Citati iz opusa Dina-Arakis Frenka Herberta

Jednooko viđenje naše vaseljene govori nam da ne moramo predaleko tražiti probleme.Takvi problemi se možda nikada neće pojaviti. Umesto toga, pozabavimo se vukom usopstvenom toru. Čopori koji napolju tumaraju možda čak ni ne postoje.

Ako verujete u određene reči, vi verujete u njihove skrivene sadržine. Kada verujete da jenešto ispravno ili pogrešno, istinito ili lažno, vi verujete u pretpostavke u rečima kojeizražavaju te sadržine. Takve pretpostavke su obično pune rupa, ali ostaju najdragocenijeza ubeđenog

Naučićete metode integrisanog mišljenja kada završite sledeći korak u vašem mentalnomvaspitanju. Reč je u gestalten funkciji koja će zastrti puteve podataka u vašoj svesti,razlučujući zamršenosti i nagomilavanja priliva podataka od mentatskih tehnika indeks-kataloga koje ste već usavršili. Vaš početni problem sastojaće se u razbijanju napetostikoje nastaju od razilaznog skupa podataka, sitnica o posebnim predmetima. Buditeupozoreni. Bez mentatske sposobnosti integrisanja, mogli biste da zapadnete u BabelovProblem, koji predstavlja obeležje koje dajemo sveprisustnim opasnostima postizanjapogrešnih kombinacija od tačnih podataka.

Nema ni krivice ni nevinosti u vama. Sve u vezi sa tim je prošlost. Krivica mlati mrtve, a janisam Gvozdeni Malj. Vi mnoštvo mrtvih ste samo ljudi koji su uradili određene stvari isećanja na te stvari osvetljavaju moju stazu.

Prirodno odabiranje bilo je opisano kao odabirno očuvanje u prirodnoj sredini onih koji ćeimati potomstvo. Kada su, međutim, ljudska bića u pitanju, ovo je do krajnostiograničavajuća tačka gledanja. Spolno rasplođavanje teži eksperimentu i novini. Toizaziva mnoga pitanja, uključujući i ono prastaro da li je prirodna sredina odabirni činilactek prošto su se varijacije dogodile, ili sredina igra pred-selektivnu ulogu u određivanjuvarijacija kojima pruža okrilje. Dina u stvari nije odgovorila na ova pitanja; ona je samoiznela nova pitanja na koja će Leto i Sestrinstvo možda pokušati da odgovore tokomsledećih pet stotina pokoljenja.

Mir zahteva rešenja, ali mi nikad ne postižemo živa rešenja; mi se samo upinjemo da ihdostignemo. Utvrđena rešenja su, prema definiciji, mrtva rešenja. Nevolja sa mirom je utome što teži da kažnjava greške umesto da nagrađuje blistavost uma.

Postoje očigledni uticaji višeg reda u svakom planetarnom sistemu. Ovo se često pokazujeprilikom uvođenja zemaljskih formi života na novootkrivene planete. U svim takvimslučajevima, život u sličnim zonama razvija upečatljive sličnosti prilagodljive forme. Ovaforma označava mnogo više od spoljašnjeg oblika; ona pretpostavlja ustrojstvonadživljavanja i odanost takvih ustrojstava. Čovekova težnja za ovim međusobno zavisnimredom i naše utočište unutar toga predstavljaju duboku nužnost. Ova težnja može,međutim, da se izopači u nazadno, grčevito pribegavanje istovetnosti. Ovo se uvekpotvrđivalo kao smrtonosno za čitav sistem.

Ono što vi iz CHOAM-ovog upravništva izgleda niste sposobni da shvatite jeste da se utrgovini retko nailazi na istinsku odanost. Kada ste poslednji put čuli da je neki činovnikdao svoj život za kompaniju? Možda vaš nedostatak počiva u pogrešnoj pretpostavci damožete da naređujete ljudima da misle i sarađuju. Ovo je bio nedostatak svih, od religijado generalštabova kroz istoriju. Generalštabovi imaju dugu istoriju uništenja vlastitih

2

naroda. Što se religija tiče, preporučujem vam da ponovo pročitate Tomu Akvinskog. Kadaje o vama iz CHOAM-a reč, u kakvu besmislicu vi verujete! Ljudi moraju da žele da činestvari iz svojih najunutrašnjih pobuda. Ljudi, a ne trgovačke organizacije ili lanci vlasti, suono što čini da velike civilizacije dejstvuju. Svaka civilizacija zavisi od kvaliteta jedinki kojeproizvodi. Ako ljude preterano ustrojite, ako ih preopteritete zakonima, suzbijete njihovutežnju za uzvišenošću - oni nisu u stanju da delaju i njihova civilizacija propada.

"Znamo da ne postoji ukupna suma dostižnog znanja; to je ostavljeno Bogu. Ali ono štoljudi mogu da nauče, ljudi mogu da sadrže."

Granice opstanka određene su klimom, tim dugim nanošenjima promene koju jednopokoljenje može da propusti da primeti. A krajnosti klime su ono što postavlja obrazac.Usamljena, ograničena ljudska bića mogu da zapaze klimatske oblasti, kolebanje godišnjihvremenskih prilika i, ponekad, mogu da zapaze takve stvari kao na primer 'Ovo jenajhladnija godina koju znam'. Takve stvari su osetne. Ali ljudska bića su retko svesnanormalnog menjanja tokom dugog vremenskog perioda. A upravo kroz tu svesnost ljudskabića uče kako da opstanu na bilo kojoj planeti. Ona moraju da upoznaju klimu.

Posle Slobodnjaka, svi planetolozi shvataju život kao izraze energije i tragaju za njenimvišim ravnima odnosa. Preko komadića, čestica i delića koji su prerasli u opšterazumevanje, rasna mudrost Slobodnjaka preobrazila se u nove sigurne činjenice. Stvarkoju su Slobodnjaci posedovali kao narod, svaki narod može da ima. Potrebno im je samoda razviju osećanje za energijske odnose. Potrebno im je samo da primete da energijanatapa obrasce stvari i prilagođava se tim obrascima.

Bilo koja staza koja sužava mogućnosti u budućnosti može da postane smrtnosna klopka.Ljudska bića ne krče sebi put kroz lavirint; ona pretražuju širok horizont ispunjenjedinstvenim prilikama. Sužavajuća tačka gledanja lavirinta može da privlači samostvorenja čiji su nosevi zagnjureni u pesak.

Crkva i Država, naučnički razum i vera, pojedinac i njegova zajednica, čak napredak itradicija - sve to može da bude pomireno u učenjima Muad'Diba. On nas je učio da nepostoje nepomirljive suprotnosti osim u verovanjima ljudi. Bilo ko može da razgrnekoprenu Vremena. Možete da otkrijete budućnost u prošlosti ili u vlastitoj uobrazilji. Činećiovo, ponovo zadobijate svesnost svog unutarnjeg bića. Tada saznajete da je vaseljenapovezana celina a vi neodvojivi deo nje.

Dete koje odbija da putuje u očevom oklopu jeste simbol najdivnije čovekove sposobnosti.'Ne moram da budem ono što je moj otac bio. Ne moram da se pokoravam pravilimasvoga oca pa čak ni da verujem u sve što je on verovao. Moja je snaga kao ljudskog bićada mogu da vršim vlastiti izbor onog u šta ću da verujem i onog u šta neću da verujem,onog što će biti i onog što neće biti.'

Postavka da se može pospešiti rad jednog celog sistema kroz napad na njegove svesneelemente odaje opasno neznanje. Ovo je često bio neznabožački pristup onih koji sebenazivaju naučnicima i tehnolozima.

Ne postoji podvajanje između bogova i ljudi; oni se međusobno neraspletivo prepliću.Svaka civilizacija mora da se bori sa silom nesvesnog koja je u stanju da zaustavi, izda iliopozove gotovo svaku svesnu nameru zajednice.

Istina trpi od previše provera.

3

Razmišljam kakva li je radost biti živ i pitam se da li ću ikada uspeti da uhvatim koren uovom telu i da upoznam svoje pređašnje biće. Koren postoji. No, samo budućnost zna da liće mi to ikada poći za rukom. U svakom slučaju, na raspolaganju mi stoje sve ljudskemoći. Svaki korak koji budem preduzeo vodi me ka tom cilju.

Bez obzira na to u kojoj meri civilizacije ljudi postaju egzotične, bez obzira na razvoj životai društva, odnosno na složenost međudejstva mašina-čovek, uvek postoje intervalisamotne moći, kada put kojim ide čovečanstvo, pa čak i sama budućnost čovečanstvazavise od srazmerno jednostavnih činova pojedinaca.

Uvojiti način izražavanja zakonodavstva nastao je iz potrebe da sami od sebe sakrijemonasilje koje smo namenili drugima. Između lišavanja čoveka jednog sata njegovog života ilišavanja čoveka celog života postoji razlika jedino u stepenu. Izvršili ste nasilje nad njim,utrošili njegovu energiju. Složeni eufemizmi mogu da pokriju vašu nameru da ubijete, aliiza svake primene moći nad nekim drugim stoji krajnji postulat: 'Hranim se tvojomenergijom.'

Postoji gornja granica u primeni sile koju čak i najmoćniji moraju da poštuju kako ne biuništili sami sebe. Proceniti ovu granicu predstavlja vrhunsko umeće vladanja. Zloupotrebamoći je kobni greh. Zakon ne može da bude oruđe osvete, niti zaloga, ni sigurna tvrđavaprotiv mučenika koje je stvorio. Ne može se ugroziti nijedno živo biće bez snošenjaposledica.

Iznad neke kritične tačke u okviru konačnog prostora sloboda se smanjuje sa povećanjembrojnosti. To važi kako za ljude u konačnom prostoru nekog planetnog ekosistema, tako iza molekule gasa u zatvorenom sudu. Kada su ljudi u pitanju, nije važno koliko njih možeda opstane u sklopu sistema, već koja vrsta postojanja čeka preživele.

Sve religije imaju bar jednu zajedničku zapovest: 'Nemoj unakaraditi dušu.'

Iz dana u dan susretali smo se sa užasnom nestalnošću svih ljudskih stvari, ali smo ipakdopustili da nam religije postanu krute i sputane, prilagođene i ugnjetačke. Koja je tosenka što stoji na putu Božanske Zapovesti? To je upozorenje da institucije traju, dasimboli i dalje postoje, iako im je značenje izgubljeno, da ne postoji zbir dostižnog znanja.'

Ako neko dete, neka nevična osoba, neka neupućena osoba ili neka duhovno obolelaosoba izazove neku nepriliku, onda je to greška vlasti što nije predvidela i sprečila tunepriliku.

Blagost je početak okrutnosti.

Međutim, od vitalne je važnosti za razumevanje Muad'Dibovog religijskog uticaja da senikada ne izgubi iz vida jedna činjenica: Slobodnjaci su bili pustinjski narod, čiji su svi precibili priviknuti na nepogodnu životnu sredinu. Mistika lako hvata korena kada se nalaziš usituaciji da svake sekunde savlađuješ neprijateljske uslove. 'Ovde si; dakle...'

Duboko u ljudskoj podsvesti postoji nezajažljiva potreba za logično smišljanim svetom. Alipravi svet je uvek za jedan korak s one strane logike.

U svim stvarima postoji ustrojstvo koje predstavlja deo naše vaseljene. Ono je simetrično,otmeno i ljupko - a ta svojstva uvek ćete naći u onome što pravi umetnik dočarava. Ono se

4

može pronaći u prelazu godišnjih doba, u načinu na koji pesak vijuga grebenom, grananjukreozotskog grma ili rasporedu njegovog lišća. Mi pokušavamo da oponašamo taustrojstva u našim životima i u našem društvu, tragajući za ritmovima, igrama, oblicima kojioraspoložuju. Pa ipak, moguće je videti opasnost u iznalaženju krajnjeg savršenstva.Jasno je da krajnje ustrojstvo sadrži i krajnju statičnost. U jednom takvom savršenstvustvari se kreću ka smrti.

Ne može se izbeći uzajamno dejstvo politike i ortodoksne religije. Ova borba za moćprožima obuku, obrazovanje i disciplinovanje ortodoksne zajednice. Zbog tog pritiska vođetakve zajednice nužno moraju da se suoče s ovim krajnjim unutrašnjim pitanjem: podlećipotpunom oportunizmu, kao ceni održavanja svoje vladavine ili rizikovati vlastito žrtvovanjeu korist ortodoksne etike.

Kada su zakon i dužnost jedno, kada ih objedinjuje religija, onda nikada ne možeš u punojmeri postati svestan sebe. Uvek si za nijansu manje od potpune ličnosti.

Koliko puta čovek obuzet besom poriče ono što mu zdrav razum govori.

Osoba koja uzima banalno i obično, i osvetljava ih na nov način, može da užasne. Mi neželimo da se naše ideje menjaju. Osećamo se ugroženim zbog takvih zahteva. "Već znamkoje su stvari značajne!" velimo. A onda dođe onaj koji menja i odbaci naše stare ideje.

Vlade podižu utvrđenja iza kojih mali umovi stvaraju satrapije. Opasno stanje stvari unajboljim vremenima katastrofalno je za vreme kriza.

Težimo da postanemo nalik na najgore u onima kojima se suprotstavljamo.

Ne možete poznavati istoriju ako ne znate kako se sa svojim strujama kreću vode.Svakom vođi potreban je neko sa strane da bi ga podržavao u vođstvu. Evo, razmotritemoju karijeru: bio sam i vođa i taj sa strane. Nemojte misliti da sam stvorio samo crkvu-državu. To je bila moja uloga kao vođe i u tome sam podržavao istorijske modele.Varvarska umetnost mog doba osvetljava me kao nekog sa strane. Omiljena pisanaumetnost: epska. Popularni dramski ideal: junaštvo. Plesovi: divlje neobuzdani. Dakle, svesami podsticaji sa ciljem da ljudi osete šta im oduzimam. A šta sam im oduzeo? Pravo dabiraju svoju ulogu u istoriji.

Ne možete sa samo jednom žicom da rukujete marionetom.

Ograničite sebe na posmatranje i uvek ćete ispustiti suštinu sopstvenog života. Stav oovom pitanju bio bi sledeći: živite najbolje što možete. Život je igra čija pravila učite akouskočite u nju i igrate je svim svojim snagama. Inače, bićete izbačeni iz ravnoteže, stalnoiznenađivani promenama igre. Ne-igrači često cmizdre i žale se da ih sreća redovnomimoilazi. Oni odbijaju da shvate da bi sami mogli da stvore ponešto od vlastite sreće.

Sve vlade suočene su sa jednim problemom koji se uvek iznova vraća: vlast privlačipatološke osobe. Nije tačno da vlast podmićuje; ona poseduje magnetsku moć zapodmitljive. Takvi ljudi imaju sklonost da postanu opijeni nasiljem, stanjem kome se veomabrzo i potpuno predaju.

Pisanje istorije je uglavnom proces odvraćanja pažnje. Većina istorijskih spisa skrećepažnju sa tajnih uticaja u pozadini velikih događaja.

5

Podmićivanje ima bezbroj lica.

Obrazovanost nije nikakva zamena za inteligenciju. Taj neuhvatljivi kvalitet samo sedelimično daje odrediti kao sposobnost rešavanja zagonetki. Definiciju uobličujetestvaranjem novih zagonetki, koje samo odražavaju ono o čemu vas naša čulaobaveštavaju.

Mnoge stvari koje prirodno radimo postaju nam teške tek kada pokušamo da ih učinimopredmetom intelektualnog poimanja. Moguće je toliko mnogo saznati o nekom predmetu, ada čovek pri tom ostane potpuna neznalica.

Religija (ugledanje deteta na odrasle) učauruje mitologije prošlosti: nagađanja, skrivenepretpostavke o istini u vaseljeni, izjave date u težnji za ličnom moći; sve to pomešano sadelićima prosvetljenja. I uvek je tu jedna neizgovorena zapovest: ne sumnjaj! Ipak, svakogdana kršimo tu zapovest uprežući ljudsku uobrazilju do granica naših najdubljihstvaralačkih sposobnosti.

Pokazuje se da zakoni koji zabranjuju u stvari jačaju ono što teže da zabrane. To je onatanana tačka na kojoj su sve zakonite profesije u istoriji zasnivale bezbednost svogposlovanja.

Mi ne podučavamo istoriji: mi samo ponovo oživljavamo iskustvo. Sledimo lanac posledica- tragove divljih zveri u šumi. Pogledajte samo pozadinu naših reči i naći ćete širok opsegdruštvenog ponašanja koje nijedan istoričar nikad nije ni dotaknuo.

Sve države su apstrakcije.

Da bi valjano upoznao neku stvar spoznaj njene granice. Tek kada se pređe rub njenetrpeljivosti pokazaće joj se prava priroda (Amtalov zakon). Ako ti je život u opasnosti neoslanjaj se isključivo na teoriju.

Unapred pripremljeno razumevanje često čini klecav odgovor i najopasniji oblikrazumevanja. Ono navlači treperavu neprozirnu koprenu preko vaše sposobnosti učenja.Sudske preteče zakonodavstva funkcionisale su na taj način, pretrpavajući vašu stazućorsokacima. Budite oprezni. Ništa ne podrazumevajte. Svako razumevanje samo jeprivremene vrednosti.

Vreme se ne broji. Treba samo gledati ukrug i to postaje očigledno.

Iščupaj svoja pitanja zajedno sa korenom iz njihovog tla i videćeš kako se to korenjekoprca. Još pitanja!

Dajte mi svaki put sud uravnoteženih umova umesto zakona. Kodovi i priručnici tvorešablonska ponašanja. A sva šablonska ponašanja ostaju nepodložna sumnji, dobijajući nadestruktivnosti.

Prisustvujemo jednoj fazi večnosti koja prolazi. Važne stvari se događaju, ali ih pojediniljudi nikada ne primete. Iskrsavaju neočekivani događaji. Vi niste prisutni u epizodama.Zavisite od izreštaja. A ljudi zatvaraju svoje umove. Kakva korist od izveštaja? Istorijaprikazana u vestima? Probrana još na redakcijskom sastanku, skraćena i pročišćenapredrasudama? Izveštaji koji su vam potrebni retko potiču od onih koji prave istoriju.

6

Dnevnici, memoari i autobiografije predstavljaju subjektivne oblike posebnih zahteva.Arhive su pretrpane takvom sumnjivom robom.

(Grbavac ne vidi vlastitu grbu. - Narodna poslovica.) Komentar Bene Geserita: grbu moževideti pomoću ogledala, ali ogledala mu mogu pokazati i celo biće.

Religiju treba prihvatiti kao izvor energije. Ona se može usmeravati prema našimpotrebama, ali samo unutar granica koje otkriva iskustvo. Ovo je tajno značenje slobodnevolje.

Tragajući za slobodom - postaješ zarobljenik svojih želja. Tragajući za disciplinom -pronaći ćeš svoju slobodu.

Delotvorni izbori uvek proishode iz lanca informativnih grešaka. Na taj način inteligencijaprihvata netačnosli. A kada put do apsolutnih (tačnih) izbora nije poznat, inteligencija saograničenim podacima ulazi u rizik u jednoj areni u kojoj pogreške ne samo da su mogućeveć su i neophodne.

Konačno, sve stvari su poznate zato što čovek želi da veruje da ih poznaje.

Rat? Uvek postoji želja za životnim prostorom koja će mu poslužiti kao motiv.

Ne treba žuriti sa obelodanjivanjem presude. Skrivena presuda je često mnogo moćnija. Ustanju je da vodi reakcije čiji se efekat oseti tek kada postane kasno da se priguši.

Posmatrano iz jednog ugla, vaseljena predstavlja braunijansko kretanje: nema ničeg što bise moglo predvideti na osnovnom nivou.

Kada odlučiš da sudbinu uzmeš u svoje ruke, to je trenutak kada možeš biti slomljen. Budioprezan. Dozvoli iznenađenje. Kada god stvaramo uvek se na delu javljaju i druge sile.

Tajna života nije problem koji treba rešiti, već stvarnost koju valja iskusiti.

Verovatno ne postoji užasniji trenutak prosvetljenja od onoga kada otkrijete da vam je otacsamo čovek - sazdan kao i svi ostali ljudi od krvi i mesa.

Veličajnost je prolazno iskustvo. Nikada nije konzistentna. Delimično zavisi odmitotvoračke uobrazilje čovečanstva. Osoba koja iskusi veličajnost mora da ima osećanjeza mit u kome se nalazi. Mora da odražava ono što je projektovano u nju. Takođe mora daraspolaže sjajnim osećajem za podrugljivost. Upravo mu ovo omogućuje da se otrgneverovanju u vlastitu izuzetnost. Ironičnost mu jedina dopušta da se kreće u samom sebi.Bez toga svojstva, čak će i kratkotrajna i slučajna veličajnost uništiti čoveka.

Trebalo bi da postoji nauka o nedaćama. Ljudima su potrebna teška vremena iugnjetavanje da bi razvili svoje psihičke mišiće.

Ili ćemo da napustimo dugo poštovanu teoriju relativiteta, ili ćemo da prestanemo daverujemo da smo u stanju da uzmemo učešća u neprekidnom, tačnom predskazivanjubudućnosti. Zaista, znanje budućnosti pokreće sijaset pitanja na koja se ne možeodgovoriti u svetlu uobičajenih pretpostavki, osim ako se prvo ne zamisli jedan posmatračizvan vremena i, drugo, poništi svekoliko kretanje. Ako prihvatite teoriju relativiteta, nijeteško dokazati da vreme i posmatrač moraju da stoje u povezanosti ili će dolaziti do

7

netačnosti. Po tome bi se reklo da je nemoguće uzeti učešća u tačnom predskazivanjubudućnosti. Kako, onda, da objasnimo neprekidna traganja uglednih naučnika za ovimvizionarskim ciljem? Kako, onda, da objasnimo Muad'Diba?

Ovo su obmane popularne istorije koje uspešna religija mora da potpomaže: zao čoveknikada ne uspeva; samo hrabar zaslužuje sreću; poštenje je najbolje vladanje; dela govoreglasnije od reči; vrlina uvek pobeđuje; dobro delo je samo po sebi nagrada; svako rđavoljudsko biće se može preobratiti; religijski talismani štite od demonskog posedovanja;samo žene razumeju prastare misterije; bogataši su osuđeni na nesreću...

Složeno ljudsko biće može da postane primitivno. To, u stvari, znači da se čovekov načinživota menja. Stare vrednosti se menjaju, vezuju se za prirodni okvir sa njegovim biljnim iživotinjskim svetom. Ovo novo postojanje zahteva upotrebljivo znanje te mnogostrukostikao i isprepletanost povezanih događaja koje nazivamo prirodom. To iziskuje meruuvažavanja ustrajnih sila koje deluju u ovakvim prirodnim sistemima. Kada ljudsko bićestekne ovo upotrebljivo znanje i uvažavanje, tada se to zove 'biti primitivan'. Obrnut slučajje, naravno, podjednako istinit: primitivan može da postane izveštačen, ali ne bezpristajanja na strahovita psihološka oštećenja.

Svirepost kao takvu prepoznaju istom merom žrtva i zločinac, kao i svi oni koji je dožive ubilo kojoj situaciji. Za svirepost ne postoji opravdanje ili olakšavajuća okolnost. Svirepostnikada ne uravnotežava ili ispravlja greške prošlosti. Svirepost jednostavno naoružavabudućnost za još više svireposti. Ona je, po sebi, samopokretačka - varvarski oblikincesta. Ko god počini svirepost, takođe čini buduće svireposti koje će se iz njegove roditi.

Život pojedinog ljudskog bića, kao i život jedne porodice ili celog naroda produžava dapostoji kao pamćenje. Moj narod mora da sagleda ovo kao deo procesa svog sazrevanja.Oni su narod u smislu organizma i u ovom postojanom pamćenju, oni nagomilavaju sveviše iskustava u podsvesni rezervoar. Ljudski rod se nada da će potražiti ovu građu ako tobude potrebno za menjanje vaseljene. Ali mnogo toga što je uskladišteno može bitiizgubljeno u onoj nepredvidljivoj igri slučaja koju nazivamo 'sudbinom'. Mnogo toga možeda se utelotvori u evolucione odnose i stoga može da ne bude procenjeno i uključeno udelovanja od strane bivajućih promena spoljašnjih uslova života koje ostavljaju traga naživoj jedinki. Ljudski rod može da zaboravi! U tome je posebna vrednost Kvizac Haderahana koju Bene Geserit nikad nije pomišljao: Kvizac Haderah ne može da zaboravi.

Slobodnjak umire kada je suviše dugo odvojen od pustinje; mi to zovemo 'pustinjskabolest'.

Pretpostavka da ljudska bića bivstvuju u jednom promenjivom svetu, shvaćena kaodejstvujući nauk, zahteva da intelekt postane potpuno svestan uravnotežavajućiinstrument. Ali intelekt nije u stanju ovako da deluje bez uključenja celokupnog organizma.Jedan takav organizam može se prepoznati po svom vatrenom pokretačkom ponašanju.Isto je tako sa društvom posmatranim kao organizam. No, tu se susrećemo sa jednomstarom ustrajnošću. Društva se pokreću podstrekivana starim, nazadnim pobudama. Onatraže nepromenjivost. Svaki pokušaj isticanja promenjjivosti sveta rađa primereodbacivanja, strah, srdžbu i očajanje. Kako, onda, objašnjavamo prihvatanje predviđanja?Jednostavno: saopštavalac proročanskih vizija, budući da govori o jednom apsolutnom(nepromenjivom) ostvarenju, može da naiđe na radostan pozdrav čovečanstva čak i kadaproriče najužasnije događaje.

8

Dobra vlada nikad se ne oslanja na zakone, već na lične kvalitete onih koji vladaju.Mašinerija vlasti uvek je potčinjena volji onih koji upravljaju tom mašinerijom.Najvažniji element vladavine je, stoga, metod izabiranja vođa.

Ovo je zabluda o moći: ona, najposle, postiže nameru jedino u apsolutnom, ograničenomsvetu. Ali osnovna poruka koju nam daje naš relativistički svet jeste da se stvari menjaju.Bilo kakva moć mora kad-tad da susretne veću moć. Pol Muad'Dib je ovoj pouci naučioSardaukare na Ravnicama Arakena. Njegovi potomci će tek morati sami da nauče ovulekciju.

Kada sam slabiji od tebe, tražim od tebe slobodu jer je to u skladu sa tvojim principom;kada sam jači od tebe, oduzimam ti slobodu jer je to u skladu sa mojim principom.

Vaseljena je upravo tamo; to je jedini način na koji Fedajkin može da je posmatra i daostane godpodar svojih čula. Vaseljena niti preti niti obećava. Ona sadrži stvari koje suizvan naše vlasti: pad meteora, erupciju začinskog mehura, starenje i umiranje. To sustvarnosti ove vaseljene koje se moraju sagledati bez obzira na to šta vi osećali premanjima. Takve stvarnosti ne možete izbeći rečima. One će vas se dokopati na svoj nemnačin i tada, tada ćete razumeti šta se misli pod 'život i smrt'. Razumevši ovo bićeteispunjeni radošću.

Vladavine, ukoliko istrajavaju, obavezno sve više naginju ka aristokratskim oblicima. Nijepoznato da je i jedna vladavina u istoriji izbegla ovaj obrazac. A sa razumevanjemaristokratije, vladavina je sve više sklona da deluje isključivo u interesu vladajuće klase -bilo da je ta klasa nasleđeno kraljevstvo, oligarhija, finansijsko carstvo ili učvršćenabirokratija.

U svim važnijim društvenim snagama naći ćete jednu utemeljenu težnju za sticanjem iodržavanjem vlasti putem upotrebe reči. Od vrača preko sveštenika do birokrate uvek jereč o istoj stvari. Podvlašćeno stanovništvo mora da bude uslovljeno da prihvata reči vlastikao činjenice, da brka sistem simbola sa pojavnom vaseljenom. Zaradi očuvanja jednogovakvog ustrojstva vlasti, određeni simboli se drže van domašaja običnog razumevanja -simboli kao što su oni koji se odnose na ekonomsko rukovođenje ili oni koji određujulokalno tumačenje duševnog zdravlja. Tajnost simbola u ovom obliku vodi do razvijanjaviše razbacanih pod-jezika, i svaki od njih doznačava da njegovi korisnici nagomilavajuneki vid vlasti. Sa ovim uvidom u proces stvaranja vlasti, naše Carske Snage Bezbednostimoraju uvek da budu na oprezu kada je reč o pojavljivanju pod-jezika.

Pojavljuju se skorojevići koji jašu ka moći, na leđima pređašnjih režima.

Pobude koje se temelje na pojmu hidrauličnog despotizma. Kao što znate, hidrauličnidespotizam moguć je jedino onda kada je jedna srazmerno mala i centralizovana sila ustanju da kontroliše neku tvar ili uslove od kojih život uopšte u potpunosti zavisi. Pojamhidrauličnog despotizma nastao je u trenutku kada je obimni priliv voda za navodnjavanjedo te mere povećao lokalnu ljudsku populaciju da je zbog velike potražnje došlo dopotpune zavisnosti. Kada bi se dotok vode prekinuo ljudi su umirali u velikom broju. Ova pojava ponavljala se mnogo puta u ljudskoj istoriji, ne samo s vodom i plodovimaobradive zemlje već i sa ugljovodoničnim gorivima kao što su nafta i ugalj koji su bilikontrolisani putem cevovoda i drugih mreža za distribuciju. Svojevremeno se električnaenergija prenosila jedino složenim lavirintima vodova rasprostrtih po površini tla. Čak je itaj izvor energije bio korišćen kao temelj hidrauličnog despotizma. Časna majka Sjaksastoga pretpostavlja da gospodar Leto vodi Carstvo ka još većoj zavisnosti od melanža.

9

Valja zapaziti da se proces starenja može nazvati bolešću za koju melanž predstavljaposebno sredstvo lečenja, mada ne i izlečenja. Časna majka Sjaksa pretpostavlja dagospodar Leto može otići tako daleko da uvede neku novu bolest, koja se može izlečitijedino melanžom. Mada ovo može izgledati nategnuto, takva se mogućnost ne bi smelaolako odbaciti. I čudnije stvari su se dešavale; ne bi, pri tom, bilo uputno prenebregnutiulogu koju je, na primer, sifilis imao u ranoj istoriji čovečanstva.

Izdvojio sam unutar sebe iskustvo grada i pažljivo ga ispitao. Zamisao me opčinjava.Obrazovanje jedne biološke zajednice lišeno dejstvujuće potporne društvene zajednicevodi u rasulo. Čitavi svetovi postajali su zasebne biološke zajednice bez međuzavisnogdruštvenog ustrojstva, a to je uvek vodilo u propast. U uslovima prenaseljenosti ove pojavepostaju dramatično poučne. Geto je poguban. Psihički stresovi prenaseljenosti stvarajupritiske koji silovito izbijaju na površinu. Grad je pokušaj da se ove sile obuzdaju. Društvenioblici kojima gradovi izvode takav pokušaj vredni su proučavanja. Treba imati u vidu dapostoji određena zlovolja u pogledu ustrojavanja bilo kakvog društvenog poretka. To jebitka za postojanje jednog veštačkog bića. Despotizam i ropstvo preteći se nadnose.Dolazi do mnogih nepravdi i stoga se pojavljuje potreba za zakonima. Zakon razvijavlastito ustrojstvo moći, stvarajući nove i nove nepravde. Takva trauma može se iscelitisaradnjom a ne sukobljavanjem. Iscelitelj se poznaje po spremnosti da pozove nasaradnju.

Grabljivica nikada ne mrzi svoj plen. "Ubijam, ali ne mrzim. Plen utoljava glad. Plen jedobar."

Neprijatelji te osnažuju. Saveznici oslabljuju.

Ako niste čuli žalostive vapaje ranjenih i umirućih, ne znate šta je to rat.

Dankanima je uvek čudno što biram žene za borbene snage, ali moje Ribogovornice suprivremena vojska u svakom pogledu. Iako mogu biti silovite i opake, žene su potpunodrugačije od muškaraca kada je reč o predanosti borbi. Kolevka postanja čini ih konačnopredodređenima da se zaštitnički ponašaju prema životu. Pokazale su se kao najboljičuvari Zlatne Staze. U obuci koju pripremam za njih naročito ističem to svojstvo. Izvesnovreme oslobođene su običnih poslova. Priznam im poseban udeo, koga mogu da se sazadovoljstvom sećaju do kraja života. Stasavaju u društvu svojih sestara, u pripremama zamnogo značajnije događaje. Ono što delite u takvom društvu uvek vas priprema za mnogovažnije stvari.Izmaglica nostalgije prekriva im dane provedene među sestrama,pretvarajući te dane u nešto drugo nego što su odista bili. To je način na koji današnjicamenja istoriju. Svi savremenici ne pripadaju istom vremenu. Prošlost se stalno menja - aliretki su oni koji to shvataju.

Nije vam palo na pamet da su se vaši preci upirali da prežive i da sam taj čin ponekadpodrazumeva donošenje divljačkih odluka, uvek svojstvenu primitivnu okrutnost kojucivilizovano čovečanstvo teži da po svaku cenu potisne. Koju cenu ćete platiti da se utome uspe? Da li ćete pristati da i sami nestanete?

"Da. On kaže da su sve vojske sastavljene isključivo od muškaraca bile oduvek suvišeopasne po svoje civilne gospodare."

"Poznat mi je razlog. Ali, po njemu, vojska muškaraca predstavljala je ostatak zaštitnefunkcije koja je dodeljivana muškarcima koji u praistorijskoj hordi nisu bili predviđeni za

10

razmnožavanje. Kaže da je posredi neobično postojana činjenica da su uvek starijimuškarci slali mlađe u vojsku."

"Gospodar Leto kaže da se muška vojska, kada ne bi bilo spoljnjeg neprijatelja, uvekokretala protiv vlastitog naroda. Uvek."

"Oh, da. On kaže i da je u muškoj vojsci veoma izražena težnja ka homoseksualnosti."

"Ohh, on kaže da muška vojska, kada se oslobodi mladalačkih homoseksualnih stega,postaje izrazito nasilnički nastrojena. Silovanje je često pogubno, i to onda nije ponašanjekoje ide u prilog opstanku."

Ajdaho se nagnuo prema njemu. "Reci mi onda, Atreide, u čemu su to žene bolji vojnici odmuškaraca?" "Lakše sazrevaju." Ajdaho zbunjeno zatrese glavom. "One fizički prisilno prelaze iz mladosti u zrelost", reče Moneo. "Kao što gospodarLeto kaže, 'Nosi u sebi bebu devet meseci i to će te promeniti'."

Ženska sklonost ka deljenju potiče iz porodičnog deljenja - brige o mladima, sakupljanja ipripremanja hrane, podele radosti, ljubavi i tuge. Žene su prve počele da oplakuju mrtve.Isto su tako u početku držale monopol nad religijom, da bi im bio otet kada je njenadruštvena moć postala prejaka. Žene su bile prvi istraživači medicine, kao i njeni praktičari.Nikada nije postojala neka jasna ravnoteža među polovima zbog toga što moć ide uzodređene uloge, kao što je to zasigurno slučaj sa znanjem.

Neprekidno ratovanje izbacuje na površinu posebne društvene uslove koji su bili slični usvim razdobljima. Ljudi su u takvim vremenima uvek na oprezu kako bi bili spremni daodgovore na napade. Takva je apsolutna vladavina autokrata. Sve nove stvari postajuopasne granične oblasti - nove planete, nove ekonomske oblasti za iskorišćavanje, novezamisli ili novi uređaji, posetioci - sve je sumnjivo. Feudalizam hvata čvrsto uporište,ponekad prerušen u politbiro ili neko slično ustrojstvo, ali uvek je prisutan. Naslednopreuzimanje vlasti prati liniju moći. Krv moćnih preovlađuje. Vice-namesnici neba ili njimaodgovarajući dele zemaljska dobra, znajući pri tom da moraju nadgledati nasleđivanje ilidopustiti da im se moć lagano otopi. Razumete li sada Letov mir?"Religija neizostavno vodi do retoričkog despotizma", reče zamišljeno Leto. "Pre BeneGeserita najbolji u tome bili su Jezuiti."

"To vodi do proročanstva koje samo sebe ispunjava, kao i do opravdanja najrazličitijihzala", reče Leto.

"Retorički despotizam uvek rado pribegava hotimičnom izvrtanju značenja, kako bidiskreditovao opoziciju", nastavi Leto.

"Jezuiti su to nazvali 'obezbeđenjem osnova moći'. Ali to vodi pravo u licemerje, koje seuvek raspoznaje po raskoraku između akcije i objašnjenja. To dvoje se nikada ne slažu."

"U senci svake religije vreba Torkemada", reče Leto. "Nikada nisi sreo to ime. Znam to, jersam ga izbrisao iz svih zapisa.""A zašto to, gospodaru?""Predstavljao je oličenje zla. Ljude koji se nisu slagali s njim pretvarao je u žive buktinje."

11

Bogovi ne snose odgovornost ni za šta drugo sem za postanje. Bogovi sve prihvataju, i nataj način ne prihvataju ništa. Bogovi moraju biti prepoznatljivi, a da ipak ostanu nepoznati.Bogovima nije potreban duhovni svet. Moji duhovi prebivaju u meni i odazivaju se i namoje najtiše pozive. Podeliću s vama, jer mi se tako hoće, ono što sam naučio o njima ikroz njih. Oni su moja istina.

Čuvajte se te istine, nežne sestre. Mada mnogi tragaju za njom, istina može biti opasna poonoga ko je traži. Mnogo je lakše pronaći i poverovati u mitove i umirujuće laži. Akopronađete istinu, čak i neku privremenu, ona može zahtevati da preduzmete bolnepromene. Sakrijte svoje istine među reči. Tada će vas štititi njihova prirodna dvoznačnost.Mnogo je lakše prihvatiti reč nego oštre delfske ubode nagoveštaja bez reči. Pomoću rečimožete u horu uzviknuti:

Iz tog mnoštva sećanja u koja mogu po volji posegnuti, pomaljaju se ustrojstva. Nalikujuna neki drugi jezik koji jasno sagledavam. Signali društvene uzbune koji društva nagoneda zauzimaju odbrambeno-napadačke stavove za mene su poput reči koje se uzvikuju.Kao narod, suprotstavljate se pretnjama upućenim nevinima i opasnosti u kojoj bi se našlabespomoćna mladež. Neobjašnjeni zvuci, vizije i mirisi izazivaju u vama nakostrešenost zakoju ste mislili da vam više nije svojstvena. Kada dođe do uzbune pribegavate svommaternjem jeziku, jer su vam svi drugi suvisli zvuci tuđi. Tražite prihvatljivu odeću, jer jetuđa nošnja preteća. To je sistem povratne sprege na najprimitivnijem nivou. Vaše ćelijese sećaju.

"Oni veruju da, rizikujući život, plaćaju cenu dovoljnu za svako nasilničko ponašanje premaneprijateljima koje sami izaberu. Oni su osvajački nastrojeni. Nunepi ne priznajeodgovornost ni za šta što je učinjeno protiv tuđina."

"Vojne misionarske religije mogu se oslanjati na tu iluziju o 'ponosnoj prošlosti', ali samonekolicina shvata u čemu se sastoji opasnost po čovečanstvo - to lažno osećanje da sioslobođen odgovornosti za vlastite postupke."

"Pripadništvo zaveri, kao i vojsci, oslobađa ljude osećanja lične odgovornosti."

"Ne razumem te, gospodaru.""To je početak saznanja - otkriće nečega što ne razumemo."

Na safarijima kroz sećanja predaka naučim mnogo toga. Ustrojstva, ahhh, ustrojstva.Najviše muke mi zadaju zadrti liberali. Nemam poverenja u krajnosti. Zagrebi liberala iotkrićeš kabinetskog aristokratu. To je istina! Liberalne vlade uvek prerastu u aristokratiju.Birokratije izdaju prave namere ljudi koji stvaraju takve vlade. Ispravni u početku, ovi maliljudi što obrazuju vlade koje su obećale da će izjednačiti društvene terete iznenada senađu u rukama birokratske aristokratije. Normalno je da sve birokratije slede ovoustrojstvo, ali pravo je licemerje pronaći ovo čak i pod komunizovanim barjakom. Ahhh,dobro, ako me ustrojstva ičemu uče, uče me onda da se i sama ponavljaju. Mojaugnjetavanja, ukupno uzev, nisu ništa gora od ostalih, a ja, bar, dajem novi nauk.

Poznato mi je duboko ustrojstvo koje ljudi poriču rečima čak i onda kad ga delanjempotvrđuju. Kažu da tragaju za sigurnošću i spokojem, stvaraju seme meteža i nasilja. Ako inađu svoju spokojnu sigurnost, i dalje se migolje u njoj. Postaje im dosadna. Pogledajte ihsada. Pogledajte šta rade dok beležim ove reči. Ha! Pružam im bezbrojne eonenametnutog spokojstva koje se nastavlja i nastavlja uprkos njihovim naporima da pobegnuu haos. Verujte mi, sećanje na Letov mir živeće s njima zauvek. Tragaće od tada za

12

svojom spokojnom sigurnošću samo krajnje oprezno, izvršivši prethodno najpomnijepripreme.

Religija potiskuje radoznalost.

"Ako neprijatelja nema, treba ga izmisliti. Vojna sila koja nema spoljašnjeg protivnika uvekse okreće protiv vlastitih ljudi."

"Ljudi ne žele rat!""Žele haos. Rat je najdostupniji oblik haosa."

"Muškarci su skloni oštrim podelama na klase. Oni stvaraju slojevita društva. Slojevitodruštvo predstavlja konačni poziv na nasilje. Ono se ne raspada. Ono eksplodira."

Kod žena je zajednička stvar njihov pol, stvar koja je iznad klase i kaste. Zato dozvoljavamsvojim ženama da drže uzde."

"Govorim na osnovu dugotrajnog promatranja, koje mi kaže da je miroljubiv stav - stavporaženog. To je stav žrtve. Žrtve izazivaju agresivnost."

"Nijedna vojska, bilo da je muška ili ženska, ne jemči mir. U tvom Carstvu ne vlada mir! Tisamo..."

Mir podstiče agresivnost.

"Na jednom mestu rasipam energije i usmeravam ih ka nekom drugom mestu. Ono što nemožeš nadgledati, iskorišćavaš."

"Silovanje je strano ženama, Dankane. Tražio si razlike u ponašanju koje proishode izseksa."

"Ne menjam je. Silovanje je tokom osvajačkih pohoda uvek predstavljalo način isplatemuške vojske. Muškarci nisu morali da se liše ni jedne mladalačke maštarije prilikom činasilovanja."

Izdvojio sam unutar sebe iskustvo grada i pažljivo ga ispitao. Zamisao me opčinjava.Obrazovanje jedne biološke zajednice lišeno dejstvujuće potporne društvene zajednicevodi u rasulo. Čitavi svetovi postajali su zasebne biološke zajednice bez međuzavisnogdruštvenog ustrojstva, a to je uvek vodilo u propast. U uslovima prenaseljenosti ove pojavepostaju dramatično poučne. Geto je poguban. Psihički stresovi prenaseljenosti stvarajupritiske koji silovito izbijaju na površinu. Grad je pokušaj da se ove sile obuzdaju. Društvenioblici kojima gradovi izvode takav pokušaj vredni su proučavanja. Treba imati u vidu dapostoji određena zlovolja u pogledu ustrojavanja bilo kakvog društvenog poretka. To jebitka za postojanje jednog veštačkog bića. Despotizam i ropstvo preteći se nadnose.Dolazi do mnogih nepravdi i stoga se pojavljuje potreba za zakonima. Zakon razvijavlastito ustrojstvo moći, stvarajući nove i nove nepravde. Takva trauma može se iscelitisaradnjom a ne sukobljavanjem. Iscelitelj se poznaje po spremnosti da pozove nasaradnju.

"Telo raste, ali duša ne raste", reče on. "Duša?"

13

"Ta mislena svest koja nam govori kako bismo mogli da postanemo veoma živi. Ti to,Hvi, dobro znaš. To je ono osećanje koje ti govori kako da budeš dosledna sebi."

"Neko želi da sedi na obali reke i svaki dan peca, je li tako?" upita on. "Odlično. To je tajživot. Ti želiš da odjedriš preko mora i posetiš strance? Sjajno. Šta tu ima još da se doda?" "Putovanje svemirom?" upita ona sa prkosom u glasu. Otvorila je oči. "Uočila si da Esnaf i ja to ne dozvoljavamo." "Vi to ne dozvoljavate." "Istina je. Ukoliko bi Esnaf otkazao poslušnost ne bi dobio začin." "A zadržavanje ljudi na površini matične planete onemogućava ih da čine smutnju." "Čini i nešto značajnije od toga. Ispunjava ih čežnjom za putovanjem. Stvara potrebuza preduzimanjem dalekih putovanja i viđenjem neobičnih stvari. Na kraju ispada daputovanje znači slobodu." "Ali začina ponestaje", reče ona. "I sloboda postaje svakim danom sve dragocenija." "To može da vodi jedino u očajanje i nasilje?" reče upitno ona. "Jedan mudar čovek među mojim precima - znaš li da sam ja sam, u stvari, bio taosoba? Shvataš li da u mojoj prošlosti nema stranaca?" Ona klimnu sa strahopoštovajem. "Taj mudri čovek zapazio je da je bogatstvo oruđe slobode. Stremljenje bogatstvu je,međutim, istovremeno i put u ropstvo." "Esnaf i Sestrinstvo sami sebe porobljavaju.""Baš kao i Iksijanci, Tleilaksi i svi drugi. Oh, s vremena na vreme uspevaju da negde iiščeprkaju poneki komadić skrivenog melanža i time se trajno zadovoljavaju. Veomazanimljiva igra, zar ne?" "Ali kada dođe do nasilja?" "Biće gladi i nespokoja." "Zar i ovde na Arakisu?" "Ovde, onde, svuda. Ljudi će se u mislima vraćati na moju tiraniju kao na stare dobredane. Ja ću biti ogledalo njihove budućnosti." "Ali to će biti strašno!" usprotivi se ona. Drugačije nije mogla da reaguje, pomisli on. Zatim reče: "Kada zemlja prestane da pruža ljudima mogućnost održanja, preživeli ćepočeti da se jate u sve manje skupine izbeglica. Proces strahovitog odabiranja ponavljaćese na mnogim svetovima - eksplozivna stopa rađanja i nestašica hrane."

"Čovek mora najpre da nauči da ceni život, pre no što poželi da ga sačuva", reče ona. "A oni koji opstaju najviše ističu sve draži i lepote življenja. Žene se mnogo češćesuočavaju s tim, jer je porođaj odblesak smrti."

Razlika između dobrog i lošeg podanika može se smestiti u pet otkucaja srca. Dobripodanici donose odluke u trenu." "Prihvatljive odluke?" "Obično takve koje su delotvorne. S druge strane, loš podanik okleva, vrda, zahtevasastanke odbora, istraživanja i izveštaje. Sve u svemu, on dela na način koji stvaraozbiljne probleme." "Zar njima nije ponekad potrebno više podataka da bi doneli..." "Loš podanik se više brine o izveštajima nego o odlukama. Njemu su najvažnije stvarina papiru koje može da pokaže kao izgovor za svoje promašaje." "A dobri podanici?" "Oh, oni se drže usmenih naređenja. Nikada, ukoliko njihove usmene naredbeizazovu probleme, ne lažu u pogledu toga šta su učinili, i okružuju se ljudima sposobnimda mudro delaju na temelju usmenih naređenja. Često je najvažniji deo nekog podatka

14

sama činjenica da je nešto krenulo loše. Rđav podanik skriva svoje greške sve dok nepostane prekasno da se one isprave."

"Tri noge tronošca saglasnosti jesu želja, podatak i sumnja. Tačnost i iskrenost imaju maloveze s tim".

"Mudrovanje zatvara vrata čula", reče on, prionuvši ponovo uz tlo. "Ono uvek maskiranasilne namere. Kad traje dovoljno dugo mudrovanje neizostavno dovodi do nasilja. Ja,međutim, nemam nikakvih nasilnih namera prema tebi."

Šta takve mašine stvarno rade? One umnožavaju broj stvari koje možemo da uradimo bezrazmišljanja. Stvari koje činimo bez razmišljanja - u njima je prava opasnost.

Ukoliko ima dovoljno vremena da se pokoljenja razviju, grabljivica proizvodi kod svoježrtve posebna prilagođavanja u korist opstanka, koja opet, putem kružnog dejstvapovratne sprege, proizvode promene u grabljivici koje dalje, sa svoje strane menjaju žrtvu- i tako dalje, i tako dalje i tako dalje. Mnoge sile čine isto. Među takve sile možete dasvrstate i religije.

"Radoznalost je mnoge održala u životu kada je sve ostalo propalo",

Ne možete da razumete istoriju ukoliko ne razumete njene tokove, njene struje i putevekojima se vođe kreću unutar takvih sila. Vođa nastoji da neprekidno održava uslove kojizahtevaju njegovo vođstvo. Otuda je vođi neophodan protivnik. Upozoravam vas dabrižljivo razmotrite moj životopis. Ja sam u isti mah i vođa i protivnik. Ne činite greškupretpostavljajući da sam ja stvorio jedino crkvu, koja je bila država. To je bio moj zadatakkao vođe, a kao obrazac mogli su da mi posluže mnogi istorijski modeli. Ključ zarazumevanje moje uloge kao protivnika može se otkriti u umetnostima mog vremena. Teumetnosti su varvarske. Najomiljenija poezija? Ep. Popularan dramski ideal? Heroizam.Plesovi? Razuzdani. Moneo je, sa svoje tačke gledanja, u pravu kad ovo opisuje kaoopasno. To podstiče uobrazilju. To znači da ljudi osećaju nedostatak onoga što sam imoduzeo. Šta sam im oduzeo? Pravo da sudeluju u istoriji.

"Stvorio sam ono što sam nameravao - moćnu duhovnu napetost širom Carstva. Retki suoni koji osećaju kakva je snaga u tome. Sa kakvim energijama sam stvorio ovaj uslov? Janisam toliko moćan. Jedina moć koju posedujem jeste nadzor nad pojedinačnim. To je zbirsvih stvari koje činim. Zašto onda ljudi, iz drugih razloga, traže moje prisustvo? Šta je tošto bi moglo da ih vodi u sigurnu smrt u besplodnim pokušajima da dosegnu mojeprisustvo? Da li žele da postanu sveci? Da li misle da će tako steći viziju Boga?"

Najveći broj disciplina su tajne discipline, stvorene sa naumom da ograničavaju a ne daoslobađaju. Ne pitajte - Zašto? Budite obazrivi sa - Kako? Zašto - neumitno vodi doparadoksa. Kako - namamljuje vas u klopku vaseljene uzroka i posledica. I jedno i drugoporiču bezgraničnost.

Eksplozije su, takođe, sabijanja vremena. Sve primetne promene u prirodnoj vaseljenieksplozivne su do izvesnog stepena i do određene tačke gledanja; inače ih ne bisteopazili. Glatka neprekidnost promene, usporena u dovoljnoj meri, protiče a da jeposmatrač ne opaža, jer je raspon njegovog vremena pažnje suviše kratak. Stoga, velimvam, uočio sam i promene koje vi nikada ne biste primetili.

15

"Samo liberalni odista misle. Samo libneralni su intelektualni. Samo liberalni shvatajupotrebe svojih bližnjih." Koliko pokvarenosti je ležalo skriveno u toj reči. Koliko je tajnogega samo bilo potrebno da bi se čovek osećao nadmoćno.

Ako se institucionalizujemo u prosuđivanju, onda smo na dobrom putu da uništimo BeneGeserit."

Sanjarenje je prvi vid buđenja onog što zovemo istovremenim tokovima. Ovo je, opet,važno sredstvo racionalnog mišljenja. Uz njegovu pomoć možeš da razbistriš um,pripremivši ga za bolje razmišljanje."

"Nedostatak znanja je ono što priziva najveće strahove i najveće ambicije",

"Pokretljivost je ključ vojnog uspeha",

Ljudska bića najbolje žive kada svako zna mesto na kome treba da se nalazi, kada svakozna gde pripada u shemi stvari i šta može da postigne. Uništi to mesto i uništio si osobu.

Teg je sveo stvari na suštinu: kada bi samo jedna osoba sledila takve principe, ovo bi bilabolja vaseljena.. Nikad reč nije bila o o pitanju pravde. Pravda traži pribežište u zakonu, aovaj može biti neverna ljubavnica, uvek predmet hira i predrasuda onih koji donosezakone. Ne, bilo je to pitanje ispravnosti, pojma koji je dosezao mnogo dublje. Ljudi kojimaje bila data sposobnost prosuđivanja mora da su osećali ispravnost tog stava.Prema Tegovom mišljenju, izjave kao što su 'nužno je pridržavati se slova zakona' bile suopasne za principe kojima se on rukovodio. Biti ispravan zahtevalo je saglasnost,predvidljivu stalnost i, iznad svega, odanost prema ostalima na nižim i višim položajima uhijerarhiji. Komandovanju koje se rukovodilo takvim principima nije bila potrebna nikakvakontrola spolja. Vršio si svoju dužnost jer je to bilo dobro. A nisi se pokoravao zbog togašto je to bilo predvidljivo ispravno. Činio si to jer je ispravnost bila stvar ovog trenutka.Predviđanje i predskazivanje nisu imali ama baš nikakve veze sa tim.

U višedruštvenoj vaseljeni čije su se glavne vezivne sile nalazile u složenom uzajamnomdejstvu uprkos jednostavnosti naziva, pouzdani vojni zapovednici vredeli su količinumelanža koja je višestruko prevazilazila njihovu telesnu težinu. Religije i obično pamćenjecarskih tiranija uvek su imale uticaja u pregovorima, ali su ekonomske sile bile te koje suna kraju odnosile prevagu; vojnički novčić mogao je da uđe u bilo koju mašinu zasabiranje. Tako je to bilo u svakom pregovaranju i biće sve dok je nužnost pokretačkasnaga sistema trgovine - potreba za određenim stvarima (kao što su začin i tehničkiproizvodi Iksa), potreba za specijalistima (kao što su mentati i suk-doktori) i sve ostalesvetovne potrebe za koje postoje potrebe tržišta - za radnom snagom, za graditeljima, zadizajnerima, za naročitim oblicima života, za umetnicima, za egzotičnim zadovoljstvima...

Nevolja sa izvesnim vrstama ratova (a budite sigurni da je Tiranin ovo znao, budući da tonjegove pouke sadrže) je u tome što uništavaju svaku moralnu pristojnost kod osetljivihtipova. Takva vrsta ratova vratiće preživele iz redova poraženih među nevino stanovništvokoje nije sposobno čak ni da zamisli šta su takvi vojnici-povratnici u stanju da učine.

Za tehnologije je, kao i za mnoge druge delatnosti, karakteristična težnja ulagača daizbegavaju rizike. Ako je moguće, isključuje se svaka neizvesnost. Glavna ulaganja sledeovo pravilo, s obzirom na ro da su ljudi, uopšte uzevši, skloni predvidljivom. Malo je onihkoji shvataju kako razoran može biti takav stav, kako su gruba ograničenja koja se tako

16

postavljaju promenljivosti i time čine čitave populacije kobno ranjivim u odnosu na užasnenačine na koje naša vaseljena može da baci kocku.

Prema mojoj proceni, reformatori su izazvali više patnji nego bilo koja druga snaga u istorijičovečanstva. Pokažite mi nekog ko govori 'Nešto se mora učiniti!' i ja ću vam otkriti glavupunu nevaljalih namera koje nemaju drugog oduška. Ono čemu u večna vremena moramoda stremimo jeste pronalaženje prirodnog toka i usklađenog kretanja sa njim.

Spoljašnja površina balona uvek je veća od središta te proklete stvari! U tome je čitavastvar u vezi sa Raštrkavanjem!

Najveći broj disciplina su tajne discipline, stvorene sa naumom da ograničavaju a ne daoslobađaju. Ne pitajte - Zašto? Budite obazrivi sa - Kako? Zašto - neumitno vodi doparadoksa. Kako - namamljuje vas u klopku vaseljene uzroka i posledica. I jedno i drugoporiču bezgraničnost.

Eksplozije su, takođe, sabijanja vremena. Sve primetne promene u prirodnoj vaseljenieksplozivne su do izvesnog stepena i do određene tačke gledanja; inače ih ne bisteopazili. Glatka neprekidnost promene, usporena u dovoljnoj meri, protiče a da jeposmatrač ne opaža, jer je raspon njegovog vremena pažnje suviše kratak. Stoga, velimvam, uočio sam i promene koje vi nikada ne biste primetili.

"Ljubav vodi u jad. Ljubav je veoma drevna sila, koja je imala svrhu u svoje vreme, ali višenije bitna za opstanak vrste. Setimo se greške one žene, njenog bola."

Ljudska bića najbolje žive kada svako zna mesto na kome treba da se nalazi, kada svakozna gde pripada u shemi stvari i šta može da postigne. Uništi to mesto i uništio si osobu.

Pravda traži pribežište u zakonu, a ovaj može biti neverna ljubavnica, uvek predmet hira ipredrasuda onih koji donose zakone.

Biti ispravan zahtevalo je saglasnost, predvidljivu stalnost i, iznad svega, odanost premaostalima na nižim i višim položajima u hijerarhiji. Komandovanju koje se rukovodilo takvimprincipima nije bila potrebna nikakva kontrola spolja.

Na kvantnoj ravni naša vaseljena može se videti kao neodredivo mesto, predvidivo nastatistički način jedino kada se primene dovoljno veliki brojevi. Između te vaseljene i nekesrazmerno predvidljive gde se putovanje jedne planete može vremenski odreditipicosekundama, u igru ulaze druge sile. Jer za tu srednju vaseljenu u kojoj dnevno živimopreovlađujuća sila je ono u šta verujete. Vaša verovanja određuju odvijanje dnevnihdogađaja. Ukoliko dovoljno vas veruje, može se učiniti da postane neka nova stvar.Ustrojstvo verovanja stvara filter kroz koji se haos prosejava u red.

Zakon uvek bira strane na temelju primerene moći. Moralnost i pravne tananosti imajumalo značaja kada se postavi pravo pitanje: Ko je jači?

Osnovno pravilo je sledeće: nikad ne podražavaj slabosti; uvek podražavaj snagu.

Ništa ne nadilazi složenost čovekovog uma.

Kakvo je socijalno nasleđe otišlo napolje sa Raštrkavanjem? Veoma dobro poznajemo tavremena. Poznajemo i mentalne i fizičke okolnosti. Izgubljeni su odneli sa sobom svest

17

ograničenu uglavnom na ljudsku snagu i gvožđuriju. Postojala je očajnička potreba zaprostorom u kome bi se širili, gonjeni mitom o slobodi. Većina nije shvatila dubljuTiraninovu pouku da nasilje postavlja vlastite granice. Raštrkavanje je bio divlji inasumičan pokret, koji je tumačen kao rast (širenje). Bio je podstican dubokim strahom(često nesvesnim) od posustajanja i smrti.

Sloboda i nezavisnost su složeni pojmovi. Oni sežu u prošlost sve do religijskih idejaslobodne volje i odnose se na mističnog vladara koji je sadržan u apsolutnim monarsima.Bez apsolutnih monarha, koji su bili saobraženi starim bogovima i vladali zahvaljujućiverovanju i religijskom zadovoljavanju, sloboda i nezavisnost nikada ne bi stekli svojesadašnje značenje. Ovi ideali za svoje postojanje duguju minulim primerima ugnjetavanja.A sile koje su održale takve ideje raspašće se ukoliko se ne obnove kroz dramatičnaučenja ili nova ugnjetavanja. Ovo je najtemeljniji ključ mog života.

Sasvim prirodno, vlastodršci žele da suzbiju 'divlja' istraživanja. Nesputano traganje zaznanjem beleži dugu istoriju proizvođenja nepoželjne konkurencije. Moćnici žele'bezbednu liniju istraživanja', koja će razviti samo one proizvode i ideje koji se mogukontrolisati, i što je najvažnije, koji će omogućiti da veći deo dobiti pripadne unutrašnjimulagačima. Na nesreću, stihijna vaseljena puna relativnih promenljivosti ne obezbeđujetakvu jednu 'bezbednu liniju istraživanja'.

Birokratija uništava preduzimljivost. Malo je toga što birokratije više mrze od novine,pogotovo novine koja daje bolje rezultate od starih uhodanih načina. Unapređivanja uvekčine da oni na vrhu gomile izgledaju nepodesni. Ko uživa u tome da izgleda nepodesan?

Ljudi uvek žele nešto više od trenutne radosti ili onog dubljeg osećanja koje se nazivasreća. To je jedna od tajni pomoću kojih oblikujemo ispunjenje naših planova. Nešto višeuvek podrazumeva uvećanu moć nad ljudima koji ne umeju da je imenuju, ili koji (što ječešće slučaj), čak ni ne podozrevaju da tako nešto postoji. Većina ljudi samo nesvesnoreaguje na takve skrivene sile. Znači, mi treba samo da otelotvorimo neko proračunatonešto više, definišemo ga i uobličimo, i ljudi će nas slediti.

Upitaše jednog stanovnika suvozemlje šta je važnije - jedan litarjon vode ili ogromanbazen vode? Stanovnik suvozemlje razmišljao je jedan trenutak, a zatim odgovorio:"Važniji je litarjon. Nijedan čovek ne može sam posedovati veliki bazen vode. A litarjonmožete sakriti ispod ogrtača i pobeći s njim. Niko za to neće znati."

Vašim verovanjem u singularnost, u granularne apsolute, vi poričete kretanje, čak ikretanje evolucije! Dok uzrokujete granularnu vaseljenu da opstaje u vašoj svesti, slepi steza kretanje. Kada se stvari izmene, vaša apsolutna vaseljena nestaje, prestaje da budedostupna vašim samoograničenim opažanjima. Vaseljena vas je nadmašila.

Već dugo znamo da se na predmete koje iskušavamo čulom dodira može uticati izborom -kako svesnim tako i nesvesnim. To je dokazana činjenica, koja ne zahteva od nas daverujemo kako se neka sila u nama pruža napolje i dodiruje vaseljenu. Poručujem dapostoji poučna veza između uverenja i onoga što smatramo da je 'stvarno'. Svi naši sudoviopterećeni su teškim teretom predačkih uverenja kojima smo mi iz Bene Geseritapodložniji od ostalih. Nije dovoljno što smo toga svesni i što se toga čuvamo. Uvekmoramo obraćati pažnju na alternativna tumačenja.

Ovo je vaseljena koja nadahnjuje strahom: nema atoma, već su svuda unaokolo talasi ikretanja. Ovde se odbacuje svako uverenje koje je prepreka za razumevanje. Odstranjuje

18

se čak i samo razumevanje. Ova vaseljena se ne može videti, čuti, niti otkriti na bilo kojinačin pouzdanim moćima opažanja. Ona je krajnja praznina gde se ne mogu zadesitinikakvi unapred smešteni ekrani za projektovanje oblika. Ovde posedujete samo jednusvest - ekran tri mudraca: maštu. Ovde se uči humanosti. Vi stvarate poredak, divne oblikei sisteme, uobličavate haos.

Sve organizovane religije suočavaju se sa jednim jednostavnim problemom, jednomosetljivom tačkom kroz koju smo u stanju da prodremo i preobratimo ih onako kako namaodgovara: kako oni razlikuju oholost od otkrovenja?

Ljudska bića pokreće njihov vlastiti opstanak, opstanak vrste i opstanak životne sredine.Tokom života redosled važnosti se menja. Koje su stvari na pravom mestu u određenomdobu? Vreme? Probava? Da li je njoj ili njemu odista stalo? Sve one različite gladi koje telomože da iskusi i za koje se nada da će ih zadovoljiti. Šta bi još moglo biti važno?

Postojao je čovek koji je svakog dana sedeo i gledao kroz uzak vertikalni otvor u visokojdrvenoj ogradi sa koje je bila uklonjena jedna jedina daska. Svakog dana, s druge straneograde, a pored uskog otvora, prolazio je divlji pustinjski magarac - prvo nos, zatim glava,prednje noge, dugačka smeđa leđa, zadnje noge i konačno rep. Jednoga dana čovekskoči na noge užarenih očiju zbog otkrića do koga je upravo došao i povika svima koji sumogli da ga čuju: "To je bar jasno! Nos je uzrok repu!"

Istoričari imaju veliku moć i neki od njih to znaju. Oni ponovo stvaraju prošlost, menjajući jekako bi odgovarala njihovim vlastitim tumačenjima. Na taj način menjaju i budućnost.

'Moram vladati uz pomoć oka i kandži - kao što to čini soko među manjim pticama.'

Sakriveno iza čvrstih prepreka srce se pretvara u led.

Kada se dva stranca sretnu, potrebno je da budu veoma uviđavni kako bi prevazišli razlikeu običajima i obuci.

Do najgoreg mogućeg suparništva dolazi među jedinkama istoga roda. Vrsta razarapotrebe. Rast ograničava potrebu koja je prisutna i u najmanjem obimu. I najmanji povoljniuslov kontroliše stopu rasta. (Zakon minimuma)

Pravda? Ko pita za pravdu? Sami stvaramo svoju pravdu. Stvaramo je ovde na Arakisu -pobediti ili umreti. Ne rugajmo se pravdi sve dok imamo oružje i slobodu koje možemo daupotrebimo.

Nismo se suočili sa nekim novim stanjem stvari, već sa tek prepoznatim odnosom izmeđusvesti i stvari koji omogućava dublji uvid u način dejstvovanja moći predviđanja.Proročanstvo oblikuje jednu projektovanu unutrašnju vaseljenu kako bi iz nerazumljivih silastvorilo nove spoljašnje verovatnosti. Nema potrebe da se te sile razumeju pre no što seupotrebe za oblikovanje postojeće vaseljene. Drevnim radnicima koji su obrađivali metalenije bilo potrebno da razumeju molekularnu i podmolekularnu složenost čelika, bronze,bakra, zlata i kalaja. Izmislili su mistične moći kako bi opisali nepoznato, dok su i daljekovali i rukovali čekićima.

Obrazovanost nije nikakva zamena za inteligenciju. Taj neuhvatljivi kvalitet samo sedelimično daje odrediti kao sposobnost rešavanja zagonetki. Definiciju uobličujete

19

stvaranjem novih zagonetki, koje samo odražavaju ono o čemu vas naša čulaobaveštavaju.

Zapamti: birokratija uzdiže konformizam... Čini da se 'fatalna glupost' uzdigne do statusareligije.

"Paradoks, nauka mora da bude nosilac novog. Ona donosi promene. Otuda su nauka ibirokratija u neprestanom ratu."

Ljudi koji zahtevaju da im proročište predskaže njihove živote zapravo žele da saznaju gdeje sakriveno blago.

Poznavati u potpunosti vlastitu budućnost, tako da nikad ništa ne može da te iznenadi?

Vama ne treba budućnost. Vi želite da se sadašnji trenutak produži za navek.

Mnoge stvari koje prirodno radimo postaju nam teške tek kada pokušamo da ih učinimopredmetom intelektualnog poimanja. Moguće je toliko mnogo saznati o nekom predmetu, ada čovek pri tom ostane potpuna neznalica.

Nijedna planeta, nijedno kopno ili more, nijedan deo bilo kog kopna ili mora ne ostaje ovdeza večna vremena.

Zakoni koji zabranjuju u stvari jačaju ono što teže da zabrane. To je ona tanana tačka nakojoj su sve zakonite profesije u istoriji zasnivale bezbednost svog poslovanja.

Mi ne podučavamo istoriji: mi samo ponovo oživljavamo iskustvo. Sledimo lanac posledica- tragove divljih zveri u šumi. Pogledajte samo pozadinu naših reči i naći ćete širok opsegdruštvenog ponašanja koje nijedan istoričar nikad nije ni dotaknuo.

Kažu da Vrhovna majka ništa ne može da ispusti iz vida - besmislen aforizam sve dok neshvatih njegovo drugo značenje. Ja sam sluga svih svojih Sestara. One promatraju svojesluge kritičkim očima. Ne mogu da trošim previše vremena niti na opštosti niti natrivijalnosti. Vrhovna majka mora da ispoljava pronicljivost u akcijama - inače osećajnemira prodire do najudaljenijih uglova našeg reda.

"Ojačaj svoje talente. Ne plutaj opušteno u matici. Plivaj! Upotrebi ga ili ga odbaci."

Sta sam ja?Opasno pitanje. Njegovo postavljanje smeštalo ju je u jednu vaseljenu u kojoj ništa nijebilo sasvim ljudsko. Ništa nije odgovaralo neodređenoj stvari za kojom je tragala. Sve okonje - klovnovi, divlje životinje i lutke - reagovalo je na povlačenje skrivenih konaca.Osećala je konce koji su i nju trgnuli, stavivši je u pokret.

"Ojačaj svoje talente. Ne plutaj opušteno u matici. Plivaj! Upotrebi ga ili ga odbaci."

Ali, avaj, te silne opasnosti rukovođenja vrstama toliko željnim da im se nalaže šta da čine.Kako su malo znale o tome šta su svojim zahtevima stvorile. Vođe čine greške. A tegreške, uvećane brojem ljudi koji ih slede bez pogovora, neminovno su vodile do velikihkatastrofa.Ponašanje leminga!

20

Nužno je da sve vlade, ostanu pod sumnjom tokom čitavog svog vlastodržaštva. Ne verujnikakvoj vladi! Čak ni mojoj!

Vlast privlači podmitljivce. Sumnjaj u svakog ko joj teži. Znala je da su veliki izgledi da sutakvi ljudi ili prijemčivi za mito ili da su već izgubljeni.

"Vlast treba poveravati isključivo onima koji nisu radi da je zadrže, a i to samo poduslovima koji povećavaju takvu nevoljnost."

Pade joj na um da u suštini svako pitanje sadrži elemente politike. Sa raspaljivanjememocija političke snage su sve više izbijale u prvi plan. To je raskrinkavalo laž! One starebesmislice o 'razdvajanju crkve i države'. Ništa nije bilo prijemčivije za emocionalnuuspaljenost od crkve.

Traganje za vlastitom vrstom boga. Utvrdila je da teško može da ih osuđuje. Svest biustuknula spram beskonačnosti. Praznina! Alhemičari svih vremena ličili su na klošarepovijene nad svojim zavežljajima, trućajući: "Tu negde mora da postoji nekakav red. Akonastavim, sigurno ću ga otkriti."

Neminovan nedostatak robovanja i kmetstva. Stvarali ste rezervoar mržnje. Nepomirljiveneprijatelje. Ako već nije bilo nade da istrebite sve svoje neprijatelje, bolje je bilo da se i neupuštate u to. Suspregnite svoje pokušaje pouzdanom svesnošću da će ugnjetavanjeučiniti vaše neprijatelje snažnim. Ugnjetavani će dočekati svoj dan, a na takav dan neka jeugnjetaču bog na pomoći. Bio je to uvek mač sa dve oštrice. Ugnjetavani su uvek učili odugnjetača i ugledali se na njih. Kada bi se sto okrenuo, postavljala se pozornica za jošjedan krug osvete i nasilja - samo u izmenjenim ulogama. I tako uz stalne izmene adnauseam.

"Zbog čega si rekla da vi veštice nemate vladu? Čak ni dnštveni zakonik?""Ne postoji ništa slično društvenom zakoniku koji bi odgovorio svim potrebama. Ono što jeu jednom društvu zločin može biti moralni zahtev u nekom drugom društvu.""Ljudi uvek imaju vlade.""Ljudi imaju politiku. Rekla sam ti to juče. Politika: umetnost da izgledaš iskren i potpunootvoren, skrivajući u isti mah što je više moguće.”"Vi veštice, dakle, skrivate.""Nisam to rekla. Kada izgovorimo reč 'politika', za naše sestre to je upozorenje.""Tvojim društvom upravljaju birokrati koji su svesni da ne mogu da unesu ni delić mašte uono što rade.""Šta reče ono o birokratima?""Oni nemaju prostora za manevrisanje jer upravo na taj način njihovi pretpostavljenidebljaju. Ako ne uviđaš razliku između pravila i zakona, onda i jedno i drugo ima snaguzakona.""Zakoni saopštavaju mit podsticajne promene. Svetla nova budućnost će doći zbog ovog ilionog zakona. Zakoni podstiču budućnost. Veruje se da pravila podstiču prošlost.""U svakom slučaju, svaka radnja je iluzorna. Jednako kao i imenovanja komiteta sa ciljemda prouči neki problem. Što je više ljudi u komitetu, sa više predrasuda se prilaziproblemu.""Ali zakoni su neophodni!""Neophodni? To je opasno.""Kako to?"

21

"Neophodna pravila i zakoni sprečavaju te da se prilagođavaš. Na kraju se, neminovno,sve sruši. To je kao kad bankari misle da kupuju budućnost. Važno mi je da imam moć zasvog života. Do đa vola sa potomstvom!""Uvažene Naložnice počele su svoju delatnost kao teroristkinje. Najpre su bile birokratija, aonda su se opredelile za teror kao svoje oružje.""Nije li to čudno, Gospo..." 'Ne buni se, nastavi' "... kako buntovnici prebrzo zapadnu ustare obrasce kad pobede? To nije toliko zamka na putu svih vladavina koliko obmanakoja čeka svakog ko osvaja vlast.""Hah! A ja pomislih da ćeš mi reći nešto novo. Znamo tu priču: "vlast podmićuje. Apsolutnavlast apsolutno podmićuje.""Pogrešno, Gospo. Posredi je nešto tananije, ali zato daleko opasnije. Vlast privlačipodmitljivce.""Usuđuješ se da me optužiš da sam podmitljiva?""Pa, ipak verujemo da iznad bilo kog zakona postoji moralnost koja mora da postavlja telo-branitelja za svaki pokušaj primene nepromenjivih pravila.""Moć uvek deluje, veštice. To je zakon.""A vlade koje se dovoljno dugo održavaju pod tim uverenjem uvek postanu zatrpanepodmitljivošću.""Moralnost!""Doista pokušavam da ti pomognem, Gospo. Zakoni su opasni za sve - podjednako i zanevine i za grešnike. Bez obzira da li za sebe veruješ da si moćan ili bespomoćan. Oni ni usebi ni po sebi nemaju ljudskog razumevanja.""Zakoni se uvek moraju tumačiti. Zakonodavci i zakonobranitelji ne ostavljaju nikakavprostor za saosećanje.Nikakav prostor za kretanje. "Zakon je zakon!""I jeste!" Krajnje odbrambeno."To je opasna ideja, posebno za nevine. Ljudi to nagonski znaju i odbacuju takve zakone.Čine se, često nesvesno, male stvari da bi se onemogućio 'zakon' i oni koji delaju u duhute besmislice.""Oh, da. A zakon oličen u svima onima čiji probitak počiva na njemu postaje odbojna,nepoželjna reč baš kao i ova moja.""Još zakona, kažeš. Potrebno je još zakona! Stoga uvodiš nove instrumente ne-saosećanja i, uzgred, nova radna mesta za zapošljavanje onih koji žive na račun sistema.""Tako je uvek bilo i uvek će biti.""Ponovo pogrešno. To je zatvoren krug. Kotrlja se kotrlja, sve dok ne udari na pogrešnuličnost ili pogrešnu skupinu. Onda nastaje anarhija. Haos." Vidi je kako skače?"Buntovnici, teroristi, umnožavaju ispade jarosnog nasilja. Džihad! A sve zbog toga što sistvorila nešto neljudsko.""Pretpostavljam da si naumila da mi kažeš kako vi veštice sprovodite jedan oblikdemokratije.""Sa brižljivošću koju ne možeš ni da zamisliš.""Demokratija ume da zastrani kada pustiš da pred biračima paradiraju žrtveni jarci. Dajtebogate, gramzive, kriminalne, glupe vođe, i tako ad nauseam.""Verujete u isto što i mi." Pobogu. Kako samo očajnički želi da ličimo na nju."Rekla si da ste bile birokratkinje koje su se pobunile. Poznata ti je ta slabost. Glomaznavrhuška birokratije koja je biračima nedostupna uvek se širi do granica energije sistema.Krade je od ostarelih, umirovljenih, od svakog. Posebno od onih koje smo nekad zvalisrednjom klasom, jer je upravo to sloj iz koga potiče najveći deo energije.""Razmišljate o sebi kao o srednjoj klasi?""Ne razmišljamo o sebi ni na koji utvrđen način. Druga sećanja nas upoznaju sa manamabirokratije. Pretpostavljam da posedujete neki oblik građanske službe za niže slojeve."

22

"Onda znate kako izbori bivaju obezvređeni. Glavni simptom: ljudi neće da glasaju.Instinkt im kazuje da je to beskorisno." "Demokratija je glupost!""Slažemo se. To je demagoško klanjanje - bolest koja ugrožava izborni sistem. Pa ipak,demagoge je lako prepoznati. Oni puno gestikuliraju i govore u ritmovima propovedi,koristeći reči koje odzvanjaju religioznom strašću i bogobojažljivom iskrenošću.""Uz pomoć svakog ko prepoznaje znake: ponavljanje, veliki napori da vežeš pažnju zareči. Ne smeš da obraćaš pažnju na reči. Posmatraj šta određena osoba čini. Na taj imnačin uspešno dokonavaš pobude.""Vi, dakle, znate kako da demokratiju navedete da čini ono što želite." Zlurad izraz lica."Tehnika je prilično tanana, ali u biti laka. Stvoriš sistem u kome je većina ljudi neodređenoili duboko nezadovoljna.""Taktika zaluđivanja.""Sklonija sam da o tome razmišljam kao o odvraćanju pažnje. Ne daj im vremena dapostavljaju pitanja. Pohrani svoje greške u dodatnim zakonima. Ti si saobraćajac iluzija.Taktika borbe sa bikovima u areni.""Oh, da! To je dobro!" Gotovo je razdragana."Maši lepim plaštom. Oni će se zaletati na njega i biće zbunjeni kada otkriju da iza te stvarine stoji matador. Na taj način se birači zatupljuju, upravo onako kako se omamljuje i bik.Naredni put veoma mali broj ljudi inteligentno koristi svoje glasove.""A zato mi to i činimo!""Onda ti navališ sa optužbama protiv apatičnih birača. Učiniš da se osećaju krivim.Održavaš ih u hroničnom stanju tuposti. Hraniš ih, zabavljaš ih. Samo nikada ne preteruješu tome!""Oh, ne! Nikada ne preterujemo u tome.""Daš im do znanja da ih čeka glad ukoliko ne budu na liniji. Približiš im sliku učmalosti idosade u kojoj žive okovani galijoti. Hvala ti, Vrhovna majko. To je prikladna slika."Zar ne dozvoljavaš da bik pokatkad zakači matadora?""Naravno. Tras! Ode jedan! Potom sačekaš da se smeh stiša.""Znala sam da niste dozvolile demokratiju!""Zbog čega nećeš da mi poveruješ?" Izazivaš sudbinu!"Zato što biste u tom slučaju morale da dozvolite glasanje, porote, sudije, i...""Mi ih nazivamo proktorkama. To ti je jedna vrsta porote celokupnosti.""A nemate nikakvih zakona... pravila, nazovi ih kako hoćeš?""Zar ti nisam rekla da ih različito određujemo? Pravila - prošlost. Zakon - budućnost.""Da li na neki način ipak postavljate granice tim... tim proktorkama?""One mogu da donose odluke kakve god žele, onako kako bi porota trebalo da radi. Dođavola sa zakonima!""To je veoma uznemirujuća ideja." Ona je doista uznemirena. Pogledaj taj tup izraz njenihočiju."Prvo pravilo naše demokratije: nema zakona koji bi sputavao - porote. Takvi zakoni suglupi. Zaprepašćujuće je koliko ljudska bića mogu da budu glupa kada deluju u malimsamodovoljnim skupinama.""Nazivaš me glupom, jel' tako!"

"Izgleda da postoji jedan prirodan zakon koji veli da je samodovoljnim skupinama gotovonemoguće da delaju prosvećeno.""Prosvećeno! Znala sam!""To znači ploviti maticom životnih sila, podešavajući svoje akcije tako da život može da ihproduži.""Sa najvećom količinom sreće za najveći broj ljudi, dakako.""To je činilac koji je preostao od Tiraninove Zlatne staze. On nije razmišljao o sreći, većsamo o opstanku čovečanstva."

23

Želeli su krv.Takvim ljudima nikada nije valjalo donositi loše vesti. Nije čudo što su senjihove pristalice ponašale mahnito. Moćna osoba je u strahu mogla da ubije donosiocaloših vesti. Ne donositi loše vesti. Bolje je poginuti u bici. Ljudi kraljice paukovapremašivali su svaku bezobzirnost. Daleko je premašivali. Niste ih mogli osuđivati. Bilo jeto isto kao kada biste prekorevali kravu što pase zelenu travu. Krava bi se opravdalagledajući vas upitno svojim mesečarskim očima: "Nije li to ono što treba da radim?"

Većina nas odabira društvo i okolinu odražavajući sebe.Murbela je posvedočila: "Jedna od njenih sluškinja odvela me je u privatne prostorije.Pravila se pri tom važna, dajući mi do znanja kako ima pristupa u to svetilište. Javni deo jebio čist i uredan, ali je zato u ličnim odajama vladao rusvaj - odeća ostavljena tamo gde jebačena, ćupovi sa balsamom otvoreni, kreveti nenamešteni; skorela hrana u zdelama napodu. Upitala sam je zbog čega nisu raščistili taj metež. Odgovorila je da to nije njenposao. Ona koja je čistila mogla je da dođe tamo tek pred mrak.

Oluje. Naslućivala je približavanje jedne koju nikakav meteorolog nije mogao daprognozira. Oluje rađaju oluje. Bes rađa bes. Osveta rađa osvetu. Ratovi rađaju ratove.

"Pravi ratnik uvek razume svog neprijatelja bolje no što razume svoje prijatelje. Opasna jezamka ako dozvoliš da razumevanje preraste u naklonost, što će se prirodno dogoditi akone budeš smotren."

"Naklonost prema neprijatelju - slabost kako policije tako i armije. Najopasnije su bilenesvesne naklonosti koje su uslovljavale da ne diraš neprijatelja jer je on opravdanje tvogpostojanja."

"Ako kinjiš neko osetljivo dete, ako ga učiš da ne veruje nikom, stvorio si uslove zasamoubistvo - sporo ili brzo, nije važno."

"Svaki napadač je pero koje lebdi nad nekom beskrajnom stazom. Kad se to pero približi,tvoje je da ga skreneš i ukloniš. Tvoja reakcija mora biti kao dašak vazduha koji oduvavato pero."

O demokratiji?"To je tamo gde ne veruješ nikome ko ima vlast nad tobom! Sestre to dobro znaju. Neveruj previše."

"U jednom od svojih života imao sam psa koji je mrzeo rakove", reče Ajdaho."Imam rakove. Oni potiču iz Velikog mora.""Da. Moj pas je mrzeo rakove zbog toga što je jedan od njih imao gadnu naviku da mupljuje u oko. To peče. Da stvar bude gora, pljuvanje je dopiralo iz jedne naizgled nevinerupe u pesku. Nije se mogao videti nikakav rak.""Šta je tvoj pas učinio?" Nagnuo se napred, podbočivši bradu pesnicom."Iskopao je nametljivca i doneo ga meni." Ajdaho se osmehnu. "Prva pouka: Ne daj da tenešto nepoznato pljuje u oko." Teg se nasmeja i zatapša rukama."Ali pogledaj to očima mog psa. Uhvati pljuvača! Potom - sledi slavna nagrada - gospodarje zadovoljan.""Da li je tvoj pas iskopao još neke rakove?"

24

"Svaki put kad bismo otišli na plažu režeći bi nasrnuo na pljuvače, a gospodar bi mu ihoduzimao. Nikako se nisu dali videti. Ostajala je samo prazna školjka sa komadićimamesa koji su i dalje prianjali za unutrašnjost.""Da li ste ih jeli?""Pogledaj to očima psa. Pljuvače je stigla zaslužena kazna. On je otkrio način da oslobodisvoj svet od nasrtljivih stvari a gospodar je zadovoljan njime." Teg tada iskaza svu svoju bistrinu: "Da li sestre razmišljaju o nama kao o psima?"

Glavne slabosti vladavine proističu iz straha od pravljenja radikalnih unutrašnjih promenačak i kada se takva potreba jasno ukazuje.

Neki nikad ne učestvuju. Život im se, jednostavno, događa. Oni su osuđeni tek na neštoviše od tupog održanja života i sa srdžbom ili nasiljem odbijaju sve stvari koje bi mogle daih izvuku iz ozlojeđenošću ispunjenih iluzija o bezbednosti.

Unapred pripremljeno razumevanje često čini klecav odgovor i najopasniji oblikrazumevanja. Ono navlači treperavu neprozirnu koprenu preko vaše sposobnosti učenja.Sudske preteče zakonodavstva funkcionisale su na taj način, pretrpavajući vašu stazućorsokacima. Budite oprezni. Ništa ne podrazumevajte. Svako razumevanje samo jeprivremene vrednosti.

"Trebalo bi da naši bogovi sazrevaju naporedo sa našim sazrevanjem."

Najbolja umetnost podražava život na neodoljiv način. Ako odražava san, onda to mora bitisan života. Da je drugačije ne bi bilo mesta gde bismo se mogli povezati. Naši utikači ne bipasovali.

Ljudi se rađaju sa sklonošću ka najpostojanijoj od svih bolesti što slabe intelekt:samozavaravanju. Ono dramatičnim bojama oslikava i najbolje i najgore od svih mogućihsvetova. Koliko smo mi u stanju da utvrdimo, ne postoji prirodni imunitet. Potrebna jeneprestana budnost. Dajte mi svaki put sud uravnoteženih umova umesto zakona. Kodovii priručnici tvore šablonska ponašanja. A sva šablonska ponašanja ostaju nepodložnasumnji, dobijajući na destruktivnosti.

Nikakva slast ne može prekriti pojedine oblike gorčine. Ako je nešto gorko, ispljuni ga.Tako su uvek postupali naši najstariji preci.

Ne izlaži se sukobu sa fanaticima ako nisi u stanju da ih učiniš bezopasnima. Suprotstavise nekoj religiji drugom religijom samo ako su tvoji dokazi (čuda) postojani ili ako možešda se složiš sa njima tako da te fanatici prihvate kao bogom nadahnutog. Ovo je dugopredstavljalo prepreku za nauku, kada je trebalo da na sebe stavi odoru božanskogotkrovenja. Tako je očigledno bilo da je nauku stvorio čovek. Fanatici (a mnogi su fanaticina ovaj ili onaj način) moraju znati na čijoj ste strani, ali još je važnije to što moraju daotkriju onoga ko vam šapuće u uho.

Prisustvujemo jednoj fazi večnosti koja prolazi. Važne stvari se događaju, ali ih pojediniljudi nikada ne primete. Iskrsavaju neočekivani događaji. Vi niste prisutni u epizodama.Zavisite od izveštaja. A ljudi zatvaraju svoje umove. Kakva korist od izveštaja? Istorijaprikazana u vestima? Probrana još na redakcijskom sastanku, skraćena i pročišćenapredrasudama? Izveštaji koji su vam potrebni retko potiču od onih koji praveistoriju.Dnevnici, memoari i autobiografije predstavljaju subjektivne oblike posebnihzahteva. Arhive su pretrpane takvom sumnjivom robom.

25

Troši energiju na one koji te čine jačim. Energija utrošena na slabiće vuče ćoveka upropast.

Religiju treba prihvatiti kao izvor energije. Ona se može usmeravati prema našimpotrebama, ali samo unutar granica koje otkriva iskustvo. Ovo je tajno značenje slobodnevolje.

Proticala je i tekla nekuda. Mogao si da stojiš na obali (kao što je Odrade povremenomislila da one ovde čine) i da joj posmatraš tok. Karta je mogla da ti pokaže kuda rekateče, ali nijedna karta nije mogla da otkrije bitnije stvari. Karta nikada nije mogla da pokažeistančana kretanja rečnog nanosa. Kuda je on odlazio? Karte su u ova vremena imaleograničenu vrednost. Kompjuterski štampanik ili projekcija iz arhive; to nije bila karta kojusu tražile. Mora da negde postoji neka bolja, neka koja je pripadala svim tim životima. Tukartu si mogao da nosiš u svom sećanju i povremenoje je vadiš da bi je pobliže pogledao.

Oslanjanje na bilo koji oblik konzervatizma može biti opasan.

Naš kućni bog je ono što prenosimo sa jednog pokoljenja na drugo: naša porukačovečanstvu - ako odraste.

"Tiranija manjine prekrivena maskom većine", nazvala je to Odrade veselim glasom. "Paddemokratije. Ili sama sebe obori svojim neumerenostima, ili biva pojedena od stranebirokratije."

Ajdaho je mogao da nazre Tiranina u takvom načinu razmišljanja. Ako je istorija uopštenosila u sebi nekakva ustrojstva koja su se ponavljala, onda je to upravo ovde bio slučaj.Utisak ponavljanja je prosto odzvanjao. Prvo, zakon civilne službe bio je zamaskiran lažida je to bio jedini način da se isprave demagoška preterivanja i izopačavanja sistema.Drugo, gomilanje moći na mestima kojima glasači nisu mogli ni priviriti. I konačno,aristokratija.

"Porote, znaš, nisu popularne kod legalista. Porote se suprotstavljaju zakonu. U stanju suda ne obrate pažnju na sudije."

"Prvi zakon birokratije", probi se Murbelin glas iz tame."Raste do granica upotrebljive energije!" Glas joj je odista pomahnitao. "Iskoristi laž kojarešava sve probleme." Ona se okrenu prema njemu, ali ne da bi vodila ljubav. "UvaženeNaložnice su tako rešavale stvari! Čak su koristile i sistem društvene zaštite za smirivanjemasa, ali sve je odlazilo u njihovu vlastitu energetsku banku."

Moć privlači podmitljive. Apsolutna moć privlači sve podmitljive. Ovo je opasnost kojapodložnom stanovništvu preti od ustoličene birokratije. Čak su i sistemi u kojima mesta uupravi dobijaju članovi stranke koja je pobedila na izborima bolji, jer su nivoi tolerancijeniži, a i onaj ko je podmićen povremeno može da se izbaci. Ustoličena birokratija retkomože da bude bez nasilja. Čuvajte se kada se civilna služba i vojska udruže!

Moć zbog 'moći... aristokratija uzgojena iz neuravnoteženih porodica.

Ajdaho je smatrao da je ovo poimanje krajnje iščašeno. Uvažene Naložnice - begunci!Varvari, ali i neobrazovani, onako kako su to bili svi takvi konjanici čak i pre vandala.Gonila ih je nagonska pohlepa u istoj onoj meri kao i svaka druga sila. 'Uzmite rimsko

26

zlato.' Odstranjivali su sve smetnje iz svesti. Bilo je to omamljujuće neznanje, koje sespoticalo samo kada bi se podmetnula kakva još istančanija kultura u...

"Rekla sam ti, Murbela: sada prosudi sama. Da bi ostvarila promenu treba da pronadešuporišne tačke i pomeriš ih. Čuvaj se ćorsokaka. Nuđenje visokih položaja predstavljaobično skretanje pažnje kojim se paradira pred onima koji marširaju. Uporišne tačke se nenalaze isključivo u značajnim kancelarijama. Često su i u ekonomskim ili komunikacijskimsredištima, i ako to nisi znala, znaj da su značajne kancelarije najčešće beskorisne. Čaksu i poručnici u stanju da izmene naš kurs. Ne menjanjem izveštaja, već neizvršavanjemneželjenih naređenja. Bel zadržava naredenja dok se ne uveri da ona više nemajunikakvog učinka. Ponekad joj izdajem naredenja baš zbog toga: kako bi mogla da odigrasvoju igru odugovlačenja. Ona to zna, pa ipak igra. Zapamti ovo, Murbela! Posle deobe,prouči veoma pažljivo moju predstavu."

Tragajući za slobodom - postaješ zarobljenik svojih želja. Tragajući za disciplinom -pronaći ćeš svoju slobodu.

"Tiranija manjine prekrivena maskom većine", nazvala je to Odrade veselim glasom. "Paddemokratije. Ili sama sebe obori svojim neumerenostima, ili biva pojedena od stranebirokratije."

"Prvi zakon birokratije - raste do granica upotrebljive energije!"

Delotvorni izbori uvek proishode iz lanca informativnih grešaka. Na taj način inteligencijaprihvata netačnosli. A kada put do apsolutnih (tačnih) izbora nije poznat, inteligencija saograničenim podacima ulazi u rizik u jednoj areni u kojoj pogreške ne samo da su mogućeveć su i neophodne.

Odgovori predstavljaju opasan zahvat nad vaseljenom. Mogu izgledati razborita, a ipak daništa ne objašnjavaju.

Rat? Uvek postoji želja za životnim prostorom koja će mu poslužiti kao motiv.

Ne treba žuriti sa obelodanjivanjem presude. Skrivena presuda je često mnogo moćnija. Ustanju je da vodi reakcije čiji se efekat oseti tek kada postane kasno da se priguši.

Posmatrano iz jednog ugla, vaseljena predstavlja braunijansko kretanje: nema ničeg što bise moglo predvideti na osnovnom nivou.

Čemu nas uče svete slučajnosti? Budi savitljiv. Budi jak. Budi spreman na novo, napromenu. Sakupi mnogo iskustva i budi o njemu na osnovu nepokolebljive prirode naševere.

Kada odlučiš da sudbinu uzmeš u svoje ruke, to je trenutak kada možeš biti slomljen. Budioprezan. Dozvoli iznenađenje. Kada god stvaramo uvek se na delu javljaju i druge sile.

Nema tajne koja bi održala ravnotežu. Jednostavno moraš osetiti talase.

Suprotnosti složene u parove određuju tvoje težnje, a te težnje te zarobljavaju.