Na krovu svoje zgrade sa stanovima za izdavanje, Do Fernrajt je ekao, sa kofom za ruak u ruci, da naie brzi hoveabl. Hladni jutarnji vazduh tipkao ga je i pipkao, a on je zbog toga drhturio. Sa' e, svakog trena e, obavetavao jebie pun. Zato nee ni stati, nego e voziti dalje, krcat narodom. Neka, pomisli on, mogu ja i peke.

Ve se navikao na peaenje. Kao i na svim drugim poljima, Vlada je bedno podbacila i u oblasti javnog prevoza. Ni vrag, razmiljao je Do. Pa, na kraju krajeva, i on sam je deo sveobuhvatnog planetnog aparata Partije, mree pipakprodrli u sve i svakog, a onda, jednim grem ljubavi, stisnuli ceo svet u zagrljaj smrti."Ja odustajem", ree ovek pored njega i proprati ovu izjavu nervoznim trzajem obraza, koji su bili mlitavo oputeni,rijani i naparfimisani. "Klizau se niz tobogan do ulice i ii u peke. Hajd', neka ti je sa sreom." Taj ovek se proguz gomilu graana koji su ekali hover-prevoz; a gomila se zatvori, kao tenost, za njim, i on nestade sa vidika.I ja u, pomisli Do. Poe, i ne samo on nego i jo nekoliko nezadovoljnih ekaa, ka uglaanom kanalu za suljanje nevinu, do ulice.Na nivou tla, on stade na ispucalu, nepopravljenu peaku stazu, udahnu duboki, ljutiti dah i zaputi se, prevozom svojstvenih, linih nogu, ka severu.Policijska patrolna kola spustie se kroz vazduh i zastadoe malo iznad njegove glave. "Sporo ti je to", obavesti ga

formisani policajac i uperi u njega laserski pitolj 'Valter i Dounz'. "Peai bre, ili te hapsim.""Bogom se kunem", ree Do, "da u ii bre. Samo mi daj vremena da se zahukem. Tek sam poeo da hvatam brzinitao je, uhvatio korak sa drugim peacima brzog koraka - sa onima koji su, kao i on, imali tu sreu da imaju nekakvooslenje, da imaju kuda poi u ovo pohabano etvrtako jutro ranog aprila, godine 2046, u gradu Klivlendu, u Komunaernoamerikoj Republici Graana. Ili bar imaju neto to lii na zaposlenje. mestace, nadarenost, radno iskustvo i,oro, jednog lepog dana, porudbinu.

Njegova kancelarija/radionica - pregrada, zapravo, u mnogo veoj, zajednikoj sobi - sadrala je radioniki radni stoke, nekoliko hrpa praznih metalnih sanduka i sanduia, maleni kancelarijski radni sto i njegovu prastaru stolicu. Bilaica za ljuljanje, ali obloena tavljenom koom, kao fotelja; pripadala je prvo njegovom dedi, kasnije njegovom ocu,n sedeo u njoj - po ceo dan sedeo, svaki dan sedeo, iz meseca u mesec. Posedovao je on i vazu, jednu jedinu, nisku, a

pastu, slobodno prelivenu tupo plavom glazurom preko dvaput peene bele osnove; naao ju je pre nekoliko godina iljuio da je japanska iz sedamnaestog veka. Nju je voleo. A ona nikad nije bila razbijena, ak ni u vreme rata.I danas on sede na tu stolicu i oseti kako ona poputa tu i tamo, prilagoava se telu dobro znanom. Poznavala je i stolga, koliko i on stolicu; celog ivota njegovog ona ga je poznavala. Onda isprui ruku da pritisne dugme koje e dovestanja i ispadanja jutarnje pote iz cevi na kancelarijski radni sto - isprui ruku, ali saeka. A ta ako nema nieg? - zaNikad nieg i nema. Opet, moglo bi i drugaije da 'ispadne'. To ti je kao kod udaraa loptice u bejsbolu: ako ve dugvario nijedan pogodak, ti kae sebi: uskoro e on, vreme mu je. I zaista, on postigne pogodak. Do pritisnu dugme.Tri rauna kliznue iz cevi.A sa njima i paketi - neke brljave, jadne, sive boje - u kome se nalazi novac koji mu vlada poklanja danas, socijalna

mo njemu. Dravni papirni novac, u formi udnovatih, ukraeno tampanih i gotovo bezvrednih inflacionih 'markica zmenu'. Svakog dana, primivi svoj paketi ovih svee odtampanih kupona, jurio je kao bez due u GUBS, najbliu

neralnu ustanovu brzog snabdevanja, i tamo navrat-nanos obavljao transakciju: davao sve te papirie dok jo ita vremenu za hranu, asopise, pilule, novu koulju - za bilo ta, zapravo, to je opipljivo. Svako je to radio. Svako je i mor


3/68

ati vladine papirie makar i dvadeset etiri asa kod kue bila bi ekonomska katastrofa, samome sebi naneta; neka vrelog samoubistva. Kupovna mo tog vladinog novca opadala je priblino za po osamdeset procenata svakih dva danaovek u pregradi do njegove ree: "Da nam bude Predsednik dugovean i u dobrom zdravlju." Uobiajeni pozdrav."Da-da", odgovori Do refleksno. Druge pregrade, mnogo njih, naslagane na mnogo nivoa. Najednom mu doe misaoko, tano, ima pregrada u ovoj graevini? Hiljadu? Dve, ili dve i po hiljade? Ovo mogu danas, pomisli on; mogu da

aim to pitanje i saznam koliko jo ovih kubikula ima, pored moje. Po tome u znati i koliko ljudi ima u zgradi, sa mnreba to umanjiti za broj onih koji su odsutni zbog bolovanja ili umrli.

Pre toga, meutim, jednu cigaretu. On izvue paketi duvanskih cigareta - strogo zabranjenih, zbog tetnosti po zdravlg adiktivne prirode te biljke - i poe initi pokrete da pripali jednu.U tom trenutku pogled mu pade, kao i uvek, na senzor za dim, nakaen na 'zid' ispred njega. Jedan dim ako dune - od

et poskredita, ree on sebi. Zato on vrati cigarete u dep i protrlja elo, bezobzirnom silovitou, nastojei da pronikinu te udnje usaene duboko u njega, te potrebe koja ga je nekoliko puta u prolosti nagnala da prekri zakon. Za imravo, udim? - upita on sebe. Za onim za ta je zadovoljenje putem usta samo surogat. Za neim divovskim, zakljui oao je praiskonsku glad, njen ogromni zev, vilica dinovskih, kao da bi htele proderati sve ovo oko njega. Smestiti sapolje, unutra.Tako se on igrao; to je predstavljalo, za njega, Igru.Pritisnu crveno dugme, podie slualicu i saeka da kriputava, prastara mainerija dodeli njegovom telefonu izlaznuCviiiil', ree telefon, na ijem se ekranu pojavie neodreene boje i delovi neega. Izmeani elektronski razgovori uljivim.Otkuca, po pamenju, jedan broj. Dvanaest cifara, poinjui sa one tri koje daju vezu sa Moskvom."Zove osoblje potkomesara Sekstona Gordona", ree ruskoj telefonistkinji ije ga je lice besno gledalo sa minijaturn

ana. "Opet neke igre, a?" upita telefonistkinja.Do ree: "Humanoidni dvonoac ne moe odravati metabolike procese samo planktonskim branom."Posle jo jednog besnog pogleda puritanskog neodobravanja, telefonistkinja, koja je izgledala kao oficirka, dade vezuukom. Do se suoi sa licem tog minornog aparatika. Bilo je mravo i obuzeto dosadom, ali dosada namah nestade,upajui mesto zainteresovanosti. "A preslavni vitjaz", sveanim tonom ree Gauk. "Dostoini konovod tolpi byezmozgstoopnaja...""Nemoj drati govorancije", prekide ga Do nestrpljivo. Ali oseao se i zlovoljno. Za njega uobiajeno, da bude ujutrafljen'."Prostitje", izvini se Gauk."Ima naslov za mene?" upita Do, drei spremnu pisaljku."Tokijski prevodni kompa bio je zauzet celo jutro", odgovori Gauk. "Zato sam provuk'o kroz manji, u Kobeu. U pone

Kobe, kako to rei? - udnovatije starinski nego Tokio." Zastade da virne u jednu papirnu cedulju; njegova kancelarijakao i Doova, samo kubikula, nastala pravougaonim pregraivanjem neke sale, a unutra je imao samo kancelarijski ratelefon, plastinu stolicu sa uspravnim naslonom i belenicu. "Spreman?"

"Spreman", ree Do. Povue nasuminu crticu pisaljkom.Gauk proisti grlo i proita naslov sa cedulje. Njegovim licem irio se napeti osmeh; izraz glatko sliven, kao da je Guran da sa ovim naslovom pobeuje. "Poreklom je iz tvog jezika", objasni, potujui jedno od pravila koja su svi oni,edniki, uspostavili, cela ta njihova druina razasuta irom mape Zemlje, u svakojakim kancelarijskim umezima, na bnim-neradnim mestima, gde nema ta da se preduzme, niti ima ikakve tuge, niti tekih problema. Nieg, osim surovoguuma njihovog zajednikog drutvenog ivota, protiv koga su svi gunali, svako na svoj nain, i svi zajedno uspevali biu, pomou Igre. "Naslov knjige", nastavi Gauk. "To je jedini klju koji u ti dati.""Dobro poznate?" upita Do.Igoriui pitanje, Gauk jo jednom proita sa cedulje. "Neprirodna faca, eh da moe inteli.""In-hteli?" upita Do."Ne. Inteli.""Neprirodna faca", ree Do, tonui u misli. "Lana. Eh, da moe, ali ne moe. I ti si to dobio kao prevod od kompjutbeu? Faca je lice", zakljui on. "Hm. Lano lice. Vetako. Inteli-gentan bi bio, da moe, ali ne moe. Ve-taki lik. Vn-t-bi." Doepao se putanje ka reenju. "Veliki Getsbi, roman, a pisac se zove Frensis Skot Ficderald." Baci pisaljkuumfalno."Deset poena za tebe", ree Gauk i zapisa to u tablicu rezultata u svojoj belenici. "Time si se izjednaio sa Hirmajelinu, i malice vodi u odnosu na Smita u Nju-Joorku. Oe ponovo?"Do ree: "Imam ja jedan." Iz depa izvue presavijen list hartije; rairi ga po stolu i proita: "Muki potomak takoereveta." Onda odmeri Gauka pogledom, zagrejan toplinom znanja da je obezbedio dobru zagonetku - iz onog veegvodilakog raunara, u centru Tokija."A, to je taj va engleski homofon, son - sun, sin i sunce, a oba se izgovaraju 'san'. Dakle Sunce se ponovo raa", ree


4/68

naporno. "Deset poena za mene." I odmah to ubelei.Do ljutito ree: "Ding-dongalo ding-donga, kojima?""To ti je opet od Kav-peine Ne-fizike Snega", ree Gauk, sa irokim osmehom. "Za kim zvono zvoni.""Kav-peine Ne-fizike Snega?" odjeknu Do upitano."Kav-erne, hemi-je, vej-avice. Erne-sta Hemi-ng-veja.""Odustajem", ree Do. Zamor ga je skolio; Gauk je, kao i obino, bio daleko ispred njega u ovoj igri re-translacije,ovnog prevoenja na prvobitni jezik neega to je kompjuter vie puta prevodio sa jezika na jezik, a oni od toga napronetku."O proba jo jedan?" upita Gauk svileno, lica glatko bezizraajnog."Jo samo jedan", odlui Do.

"Jesen vodieve graevine.""Isuse", ree Do, u dubokoj, straljivoj zbunjenosti. Nije mu zazvonilo nijedno zvonce, nijedno. Jesen? Je-si li seo?eta, nema romana sa pitanjem 'Jesi li seo?' u naslovu. Graevine? Graa vina? To bi bio alkohol. On se upusti u jedu meditaciju u rimskom, kognitivnom stilu. Raevi-ne? Nema radova? Opet nita. To ne vodi nigde. Vodi eve? Ko svi? Prebaci se na meditaciju u joga-stilu. Vodii su planinari? "Ne", ree konano. "Ovaj ne kapiram. Odustajem.""Tako brzo?" upita Gauk, uzvijajui jednu obrvu."Pa ne vredi da sedim ovde ceo dan i reavam taj jedan.""Jesen je fall a to je u engleskom i pad. A onaj koji vodi gledaoce do mesta u bioskopu ili pozoritu je usher. Dakle, Pe Aera, Edgar Alan Po."Do zastenja."Ti kao stenje?" upita Gauk. "Zato to nisi pogodio jedan koji je svakako trebalo da pogodi? ta, umorio si se, Fern

mara te da sedi u tvojoj kockici iz sata u sat, nita ne radei, kao i svi mi ostali? Vie bi voleo da sedi sam u tiini igovara sa nama? Da vie ne pokuava?" Gauk je zvuao kao da ga je ovo ozbiljno uznemirilo; lice mu je bilo natmu"Ne, nego, bilo je ba lako", ree Do kljasto. Ali video je da njegov kolega u Moskvi nije ovim objanjenjem ubeeobro, u redu", nastavi on. "Jesam potiten. Neu moi jo dugo da trpim ovo. Je l' razume ta hou da kaem? Razumkao je. Pored njih se prolio jedan trenutak bez lica, u kome niko nije rekao nita. "Aj, zdravo", ree Do i pokrete ruksti slualicu.Gauk urno ree: "ek-aj, jo jedan.""Ne", ree Do. Spusti slualicu i ostade da sedi i bulji prazno ispred sebe. Na rasklopljenom listu papira ima jo neemljenih... ali, ne. Nestalo je to, ree on sebi gorko. Iezla je ona energija, ona sposobnost da trai ceo svoj ivot uom drndanju koje ni ne lii na dostojanstveni posao, a na drugoj strani da radi, od svoje volje i sa puno volje, netokriveno trivijalno, kao to je Igra koju smo ovde smislili. Kontakt sa drugima, pomisli on; pomou Igre, mi kopljima

emo kroz nau izolaciju, lomimo joj telo. Provirujemo napolje, ali ta, zapravo, vidimo? Odraze u ogledalu samih naih beskrvnih mlohavih lica, koji nisu usmereni ni prema emu naroitom, koliko ja mogu proniknuti. Smrt je vrlo blizumisli on. Kad misli na ovaj nain. Oseam je, zakljui on. Kako sam blizu. Nita me ne ubija. Nemam neprijatelja, nitivnika, samo istiem, kao pretplata na neki asopis: mesec po mesec. Zato, pomisli on, zato to sam toliko upalj,anjen, da vie ne mogu uestvovati. Uzeti udela. Svejedno to sam potreban njima, ovim drugarotima koji uestvuju baju im moje zajebancije, ali, ne. Ne vredi.Pa ipak, dok je bezvidno zurio u svoju hartiju, osetio je mutnu aktivnost koja se deavala u njemu, neku vrstu fotosintekupljanje preostalih snaga, na nekoj nagonskoj osnovi. Preputen sam sebi, dejstvujui na svoj bezvidni nain, bioloor njegovog tela poe fizikim putem dolaziti do nekakvog uspeha; on poe beleiti jo jedan naslov.Otkuca na svom telefonu broj za satelitsku vezu sa Japanom; dobi Tokio i otkuca dalji niz brojki, za tokijski kompjutetinom proisteklom iz duge navike on dobi direktnu liniju, pristup u tu ogromnu, zveketavo-dumbajuu konstrukciju, mnje itave gomile slubenih pomagaa."Usmena transmisija", ree on kompjuteru.Div-kompjuter GX-9 kljocnu u modus 'oral', a ne 'vizual'."Zeleni bregovi Zemlje", ree Do, prethodno ukljuivi funkciju 'snimanje' na svom telefonu.Kompjuter istog trena odgovori, dajui japanski ekvivalent."Hvala", ree Do i spusti slualicu. Zatim pozva prevodilaki kompjuter u gradu Vaingtonu, u distriktu Kolumbiji, isnimak japanskih rei, sa zadatkom da to prevede opet na engleski.

Kompjuter ree: "Neiskusne hrpe humusa.""Pardon?" ree Do i nasmeja se. "Ponovi to, molim te.""Neiskusne hrpe humusa", ree raunar, boanski otmen i strpljiv."To je taan prevod?" upita Do."Neiskusne...""U redu", ree Do. "Pozdravljen budi." Spusti slualicu i ostade da sedi sav isceren; energija probuena njegovom


5/68


6/68

ISCELITELJU KERAMIKE, POTREBAN SI MI. PLATI U.

Bez potpisa. Bez ikakve adrese osim njegove, odredine. Boe moj, pomisli on, ovo je neto stvarno i veliko. Znam de.Paljivo poe nametati stolicu, da bude okrenuta tano prema crvenoj lampici na cevi. I sede, spreman da eka. Dokne upali, ree sebi. Osim ako prvo umrem od gladi. Neu, sada, umreti sam od sebe, sopstvenom voljom; sad ne, pomo. Hou da ostanem iv. I da ekam. I ekam.ekao je.


7/68

Nita vie ne ispade iz cevi za pneumatsku potu, tog dana, i Do Fernrajt se odvue 'kui'.To 'kui' sastojalo se od jednog sobika u jednom od podzemnih spratova ogromne stambene zgrade. Bila su vremenaad davno, u kojima je kompanija 'Puc-i-gle' iz Velikog Klivlenda dolazila svakih est meseci i stvarala animiranu 3-Dekciju oblasti Karmel u Kaliforniji. Taj 'pogled sa visine' onda je ispunjavao njegov 'prozor', naime, erzac-prozor. Alednje vreme Do je, zbog loeg imovnog stanja, odustao od takvih pokuaja zamiljanja da stanuje na visokom brdu a puca pogled na okean i na silno visoke sekvoje; sada je bio zadovoljan - pomiren, zapravo; otupljen - da vidi samozno, inertno, plavo staklo. U isto vreme, kao da jedna teta nije dovoljna, dopustio je da istekne i njegova zakupnina zefalo-psiholoku spravicu u njegovom ormanu, koja je, dok je bila tu instalisana, radila kad god je on bio kod 'kue',

i ljavala njegov mozak da veruje da je erzac-prizor Karmela autentian.Zavaravanja vie nije bilo u njegovom mozgu, niti lanog pejzaa na njegovom 'prozoru'. Sada, posle radnog vremenaeo u 'kui', sav potiten, i razmiljao, kao i uvek, o raznim vidovima jalove uzaludnosti svog ivota.Jednom, davno, Klivlendski muzej istorijskih rukotvorina slao mu je, redovno, pravi posao. Njegova topilica sa uarm na vrhu spojila je mnoge komade polupane keramike, stapala ih u homogene celine. Popravljao je vazu za vazom,

gov otac pre njega. Ali to je sad bilo zavreno; svi keramiki komadi u posedu tog muzeja bili su izleeni.Ovde, u svojoj usamljenikoj sobici, Do Fernrajt je razmiljao o nedostatku ukrasa. Mnogo puta su vlasnici dragocebijenih upova doli kod njega, a on je uradio to to su hteli: iscelio njihovu grnariju. Onda su odlazili. I nita nije onjih: nijedan komad keramike koji bi krasio njegovu sobu, kao zamena za prozor. Jednom je, sedei ovako, razmiljajoj glavnoj alatki, toj sa iglom napred. Ako ja ovu spravicu pritisnem na grudi, mozgao je, ukljuim i unem ka srcu,

moj kraj, za manje od jedne sekunde. Alatka je, u nekom smislu rei, ba mona. Ovaj neuspeh, koji se zove 'moj ivo

mislio je to mnogo, mnogo puta - prestao bi. Zato ne?Ali ta neobina notica koju je dobio kroz potansku cev. Neka osoba, ili neke osobe, saznala je, ili saznali su, za njego? Da bi pronaao klijente, on je davao neprekidni oglas, malen, u listu 'Keramiarski mesenik'... i zahvaljujui tomasu stizao mu je tanki curak posla, godinama. Stizao, a sad, uistinu, prestao. Ali ovo. Ova udna, mala poruka!Podigao je slualicu telefona, otkuckao broj i kroz nekoliko sekundi pojavila se njegova biva ena, Kejt. Plavua, tvja, zapiljila se besno u njega."Kamo ga ek, bre, za alimentaciju za proli mesec, bre?" upita Kejt.Do ree: "Naiao sam na neto. Moi u svu zaostalu alimentaciju da platim ako ovo...""Ovo ta? ta ovo?" odbrusi Kejt, prekidajui ga usred rei. "Neka nova kretenska ideja izvuena sa dna toga u tvojoti naziva mozgom?""Porukica", ree on. "Ja bih da ti je proitam, da vidimo da li ti moe iz nje zakljuiti neto vie nego to sam ja usp

gova biva brana drugarica imala je, iako ju je on mrzeo zbog toga - i zbog mnogih drugih stvari - imala je hitar uma, godinu dana posle njihovog razvoda, on se oslanjao na njen moni intelekt. Neobino je to, razmiljao je svojevremi neku osobu, ne eli nikad vie da je vidi, a opet, u isti mah, poziva tu osobu i pita je za savete o raznim stvarimionalno. Ili je to neka vrsta superracionalnosti? Vinuti se iznad mrnje...Zar nije mrnja iracionalna? Pa, Kejt, zapravo, nikad nije nanela nikakvo zlo njemu - nita mu nije radila osim to ga la preterano svesnim, pomno svesnim, veito svesnim, da nije sposoban da zaradi pare. Nauila ga je da mrzi samoge, a kad je to postigla, ostavila ga je.A on ju je ipak ponekad pozivao i traio, od nje, savete.Proita joj poruku."Ilegalna posla, oigledno", ree Kejt. "Ali zna da me ne zanimaju tvoje poslovne stvari. Ti se sam smisli ta ti je to

sad spava, verovatno sa nekom osamnaestgodinjom kretenuom koja nita bolje ne zna, jer nema nikakvu osnovu z

eenje, kao to bi starija ena imala.""Kako to misli, ilegalna posla?" upita on. "Koja bi vrsta grnarije, osim kad se kae 'up', a misli na marihuanu, mogalna?""Pornografske vaze. Ono to su Kinezi pravili u vreme rata.""Oh, Hriste", ree on. Nije mu to bilo palo na pamet. Ko bi se, osim Kejt, setio toga! Ona je bila erotski raspoloena rana dok je gledala dve takve vaze koje su dospele u njegove ruke."Zovi policiju", ree Kejt."Ja da...""Je l' ima neku drugu nameru?" upita Kejt. "Sad kad si uspeo da prekine veeru meni i svima koji su veeras ovde kne?""Mogu li doi i ja na veeru?" upita on; usamljenost se prounjala kroz njega i oiviila to pitanje strahom, a Kejt je u

vek umela da otkrije: taj strah da e se ona povui u svoju neumoljivu tvravu izgledom nalik na figuru 'top' u ahu, uavu svoga tela i uma, iz koje je inila samo povremeni oruani 'ispad' napolje, da mu zada jednu ranu, dve rane, i da


8/68

t vrati unutra, ostavljajui sa spoljanje strane samo bezizraajnu masku da ga pozdravlja. Pomou te maske ona je okgove sopstvene mane i slabosti, da mu nanese jo vie zla."Ne mo'", ree Kejt."Zato?""Zato to nema nita nikom da ponudi, u pogledu prie, razgovora, ideja. Kao to si rek'o mnogo puta, dar koji imau tvojim akama. Osim ako namerava da doe i razbije jednu od mojih olja, jednu od mojih 'Rojal-Albert' olja, posle sastavlja? Da to bude tvoje magino izvoenje, sa smehotresnim dejstvom?"Do ree: "Mogu ja doprineti verbalno.""Navedi jedan primer.""ega?" upita on, zurei u njeno lice na ekraniu telefona.

"Kai neto dubokomudreno.""Misli, sad odmah?"Kejt klimnu glavom."Betovenova muzika duboko je ukorenjena u stvarnost. To ga i ini jedinstvenim. Za razliku od njega, Mocart, koliko e bio genije...""Zajebi to", ree Kejt i spusti slualicu; ekran ostade 'blank'.Nije mi nita trebalo da je pitam da doem kod nje, uvide Do, sa akutnim oseanjem jada. Dao sam joj taj otvoren uho nogu uglavljenu u vrata, to ona tako dobro iskoristi, ona lovi te prilike. Hriste, pomisli on, ta mi bi? Ustade i po

morno lunjati po sobi; ovo njegovo kretanje postajalo je sve vie besciljno, tako da je na kraju stao i naprosto stajao. Me smislim: ta je zaista vano, ree on sebi. Nije to to je ona prekinula vezu ili rekla neto ogavno, nego: da li ta po

u dobih danas, znai ita. Porno vaze, ree on sebi. Jest, verovatno je u pravu. A krpljenje pornografske grnarije tak

alno, dakle, propala stvar.Ma trebalo je da ukapiram im sam video to papire, ree on sebi. Eto gde je razlika izmeu Kejt i mene. Ona bi ukaartu. A ja verovatno tek kad bih zavrio isceljenje te vaze i onda se zaustavio da je celu dobro pogledam. Naprosto, nterano bistar, ree on sebi. U poreenju sa njom. U poreenju sa svetom.Aritmetiki zbir izbaen trcanjem, u mlaziima', pomisli on sa estokom ljutnjom. Moj najbolji naslov. Bar sam u Igstor. Pa ta ako jesam? - upita on sebe. Pa ta ako jesam?Gospodine Poslodave, pomisli on, pomagaj. as je kucnuo. Noas.Naglo se uputi u majuno kupatilo dodato njegovoj sobici i dograbi poklopac sa vodokotlia iznad WC-a. Niko (njegta misao) nikad ne zaviri u vodokotli. A u njemu, evo, tu je. Tu visi azbestna vreica sa noviima.tavie, tu plovi i nekakva plastina kapsula. Koju on u ivotu video nije.Podie je iz vode i vide, sa nevericom, da se u njoj nalazi smotuljak hartije. Cedulja; plovua po vodi u kotliu iznad

govog klozeta, kao boca sa porukom koju neko baci u more. O-ho-ho, ovo ne moe stvarno biti, pomisli on, i doe mumeje. Mislim, Hriste: ovako neto, naprosto, ne biva. Ali nije se nasmejao, jer ga je proeo i strah. Strah koji se granvom. Opet komunikacija, ree on sebi. Kao ono iz potanske cevi danas. Ali niko ne kontaktira na taj nain; to nije ljuOdrafio je poklopac plastine kapsule i izvukao hartiju. Da, tu je bilo neto napisano. On proita, a onda ponovo pro

PLATIU TI TRIDESET PET HILJADA KRAMBLA

ta je, za ime Boga, krambl? - upita se on, a njegova strava se zaotri u paniku; imao je oseaj da mu se kroz vrat podroz zadnji deo, gde je kima, neka pregladnela i pridavljena vrelina, slaba somatska reakcija: ne samo um, nego je i

govo telo pokuavalo da se prilagodi ovome. Nije bilo mogue samo na mentalnom nivou prihvatiti ovo. Ne ovo."ta je krambl?" upita on, im je telefonom uspostavio vezu sa robot-monitorom."Na engleskom jeziku, deli usitnjene vrste materije", bile su rei koje je kompjuter dodao monitoru da ih izgovori. ad. Mrva, mrvica, estica. Pojavljuje se u engleskom jeziku zapisana u tom obliku godine 1577.""U drugim jezicima?" upita Do."U srednjem engleskom, kremelen. U starom engleskom, gekrimian. U srednjem gornjem gotskom...""A u vanzemaljskim jezicima?""Na Betelgezu Sedam, na urdijskom jeziku, znai mali privremeni otvor: klin koji...""Nije to", ree Do."Na Rigelu Dva, znai jednu vrstu sitnih ivih bia koja tre po...""Nije ni to.""Na Sirijusu Pet, na plabkijskom jeziku, krambl je monetarna jedinica.""To je to", ree on. "A sad mi kai koliko je, u zemaljskom novcu, trideset pet hiljada krambla."Robot-renik ree: "ao mi je, gospodine, ali za taj odgovor moraete se obratiti bankovnom servisu. Njihov broj, mraite u Vaem telefonskom imeniku." Robot prekide vezu i ekrani telefona ostade prazan.


9/68

On potrai broj i pozva bankovni servis."Zatvoreni smo za noas", obavestio ga je robot bankovnog servisa."ta, kao, na celoj planeti 'za noas'?" upita Do, zaprepaen."Svuda.""Koliko u morati da ekam?""etiri sata.""Moj ivot, cela moja budunost..." Ali ve je govorio u mrtav telefon. Bankarski servis prekinuo je vezu.

Evo ta u da radim, odlui on: lei u i spavau etiri sata. Sad je sedam uvee; namestiu alarm na jedanaest.Pritisak na odgovarajue dugme, i krevet iskliznu iz zida, ispunivi praktino itavu sobu; do maloas dnevna, sada je

njegova spavaa soba. etiri sata, ree on sebi, nametajui mehanizam krevetskog asovnika. Lee, smesti se udobko je to bilo mogue, na neodgovarajuoj postelji - i prstima potrai prekida u obliku klina, koji je indukovao istogo monim delovanjem, najdublje mogue stanje uspavanosti.Zazuja zujalica.Prokleto bilo elektronsko kolo za sanjanje, ree on sebi. Ovako rano uvee, a ja ga moram upotrebiti? Skoi na noge ori ormari pored kreveta, nae uputstva za upotrebu kreveta. Da; sanjanje je obavezno pri svakoj upotrebi ovog 'leam ako povue seks-polugu. E pa to u, ree on sebi. Rei u mu da, u biblijskom smislu, sada 'znam' enu neku.Lee opet i povue klin za spavanje."Teak si ezdeset tri i po kilograma", ree krevet. "A to je tano pritisak izvren po celoj mojoj povrini sada. Stogaljuujem da se ti sada seksualno ne odnosi." Mehanizam je iskljuio struju prekidau za spavanje, tako da ga je Do uezao. Istovremeno se krevet poe zagrevati; namotaji ice kao u elektrinoj grejalici poee neskriveno da se crvene

od njega.Nije mu nita vredelo da se svaa sa razljuenim krevetom. Zato povue interaktivnu spav-san polugu i sklopi oi, pookolnostima.Spavanje ga odmah ponese; to je uvek uspevalo; taj mehanizam bio je savren. I odjednom se ukljui i san, isti san koa bio u glavama svih ljudi koji su, bilo gde na svetu, spavali.Jedan san za svakog. Ali, Boe, hvala ti, svake noi drugaiji."Heeej, hej, zdravo svima", javi se vedri glas sna. "Noanji san napisao je Red Bejker, a zove se 'Ugravirano u

menje'. Ej, ne zaboravite, narode: aljite svoje ideje za snove i osvojite ogromne nagrade u gotovom novcu! Ako vaan bude usvojena, dobijete putovanje, sa svim plaenim trokovima, sa Zemlje - kud god poelite!"San je poeo.Do Fernrajt stajao je pred Savetom guvernera vrhovne banke i tresao se od strahopotovanja. Sekretar SGVB itao j

ptenje. "Gospodine Fernrajte", proglasio je sveano. "Vi ste, u svojoj radionici za izradu gravira, napravili ploe poh e biti tampane nae nove novanice. Vae likovno reenje je pobedilo u konkurenciji preko sto hiljada drugih kojm prezentirana. Neka od tih drugih bila su, moe se kazati, fantastino lukava. estitamo, gospodine Fernrajte." Sekret

ogledao, lica ozarenog oinskim osmehom, i podsetio ga pomalo na prisustvo zvano 'Padre' koje je povremeno koris"Drago mi je i ast mi je", odgovori Do, "to mi je dodeljena ova nagrada i to znam da sam dao svoj doprinos progalne stabilizacije nama poznatog sveta. Nije mi mnogo vano to e moje lice biti naslikano na novim banknotama bla, ali , poto to ve jeste tako, dozvolite mi da izrazim zadovoljstvo i zbog te poasti.""Va potpis, gospon Fernrajte", podseti ga Sekretar, tonom i dranjem pravi mudar otac. "Va potpis, a ne va lik, pojna novim apoenima. Odakle vam ideja da e se pojaviti i lik?""Moda me ne razumete", ree Do. "Ako se na novim apoenima ne pojavi i moj lik, a ne samo potpis, ja u povui idenje, pa e nastupiti slom celokupne ekonomske strukture planete Zemlje, poto ete vi morati nastaviti sa korienjemog, inflatornog novca, koji je sad postao praktino stara hartija koju ljudi bacaju iz ruke im im se ukae prilika, samto pre otarase."Sekretar se duboko zamislio. "Povukli biste idejno reenje?""uli ste me jasno i glasno", ree Do, u svom snu, u njihovom snu. U istom trenutku priblino jedna milijarda drugihdskih bia na Zemlji takoe je povlaila likovno reenje sa novanica, kao i on. Ali on, naravno, nije ni pomiljao naenicu; znao je samo ovo: bez njega e nastupiti slom sistema, raspae se cela njihova korporacijska drava. "A to s

g potpisa, ja u, kao to je inio onaj veliki heroj u prolosti, e Gevara, taj uzvieni ovek, taj divni ovek koji je iza svoje prijatelje, u slavu uspomene na njega ja u napisati samo 'Do' na novanicama. Ali moje lice mora biti u

oliko boja. Bar u tri.""Gospodine Fernrajte", ree Sekretar, "Vi ste tvrd pregovara, danas. Vi ste jedan vrst ovek. Zaista me podseate nime e se, uveren sam, saglasiti milioni naih gledalaca koji su sad ispred malih ekrana. Hajmo zapljeskati za Doanrajta i za e Gevaru zajedno, dajmo aplauz jedan!" Sekretar odbaci u stranu tekst saoptenja i poe pljeskati. "Da vemo, svi vi dobri ljudi; ovo je junak nae drave, novi ovek vrste reenosti, koji je godine svoga rada uloio u..."


10/68


11/68

Njegov kolega policajac ree: "Da nam raportira jednom dnevno o ovoj stvari. Jesi uo." Dade Dou posetnicu. "Br nas moe dobiti je taj tu. Ne mora traiti da razgovara sa ma kim odreenim, nego naprosto ispriaj onome ko se ko to bio, kakav je razvoj dogaaja."Prvi mirspokojski vla-gent ree: "Ne postoji nita zakonito to bi ti mogao da uradi, pa da ti bude plaeno tri'es pet bkijanskih krambla, Fernrajte. Dakle, mora biti neto ilegalno. Tako mi to sagledavamo.""Moda ima pakleno mnogo polupane keramike na Sirijusu Pet", ree Do."Eto trunke humora", ree prvi vla-gent suvo i brzo. Klimnu glavom svome kompanjonu, i njih dvojica otvorie ulaznoe iz njegove sobice. Vrata se zatvorie za njima."Moda samo jedan up, ali divovski", ree Do jakim glasom. "Neki zemljani lonac u veliini cele planete. Preliveneset emajla i..." Odustade; oni ga verovatno nisu ni uli. I ukraen delima najveeg likovnog umetnika u plabkijansko

riji , pomisli on. tavie, to je jedini proizvod njegov koji je sauvan igde, a bio je zemljotres pa polupao lonac, kojio bio predmet verskog oboavanja. Otud kolaps cele plabkijanske civilizacije.Plabkijanske civilizacije. Hmmm, pomisli on. Koliko su, tano, razvijeni, na Sirijusu Pet? upita se on. Dobro pitanje.Ode to telefona i pozva broj enciklopedije."Dobro vee", javi se glas robotskog zvuanja. "Koje informacije traite, gospodine ili gospoo?"Do ree: "Daj mi saet opis drutvene situacije na Sirijusu Pet."Bez i jedne desetinke sekunde oklevanja, vetaki glas ree: "To je jedno drevno drutvo, koje je u svojoj istoriji imih dana. Sadanju preovlaujuu rasu na toj planeti sainjava jedno bie, koje se naziva Glimung. Slabo je poznato,

merama ogromno. Nije nastalo na toj planeti, nego se na nju doselilo pre nekoliko vekova i preuzelo vlast nad nejakimama kao to su vubovi, verjaci, klaki, trobi i printeri; svi oni su preiveli slom i ieznue ranije preovlaujue rasestarih Maglenaca."

"Glimung, taj jedan, je li on svemoan?" upita Do."Njegova mo", ree glas enciklopedije, "znatno je sputana zbog jedne knjige, verovatno nepostojee, u kojoj, premaendama, postoje zapisi o svemu to je bilo, to jeste i to e biti."Do ree: "Odakle ta knjiga?""Iskoristili ste dodeljeno vam pravo na odreenu koliinu informacija", ree glas. I prekide vezu.Do je saekao tano tri minuta i ponovo pozvao."Dobro vee. Koje informacije traite, gospodine ili gospoo?""Ta knjiga na Sirijusu Pet", ree Do. "U kojoj navodno postoje zapisi o svemu to je...""Opet ti. Nee ti vie uspevati taj tvoj trik; sad uvamo i obrasce glasova." Prekid veze.Dabome, pomisli Do. itao sam u novinama o tome. Vlada je imala prevelike trokove kad smo svi mogli da radimosam ja sad pokuao. Do vraga, ree on sebi. Tek kroz dvadeset etiri sata mogu dobiti sledeu koliinu informacija

platno. Naravno, njemu je ostajala i mogunost da se obrati i privatnom enciklopedijskom preduzeu, Gospodinuiklopediji. Ali to bi ga kotalo valjda celu svotu sakupljenu u azbestnoj vreici: vlada je, dajui dozvole za rad firme nisu u dravnom vlasnitvu, naprimer Gospodinu Advokatu, Gospodinu Enciklopediji i Gospodinu Poslodavcu, prere da to kota toliko.Mislim da su me zavrnuli, ree Do Fernrajt sebi. Kao i obino.Nae drutvo, razmiljao je on setno, jeste savreni oblik vladavine. Zavrne svakog, na kraju.


12/68

Kad je dospeo do svoje pregrade sa radnim prostorom, sledeeg jutra, naao je drugo pismo pristiglo specijalnomtavom. ekalo ga je.

Brodom na Oraevu planetu, Fernrajte, gde si potreban. Tvoj ivot imae neki smisao; stvorie delo trajne vrednostnadiveti i mene, a ne samo tebe.

Oraeva planeta, mozgao je Do. Neko zvonce odazivalo se na to ime, ali mutno. On rasejano pozva broj enciklopedi"Da li je Oraeva planeta..." poe, ali ga vetaki glas prekide.

"Jo dvanaest sati ne moe. Pozdravljen si.""Samo jednu injenicu?" ree on ljutito. "Samo elim znati da li su Sirijus Pet i Oraeva..." Klik. Robotski mehanizamkinuo je vezu. Kopilad, pomisli on. Svaki robotski servomehanizam i svaki raunar jeste kopile.Koga da pitam? - pomisli on. Ko bi mogao, onako iz prve, da mi kae da li je Sirijus Pet Oraeva planeta? Kejt. Kejtgla znati.Meutim, pomisli on, iako je ve poeo da kucka njen kancelarijski broj, ako u u emigraciju na Oraevu planetu, onm da ona to zna. Da mi ne bi ula u trag, po pitanju zaostalih rata alimentacije.Jo jednom podie nepotpisanu poruku, proui je. Onda ga postupno poe natapati uvianje da tu postoji jo neto; uve najzad ue u njegovo polje svesti. Jo neke rei bile su napisane na toj hartiji, nekakvim manje-vie nevidljivimstilom. Rune? - pomisli on. Je li to runsko pismo? Oseao je neko zlo, ivotinjsko uzbuenje, kao da je nanjuio neki pveni trag.

Okrete Smitov broj. "Ako bi dobio pismo", ree Do, "na kome se nalaze polunevidljivi runski zapisi, kako bi ti - bao - postigao da postanu vidljivi?""Ja bi' ih dr'o iznad izvora toplote", ree Smit."Zato?" upita Do."Zato to je najverovatnije napisano mlekom. A napisano mlekom postaje vidljivo iznad toplotnog izvora.""Runsko pismo mlekom?" upita Do ljutito."Statistike pokazuju...""Ne mogu ni da zamislim. Ja to, naprosto, ne mogu ni da zamislim. Runski zapisi mlekom." Odmahnu glavom. "U svakaju, kakve statistike uopte postoje o pisanju u runama? Ovo je besmisleno." Ob izvadi upalja i podmetnu ga pod listije. Odmah postadoe vidljiva nova slova, crna.

PODII EMO HELDSKALU

"ta pie?" upita Smit.Do ree: "uj, Smite: nisi koristio enciklopediju u poslednjih dvadeset etiri sata? A?""Nisam", ree Smit."Pozovi je. Pitaj je da li je Oraeva planeta drugo ime za Sirijus Pet. I pitaj je od ega se sastoji 'Heldskala'." A, pa m

m i ja da pitam renik, za to, ree on sebi. "Koja mutljaga je ovo", ree on. "Zar se ovako moe obaviti ijedan posao?"ao je strah, a preko straha, sloj munine u stomaku; nije mu se dopalo. Nije izgledalo zabavno, niti efektno; samo je novato. Pa, ja u ovo morati da prijavim policiji, pomisli on; znai, bie opet razgovor u istoj prostoriji sa njima, a stoji, po svemu sudei, dosje o meni - ta, vraga, pa postojao je otkako sam se rodio, nego sad u mom dosjeu lee novozi. A to je uvek ravo. Kao to svaki graanin zna.

Heldskala, razmiljao je. Neobian i iz nekog razloga impresivan, integrisani skup zvukova. Dopadala mu se ta re; nin se inilo da je u potpunoj suprotnosti sa stvarima poput pregraenih kockastih prostoria za rad, telefona, peaenz nepregledne gomile ljudi na posao, traenja celog ivota u besposlici na socijalnoj pomoi za veterane i, istovremeanju sa Igrom. Ja sam ovde, pomisli on, a trebalo bi da budem tamo."Pozovi sad ti mene, Smite", ree on u telefon. "im obavi razgovor sa enciklopedijom. Pozdrav." Prekide vezu, sao, pa pozva broj renika. "Heldskala", ree. "ta znai to?"Renik - zapravo, renikov vetaki glas - ree: "Heldskala je drevna katedrala nekada vladajue rase maglenih stvoSirijusu Pet. Potonula je pod more pre nekoliko vekova i od tad nije vraena, nedirnuta i funkcionalna, sa svojim staritim predmetima i relikvijama, na suvo tlo.""Jesi li ukljuen u enciklopediju u ovom trenutku?" upita Do. "To je bila definicija i po.""Jesam, gospodine ili gospoo; ukljuen sam u enciklopediju."

"Onda mi moe rei neto vie?""Nita vie."


13/68

"Hvala", ree Do Fernrajt promuklo. I spusti slualicu.Poinjao je sagledavati stvar. Taj Glimung - moda jedini Glimung u celoj Vaseljeni, izgleda da je ba tako - nameraigne prastaru katedralu Heldskalu, a da bi to postigao, potreban mu je iroki raspon strunosti. Pa i njegova struka, n

mer: njegova sposobnost da izlei keramike tvorevine. U Heldskali je, oigledno, bilo keramike, u tolikoj koliini dmung obratio, evo, njemu... i ponudio mu lepu svotu za taj rad.Ve je on regrutovao bar dvesta strunjaka sa dvesta planeta, uvide Do. Nisam ja jedini koji dobija neobina pisma alo. Vide u svom umu ispaljivanje ogromnog topa iz koga izleu pisma za specijal-isporuku, hiljade takvih, adresiranapadnike najrazliitijih oblika ivota, na jedinke ratrkane po celoj galaksiji.Ali, oh, Boe, pomisli on. Policija ovo prati; jue su upali u moju sobicu samo par minuta posle konsultacije sa bankole noi, ona dvojica; ve su znali ta znae ta pisma i ona belekica koja je plovila na vodi u toaletu. Mogli su mi re

naravno, oni ne bi nikad uinili tako neto; bilo bi to isuvie ljudski, isuvie prirodno.Njegov telefon zazuja. On podie slualicu."Stupio sam u vezu sa enciklopedijom", ree Smit, ija se slika pojavila na ekranu. "Kae se 'Oraeva planeta' u argmirskih putnika, a misli se na Sirijus Pet. Poto sam ve imao pred sobom enciklopediju, iskoristio sam priliku da jojtavim jo neka pitanja. Smatrao sam da bi to moglo naii na tvoje odobravanje.""Da.""Jedno ogromno, vrlo staro stvorenje ivotari tamo. Izgleda da je u vrlo klonulom stanju.""Misli, bolesno?" upita Do."Pa, zna... starenje, i tako to. U dremeu je bilo, maltene itavo vreme.""Je li opasno?""Kako moe biti opasno neto to drema, i to je klonulo? To bie je senilno. Da, to je prava re: senilno."

Do upita: "Da li je ikad ita reklo?""Ne, zapravo.""ak ni koliko je sati?""Pre deset godina se probudilo, samo na kratko vreme, i zatrailo da mu se namesti orbitalna meteoroloka stanica.""Pomou ega je platilo?""Nije platilo. To stvorenje je sasvim bez finansija. Dali smo mu stanicu besplatno i dodali jo jednu, za medijskeormacije.""vorc senilko", ree Do, sada potiten. "Pa, nita", dodade on. "Izgleda da neu dobiti nikakve pare od njega.""Zato? Tuio si ga neto?""Zbogom, Smite.""ekaj!" ree Smit. "Pojavila se nova igra. Sastoji se u brzom pregledanju novinskih arhiva, sa ciljem da se nae

smeniji naslov. Pravi naslov, zna, nita izmiljeno. Imam jedan dobar koji je bio 1962. Hoe ga uti?""Moe", ree Do, nita manje potiten. Potitenost ga je natopila celog, kao gusta tenost, tako da je ostao trom, kao er; reagovao je samo refleksno. "Da ujemo tvoj naslov.""Elmo Plasket potopio Dinove", proita Smit sa svoje cedulje."Ko je, do vraga, bio Elmo Plasket?""Pridolica iz druge lige koji...""Moram da krenem", ree Do, ustajui. "Idem iz ove moje kancelarije." Spusti slualicu. Idem kui, ree on sebi. Poicu parica.


14/68

Na trotoarima grada, ogromno, ivotinji slino, napola pridavljeno bie, koje je bilo klivlendska masa nezaposlenih aposlivih, okupljalo se i stajalo, stajalo i ekalo, ekalo i stapalo se u grudve nestabilne i tune. Do Fernrajt proaoed njih nosei svoju vreicu metalnih novia; oeao se o njihov kolektivni bok i progurao se do ugla, gde se nalaziina Gospodina Poslodavca. Osetio je dobro poznati miris njihovog prisustva, slian siretu, njihovu pregrejanu ali

oaranu masivnost. Sa svih strana su u njega bile uperene oi koje su promiljale o njegovom kretanju napred, o njegoenosti da proe pored njih."Pardon", ree on jednom vitkom mladiu meksikanskog izgleda koji je stajao tano ispred njega, vrsto uglavljen urobojnu gomilu ekaa.

Mladi je nervozno mirnuo, ali se nije pomakao. Video je azbestni daki u Doovoj ruci; i van svake sumnje shvatDo ima, kuda se Do zaputio i ta Do namerava da uradi."Mogu li ja da proem?" upita ga Do. inilo se da je zakrenje, po svojim razmerama, stalno. Iza Doa se masaktivnog ljudstva zatvorila, stvarajui potpunu blokadu: tu vie nije moglo biti ni pomisli na odstupanje. Nije mogao nni napred. Valjda je sledei stupanj ovoga, pomisli Do, da mi otmu moje novie, a onda zbogom. Glava ga je bolelse popeo na neki planinski greben, na konani greben ivota samog, na brdo strave posuto lobanjama. Vide, svud okoove onih duplji; doive udnovatu vizuelnu distorziju, kao da se sutinska priroda ovih ljudi najzad pojavila u opiplku... kao da nije mogla da saeka; morala je dograbiti parice sad, odmah.

Mladi Meksikanac ree: "Da li bih mogao pogledati Vae novie, gospodine?"Nije bilo lako nai pravu reakciju. Te oi - zapravo, te prazne one duplje - nastavljale su da ga pritiskaju sa svih strvoren krug, sve upereno ka njemu. Oseao je da su obuhvatile i njega i njegovu azbestnu vreicu. Smanjujem se, pomi

enaeno. Zbog ega? Oseao je slabost i turobnost, ali ne krivicu. Bio je to njegov novac, to su oni dobro znali, ba Pa ipak, te prazne oi inile su ga malim. Kao, pomisli on, kao da, ta god ja uinio, stigao ili ne stigao do Gospodinlodavca, to god je uinio ili ta god od mene postalo - sudbina ovog naroda nee biti nimalo promenjena.Ali, na svesnom nivou, njemu je bilo svejedno. Oni imaju svoje ivote; on ima svoj, a deo njegovog ivota je i ova vr

mno sauvanih novia od po dvadeset pet centi. Mogu li ovi ljudi da me kontaminiraju? - upita on sebe. Da me uvukuihovu oluju inertnosti? Pa, to je njihov problem, nije moj, pomisli on. Odbijam da tonem zajedno sa celim sistemom; a prva odluka. Prenebregnuu dva posebno isporuena pisma i uradiu ovo: poi na ovo putovanje, sa ovom vreicoca. Ovo je poetak mog bekstva na slobodu, a tamo nee biti nikakvih novih okova.

"Ne", ree on."Neu uzeti nijedan", ree mladi.Neki neobian poriv obuze Doa Fernrajta. Otvori ekmede i poe preturati po noviima; izvue jedan i prui ga m

ksikancu. Jo dok je momak uzimao tu paricu, druge ake se pojavie, odasvud: obru oiju bez nade pretvorio se u oenih ruku sa dlanovima otvorenim nagore. Nije to bila nikakva zavera gramzivih, protiv njega; nijedna ruka nije pokmu otme vreicu. Ruke su naprosto bile tu, naprosto su ekale. ekale u utanju satkanom od poverenja, kao on ranijema potanske cevi. Uasavajua stvar, pomisli Do. Ovi ljudi misle da u im ja deliti poklone, kao da su eleli da imeljena deli poklone; a ona im celog njihovog ivota nije dala nita na poklon; tu injenicu su prihvatali sa istim ovakv

anjem. Oni u meni vide neko natprirodno boanstvo. Ali, ne, pomisli on. Moram se iskobeljati odavde. Ne mogu nitanim za njih.Meutim, upravo dok je ovo uviao, primeti da je poeo nanovo da pretura po vreici od azbestne tkanine. tavie, deo stavljati u svaku ruku po jedan novi. Dlan za dlanom.Iznad njihovih glava prolomio se siloviti zviduk policijskih patrolnih kola koja su sletala, kao da se sputa neki veliklopac; unutra su bila dva policajca u glatkim, blistavim uniformama, sa lemovima za sluaj borbe sa demonstrantim

rskim pukama u rukama. Jedan od dvojice pandura ree: "Sklonite se ovom oveku s puta."Krug koji je bio nagrnuo na Doa, sad poe da se topi i da uzmie. Pruene ruke su nestale, kao da su se povukle uamljeni, nepodnoljivi mrak."Nemoj stajati tu", ree drugi policajac Dou, debelim policajskim glasom. "Polazi napred. Ima da iznese te novce oe u ti napisati takvu prijavu, da ti nee ostati ni jedna jedina prokleta parica."Do nastavi da hoda."ta ti zamilja, ko si ti?" ree mu drugi policajac. Patrolna kola su ga pratila, zadravajui poloaj tano iznad njegve. "Nekakva privatna dobrotvorna organizacija?"Do ne ree nita. Samo je gazio dalje."Po zakonu, ti mora da mi odgovori", ree policajac.Posegnuvi u azbestnu vreicu, Do izvue jo jedan novi. Prui ga uvis, ka bliem policajcu. U isti mah vide, zapa

e ostalo samo jo nekoliko komada u vreici.Odoe moje parice! - uvide on. Znai, sad mi ostaju samo jedna otvorena vrata - ona potanska cev i ono to je iz nje


15/68

rotekla dva dana. Svialo se to meni il i ne, sve je odlueno; odlueno je ovim to upravo uinih."Zato si mi dao ovaj novi?" upita policajac."Kao napojnicu", ree Do i istog trena oseti da mu glava puca: laserski zrak, podeen na onesveivanje, pogodio gano meu oi.

U policijskoj stanici, jedan elegantni mladi policijski inovnik, plavokos, vitak, u istoj, finoj uniformi, ree: "Neemdentirati kao uhapenog, gospodine Fernrajte, iako ste, strogo uzev, poinitelj zloina protiv naroda.""Protiv drave", ree Do; sedeo je poguren i trljao se po elu, ne bi li bol nekako prestao. "Ne protiv naroda", uspe e. Sklopi oi i bol naie kao poplava, kuljajui iz take gde ga je zrak nedavno dodirnuo."Ovo to ste rekli", ree mladi policijski pisar, "samo po sebi konstituie novo krivino delo, pa bih mogao i za to da

dentiram. ak bismo Vas mogli predati Polit-kontrol-birou, kao neprijatelja radne klase, umeanog u zaveru da se izaemirenje graana i iri propaganda protiv naroda i narodnih slubenika kao to smo mi. Meutim, Va dosje do sada.uavao je Doa, sa profesionalnom pomnou. "Mentalno zdrav ovek ne deli novac potpuno nepoznatim ljudima." Jument se pojavljivao, izlazei iz proreza na njegovom radnom stolu, i sam od sebe namotavao u rolnu. Policijski ino

uze i poe ga itati. "Oigledno je da ste postupali bez predumiljaja.""Tako je", ree Do. "Bez prethodne namere." Nikakve emocije nije oseao; samo telesnu nelagodnost, otru, zapravou i jau, koja je spreavala svako oseanje i svaku mentalnu aktivnost."Zapleniemo, meutim, sve Vae preostale novie. Bar za sad. I ostaviemo Vas godinu dana na reimu uslovne kazreme, javljaete se ovde na raport, jednom nedeljno, i davaete nam izvetaj, potpun izvetaj, o vaim aktivnostima."Bez suenja?" upita Do."Je l' Vi elite da Vam se sudi?" Policijski slubenik ga osmotri prodornim pogledom.

"Ne", ree Do. Nastavi trljati glavu. Materijal iz vlast-gencije 'Mirspokoj' oigledno jo nije dostavljen kompjuterimh ovde, zakljui on. Ali doi e dan kad e se sve to spojiti. Sve e oni sastaviti, i ono kako sam panduru dao baki,m nalazio poruke u vodokotliu mog WC-a. Ja sam lud, ree on sebi. Zbog neaktivnosti sam se odlepio; ovih poslednjiam meseci su me unitili. A sad, kad sam povukao svoj potez i poneo novie ka Gospodinu Poslodavcu - nije mi usp

"ekaj malo", ree drugi policajac. "Evo ide neto o njemu od mirspokojaca. Ovog asa je stiglo niz kolo, od njihovetralne memorije."Do se okrete i pojuri ka izlaznim vratima policijske stanice. Ka masi naroda napolju. Kao da bi se hteo zakopati dubu njih; da vie ne bude zasebni, ogranieni deli.Dva pandura iskrsnue ispred njega i bacie se ka njemu dok je beao; primicali su se neprirodnom brzinom, kao nazanom video-snimku. Odjednom se naoe pod vodom; kao vitke srebrne ribe, zevali su ka njemu i ritmino manevris

eu - pobogu i zaboga! - korala i morske trave. A ipak on, sam, nije osetio nita, nikakvu vodu; meutim, oko njega jeervoar vode, umesto policijske stanice, a sav nametaj bio je tu, ali u vidu potopljenih olupina, dopola pokopan u pesicajci su se izvili i jurnuli kroz vodu, pored njega, divni u svojim svetlucavim gibanjima, ali ga nisu mogli dodirnuti,o je stajao u sredini, nije bio u rezervoaru. Nije uo nikakav zvuk. Njihova usta su se kretala, ali je do njega stizala sana.Sipa, zatalasana u svom skupljanju i irenju, projuri pored njega; ona je, pomisli on, kao dua mora. Sipa sledeeg treca oblak mraka, kao da bi htela sve izbrisati. Nije vie video nikakve policajce; mrak se irio sve dok nije ispunio ceoramu, a onda postade jai, kao da dotad nije bio dovoljno neproziran. Da, ali ja diem, ree Do. "Ej, bre", ree on

zau svoj glas. Ja naprosto nisam u vodi, uvide on, a oni jesu. U mogunosti sam da identifikujem sebe: otcepljen saman zasebni identitet. Ali zato?ta ako se pokuam pokrenuti? - zapita se. Preduze jedan korak, jo jedan, i, bup: odbio se od neke povrine nalik nadrugu stranu, pomisli, okrete se desno i zakorai. Bup. U panici pomisli: nalazim se u nekoj kutiji, kao u mrtvakomduku! Jesu li me ubili? - upita se. Kad sam pokuao da turnem kroz vrata. On isprui ruke oko sebe, oda pipa po mrato se nae u njegovoj desnoj ruci, stavljeno tu. Malo, etvrtasto. Sa dva dugmeta u obliku diskova.Tranzistor.On ga ukljui."Hej, hej, ao narode!" Sreni glas limenog prizvuka okrui ga u tami. "Ovo je Keri Kerns zvani Trako, sa est telefo

su tu ispred mene i dvadeset ukljuenih telefonskih prikljunih kola, tako da mogu uti sve vas, sve vas dobre ljude orni da raspravljate o neemu, o bilo emu. Na broj glasi 394-950-911111, pa zovite, narode, o bilo emu da poprirom, loem, osrednjem, zanimljivom ili dosadnom - samo zovite majstora za traeve Keri Kernsa na 394-950-91111

a radio-publika ima da uje vas, vae ono to imate da kaete, vae uverenje, neku injenicu koju po vaem miljenjuda znaju..." Iz zvunika malog tranzistorskog radio-aparata zau se zvonjava telefona. "Halo? Imamo ve nekoga na liglasi Keri Kerns Trako. "Da, gospodi... o, htedoh kazati.""Gospon Kerns", ree kretav enski glas, "trebalo bi da se postavi znak 'stop' na raskrsnicu Avenije Fulton i ulice


16/68

elinske, gde tolika mala deca, aci, ja ih svaki dan gledam..."Neto tvrdo, neki zgusnuti objekat, tupnu u Doov levi dlan. On to prihvati. Telefon.Sede na povrinu ispod sebe, ostavi telefon i tranzistor na istu tu povrinu, izvue upalja i kresnu. Plamiak butan-gasja samo krti krug prostora, ali dovoljan da on razazna telefon i tranzistor, marke 'Zenit', primeti on. Dobar tranzistoei po veliini."U redu, narode koji ste tamo napolju", brbljucao je veselo Keri Kerns Trako. Broj je 394-950-911111; tako ete dmene, i do celog sveta punog..."Do poe nabadati taj broj. Pomno i mukotrpno, brojku po brojku, ceo. Kad ga je otkucao, prisloni slualicu na uvo. Jnutak je sluao signal 'zauzeto', a onda se zau, i iz slualice i sa tranzistora, glas Keri Kernsa Traka. "Da gospodineospoa?"

"Gde sam ja?" upita Do u telefon."Hej-hej!" ree Kerns. "Imamo na liniji nekoga tamo, neku jadnu duu koja je izgubljena. Vae ime glasi, gospodine?""Dozef Fernrajt", ree Do."Pa, gospodine Fernrajte, pravo je zadovoljstvo razgovarati sa Vama. Vae je pitanje, gde se nalazite? Zna li iko gdeazi gospodin Dozef Fernrajt iz Klivlenda - u Klivlendu ste, zar ne, gospon Fernrajte? - dakle, zna li iko tamo napoljuovom trenutku on? Ja mislim da je to od strane gospodina Fernrajta jedno ispravno pitanje, te bih rado drao linije

orene za svakoga ko nas moe pozvati i dati nam neku ideju, bar najoptiju, o oblasti u kojoj se trenutno gospodin Ferazi. Dakle, moete li se vi ostali, narode, svi vi koji ne znate gde je on, privremeno uzdrati od pozivanja, dok ne odraciju gospodina Fernrajta? To, gospon Fernrajte, ne bi trebalo dugo da potraje; imamo auditorijum od deset miliona luen otpremnik od pedeset hiljada vati, tako da - aha! ekaj! Poziv." Limeni zvuk zvonjave telefona. "Da gospodine ipoo. Gospodine. Vae ime, gospodine?"

Muki glas, iz radija i iz Doovog telefona, ree: "Zovem se Dvajt L. Glimung, iz ulice Plezent Hil Road broj 301. Jaje gospodin Fernrajt. On je u mom podrumu. Gledano prema mojoj pei za centralno grejanje, on je malo desno i maazi se u drvenom sanduku za prevoz robe. U tom sanduku je meni stigla mainerija za erkondin, koju sam naruio ododnog Siarsa, prole godine.""uli ste to, gospodine Fernrajte?" uzviknu Keri Kerns, majstor traeva. "Vi ste u sanduku od robe, u podrumu gospodajta L. - kako rekoste da je prezime, gospodine?""Glimung.""Gospodina Dvajta L. Glimunga, u broju trista jedan Plezent Hil Rouda. Prema tome, svim vaim nevoljama doao jepodine Fernrajte. Naprosto, iziite iz sanduka i biete super!""Samo, ja ne elim da on razvali sanduk", ree Dvajt L. Glimung. "Moda bi bolje bilo da ja siem lepo dole u taj pobavim samo nekoliko dasaka i pustim ga napolje."

"Gospodine Fernrajte", ree Kerns, "isto radi upuenosti nae radio-publike: kako uopte dooste Vi u prazan trgovduk pa jo u podrumu gospodina Dvajta L. Glimunga na Plezent Hil Roudu broj 301? Siguran sam da bi nai sluaocio saznali.""Ne znam", ree Do."Dobro, onda bi moda gospodin Glimung - gospodine Glimung? On je, izgleda, spustio slualicu. Oigledno je, on sazi u pokretu, ka podrumu, da Vas pusti napolje, gospodine Fernrajte. Kakva je to srea bila za Vas da je on ba sad sj program! Inae biste verovatno ostali u tom sanduku do sudnjeg dana. A sad da ujemo nekog drugog sluaoca. Aloefon kljocnu Dou u uho; elektronsko kolo bilo je prekinuto.Zvuci. Iz njegove okoline. kripanje, onda se neto iroko poe povijati unazad; poplava svetlosti nagrnu u sanduk u kedeo Do Fernrajt sa svojim upaljaem, telefonom i tranzistorom."Izvukao sam te iz policijskog garnizona kako sam najbolje umeo", ree jedan muki glas, onaj isti koga je Do prekozistora uo."udan ti je nain", ree Do."Tebi udan. A meni je bio udan izvestan broj stvari koje si ti radio otkad sam postao svestan tebe."Do ree: "Na primer, ono kad sam poklanjao novie.""Ne, to razumem. Ono to meni izgleda udno jeste kako si mogao mesecima da sedi u radnoj kubikuli i da eka." Jona daska skliznu; nove koliine svetlosti jurnue unutra na Doa, kao poplava, i on mirnu. Pokuao je da vidi Glimunmu ni sad nije polo za rukom. "Zato nisi otiao u oblinji muzej i polupao njihovu grnariju anonimno... onda bi ti onao. A lonci bi bili obnovljeni savreno, bili bi kao novi. Nita ne bi bilo izgubljeno, a ti bi proveo te dane aktivno iduktivno." Otpade poslednja daska, i Do Fernrajt ugleda, uzdignuto u punoj svetlosti, stvorenje sa Sirijusa Pet, taj oota za koji je enciklopedija rekla da je vorc senilko.Vide veliki obru nainjen od vode, koji se vrteo oko vodoravne ose; a u njemu, na okomitoj osi, transverzalni obruad i iza ova dva obrua od elemenata, lebdela je i nadimala se draperija ili zavesa; on vide, ne bez zaprepaenja, dainjena od meke, arene tkanine 'Pejzli'.


17/68

I - jo jedan vid: jedna slika bila je ugraena u jezgro rotirajuih obrua vatre i vode. Prijatno, lepukasto lice nekejderke sa smeom kosom. Lebdelo je i smekalo mu se... obino lice, koje lako zaboravi ali ga stalno iznova susreje, pomisli on, kompozitna maska, kao da je crtana kredama u boji po praznom trotoaru. Privremena i ne mnogo upeonomija, kroz koju je, oito, Glimung mislio da postigne kontakt s njim. Ali, obru od vode, pomisli on. Osnov Vaseljobru vatre je to. Nastavljaju da se obru, obru, brzinom savreno regulisanom. Izvrstan, veit, samoodravajui

hanizam, pomisli on, ako se izuzmu taj krpuljak od 'pejzlija' i to nezrelo ensko lice. Naao se u udu. Da li ovo to vise sabere, daje kao ishod - snagu? Svakako ne odie senilnou, ali, ipak, on je imao utisak, uprkos mladalakom lic

dini, da je pred njim neto veoma staro. to se tie finansijskog stanja, nije mogao proceniti sada. To e morati da nanije ili nikad."Kupio sam ovu kuu pre sedam godina", ree Glimung, ili, bar, ree neki glas. "Kad je trite bilo pogodno za kupce

Do je, tragajui za izvorom glasa, razaznao neto nenormalno, od ega mu se sva krv prokljua, a telo ohladi, kao dai vatra pomeali u njemu, bleda analogija Glimunga.Taj glas. Dopirao je iz jednog drevnog gramofona 'Viktrola' na navijanje, sa trubom, na kome se ploa vrtela onombinom, velikom brzinom. Glimungov glas bio je snimljen na plou."Da-da, to bi ja rek'o da si ti u pravu", ree Do. "Pre sedam godina bilo je mogue kupovati vrlo povoljno. Ti odavdrutuje?""Ja ovde radim", odgovori - sa drevnog gramofona 'Viktrola' na navijanje - Glimungov glas. "Takoe radim na mnogigim mestima... u mnogim zvezdanim sistemima. A sad da ti kaem gde i kako stoji, Do Fernrajte. Policiji je ostao uti se ti naprosto okrenuo i iziao iz one zgrade, i da oni, iz nekog razloga, nisu mogli u tim trenucima da te zaustave. A

ata je poternica za tobom, tako da se ne moe vratiti ni u onu stambenu zgradu, ni u onu kockicu u kojoj si raduckao.""Ne mogu, a da me policija ne uhvati."

"eli li to?""Moda mora tako biti", ree Do stoiki."Kojeta. Vaa policija je krvoedna i zlobna. Hou da vidi Heldskalu, kakva je bila pre nego to je potonula.aaaaaaaaaaa..." i gramofon uspori i stade jer se opruga odmotala do kraja. Do dohvati ruku za navijanje, koja se prusvoje osovine popreno u jednu stranu, i poe vrteti. Meavina raznih oseanja muljala se u njemu, a nijedno od njih,ovatno, ne bi umeo opisati, kad bi neko to od njega zatraio. "Nai e instrument za posmatranje na stolu desno od tee Glimung; skalamerija je sad rotirala odgovarajuom brzinom. "Mehanizam za dubinsku percepciju, nainjen ovde, noj planeti."

Do potrai i nae prastari stereoskop, iz moda 1900. godine, sa kompletom crno-belih kartica koje je trebalo stavljtra. "Nisi mogao nita bolje?" upita on zahtevnim tonom. "Filmsku sekvencu ili stereo-video traku. uj, ovo je pronaautomobila." Onda se doseti. "Ti si bez kinte", ree. "Dobro je rekao Smit."

"To je neosnovano ocrnjivanje", ree Glimung. "Ja sam samo tedljiv. To je nasledna osobina mog reda. Ti si, kao prizvod svog socijalistikog drutva, navikao na ogromno rasipnitvo. Ja sam, meutim, jo na slobodno-preduzetnikinovima. Uteena parica jeste zara...""Ooo, Isuse", zastenja Do."Ako hoe da prestanem", ree Glimung, "samo podigni sa diska od liskuna glavu sa iglom. Odvoji to od gramofonske.""A kad se ploa izvrti do kraja, ta onda?" upita Do."Nee nikad.""Znai da nije prava.""Prava je. Ali lebovi su povezani u neprekidnu petlju.""Kako ti stvarno izgleda?" upita Do.Glimung ree: "A kako ti stvarno izgleda?"Iznerviran, Do poe objanjavati, uz gestikulaciju: "Zavisi od toga da li prihvata Kantovo odvajanje svih fenomenag an sich, stvari po sebi, koja je kao Lajbnicova monada bez prozora..."Zauta, jer gramofon se opet odmotao i zaustavio; ploa se vie nije obrtala. Navijajui ga ponovo, Do pomisli: veruo nita od ovog to sam rekao. Verovatno namerno.

"Propustih tvoj filozofski diskurs", objavi fonograf, im ga je dobro navio."Hteo sam da kaem", ree Do, "da se svaki fenomen, to jest pojava, percipira unutar strukture perceptivnog sistemamatraa. Veliki deo onog to ti vidi kad percipira mene" - on uperi prst ka sebi, da naglasi tu misao - "jeste projekg uma. Nekom drugom sistemu percepcije ja bih izgledao sasvim drugaije. Policiji, na primer. Pogleda na svet, razlionoliko koliko ima svesnih razumnih bia."

"Hmmm", ree Glimung."Shvata koju distinkciju ja tu povlaim.""Gospodine Fernrajte, ta ti zapravo hoe? Dolo je vreme da se opredeljuje, da deluje. Da participira - ili ne - u


18/68

nom velikom trenutku istorije. U ovom asu, gospodine Fernrajte, ja se nalazim na hiljadu mesta i upravo sad angaujmaem da budu angaovani, za ovaj posao, inenjeri i umetnici pojedinih zanata, ogroman broj njih, veoma raznovrsniamo jedan meu mnogim zanatlijama. Ne mogu vie ekati na tebe.""Jesam li od vitalnog znaaja za projekat?" upita Do."Vitalno je da imamo jednog iscelitelja keramike, da. Tebe, ili nekog drugog."Do ree: "Kad dobijam mojih trideset pet hiljada krambla? Unapred?""Dobie ih kaaaaaaaa...." poe Glimung, ali stara Viktrola se opet odvila; ploa je usporila, stala.Krije, kopilan jedan lukavi, razmiljao je Do sumorno, dok je navijao fonograf."Kad", ree Glimung, i ako, naglaavam ako, katedrala bude dignuta tako da opet stoji kao to je pre mnogo vekovaala."

Znao sam, pomisli Do."Ide li na Oraevu planetu?" upita Glimung.Neko vreme, Do je razmatrao ovo. U svom umu pregledao je sobu u kojoj je stanovao, pravougaonu pregradu u kojoo, gubitak novia, policiju - razmiljao je o svemu tome i pokuavao da izvede nekakav zbir. ta me vee za ovo ma on sebe. Poznatost, zakljui. Fakt da jesam na ovo mesto priviknut. Moe se ovek priviknuti na sve, i ak stei nakma svemu. Tana je teorija Pavlova, o uslovljenom refleksu: mene dri navika. Nita drugo."Mogu li dobiti makar nekoliko kramba unapred?" upita Glimunga. "Kupio bih sportski sako od kamira i novi par onela koje se mogu oprati i ponovo nositi."Fonograf se rascepi na komade, koji poletee kao rapneli na sve strane. Neki se pozabadae Dou u lice i ruke. U sretenih obrua vode i vatre ispoljilo se lice ogromno, grevima izvijeno, razbesnelo; nestala je nejaka enskica, a ovoilo u Doa pogledom silovitim poput sunca. Lice ga je psovalo, psovalo na nekom jeziku koji je Dou bio nepoznat. O

e uzmicati; sav se zgurio, uasnut besom Glimunga; obini predmeti, kroz koje se Glimung dosad ispoljavao, razletalkomade, zatim se pocepa i draperija iza obrua; pukoe i obrui od elemenata. Poe se rasprskavati i sam podrum, kaevina koja se naginje i pada; komae je padalo na pod, a i pod je pucao kao sasuena glina.Isuse, pomisli Do. A Smit pria da je ovaj senilan. Gromade odvaljene od zgrade survavale su se svuda oko njega; ki zveknu ga po glavi, i on zau hiljadu glasova koji su pevali hiljadu pesama straha. "Idem, idem", ree on glasno, vrurei, obavijajui rukama glavu. "U pravu si; nije to ala. ao mi je. Znam da ti je ovo veoma vano."Pesnica Glimungova stee ga oko pojasa; podie ga i zguva kao hrpicu novinske hartije. On ugleda, na tren, jedno okopilo u ognju besa - jedno jedino oko! - a onda vatrena oluja popusti. Pritisak oko njegovog struka se smanji, samo mdovoljno. On pomisli: verovatno mi nije skrcano nijedno rebro. Ipak bi trebalo da odem kod doktora na pregled, prepoem sa Zemlje. isto da bih bio siguran."Spustiu te u glavnu halu za putnike na kosmodromu Klivlend", ree Glimung. "Videe da ima dovoljno para za ka

eve planete. Uzmi prvi sledei let; ne vraaj se u onu tvoju sobicu po stvari - tamo te eka policija. Uzmi ovo." Glimunu neto u aku; u svetlosti, to neto se presijavalo mnogim bojama; boje su se stopile u jedan oblik, koji je onda isve strane, u mlaziima i koncima, i pregrupisao se u drugi obrazac. Pa u sledei, koji ludo skoi ka njegovom vidu."Pare lonca", ree Glimung."Ovo je deli vaze polomljene u katedrali?" upita Do. "Zato mi ga nisi odmah pokazao?" Poao bih, pomisli on, daeo ovo... da sam pojma imao kako izgleda."E sad zna", ree Glimung, "ta e, svojim darom, isceljivati."


19/68

ovek je mentalno poremeeni aneo, razmiljao je Do Fernrajt. Jednom su svi oni bili aneli, pravi aneli, i u to dli su izbor izmeu dobra i zla, tako da je bilo lako, lako, aneo biti. Onda se neto desilo. Neto je polo kako ne treb

pokvarilo, ili otkazalo. A oni su ostali suoeni sa neizbenou biranja ne izmeu dobra i zla, nego izmeu veih i maa, pa su se, usled toga, toliko otkaili, da su postali ljudi.Sedeo je na luksuznoj i neudobnoj plastinoj klupi na klivlendskom Kosmodromu i ekao svoj let; oseao je slabost iamopouzdanje, a pred njim je bio straan posao - straan u smislu da e postaviti ogromne zahteve pred njegovu sve mgu. Ja sam kao neto sivo, pomisli on. Nose me vazdune struje, urno, tumbaju me, kovitlaju me, sve dalje i dalje.Snaga. Snaga bivanja, ili bia, pomisli on, i nasuprot njoj, mir ne-bia, ili nebivanja. ta je bolje? Snaga se na kraju

ki put; znai, to bi mogao biti odgovor, a svako dalje odgovaranje izlino. Snaga - bivanje - to je privremeno. A mir ivanje - e, to je veito; postojalo je pre njegovog roenja i nastavie se, za njega, im on umre. Razdoblje snage, razeu, samo je epizoda, jedno kratkotrajno razgibanje pozajmljenih miia - tela koje e morati da bude vraeno... pravsniku.Da nije sreo Glimunga, nikad ne bi pomislio ovo - nikad shvatio. Ali u Glimungu je video, svojim oima, venu snag

moobnavljajuu. Glimung se, kao zvezda, hrani samim sobom, a nikad se ne potroi. I, kao zvezda, prelep je; vodoskokda je, pusta ulica je, u sutonu nad kojom se nebo polako gasi. Nebo e se sasvim smraiti, suton postati mrak, ali emung blistati i dalje, kao da spaljuje neistoe u svakome i svaemu oko sebe. On je lua koja pogledu otkriva duu ine satrunule delove. I tom svetlou on pri i unitava trula mesta, ovde jedno, tamo drugo: mementoe jednog nezatraota.Sedei tako u ekaonici kosmike luke, na neprijatnoj stolici od plastike, Do zau raketne motore koji su hvatali brz

rete glavu i vide, kroz ogromni prozor, uzdizanje jednog LB-4, od koga se tresla i zgrada i sve u njoj. Ali ve za koji seta odlete i nita ne ostade.Ja ukoeno gledam preko tiine movara, pomisli on, a iz njih, tajanstven i divalj, iskae zvuk divovskih vozila.Ustade i proeta kroz ekaonicu, sve do kabine za Padrea; sede u nju, ubaci novi u prorez i nasumce odabra jedan bzaljka se umiri na Zenu."Priaj mi ta te mui", ree mu Padre; bio je to glas malo starijeg oveka, pun saoseajnosti. Spor; govorio je kao dabe, a ni pritiska. Sve bezvremeno.Do ree: "Ne radim ve sedam meseci, a sad sam dobio posao koji me vodi sasvim izvan Sunevog sistema, pa se pako ne budem umeo? ta ako sam posle tolike pauze izgubio vetinu?"Svetenikov glas, bez teine, doplovi umirujue do njega. "Radio si i ne radio. Ne raditi je najtei rad od svih."Tako mi i treba kad ja biram broj za Zen, ree Do sebi. Pre nego to je Padre stigao ma ta dalje da obznani, on preb

hanizam na puritansku etiku."Bez rada", ree Padre, glasom neto ustrijim, "ovek je nita. Prestaje postojati."Do brzo odabra broj za rimokatolike."Bog i boja ljubav e te primiti", ree Padre, dalekim i blagim glasom. "Bezbedan si u Njegovom naruju. Nikada oe..."Do odabra Alaha."Svog neprijatelja ubiiij", ree Padre."Pa nemam ja neprijatelja", odvrati Do. "Jedini neprijatelji su mi moja sopstvena zamorenost i strah od neuspeha.""To su dumani", ree Padre, "koje mora umlatit, u dihadu; pokazat da s ovjeek, a ovjeek, pravi ovjeek, jest borvratit bitkom za bitkuu." Padreov glas bio je strog.Do se opredeli za judaizam.

"inija marsovske supe od debelcrva..." poe Padre umirujue, ali finansiranja ponestade, Doova parica nije bilaoljna za dalje; Padre se zatvori, ostade inertan i mrtav - ili, bar, uspavan.Supa od debelcrva, razmiljao je Do. Najhranljivije od svih poznatih jela. Pa, moda je to i bio najbolji savet, pomim ja u restoran kosmodroma.Tamo sede na okruglu stoliicu bez naslona i podie meni."Jesi za jednu duvansku cigaretu?" upita ovek pored njega.Do se uasnuto zagleda u njega i ree: "Moj Boe - pa cigaretu ne moe puiti na otvorenom - pogotovo ne ovde." Slahiren, okrete se ka tom oveku i zausti da kae jo neto. Onda uvide s kim razgovara.Pored njega je u ljudskom obliku sedeo Glimung.

"Nijednog trenutka nije moja namera bila", ree Glimung, "da ti bude toliko brian. Radi dobro; to ti rekoh ve. Od

m tebe zato to sam smatrao da si najbolji iscelitelj grnarije na Zemlji; rekoh ti ve i to. Padre je bio u pravu; treba nede, da se malo smiri. Naruiu ja za tebe." Glimung klimnu glavom robot-mehanizmu za isporuivanje hrane - klim


20/68

vom, ne prestajui da pui, neskriveno, duvansku cigaretu."ta, niko ne vidi cigaretu?" upita Do."Niko", ree Glimung. "Ali je oito da ovaj mehanizam za davanje hrane ne vidi ni mene." Okrete se Dou i ree: "Tiui."

Poto je pokusao iniju supe od debelcrva i popio kafu bez kofeina (kao to je, po zakonu, i morala biti), Do ree: "Nujem da shvata. Nekome kao to si ti...""Kakav sam to ja?" upita Glimung."Zar ne zna?""Nijedan stvor ne zna sebe", ree Glimung. "Ne zna ni ti sebe; nema nikakvo znanje, ba nikakvo, o svojim najosno

encijalima. Je l' jasno tebi ta e Podizanje znaiti za tebe? Sve to je bilo latentno, sve ono potencijalno, u tebi - posuelizovano. Svi koji uestvuju u uroti Podizanja, svi umeani, sa stotinu planeta razbacanih irom Galaksije - svi e onikad nisi bio, Do Fernrajte. Samo si ivotario. Puko postojanje. Biti znai delati. A mi emo veliko delo napraviti, nrajte." Glimungov glas odzvanjao je kao elik."Jesi do'o da me ubedi da odustanem od svojih nedoumica?" upita Do. "Jesi li zato na kosmodromu? Da obezbedie predomislim, pa u poslednji as odustanem?" Nije moglo biti to: nije on toliko vaan. Glimung, razapet izmeu petntova, ne bi pao ovako nisko, ne bi pribegao ovom udnom pokuaju da povrati samopouzdanje jednom sirotom upo-adiji iz Klivlenda; ima Glimung drugog posla, i previe; postoje krupnije brige za njega.Glimung ree: "Ovo je 'krupnija briga'.""Zato?""Zato to sitnih nema. Kao to ni sitnog ivota nema. ivot jednog insekta, jednog pauka; njegov ivot je jednako krup

, a tvoj jednako kao moj. ivot je ivot. Ti jednako koliko i ja eli da ivi; proveo si sedam meseci u paklu, ekajua u dan da naie ono to ti je potrebno... Na taj nain pauk eka. Razmiljaj o pauku, Do Fernrajte. On plete svoju mda na jednom kraju pauine napravi malu svilenu peinu da bi u njoj sedeo. Pridrava one niti koje vode do svih deloe, da bi znao kad stigne neto za jelo, to on mora imati da bi iveo. eka. Proe dan. Prou dva. Nedelju dana. On e; nema se ta raditi, osim ekati. Mali ribar noi... i moda neto naie, i on ivi, ili nita ne naie, i on eka i mislie stii na vreme. Ve je prekasno.' I dobro misli: sve tako ekajui, umre.""Ali meni je", ree Do, "neto nailo na vreme.""Ja", ree Glimung.Do ree: "Da me nisi odabrao iz..." Oklevao je. "Iz saaljenja?""Nikad", ree Glimung. "Za Podizanje e biti potrebne velike vetine velikog mnotva, silni zanati, nebrojene umetno li jo ono pare keramike kod sebe?"

Do izvue boansko parence iz depa kaputa; poloi ga na plou nalik na ank, pored prazne zdele od supe."Hiljade takvih", ree Glimung. "Pred tobom je, hajde da nagaam, jo jedno stotinak godina ivota. Taj posao se ne riti za sto godina; zakoraie meu njih, meu te divne komadie, i ostae meu njima sve dok ne umre. Ispunie vie, elja: ti e biti, do samog kraja. Pa, poto si bio, samim tim e postojati zauvek." Glimung baci pogled na asorke 'Omega' koji je obuhvatao njegov humanoidni ani zglavak. "Ovi e oglasiti tvoj let kroz dva minuta."Kad je bio pritegnut kaievima u sedite, a lem za pritisak mu narafljen na glavu, poe se uvrtati ne bi li virnuo u prbe koja e tokom leta sedeti do njega i biti njegov drugar na putovanju.Na prikaenoj cedulji je pisalo: Jojez Mali. mirkajui, on vide ta je to neka cura. Ne sa Zemlje, ali humanoidna.Onda se prve potisne rakete upalie, i brod se poe uzdizati.Nikada do tada nije poletao sa Zemlje, a sad to vrlo otro uvide, dok je rasla teina koja ga je pritiskala. Ovo... nije..Njujorka... u... Tokio, ree on sebi, hvatajui vazduh. Neizraunljivim naporom, uspe da okrene glavu da bi jo jedn

eo nezemljanku. A ta je bila poplavela. Moda sam i ja poplaveo. Moda umirem, ree on sebi, a onda grunue i glavter-rakete... i Do Fernrajt se onesvesti.

Kad se probudio, uo je samo zvuke Malerove 'etvrte' i tihi amor glasova. Ja sam se poslednji osvestio, ree on seurno. ustra crnokosa stjuardesa uz mnogo petljanja odrafi kacigu sa njegove glave i iskljui njegov zasebni dovodeonika."Je li Vam bolje, gospodine Fernrajte?" upita stjuardesa, delikatno mu zaeljavajui kosu. "Gospoica Jojez je italgrafski materijal koji ste nam dali pre poletanja i veoma je zainteresovana da Vas upozna. Et-to! Sad Vam kosa izgledano. Zar ne, gospoice Jojez?""Kako ste, gospodine Fernrajte?" upita ga gospoica Jojez, glasom otealim od inoplanetnih naglasaka. "Ja da Vas uprada veoma. U duinosti naeg puta vrlo iznenaena ne govoriti s Vama, jer mislim da zajednikog mnogo imamo."

"Mogu li ja videti biografski materijal gospoice Jojez?" upita Do stjuardesu; dadoe mu, a on hitro proeta pogledoz tekst. Najomiljenija ivotinja: sipa. Najomiljenija boja: red. Drutvena igra: monopol. Muzika: koto, klasina i kim


21/68

Roena u sistemu Proksime, to bi znailo da je, u nekom smislu, pionir."Mislim", ree gospoica Jojez, "mi smo u isti poduhvat, nekoliko nas sa ukljuivi ja i mene.""Tebe i mene", ree Do."Ti roena Zemlja?""U ivotu nisam makao sa Zemlje", odvrati Do."Znai, ovo ti je prvi svemirski let.""Jest", ree on. Pogledavao ju je ispod oka i zakljuio da je privlana; kratko podiana bronzana kosa inila je efekttrast svetlosivoj koi. Osim toga, imala je jedan od najuzanijih strukova koje je ikada video, injenica koja se, kao i ale osobine njenog tela, odlino videla kroz pantalonice i bluzicu natrcane permenent-sprejom. "Ti si marinski bioloe on, itajui dalje njen biografski materijal.

"Itekako. Od mene se oekuje da ustanovim obim najezde korala na..." ona zastade, izvue maleni renik i pronae je"... potopljenim artefaktima."Osetio je radoznalost u pogledu jedne stvari, pa zapita: "Kako se Glimung manifestovao tebi?""Manifestovao", ponovi gospoica Jojez kao odjek; poe tragati po svom malom reniku."To je materijalizovanje", ree stjuardesa vedro. "Postoje u brodu kola koja nas povezuju sa prevodilakim kompjuteZemlji. U svakom seditu imate mikrofon i slualice. Evo Vaih, gospodine Fernrajte, a evo i vaih, gospoice Jojez."Vraaju mi se zemaljske lingvistike vetine", ree gospoica Jojez, odbijajui da uzme mikrofon i slualice. A Doe: "ta si hteo da...""Kako ti je Glimung izgledao?" upita Do. "Fiziki, na ta je liio? Veliki? Nizak? Zdepast?"Gospoica Jojez ree: "Glimung se inicijalno manifestuje u akvatinom ambijentu, zato to on, svojim pravim biem,na dnu pojedinih okeana na njegovoj matinoj planeti, u..." Ona poe pretraivati po umu. "...u blizini potonule kated

To je objasnilo okeanski preobraaj u policijskoj stanici. "Ali, posle toga, kako ti se pojavio?" upita on. "Isti takav?""Drugi put kad je doao pred ja", ree gospoica Jojez, "manifestovao se kao koara puna rublja za pranje."Je li mogue da ona to ozbiljno kae? - pitao se Do. Koara puna vea? Onda pomisli na Igru; to staro zanimanje najve u njemu. "Gospoice Jojez", ree on, "moda bismo mogli upotrebiti raunare za prevoenje... oni umeju biti veomimljivi. Da Vam ispriam o jednom incidentu koji se dogodio prilikom automatskog prevoenja nekog ruskog lanka enjerstvu pre izvesnog broja godina. Termin...""Molim", ree gospoica Jojez, "ne mogu te pratiti, a dodatno to imamo mi druga posla da diskutujemo. Moramo pitkog i pronai koliko njih je zaposlio gospodin Glimung." Ona navue slualice sebi na glavu, podie mikrofon i pritismad na prevodilakoj konzoli pored nje. "Svi koji idu na Oraevu planetu da rade za gospodina Glimunga, molim ruknu?""Nego, kad sam ve poeo", ree Do, "u tom inenjerskom lanku, kad ga je kompa preveo na engleski, jedan udan

ojavio na mnogo mesta. 'Vodena ovca'. ta to, kog vraga, znai, pitali su se svi. Nemam pojma, rekao je svako. I, nau..."Gospoica Jojez mu upade u re. "Od etrdeset petoro nas putnika na ovom brodu, trideset plaa Glimung." Ona semeja. "Moda je sada trenutak da napravimo sindikat i nastupimo kolektivno."Jedan sedi ovek strogog izgleda, na prednjem kraju putnike kabine, ree: "To, zapravo, uopte nije loa ideja.""Ali, on tako mnogo plaa", ukaza jedan bojaljivi sitni ova na levoj strani."Je li potpisao neto?" upita sedokosi. "Davao nam je usmena obeanja, a onda nam pretio, bar koliko sam ja upoznatbarem, pretio. Navalio je kao sudnji dan; stvarno je uzeo vetar iz mojih jedara, a vi, da me poznajete, znali biste da jeh koji mogu tako neto da urade Harperu Boldvinu.""Nego, kad sam ve poeo", ree Do, "uspeli su nekako da nau original lanka, na ruskom, i zna ta je bilo? 'Hidran' za odgurivanje neega. Prebaeno u engleski, pretvorilo se u 'vodenu ovcu'. Dakle, na osnovu ovoga, ja i jedan broih istaknutih kolega...""Usmena obeanja", ree jedna sredovena ena otrog lica, u zadnjem delu kabine, "nisu dovoljna. Pre nego to ponraditi za njega, treba da dobijemo pismene ugovore. U osnovi, kad pogledamo sutinu stvari, on nas je zastraivanjem

vaj brod.""Pomislite kakva e tek pretnja on biti kad stignemo na Oraevu planetu", ukaza gospoica Jojez.Svi putnici su jedan trenutak utali."Mi to zovemo naprosto 'Igra'", ree Do."Osim toga", ree sedokosi, "moramo imati u vidu da smo samo mali deo radne snage koju je Glimung ve neko vremaovao irom Galaksije. Mislim, ajde, nek se ujedinjujemo u sindikat do besvesti, kakvog znaaja to ima? Mi smo sana kap u punoj kofi, mi ovde. Ili emo to biti, kad on dovede i ostale na tu svoju prokletu planetu, a to bi moglo biti uskorijoj budunosti.""Ono to emo morati da uradimo", ree gospoica Jojez, "jeste sledee: da se organizujemo ovde, a onda, kad stigneevu planetu, gde emo verovatno odsesti u nekom od najveih hotela, da se poveemo sa nekima, ili svima, ostalima


22/68

n regrutovao; tad moemo formirati efektnu uniju."Jedan krupan, zdepasto graen ovek, crvenog lica, ree: "Ali zar nije Glimung..." On mahnu rukom. "Natprirodno bianstvo?""Ne postoje boanstva", ree bojaljivi mali ovek na levoj strani. "U jedno ranije doba mog ivota, ja sam mnogo veoanstva, ali posle mnogo puta ponovljenih otrih razoaranja i gubljenja iluzija, digao sam ruke od toga."ovek crvenog lica ree: "U smislu, da je sposoban da izvede neke boanske stvari. Zar je bitno kako e ga nazivatitro nastavi: "U odnosu na nas, Glimung ima mo i prirodu boanstva. Na primer, on se moe ispoljiti na deset ili petnneta u najrazliitijim delovima Galaksije istovremeno, a ipak ostati i na Oraevoj planeti. Da, on se i meni pojavio uraujuem vidu, kao to je ovaj dentlmen napred rekao maloas. Ali ja sam ubeen da to nije blefiranje. Glimung na

erao da doemo ovamo; prisilio nas je - znam da jeste. U mom sluaju, policija se neobino jako zainteresovala za m

love upravo u vreme kad mi se Glimung prvi put obratio. Ispalo je tako da sam ja na kraju imao izbor: il i da prihvatimungovu ponudu ili da odem na robiju kao politiki zatvorenik."Za ime Boga, pomisli Do. Moda je Glimung umean u ono upadanje mirspokojaca kod mene. Onda oni upregnuti bi

su visili iznad mene dok sam delio pare za dabe, oni panduri koji su me razbili - moda ih je Glimung navodio!Nekoliko ljudi govorilo je, sada, uglas. Sluajui pomno, Do je razaznavao u kom pravcu otprilike teku njihovi diskusu priali kako ih je Glimung spasavao iz policijskih stanica i vozila. Ovim se menja sve, ree Do sebi."Mene je naveo da uinim jedan ilegalni in", ree jedna ena sa izgledom matrone. "Navuk'o me da napiem, u nastusti, ek u korist jedne od dravnih dobrotvornih organizacija. Otkriveno je da je to ek bez pokria i, naravno, policidma' skembala. Putena sam uz kauciju; ulazei u ovaj brod, pogazila sam kauciju. Zapanjena sam da su me pustili dacam; mislila sam da e me zaustaviti na kosmodromu."Ovo je udno, premiljao je Do. Agencija 'Mirspokoj' mogla je zaustaviti sve nas; Glimung nije pokazao neki ogrom

mah svojih moi da bi nas preneo na Oraevu planetu - naveo nas je da se ukrcamo na redovni let za to mesto. tavieno prisutan na kosmodromu, valjda da ne bismo odustajali. Znai li to, zapita se on, da ne postoji istinski antagonizaeu Glimunga i 'Mirspokoja'?Pokua da se priseti sada vaeeg zakona o neuobiajeno vrednim znanjima i vetinama. Krivino je delo, priseti se oi sa Zemlje, ako osoba koja odlazi ima neka znanja ili vetine koja, u odsustvu te osobe, nee biti lako dostupna i uve

polaganju vladi i 'narodu'. Moja izjava o znanjima i vetinama kojima raspolaem odobrena je rutinski, pomisli on; saili pogled, lupili peat i uzeli sledeu... koju je verovatno napisao jo jedan putnik sa specijalnom, veoma korisnomtinom, reen da stigne na Oraevu planetu. Odobrili su i tu sledeu, koliko se moe zakljuiti.Oseao je duboku, trajnu nesigurnost, dok je razmiljao o ovome. Ako Glimung i policija neto muvaju zajedno - ondpraktino, i sad u rukama vlasti, jednako kao da je ostao u onoj policijskoj stanici. Moda jo i vie; na Oraevoj plae ga pokrivati ni onaj minimum zakonskih prava koja po propisima ostaju optuenome. Kao to neko ree, kad stignu

evu planetu, tog trenutka bie 'vlasnitvo' Glimunga, koji e moi da ih upotrebi za bilo koju svrhu. Oni e biti, u sudueci Glimunga; ovo je putovanje ka jo jednom kolektivnom postojanju, on ni u kom smislu nije pobegao ni od kogega. Ovo e biti tako i kod svih ostalih; kod nekoliko stotina, a moda ak i hiljada, angaovanih osoba, koje sad tekue Galaksije ka Oraevoj planeti. Isuse, pomisli on u oajanju. Ali onda mu pade na um neto, neto to mu je Glimungskom obliku, rekao na kosmo-uzletitu. "Sitnog ivota nema." Takoe onaj 'mali ribar noi', kako je Glimung nazvao

orenje niskog roda."ujte", ree Do u mikrofon, pritisnuvi svu dugmad, koja ostadoe u tom, nadole pritisnutom poloaju, tako da ga jeutnikoj kabini uo, hteo to ili ne. "Glimung mi je rekao neto", ree on, "na kosmodromu. Priao mi je o ivotuvedenom u ekanju da naie neto to e taj ivot odrati, a to ne naie u mnogim ivotima. Rekao je da je ovaj ProjDizanje, naime, Heldskale, ta stvar, taj dogaaj, za mene." U svome umu on oseti da ubeenje raste, da postaje potpu

no, oseti da ga ono menja; probudilo ga je, do te mere da je on sada mogao rei, kako je to Glimung postavio, jesam.je bilo latentno', rekao mi je Glimung, 'sve ono potencijalno - bie aktuelizovano.' Imao sam oseaj..." Do zastade, tr

da nae ba onu re koju eli. "Znao je", rea on najzad, dok su ostali putnici sluali utei. "O mom ivotu. Znao ga jutra, kao da se on, Glimung, nalazi unutra, sa mnom, i odatle gleda napolje.""On je telepatian", ree, tankim glasom, onaj bojaljivi, mali ovek. Zau se talas potvrdnih komentara, odasvud."Nije samo to", ree Do. "Do vraga, policija ima opremu za proizvodnju telepatije i koristi je neprestano. Jue su jemenili na meni."Gospoica Jojez primeti: "To sam i ja doivela." Ostalima ree: "Gospodin Fernrajt dobro kae. Glimung je pogledaelj mog ivota; bilo je kao da gleda unazad, kroz celo dosadanje moje ivljenje, i opaa kako je moj ivot proticao ido ove take. Takoe je opazio da na ovoj taki moj ivot ne vredi da se ivi. Sa jednim izuzetkom, a to je ovo.""Ali on se potajno udruio sa policijom..." ree sedokosi, ali ga gospoica Jojez prekide."Ne znamo mi da je to uradio. Mislim da smo u panici. Mislim da je Glimung planirao itav ovaj poduhvat sa ciljem se nas. Mislim da je video sve nas, uzaludnost naih svakojakih ivota i kuda oni vode, i voleo nas, zato to smo ivinio najbolje to je mogao da nam pomogne. To njegovo Podizanje Heldskale je samo izgovor; svi mi - a mogue je da


23/68


24/68

Naao je da gospoica Jojez, kao to je i objavila da e initi, sedi na jednoj od velikih udobnih sofa u salonu i itademe'. Ona ne die pogled prema njemu, ali Do je, svejedno, smatrao da se podrazumeva da je svesna njegovog ulaso ree: "Otkud... otkud znate toliko o Oraevoj planeti, gospoice Jojez? Mislim, niste to znanje stekli iz enciklopedijgledno. Za razliku od mene."Ona je samo itala dalje i nije odgovorila nita.Posle nekog vremena, Do sede blizu nje. Ostade tako, neodluan, pitajui se ta da kae. Zato su ga toliko razbesnene izjave o drutvu na Oraevoj planeti? Nije znao; sada mu se takva reakcija inila iracionalna, kao i svima ostalimaamo jednu novu igru", ree on najzad. Ona nastavi da ita. "Pretrauje arhive da nae najsmenije naslove koji su i

mpani, a svaki igra se trudi da u tome nadmai ostale." Ona i dalje ne ree nita. "Kazau u ti naslov koji se meni usmeniji", ree on. "Nije ga bilo lako nai; morao sam pregledati unazad sve do 1962. godine."Mali Jojez die pogled. Na njenom licu nije se pokazala nikakvo silovito oseanje, nikakvo nezadovoljstvo. Samonoduna radoznalost, bontonske vrste. Nita vie. "A kako je glasio Va naslov, gospodine Fernrajte?""Elmo Plasket potopio Dinove", ree Do."Ko bee Elmo Plasket?""U tome je poenta", ree Do. "Doao je iz male lige; niko nikad nije uo za njega. Zato i jeste smeno. Mislim - neka

mo Plasket - igra samo jedan jedini dan, zakuca samo jedan 'houm ran'...""Koarka?" upita gospoica Jojez."Bezbol.""Ah, da. Igra s inima."

Do ree: "Vi ste roeni na Oraevoj planeti?"Jedan trenutak je utala, onda ree, jednostavno: "Da." Primetio je da je uvrnula asopis u cilindrinu 'trubu' i stisnulma akala, vrlo vrsto. Na njenom licu video se jak stres."Vi, dakle, iz prve ruke znate kako je tamo. Imali ste susret sa Glimungom?""Ne, zapravo. Nismo ni znali da se on tamo nalazi, poluiv ili polumrtav... Ne znam. Izvinjavam se." Ona se okrete odga.Do zausti da kae jo neto. Onda vide, u uglu salona, jednu SSA mainu. Ustade, prie joj i osmotri je dobro."Mogu li pomoi, gospodine?" upita jedna stjuardesa, priavi mu. "Jeste li raspoloeni da zakljuam sve ulaze u ovaon, da biste gospoica Jojez i Vi mogli da vodite ljubav?""Ne", ree on. "Zanima me ovo." On dodirnu kontrolnu tablu SSA maine. "Koliko kota da se ovo upotrebi?""Usluge SSA su besplatne, dok traje let, ali samo jednom", ree ona. "Svako ponovno korienje kota dva prava nov

po deset centi. elite li da je namestim za Vas i gospoicu Jojez?""Ja nisam zainteresovana", progovori Mali Jojez."Kako je to nepoteno prema gospodinu Fernrajtu", ree stjuardesa, jo se osmehujui, ali glasom nagovetavajui prn je ne moe upotrebiti sam, shvatate.""A ta bi, kao, izgubila?" upita Do Jojezovu."Ja i ti nema budunost zajedno", odgovori ona."Ali u tome je poenta SSA maine", bunio se Do. "Da se dozna ta...""Znam ja ta ta maina treba da otkrije", prekide ga Mali Jojez. "Upotrebljavalo sam ja ona ranije. U redu", ree ona a vidi kako radi. Jedan..." Tragala je za pravom reju. "...jedan iskustvo.""Hvala", ree Do.Stjuardesa poe nametati SSA mainu, brzo i delotvorno; radei to, objanjavala je. "SSA vam je za sub specie

ernitatis; to e rei, kad se neto vidi izvan vremena. Mnogi pojedinci zamiljaju da SSA vidi u budunost, da jekognitivna. Ali nije. Mehanizam, u osnovi kompjuter, bude prikaen elektrodama za mozak vas oboje. On za kratko vkupi ogromnu koliinu informacija o vama. Onda ih sintetizuje i, na osnovu verovatnoe, pravi ekstrapolaciju: ta bi vverovatnije desilo ako biste se, recimo, venali ili poeli da ivite zajedno. Morau vas zamoliti da obrijem dva meske, na vaim glavama, da bih prikljuila elektrode." Ona izvue maleni instrument od nerajueg elika. "Koliko vas dudunost zanima?" upita ona, brijajui jedno mesto na lobanji Doa Fernrajta, a zatim Jojezove. "Godinu dana? Desetina? Moete izabrati kako god volite, ali , to krae udaljenje u vremenu izaberete, tanija bude ekstrapolacija.""Godinu dana", ree Do. Deset mu se inilo suvie udaljeno; on verovatno nee ni biti iv, tada."Je li to prihvatljivo Vama, gospoice Jojez?" upita stjuardesa."Jeste.""Kompjuteru e biti potrebno petnaest do sedamnaest minuta da prikupi, uskladiti i obradi sve podatke", ree stjuard

kainjui dve elektrode na kou njegove, a zatim Jojezine glave. "Vi samo sedite i opustite se; nema, naravno, nikakveagodnosti, neete osetiti nita."


25/68

Mali Jojez ree drsko: "Ti i ja, Fernrajte. Zajedno celu godinu. Koja blaga, prijateljski godina.""Radila si ovo ranije?" upita Do. "Sa nekim drugim mukarcem?""Da.""Ali je ekstrapolacija ispala nepovoljna?"Ona klimnu glavom."Izvinjavam se to sam te protrljao na pogrean nain, maloas", ree Do, sav predat poniznosti i dubokom izvinjava"Nazvao si me..." Mali prelista po svom malom reniku. "Laovom. Pred svima. A ja bila tamo, a ti ne.""Ono to sam tada hteo da kaem..." poe on, ali ga stjuardesa prekide."Sada SSA raunar prikuplja informacije iz vaih umova. Najbolje bi bilo da ste opustite i da se neko vreme ne gloid biste mogli, da kaem, blago i slobodno lebdeti... dopustiti da vam um bude otvoren, irom otvoren, da bi sonde mo

kupljati podatke. Nemojte misliti ni na ta odreeno."A, to nije lako, pomisli Do. Pod ovim okolnostima. Moda, pomisli on, moda je Kejt bila u pravu, o meni: za desetnuta uspeo sam da uvredim gospoicu Jojez, saputnicu, zgodnu curicu... Oseao se tmurno i prignjeeno. Jedino to ja gu ponuditi jeste: Elmo Plasket potopio Dinove. Ali moda bi izleenje keramike moglo privui njeno interesovanje

misli on najednom. Zato nisam odmah poeo o tome govoriti? - upita se on. Pa, na kraju krajeva, to je ona osnova zboo ovde: nae osposobljenosti, vetine, znanja."Ja sam iscelitelj grnarije", ree on glasno."Znam", odvrati Mali Jojez. "Proitala tvoj biografski materijal, to valjda pamti?" Ali ve je zvuala manje nezadovo neprijateljstvo u njoj, koje je njegovom nespretnou bilo prizvano, sada je popustilo."Da li te zanima krpljenje vaza?" upita Do."Opinjava", odgovori ona. "Zato sam tako..." Opet se posavetovala sa svojim renikom. "... oduevljena. Da sedeti i

om razgovarati. Kai mi - je li vaze posle opet savrene? Ne zakrpljene nego, kako

Galakticki Iscelitelj Keramike - Filip K. Dik

Documents

Transcript of Galakticki Iscelitelj Keramike - Filip K. Dik