GAJENJE MALINE ISORTE MALINE

Malina je jedna od najpoznatijih i najviše izvezeno srpsko voće. Srbija je jedna od najvećih proizvođača i izvoznika malina u svetu. One su visoko nagrđivane širom sveta za njihovu boju, jedinstven ukus i tvrdoću. Izmedu 90 i 95% uzgajanih malina u Srbiji su ’North American Willamette’ vrste.

Ostale uzgajane vrste u Srbiji su: Meeker, Promise i Gradina. Maline se u većini slučaja uzgajaju na privatnim, familijarnim farmama na parcelama koje ne prelaze 0,5 hektara. Beru se ručno. Maline se uzgajaju na preko 16 hiljada hektara širom Srbije.

Sa prosečnim prinosom po hektaru od 6 tona, Srbija je u 2004. proizvela više od 92 hiljade tona maline. Žetva malina u Srbiji počinje krajem juna i završava se u julu, u zavisnosti od vremenskih uslova i lokacije polja. Skoro 90% proizvedenih malina se smrzava u velikim skaldištima, a samo 10% se dalje koristi za preradu ili prodaju u maloprodajnim objektima. Većina svežih malina se prodaje i konzumira u toku letnje sezone. Većina malina u Srbiji se izvozi u smrznutom stanju ( 93%), a samo mali broj se izvozi sveže.

Maline se zamrzavaju na temperaturi od -40 i skladište na temperaturi izmedu -18 i -20. Sveže maline se čiste, pripremaju i skladište na temperaturi od 0 stepeni i transportuju se u hladnjačama do svojih destinacija u roku od tri dana. Sveže maline se često koriste za dalju preradu, kojom se dobijaju sokovi i koncetrati. Većina proizvodnje se izvozi na zapadnoevropsko tržište.

PRIPREMA PRE SADNJE ODABIR PARCELE

Malina najbolje uspeva kada je u potpunosti izložena suncu i dobroj ventilaciji, obezbeđena dovoljnom količinom vlage i uz zaštitu od oštećenja koja mogu da izazovu vetar i mraz. Promenljive zimske i prolećne temperature prouzrokuju većinu oštećenja. Prednosti sadnje maline na severnim i severno-istočnim stranama uglavnom pretežu u odnosu na ranije sazrevanje maline zasađene na stranama okrenutim ka jugu. Slaba ventilacija i pojava mraznih “džepova” takođe mogu da prouzrokuju oštećenja cvetova u proleće.

Dobra cirkulacija vazduha u zasadu takođe umanjuje mogućnost pojave brojnih gljivičnih oboljenja. Slab protok vazduha povećava vlažnost vazduha oko plodova i izdanaka, što pogoduje razvoju bolesti izdanaka i truljenju izazvanog gljivicama. Međutim, prejak vetar, naročito tokom zime, može dovesti do lomljenja i isušivanja izdanaka. Ova oštećenja mogu se umanjiti postavljanjem vetrobrana, mada je potrebno da oni budu dovoljno propustljivi, kako bi se ublažili udari vetra. Vetrobrane treba postaviti uz nagib, paralelno sa zasadom, kako se ne bi ometala ventilacija i povećavala opasnost od mrazeva, a služe za stvaranje zavetrine.

Divlja malina i kupina koje rastu oko parcele predviđene za postavljanje zasada takođe mogu predstavljati problem. One su dobro stanište za štetočine, a često predstavljaju izvor virusa i gljivičnih patogena. Ako ste u mogućnosti, eliminišite ih u krugu od 200 metara oko zasada.

ZEMLJIŠTE I PRIPREMA ZEMLJIŠTA

Malina najbolje rađa na visoko propustljivim zemljištima (peskovitoj ili muljevitoj ilovači) koja sadrže visok stepen organske materije (>3%) i čija se kiselost (pH) kreće izmedu 5,5 – 6,5. Kod težih, manje propustljivih zemljišta povećana je mogućnost pojave oboljenja korena, mada se ona mogu do izvesnog stepena ublažiti izborom otpornijih sorti maline, postavljanjem izdignutih leja i primenom hemijskih sredstava.

Oko 90% korenovog sistema nalazi se na dubini do 50 cm površinskog sloja zemljišta iz koga koren crpi vlagu i hranljive materije. U toku godine pre sadnje trebalo bi izvršiti testiranje zemljišta i uskladiti odnos fosfora i kalijuma u zemljištu.

Kiselost zemljišta (pH) može se povećati unošenjem kreča, a smanjiti unosom sumpora. Postupak primene trebalo bi obaviti barem 1 godinu ranije da bi se dobio željeni rezultat.

Sa pripremom zemljišta trebalo bi krenuti barem godinu dana pre sadnje, kako bi se povećala količina organske materije u zemljištu, eliminisali problemi sa korovom i obezbedile odgovarajuće sadne leje. Pojavu guščje trave (u Srbiji odomaćeni naziv za Elytrigia repens) i druge višegodišnje korove trebalo bi suzbiti pre sadnje. Višegodišnji korovi mogu se suzbiti intenzivnijom obradom zemljišta, mada hemijska sredstva daju bolje rezultate.

Uopšteno govoreći, jesenja primena herbicida na bazi glifosata je efikasna. Lakše je suzbiti korov pre sadnje nego nakon zasnivanja zasada.

Štetočine, kao što su junska buba (Phyllophaga ssp.) i skočibuba (Agriotes sputator) kao i nematode mogu predstavljati problem.

Usmeravanje zasada u pravcu jednogodišnjih useva kao što su kukuruz, pšenica ili raž umanjiće ove poteškoće.U ove svrhe može se primeniti fumigacija zemljišta, ali ovaj postupak uključuje korišćenje hemikalija i specijalnu opremu.

Slike a) i b) : Nematodne promene na korenu maline i virusne na listu.

Količina organskih materija u zemljištu može se takođe povećati unošenjem životinjskog đubriva u količini od 22 – 44 t/ha. Najčešće se koristi stajnjak, koji je i najefikasniji, mada se mogu koristiti i druge vrste đubriva, pod uslovom da se adekvatno primenjuju, sa ciljem da se umanji pojava semena korova (konjsko đubrivo) i ograniči nivo azota u zemljištu (živinsko đubrivo). Alternativno, parcela se u godini pre sadnje može zasejati površinskim usevima koji obezbeđuju dodatne organske materije i smanjuju pojavu oštećenja izazvanih nematodama.

Sadnja površinskih useva u godini pre sadnje pozitivno će uticati na povećanje organskih materija, uzoranost zemljišta i količinu azota u zemljištu.

Postoji više rešenja čijom se primenom može popraviti kvalitet zemljišta. Neven (Fugetes spp.) i sirak metlaš (Sorghum vulgare) redukuju nivo zastupljenosti nematoda i uništavaju korov. Mahunasti usevi stabilizuju nivo azota, dok ostali onemogućavaju rast korova. Većina površinskih useva dobro uspeva na svim vrstama zemljišta na kojima rađa malina. Sitno zrnevlje i trava upijaju azot iz zemljišta i polako ga oslobađaju raspadanjem. Pristupite prihrani zemljišta prema preporukama dobijenim na osnovu rezultata testiranja zemljišta pre sadnje, dodavanjem 45-56 kg N/ha i usklađivanjem nivoa fosfora, kalijuma i kiselosti zemljišta (pH). Površinski usevi koji se seju pre zasnivanja zasada maline obično se zaoru kasno u jesen (travnati usevi) ili u rano proleće (mahunasti usevi) pre sadnje. Busenite trave ili raž koriste mrtve ostatke i suzbijaju pojavu korova. Sistematski herbicidi, kao što je glifosat, koriste se da ‘umrtve’ zasad, a malina se sadi neposredno na mesta sa biljnim ostacima ili u usko formirane leje.

POSTAVLJANJE ZASADA IZBORSADNOG MATERIJALA

Veoma je važno da se obezbedi zdrav sadni materijal, dobrog kvaliteta. Zasad neće dati dobre rezultate ako se ovaj uslov ne ispuni. Sadni materijal trebalo bi nabaviti iz pouzdanog rasadnika koji prodaje sertifikovane sadnice, kako biste bili sigurni da materijal nije zaražen. Rizik od infekcije najmanji je kod sadnica dobijenim iz kulture tkiva, na drugom mestu su one iz staklenika, dok sadnice proizvedene u poljskim uslovima nose najviši stepen rizika. Biljke dobijene iz kulture tkiva nabavljaju se po višoj ceni, ali se obično isplate kroz povećan rod i duži vek eksploatacije zasada.

Razmak izmedu sadnica takođe treba odrediti u godini pre sadnje, kako bi se obezbedio adekvatan broj sadnica. Razmak između redova zavisi od mehanizacije koja će se koristiti i naslona koji će se eventualno postavljati. Razmak između redova kreće se od 2,4 - 3,3 m. Mora se imati u vidu širina kosilice i postavljanje naslona, odnosno treba obezbediti dovoljno prostora između redova za neometano košenje, prskanje i berbu.

Istraživanja su pokazala da se oboljenja manje javljaju i da se postiže veća produktivnost ukoliko je broj redova veći i kada su oni na manjem odstojanju, nego kada je manje redova na većem odstojanju. Razmak između sadnica u redu kod crvene maline varira od 0,6 do 0,9 m, u zavisnosti od bujnosti. Uopšteno govoreći, malina se gaji u obliku žbuna ili živice, sa velikim brojem mladih izdanaka koji se razvijaju iz korenovog vrata i popunjavaju prostor između primarno posađenih sadnica. Kod nekolicine sorti, kao što je „Titan“ i kod sorti purpurnih plodova, izdanci se uglavnom razvijaju iz žbuna i te sorte se mogu gajiti u sistemu uzdignutih leja.

Ukupan broj potrebnih sadnica za sadnu površinu izračunava se pomoću obrasca: ukupna površina zasada podeljeno sa brojem redova podeljeno sa razmakom između sadnica. Na primer, 10000 m2 (1 ha) podeljeno sa 3,0 m između redova podeljeno sa 0,9 m između sadnica jednako je 3,704 sadnice (1000/3,0/0,9=3703,7).

Sadnice treba poruciti u zimu pre sadnje da bi se obezbedila adekvatna količina.

Sorte maline svrstavaju se u dve grupe: jednorodne (letnje) i dvorodne (jesenje). Nekoliko slabih dvorodnih tipova maline opisano je kao tipovi koji uvek plodonose, daju manji jesenji rod, a mogu se tretirati i kao jednorodne i dvorodne maline. Malina je prirodno dvogodišnja biljka sa

višegodišnjim žbunom. Nakon razvoja u prvoj vegetaciji jednogodišnji izdanci prolaze kroz period mirovanja u jesen, prezime niske zimske temperature i rađaju sledeće godine.

Slike: Sadnice maline.

Jednogodišnje izdanke u drugoj vegetaciji nazivamo dvogodišnjim izdancima, jer cvetavaju. Posle plodonošenja ovi izdanci odumiru i sledećeg proleća se uklanjaju. Umesto njih, novi jednogodišnji izdanci postaju dvogodišnji. Orezivanje dvogodišnjih izdanaka u proleće, kako bi se proredili rodni i uklonili suvi izdanci, ima pozitivan uticaj na zaštitu maline od bolesti kao i na povećanje dimenzije ploda.

Slijka: Uklanjanje obolelih i suvih izdanaka.

Dvorodne sorte rađaju u prvoj godini, u jesen iste godine. Snaga prirasta veoma varira, od plodonošenja samo na vrhovima izdanaka kod nekih dvorodnih sorti, do obilnog rađanja dužinom celog izdanka, kod sorti kao što su „Autumn bliss“ i „Polka“. Kod dvorodnih sorti sa kasnim vremenom zrenja, kao što je „Heritage“, rani mrazevi mogu da utiču na umanjen prinos. Kod ovih sorti, rezidba se vrši košenjem do nivoa zemlje pre izbijanja jednogodišnjih izdanaka u rano proleće. Plodovi sorti koje se koriste za svežu upotrebu su svetlije boje od onih koje se proizvode za obradu, čvršćeg su mezokarpa i mogu se držati u hladnjači do deset dana pod idealnim uslovima. Plodovi svetlije boje u hladnjači manje tamne i manja je verovatnoća da će usled manipulacije i transporta pokazati znake oštećenja. U pogledu dugotrajnosti postoje velike varijacije među sortama. Tržište takođe pokazuje interesovanje za krupnije plodove iz brojnih razloga, uključujući i veću naklonost potrošača ka krupnijim plodovima, kao i zbog lakše berbe. Plodovi ovih sorti imaju veća udubljenja koja se usled nepažljivog rukovanja deformišu.

SORTE MALINE

Na tržištu se neprekidno pojavljuju nove sorte i velika većina njih ne uspe da zauzme mesto među vodećim iz mnogo razloga, uključujući slabu adaptibilnost različitim rejonima gajenja, nepredviđene osetljivosti na bolesti i insekte, ili zbog pojedinih osobina plodova koje nisu prihvatljive za potrošače. Nijedna sorta ne može da uspeva na svim lokalitetima, na svim vrstama zemljišta i pod različitim sistemima gajenja, ali mnoge od njih pokazale su se uspešnim u različitim uslovima gajenja. Lista sorti koju navodimo nikako nije konačna, ali bi navedene sorte mogle da se gaje u različitim regionima. Gajenjem većeg broja sorti moguće je obezbediti rod od ranog leta do početka zimskih mrazeva (uz zaštitu i duže) u većini lokaliteta u Srbiji, sa samo kratkim periodom «praznog hoda» u proizvodnji u kasno leto.

Evropskim tržištem svežom malinom dominira samo nekolicina dvorodnih i jednorodnih sorti, uključujući Glen Ample, Tulameen, Polka, Himbo top i Heritage. U grupu važnijih sorti svrstavaju se Glen Lyon, Autumn Bliss i Oktavija. Gaji se i nekoliko drugih sorti, a mnoge nove sorte su u fazi ispitivanja na različitim lokalitetima.

JEDNORODNE SORTE MALINE

Prelud(Cornell University, Njujork, SAD)

Prelud je jednorodna sorta maline, najranijeg vremena zrenja. Plod je srednje krupan, okrugao i čvrst, dobrog ukusa. Izdanci su uspravni, bujni i čvrsti. Veoma je otporna na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Dobro podnosi niske temperature. Umeren jesenji rod je dovoljan da obezbedi i jesenju berbu.

Kenbi(USDA, Oregon, SAD)

Izdanci su visoki, skoro sasvim bez bodlji, i srednje su rodnosti. Plodovi su srednje krupni do krupni, čvrsti, jarko crveni i izuzetnog su ukusa. Srednjeg vremena sazrevanja. Umereno do slabo otporna na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Osetljiva je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.

Glen Empl(SCRI, Engleska)

Glen je sorta srednjeg vremena zrenja i rađa krupne, slatke, svetlo crvene plodove kupastog oblika. Izdanci su bez bodlji, dobre bujnosti i otporni na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa. Ima umerenu do slabu otpornost na niske temperature, i u hladnijim podnebljima pupoljci su podložni izmrzavanju. Kvalitet Glen Empl plodova uzima se kao industrijski standard.

Glen Moj(SCRI; Engleska)

Glen Moj rađa velike, svetlo crvene plodove umerene čvrstine, Sorta ranog vremena zrenja sa plodovima koji se lako beru. Izdanci su uspravni, bujni , bez bodlji i obilno radaju. Umereno je otporna na zimske mrazeve. Osetljiva je na malininu muvu galicu i trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae. Otporna je na 2 biotipa biljnih vaši vektora virusa i na RBDV virus.

Leo(HRI East Malling, Engleska)

Leo rađa krupne, skoro potpuno okrugle plodove kasnog vremena zrenja. Ukus je izuzetan, a plodovi su takođe pogodni za preradu. U vegetaciji daje umeren broj novih izdanaka. Rađa na dugim rodnim bočnim grančicama, velikog potencijla rodnosti.Otporna je na Botrytis (sivu plesan) i uvenuće pupoljaka. Otporna na lisne vaši vektore mozaik virusa. Može se mehanički inficirati RBDV, ali u polju pokazuje dobru otpornost na prenošenje virusa putem polena.

Oktavija(HRI East Malling, Engleska)

Oktavija je jednorodna sorta vrlo kasnog vremena zrenja koja popunjava raspon između letnje i jesenje sezone. Izdanci su uspravni i obilno rađaju.. Plod je krupan, zatupasto-okruglog oblika, svetlo crvene boje i slatkog ukusa. Plodovi dobro podnose skladištenje. Otporna je na lisne vaši vektore mozaik virusa. Umereno je otporna na sivu plesan (Botrytis) i pegavost izdanaka, ali je osetljiva na sušenje pupoljka. Osetljiva je na RBDV i Phytophthora trulež korena maline. Ovo je relativno nova sorta.

Tulamin(Ag Canada, Britiš Kolumbia, Kanada)

Tulamin rađa krupne, čvrste, sjajne plodove izuzetnog kvaliteta. Sorta kasnog vremena zrenja, donosi umereno visoke prinose. Otporna je na biljne vaši vektore mozaik virusa. Srednje do slabo otporna na niske temperature, a pupoljci su podložni izmrzavanju u hladnijim podnebljima.

DVORODNE SORTE

Autumn Bliss(HRI East Malling, UK)

Autumn Bliss je malina ranog vremena zrenja, krupnih plodova izuzetnog ukusa. Sazreva 10-14 dana pre sorte Heritidž. Veliki deo roda donosi u prve dve nedelje berbe, što je prednost u severnijim podnebljima. Izdanci su kratki sa malo bodlji. Plod je blago tamne boje. Osetljiva je na RBDV, a otporna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.

Autumn Britten(HRI East Malling, Engleska)

Autumn Britten je rana sorta, krupnih i čvrstih plodova, dobrog ukusa. U poređenju sa sortom Autumn Bliss, izdanci ove sorte su viši, plodovi su boljeg kvaliteta, prinos je sličan ili veći, a manje je bujna. Rađa dan ili dva posle sorte Autumn Bliss. Osetljiva je na RBDV , a otporna na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa.

Polka (Poljska)

Polka ima srednje krupne plodove ranog vremena zrenja. Sve se više gaji u Evropi. Kvalitet plodova je vrlo dobar a prinosi su visoki.

Himbo-Top (Rafzaqu) (Švajcarska)

Himbo-Top na jednogodišnjim izdancima rađa krupne plodove dobrog kvaliteta nedelju dana posle sorte Autumn Bliss. Plodovi su kupastog oblika, svetlo crvene boje i dobrog ukusa. Izdanci su bujni, uspravni, srednje visine, pa postavljanje naslona olakšava berbu. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.

Karolina(University of Maryland, SAD)

Karolina ima krupne plodove kupastog oblika i dobrog ukusa. Izdanci su visoki i uspravni. Branje plodova sa kratkih bočnih rodnih grančica može biti otežano, ali daje dobre jesenje prinose. Posle dužeg skladištenja plodovi dobijaju tamniju boju. Otporna je na trulež korena koju izaziva Phytophthora fragariae.

Heritidž(Cornell University, Njujork, SAD)

Heritidž sorta smatra se standardnom dvorodnom sortom. Njeni visoki i čvrsti izdanci imaju izražene bodlje. Sorta sa izuzetno visokim prinosima. Plodovi na jednogodišnjim izdancima sazrevaju relativno kasno. Srednje su veličine, dobre boje, ukusa, čvrstoće, a pogodni su za zamrzavanje. Otporna je na većinu bolesti. Osetljiva je na biljne vaši vektore kompleksa mozaik virusa.

Džoan Skvajer(Medway Fruits, Engleska)

Džoan Skvajer bere se oko 2 nedelje posle sorte Autumn Bliss, sa sličnim prinosima. Plodovi su krupni, čvrsti, kompaktni i duge trajnosti. Pokožica je srednje čvrsta, osrednje crvena. Izdanci su bez bodlji i traže postavljanje naslona tokom berbe.

Tabela 1. Vreme zrenja maline.

U nastavku...tekst...Sadnja, Nega zasada, Navodnjavanje, Suzbijanje korova, Rezidba, Berba, Čuvanje i Transport maline

Sadnja, Nega zasada, Navodnjavanje,Suzbijanje korova, Rezidba, Berba,Čuvanje i Transport maline

Nastavak teksta...."Gajenje maline".

Sa pripremom zemljišta treba krenuti što ranije u proleće. Višegodišnje površinske useve ostavljene preko zime treba uništiti herbicidom širokog spektra. Za primenu tehnike sistemskog uništavanja preostalog busenja (sodizacija) neophodno je oformiti redove. Leje isto tako treba formirati u isto vreme. One treba da budu 25 - 30 cm visoke i 1,2 - 1,8 m široke pri osnovi.

Formiranje ovakvih leja posebno je pogodno kod teških i vlažnih zemljišta, jer omogućava adekvatnu drenažu.

Poželjno je da sadne leje budu ujednačene, što podrazumeva uzoravanje, tanjiranje ili drljanje i freziranje, da bi se usitnili krupniji busenovi.

U zavisnosti od obrade zemljišta tokom prethodnih sezona neke od ovih operacija mogu se izvesti u jesen pre sadnje. Redove je najbolje postaviti u pravcu sever - jug kako bi se obezbedila maksimalna izloženost suncu, ili u pravcu duvanja vetra, zbog bolje ventilacije i protoka vode. Vrlo je verovatno da se ne mogu ispuniti oba ova uslova, stoga odgajivač mora da zaključi koji će od ova dva faktora stvarati više poteškoća na datoj parceli.

Slika: Gajenje maline na uzdignutom banku.

Slika: Gajenje maline na malč foliji.

SADNJA

Mladi izdanci koji su prošli kroz period zimskog mirovanja koriste se za sadnju crvene maline. Oni se preuzimaju kao zelene sadnice sa golim korenom i mogu se zasaditi u proleće kada je zemljište spremno za obradu. Sadnja se može obaviti i u jesen, mada je, generalno, manje uspešna od prolećne sadnje u regionima sa hladnijom klimom. Jesenja sadnja podrazumeva intenzivno malčiranje kako bi se izbegle ekstremne temperature zemljišta i promene u stepenu vlažnosti zemljišta tokom zime, koje za posledicu mogu imati podizanje i spuštanje zemljišta i uginuće biljke.

Slika: Priprema za sadnju maline na postavljenoj malč foliji.

Mlade izdanke treba posaditi na istu dubinu na kojoj su bile pre presađivanja. Koren treba položiti u jamić koji treba da je neznatno dublji od jamića u rastilu. Izdanak sadnice treba orezati do visine od 12 cm i zaliti.

Korenove reznice se takođe mogu koristiti za sadnju. One se mogu odgajiti u rasadniku i rasaditi u rano proleće, kada izdanci dostignu visinu 12 – 20 cm. Kod ove vrste sadnica zalivanje može biti problematično, jer su korenove reznice zelene i lako mogu da uvenu. Kao alternativa, delovi korena prečnika ne manjeg od 25 mm i promenjive dužine mogu se postaviti neposredno u leju duboku oko 7,5 cm i sa oko 60 g podloge po ogrtaju ili po dužnom metru.

Slika: Gajenje maline u otvorenom plasteniku.

Zelene reznice dobijene iz kulture tkiva treba zasaditi kao rasadu pošto prođe opasnost od pojave mrazeva. Drvenaste reznice koje su prošle kroz period mirovanja mogu se zasaditi i ranije.

Korenov sistem treba pokriti sa 2 cm zemlje i dobro utabati kako bi koren dobro prionuo za zemlju. Sadnice dobijene iz kulture tkiva imaju niz prednosti, ali isto tako pokazuju osetljivost na herbicide. Najbolji način da se sadnice iz kulture tkiva prime jeste da se po sadnji zemlja dužinom brazde prekrije slojem slame, u svrhu malčiranja, u godini sadnje.

Treba imati na umu oštećenja koja prouzrokuju poljski miševi. Ovo ne samo da je dobro za suzbijanje korova, vec omogućava brži rast izdanaka, raniji i viši prinos u prvoj sezoni. Neophodna je primena navodnjavanja, a organski malč treba odstraniti po dolasku nižih tempreratura u oktobru.

NEGA ZASADA U GODINI SADNJE NAVODNJAVANJE

Uspešno postavljanje zasada zahteva adekvatno navodnjavanje kojim se obezbeđuje zadržavanje 50% vode u zemlji tokom prve vegetacije. Preporučuje se sistem zalivanja u tankom mlazu i trebalo bi ga postaviti pre sadnje. Kasnije se može pridodati donjem delu naslona, kako bi se sistem očuvao. Kontrola vlage u zemljištu najbolje se vrši tenziometrom.

PRIHRANA SADNICA

U godini sadnje veštačko đubrivo treba primeniti u neznatnoj meri. Nanesite 28 – 39 kg azota po hektaru 4 nedelje po sadnji. Prednost se daje kalcijum-nitratu (kalcijumova so) ili nekom veštačkom đubrivu koje je rastvorljivo u vodi, s obzirom na to da đubriva u prahu mogu da “sagore” mlade sadnice (260 kg/ha kalcijumove soli obezbeđuje 39 kg/ha čistog azota). Procenat azota u drugim konvencionalnim veštačkim đubrivima dat je u tabeli.

Tabela: Procenat azota u đubrivima

Ne zaboravite da količinu veštačkog đubriva treba da izračunate samo za površinu redova (leja) sa zasadima (ako je prosečna širina leje sa zasadom 1,5 m a između redova ste ostavili 3m rastojanja, onda vam treba približno 1/3 od količine đubriva koju biste upotrebili za čitav hektar). Kod jednorodnih vrsta maline potrebno je primeniti drugo đubrenje u avgustu. Ispitivanjem zemljišta može se utvrditi da primena veštačkih đubriva nije neophodna u godini sadnje, naročito na težim zemljištima.

SUZBIJANJE KOROVA

Kod sadnica dobijenih iz kulture tkiva prvih 6 – 8 nedelja primenite malč, a ne herbicide. U godini sadnje obično se javlja potreba za plitkom obradom zemljišta oko sadnice, kako bi se izbegla upotreba herbicida i napredovanje korova. Pre pojave korova, zelene sadnice sa golim korenom se mogu kasnije u toku vegetacije tretirati napropamidom i/ili malom dozom simazina šest meseci nakon toga, po uputstvu proizvodača. Herbicid setoksidim se može koristiti nakon pojave korova. Ne zaboravite da dodate adekvatnu dozu uljanog koncentrata, u suprotnom setoksidim neće dati zadovoljavajuće rezultate. Pokušajte da održite bez korova 0,9 m prostora u redu. Malč ne bi trebalo primenjivati u prvoj godini po sadnji, jer se malčiranjem može stimulisati trulež korena.

ODRŽAVANJE MEĐUREDNOG PROSTORA

Uobičajeno je da međuredni prostor ostane nezasađen i oslobođen od korova, a održava se tokom godine sadnje do kasnog leta i rane jeseni kada se na njemu mogu zasaditi višegodišnji ili sezonski usevi. Zasađivanje površinskih useva usporava rast korova, umanjuje eroziju i odvod hemijskih materija iz zemljišta i suzbija pojavu određenih bolesti i štetočina. Površinski usevi takode utiču na poboljšanje kvaliteta zemljišta i povećanje organskih materija i, generalno, doprinose održavanju i privlačnijem izgledu malinjaka.

Mešavina združenih useva (trave roda Festuca (vijuk), višegodišnja ražna trava (Lolium perenne) i prava livadarka (Poa pratensis) najbolja su kombinacija koja obezbeđuje dugotrajnost zemljišta, nisku potrošnju hranljivih materija i vode i lako održavanje višegodišnjih useva, iako se vijuk, detelina ili obična trava mogu sejati samostalno. Treba se truditi da višegodišnji usevi ne zađu u red sa tendencijom preuzimanja vode i hranljivih materija od žbuna maline. Površinske useve treba redovno kositi kako bi se ovo sprečilo.

Sezonski površinski usevi, kao što su raž, ražne trave i jecam, takođe se svake godine mogu posejati između redova, i tada služe kao prirodni malč. Pre ponovne setve u narednoj godini ovi se usevi mogu plitko posejati, kako bi se izbegla eventualna oštećenja korenovog sistema maline.

Slika: Zasad maline - mešavina združenih useva (trava).

POSTAVLJANJE NASLONA JEDNORODNE SORTE

Postavljanje naslona u zasadu smatra se standardnom, konvencionalnom tehnikom u gajenju maline. Naslon treba formirati u prvoj godini zasnivanja zasada. Postoji više vrsta sistema uključujući V-špalir, vertikalni sistem, viseći naslon i varijante visećeg naslona. Ovde će biti reči samo o V-špaliru i vertikalnom sistemu jer se oni najviše koriste u gajenju maline.

Slika: Tipovi stubova za uzgoj maline.

V - ŠPALIR

Sistem koji se preporučuje kod gajenja višegodišnjih sorti je V-špalir. Kod ovog sistema, stubovi se postavljaju pod uglom od 20 - 300 X ili, u nekim slučajevima, pod neznatno većim uglom, u zavisnosti od konfiguracije terena i bujnosti sorte. Na primer, stubovi se postavljaju tako da razmak pri dnu stubova bude 46 cm, a između vrha stubova 107 cm, i pri uglu od 250X. Na svaki od stubova postavljenim u zemlju, kao što je opisano, pričvršćuju se dva reda žice. Prvi red žice postavlja se na visini od 70 - 80 cm, a drugi na visini 160 - 170 cm, uz razmak od 60 - 70 cm između žica. U proleće, dvogodišnji izdanci se orezuju i vezuju za žicu sa spoljne strane reda, kako bi se omogućila berba, dok se jednogodišnjim izdancima omogućava rast sa unutrašnje strane, za berbu sledeće godine. Ovim sistemom gajenja povećava se broj izdanaka po 1 m reda, pojednostavljuje berba i omogućava maksimalna izloženost sunčevim zracima.

Slika: V - Špalir.

VERTIKALNI NASLON

Kod sistema vertikalnog naslona, razmak između redova kreće se izmedu 2,5 – 3 m i 0,25 - 0,5 m unutar reda. Za naslon se koriste stubovi istesani od bagrema, ili nekog drugog drveta koje ne truli, visine 2,5 m, ili betonski stubovi dimenzija 250 x 12 x 10 cm. Stubovi se postavljaju u zemlju, drveni stubovi na dubinu od 50 cm, betonski 70 na cm, što znači da se visina stubova iznad zemlje kreće od 1,8–2,0 m.

Frontalne stubove treba dublje ukopati i uz njih postaviti naslon. U zavisnosti od dužine redova, preporučuje se da se svaki deseti stub u redu podupre kosnicima. Drveni stubovi postavljaju se na rastojanju od 6–7m, a betonski na 8-10 m.

Ovaj sistem može se upotrebiti kod T ili I špalira. U prvom slučaju postavlja se poprečna letva širine 60 - 90 cm na predviđenu visinu rasta dvogodišnjih izdanaka, a druga poprećna letva širine 45 - 60 cm pričvršćuje se na približno 1/3 do 1/2 visine dvogodišnjih izdanaka.

Slika: T - Špalir.

Žica se postavlja na spoljni deo poprečnih dasaka na koje se dvogodišnji izdanci naslanjaju. Mana ovog sistema ogleda se u nemogućnosti prilagođavanja visini, a predstavlja i smetnju prilikom branja plodova sa jednogodišnjih izdanaka. Kod I špalira ne koriste se poprećne letve, već 1 do 2 pojedinačne žice (sa svake strane stuba po jedna) kojim se vezuju uspravljeni dvogodišnji izdanci.

Ovakvim načinom vezivanja sprečava se lomljenje izdanaka usled vetra, međutim utiče se na to da se jednogodišnji izdanci razvijaju prema spoljnom delu reda, što može otežavati berbu i prskanje.

DVORODNE SORTE

Dvorodne sorte često se gaje bez naslona, mada bi većini njih pogodovao privremeni naslon radi lakše berbe. Uopšteno govoreći, u tu svrhu koristi se T naslon sa pokretnim stubovima. Šipka širine 90 cm postavlja se u visini od oko 120 cm na potporni stub; na nju se pričvršćuje uže za jednokratnu upotrebu kojim se podupiru izdanci tokom berbe. Stubovi se postavljaju u prethodno iskopane jame zajedno sa komadom cevi koja sprečava da se jama zatrpa, ili se privremeno mogu pobiti metalni stubovi dok se ne završi berba. Armatura za beton sa 2 poprečne šipke zavarene za druge 2 vertikalne šipke je dobar privremeni naslon koji se može koristiti i više puta. Gornja poprečna šipka mora biti dovoljno široka da kroz nju mogu da se provuku i privežu krajevi kanapa.

Naslon se uklanja posle berbe, kako bi se omogućilo košenje izdanaka u toku perioda mirovanja.

Slika: Sistem rezidbe maline - A.

Slika: Sistem rezidbe maline -B.

Slika: Sistem rezidbe maline - C.

ORGANIZACIJA SEZONSKE PROIZVODNJEPROLEĆNA REZIDBA

Rezidbu treba obaviti do ranog proleća. Žbunove u redu treba suziti za 30 - 45 cm kosilicom, i to važi kako za jednorodne tako i za dvorodne sorte maline. Mnogo je bolje imati više uskih nego manji broj širokih redova. Kod redova sa uzanim žbunovima izloženost sunčevim zracima i ventilaciji je veća, što je važno za suzbijanje bolesti, a uz to se i berba olakšava.

JEDNORODNA CRVENA MALINA

Kod jednorodnih sorti odstranite sve dvogodišnje izdanke iz prethodne godine (one koji su dali plodove u prethodnoj godini) do nivoa zemlje. Odstranite i izdanke koji su oštećeni ili oboleli, i proredite ostatak jednogodišnjih izdanaka (one koji će plodonositi u toj godini) na 10 - 13 zdravih izdanaka po metru, pri 30 cm širine žbuna. Izdanci se mogu skratiti na visinu prikladnu za berbu, mada ne za više od 25% dužine izdanka. Ovakav način rezidbe omogućava redovan prinos iz godine u godinu. Ovo je najjednostavniji način održavanja prirasta maline. Informacije o alternativnim tehnikama rezidbe, kao što su košenje svake druge godine ili suzbijanje rasta jednogodišnjih izdanaka, mogu se dobiti u ostalim publikacijama, mada ove tehnike nisu u široj upotrebi. Za crvenu malinu se ne preporučuje letnja rezidba u rejonima sa hladnijom klimom, jer se njome odlaže rast izdanaka i ne stimuliše bujnost, a rezidba doprinosi osetljivosti biljke na niske temperature.

Slika: Uklanjanje starih izbojaka.

DVORODNA CRVENA MALINA

Kod dvorodnih sorti, jednostavno pokosite sve izdanke do nivoa zemlje srpom. Obratite pažnju da ne kosite isuviše blizu izdanaka. Trebalo bi da ostane nepokošeno 5-7 cm prostora do izdanka kako bi se sprecilo eventualno oštecenje žbuna. Kod jednogodišnjih sorti, poželjno je da ostane što veci broj izdanaka po kvadratu, stoga proredivanje izdanaka nije potrebno. Rezidbu bi trebalo obaviti tokom perioda mirovanja, obicno kasno u prolece, kako bi se izbeglo oštecenje jednogodišnjih izdanaka.

PRIHRANA

Veštačka đubriva koja se primenjuju u proleće. Preporučuje se da se svake druge godine vrši testiranje sastava zemljišta i lišća, kako bi se optimalizovao program prihrane. Zasadi maline stari 2 godine i više imaju potrebu za čistim azotom u količini od 45 - 90 kg/ha godišnje. Ova količina obezbeđuje se ili kroz prirodne procese u zemljištu ili kroz primenu veštačkih đubriva, ili kroz kombinaciju ova dva načina.

Generalno, 50 kg/ha čistog azota je doza koja se primenjuje na jednogodišnjim sadnicama, 84 kg/ha čistog azota na dvogodišnjim i starijim sadnicama. Neznatno veća količina će biti potrebna na lakim zemljištima, a nešto manja na teškim. U prvoj godini po sadnji upotrebite bilo koji jeftiniji izvor azota.

Ne treba koristiti kompozitna veštačka đubriva u odnosu 15:15:15, osim na peskovitim zemljištima.Ako, na primer, koristite natrijum nitrat, biće vam potrebno 165 kg/ha da biste obezbedili 56 kg čistog azota, 247 kg/ha za 84 kg čistog azota (u natrijum nitratu ima 34% azota).

Dvorodne sorte traže više azota, zbog intenziviranog razvoja izdanaka, a potom i plodova u istoj godini. Zasadu od 2 godine i više potrebno je 78 kg/ha čistog azota godišnje. Što se tiče jednorodnih sorti, jednogodišnje sadnice imaju za 40% manju potrebu za azotom. Izvor azota kod dvorodnih sorti može biti isti kao kod jednorodnih.

Slika:Nedostatak azota.

Slika:Nedostatak gvožđa.

Slika:Nedostatak kalijuma.

Slika:Nedostatak magnezijuma.

Veštačko đubrivo nanesite u dva navrata, u vreme bubrenja pupoljaka u proleće, a kod jednorodnih sorti u vreme zametanja plodova. Dvorodne sorte treba prihranjivati istovremeno kada i jednorodne.

Kod zasada koji nisu navodnjavani veštačka đubriva treba primenjivati u manjoj meri nego kod onih koji su navodnjavani.Mlade zasade treba upola manje đubriti od starijih.Dvorodne sorte imaju manju potrebu za đubrenjem od jednorodnih, jer višak azota utiče na odlaganje zametanja, i kasniji rod može izostati usled pojave mrazeva.

NAVODNJAVANJE

Svim sortama maline pogoduje navodnjavanje u tankom mlazu, naročito na peskovitim zemljištima.

Zasadu je potrebno 2,5 – 5,0 cm vode nedeljno da bi se postigli najbolji rezultati i visok prinos.Ovaj uslov može se ispuniti navodnjavanjem i padavinama. Tokom perioda formiranja konačne veličine ploda, odnosno berbe, neophodne su veće količine vode, da bi se obezbedila količina vode potrebna za razvoj plodova. Izbegavajte navodnjavanje odozgo, jer se tako prenose bolesti i umanjuje kvalitet ploda.

BERBA I RUKOVANJE PLODOVIMA POSLE BERBE HLAĐENJE I ČUVANJE

Plodovi maline ne sazrevaju istovremeno, što znači da je potrebno više berbi da bi se obezbedili maksimalni prinosi. Berbu obavljajte često, barem svaki drugi dan ili češće, ukoliko su temperature visoke. Najviši prinosi ostvaruju se ako se berba obavlja ujutru, pošto se rosa osuši, i pre nego nastupe visoke temperature. Razvijen sistem brzog transporta plodova sa polja tokom berbe je imperativ. Svaki sat kašnjenja odlaganja plodova u hladnjaču posle berbe umanjuje dugotrajnost plodova za otprilike 1 dan.

Maline bi trebalo brzo stavljati u klimatizovane uslove hladnjače, propuštanjem hladnog vazduha (2°C) preko paleta sa plodovima. Kada se plodovi ohlade skoro do temperature 0°C, palete sa gajbicama treba uviti u plastiku i ostaviti u hladnu komoru na temperaturi od -1°C – 0°C, pri relativnoj vlažnosti vazduha od 90 – 95%, i uz slab protok vazduha, da bi se smanji stepen dehidratacije. Više temperature i niža vlažnost vazduha nepovoljno će se odraziti na dugotrajnost plodova.

Najbolji stepen zrelosti plodova maline za svežu upotrebu je onda kada plod u potpunosti dobije crvenu boju, odnosno pre nego što poprimi tamno crvenu boju. Plodovi koji se oberu pre perioda punog zrenja biće dugotrajniji od onih koje su potpuno zreli ili prezreli u vreme berbe. Dobra praksa kod proizvodnje maline za svežu upotrebu jeste obuka berača da u pravo vreme beru plodove, tako da sortiranje nakon berbe nije neophodno.

Berači mogu ubrane plodove neposredno po berbi stavljati u plastične posude koje se odmah mogu proslediti u klimatizovane uslove, i odatle plasirati na tržište. Posude od čiste Clamm-shell plastike, zapremine 100 - 150 g, predstavljaju industrijski standard za veleprodajno tržište. Ove posude su jeftine, omogucavaju brzo hlađenje plodova i providne su. Na dno posude može se staviti upijajuća podloga koja apsorbuje višak vlage i sok koji iscuri.

Slika 1, 2 i 3: Uzgojni oblik i mehanizovana berba maline.

Slika:Berba maline.

U posudi ne bi trebalo da bude više od 4 sloja maline, kako se plodovi na dnu ne bi ugnječili. Preciznu veličinu posude treba utvrditi u dogovoru sa kupcima. Posude od celuloze još uvek su u upotrebi za lokalno i neposredno maloprodajno tržište.

Slika:Odvajanje maline za pakovanje.

TRANSPORT

Procenjeno je da se gotovo 40% roda izgubi u periodu dok plodovi stignu od polja do krajnjeg kupca.Veliki deo ovog gubitka dešava se usled loše manipulacije plodovima posle berbe, što uključuje i transport.Smanjenjem broja transfera plodova kako iz ruke u ruku tako i kao upakovanog proizvoda, smanjiće se i procenat gubitka. Malina bi trebalo da se održava u hladnim uslovima, upakovana u svakoj fazi transporta.Gajbice bi trebalo transportovati na paletama, ne dopuštajući pri tom da leže na podu ili dodiruju stranu prikolice, kako bi se obezbedio protok vazduha.

Temperatura u gajbicama koje dodiruju pod ili stranu prikolice može biti viša za cak 11°C. Isto tako, gajbice ne treba ređati iznad zadnjih točkova kamiona, kako bi se smanjilo truckanje. Da bi se palete stabilizovale, one su mogu dodatno prepakovati, ili se na njih mogu postaviti pantljike. Ukoliko za to postoje mogućnosti treba koristiti kamion-hladnjaču.

Međutim, kod većine ovih kamiona cirkulacija vazduha nije zadovoljavajuća, i temperatura ne može da se održi ispod 4°C, a da se plodovi ne zalede. Usled toga, maksimalno hlađenje plodova pre utovaranja je čak i važnije, kako bi proizvod stigao na tržište u što boljem stanju. Ukoliko vam kamion-hladnjača nije na raspolaganju, gajbice sa plodovima iz klimatizovanih uslova treba prekriti platnom da bi se održala niža temperatura. Ovaj postupak se ne preporučuje za transport na veliku daljinu.

Transport plodova do veleprodajnog, odnosno maloprodajnog tržišta često je izvan kontrole odgajivača. Na poboljšanje kvaliteta proizvoda koji stiže do potrošača utiče razvijanje dobrih odnosa sa kupcima u veleprodaji, odnosno maloprodaji, u cilju njihove edukacije kako da na adekvatan način postupaju sa svežom malinom. Poželjan je lični kontakt između prodavca i kupca pre prve isporuke, a u slučajevima kada to nije moguće, od pomoći može biti i uputstvo za rukovanje pridodato uz pošiljku.

U nastavku.....tekst "Suzbijanje štetočina"

Suzbijanje štetočinau toku gajenja maline

Nastavak teksta...."Gajenje maline".

Malina je osetljiva na mnoštvo bolesti i štetočina. Adekvatnom negom zasada može se suzbiti veliki broj štetočina, ili se može uticati na smanjenje stepena njihove zastupljenosti. Održavanje zdravog statusa biljaka kroz dobru prihranu i navodnjavanje, adekvatna rezidba i postavljanje naslona, u cilju poboljšanja ventilacije u zasadu, dobra zaštita od korova, kojom se minimizira pojava eventualnih domaćina bolesti doprinosi smanjenju uticaja bolesti i štetočina. Pri tom, odabirom otpornih sorti i pravilnom primenom pesticida, sa ciljem povećanja otpornosti na

ciljane prouzrokovače bolesti, takođe se umanjuje njihov uticaj. Međutim, kada pri monitoringu prouzrokovača bolesti naznačeni gubici u prinosu prelaze prihvatljiv stepen, hemijski pesticidi, u mnogim slučajevima, mogu da obezbede dobru kontrolu. Obratite pažnju na uputstva proizvođača, kako biste obezbedili najbolji efekat i zadovoljili zahteve izvoznog tržišta.

INSEKTI ŠTETOČINE

MALININA BUBABYTURUS TOMENTOSUS

Slika 1 i 2: Malinina buba - odrasla i larva.

Odrasli insekti pojavljuju se krajem aprila i početkom maja. Hrane se mladim lišćem, uglavnom na novim izdancima. Kod velikih oštećenja list izgleda poderano, bez lisne mase, i samo sa lisnim žlezdama. Kasnije se malinina buba premešta na cvetne pupoljke i hrani mladim cvetovima. Ženke polažu jaja u skoro otvorene cvetove (između prašnika i tučka, prim.prev), a kada se larve ispile hrane se i razvijaju u plodovima maline. Često se, prilikom branja plodova, mogu naći između ploda i peteljke, mada se često zadržavaju u udubljenju ploda.Suzbijanje je usmereno na odrasle insekte. Potrebno je primeniti karbamil ili piretin sprej u kombinaciji sa nekim drugim sredstvom, kako u periodu pre cvetanja tako i neposredno po otvaranju cvetnih pupoljaka. Dvorodne sorte uglavnom uspevaju da izbegnu ovu štetočinu.

MALININ MOLJACLAMPRONIA RUBIELLA

Larve malininog moljca period mirovanja provode u zemljištu, pri dnu izdanaka. Pojavljuju se u rano proleće, penju se uz izdanak i smeštaju u bočne pupoljke, gde se hrane. Ozbiljnija zaraženost izdanaka ovim insektom može da izazove radikalna oštećenja na rodnim izdancima.Do parenja, odrastao moljac je malih dimenzija (1 cm), i na krilima braon boje ima svetlo drap pege. Ženke polažu jaja u cvet, na mestu spajanja udubljenja i peteljke. Mlade larve se na početku hrane na mladim plodovima, a kasnije padaju na zemlju, presvlače se i ulaze u fazu mirovanja.

Slika:Malinin moljac.

Kontrola ove štetočine usmerena je na larve koje se razvijaju u proleće. Od hemijskih sredstava primenjuju se uljani preparati koji se nanose u peridu mirovanja, dok se odrasli insekti suzbijaju malationom ili drugim organofosfatnim insekticidima.

PREGALJTETRANYCHUS URTICAE

Slika: Grinje na malini.

Pregalj se hrani na naličju lista, što prouzrokuje pegavost gornje površine lista. Oštećenja se uglavnom javljaju u delovima parcele sa nedovoljno vlage, naročito kada je leto vrlo toplo i sa malom količinom padavina. Primena visokih doza azotnog đubriva može stimulisati rast mladih izdanaka sa sočnim lišćem koje je meta pregalja. Heksitijazoks je usmeren na eliminisanje jaja i mladih pregalja, a može se primeniti u ranoj fazi razvoja zaraze. Bifenazat se takođe primenjujeu kontroli ove štetočine, nakon berbe.

VELIKA AMPHOROPHORA IDAEI IMALA APHIS IDAEI MALININA VAŠ

Slika: Lisne vaši.

Vaši mogu da prouzrokuju uvijanje listova, a izražena zaraženost maline vašima utiče na smanjenje prirasta biljke. Međutim, veća oštećenja nanose kao prenosioci virusnih oboljenja, kao što je npr. mozaik virusa i žbunaste kržljavosti maline. Ukoliko se u junu ustanovi prisustvo više od 2 vaši na vrhu izdanka, mora se primeniti insekticid. Za suzbijanje ove štetočine mogu se koristiti disulfoton, koji deluje sistemski, ili namenski malation sprej.

ŠPANSKI POPACOECANTHUS PELLUCENS

Slika: Španski popac.

Šteta koju nanosi španski popac odnosi se prvenstveno na štetu izazvanu polaganjem jaja u unutrašnjost izdanaka u jesen. U zasebna udubljenja nanizana duž izdanaka može da se položi i do 80 jaja. Ovo može prouzrokovati slabljenje i lomljenje izdanaka tokom zime, ili pod teretom roda. Prisustvo prirodnih parazita, održavanje sadnice adekvatnim suzbijanjem korova, suzbijanje pojave divljih koštunica u okruženju, rezidba i spaljivanje zaraženih izdanaka u proleće generalno obezbeđuju kontrolu ove štetočine. Prouzrokovana šteta obično je manjih razmera, i hemijska kontrola retko je neophodna, iako se može primeniti u jesen, sa ciljem da se unište ženke pre nego što polože jaja. U ovu svrhu uspešno se koristi karbaril.

JAGODIN CVETOJEDANTHONOMUS RUBI

Ovi insekti odsecaju cvetne pupoljke u rano proleće, i ako su zastupljeni u većem stepenu mogu znatno da umanje prinose. Ženka polaže jaja u cvetni pupoljak, a potom pravi zarez na cvetnoj dršci koja se lomi, cvetni pupoljak vene i otpada.

Postoji nekoliko opcija za suzbijanje ove štetočine i odnosi se na primenu hlorpirifosa, befentrina, malationa i fenpropatina. Vreme tretiranja je od primarnog značaja, jer ova štetočina razvija samo jednu generaciju godišnje. Potrebno je često nadgledati zasad i pratiti pojavu ove štetočine.

ERIOFIDNA GRINJAPHYLLOCOPTES GRACILIS

Slika: Oštećenje od grinje.

Oštećenja koja prouzrokuje eriofidna grinja, koja se manifestuju pojavom žutih neravnina na listu maline, mogu se pogrešno uzeti za oštećenja nastala usled virusnih bolesti. Oštećenja na plodovima obično dovode do prevremenog sazrevanja koštunica, usled čega plodovi ostaju deformisani.

Ozbiljnije zaraženi plodovi se sasuše ubrzo nakon opadanja kruničnih listića. Suzbijanje ove štetočine može biti otežano, jer mnogi insekticidi uništavaju grinje-predatore i tako pogoršavaju stanje

Sistematsko suzbijanje ovih insekata primenom vamidotiona pokazalo se efikasnim. Među sortama Tulamen, Leo i dr. primećene su znatne razlike u pogledu otpornosti. Među osetljivim sortama je i Glen empl, ali i druge.

MALININA MUŠICARESELIELLA THEOBALDI

Slika: Malinina mušica - larve.

Malinina mušica, sićušna muva, retko uzrokuje ozbiljne štete, ali cecidoidno sušenje maline koje se sa njom povezuje, i koje prouzrokuju gljivice koje se u velikom broju nastanjuju na mestima na kojima ima malinine mušice, mogu znatno redukovati prinose.

Malinina mušica polaže jaja u pukotine kore izdanka koje se stvaraju tokom zime i proleća. Pošto se hrane plutastom prevlakom izdanka, razne patogene gljive mogu se nastaniti u tim delovima izdanka, stvarajući lezije na tim mestima, nekada do te mere da se izdanak nabora. Suzbijanje malinine mušice može se postići uklanjanjem prve serije mladih izdanaka. Druga serija izdanaka ima manji broj naprslina u koje ženka polaže jaja, tako da se umanjuje razvoj narednih generacija štetočine. Kao alternativa, nanošenje hlorpirifos ili fenitrotiona pri dnu izdanka može biti efikasno u suzbijanju odraslih insekata kada se pojave u proleće.

Neophodna su dva do tri intenzivna prskanja da bi se u potpunosti ispunile pukotine, i da bi pesticid sišao do osnove izdanka. Primena preparata spinosad takođe može biti efikasna mera kontrole ove štetočine.

MALININA MUVA GALICALASIOPTERA RUBI

Slika: Malinina muva.

Malinina muva galica, sicušna muva, formira gale (guke), ili neznatna zadebljanja na izdancima koja se teže uočavaju. Ženka polaže jaja u cvetne pupoljke maline u vreme odvajanja kruničnih listića. Ispiljene larve se ubušuju u izdanak, gde se obrazuje gala koja se pogrešno može identifikovati kao oštećenje nastalo usled mraza.

Zasadi kod kojih je tokom ranijih vegetacija bila zastupljena muva galica mogu se tretirati bifentrinom ili malationom, neposredno pre cvetanja, a sredstvo se nanosi pri dnu izdanka, da bi se suzbili odrasli insekti po pojavljivanju u proleće. Novije hemijsko sredstvo spinosad takođe može da obezbedi suzbijanje ove štetočine.

PROUZROKOVAČI GLJIVIČNIH OBOLJENJA

TULEŽ KORENA PROUZROKOVAČPHYTOPHTHORA FRAGARIAE VAR. RUBI

Slika: Simptomi fitoftore na listu maline.

Trulež korena obično se pojavljuje na vlažnim, slabo propustiljivim zemljištima. Izdanci iznenadno uvenu i propadaju, a lišće žuti i postaje sprženo po ivicama. Zaraženi izdanci ostaju isušeni i propadaju pre berbe.

Koren i žbun izgledaju sasušeno po iskopavanju. Kontrola ovog oboljenja zahteva integrisan pristup koji obuhvata dva segmenta od posebne važnosti: formiranje izdignutih leja, radi bolje propustljivosti zemljišta, i sadnja sorti otpornih na prouzrokovača ovog oboljenja. Zatim, tu je i primena hemijskih sredstava, uz propratne mere nege, kao i genetska otpornost sorte. Natapanje zemljišta mefanoksamom u proleće i jesen pruža najbolju hemijsku zaštitu. Folijarna primena fosetil-Ala u proleće, kada se prirast poveda za 7,5 cm, takođe može dati rezultate.

LJUBIČASTA PEGAVOST IZDANAKAMALINEPROUZROKOVAČ DIDYMELLA APPLANATA

Slika: Simptomi ljubičaste pegavosti izdanaka maline

Prouzrokovač Didymella applanata uzrokuje mrke do mrko ljubičaste pege oko pojedinačnih pupoljaka, a javljaju se sredinom, odnosno krajem leta. Pupoljci zahvaćeni ovim oštećenjima ne mogu da se razviju, odnosno imaju usporen rast u toku naredne vegetacije. Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Standardna mera kontrole obuhvata obavezno prskanje izdanaka krečnim sumporom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 -12 mm). Da bi ova mera bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje

ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađivanje otpornosti sorte i klasa koriščenih fungicida prilikom rotiranja preparata.

ANTRAKNOZA ILI PEGAVOST IZDANAKAPROUZROKOVAČ ELSINOE VENETA

Slika: Simptomi pegavoti izdanka maline.

Simptomi ovog oboljenja su sitne purpurne pege koje su sporadično zastupljene čitavom dužinom mladih izdanaka, a javljaju se u proleće. Vremenom se pege šire, blago ulubljuju u središnjem delu, poprimajući sivu boju sa purpurnim ivicama. Lezije se širenjem međusobno spajaju nanoseći jaka oštećenja na rodnim izdancima. Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline.

Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom, nakon pojavljivanja pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je poprskati celu površinu izdanka.

Ovaj tretaman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje. Dodatna hemijska kontrola može se postići primenom azoksistobina (nanošenje ovog preparata na jabuku oštećuje plodove), piraklostrobin (naizmenično rotirati sa drugim preparatima), mešavina piraklostrobina i boskalida (naizmenično rotirati sa drugim preparatima) ili mešavina kaptana i fenheksamida. Obratite pažnju na usklađivanje otpornosti sorte i klasa korišćenih fungicida prilikom rotiranja preparata.

SUŠENJE IZDANAKA MALINEPROUZROKOVAČ LEPTOSPHAERIACONIOTHYRIUM

Slika: Sušenje izdanaka maline.

Sušenje izdanaka ogleda se u slabijem rastu pojedinih ili svih rodnih bočnih izdanaka, a praćeno je uvenućem lišća oko nekrotičnih pega. Mrke, odnosno purpurne lezije pojavljuju se na glavnom izdanku, i mogu se proširiti za nekoliko centimetara.

Zaraženost se uglavnom povezuje sa oštećenjima izazvanim orezivanjem i njime uzrokovanom povredom izdanaka. Ovo oboljenje izazvaće pre potpuno sušenje izdanaka nego antraknozu ili ljubičastu pegavost izdanaka

Održavanjem odgovarajućeg razmaka između izdanaka prilikom rezidbe omogućava se slobodan protok vazduha, slobodna apsorpcija sunčevih zraka i umanjuje se mogućnost pojave ljubičaste pegavosti izdanaka maline. Trudite se da rezidbu obavite po suvom vremenu (4-5 dana posle rezidbe ne bi trebalo da bude padavina), kako bi se povrede sanirale. Neophodna standardna mera kontrole obuhvata prskanje izdanaka krečnim sumporom, bakar hidroksidom ili bakar sulfatom u periodu pojave pupoljaka (neposredno nakon pojave pupoljaka prečnika 6 – 12 mm). Da bi mera zaštite bila efikasna neophodno je je poprskati celu površinu izdanka. Ovaj tretman nije obavezan kod dvorodnih sorti, jer se izdanci koji prolaze kroz zimski period kose do nivoa zemlje.

SIVA PLESANPROUZROKOVAČ BOTRYTIS CINEREA

Slika: Simptomi sive truleži maline.

Kod zaraženosti maline sivom plesni karakteristična je skramna siva masa plesni koja se formira na plodovima. Gljivice se brzo šire i od samo jednog zaraženog ploda može se zaraziti čitav rod.

Suzbijanje sive plesni zahteva integrisan pristup i obuhvata obavljanje svih mera nege i održavanja kojima se omogućava dobra cirkulacija vazduha među izdancima, redovno branje zrelih plodova (kao i zaraženih plodova, kako bi se smanjio stepen izazivača primarne zaraze), kao i primenu fungicida tokom perioda cvetanja sa više padavina.

Višestruki fungicidi, kao što su fenheksamid, mešavina ciprodinila i fluidoksomila, iprodion, piroklostrobin, mešavina piraklostrobina i boskalida i mešavina kaptana i fenheksamida obezbeđuju kontrolu ovih gljivica. Prvo tretiranje (5 ˇV 10%) obavite tokom perioda početka cvetanja.

Tretiranje ponovite još dva puta u intervalu od 14 dana, naročito ukoliko je period cvetanja praćen većom količinom padavina. Ne zaboravite da rotirate preparate, kako se kod gljivica ne bi razvila rezistentnost.

SMEĐA PEGAVOST LISTA MALINEPROUZROKOVAČ SPHAERULINA RUBI

Slika: Simptomi smeđe pegavosti.

Simptomi ovog oboljenja ispoljavaju se na naličju lišća, obično leti, u vidu sitnih (15 mm) pega kružnog oblika. Pege se proširuju i spajaju kako vegetacija odmiče. Veoma intenzivne infekcije mogu dovesti do potpunog opadanja lišća. Primena hemijskog sredstva može biti efikasna (miklobutanil), ali u pogledu ovog oboljenja najsigurnije je korišćenje sorti otpornih na Sphaerulina rubi.

UVENUĆE IZDANAKA VERTICILLIUMALBOATRUM I/ILI V. DAHLIAE.

Slika: Simptomi virusnog oboljenja maline na lišću.

Hemijska kontrola virusnih oboljenja nije moguća. Suzbijanje je fokusirano na izbor zdravog sadnog materijala, kontrolu insekata prenosioca virusa (kada je to moguće) i uništavanje obolelih sadnica. Oboljenja virusa mozaika na malini odnose se na oboljenja prouzrokovana kompleksom virusa, odnosno virusom nekroze crne maline (BRNV), virusom uvijenosti lista maline (RLMV) i virusom pegavosti lišća (RLSV). Simptomi se razlikuju, a ispoljavaju se na listovima koji se uvijaju, poprimaju žućkaste, odnosno svetlo zelene pege, ostaju sitni, nerazvijeni i deformisani, a biljke obično ostaju slabije bujnosti i zaostaju u razvoju. Simptomi su najizraženiji u proleće, a kako u leto temperatura vazduha raste imaju tendenciju maskiranja.

Kontrola ovog oboljenja ogleda se u izboru zdravog sadnog materijala, izolovanju novih zasada kako od starih zasada tako i od divljih žbunova

Virus žbunaste kržljavosti maline (RBDV) je virus koji se prenosi u seme biljke polenom, a onemogućava razvoj koštunica, tako da se plodovi sparuše. Takođe se prenosi mehanički, korišćenjem inficiranih alatki za orezivanje. Ostali simptomi koji se mogu javiti kada je ovaj virus u kombinaciji sa BRNV su pojava lisne hloroze i kržljavih izdanaka. Suzbijanje ovog virusa vrši se isključivo eliminacijom zaraženih izdanaka.

BAKTERIJSKA OBOLJENJARAK KORENA I IZDANAKA MALINEAGROBACTERIUM TUMEFACIENS I/ILI A.RUBI

Slika: Rak izdanka maline.

Kod ove bolesti stvaraju se izrasline koje se obično pojavljuju u zoni korenovog vrata ili neposredno ispod površinskog sloja zemlje. Ova zadebljanja se takođe mogu javiti na korenu i izdancima, na mestima oštećenim rezidbom, kao i u pukotinama izdanaka. Abnormalne izrasline se javljaju u proleće i ometaju normalno upijanje vode i hranljivih materija. Zadebljanja obično nestaju tokom zime, ali se ponovo pojavljuju u proleće.

Suzbijanje ovog oboljenja svodi se na sadnju na nezaraženim parcelama, uz odabir zdravog sadnog materijala. Treba izbegavati parcele na kojima je u ranijim godinama bilo pojave ove bolesti, ili na kojima su se gajile vrste osetljive na ovaj virus, kao što su stabla voćnih vrsta i vinova loza. Prevencija pojave ove bolesti primenom sredstva A. radiobactor, soj K84, pokazao se perspektivnim, mada se njime bolest ne može izlečiti.

BAKTERIJSKO SUŠENJEPSEUDOMONAS SYRINGAE

Slika: Bakterijsko sušenje maline.

Karakteristični simptomi ovog oboljenja javljaju se u proleće, u vidu mrkih pega na lišću, lisnim peteljkama, internodijama i vrhovima kako jednogodišnjih tako i mladih izdanaka. Pege se šire i dobijaju zagasito mrku boju, i takve se proširuju na vaskularni sistem. Svi izdanci žbuna mogu se zaraziti i propasti. Simptomi se mogu pojaviti i u jesen, naročito kod primene visokih doza azota.

Ovo oboljenje može se pogrešno zameniti virusnim oboljenjem, nastalim usled niskih temperatura i napada insekata, ali se napad bolesti može utvrditi prisustvom curenja i odumiranja provodnih sudova.

Veće doze azota stimulišu rast mladih izdanaka koji su osetljiviji. Stepen suzbijanja bolesti do izvesne mere postiže se primenom bakarnog sredstva bordovska čorba (1 kg bakar sulfata, 1 kg hidratisanog kreča, 70 l vode) koji deluje na principu odlaganja pojave primarnih izvora zaraze na izdancima.

SUZBIJANJE KOROVA

Suzbijanje korova odnosi se kako na mere nege tako i na mere hemijske zaštite. Malciranje u godini sadnje, permanentno međuredno gajenje useva i plevljenje može umanjiti potrebu za intenzivnom hemijskom zaštitom. Međutim, dostupna je nekolicina vrlo efikasnih herbicida za održavanje malinjaka. Herbicidi se svrstavaju u više kategorija, u zavisnosti od ciljne grupe biljaka kod kojih se primenjuje (širokolisni korovi nasuprot travnatim), u zavisnosti od perioda primene u okviru razlicitih vrsta korova (pre pojave korova ili po izbijanju korova) i specifičnosti (herbicidi širokog spektra/sa potpunim dejstvom ili onih koji se primenjuju kod određenih biljnih vrsta).