Frantisek Dvornik - Vizantija i Rimski Primat

7/24/2019 Frantisek Dvornik - Vizantija i Rimski Primat

http://slidepdf.com/reader/full/frantisek-dvornik-vizantija-i-rimski-primat 1/64

Naslov izvornika

Franyois Dvornik

Byzance et

la

primaute romaine

Copyright 1964, by

Les

fditions du erf

Copyright JP Službe

ni

glasn

ik ,

2009

www slglasnik com

.. V1bJ1V1 EK

P ll

forP l l

PRE GOVOR

U svojim poslednjim radovima na engleskom jeziku pro-

u č a v a o sam neke probleme koji se t i č u organizacije prvobitne

Crkve i ideja koje su nadahnule oce prvih sabora da odobre tu

organizaciju.

Od mene je traženo da široj publici predstavim rezultate

do

kOjih

sam došao, i da pokažem u kojoj meri su te ideje uti -

cale na razvoj rimskog primata. d o v o l j a v a j u ć i tom zahtevu,

potrudio sa m se da t a č n o utvrdim sa mo n a j z n a č a j n i j e n i c e

i navedem autoritativne izjave koje pokazuju da je id eja o prima-

tu bila prisutna u Vizantijskoj crkvi u r a z l i č i t i m epohama nje-

ne istorije. Prirodno, nije mi bila namera da

se

bavim bogoslov-

skom stranom tog pitanja.

Neke č i n j e n i c e pomenute u ovoj studiji opštepoznate su ali

predstavljanje tih

d o g a đ a j a

u

jednom

novom okviru možda

o m o g u ć i t i

da

se

ti problemi malo bolje rasvetle.

Zahvaljujem ediciji

erf

što je prihvatila objavljivanje ovog

rada.

s e ć a m

se

n a r o č i t o

dužnim p r e č a s n o m ocu Vergrijetu

R.

P, koji je imao dobru volju da pregleda moj rukopis

sa

j e z i č

kog stanovišta i kaji mi je vrlo ljubazno pomogao u ispravljanju

grešaka. Na tome sam mu beskrajno zahvalan.

Vašington, 1

9.

marta 1964. Dambarton

Ouks

F

D



UVO

Razlike

i z m e đ u

Istoka i Zapada. - Pitanje Filioque

-

Ekli

siološka pitanja.

Može se slobodno r e ć i da je danas jedina ozbiljna prepreka

približavanju

i s t o č n i h

crkava i

R i m o k a t o l i č k e

crkve pitanje rim

skog primata. Druge prepreke,

n a r o č i t o

obredne i Iiturgijske razli

ke, koje su odigrale tako veliku ulogu u g r č k o j i latinskoj p o l e m i č -

koj literaturi

od

XI

do

XV veka, mogu se smatrati prevazidenim.

o č e v od XII

I veka, Rimska crkva je

p o č e l a

da gubi svoj

nepoverljivi stav vezi s r a z l i č i t i m obredima upotrebom n -

rodnog

jezika u liturgiji. Brojni pokušaji ujedinjenja sa Grcima,

koje je

s e ć a n j e

na latinsko zauzimanje Konstantinopolja 1204.

moglo

samo u č i n i t i nedelotvornim ipak su imali pozitivan

nak,

jer

su obavezivali latinski svet da bude pomirljiviji, barem

li

pitanjima

koj

se

t i č u

r z l i č i t o s t i

obreda

k o r i š ć e n j a

nacio-

nalnih jezika u liturgiji.

P o j e d i n a č n e

unije uspostavljene sa ne

kim granama pravoslavlja posle Sabora u Lianu 1274) i Firenci

1439)

u č i n i l e

su da ta težnja postane opšta.

Aktuelni liturgijski pokret koji je imao tako pozitivne

nke u

R i m o k a t o l i č k o j

crkvi, d o p r i n e ć e ne samo tome da se poni

šti

k snije nepoverenje

p o k a z u j u ć i

nužnost

z

n rod d aktivno

u č e s t v u j e liturgijskim

č i n o v i m a . v e ć ć e o m o g u ć i t i

da se bolje

razume mentalitet

i s t o č n o g

h r i š ć a n s t v a koji nikad nije prestao da

naglašava važnost evharistijske žrtve životu h r i š ć a n i n a više

o

svakog drugog javnog bogosluženja

ili

privatne pobožnosti.

U dogmatskoj oblasti, pitanje da li Sveti

uh

ishodi isto

vremeno

od Oca

i Sina -

Filioque

-

t a k o đ e

je izgubilo

mnogo



Fnl/1so l

Dvornik

od

svoje oštrine pošto je nastojanje da se po svaku cenu dokaže

jeres kod Latina

ili

kod Grka. tako naglašeno tokom vekova po

lemike i z m e đ u dveju strana. izgubilo svoj o s t r a š ć e n i karakter.

n a r o č i t o

posle pada Vizantijskog carstva.

Isto rija. uostalom. jasno pokazuje da su drugi razlozi . mi

mo

bogoslovskih. doprineli da ta rasprava dobije preterane di

menzije. Zanimljivo je

n a z n a č i t i

da se. izgleda. to pitanje na po

č e t k u same rasprave na Zapadu razmatralo dosta ravnodušno.

Jedan č u d a n dokument iz IX veka s v e d o č i o tome. On se

pripisuje AnastaSiju Bibliotekaru. vatrenom protivniku patrija

rha Fotija koji je rasplamsao raspravu oko Filioque M e đ u Ana

stasijevim delima nalazimo prevod r z l i č i t i h dokumenata kaji

se odnose na istoriju Crkve, p o s v e ć e n đ a k o n u Jovanu Himoni

du. AnastaSije je u njega u k l j u č i o odlomak iz pisma sv. Maksima

Ispovednika

(580-662)

o ishodenju Svetog Duha. U uvodu u

prevod tih dokumenata AnastaSije piše:' ..

Mi smo t a k o đ e )

pre

veli taj deo pisma istog

sv.

Maksima prezviteru Marinu. koje se

t i č e s h o đ e n j a Svetog Duha. U tom odlomku on kaže da se Grci

beskorisno protive nama, pošto mi nikako ne govorimo. kao što

oni tvrde. da je Sin u z r o č n i k i

n a č e l o

postojanja Svetog Duha.

Naprotiv. ne ž e l e ć i da zanemarimo jedinstvo suštine Oca i Sina,

mi

govorimo da Sveti Duh. kako ishodi

od

Oca. ishodi i

od

Sina.

h v a t a j u ć i

to

i s h o đ e n j e

kao poslanje. Maksim ohrabruje one ko

ji znaju oba jezika da tvore mir. On kaže da Grci i mi poimamo

da Sveti uh

u jednom smislu ishodi

od

Sina.

aJi

da u drugom

smislu ne ishodi. S k r e ć e pažnju na č i n j e n i c u da je ova svojstva te

ško izraziti. kako u jednom tako i u drugo m jeziku.

Može biti da su j e z i č k i razlozi doprineli važnosti ovog pi

tanja. Naime. izgleda da r e č ..

EK

za jednog Grka više

z n a č i

ne

go r e č ..ex za jednog Latina.' U svakom s l u č a j u . zanimljivo je

Uporedi izdanje Prefaces d'Anastase, u: MonumelIta Gcrman;ae historica.

Epistolae, tom 7,

str 425.

Videti i PL

129.

col.

560.

Za prevod pasusa Mak

simovog pisma. videti ibid. col. 577. Uporedi S Maxime, Opuscu/a theolo-

gica et

po/emica ad Mariflum PG

9 1, co l. 136.

2 Uporedi ono što

E

Hermann k že o toj razlici, u: Orienta/ia ClJristiana

periodica

tom 15 (1949), str

221 222:

Nel rispondere a lal quesito, non

si

POlra

pero ignorare che i teologi ammettono oggi che il domma latino

facilmente dovera sonar falso agli orecchi del Gred:

h

greco non rispo

nde

dellutto

al

ex

latino.

8

Vi

z

tllltiJa

rimski primili

ustvrditi da se sam AnastaSije trudio da na pomirljiv n a č i n obja

sni to neslaganje u g r č k o m i latinskom bogoslovskom mišljenju.

On je svoj komentar pisao 874. nekoliko godina pošto je Fotije

pridao novo z n a č e n j e ovom latentnom problemu u svo m pozi

vu s t o č n i m patrijarsirna na Saboru iz 867.

3

S t i č e

se utisak da je papa Jovan VIII na ovo pitanje gledao

kao na raspravu izmedu bogoslova o onome što još nije bilo defi

nisano kao verska dogma. Upravo, u tom smislu možemo da ob

jasnimo stav njegovih legata na Saboru

879-880.

koji potvrduju

jedinstvo izmedu Vizantije i Rima. Pošto se u Rimu tada još izgo

varalo Verujem bez Filioque izgledalo im je prirodno da se izjaš

njavaju protiv tog dodavanja u Nikejskom ispovedanju vere.

Uostalom.

i z n e n a đ u j u ć e

je konstatovati da je. uprkos Foti

jevom naporu da u njegovoj Mistagogiji č v r s t o bogoslovski za

snuje stav, ovaj spor odigrao p r i l i č n o nevažnu ulogu u

polemikama koje su se vodiJe

i z m e đ u

dveju crkava 1054. i nepo

sredno posle raskida sa patrijarhom Mihajlom Kirularijem.

U svom č u v e n o m pismu u p u ć e n o m latinskom arhiepisko

pu tranijskom.' napisanom na zahtev patrijarha Mihajla Kirula

rija. arhiepiskop ohridski

Lav

nijednom

r e č j u

ne pominje ovu

raspravu u

vezi s č e n j e

dveju crkava. U tom pismu. koje bi

ti č e t a k brojnih gorkih rasprava. Lav se pobrinuo da napadne

nekoliko nebitnih o b i č a j a Latina.

n a r o č i t o

se okomivši na upo

trebu beskvasnog hleba usavršavanju evharistije.

Kardinal Humbert. koga je papa j ;u<--IX pozvao da op

ovrgne optužbe koje su izneli Grci. uveo je taj predmet u pole

miku p r e b a c u j u ć i Grcima da su izostavili Filioque uNikejskom

simvolu. ' Ta optužba. koja pokazuje veliko nepoznavanje kore

na spora - ni su Grci izostavili

Filioque. v e ć

su ga Latini uveli

-

t a k o đ e

pokazuje da ova bogoslovska razlika još nije predsta

vljala najozbiljniji razlog nesloge m e đ u dvema crkvama. Tek

od

XII

veka FilioqLle je postalo najubojitije oružje u arsenalu

g r č k i h

i rimskih p o l e m i č a r a

3 Izgleda da je i sam Fotije sumnjao na l i n g v i s t i č k i problem u raspravi To se

pojav ljuje u jednom pasusu njegovog dela

Mystagogia

(PC 102, col. 376 AB).

4 P 120, co l 836 dalje.

PL

143, co

l

1003

(u huli o izopštenju patrijarha).

9



fnmsoa DI ormk

Uostalom, bio je tu još jedan latinski prelat koji je ponovo

otvorio spor o FilioqLle. Milanski arhiepiskop Petar Grosolan,

n e z v a n i č n i č l a n jednog izaslanstva, koga je 1112. poslao papa

Pashall u Konstantinopolj radi z a k l j u č e n j a sporazuma s impe

ratoron1Aleksijem I Komninom, z a p o č e o je raspravu

sa

g r č k i m

sveštenstvom,

n a r o č i t o

o Filioque Imperator je pozvao sedam

vizantijskih bogoslova da odgovore na njegove argumente.

7

Evti

mije Zi gavin je požurio da svoje sunarod nike - u svojoj

dogmat-

skoj

panopliji

- opskrbi brojnim argumentima protiv FilioqLle

i z v u č e n i m n a j v e ć i m

delom, iz Fotijevih tekstova.

Godine 1135. još jedan latinski prelat, episkop havelberški

Anselmo, raspravljao je o

FilioqLle

u Konstantinopolju sa Niki

tom Nikomidijskim, prvim

od

dvanaest profesora iz Patrijarš

ij

ske akademije. Anselmo je tu raspravu opisao u delu

p o s v e ć e

nom

papi Evgenjju Ill.'

Te

dv

rasprave bile su pre svega akademske, pri

č e m u

je

svaka od strana č u v a l a svoje pOZicije. Oba prelata govorila su

vrlo kurtoaznim r e č i m a i z b e g a v a j u sve što je moglo uvrediti

Grke. Nikita Nikomidijski je takode bio vrlo rezervisan u

u č t i

vim odgovorima koje je dao Anselmu.

Drugu fazu tih rasprava i sporova posle 1204. otvorili su

Latini, o s v a j a č i Konstantinopolja, a sa strane Grka 1213. naro

č i t o

Nikola Mesarit.

O

Ali, prema tonu kOji su imali sp

isi iz

tog

vremena može se videti da je raspra

va

koja je do tada bila vi

še akademska

i z m e đ u

bogoslova dve strane, posta

la p o l i t i č k a

6

Na

osnovu indicija koje daje jedan od sedmorice

g r č k i h

teologa Nikita

Seid.

V

Grimcl je pokazao

da Petar

n

ij

e bio

z v a n i č n i č l a n

poslanstva,

v e ć

da

je

papa

zat ražio od njega

da

pruži svo

ju

podršku legatima. U

to

vreme

Grosolan

je zapravo

bio

na

h o d o č a š ć u

u

Jerusalimu

("Autour

du

voyage

de Pierre

Grossolanus, archeveque

de Milan, il

Constantinople

en

111 2 ,

u: Echoes

d Orient,

32 [1933], 28 30).

7 V.

Grumel

ih je

identifikavao.

Bili

su to Evstratije

Nikejski,

Jovan

Fun),

Nikita Seid, Nikola Muzaion, Teodor Smirnov, Teodor Prodrom . Evtimije

Zigavin. Uporedi B. Leib , R

ome,

Kiev

et

Byumce II la jin

dil

Xl s

iecle, Pariz

,

1924, str. 312.

Videti Grosolanov

govor,

u:

PC 127 ,

col.

911-920.

8

PC 130

coI.20-1360.

9 Anselmi Dialogi, PL

188,

col.

1130

i dalje. Uporedi: F Dvornik, Le Schisme

de

Photius,

Pariz

,

izd.

Cerf,

1950, str. 469, 535.

10

Videti

str.

124

, 125.

1

Vizantija i rimski primat

i nacionalna stvar. To je sasvim razumlj ivo ako se ima u vidu

žestoka reakCija Grka protiv Latina, ruŠitelja njihovog Carstva.

U toj olujnoj atmosferi nije se više moglo

o č e k i v a t i da

se u

miru

raspravlja o nekom bogoslovskom problemu koji je postao poli

t i č k a stvar.

M e đ u t i m

posle toliko vekova, danas je došlo vreme u ko

me pravoslavni i r i m o k a t o l i č k i bogoslovi mogu

da

p r o u č a v a j u

taj problem bez predrasuda .' Ipak, ne zaboravimo da se ovde

d o t i č e m o tajne Svete Trojice pr ed kojom se ljudska inteligencija

mora pokloniti i ispovediti svoju nesposobnost.

...

Č e s t o

se veruje da je udaljavanje dveju crkava bilo prouzro

kovano i

r a z l i č i t i m

shvatanjem koje je postojalo o Crkvi i njenoj

ulozi u Vizantiji i na Zapadu. EkJisiologija je nova grana na drve

tu

h r i š ć a n s k o g

bogoslovlja i razvila se

n a r o č i t o

posle Reformacije.

Danas se interesovanje

r i m o k a t o l i

č k i h pravoslavnih i protestant

skih bogoslova

sve

više

u s r e d s r e đ u j e

na ekJisiološke probleme. "

Predlažu

se r z l i č i t e

definicije Crkve i o njima

se

raspravlja, prou

č a v a se njen odnos

sa

m i s t i č n i m telom Hristovim, objašnjava se

njena organska evolucija u svetlosti predloženih definicija.

J

II Vide

ti u

vezi sa tim pitanjem

studije o

Filioque kod r i m o k a t o i č k i h

i

pra

-

voslavnih bogoslova, u: Russie e t hretiente

1950). str. 123

2 4

4.

Uporedi

t a k o đ e č l a n a k

J

Majendorfa

o poreklu

te rasprave

, u:

PravoslavlIaja Mysl,

Pariz, 1953, str.

114

-

137 i studiju:

V. Lossky, La

procession

du

Saint

-Es

prit

dans

la

doctrine tri1Jitaire ortllodoxe. Pariz,

\948.

12

Upo

redi a n a k : O.

Semmelroth,

"E

kkJesiologic

, u: Lexikon fur Theologie

lind

Kirche,

tom 3.

Fra;burg

,

1959,

gde se

kratka

istorija eklisio-

logije

i kori

s

ne

bibliografske smernice.

Za z n a ć a j n i j e

informacije, v

idet

i

izveštaje sa

konferencija

koje

su

date ll: "Colloq

ue eclisiologique",

koji

je

organizovao R i m o k a t o l i č k i bogoslovski fakultet Univerziteta u Strazburu

od

26.

do

28.

novembra

1959, koji

su objavljeni u:

Revue des scietzces reli

gie uses, 34

1960),

i u kolekciji "U

num

Sanctam", broj

34,

izd. Cerf. pod

nazivom

L Ecdesiologie au XIX siede.

13

Videti

n a r o č i t o

delo: S.

Jaki, Les tCl/dances nOlIveIles de

lecclesiologie (Rim,

19

57,

Bibliotheca Academiae catholicae

Hun

garicac, Sectio phil. Theo "

tom 3).

Sko

rija pravoslavna eklisiologija ovde

je

istraživana

na

strani

99

i

dalje.

Autor

pokazuje

II kojoj

meri

je na te

nove

pravce

uticalo protestant-

sk

o bogoslo

vlje

i

neki

filosofs

ki n e h r i š ć a n s k i

element i.



Frmlsoa Dvormk

Moglo se

o č e k i v a t i

da se specija

li

sti te nove bogoslovske

discipline potruditi

da

nadu potvrdu svojih teorija u spisima ota-

ca i u organizaciji prvobitne Crkve.

14

Ali ti napori mogu dovesti

do opasnih i z o p a č e n j a ako se p o č n e sa preformulisanjem starih

ideja u vremenu u kome su one zapravo nestvarne, te ako se na-

stoji da se

p a t r i s t i č k i

tekstovi

t u m a

u svetlu tih ideja.

Ta opasnost postoji i kada se pokuša obnova eklisiološkog

sistema za koji se pretpostavlja

da

je postojao u Vizantijskoj cr-

kvi. Dakle, treba znati da vizantijski bogoslovi nisu u pravom

sm islu razvili eklisiološki sistem. Oni su se bavili

dr

ugim pro-

blemima, hitnijim i suštinskijim, koji se t i č u božanske prirode

tri

l i č n o s t i

Svete Trojice,

o v a p l o ć e n j a

druge l i č n o s t i dve priro-

de

o v a p l o ć e n o g

Logosa, dve volje Hrista

B o g o č o v e k a i s h o đ e n j a

Svetog

uha

i njegovog

u č e š ć a

u oboženju ljudi. Ti problemi

dominiraju u bogoslovskom mišljenju Vizantije do

IX

veka; na-

ime,

č a k

i pitanje izobražavanja Hrista i poštovanja njegove iko-

ne i ikona svetih u vezi su sa hristološkim tajnama.

Što se

t i č

pojmova o Crkvi, Vizantinci su se zadovoljavali

onim što su im Sveto pismo

15

i i s t o č n i oci preneli ...Crkva je sveti

grad o s v e ć e n upodobljavanjem Hristu i u č e š ć e m u božanskoj

prirodi primanjem Svetog Duha. Ta definicija koju je dao Ki-

rilo Aleksandrijski

16

u potpunosti im je bila dovoljna. U viza n-

tijskom poimanju, Crkva je

od

tada

m i s t i č n o

Hristovo telo, iko-

na Svete Trojice, delo Svetog Duha, i njen cilj je

o s v e ć e n j e

ljudi.

Istim

pitanjem

se

bavio

Pavle

Evdokimov u:

CEcclesiologie au XIX siecle,

op. cit., str.

57-76

pod nazivom: Les principaux courants de lecclesio-

logic Orthodoxe au

XIX

s

iecle .

Uporedi

t a k o đ e

konferenciju oca

B.-O.

Oupuy, Schis

me

et

Primaute chez

J

A. Mohler , ibid.,

str.

197-231.

i zapa

žanja koja je dao P

Evdokimov

u toku

ra

sprave, ibid., str. 375- 392.

14

Na

primer: L. Cerfaux, La theologie de l't:.glise suivallt saillt Palll,

Pariz,

2. izd.

1948;

K.

Adam,

Der Kirchenbegriff Terrullia1ls,

Paderborn, 1907;

L. Bouyer, Clncamatiol1 et

l'EgJise

Corps dil Christ dans la t h ć o l o g i e de

saint Athal1ase,

Pariz, 1943;

G.

Bardy,

La

theologie de

l tglise de saint

cte-

mellr

de

Rome

i saint lrem e, Pariz, 194 5;

Idem,

La theologie de I'Eglise de

saint Irb/ee, Pariz, 194 7; A. Hamel, Kirche bei Hippolyt von Rom, Gi.itter-

sloh, 1951.

Sa

pravoslavne

strane: N.

Anastasijev, Doktrina primata

u

svetlosti ekl

isiologije ,

u:

Istina,

1957, str. 401 - 420.

15 N a r o č i t o

Poslanica Efescima,

l

17-23.

6 III/saiam

V

t,

c. 52, § I;

PG

70,

col. 1144

C.

2

Vizantija i rimski prmrat

Č o v e k sjedinjen sa Crkvom,

m i s t i č n i m

Hristovim telom, tre-

ba da se osveti, uz

p o m o ć

blagodati Svetog Duha, koja se č o v e -

č a n s t v u daje

z a h v a j u j u ć i

o v a p o ć e n o m Logosu.

On

mora da,

t a k o r e ć i

oboži svoju prirodu. ostvari jedinstvo sa Bogom.

To jedinstvo bez sumnje, biti savršeno tek u b u d u ć e m veku,

ali

č o v e k

ipak raspolaže svim sredstvima potrebnim da tokom

svog zemaljskog života dostigne visok stepen

o s v e ć e n j a .

Sredstva potrebna za taj cilj nalaze se u Crkvi koja ih daje

svima posredstvom svog sveštenstva: to su svete tajne, n a r o č i t o

sveta tajna tela i krvi Gospodnje.

Ta

taj najbolje ostvaruje je-

dinstvo naše prirode sa Hri stom. P r i č e ne prisajedinjuje sa-

mo h r i š ć a n i n a Hristu;

ono

ga prisajedinjuje i svim a n o v i m a

Crkve p r o j a v i j u j u ć i tako sabom ost i univerzalnost Crkve.

Vidimo da takvo poimanje Crkve svoj temelj najpre nala-

zi

II

hristologiji i pnevmatologiji. To se objašnjava evoluCijom

h r i š ć a n s k o g u č e n j a

tokom prvih devet vekova, u kojoj je

I s t o č n a

crkva imala

v o d e ć u

ulogu.

Razumljivo je, t a k o đ e da je to poimanje, p e r i o d i č n o trpe-

lo uticaj

r a z l i č i t i h

hristoloških jeresi: nestorijanstva, monofizi -

tizma i monotelitizma. Ali nakon što su pravoslavni bogoslovi

odbacili sva ta

i z o p a č e n j a

prvobitno shvatanje je pobedilo

1 7

To i s t o č n o poimanje Crkve, iako više obeleženo m i s t i č n i m du-

hom, jednako je poimanju na Zapadu.

M e đ u t i m

pored tog

m i s t i č n o g ili

nebeskog aspekta, Crkva

je,

č a k

i za Vizantince, imala zemaljski aspekt.

Ona

je imala jerar-

hijsku strukturu, bila je konkretan organizam

kOjim

su vladali

zakoni izglasani od strane sabora episkopa, morala je da se pri-

lagodi

p o l i t i č k o j

situaciji koja se menjala i socijalnoj strukturi

17 To je V. Lossky sk

icirao u svom delu

Essai sur la theologie mystique de

rEglise d'Orieflt (Aubier, 1944),

str. 171

- 192. Za r i m o k a t o l i č k a gledište

videti

Y.-M.-J. Congar,

Conscience ecdesiastique

en

Orient

et en

Occi-

dent ,

u:

IstiIla 1959),

str.

189- 20 l ; up.

takode

kratki

paragraf

u

njegovoj

studiji Neuf cents ans apres , u: L

Eglise

elles

Eglises

(Chevetog ne,

19

54),

t. l,

str. 61-74. V

Lossky

(ibid.,

str.

172)

prebacivao

je Kongaru

da

je

u

svom

delu ClmilieflS des/mis (Pa ris

,

1937),

str.

14

suviše

naglaSiO

tajanstve

nu

stranu i s t o č n e eklisiologije i

da nije

posvetio dovoljno pažnje njenom

zemaljskom aspektu.

Ipak, II

ovde navedenoj studiji,

o. Kongar

nije

nika

-

ko zanemario

taj

aspekt.

13



zajednica u kOjima su živeli nj eni vernici i delovali njeni sveš

tenici. Uslovi života na Istoku su bili od

onih

na

Zapadu i razlike su proizlazile iz problema koji su izgleda imali

uticaj na shvatanje uloge koju je Crkva morala igrati u društvu

i n a slav koji je morala imati

pr

e

ma

p o l i t i

k o m

autoritetu. Sve

je to predstavljalo

udar

na

odnose

m e đ u

dvema crkvama i iza

zvalo je udaljavanje koje se sve više naglašavalo, da bi se, avaj,

završilo raskolom.

Bilo bi ipak preterano,

č a k

i pogrešno, tra žiti objašnjenje tih

.razmimoilazenja u eklisiologiji koja se od IV

do

XI veka razvila

na r a z l i č i t n a č i n u Vizantiji i na Zapadu. Na njima svoj

stven, Vizantinci su nastavili da naglašavaju karakter

Crkve i njenu ulogu u o s v e ć e n j u vernika. G r č k i oci: sv. Atanasi

je,

sv.

Jovan Zlatousti , sv. Kirilo Aleksandrijski ostali su gospodari

misli. Njihove ideje su u Vizantiji preuzimali i dalje razvijali na

r o č i t o

sv. Maksim Ispovednik t

662)

i

sv.

German.

Ideje ovih

otaca Vizantinci su propovedali sve

do

kraja Carstva.

20

Razlike koje se javljaju u pOimanju Crkve, u Vizantiji i na

Za

padu

, u

njenom

zemaljskom vidu , razlike koj e se t a k o đ e za

pažaju u evoluciji organizacije dveju crkava treba razumeti

svetlu i n j e n i c

da

su se te d

ve

polovine

s t v a

razvijal e

18

N a r o č

i t o Mystagogie, pogl J-S; PG 91, co l. 663-673, 705. Svet i Maksim

vidi u Crkvi ikonu Božiju, ali i ikonu sveta i č o v e k a Svet je sastavljen od

r a z l i č i t i h

stihija,

č o v e k

je sastav

lj

en od duše i tela. Sveti Maksim ovde ima

II

vidu dva aspekta Crkve, tajanstveni aspekt

i

zemaljski aspekt. Crkva je

kao

hram

u kome vernici zaUZimaju

r a z l i č i t o

mesto u zdanju

od onog

koje

zaUZ

imaju sveštenici. Crkva predstavlja jedinstvo sveta

i

svemira koje

treba da se osveti dejstvom Svetoga Duha. O

u č e n j u

sv. Maksima, videti

č l a n a k V Grume, u: DictiomJaire de tllt ologie

catholique

tom 10 st

r.

453.

Sve

ti Maksim se, prirodno, suštinski zanimao

za

hristološke i sotiriološke

probleme.

On

se samo u prolazu doticao ekli sioloških problema.

9 N a r o č

i t o

u njegovom delu

Historia

eccles l

mystica

cOl/templatio, PC 98,

col. 383 i dalje.

20 Uporedi, na primer, ideje Fotija o Crkvi. Za njega je takode Crkva Hristo

va Nevesta, njegovo s t i č n o Telo; Hristos, njena Glava, upravlja njome.

Ali, s druge strane,

on

ne zaboravlja

ni

zemaljski vid Crkve, njenu jcrar

hi jsku strukturu, njenu juri sdikciju nad vernicima. Videti dokumentaciju

u: Th. COllceptus

et

doctrina de Ecclesia juxta

Iheologiam

Orientalis

separati u: Orientalia Christ

jana, 2 1923), st

r

36-37.

14

Vizallllj i rimski primal

u r a z l i č i t i m sOci jalnim i p o l i t i k i m uslovima. Jedina p o l i t i č k a

fil

oso fija koju su poznavali Vizantinci bila je zasnovana na je

l i n i t i č k o m p o l i t i sistemu , a prvi

š ć a n s

ideolozi Kli

ment Aleksandrijski i Jevsevije uveli su je u h r i š ć a n s k o

u č e n j e

Taj

sistem,

kOji

možemo nazvati n s k i m jelinizmom, video

je u imperatoru Božijeg zastupnika na zemlji, skoro

nam

esnika

Hristovog. Prema tom p o l i t i č k o m poimanju s k i impera

tor imao je ne samo pravo

v e ć

i obavezu da nadgleda Crkvu,

da brani pravoslavnu veru i da svoje

i n j e n e

vodi ka Bogu.

Upravo sa te

č k e

gledišta treba p r o s u đ i v a t i o razvoju n o g

n s t v a i nj egov

oj

ideji o odnosima Crkve na zemlji sa civi

lnom

Ta ideologija je bila p r i h v a u celom sve

tu, ali je i m o k a t crkva mogla da izbegne štetne posledice

zloupotrebe imperijalne vlasti

h v a l j U j u ć i n i c i

da impera

tori nisu rezidirali u Rimu, te

dubokim

preobraža

jima

koje je

prouzrokovalo uspostavljanje novih nacija u

zapadnom

delu

Rimskog carstva.

Ako se evoluCija na Isto ku i Zapadu

p r o u č a v a

s ovog stanovišta, razjašnjavaju se mnogi problemi. Postaje ja

sno mesto koje je h r i š ć a n imperator zauzimao u celoj Crkvi

pos

le

o b r a ć e n j a

Konstantina Velikog, a koje se može definisati

prosto u kontekstu cezaro -papizma. Takode,

č a v a j

se razlike

koje su postojale m e đ u d

va

sveta. Te razlike su mo

rale postajati kako se Rimska crkva postepeno oslobadala

poslednjih ostataka

k o g

jelinizma i razvijala sopstveni

p o l i t i č k i

sistem kOji je papi davao mesto koje mu je pripadalo u

Crkvi i naglašavao ideju vaseljenskosti, ali koji je i branio tezu o

prevlasti duhovne nad svetovnom tezu koju Istok nikad

nije mogao da shvati.

Posledica tog razvoja morala se

o č i t o v a t i

i u zakonodavnOj

oblasti. Dok je u Vizantijskoj crkvi imperator nastavljao da

dono

si

zakone

k o r i

pravo koje mu je poverio

h r i š ć a n s k i

jelinizam,

21

] e i n i s t č k i p o l i t i č k i

sistem i njegovo prilagodavanje

h r i š ć a n s k o j

doktrini

detaljno se

r o u č a v a t i

u mojoj knjizi

Early CI ristian and Byzalltine

Po-

litical Philosophy, Origins alld Background

koja se upravo štampa Dum

barton Oaks Studies, tom 9).

5



Fran a f)1 ornik

na Zapadu je suvereni Pontifeks povremeno postajao jedini za-

konodavac u Crkvi Kako bi objasnili te razlike bogoslovi

možda pasti u iskušenje da traže razloge eklisiološke prirode

m e đ u t i m

i s t o r i č a r i

ih

n e ć e

slediti u tome.

22

Naime, Vizantinci

nisu imali eklisiološki mentalitet

modernih

bogoslova

Bilo bi pogrešno verovati da su se vizantijski bogoslovi

zadovoljavali razmatranjem i s k l j u č i v o m i s t i č n o g i nebeskog

aspekta Crkve Za njih je Crkva bila i zemaljska institucija koja

obuhvata ne s mo sve verne ima i dobro organizovanu jerar

hiju koja upravlja vernicima i č u v a pravu veru. I m a j u ć i vidu

taj

zemaljski aspekt Crkve i njenu organizaciju postOjala su dva

problema koja su zaokupila vizantijske mislioce Prvi je bio po-

ložaj imperatora u Crkvi Nadležnost imperatora u dogmatskoj

oblasti otkrivala je opasnost koju je pogrešna primena principa


jelinizrna mogla predstavljati za jerarhiju ivernike

Ta

opasnost prouzrokovala je žestoke reakcije i uslovila želju da

se

a đ e

dovoljno

m o ć a n

elemenat da se suprotstavi zloupotreba-

ma i OSiguraju privilegije jerarhije u definisanju u č e n j a Taj ele-

menat bio je: primat rimskog episkopa nesumnj ivog poglavara

svih h r i š ć a n s k i h crkava na Zapadu U vreme krize s e ć a l i su se

toga i u Vizantiji tražila se i

o č e k i v a l a p o m o ć

rimskog episko-

pa ali je postOjalo i nepoverenje usled porasta njegovog uticaja

pa mu se odricaia pravo da se direktno meša u unutrašnje stvari

Vizantijske crkve U Vizantiji je problem rimskog primata s

dru-

ge strane bio blisko vezan za problem carske vlasti Ovu kratku

studiju želimo da posvetimo problemu primata

22 -M.·J. Congar,

\

svojoj studiji

Conscience ecclesiologique

navedenoj

ranije, bio je prvi koji je pokušao

da

malo više rasvetli eklisiološke proble

me dveju crkava. U prvom delu te zanimljive studije,

on

je snažno skici

rao najtajanstveniji aspekt koji zauzima Crkva u s t o č n o m i vizantijskom

mentalitetu. S druge st rane, h o t e ć i da prikaže proces odvajanja str. 201

i na dalje), trebalo je

t a k o đ e

da otkrije č i n j e n i c e koje p r o i s t i č u iz

d o g a đ a j a

i ideja koji više pripadaju

p o l i t i č k o m

nego religioznom redu.

6

POGLAVLJE I

Primat i

n a č e l o

u s k l a đ i v a n j a

u p o l i t i č k o j organizaciji Carstva

Problemi koje postavljaju p o l e m i č k i spi

si

- Apostoli prin

cip l a đ i v a n j a - Nikejski sabor i mitropoliti. - Nadmitro

politska organizacija. - N a č e l o k l a đ i v a n j a na Zapadu.

Problem rimskog primata u

o č i m a

pravoslavnih i

drugih

crkava danas

se

pokazuje još manje rešivim jer se poisto

v e ć u j e s administrativnom centralizacijom koja se razvila na

Zapadu tokom poslednjih vekova Ipak zaboravlja se da je iz -

m e đ u ostalih razloga. č i n j e n i c a da su se n a č a j n e

h r i š ć a n s k e

grupe odvojile od centra u č i n i l a tu centralizaciju

m o g u ć o m

č a k

i potrebnom

Štaviše tokom perioda u kome su se Grci i Latini predavali

gorkim i o s t r a š ć e n i m raspravama, pojavile su se teorije koje su

doprinele tome da se suština problema zatamni i njegovo rešava

nje u č i n i još težim Da

li

je ikad na Istoku papa posmatran kao

neko ko u Crkvi zauzima mesto uzvišenije

od

drugih patrijara-

ha

ili

episkopa? Zar nije osnivanje Konstantinopolja kao Novog

Rima moralo podrazumevati prenošenje primata Rimske crkve

u Konstantinopolj? Zar nije naziv vaseljenskog patrijarha

kOji

su

uzeli episkopi novog glavnog grada Carstva potvrdivao to tu -

m a č e n j e ?

Zar nisu Vizantinci da bi bolje potkrep

li

svoje težnje

izmislili legendu o apostolskom poreklu vizantijske katedre ko -

ju je navodno osnovao

sv

apostol A

nd r

ej brat

sv

Petra? Kako

je Andrej bio prvi apostol b u d u ć i da je pošao za ospodom pre

Petra, nij e

li

onda upravo

on

morao biti smatran, zajedno sa svo

jim naslednicima u Konstantinopolju višim

od

Petra i njegovih

naslednika u Rimu?



FrW sva

/)I ormk

Ni p o l e m i č a r i kaji su branili ove ideje i druge aspekte pri

mata niti . pak. oni koji su se borili protiv njih . nisu mogli dobiti

ono što žele. na ma kojoj strani da su. Nepoverenje i uzajam

no neprijateljstvo prouzrokovana

p o l i t i č k i m

podelama . usled

i t o g razvoja upravnih struktura Zapadne crkve.

p o č e l o

je

da se pojavljuje

n a r o č i t o

posle XI veka;

ono

je zatrovala raspra

ve i tako

s p r e č i l o

bogoslove i vern ike i jedne i druge strane da se

ozbiljno i slobodno bave tim problemom.

f

akle. savršeno je beskorisno ozbiljno shvatiti argumente

za primat ili protiv njega iz p o l e m i č k i h

spis<r.

Stoga pokušajmo

sa jednom drugom metodom na koju se tak6 č e s t o zaboravlja.

To je istorijs

ka

metoda.

o k u š a ć e m o

da na osnovu a n i h

dokumenata k l j U

i m o kakav je bio stav Vizantije u pogledu

rimskog primata,

i

to od osnivanja Vizantijskog

ca

rstva do vre-

mena razdvajanja dveju crkava. Oni nam možda

p o m o ć i

i da

otkrijemo tragove prvobitnog predanja do perioda zatrovanog

nepoverenjem i uzajamnim neprijateljstvom. Štaviše, možda

nam

č a k

otvori ti put ka nekom pozitivnijem r e z u l t a t ~ .

Sto se t i č e petrovskog preda nja. važno je naglaSiti da u Is

n o j

crkvi nikad nije odricana

č i n j e n i c a

da je sv. apostol Petar

ž

iv

eo u Rimu,

te

da je u njemu

m u č e č k i

postradao i da tamo

i v a nj egovo telo.

Zna se da nam prvi dokaz u pr ilog toj i n j e n i c i dokaz kaji

se ne može osporiti niti d r u g a i j e objasniti. dolazi s Istoka. To je

pismo Dionisija. korintskog episkopa. koje je oko 180. poslao u

Rim Y Sveti Irinej,

i j e

je s v e d o č a n s t v o dragoceno, t a k o đ e je

is

-

n i n .

Po

stoje i drugi, manje

i z r i

dokazi.

To je. bez sumnje. argument ex silentio . Ipak. važan je i

r đ u j e ga i n j e n i da se nijedan od brojnih gradova na Is

toku koje je sv. apostol Petar posetio prema izveštajima bilo ka

nonskih bilo apokrifnih dela apostolskih nikad nije usudio da

23

Uporedi Jcvsevije

Ke

sar

ijski.

Histoire Ecc/esiastiqtle.

knjiga

ll. pogl.

25,

PC 20, col. 209. Videti

fr

prev. G Bardy, kol. Sources

e n n e s ,

br. 31

st

r. 93.

24

Irinej ,

Adv Haereses III,

3, 2. Videti

fr prev. p Sanjara

, col.

S

ources

Chret

iennes , br. 34, str. 102.

Za

druga d o č a n videt i

G.

Glez, Pri -

maute du pape , u:

Dictionnaire de theologie

ca

tlwlique ,

t. XIII, Pariz,

1936

co

l. 262

i

dalje.

8

Vium/iJa i rimski prim( I

ustvrdi da je apostola završio svoj život u njegovim zidi-

nama. niti da poseduje njegove mašti.

Ta

č a s t je nepobitno bila

rezervisana

za

grad Rim. I to objašnjava zašto crkve

ni

su

nikad osporavale Rimu ugled koji mu je pripadao zbog

ce da je voda apostola u njemu boravio i da u nje

mu

M e đ u t i m .

do IV veka rimski episkopi nisu imali potrebu da

naglašavaju

tu

i n j e n i c u . Oni su, naime, im

ali

drugi argument

koji im je o b e z b e đ i v a o prvenstvo u hijerarhiji. To je bila

č i n j e n i -

ca

da je njihovo sed

išt

e u isto vreme bilo rezidencija imperatora

i glavni grad Rimskog carstva.

Taj

razlog se poštovao u celom

m svetu jer je Crkva od svoj ih

p o č e t a k a

u organizaci

ji svoje uprave prihvatala p o l i t i č k u podelu Rimskog carstva.

Tu

važnu i n j e n i zanemaruju t o r i Crkve koji

su skloni da u tome pre vide nepravilnost i i z o p a n j e apostol

skog predanja u Crkvi. Ip ak. taj princip

k J a đ i v a n j a

sa

p o l i t i č -

kom podelom Carstva uve

li

su sami apostoli. Bilo je u tome

p r a k t i č n i h

razloga. Apostoli su svoje propovedanje mogli zapo

sa

mo

u

ve

likim gradovima Carstva gde

su

se nalazile zna-

jevrejske zajednice. i kad su se

o b r a ć a l i k i m

zajednicama koje su sami osnovali, morali su se opet

pr

il agodi-

ti

p o s t o j e ć o j p o l i t i č k o j

organizaCiji. Tako je Petar pisao zajedni

cama iz provincija Galatije. Ponta. Kapadokije. Azije iVitinije.

Pavle se

o b r a

k i m središti

ma i

slao svoja

pi

sma u gla-

vne gradove rimskih provincija: u Rim. glavni grad Italijans

ke

provincije; Efes. glavni grad Azijske provincije; u Korint. glavni

grad Ahaje; So lun. glavni grad Makedonije itd.

U

svojoj drugoj

poslanici

K o r i n ć a n i m a

2 Kor l . l ) Pavle jasno

ukaZUj

e na to da

su episkopi sa sedištima u glavnim gradovima morali poslati nj

e-

gova pisma zajednicama iz drugih gradova provincije.

T a k o đ e . poslanica koja je prenosila od luke Apostolskog sa

bora (Dap 15. 22-23) poslana je u Antiohiju. Siriju iKilikiju.

Antiah ija je bila glavni grad Sirije. Kilikija je tada bila nezavi

sna administrativna jedinica. Zna se

t a k o đ e

da je

sv.

Ignatije.

25

Za

detaljnije p r o u a v a n j tog pitanja videti prvo poglav lje moje knjige

TIle Id

ea

o Apostolicity ill Byzatlfitlf11 and the Legend of the Apostle An-

drew,

Ca

mbridge,

Ma ss.

1958, str.

3

3

9.

(The guiding principle in the

Evo-

lution

of

C

hur

ch

Organization.) Pogledati

bibli

ografij

U

9



FrmtSOIl / vornik

episkop Antiohije, u svome pismu Rimljanima (2, 2) pisao da je

bio episkop cele provincije Sirije č i j i je glavni grad Antiahija.

Prirodno, apostoli time nisu poverili posebno mesto epi

skopima č i j e su katedre bile u glavnim gradovima provincija u

odnosu na mesto koje su imali ostali episkopi u tim provincija

ma. Medutim, ako je ceo ekonomski, društveni i

p o l i t i č k i

život

provincija Rimskog carstva bio usredišten u njihovim glavnim

gradovima, sasvim je prirodno da su episkopi iz tih gradova sve

više posmatrani kao najvažniji u hijerarhiji provincije.

Ta č i n j e n i c je postala n r o č i t o o č i t kad se pokazalo potreb

.

nim da se

episkopi neke provincije

sastanu kako

bi

se

dogovara

li

o pitanjima koja se

t i č u

njihovih crkava.

Bilo

je prirodno da se

saberu u glavnim gradovima provincija, i upravo su episkopi tih

gradova predtIzimali inicijativu 7 3

sastanke

i vodili rasprave.

Na

taj

n č i n su

se sabirali pomesni sabori. Pisma u kOjima sv.

Kiprijan

opisuje

f r i č k e

sabore kaji su se održavali u gradu u kome je bilo

njegovo sedište, Kartagini, glavnom gradu Afrike, u č e nas da je to

uskladivanje sa


administracijom išlo još dalje. Njegovi

opisi nam,

naime,

pokazuju

da

su u svojim raspravama

episkopi

sledili protokol kaji je uredivao sednice rimskog senata i kaji je va

žio i

za

provincijske magistrate

na

sastancima njihove skupštine.

26

Druga važna naznaka: samo nekoliko episkopija, medu

glavnim gradovima provincija, bile su apostolskog porekla, Efes,

na primer, glavni grad provincije Azije, Korint, glavni grad Aha

je, i Solun, glavni grad Makedonije. To pokazuje da apostolsko

poreklo nije igralo presudnu ulogu u organizaciji prvobitne Cr

kve.

no

što je prevladavala, bio je princip

u s k l đ i v n j

sa poli

t i č k o m organizacijom Carstva. O tome s v e d o č i sami naziv

kOji

su nosili episkopi glavnih gradova. Zvali su ih mitropolitima

zato što su imali katedre u

mitropolijama metropoleis),

glavnim

gradovima provincija. Tako je postalo

prirodno

da episkopi glav

nih gradova prisvoje pravo da nadgledaju druge episkope

iz

svo

jih

p o l i t i č k i h

distrikata,

s l e d e ć i

u tome praksu magistrata glav

nog grada

č i j a

se jurisdikcija protezala na celu provinciju.

26 Videti moju stud ijU Imperatori. pape i opšti sabo

ri .

DIImbarton Oaks

Papers 6 (1951), s

ir.

1-23. sa dokumentacijom o lom predmetu. Uporedi

takode francusko izdanje moje knjige

Istorija sabora.

Pariz,

st

r

11-13.

20

Vizantija j rimski primat

Takva praksa u crkvenoj administraciji bila je formalno

sankcionisana na Prvom vaseljenskom saboru, u Nikeji

(325).

U

4.

kanonu oci sabora su propisa li: Episkop svakako treba

da se postavlja

od

svih episkopa u oblasti; a ako to bude

te

ško,

ili

zbog hitne potrebe,

ili

zbog daljine puta, neka se na svaki

n č i n

trojica sakupe na jedno mesto, a odsutni neka svoj glas pristan

ka

daju kroz pisma, i tada neka se

u č i n i

izbor (rukopoloženje).

A potvrda tog dogadaja pripada u svakoj oblasti mitropolitu.

Ovaj

kanon

je k o n č n o sankcionisao princip prema kome

se crkvena organizacija morala saobraziti p o l i t i č k o j organizaCiji

Carstva.

To u s k l đ i v n j e

je

, uostalom, bilo v e ć svršena stvar u

vreme kad se sabor okupljao. Da bismo se u to u

ve

rili, dovoljno

je da posmatramo redosled kaji su sledili episkopi kad su pot

pisali odredbe sabora, redosled koji odgovara p o l i t i č k O j podeli

i s t o č n o g

dela Carstva.

2S

Ovaj princip nije nikad osporavan. Naprotiv, druge z v n i č n e

odredbe su ga na još jasniji n č i n potvrdile. Sabor održan

341.

u

Antiohiji donosi uredbu u svom 9.

kanonu: Episkopi u svakoj

oblasti treba da poznaju Prvoga u mitropoliji episkopa, koji ima

staranje o i t a v o j oblasti, zato

što

se u mitropoliji odasvud

i č u

svi

kaji imaju poslove. Zato se

n đ e za

dobro da ostali episkopi ništa

suvišno bez njega ne

č i n e

shodno starijem od Otaca naš

ih

važe

ć e m kanonu. Ovaj kanon

t k o đ e p o d s e ć

na razlog kaji je mesto

mitropolita č i n i o tako važnim: pošto

je

ceo

p o l i t i č k i

ekonomski

društveni

život

bio usredišten u glavnom gradu. svi oni koji

su

imali nešto da urede, bili su obavezni da se obrate središtu.

Uredbe koje su doneli dvojica papa pokazuju da je taj prin

cip bio

p r i h v ć e n

i t

Rimu

i t zapadnom delu Carstva.

Papa Bo

nifacije

(418-422),30 p o z i v a j u ć i

se na kanon

t v r t o g

nikejskog

sabora. odredio

je

da svaka provincija ima svog mitropolita

27 Mansi,

2,

col. 669.

28 Tu paralelu

je

uspostavio

K.

LUbeck, u svom delu Reichseiflteihmg lind

kir-

chlic1re Hierarchie

des

OrieIJts bis

zum Ausgallge

des

viertel1

JlIhr/umderts

Mi.inster I w. 190

I, str. 73 98.

29 Mansi, 2. col. 1312. Drugi kanoni tog sinoda takode su nadahnuti istim

principom.

30

Mansi,

4

co

l

396;

P

20

col.

773.

21



Frall5o(l Dvornik

i zabranio mitropolitima

da

vrše nadzor

nad

drugim provinci

jama izvan svoje. Jednu s l i č n u uredbu

doneo

je i papa Inokenti

je

1(402-417).

Treba znati i to da je Nikejski sabor sankcionisao i nadmitro

politsku organizaciju koja se

v e ć

bila razvila u Crkvi. Tako posma

tran 6. kanon je od velike važnosti. On sadrži

s l e d e ć u

odredbu:

Neka se drže stari

o b i č a j i

kaji postoje u Egiptu, Liviji i Pentapo

Iju

da episkop u Aleksandriji ima vlast nad svima tim oblastima,

pošto je i episkopu u Rimu to

u o b i č a j e n o

a tako isto i u Antiohi

ji. I u drugim oblastima -

neka

se o č u v a j u prvenstva Crkvama

(mitropolija).

Iz

tog kanona proizilazi da su nikejski oci imali u

vidu

i

drugo u s k l a đ i v a n j e

s organizacijom

Carstva, uskladivanje

eparhija. Eparhijom, koja je podrazumevala više provincija, upra

vljao je namesnik kaji je imao titulu egzarha. Kanon

6. pominje

specijalno eparhije Italije, Egipta i Istoka, sa njihovim glavnim gra

dovima, Rimom, Aleksandrijom i Antiohijom.

Te

tri eparhije bile

su

najvažnije administrativne

grupacije Carstva. P o m i n j u ć i

poseb

no Egipat, oci su imali nameru da potvrde da je Aleksandrija imala

ista prava kao Rim, što se n a r o č i t o odnosilo na rukopolaganje svih

episkopa iz eparhije, bez poštovanja prava mitropolita. Za Rim je

situacija bila jasna. U eparhiji Italije episkop Rima vršio je, naime,

direktnu jurisdikciju nad svim episkopima, a da nije bio dužan da

ima odobrenje mitropolita. Bilo je prirodno da to tako bude, usled

bliskog odnosa

kOji

je postojao

i z m e đ u

Rima i gradova eparhije.

Ti

gradovi su bili posmatrani samo kao

municipia

u d u ć i

da je

Rim, glavni grad, bio jedini pravi grad. Sami sadržaj kanona poka

zuje da

su

oci prava

rimskog episkopa

posmatrali kao

nesporna i

da nije bilo nikakve potrebe da im se daje posebna potvrda.

Izgleda da je situacija u Egiptu bila d r u g a č i j a .

Z a h v a l j u j u ć i

ogromnom ugledu

kOji

je Aleksandrija imala za vreme ptolomej

skog perioda, ugledu

kOji

je još porastao pod rimskom v l a š ć u

3 P

20. col. 548.

32

Mansi, 2, col.

669.

O odnosima izmedu lokalnih crkava i patrijarhata

od Prvog do Sedmog sabora, videti studiju D.

E.

Lanne,

t:g

lises locales

et patriarcats fl I epoque des grands conci les , u: Jretlikol1 34, 1961),

sir.

292-32

1.

22

VizantIja

i

rimski

primil

bilo je normalno za episkopa tog grada da teži

ka v l a d a j u ć o j

po

ziciji u religioznom životu zemlje. Baš

pod

upravom aleksandrij

skih episkopa h r i š ć a n s t v o se raširilo u Egiptu i h r i š ć a n i te oblasti

su ih posmatrali sasvim prirodno kao svoje najviše pastire. S dru

ge

strane, nije sigurno da je u vreme Nikejskog sabora u Egiptu

bilo mitropolita na

č e l u

provincija koje su

a č i n j a v a l e

oblast.

JJ

Dakle,

to

vreme tradicionalno priznata aleksandrijska

prava bila su osporavana u dva s l u č a j a Najpre, Meletije, epi

skop likopoljski, r u k o p o l a ž u ć i episkope u okruzima koji su se

nalazili pod neposrednom jurisdikcijom Aleksandrije, izazvao

je lokalni raskol. S druge strane, imperator Dioklecijan je, reor

g a n i z u j u ć i Carstvo 297. lišio Egipat pose bnog položaja kOji mu

je dodelio Avgust i ugradio

ga

je u

I s t o č n u

eparhiju č i j i je glav

ni grad bila Antiohija.

34

Ipak, oci sabora bili su svesni

č i n j e n i c e

da je polo

žaj

Alek

sandrije u Egiptu bio tako jak da ga ni lokalni episkopi ni Anti

ohija nisu mogli osporiti. Zato su želeli da taj položaj potvrde

posebnim kanonom. Dogadaji

kOji

su usledili morali su im,

uostalom, dati za pravo. Integracija Egipta u t o č n u eparhiju,

naime, pokazala se neprimenIjivom, i Egipat je izmedu 380.

i 382. ponovo postao nezavisna eparhija.

Što se

t i č e

Antiohije, ona nije mogla težiti vršenju direk

tne jurisdikcije nad celom I s t o č n o m eparhijom. Njeni episkopi

su ipak, izgleda, dobili pravo jurisdikcije nad nekoliko drugih

provincija

izvan

njene vlastite sirijske provincije. Pismo

Pape Ino

kentija I

(402-417)35 u p u ć e n o

Aleksandru Antiohijskom

s v e d o č i

o ovome. Antiohijski episkop je zahtevao potvrdu svojih prava

koja su osporavali mitropoliti pomenutih provincija i oci su mu

izašli u susret. Sadržaj kanona ipak jasno pokazuje da su ta prava

bila o g r a n i č e n i j a

od

prava Rima i Aleksandrije. O drugim eparhi

jan .

civilne uprave ne posedujemo preciznije podatke.

33

To pitanje je i dalje predmet diskusije medu č n j a c i m a Za detalje, vide

li moju knjigu

TIlc

Idca

ofApostolicity st

r. 10.

34 O Dioklecijanovim administrativnim reformama, videli W SesIon,

i-

ocietiel1 et la tetmrc Jie,

Pariz,

1946, str. 294 - 351.

35

PL 20,

col.

548. Iz

tog pisma može se l j u č i t i

da

je

na p o č e t k u

V veka

antioh

ijski

episkop rukopolagao ne samo mitropolite

č n e

eparhije,

v e ć

i episkopc susednih provincija sir

ske provincije.

23



hU SOU Dvom k

Uostalom, izgleda da kanon 6, u svom prvobitnom obliku,

nije

imao

u

vidu

te eparhije

v e ć

mitropo ite

eparhija

ili

provin

-

cija.

l

Ako je to t u m a č e n j e

t a č n o ,

oci su bili spremni

da

potvr

de i s k l j u č i v o rimska i aleksandrijska prava, i d e l i m i č n o prava

Antiohije, ali nisu hteli da

p o d s t i č u

širenje te prakse na

druge

eparhije, p l a š e ć i se da naneti štetu pravima mitropolita koja

je

osiguravao

kanon

4.

Uprkos ovom upozorenju, crkvena organizacija se sve više

prilagodavala podeli Carstva na eparhije, i

pomenuti

kanon je,

izgleda, ubrzao taj razvoj . Č i n i se da

2

kanon Drugog vaseljen

skog sabora u Konstantinopolju (381) p o t v r đ u j e taj utisak. Evo

šta on kaže:

l7

Episkopi da ne nastupaju preko (svoje) upravne

oblasti (dijeceze) na Crkve van granica (svojih), niti da

s m u ć u j u

Crkve, nego,

po

kanonima

=Nikejski

6), Aleksandrijski episkop

da upravlja

samo

onim (Crkvama) u Egiptu; episkopi Istoka da

upravljaju

samo

Istokom, uz č u v a n j e prvenstva priznatih nikej

skim

kanonima

Antiohijskoj Crkvi; i episkopi Azijske oblasti da

upravljaju

samo

u Aziji; i episkopi Pontijske oblasti

samo

u po

ntu; i Trakijski (episkopi) da upravljaju

samo

u Trakijskoj

ob

la

st i A nepozvani, episkopi da ne prelaze preko (svoje) upravne

oblasti (=dijeceze) radi rukopolaganja ili nekih drugih Crkve

nih dela (=rasporedenja). Kad se o č u v a napred izloženi kanon

upravn im oblastima (=dijacezama), jasno je da svima poslo

vima svake ob lasti upravljati

sabor

te oblasti, kao što je odr ede

no u Nikeji. A Crkve Božije u varvarskim narodima treba da se

upravljaju

po

usta(nov)ljenom od Otaca o b i č a j u .

Taj kanon je bio u saglasnosti sa stavom kaji su iskazali oci Ni-

kejskog sabora kroz kanone koje su izglasali. U njemu se jasno

vi

di

da su oci Konstantinopoljskog sabora bili istrajni u shvatanju da or

ganizacija Crkve treba da se prilagodi


podeli Carstva.

Še-

sti kanon istog sabora, kaji

u r e đ u j e

apelaciona pravo episkopa koga

je osudio sinod njegove provincije, p o t v r đ u j e takvo razumevanje

36 Najstariji latinski prevod nikejsk.ih kanona govori O mitropolitima

u

dru -

gim provincijama: .. et in ceteris provinciis primatu m habeant ecclesiae

civitatum amplionun. Vide

ti

C. H. Turner,

Ecclesiae

occidentalis Moml-

men/a iuris alltiqtlissima

Oxford,

18

99, tom l,

str.

121. Za detalje videti

n e

Idea

JApostolicity. str.

15

i dalje.

37 Mansi, 3 col. 560.

24

Viumtiju i rimski primilI

jer mu se o m o g u ć u j e da se pozove

na

širi sinod, sastavljen od epi-

skopa eparhije

civ

iln

e

uprave

č i j i deo

č i n i provincija.

Nažalost, nije m o g u ć e usled manjka dokumentacije, na

detaljniji

n č i n pratiti razvoj

crk vene organizacije na Istoku.

Uprkos svemu, o č i g l e d n o je da su sabori u Nikeji i Konstantino-

polju obezbedili kanansku osnovu za razvoj nadmitropolitske

organizacije koja je u skladu sa podelom Carstva na eparhije, or

ganizacije koja je svoj

vrhunac

dostigla u uspostavljanju patrijar

šija. Egzarsi eparhija - ta titula se č e s t o daje episkopima glavnih

eparhijskih gradova - postali su patrijarsi. Rezultat toga bio bi,

da

Konstantinopo

l

nije stavio

t č k u na

takav razvoj preuzima-

j u ć i najvišu jurisdikciju nad tim eparhijama, da i Efes, Kesa

rija Kapadokijska i Iraklija

postanu

sedišta patrijaraha

jer

su

ti

gradovi bili glavni gradovi eparhija Azije, Crnog

mora

i Trakije.

Na Istoku je ova organizacija bila

p r i h v a ć e n a

bez p o t e š k o ć a .

U pismu napisanom 396. ili

397, sv

Jeronim žestoko prebacuje

episkopu Jerusalima što se obratio episkopu

iz

Aleksandrije u

ve-

zi sa jednim problemom iz njegove eparhije, ume sto da se obratio

episkopu Antiohije; to jasno pokazuje da je mitropalitska i nadmi

tropolitska organizacija na Istoku bila o p š t e p r i h v a ć e n a .

Videli smo da je u samom Rimu

bio

p r i h v ć e n princip us-

k l a đ i v a n j a sa

p o l i t

č k o m podelom Carstva. i više od toga.

Kad je civi lna eparhija Italije bila podeljena

po

sle reorganizaci

je koju je

naredio

Dioklecijan, Milan je postao glavni

grad

epar

hije

Italia Annonaria. Ona

je obuhvatala ceo sever Italije i mi

lanski episkop je tada preuzeo direktnu jurisdikciju nad svim

provincijama nove eparhije. Što se t i č e direktne jurisdikcije rim-

skog episkopa,

ona

je o g r a n i č e n a na takozvane subu

rbane

pro

vincije. Dakle, izgleda da je Rim bez protesta prihvatio

tu no

vu

situaciju

zato što

je ona

odgovarala principu u s k l a đ i v a n j a sa

podelom Carstva.

T a k o đ e , promene

koje su se desile u

p o l i t i č -

kom s

tatu

su Ilirika uslovile su

podizanje

rimskog vikarijata

38

PL 23, col. 407 A.

39

Uporedi

F Lamoni,

Le diocesi d'ltal ia dalle

origin al

principio del

se-

colo VII , u: Studie

Testi 3S

(1927), str. 1016 i dalje;

P

Batiffol, Cathedra

Petri.

~ t u d c s

d'histoirc

ancien ne

de

] ~ g l i s e ,

Pariz 1938, str. 43.

25



h nso

Dl Ornik

u Solunu. Kad su eparhije Makedonije i Dakije, koje su

č i n i l e

deo Ilirika i koje su bile

pod

jurisdikcijom rimskog episkopa,

bile ponovo pripojene I s t o č n o m carstvu, pape su, da bi spasie

svoja prava nad tom

o b l a š ć u

podigle solunskog mitropolita

- sedište prefekta Ilirika - na dostojanstvo

vikara.

U

drugim

delovima Zapada crkvena organizacija se

t a k o đ e

uredivala prema p o l i t i č k o j podeli Carstva. Taj proces se najpre

može pratiti u Africi. Sveti Kiprijan, sa svojim organizatorskim

genijem, o m o g u ć i o je glavnom

gradu

Afrike i svome sed ištu,

Kartagini, v l a d a j u ć e mesto nad svim episkopskim sedištima

a f r i č k i h

provincija. Provincijske skupštine, kOjima je predseda

vao najstariji episkop, nadgledali su sinodi cele Afrike

kOji

su se

okupljali u Kartagini na poziv episkopa prve katedre . I

Teže je taj proces pratiti u Španiji. Uspostavljanje mitropoli

ta

u provincijama

te

zemlje bilo je k o n a č n o u t v r đ e n o u IV veku.

Mitropolit iz Taragona, glavnog grada n a j v e ć e provincije Špani

je, bio je na

č e l u

č e t i r i

druge

mitropolije.

T a k o đ e

se zna da je

n a č e l o

uskladivanja u Španiji

primenio

vizigotski kralj Rekare

da (586-60 l) kOji je napustio arijanstvo i koga je njegov narod

sledio, pa je nakon što je ujedinio Špansku crkvu, postavio na

njeno mitropolita iz svoje prestonice, Toleda

. *2

U Galiji su težnje grada Arla

p o č i v a

takode na


osnovi. Episkop tog grada p o č e o je da proširuje svoju jurisd ik

ciju na episkopije provincije Vijene kad se 392. prefekt eparhije

Galije preselio u ArI. Turinski sabor, kOji

je bio veoma važan u

verskoj istoriji Galije, branio je prava Vijene

i Z j a š n j a v a j u ć i

se

za

princip uskladivanja sa p o l i t i č k o m organizacijom Galije. Ari je i

dalje zadržao svoje težnje koje su imale i p o l i t i č k u osnovu:

40

Videti

nedavnu bibliografiju o problemu papske jurisdikcije u Iliriku u

mojoj

knjizi

Je

Idea

of Apostolicity, str. 2 5 ~ 3 0 .

O

Iliriku

videti takode

moje delo

Les

legendes

de Constantill et de Methode vI/es

de

Byz(l1Ice, Prag

,

1933,

st

r. 248- 283.

41

Upo redi H. Leclercq, LAfriqlle dIretieIme, Pariz, 1904 i R Hoslingcr, Die

nite afrikanische

Kirche,

B e č 1935.

42

H.

Leclercq,

L Espagne

chretienne,

Pariz , 1906;

E.

Magnin,

L Eglise wisigo-

thiqlle au VII siecle, Pariz,

1912.

43 Za više deta

lja

videti

L

DlIchesne,

Textes episcopaux

de

l aneienlle

Gaule,

2.

izdanje, Pariz,

1907, tom

I str.

86-

14

6

iH.

Leclcrcq,

Galli cane (Cr-

kva)

u:

Diet.

d Č J r c h e o l .

dira.

tom 6,

col.

395 403.

26

POGLAVLJE

II

Princip apostolstva protiv n a č e l a u s k l a đ i v a n j a

Lin prvi episkop Rima. -

J a č a n j e

petrovskog predanja u

Rimu. - Uzdizanje Konstantinopolja i princip

k l a đ i v a n j a .

- Halkidon i primat. - Lav Veliki i kanon 28.

Treba naglasiti da je u Africi, Galiji i Španiji Rim uživao zna

tan

ugled od p o č e t k a Širenja h r i š ć a n s t v a u tim provincijama. Na

ravno, razlog treba tražiti najpre u

Č i n j e n i c i da

su prvi misionari

u tim zemljama bili v e ć i n o m sveštenici koje je Rim slao. Taj ugled

je, prirodno,

j a č a o

usled č i n j e n i c e da je Rim bio carska prestonica

i glavni grad Carstva. M e đ u t i m ipak ne treba zaboraviti da

su

mla

de crkve ovih zemalja veoma poštovale sv. apostola Petra, o s n i v a č a

episkopske katedre u Rimu i njegove naslednike rimske episkope.

M o g u ć e je da su rimski episkopi

do

IV veka imali autoritet

i ugled usled č i n j e da borave u glavnom gradu Carstva, te

da nije bilo neophodno da se u svakoj prilici pozivaju na petrov

sko poreklo svoje katedre. To bez

sumnje

objašnjava zašto je na

Istoku sveopšte rasprostranjena ideja, prema kojoj su apostoli

pre svega bili u č i t l j i i pastiri koje je Gospod poslao da

propo

vedaju u celoj vaseljeni, bila s

nažno

ukorenjen.

i u Rimu. Zbog

toga prvi h r i š ć a n i nikad nisu u p u ć i v a l i na nekoga od apostola

kao na prvog episkopa grada u kome je on posejao veru. Naime,

onaj koga je on rukopoložio,

smatrao

se prvim episkopom.

Taj o b i č a j bio je prisutan i u Rimu o č e m u s v e d o č i i prvi

katalog rimskih episkopa. Sastavio ga je episkop Irinej Lionski

koji je m u č e n i č k i postradao 202. Irinej je pripisivao osnivanje

Rimske crkve ne samo Petru. v e ć i Pavlu, i pisao je:

44

Nakon što

44

Ir

inej, Contra

Haereses, PC

7,

col. 849.

Najvažn ij

e delo o katalozima rimskih

episkopa jeste delo

E. Caspara Die

alteste romische

Bischofsliste ,

u:

Schriften

der

KOlligsberger

gelehrten

GesellsegaJt,

Geistesw1ss,

KI

4,

1926,

s

tr.

206

i

dalje.

27



PrmlSOil

Dvornik

su osnovali i uspostavili

tu

Crkvu, sveti apostoli su poverili_Li-

. ..episkopstvo .. On je bio

prethodnik

Anaklita. Posle njega, na

t r e ć e m

mestu od vremena apostola, episkopstvo je poverenoJSli-

koji je video apostole. Klimenta je I,"sledio Ev -u:ist; Eva

r,ista Aleksandar. Zatim, kao šesti episkop od vremena apostola,

bio je Sikst, a posle njega

T ~ o r

č u v e n

po

svom

m u č e n i š t v u .

Zat im je došao : gin, Pije iAnikita. Anikita je nasledio Sotir,

zatim Elevterije

kOji

zauzima episkopsko mesto kao d v ~ t i

episkopoa vremena apostola.

Po ovom katalogu jasno je da lionski episkop nije u r a č u n a o

'Petra medu rimske

ep

iskope.

o g u ć e

je da je Irinej uzeo kao iz

vor Igesipov katalog kOji je bio stariji; isto tako, m o g u ć e je da se

Ipolit Rimski služio Irinejevim katalogom. U tom pogledu, na

r o č i t o je uputan n a č i n

na

kaji se }evsevije, II svojoj

Crkvenoj

isto

-

riji

bavio pitanjem apostolskog prejemstva u gradovima gde su

apostoli osnovali katedru.

On

pripisuje osnivanje Rimske epar

hije

sv.

apostolima Petru i Pavlu, Aleksandrije sv. Marku i Antio

hije sv. Petru, ali ne stavlja aposto le na č e l o kataloga episkopa.

45

Za njega je prvi episkop Rima bio Lin, prvi episkop Aleksandri

je Anijan i prvi episkop Antiohije Evodije.

Petrovsko poreklo rimske katedre nije palo u zaborav. Tertu

lijan

46

je prvi koristio Mt 16

18

-

19

da

bi

dokazao kako je Petar

temelj Crkve i da poseduje k l j u č e v e Carstva i m o ć da vezuje i raz

vezuje. Mišljenje prema kome

bi

lS.afU .

(217-222) bio prvi papa

kOji

se s lu žio tim Matejevim tekstm11 da bi dokazao da je nasledio

Petrovu

m o ć

ne može biti p o t v r đ e n o . Što se t i č Tertulijanovog

s v e d o č a n s t v a koje se č e s t o navodi, ono nije jasno i sa njim treba

biti oprezan. Ono što je, u svakom s l u č a j u sigurno jeste to da je

odeljak iz Mt 16

18

-

19

, bio u upotrebi

p o č e t k o m llf

veka.

45 ev,cvije Kesarijski,

rkvena

iSlorija Ill, pogl. 2 , 15 i 21; PC 20, col. 216,

249

i

256.

46

lertu1ijan, De praescriptio1le

haereticorum i

zd. Corpus Script. Eccles. latili.

(koje ć e m o

od

sada

oznaeavati siglom

C. S. E L Bee, 1942

tom.

70 st r 26.

47 Uporedi

J

Ludwig, Die PrimatIVorte Mat. 16, 18-19

ill

deraltkirchlichell

Exe-

gese

Mi.inster

i.

WesIf.,

1952

str.

11-20;

C.

B.

Daly l he Ediet

ofCallistus ,

28

Vizantija

i

rimski primat

Možda je prenošenje carske prestonice na Istok, p o č e t k o m

IV

veka, doprinelo da se ubrza razvoj petrovske ideje u Rimu. Le

berijev katalog

iz

354. p o t v r đ u j e da je prvobitno predanje koje se

t i č p o č e t k a rimskog h r i š ć a n s t v a u to vreme v e ć bilo napušteno.

Kata

log, naime, osnivanje Rimske crkve pripisuje sa

mo

Pe-

tru koga stavlja na

č e l o

kataloga episkopa Rima. Možda je

Jev

sevije znao za

tu

promenu u rimskom predanju pošto u svojoj

Hronici koja je napisana posle Istorije pominje

samo

Petra kao

o s n i v a č a Rimske crkve.

U ZapadnOj crkvi Kiprijan je najviše

doprineo

tome da ne

stanu razlike izmedu službe apostola i slu žbe episkopa, i s t i č u ć i

da su

a š ć e n j a

episkopa jednaka sa apostolskim." Na

drugim

mestima on je o z n a č a v a o Rim kao cathedra Petri i ecclesia

principalis"." Jedinstvo Crkve zasnivao je na službi koju je Go

spod

dao

Petru.

Tako nedvosmislene izjave koje dolaze od oca kOji nije bio

Rimljanin i

kOji

je uživao veliki ugled u celom

zapadnom

hriš

ć a n s t v u mogle su samo doprineti

da

se

na

Zapadu zaboravi razli -

ka izmedu uloga apostola i episkopa. U IV veku je u potpunosti

nestala stara praksa po kojoj je osnivanje Rimske crkve pripisi

vana Petru i Pavlu. Optat,SO Jeronim

S

] i Avgustin

S2

su

navodili

samo Petra kao o s n i v a č a Rimske crkve i prvog episkopa grada.

Od

druge

polovine IV veka rimska katedra se

pro

sto nazi

va Petrovom. no što je važno u ovom kontekstu jeste č i n j e n i c a

48

49

50

51

52

u: Studia patristica, tom

3

Berlin, 1961 u:

Texte

und Untersllehungen ,

tom 78

str.

176-182. [zgleda

da

je

Tertulijanov

napad

bio

u p u ć e n

protiv

kartaginskog episkopa

Agripe. Ip

olit,

koji je

i

zg leda

pomenuo Kalistov

edikt,

ne navodi Mt

16

18-19

ReflItatio,

IX, 12

,20 i

dalje, Griech.

ChristI.

Sehriftsteller, Berlin, 1916 lom

3 sir.

249 i

dalje).

Najkarakteristieniji pasusi se

nal

aze

s l e d e ć i m sp isima: Lettres 3 43 66

67

C.

S E

L,

tom

3

izd.

G. Hartcl,

str. 471 594 729 738; De

1I11itateeccle-

siae ihid. str 21

2

213.

Lettre 59 ibid., str. 683.

Upo

redi Th. Camelot,

Sain

t Cypricn

et

la pri -

maute ,

u:

[sti1la

1957 str. 421-434, i

naroCito M. Maccarrone,

Cathe-

dra Petri

und papstlicher

Primat

vom

2.

bis

4. Jahrhundert ,

u: Saeellltltn,

13 ( 1962),51r. 278-292.

Libri septem, C. S.

E.

L. 26 izd.

C.

Z

iw

sa, str.

36.

De

viris iIlustriblls, PL 23

col.

663-666.

Lettre

53

PL 33

col.

196; C.

S

R

L.

34

sir.

153

i

dalje.

29



Frll ISOtl

VI omik

da je S a r d i č k i sabor pozvao prezvitere da se obrate rimskom epi-

skopu kako bi odali č a s t blaženom

spomenu

apostola Petra

.

Zato

nije č u d n o što su pape posle Liberija i

Damasa

usvo-

jile novi naziv za svoju katedru, sedes apostoliea. Taj novi na

ziv uskoro je postao veoma omiljen u sv m h r i š ć a n s k i m za

jednicama

Zapada,

u Španiji, u Africi, u Galiji. U

poštovanju

prema

Petru

išlo se

č a k dotle

da se u V veku

poreklo episkop-

stva pripisivalo jedino

sv. Petru,

što je tendencija koja nestaje

tek u VI veku.

54

Takav razvoj je lako objasniti. Na Zapadu je postojala

samo

.

jedna

katedra koju su osnovali apostoli, a to je Rim. Uzaludan

je bio pokušaj grada Arla da iskoristi situaciju

k r i v o t v o r e ć i

le-

gendu da je njegovog prvog episkopa Trofima, posvetio Petar u

Rimu i poslao u ArI. Prema jednom drugom, jednako legendar-

nom, predanju Sirmium je polagao pravo na apostolsko poreklo

svoje katedre jer je prvi tamošnji episkop sv. apostol Andronik,

bio

jedan

od

sedamdeset

Gospodnjih

u č e n i k a

Izgleda

č a k

da

je taj grad tokom prve polovine V veka bio sedište prefekta Ili-

rika. M e đ u t i m invazija Huna je naglo prekinula njegove ambi-

cije. Sirmium je razoren 448. Preživela je s

amo

slabo s e ć a n j e

na njegovu nekadašnju slavu Rimska katedra je ostala

jedino

na Zapadu i mogla se pohvaliti da je imala apostolsko poreklo:

osnovao ju je Petar, prvi

medu

apostolima.

*

M e đ u t i m pitanje apostolskog porekla neke katedre na Isto-

ku se na sasvim drugi postavljalo. Bilo je tu više važnih

katedri koje je osnovao neki

od

apostola. Takav je s l u č a j bio sa

Jerusalimom , Antiohijom, Aleksandrijom i Efesom. Pored tih

53 Mansi, 3,

col.

23. Primer Paladija

iz Raciarije

ipak

pokazuje

da

prestiž

rim

skog sedišta

nije

bio nesporan. Iako

Rim na

zivaju apostolskim sedištem,

izjav io

je, pOŠlO ga

jc Akv

ilejski

sabor

381)

osudio,

da

je Petrova katedra

jednaka sa svima drugima. Videti L Saltet Un texte nouveau: La Disser-

tatio Maximi

contra Ambrosil/m", u: Bl/Iletin

de Utterature ece/es., Tuluz,

3.

se

rija

,

2 1900), str. 118 - 129.

54 Videti dokumentaciju tl: Batiffol, Cathedra Petri, n a r o č i t o str. 95- 103.

SS SirmiuJllu,

videti moju knjigu

Les

legendes

de Constantin et de Methode,

st

r

25

l i

dalje.

Gr

ad

je palpuno nestao

582,

pošto

su ga Ava

ri

razrušili.

30

\

'iZlml/JIl i rimski primili

velikih sedišta, postojao je u Maloj Aziji i

G r č k o j

i jedan broj

manje važnih, koja je, prema

a u t e n t i č n i m ili

apokrifnim spisi

ma, bar posetio neki od apostola.

To

je razlog zbog koga se prin-

cip apostolskog porekla nikad nije duboko mogao ukoreniti u

crkvenu organizaciju Istoka i što je princip uskladivanja sa poli -

t i č k i m

podelama Carstva uvek preovladavao.

Pod tom

s v e t l o š ć u

treba ispitati 3. kanon Konstantinopolj-

skog sabora 381,

kOji

daje episkopu Konstantinopolja

drugo me

-

sto u crkvenoj jerarhiji.

Za i s t o ovo proglašenje je bilo potpuno priro-

dno, s obzirom na promenu koja se desila u p o l t č k o j organizaciji

Carstva. Novi glavni grad Carstva i careva prestonica nisu mogli

ostati p o t č i n j e n i mitropoliji Trakijske eparhije, Irakliji. P o s t a j u ć i

Novi Rim, Konstantinopolj je dobio pravo da zauzme mesto nepo-

sredno posle Rima, nekadašnjeg glavnog grada Carstva.

Smatra se, uglavnom pogrešno, da je odmah usled ila že-

stoka reakcija Rima protiv te odluke. Medutim,

ona

je postala

žestoka tek 451. kad se Sabor u Halkidonu nije zadovoljio po -

t v r đ i v a n j e m odluke Sabora iz 381, v e ć je

pod

jurisdikciju Kon-

stantinopolja stavio i tri civilne eparhije Male Azije i Evrope,

Trakiju

. Aziju i Crno more. No, uzalud je tražiti izjavu

iz

Rima,

nakon Sabora iz 381, koja bi se mogla posmatrati kao protest

protiv uzdizanja Konstantinopolja, premda je sadržaj

3.

kanona

bio bez sum nje poznat na Zapadu od jeseni 381.

56

Kako objasniti takav razvoj? Ne treba, najpre, zaboraviti da

Sabor iz 381. prvobitno nije imao vaseljenski karakter. Sazvao ga

je Teodosije Veliki da

bi

uredio probleme

č n e

crkve i

samo

su episkopi tog dela Carstva pozvani da u č e s t v u j u T r e ć i kanon

je na prvom mestu imao za cilj da umanji preteran uticaj koji je

episkop Aleksandrije imao na Istoku. Tako je Petar Aleksandrij-

ski prvi medu i s t o č n i m prelatima proširio svoj uticaj ne samo

na Antiohiju, gde je držao episkopa

po

svom izboru, Pavlina,

56 Videti,

za

više detalja, moju knjigu 7he

Idea o

Apostolicity

str.

50 i

dalje.

Prema

Chranico/ paschale

izd.

B G.

Nieburg,

Corpus

Script. I,istoriae

byzant.

Bon,

1832), str. 530. Konstantin Veliki

je

v e ć p o t č i n i o Konstanti

nopoi; pod jurisdikciju iraklijskog mitropolita. Ako je lo bilo tako, to je

i n j e n o

usled principa

k l a đ i v a n j a

31



Fransoa /)I ormk

protiv legitimnog episkopa Meletija. v e ć i Konstantinopolju.

gde je protiv

sv

Grigorija Nazijanzina podržavao Maksima Filo

sofa. koga su. po njegovom nalogu. tajno rukopoložili egipatski

episkopi koje je poslao u Konstantinopolj.

Ako o svemu tome vodimo r a č u n a vidimo jasno da 3. ka-

non nikako nije izglasan

da

bi

oslabio prestiž

Rima

v e ć

samo

s ciljem da u I s t o č n o j crkvi umanji uticaj Aleksandrije To da

se samo radilo o potvrdivanju prakse koja je sveopšte bila pri

znata kao ispravna, vidi se i stoga što ta mera nije naišla

ni

na

kakav protest na Istoku. Timotej. brat i Petrov naslednik na alek

sandrijskoj katedri. rado je episkopu Konstantinopolja ustupio

prvo mesto u

I s t o č n o j

crkvi i drugo u celoj Crkvi. te je potpisao

akte Sabora iz 38l

To da pomenuti kanon kaji je ulazio u crkveno zakono

davstvo nikako nije bio upravljen protiv Rima i da je jedino bio

namenjen da uredi probleme I s t o č n e crkve. dokazuje

č i n j e n i c a

da nije

č a k

ni prenesen u Crkvu zapadnog dela Carstva.

To nam

je poznato

iz

izjave pape Lava Velikog u njegovom pismu patri

jarhu Anatoliju iz Konstantinopolja. U duhu i s t o č n i h

h r i š ć a n a .

ovaj kanon ne d o t i č e prava Rima kaji je ostao prva katedra u cr

kvenoj jerarhiji. Nije imao drugog cilja sem da uredi unutrašnje

stvari i s t o č n o g dela Carstva,

p r i l a g o đ a v a j u ć i

crkvenu organizaci-

ju novom


stanju.

Ipak. ta želja da sama uredi svoje stvari prvi put otkriva.

što treba naglasiti.

p a r t i k u l a r i s t i č k i duh I s t o č n e

crkve. Nažalost.

stav kaji je zauzela Zapadna crkva samo je utvrdio i s t o č n e hriš

ć a n e

tom

raspoloženju.

Episkop Pavli n Antiohijski obratio se sinodu Zapadne cr

kve. kaji se održao u Akvileji iste godine kao i Sabor u Konstan

tinopolju. Na podsticaj sv Amvrosija. milanskog mitropolita.

sinod je caru poslao pismo z a h t e v a j u ć i da sazove sabor da

bi

se

o k o n č a o antiohijski raskol.

57

58

59

o tom lokalnom raskolu

i

njegovim posledicama, videti studij u F

Kavale-

ra Antiol ijski

raskol,

Pariz,

1905.

Uporedi

takod

e

I.

Ortiz

de

Urbina, ikeja j KOIIStafltiflopolj Pariz

1963.

sir. 216

(Istorija

vaseljelISkih

sabora,

izd. G. Dumeige, lom I .

Mansi,

6

col. 204; izd.

E

Schwa

rtz

,

t

II

tom 4

sIr.

61.

32

Vizantija

i

rimski primal

Maksim. proteran iz Konstantinopolja. predstavio se Akvile

ji i nažalost. uspeo da ubedi

sv

. Amvrosija i sinod da je on legi

timni episkop Konstantinopolja i da

ga

je sabor. koji je zasedao u

glavnom

gradu

nepravedno

razrešio.

Amvrosije i episkopi seve-

rne Italije. zaglušeni lažnim glaSinama o novom episkopu Kon

stantinopolja,

Nektariju

poverovali

su

Maksimovim

uveravanji

-

ma. Amvrosije, u pismu u p u ć e n o m

caru žali se

da su crkvene

stvari dve velike katedre. Antiohije i Konstantinopolja. u r e đ e n e a

da se nije tražilo mišljenje Zapadne crkve. i traži sazivanje sabora

Rimu

za

ispitivanje

tih

stvari.

Car

i episkopi, ako

se

sudi

po drugom pismu Amvrosija Teodosiju.

60

bili su ljuti zbog tog me

šanja

Zapada u njihove unutrašnje stvari,

tim

pre š

to

su one bile

u r e đ e n na saboru. Car je odbio da sazove opšti sabor a i s t o č n i

episkopi. koje je Amvrosije pozvao na Rimski sinod. odgovorili

su ljubaznim pismom

6J

u kome

su o d l u č n o

izjav ili

da

su kadri

da

u

skladu

sa kanonirna

sami

urede unutrašnje

stva ri

svoje

Crkve.

Sadržina tog pisma jasno pokazuje da su I s t o č n i č v r s re

šeni da sami urede svoje unutrašnje poslove, bez mešanja neke

druge crkve. A to

t a k o đ e

p o t v r đ U j e naše t u m a č e n j e prema kome

su se kanoni koje je izglasao sabor ticali jedino s t o č crkve.

Nažalost. n e t a k t i č n o s t koju su pokazali sv Amvrosije i njegovi

episkopi.

p r i h v a t a j u ć i

episkopa kaji je prevarom postavljen. ne

dostojnog tog mesta zbog svog privatnog života i kanonski ra

z-

v l a š ć e n o g od strane sinoda svoje Crkve, mogla je

sa

mo u č v r t i t i

episkope

Istoka

njihovim

i z o l a c i o n i s t i č k i m

o s e ć a n j i m a i odlu-

ci da

brane

samostalnost svoje

Crkve

onome što se

t i č e

njenog

upravijanja.

Taj

ispad takode pokazuje koliko je bilo teško za Za

pad da stvori t a č n u predstavu o stvarima na Istoku.

u d u ć i

da je u to vreme

n a č e l o

uskladivanja sa p o l i t i č k i m

podelama Carstva bilo i dalje prisutno na Zapadu. uzdizanje

Konstantinopolja na drugo mesto u jerarhiji bilo je u t k e prihva

ć e n o Ovo je bilo olakšana time što je taj kanon Vizantu davao

60

61

Videli

la

pisma Amvrosijevoj prepisci, Epist. 12 13 14

PL 16

, col. 987

i dalje 990 i dalje, 993 i dalje.

Pismo je

s a č u v a o

Teodoril u svojoj

Historia

ecciesiastica,

5 izd.

L.

Par

-

mentier

Cried .

Christi. Schrifst.,

19

I911), st r 289

i dalje;

Mansi,

3

col.

58

1-588.

33



FmllSOIl /)vornik

samo prvenstvo

č a s t i

ne u v e ć a v a j u ć i i z r i č i t o prostor njegove

risdikcije. Godine 381. još se nije moglo predvideli ono šio

se desili u b u d u ć n o s t i .

Eto zašto papa Damas nije protestovao protiv ovog

l I z d i z a ~

nja Konstantinopolja iako je u prošlosti Aleksandrija uvek bila

u bliskom dodiru sa Rimom.

Taj

dogadaj, kOji se č e s t o

posmatra

kao prvi sukob izmedu Rima i Vizantije, odigrao se u stvari na

sasvim prijaleljski n a č i n . I dalje je episkop Rima smatran prvim

episkopom Carstva, na č e l u CrkveY

*

Sukob izmedu Vizantije i Rima, do koga je do šlo 451. za

vreme Sabora u Halkidonu , izgleda da je bio ozbiljniji. Zna

se da su u odsustvu rimskih legata oci sabora izglasali č u v e n i

28.

kanon

kOji ne

samo

da je p o t v r đ i v a o prvenstvo episkopa

glavnog

grada

nad Aleksandrijom i Antiohijom je i pod nje

govu jurisdikciju uvodio tri eparhij e Trakije, Azije i

Crnog

mo-

ra,

kao i teritorije koje bi, u b u d u ć e mogli posetiti misionari.

Legati su, saznavši šta se desilo, žestoko protestovali protiv

izglasavanja kanona.

Zna

se da je papa Lav I odbio da prihvati

tu novotariju i u svojim pismima je o d l u č n o protestovao protiv

uzdizanja Konstantinopolja na

drugo

mesto u

jerarhiji. Č e s t o

se u izglasavanju tog kanona hteo videti napad usmeren protiv

primata rimskog episkopa, i izgleda da je to mišljenje potvrdio

neprijateljski stav Lava I.

Da li

je

to

objašnjenje t a č n o ? Jesu li oci

Halkidona zaista imali nameru da, u z d i ž u ć i Konstantinopolj,

nmskog episkopa liše njegovog privilegovanog položaja?

62

Verovalo se

da

je Odcljak

o

patrijaršijskim katedrama

u

r e ć e m delu

s

lav-

nog

DecretulII Ce/asiamon

bio izglasan

382.

na

Rimskom saboru

da

bi

se

pobunili protiv

3.

kanona Sabo

ra u Konstantinopolju.

Taj pasus D e c r e t t l ~

ma

pripisuje u jerarhiji drugo mesto Aleksandriji i

t r e ć e

mesto Antiohiji,

zbog veze

koju ta s e d i ~ t a imaju

s apostolom

Petrom.

Sada

je

sveopšte

p r i ~

znato

da

je taj

dokumen

sastavljen

krajem

V veka. Za više detalja,

v i d e ~

ti P

Batiffol,

Le Siege apostoliqlIC str. 146-150. H. Marol ( Les

conc

iles

romains des

IV et

V siecles

et le

devcloppement

dc la primaute

u:

istilla

1957.

sir.

458)

greši kad pripisuje laj kanon Saboru iz

382.

Uporedi

str.

55

i

dalje,

u vezi s onim što kažemo o

tom kanonu.

63

Uporedi

n a r o č i t o njegova

pisma

104 , 105. 106 caru Markijanu,

carici

Pul

heriji i patrijarhu Anatoliju,

PL 54,

col.

994-1009;

Mansi, 6, col.

182-207.

34

\ izmrti)o i rimski prim r

Da bi se mogao dati

z a d o v o l j a v a j u ć i

odgovor na lo pitanje

i objasniti

stav otaca

iz Halkidona, potrebno je ponovo

i ~ p i t a t ~

ono što se u I s t o č n o j crkvi desilo posle 381. Iako su episkopi

Aleksandrije prihvalili odluke tog sabora, oni u stvari nisu na

pustili svoje težnje

ka

prevlasti na Istoku. Sve ono što

se

d.esilo u

I s t o č n o j crkvi, od IV

do

polovine V veka, lina svoJe objasnjenje

u suparništvu izmedu katedara Aleksandrije i Vizanta i u težnji

Aleksandrije za prvim mestom.

Mesto Egipta na Istoku ostalo je vrlo m o ć n o ; njegov z n a č a j

za

snabdevanje žitom dva glavna grada, Rima i Vizanta, imao je

za

p o ~

sledicu porast ugleda kOji je episkop Aleksandrije uživao na dvoru.

On je, s druge strane, raspolagao ogromnim bogatstvom,

jer

mu je stavljena na raspolaganje imovina p ~ g a n s k ~ h h r a ~ ~ o

va Episkop je uvek nalazio

f a n a t i č n e

poklol1Ike svoJe polItike

medu monasima

č i j i

je broj, posle osnivanja prvih monaških za

jednica u EgiplU,

samo

raslao. On je uživao i veliki ugled kOji je

sv

Atanasije Aleksandrijski zadob io na Istoku zbog svoJe hrabre

borbe protiv arijan izma osuden og u Nikeji.

V e ć je Timotej, koji je na

Drugom

saboru potpisao 3. ka

non , pronašao priliku da uzvrati.

On

se umešao u spletke koje

su naterale sv. Grigorija Nazijanzina, episkopa Konstantinopo·

Ija, da napusti svoje sed šle.

Nedugo posle 381, episkop Teofil Aleksandrijski (385-412)

koristio je sva sredstva koja mu je nudio njegov položaj i njego

vo bogatstvo da nanese štetu episkopu Konstantinopolja, sv Jo

vanu Zlaloustom- On je od cara dobio uredbu koja je uveliko

ponizila sed ište ovog grada. Sveti Zlatousti je,

b u d u ć i

u sukobu

sa carom, bio nepravedno smenjen i proteran u izgnanstvo.

Pobeda koju je

odneo sv

Kiril Aleksandrijski

(412-444)

bila

je još e ć a Zbog njegovog uplitanja, Nestorije Konstantinopoljski

64

Najbolji ekspoze koji govori o tim intrigama jeste

onaj

kOji je napisao

N. H. Baynes.

Alexandria

and

Constantinople. A

Study in

Ecdesiastical

Diplomacy , ll TIte

Joumal

ofEgyptian

Arclleology

12

(1926),

str. 14

5

156.

Ta studija je

bila

ponovo izdata II njegovim Byzarltirle Studies

and oth.er

Essays

London,

1955. str.

97 115. Uporedi takode

G.

Bardy,

Alexandne,

Rome,

Constantinople , u:

L Eg/ise et les

l::.glises Chevelogne,

1954,

tom

l, st r

183-207,

i

H.

Marot,

Les

condies romains des IV et V siecles ct le

developpement dc

la

PrimalIle ,

ibid.

st r.

209- 240.

35



Fra/lSo l

DI ormk

je optužen za jeres, o s u đ e n na Saboru u Efesu (431), smenjen

i poslat u izgnanstvo. To je bila n a j v e ć a pobeda Aleksandrije.

Zna se

da

se Kiril koristio svim sredstvima

da

bi

uspeo, sve

do

slanja bogatih poklona da

bi

zadobio naklonost visokih l i č n o s t i

na dvoru.

Ta borba

i z m e đ u Konstantinopolja i Aleksandrije

pojavi la

bi

se u još a č o j svetlosti kad

bi

se pokazalo da su bogo

slovi koji danas brane pravoslavnost

Nestorija

imali pravo.66

Dioskor, Kirilov naslednik, verovao je da

odnosi

još

v e ć u

pobedu

od svog prethodnika, t r u d e ć i se da

nametne

monofizit

sku

doktrinu

celokupnom h r i š ć a n s k o m svetu.

Ta doktrina

je

po-

t v r đ e n a na

Drugom

saboru koj i je zasedao u Efesu (449), zahva

l j u j u ć i

podršci koju je Dioskor dobio na ovom dvoru. Na tom

saboru episkop Aleksandrije zauzimao je prvo mesto, rimski

legati tek drugo, Jerusalim

t r e ć e

Antiohija č e t v r t o i Konstanti

nopolj peto. Dioskor odnosi

pobedu

postupcima koji mu ne slu

že

na

č a s t .

Flavijan, episkop Konstantinopolja,

u m r e ć e

nešto ka

snije, posle lošeg postupanja koje je u Efesu pretrpeo od strane

f a n a t i č n i h Dioskorovih pobornika.

Taj

sabor je kasnije nazvan

atrocinium R a z b o j n i č k i ) ,

ali je u tom

momentu

on predsta

vljao pobedu Aleksandrije nad drugim patrijaršijskim kated ra

ma, n a r o č i t o nad Konstantinopoljem.

Koptski

biograf, u stvari,

Dioskoru pripisuje težnju da se izdigne iznad svih patrijaraha,

pošto izgleda da je tvrdio kako je sv. apostol Marko imao uzviše

nije

mesto

od

sv. apostola Petra.

67

Uzalud je bilo to što se papa

Lav

trudio da vrati Dioskora

na bolji put. Uzalud je pozivao na srodstvo koje postoji

i z m e đ u

dva sedišta usled njihove veze sa

sv

Petrom. Dokle god je car

Teodosije odbijao da sazove još jedan sabor, Dioskor je pobe-

đ i v a o .

Tek posle smrti Teodosija M l a đ e g papa je od njegovog

65 Za više detalja, videti

P

Batiffo ,

"Les

presents de

S. Cyri

e a a cour de

onstantinopl

e",

u: Eiudes de liturgie et darcheo ogie clm tiennes, Pariz.

1919,str.154-179.

66 U vez i s tim vide ti studiju M Anastosa, "Nestor iu s was orthodox",

u: Dumbartotl Oaks Papers. 16 (1962), SIr. 11 7

1 40

67 Uporedi F. Haase, "Patriarch

Dioskur

I nach monophySilischen

Qu

e

ll

en",

ll: M.

Sdralek,

Kirchengeschichtilche

Abharld IOIgen, 6 (1908),

str . 204.

36

Vizantija

i

rims primal

naslednika Markijana izdejstvovao, n a r o č i t o z a h v a l j u j u ć i uplita-

nju car ice Pulherije, sazivanje novog ~ a b o r a u HalkidOI:u.

8

.

Ako sve to imamo u vidu, onda cemo razumeti zasto su

IS

t o č n i prelati hteli da iskoriste priliku da vrate Aleksandriju na

njeno pravo mesto i uzdignu ugled Konstantinopolja na Istoku.

Dvadeset osmi kanon koji su oni izglasali bio je, dakJe, suštinski

usmeren protiv Aleksandrije i težnji njenih m o ć n i h patrijaraha.

Ne zaboravimo ni v l a d a j u ć u ulogu koju je

sv

Lav

odigrao

na saboru posredstvom svojih legata i prestiž kOji je zadobio

kod i s t o

n i h

h r i š ć a n a usled svojih napora za

sazivanje

sabora

i

o d l u č n e

i hrabre

odbrane

istinitog

u č e n j a .

Njegovo pismo pa

trijarhu Flavijanu, u kome je izložio

u č e n j e

o Svetoj Trojici, pro

č i t a n je na saboru i proglašeno

za

spomenik pravoslavlja. At

mosfera na saboru nije, dakle, uopšte bila nenaklonjena Rimu,

naprotiv.

Ovo

i pokaZUje da su oci,

g l a s a j U Ć i

za 28. kanon, ciljali

pre svega na Aleksandriju.

Zašto je onda papa bio tako p o g o đ e n izglasavanjem

pome

nutog kanona?

On

je izgleda

imao

ideju o

tome

da je Konstan

tinopolj

morao

imati prvenstvo

č a s t i

jer mu je takode bilo bli

sko u s k l a đ i v a n j a . Njegovi legati nisu protestovali protiv

17 kanona koji je ustanovljavao da se Crkva mora prilagoditi

svaki put

kad se

desi

neka

promena u civilnoj organizaciji

pro

vincija

i

n a r o č i t o kad se

osnuje neki novi grad.

69

Taj kanon se

nalazi m e đ u onima koje je Rim odobrio. Legati nisu prote

stovali

ni

protiv

9 kanona kOji

je o d r e đ i v a o da sveštenici

dru

gih patrijaršija mogu

da

se žale na s

ud

svog mitropolita bilo

svom egzarhu bilo episkopu Konstantinopolja. Bila je to nova

privilegija dodeljena Konstantinopolju, privilegija koju je v e ć

68 O odnosima Lava s imperatorom, videti P Stockmcier,

Leo

I des

Grosse/

Bel/rleihmg der

kaiserlichelI Religioflspolilik,

Munchener theol. Studien .

Hi stor. Ab ., tom. 14 (1959), str. 75- 168. Uporedi

t a k o đ e

skoru studijU

W Ullmann. "Leo

I

and the Theme

of

Papal Primacy", u: 7 e

JOl/mal

of

711eol.

Studies, . S • tom (1960), str. 25 - 5

69 Tokom prve sedni ce sabora, legat Pashazin. saznavši da je

na

. R a z b o j n i č -

kom saboru" episkop Konstantinopolja degradiran na poslednje mesto,

izjavio

je:

"Mi,

mi

smatramo Anatolija (iz Konstantinopolja) za prvog."

Ep iskop Kizika je onda odgovorio:"Da. jer poznajete kanone" (Mansi ,

6,

col.

608

B).

On je napravio aluziju na kanone

iz

Konstantinopolja (381).

37



Fransoa Dl omik

pomenuti 17 kanon p o t v r đ i v a o . lako je ta privilegija bila zna

č a j n a . u

o č i m a

legata nije izgledalo da suštinski moraju menjati

položaj Konstantinopolja.

M e đ u t i m .

p o t č i n j a v a n j e

tri civilne eparh ije jurisdikciji epi

skopa Konstantinopolja uzdiglo

ga

je na položaj kome na Istoku

nema Papini legati su tu v

id eli

opasnost po jedinstvo

Crkve

i, u perspektivi,

za

primat

Rima, i to tim pre

što

je

epi-

skop glavnog grada lako mogao dobiti carevu podršku.

*

Zapravo. papu je brinulo to što je u kanonu izostavljeno

spominjanje apostolskog i petrovskog karaktera rimske katedre.

ova mera bila je zasnovana jedino

na

principu u s k l a đ i v a n j a .

Dakle. Rim je v e ć izgubio ugled kaji je nekad imao kao glavni

grad Carstva i

kao careva

prestonica. Njegovi episkopi više nisu

mogli svoje privilegije zasnivati na apostolskom i petrovskom

poreklu njihove katedre. Lav je bio veoma svestan toga i nagla

šavao je apostolstvo svoje

katedre

u pismima caru; na saboru su

njegovi legati u svakoj prilici istrajavali u zahtevu da budu pri

h v a ć e n i

kao

izaslanici apostolske

katedre.

71

To što

su

i s t o č n i oci

priznavali samo

p o l i t i č k u

osnovu za uzdizanje Konstantinopo-

lja i to što su izostavili petrovski i apostolski karakter katedre u

Rimu,

u

č i m a

Lava izgledalo je veoma opasno.

Nažalost, i s t o č n i oci nisu shvatali svu važnost apostolskog

porekla neke katedre za

orga

ni zacij u

Crkve

. Oni

su

još suviše bi-

li

pod uticajem starog principa

u s k l a đ i v a n j a .

Ipak.

nikak

o nisu

ima li nameru da primat Rima i to pokazuje njih ov stav

tokom poslednje sednice sabora. Naime. legati su.

n a v o d e ć i

7. kanon iz

Nikeje. koristili stari latinski prevod koji je pret

hodio

izjavi:

Romana Ecclesia semper habuit

primatum. 72

70

Uporedi

lll.

Came ot,

Epel se et Chalcedoifle,

Pariz,

1963,

str.

161

i

dalje.

(Histoire des conciles

o c c u n H ~ n i q l l e s , izd.

G. Dllmcige, tom 2.

71

Za

više

detalja

videti moju

knjigu The Idea of

Apostolicity,

str.

75 i dalje.

72 Videti C. H.

Turner,

Ecclesiae occidentalis MOl/umetlta jmis alltiqllissima,

Oksford,

1

899-1929 tom

I . st

r.

103, 121.

Uporedi

t a k o đ e E.

Schwartz,

De rsechste nidinische

Kanon

auf

der Sy

node

von

C

halkedon .

ll: Si/z mgs-

ueriehte der

PreIIssischen

Akad.,

fil.

hi

st.

KI.,

Berlin,

1930.

38

Vizantija I rimski primal

Ta

odredba

se nije nalazila u g r č k o j originalnoj verziji kano

na, a ta g r č k a verzija se jedina č i t a l a tokom te

. i ~ t e

s e d n i c ~ .

Prelati su ubrzo shvatili da su Latini sebi

dopustih

dodavanje

kanonu da bi uzdigli

primat

Rima. ali

niko

nije protestavao

protiv tog

dodatka

.

Isto, č i n j e n i c a da su se car, patrIjarh Konstantll1opolJa lOCI

sabora obratili zahtevom papi da prihvati taj kanon jasno poka

zuje da oni tu nisu videli nikakvo umanjenje položaja

kOji

je pa-

.

Ck · 73

pa zauzimao u r Vl.

M o g u ć e je da su najzad poveli

r a č u n a

o razlogu zbog koga

je papa bio neprijateljski raspoložen prema tom kanonu. Jer su.

u svojim pismima. naglasili apostolskI karakter katedre u Rimu.

Ta

uveravaIlja Lavu nisu izgledala dovoljna. ApostolskI karakter

Rima morao je bit i

pomenut

u samom kanonu. Kad

bl

tako b

lo . teško je zamisliti da bi pap a odbacio ovaj

kanon

.

Papa je zbog tog nedostatka principu u s k l a đ i v a n j a sa

p o h ~

t i č k i m

podelama

II

Carstvu suprotstavio princip

a p o s t o l s ~ o g

I

petrovskog porekla sedišta. Rim je imao pn mat zato sto Je

bio glavni grad Carstva i prestonica cara. vec zato sto

Je

nJego

vo sed ište osnovao Petar. knez

m e đ u

apostolima. Drugo mesto

u Crkvi pri padalo je Aleksandriji zato što je njeno sedište

0 ;0-

vao Marko, u č e n i k

Petrov.

T r e ć e mesto je za AntIO

hiJU

, zato sto

je Petar propovedao u njoj i što su u č e n i c i nove vere

tu

p r ~ i put

dobili ime r i š ć a n i . Štaviše. govorio je Lav od luka Halkidona

je u suprotnosti s od lukom iz Nikeje. pošto su oci tog Prvog sa

bora priznali samo

tri

glavna sedišta, sedište u

Rimu)

Aleksa n-

driji i Antiohiji. .

Papa

nije

vodio a č u n a o tome

da je

njegova argumentacI-

ja imala jednu slabu

t a č k u .

Naime. prema teoriji o apostolskom

poreklu. Antiahija

bi

morala imati drugo mesto. pošto je Petar

73

To

da

pomenuti

kanon

nikako nije negirao

primat Rima

jeste

č i n j e n i c a

koju

je priznala velika v e ć i n a s t r u č n j a k a .

Videti

II nastavku

dobro doku-

mentovanu studiju

E

Hermana, Chalkedon

und

die A u s g c s ~ a l t u n g des

Konstantinopolitanischen

Primats ,

u simpozijumu:

Das

Konz,/

V li

Clud -

kedOIl izd., A.

Grillmcier i

H Bacht.

Wi.irzburg,

1953,

tom

2,

st

r 459-490.

Uporedi takode

M

lugi

e,

Le Sellisme byzalltitl.

Pariz, 1941: st

r .

I I I?

i

J

Meyendortf,

La

primaute romaine dans

la

tradition canoIlIque

Jusqu all

Condle de

C h a l c ć d o i n e ,

u:

Tstilla

1959),

str.

463-482.

39



-

l-rtllI Qa DI omik

u njoj osnovao episkopiju. Dalje, 6 kanon

iz

Nikeje ima zaista

za

osnovu princip


sa p o l i t i č k o m situacijom Car-

stvu. Štaviše, papa jc, želji

da

uvede crkvenu organizaciju

princip apostolstva, zaboravio da je princip uskladivanja u o č i -

ma

Vizantinaca

i

dalje obezbedivao

Rimu

primat Crkvi. Vizan-

tijsko carstvo je. naime, bilo nastavak Rimskog carstva. Vizanti-

n ~ i

n.isu

sebe nazivali ]elinima

ili

Grcima,

v e ć Romaioi Romeji)

Rim

Je ostao osnova

njihovog

Carstva

i njihovim o č i m a

neka-

dašnji glavni grad je i dalje bio "carski grad". Taj naziv je nekoli

ko i s t o č n i h episkopa dalo Rimu u svojim nastupima na Saboru

u Halkidonu.

74

Zbog rimske ideologije" nije bilo m o g u ć e da

Vizantinci ikad d o đ u u situaciju da liše Rim i njegovog episko

pa privilegovanog položaja kOji je grad zauzimao u p o l i t i č k o m

životu i ideologiji Carstva i njegov episkop u crkvenoj jerarhiji.

Nikad

ne bl mogli pomisliti da

prenesu

primat Rima na

neki

~ r l l g i grad, jer bi to z n a č i l o razrušiti samu osnovu na kojoj je

Izgradeno njihovo Carstvo.

Episkop Julijan iz Kosa,

kOji

je predstavljao

papu

Lava u

Konstantinopolju, veoma dobro je razumeo

tu

situaciju

i

zala-

g ~ o

se kod pape da prihvati taj sporni kanon To bi se moglo

UCIl1It1 )ednlm pismom

kOjim

bi

papa izjavio

da

je apostolski i

petrovski karakter Rima jedini izvor njegovog primata u Crkvi.

Ako

uzmemo l

obzir

dobro

raspoloženje otaca sabora u pogle

du pape, takvu izjavu bi oni svakako prihvatili bez

p o t e š k o ć a .

M e đ u t i m Lav

je d r u g a č i j e prosudivao o tome i verovao je,

bar

u

tom

trenutku, da je

odneo

pobedu. Zbog njegovog proti

vl)en ", 28.

kanon

nije bio

u k l j u č e n

u službene

kanonske

zbirke .

Tek se u

VI

veku pojavio u zborniku Sintagmi 14 g/ava.

74

75

76

Na primer, tokom druge sednice, senatori Maksim Antiohijski i Teodor

Klavdiopolja, Mansi, 6, col. 960 C 1048

D

J080 B; tom 7 col. 12 B

Izd. E. Schwartz, t. II

tOIll

3, I. deo, str. 81; 2. deo, s

tr.

47, 71; t. II tom I

2. deo, str. 94.

To je izgleda potvrdilo pismo pape Julijanu Mansi, 6, col. 207, pismo

107.

V. N. B e n e š e v i č ju je objavio, K a n o f l i č e s k i j Sbomik XIV tituJov Saint .

. e r s b o u r ~

1 ~ 0 3

str 155. Za isto

ri

ju primene petrovskog principa za

papmstvo,

VIdetI

A. MIChel

Der Kampf um das politische oder Petri.

nische Prinzip der Kircbenfiihrung ,

u:

Das

KOf/ziJ

VO l Chalkedof/ izd

A.GrillmeieriBacht tom

s t r .

4 9 1 ~ 5 6 2 .

' _ .

40

Viza/Itija i rimski primat

Prvi

nesporazum

i z m e đ u I s t o č n e

i Zapadne crkve prou-

zrokovan je. dakle. sudarom dva r a z l i č i t a principa organizacije

Crkve, n č e l o m


sa p o l i t i č k o m podelom Carstva i

principom apostolskog i petrovskog porekla episkopskih kate

dri. Oci Halkidonskog sabora nisu uspeli da

p r o n đ u

kompro-

mis i z m e đ u ta dva principa. To je za žaljenje jer, uprkos o č i t o j

pobedi pape Lava, Konstantinopolj je jednako nastavio da vrši

svoju jurisdikciju

nad trima

malim

eparhijama

Carstva. Patrijar

šije u Aleksandriji i Antiohiji bile su oslabljene širenjem nestori

janstva i monofizitstva; patrijaršija u Konstantinopolju tako je,

de

jacto

postala najvažnija i ona koja je vršila n a j j a č i uticaj na

celom h r i š ć n s k o m Istoku.

Jedno novo monofizitsko trvenje koje je dolazilo

iz

Alek

sandrije imalo je za u č i n k to da je približilo patrijarha Anato-

lija i papu Lava. Patrijarh Timotej Aleksandrijski, nezadovoljan

odlukama doneti m u Halkidonu, tražio je sazivanje novog sabo

ra. Papa se

tome

suprotstavljao

jer

se plašio

da odluke

iz HaIki

dona

ne

budu dovedene pitanje. On

je

pronašao saveznika

l i č n o s t i

patrijarha Konstantinopolja,

kOji

se plašio novog prote

sta od strane pape protiv 28. kanona, protesta

kOji

bi svakako

naišao na podršku patrijarha Aleksandrije. Novi sabor, dakle, ni

je sazvan, ali je Rim izgubiO podršku Aleksandrije i Antiohije u

Svom

suparn ištvu sa Konstantinopoljem.

41



POGLAVLJE III

Akakijev raskol i primat

Papa

Gelazije

primat.

- Hormizda

Jovan

Konstantinopolj

ski.

- Uzdizanje Konstantinopolja

prvi

latinski kanonisti.

-

28.

kanon

dva rukopisa

Prisea.

Možda bi saradnja

i z m e đ u

pape i patrijarha, da je bila dug

otrajnija, dovela do kompromisa po pitanju 28. kanona. Nažalost,

sloga je nestala tokom novog sukoba koji se završio raskolom, zva

nim Akakijev raskol,

koji

je morao trajati od

484.

do

519.

Patri

jarh Akakije je, naime, prihvatio dogmatski dekret cara Zenona,

zvani notikon 482), koji je, u nadi da smiriti monofizite da

j u ć

im

nekoliko ustupaka, oslabio dogmatske odluke Halkidona.

Papa Feliks je odbio kompromis i izopštio Akakija.

Tokom ove

s v đ e

ideja apostolskom i petrovskom preda

nju bila je

udarno

oružje rimskog arsenala. Na toj osnovi papa

Gelazije

492-496)

razvio je svoje ideje o širini papske vlasti.

On

nije

odbacivao samo 28. kanon iz Halkidona v e ć je. li

svojoj

polemici sa patrijarhom,

č a k

odbio da prizna Konstantinopolju

položaj mitropolijskog grada.

o r i s t e ć i novu p o l i t i č k u situaciju on se hrabro suprotsta

vio

caru Anastasiju I

491-518).

Položaj Vizantijskog carstva

bio

je

znatno oslabljen invazijama Germana

Huna.

Siguran

podršku Teodorika, kralja Ostrogota i gospodara Italije, Gela

zije je

caru

odricao pravo da se meša verske poslove onako

77

PL

59

col

65.

Za

više pojedinosti o tom raskolu v ideti E. Stein

Histoire

du

Bas-Empire, Bdi 1949 st r. 31-39; 165 - 192; E. Cas

par

Geschichte des

Papsttums Tibingen. 1933.

tom

2. str. 10-81;

A. A.

Vasiliev. Justin l.,

Kem-

bridž Mass .

19

50. str. 166 i dalje; A. Fliche- V Martin.

Histoire

de l Egiise,

tom

4;

Pariz

1939

st

r.

29 1-

320.423

i dalje.

4



Fran5 a DVflrmk

kako je

on

to tražio. U z v i s u j u ć i ulogu sveštenstva. Geiazije ga

Je smatrao gotovo ravnim carskoj vlasti. Njegova definicija dve

vlasti

po

stala je opštepoznata:"

..

Dve stvari upravljaju svetom:

sveštena vlast pontifeksa i carska sila.

Od

te dve stvari, svešteni

ci nose teret jer na

Strašnom

sudu dati odgovor ne

samo

za

sebe

v e ć i

za kraljeve."

Verovatno je da savremenici nisu bili svesni toga da Gela

zij eve izjave z n a č e raskid sa

k i m

jelini zmom , sa p o l i t i č

kom filosofijom koju su prihvatili posle

b r a ć e n j a

Konstantina Velikog. Ništa manje je i to da su GeIazijeve

I

Zjave. kOJe Je

preuzeo njegov naslednik Simah.

pomogle

kanoni

stima

XI

veka da razviju novu p o l i t i

doktrinu

o s

uperiorno-

sti

duhovn

e nad svetovnom

v l a š ć u doktrinu

koja je, zas igurno,

prouzrokovala opadanje papstva krajem srednjeg veka.

prelati su smatrali da je Gelazijev stav suviše krut.

Pa

pa se u svojim pismima žalio da su ga

s t o č n j a c i

optuživali

za

aroganciju, taštinu i tvrdoglavost. i

9

spisi su

v e ć a v a

uzaja

mnu

netrpeljivos

t.

Ipak uprkos

g o r č i n i

koju je Gelazijev stav

izazvao u dušama vizantijskih velikodostojnika, oni su bili impre

i ~ a n i

papinim argumentima. U njiho

vi

m odgov

or

ima na pap

ska

pi

sma zapaža se

da

više nego ranije govore o apostolskom ka

rakteru rim ske katedre. Princip apostolstva. koji je Geiazije tako

snažno naglašavao,

č e o

je

da

se ukorenjuje i u Vizantiji.

Papa

Hormizda

(514-523).

uz

p o m o

justinijana . n e ć a k a

justina - naslednika Anastasija I - uspeo je da

o k o n č a

ovaj ras

ko . Gotovo je neverovatno da su vizantijski prelati. koji su tako

uporno

branili autonomije svoje Crkve tokom sukoba . potpisali

Libel/us Honn/sdae. dokument kOji

je jasno definisao

primat

rim

ske sto

li

ce.

so

Njegov suš

tin

ski deo je: "Ne

mogu

se

za

n

emarit

i

78

79

80

Ta definicija se nalazi u njegovom pismu caru Anastasiju I,

PL 59,

co

l.

42-43. Uporedi moju studiju "Pape Ge lazius and Emperor Anastasius

r,

u

8 y . z a l l t ~ l l i s d ~ ~ Zeitschrift, 44 (1951),

str.

11 1-1 16.

Za višc pojedinosti,

Vldctl

mOJu

knjigu

The

Jdea

o

Aposto icity, str.

109- 122.

N a r . o ~ i t o PL 59, ~ o l . 27-28, 94 97.

Uporedi moju knjigu The Idea

o

Apo-

stobcl ty, sIr. 118 I dalje.

PL

63, col. 460; Mansi, 8, coL 467.

44

VizmltiJII i rimski

prim t

Gospodnje r e č i 'Ti si Petar, i na tome kam enu

s a z i d a ć u Cr

kvu

svoju

.

:

Ove r e č i

su

v r đ e č i n j e n i c a m a jer

u apostolskoj ka

tedri se

k a t o l i č k a

vera svagda u v a l a

... Za

to se

nadam da

us

peti u tome da ostaneš u zajednici sa apostolskom katedrom u

kojoj je cilj. istinsko i savrše

no u t v r đ e n

vere

..

"

To

su

r e č i

izabrane

za

vizantijske velikodostojnike. Nije izne

n a đ u j u

to što je patrijarh jovan traž

io

o v l a š ć e n j e

da

uvede u svo

je ispovedanje predgovor u kome je pokušao

da

postavi katedru

Konstantinopolja u isti rang sa rimskom.

sl

"Prihvatam

da

d

ve naj

svetije Crkve, to jest ona

iz

vašeg starog Rima i ova

iz

našeg Novog

Rima budu jedna; priznajem da tamošnja katedra sv. Petra. i ovdaš

nja katedra carskog grada budu jedno." Ovde prisustvujemo jed

nom od prvih pokušaja sa strane nekog

od

patrijaraha iz Konstan

tinopolja da

se

ova dva principa pomire; princip apostolstva jedne

katedre i

s k l a

sa p o l i t i č k i m podelama Carstva.

Prepiska

i z m e đ u

patrijarha i

pape Hormi

zde otkriva još

nešto. u svom pr vom pis

mu

.

po

slatom

7.

septembra 518."

patrijarah jova n uverava papu da prihvati koje su odre-

dili sabo ri u Nikej i. Konstantinopolju. Efesu i Halkidonu.

se

utisak da patrijarh že

li da

nave

de papu da

formalno pri zna

vaseljenski karakter

Drugog

sabora.

onog

iz 38 1.

On da

su ta

č e t i

sabora osnovi njegovog, gorenavedenog, ispoveda

nja koje je potpisao 28. marta

519.

U svom

odgovoru

na prvo

pismo papa je govorio o sa

borima

uopšte, ne p o m i n j u poime

nice sa

mo

Halkidons

ki s a b o r ; ~

u svom

drugom

pi s

mu

sabore

nikako ne pominje." Ipak. kad izražava radost koju

mu

i n i

jo

vanovo is

po

ve

danje vere,

on

se ne

o s v r ć e

na insistiranje patrijar

hovo da govori o veri koju su odredila t i r i vaseljenska sabora.

Iz

toga

se mo

že

k l j u

i t i

da

je vaseljenski karakter Sabora iz

381. bar

u t n o

bio priznat u Rimu. Stvar izgleda

p o t v r đ

j e n i c o da

je papa prihvatio pisma

Ju

stinijana

S

S episkopa

81

82

83

84

85

PL 63,

col.

444 A; Col.

AI

el. Epist. 159, C

S. E

L.

tom

35,

st

r. 608, 2.

PL 63, col. 429; Cof. Avet. Epist., 146, ibid., str. 591.

PL 63, col. 430 A; Cof.

Avel.,

Epist., 145, st r. 589: "Dilectionis tuae confessi

onem

gratanter accepimus, per quam sanctae synod i comprobantur, inter

quas Chalcedonem .."

PL 63 col. 455 i dalje.; Col. Avel. Epist.

169

,

C

S.

E. L.

tom 35, str. 624- 626.

PL

63, col. 475 C;

Cof. Avel.

Epist.

187, str. 644,

2.

45



Fransotl /)vornik

Nikopolja i patrijarha Epifanija

(520-536),

u kojima se Sabor

iz 381. ubraja medu

č e t i r i

vaseljenska sabora.

Ovo

pomirenje sa Konstantinopoljem u č i n i l o je da Rim za

boravi g o r č i n u koju je osetio u vreme GelaZija i Simaha. Ne že

l e ć i i z r i č i t o da prizna Konstantinopolju drugo mesto u jerarhiji,

Rim je bio istinski dužan da

posmatra

Konstantinopolj kao jed

nu od glavnih katedri i

de facto

kao najvažniju posle Rima.

Može biti da je to prihvatanje vaseljenskog karaktera Dru

gog sabora dalo objašnjenje jedne

č u d n e

nepravilnosti. Kad se

setimo suprotstavljanja Lava Velikog uzdizanju Konstantinopo

lja u jerarhiji Crkve i izjava Gelazija i Simaha, koje su išle do

toga

da

se odbija da se Konstantinopolj uvrsti

m e đ u

glavne ka

tedre,

i z n e n a đ e n i

smo što prva latinska kanonska zbirka koja

nam je s a č u v a n a , Prisea, sadrži

i

3. kanon Sabora u Konstanti

nopolju, onaj isti

kOji

je pripisivao katedri glavnog grada

drugo

mesto u Crkvi. Č i t a m o : Constantinopolitanum autem episco

pum habere primatum honoris post

Romanum

episcopum,

pro

quod

eam esse censemus iuniorem Romam.

Autor te zbirke bio je poreklom iz Italije i napravio je svoju

zbirku posle Halkidonskog sabora, krajem V ili u prvim godina

ma VI veka.

89

Zanimljivo je videti da su u to vreme prvi vaseljen

ski sabori uživali u Rimu takav ugled da je

autor

zbirke

smatrao

86

87

88

89

PL 63, col. 387 CD; Col.

Ave .

Epist. 117, str. 523, 5, 6.

PL

63, col. 497 D; Col. Avel. r.pist. 233, str. 708. U vezi s ovim, još je zani

mlji.vija i ~ j a v a

Hormizainih legata u Konstantinopolju. U svom izveštaju

papI,

dallranom 29.

juna 519, oni kažu kako su u prisustvu cara iSenala

izjavili l e d e ć e Ne ispovcdamo niti priznajemo išla osim č e l i r i sabo

ra

i

pisama pape Lava. Ne prihvatamo nišla ŠiO nije sad ržano u pomenuti m

saborima ili ŠiO nije napisao papa Lav. (Col.

Ave/. Epist.,

217,

C S.

E.

L.

tom 35, st r. 678; vidi i

ibid.,

str. 686, pismo dakona Dioskora). Uporedi i

Y

Congar

..

La primaute les quatue pnemiers councils oecumeniques ,

u; Le

Councile

et les

cotlci/es,

Pasris.

Chevetoglle, 1960, str.

75.

i dalje.

~ i ~ e t i

izdanje C. H. Turner,

Ecclesiae

occidetltalis

mOflllmetJla iuris

alltiqll-

lSSlma, Oxford, 1907, tom 2, str. 418. Upored i PL 56, col. 809.

C. H.

Turner, ibid., st

r

150, Uporedi F Dvornik, The See of Constantino

ple in the First Lalin Collections of Canon Law , u;

Me1allges

G. Ostrogor-

ski

(Zbornik radova Vizant. inst., Beograd,

1963),

st

r

97-

101.

46

VizillltiJa i rimski p rimat

obaveznim da u k l j u č i sve njihove kanone,

z a b o r a v l j a j u ć i

da nije

daleko vreme kad je Rim odbacivao jerarhijsko uzdizanje Kon

stantinopolja.

Autor Prisea koristio je

r č k u

zbirku saborskih odluka koja

je sadržala kanone usvojene na opštim

j

pomesnim saborima.

90

Njegova zbirka starija je od zbirke Dionisija Malog koji je rode n

u Skitiji oko

470,

a umro u Rimu

550.

U Rimu, gde je došao

pre

496,

sastavio je tri zbirke saborskih kanona, s l u ž e ć i se tako

g r č k o m

zbirkom. S a č u v a n e su dve od tih zbirki. l u jednoj

i u drugoj nalazi se isti kanon Sabora iz 381. o privilegiji episko

pa Konstantinopolja.

91

Č u v e n i zbornik koji je Aleksandar l l zvao

a u t e n t i č n i

ka

nonski zbornik Španske crkve , zbornik Hispalla, sastavljen je

pre Č e t v r t o g sabora u Toledu (633), tokom kojeg je iureden

Pored saborskih kanona, zbornik sadrži papske dekretalije,

od

Damasa do Grigorija Velikog; dodate su dekretalije drugih pa

pa,

do

Lava

II

682.

Od

IX

veka taj

zbornik

se naziva

/sidorial1a

i

pripisuje se lsidoru Seviljskom

(560-633). Ovo

pripisivanje pri

hvata v e ć i n a

s t r u č n j a k a ,

ali može se prihvatiti i mišljenje da je

Isidor uticao samo na k o n č n u redakCiju.

Zbirka saborskih kanona koje nalazimo u Hispani zasnovana

je na Diol1ysiani. Stoga ne č u d i što i u rukopiSima Hispane nalazi

mo 3. kanon sabora iz 381, preveden na s l e d e ć i n a č i n : Constan

tinopolitanae vere civitatis episcopum habere primatus honorem

d

. R

93

post Romanum episcopum, propter quo

Sit

nova oma.

90 Za

više po jedinosti, videti

F

Maassen, Geschichte

der Quellen

Ind der Lite-

ratur

des calwlzischel1

Rechtrs

im

Abelldlande,

Grac,

1870,

ponovo štampa

no 1956, st

r

87-100. O rukopisima Prisea, videti Turner, op.

cit.,

str. 150.

91 Turner, op. cit., sir.

419.

Izdanje je

a č i n i o

A. Strewe,

Die CmwlIessamlrmg

des

Diollysills Exigulls

in

der erste RedaktiOlz, Berlin - Leipzig,

1931

(Arbeiten zur Kirchengeschichte, tom 16), st

r

61. Kanoni 2 i 3 (Mansi,

3, col. 559) tu su objedinjeni jedan jedini, kanon 2. Citamo: Verumta

men Constantinopolitanus episcopus habeat honorem prim atum praeter

RomanlIm episcopllm, proplerea quod urbs ipsa s

it

junior Roma. Upore

di takode Maassen, op. cit., sir. 103 i dalje.

92 Videt i

R.

Naz, Hi spana ou isidoriana collectio , u

Rebzikll kanonskog

pra

-

va, Pariz, 1953, tom

5,

col.

11

59-1162.

93 Turner,

op. cit.,

st r 418. O rukopisima iz Hispane. koja još nije objavljena,

videti

ibid.,

Sir.

402- 403.

Uporedi

t a k o đ e

Maassen,

op.

cit.,

str.

667- 7

16

47



r ral/soa Dvornik

Da bi se objasnilo pri sustvo 3. kanona u Dionisijevoj zbir

ci, M. Peitz je izneo hipotezu o tome da se k o n č n o izmirenje

Vizantije i Rima posle Akakijevog raskola desilo tek

520-521.

kad su se poslanici patrijarha Epifanija naš li u Rimu

po

slanicu o postavljenju patrijarha. Iz nekoliko izjava Is-

on

je k l j u č i o da su Vizantinci priznali vrhovnu jurisdik

ciju Rima

nad

Konstantinopoljem i

na

Istoku, a Rim je, kao na

dokna

du

za taj gest, prihvatio 3. kanon Sabora

iz

381, p r i z n a j u ć i

u isto vreme njegov vaseljenski karakter, ali ipak sa rezervom da

Vizantinci napustiti 28. kanon iz Halkidona.

94

Ovo objašnjenje, iako vrlo primamljivo, ne može se, naža

lost, prihvatiti. N a j z

a č a j n i j

prigovor kaji

mu

se može stavit i je

ste to da se apsolutno ništa o tom pitanju ne nala

zi

u savremenim

izvorima. Autor

95

je obavezan da pri zna da nikakav protokol nije

bio sastavljen o pregovorima kOji su v o đ e n u Rimu tokom zime

520-521. Nijedna strana nije pripremila potpisivanje nikakvog

dokumenta.

To

uopšte ne odgovara tradic

iji

papske kancelarije.

N a r o č i t o posle iskustva s Akakijevim raskolom , Rim je

imao

sve

94

95

i p. Fournier- G. Le Bras. Histoire des collectiot S catlOniques en Occide t,

Paris,

1931,

tom

I, str

.

100

i dalje. K r i t i č k o izdanje

Hispa1/e

je

II

pripremi.

Z b i ~ k a je t a k o đ e imala veliki uticaj

tl

Galiji. U s k r a ć e n o m izdanju Hispa-

ne, Izgleda da 3. kanon sa Drugog sabora nije bio naveden up. Turner,

op.

cit., s

tr. 419). M. Pe

itz je izneo hipotezu o tome da je Dionisije, na

poziv pape Gelazija, sastavio zbirku kanona

i s t o č n i h

sabora k o r i s t e ć i pro

~ o k o J e koji su s a . č u v a n i u papskim arhivima i da je dodao kanone Drugog

I Č e t v r t o g

vaseljenskog sabora i

138

a f r i č k i h kanona.

Toj

prvobitnoj zbir

ci dovršenoj oko 500, dodato je i 50 apostolskih kanona. Prema Peitzu,

Dionisije je izmenio tu zbirku u više mahova i

u v e ć a o

ju je

d o d a j u ć i

joj

papske dekretalije

do 384.

To je bija zbirka, prema Peitzu, koju je papa

Hormisda poslao španskim episkopima

i

koja je postala Hispalla. Uprkos

z n a č a j n o j dokumentaciji, z a h v a j u j u ć i kojoj se potrudio da utvrdi svoju

tezu u studiji Dio1lysius

Exiglllls Stlldien

izd.

H.

Foerster, Berlin, 1960,

Arbeiten zur Kirchengeschichte, tom 33), Peitz je samo podgrejao jednu

teoriju bez osnove.

O kanonskim zbirkama u V

i

Vl veku, up. W M. PlochI,

Geschichte des

Kirchetlrec Jts,

- Minhen,

1953,

tOI I str.

25

1 i dalje.

Op. cit .•

s

tr. 273-3

16.

Op.

cit., st r.

308.

Autor tvrdi da ima

puno

poverenje tl poštenje i č a s t vi

zantijskih izaslanika. Ovo je u d n a pretpostavka koja ni na kaji ne

opravdava odsustvo pisane dokumentacije.

48

\ i ~ a l l l i ] a i

nmski primili

razloge da se i da se ne zadovolj i usm

enim o b e ć n j e m

u vezi

sa jednom tako važnom stvari. Ako je postojao neki sporazum

tog tipa, i ako je Konstantinopolj službeno priznat kao druga pa

trijaršijska katedra, neposredno iza Rima, kako se može objasniti

to

što su teze Lava Vel ikog, Gelazija i Simaha, suprotne položaju

Konstantinopolja u jerarhiji, mogle ponovo biti istaknute kad je

došlo do nove napetosti

i z m e đ u

Istoka i

Zapada

u IX veku

pod

Nikolom l i u Xl veku pod Lavom

IX.

Sve u svemu. ostaje nam. dakle. samo da se zadovolj imo pr

vim objašnjenjem. lako položaj Konstantinopolja nije bio službe

no priznat, i n j e da je Sabor

iz

38 1. p r i h v a ć e n kao vaseljenski,

za latinske kanon iste je dovoljan razlog

da

pr ihvate sve njegove

kanone. Ne zaboravimo ni to da su zbirke bile delo privatnih ka

nonista kOji nisu težili da na

metnu

svoje radove celoj Crkvi.

Ta o č i g l e d n a nepravilnost se tim

bo

lje objašnjava ako

uzme

mo

u obzir

da

papa Damas nikad nije protestovao protiv

3.

ka

nona

Sabora iz 381. Što se Lava Velikog,

on

se nije toliko

bunio zbog kanona

kaji je Konstantinopolju pripisivao

jedno

sasvim

p o č s n o

m

esto 96

v e ć više zbog 28.

kanona

iz

Halkidona

koji je poverio Konstantinopolju jurisdikciju nad trima eparhi

jama i tako ga opasnim suparni kom Rima. Opšte je miš

ljenje do naših dana da je Rim 382. odbacio 3. kanon iz 38

J,

i to ubedenje je možda uticalo i na samog M. Peitza i navelo ga

da traži o d g o v a r a j u ć e objašnjenje za tu

g l e d

nu nepravilnost.

U stvarnosti, objašnjenje te enigme

mnogo

je jednostavnije.

Z n a j u ć i da Rim ni je

podneo

nikakav protest protiv tog kanona

kanonisti iz V i

VI

veka procenili su savršeno

legitimnim

njego

vo u k l j u č e u svoje zbirke.

,

Jedan drugi detalj zaslužuje da bude naglašen. lako zbirk a

Dionisija Malog sadrži samo 27 kanona Sabora u Halkidonu i

izostavlja 28. kanon, te iako v e ć i n a rukopisa

iz

tih prvih zbirki

96 Tokom poslednje sednice Halkidonskog sabora. Jevsevije Dorilejski je iz

javio kako je te iste 451. godine, tokom boravka u Rimu, pred papom izgo

vorio 3. kanon iz 381, te da ga je papa prihvatio s odobravanjem. Uporedi

Mansi, 7 col. 449. up. E. Schwarz, t. Il tom 1,3. deo, s tr. 97.

49



Fransoa vornik

-------

č i n e isto . bar dva rukopisa

iz

Prisca ipak su kombinovala 3. ka-

non Sa bora u Konstantinopolju sa 28. kanonom iz Halkidona.

Štaviše. u tim rukopisima kanoni

iz Kon

stantinopolja nas tavlja-

ju se na one iz Halkidona. Dve zbirke koje sadrže tu verziju i

koje nalazimo u rukopisu iz

Kjetija (grad) i kod Žistela vrlo su

stare.

ne

datiraju iz VI veka i obe su italijanskog porekla.

Objašnjenje koje je

dao

F

Masen

je

a d o v o l j a v a j u ć e

Ta

dva

u p l j a

su se s

lu

ž

ila

jednim

g r č k i m

rukopi som koji je dao

najpre tekst 28. kanona iz Halkidona, a zatim je, pre nego što

je dao 28. kanon, nabrojao kanone iz Konstantinopolja. Ako

posmatramo sadržaj 28. kanona, izgleda da je, pre nego što je

on definisan. tokom petnaeste sednice Sabora, č i t a n j e ka

nona iz

Kon stantinopolja. kOji u

to

vreme još nisu bili o z n a č e -

ni brojev im a. T r e ć i kanon iz Konstantinopolja . naime. služio je

kao uvod u od luke 28. kanona.

U svakom zanimljivo je da dve zbirke, zasnovane

na

Pri

sea

sa

drže kanon kome su

se

pape toliko suprotstavlja

le, od

La

va Velikog do Horrnizde. Iz toga se može z a k l j u č i t i

da

se 28. kanon morao javljati od kraja V ili

t k o m

VI veka,

u neko liko g r č k i h zbirki saborskih kanona i da su te zbirke

bile poznate u Italiji. Č i n j e n i c a da dva italijanska t a v l j a

97

Upored

i

F.

Maassen,

op.

cit.

str.

94-99, 526-536.

Ruk

opis

iz

Kje

li

ja

je re

-

produkovan

u:

PL

56

.

Pasus

o kome je r e č

nalazi

se u co l. 809-810.

Raz-

m a t r a j u ć i

primat

Crkve

Sveti

sabor je obj

avio: S a o b r a ž a v

se u svemu

odlukama svetih ol

aca,

pošto smo

uz

e

li

u

obzir kanon

koji

je

donelo više od

150

episkopa, evo š

la srno

o d l u č i l i o

pr

venstvu

sve

te C

rkv

e Kon stantinovog

grada,

Novoga

Rima

:

u d u ć i

da

su

sve

ti

oci

dali

prvenstvo

katedri

ve

likog

Rima

s obzirom

na njegov položaj

c a r s t v u j u ć e g

gr

ada.

ISlo

tako, potvrduju

u

Ovome

odluku 150 p r e č a s n i h otaca, dajemo prvenstvo Novome Rimu,

p r o s u

u ć i razložno k

ako grad kOji je p o č a s t v o v a n

prisustvom

cara

i

Sena-

ta

treba

da

dobije

potvrdu svoga prvenstva

posle velikog

Rima, te

da

i cr

kvenim stvar

ima

bude uzdignu t

kao Rim

,

d r e đ u j e m o da

bude drugi posle

Ri

m

a,

i slažemo

se

da

treba

da

upravlja mi

lropolitima

Ponta, Azije

j Tr

akije.

Neka

episkope koji se nalaze

varvarski

m zemljama u episkopatstvo

pomenuta

katedra. T a k o đ e neka svaki

milropolit u pornenutim eparhijama

rukopo la

i..e

episkope

po

propisima svetih

kanona, Iek

st

kanona kOji sadrži

ova

zbirka

razlikuje se od origina la kOj i nalazimo u Mansi,

7,

col. 369. Dve

poslednje

fraze

latinskog prevo

da

nisu jasne. Upo r

edi francuski

prevod ori

ginalnog

kanona M. Jugie,

Le

Schisme

byzafltill

Pariz

. 1

94

1,

str. 12

- 1

3,

98

Ta

i n j e n i c a

je izgleda još oslabila

tezu M, Peitza.

so

\ i:llllliJII i rimski primal

. klevala da prepišu ovaj kanon pokaZUje da suprotstavlja -

°o

n

stan

tinopolju i njegovim tež

njam

a u Jerarhljskom p o ~

nje K I I··· ··e bilo tako

op

šte kao što se veroval

o.

C rk

veOl

tku u ta

IJI OI)

.

K · ·

po

re . nl.su lIvek

delili uznemi

reno st

koju

Je gaJ

I a

UrIj

a U -

kru govI . .

gledu Konstant1l1o

p

ol)a·

o

•

edu Rima i Vi

za

nti je, Akakijev

Prvi ve

liki

nesporazum IZm , b k

rasko

l, s r e ć n o se

završ io

p o r a

~ 1 ~ ~

i ; : 1 ~ 1 z : ~ ~ 7 ~ 1 : ~ : ~ ~

kve sumnje. tJIne n ~ t n o p o ~ a e nalaze u Libel/us Hormisdae

. e o

rim

skom prImatu. oje s . I

IZjav

.. .

ke

č l a n o v i m a g r č k e Jeraf1t)e,

. izgledale kao suvISe

J .

SIgurno

. k t ·

I·

T a k o đ e prisustvo

3.

kanona IZ

. . kop su ga Ipa po pisa 1. . ,

SVI

epls . b. k a saborskih

kanona

na Z

apadu poka

z

uJ

e

381.

prv im z

Ir am . .

k

vi

da je opa lo antivizantijsko raspolozen)e u RImsko) e .

99

] '

d

je

vizantijski

uticaj

bio

Izgleda

da

je to n a r o č t a č n o

za

; ~ Ž ~ ~ Ita

tJU

I

.

g

e korek la

a p a z i ć e m o

dn

je

rukopis

iz

KJetl)n

napo ttans

og p

Sl



POGLAVLJE

IV

Justinijan i Rim

Grigorije Veliki i Jovan IV

Justinijan,

carska

vlast i

sveštenstvQ.

-

Rim II

Justinijana

vom zakonodavstvu. Poreklo ideje pentarhije. -

Ru

še

nje

Ju

sti nijanovog dela, gubitak Ilirika. - Grigorije

Veliki

i

titula

vaseljenski patrijarh.

Veliki majstor ovog

sporazuma

bio je Justinijan

(527-565).

Izvesno je

da

su njegovi napori da se Rim i

Vizantija

izmire

bili

nadahnuti ambicioznim snom da Rim i Italiju oslobodi prevla

sti

Gota

i da Rimskom

carstvu

vrati njegovu a n t i č k u slavu.

Za

ostvarenje te p o l i t i č k e ambiCije bila je

potrebna

podrška pape.

e đ u t i m bilo bi n e t a č n o r e ć i da njegova naklonost II Rimu nije

imala

drugog

razloga.

bnova

Rimskog carstva išla je ruku

pod-

ruku s obnovom starih predanja, s

obnovom

ideja o zemaljskoj

monarhiji koja je ogledalo nebeske monarhije, o caru koji pred

stavlja Boga, s idejama koje su bile ideje


jelinizma.

M e đ u t i m ta obnova je t a k o đ e vodila naglašavanju rimske ideje,

ideološke osnove Carstva.

Nakon što je uništio gotsku prevlast u Italiji

ivandalsku

prevlast u Africi, Justinijan je ponovo u Carstvo doveo Rim i

njegovu Crkvu. Želeo je da takva situacija ostane trajna. Tako

smatrao je neophodnim da zauvek prekine suparništvo koje

je postojalo izmedu dva glavna grada njegovog Carstva, Rima

100 O Ju st

inijanovoj

ve rsko; politici videti

E

Ste in , Histoire dil Bm -E

mpire

st r 369-4 1

7,

623-690. O

odnosima

sa

papom Agapitom I kome je 536.

dodcl io privilegiju da odredi novog patrijarha Konstantinopolja, videti

studiju W

Ensslina,

Papst

Agapet

I und Kaiser JusIinian 1. , ll: I-/isto

-

risclies Jahrhuch

77 1950),

str.

459-466.

5



Fmnsoa DI

o

m k

i Vizanta. Hteo je da uskladi stare idea le h r i š ć a n s k o g jelin izma,

kOJIma su se vernici i dalje nadahnjivaJi, a r o č i t o na Istoku, i no

ve religiozne i

p o l i t i č k e

pravce

kOji

su se pojavili tokom raskola

ko) se upravo završio. n a r o č i t o u Rimu.

U tOj. s p e k treba

po

smatrati sve inicijative Ju stinija

novog poht,cko-verskog zakonoda

vs

tva. Najpre ,

l a s i č n a

defini

carske vlas

ti

-

basi/eia

i

duhovne

vlast i

sacerdotium

_ koju

dao u VI noveli, objav

lj

enoj 6. marta 535:'01 Dva su najuzvi

n ~ J a

dara

kOJ

e

Je

Bog, po svome č o v e k o l j u b i j u , darovao svi

še:

s v e s t e ~ s t : v 0 I . .Prvo služi božanskim stvarima, dok drugo

upravl)a

I

sluzll)udsklm; oba,

m e đ u t i m

imaju jedinstven izvor i

krase

i v o t č o v e č ~ s t v a

Tako, impera tori treba da na prvom me

stu

b n ~ u

o dostojanstvu sveštenika, jer se ovi upravo za njihovu

dobrobIt neprestano mole. Jer ako je sveštenstvo u svakom smi

~ I u

~ a l j a n o i ako ima pristup Bogu, te ako carevi pravedno

I

razbonto

poverenu im dr žavu, opšta simfonija i

svako

dobro

ce se dati

č o v e č a

. Iako justinijan ovde pokazuje

da

u

potpunosti

prihvata id e

Je

k o g jeliniZIlla, tako kako su ga prvi

p o l i t i č k i

filo sofi

IZ v r e l ~ e

n a .

t a n t i n a

Velikog poimali. iako nikako u svojoj

pravno) POlItiCI ne odbacuje pravo nadzora nad Crkvom i

č u v a -

nja ist in skih božanskih dogmi , on ipak daje svešten stvu ve like

povlastice,

p o s t a v l j a j u ć i

ga skoro na isti nivo kao i carsku vlast

Prestiž sveštenslva je, naime,

pora

stao tokom krize

II

V veku'

z a h v a

l j u j u hrabroj odbrani prava u pitanjima vere. Ne e b ~

za boraviti Gelazijevu izjavu o

odnosu

d

ve

vlasli.102

•

*

Ako je justinijan že leo da obnovi Rimsko carstvo, trebal o je

da Rimu d o d e H f ? č a s n o mesto u Carstvu. Grad je morao i dalj e

ostati ce

ntar

hnscanstva, kao što je nekada bio centar Carstva i

care:a p r ~ s t o n i c a . Tu privilegiju Rim a Ju stinijan je imao u vidu

kad

Je

maja 535. u svojoj IX no veli rekao:

10

. Stari grad Rim ima

101 Izdanje G. Kroli,

Corpus iuris civ.,

tom 3, str. 35. O

odnosima

Justinijana s

.pPO.SIOls9

k

30

m

katedrom u Rimu, videti

n a r o č i t o BalifToI,

Cathedra Petri,

ariz, I 8, str. 210- 213, 249-319.

102 Videt i Sir. 45, 46.

103 Izdanje G. KrolI, ibid., st

r.

9 1.

54

\-,iZQlIIi) / i nm5ki

primat

č a s t da

bude

majka zakona, i nema nikoga ko bi mogao

posum-

njati da se kod njega nalazi glava suverenog pontifikata. Zato

smo verovali da i mi treba da ovu kolevku prava, izvor svešten

stva, p o č a s t i m o posebnim za konom naše svele vo

lje

...

Štaviše, u pi

sm

u papi jovanu II , imp erator je nazvao Rim

sku crkvu ca

put

omnium ecclesiarum". 104 U pismu patrijarhu

Epifaniju, prepisanom u

Us

tavu o Trojici'

05

- v

rl

o služben

do-

kum en t - car je izjavio: Osudili s

mo

estorija i

Evt

ihija, propi

s u j u ć i da se u svemu

č u v a

jedinstvo svet ih crkava sa najsvetijim

papom i patrijarhom starog Rima .. Jer ne možemo tolerisati

da

išta što se t i č e crkvenog reda bude prigovoreno njegovoj sveto

sti, poš to je glava svih najsve tijih Božijih svešten ika i pošto su

svaki put kad su se sa naših strana pojavili jeretici, e č e n i c o i

pravim s

udom

sa te katedre bili o s u đ e n i .

U istom redu ideja možemo navest i

č n u

izjavu. još kate

n i j u

koja se nalazi u Teodos

ij

evom kodeksu.'06 To je uvod

u

XV

II

novelu,

kOji

je objavio Valentinijan 8. jula 445. i kOjim

se

ve

rovatno nadahnuo Ju stinijan. Zakon je bio usmeren protiv

težnji Ilarija, episkopa Arla, koji je želeo da bez papine dozvole

proširi svoj u jurisdikciju izvan vlastite eparhije. Naime: Po što

je

primat

apostolskog sedišta p o t v r đ e n zas lugama sv. Petra, pr

vog m e đ u apostolima, dostojanstvom

grada

Rima, i autoritetom

svetih sabora, nek a niko ne pokuša da

u č i n i

što ne dopušta ta

katedr a, jer mir C rkava, najzad, biti

o č u v a n

svuda gde se vase

ljena

p o t č i n j a v a

svom vrhovnom upravitelju.

Ovo su a u t e n t i č n e i važne izjave. Dakle u toj svetlosti tre

ba razmatrati

č u v e n u

Ju

st inijanovu

odluku

u CXXXI noveli:

107

O d l u č u j e e ć i odluke sabora, da je najsvetiji papa starog

Rima prvi

m e đ u

svim jerarsima a

da

najsvetiji

ar

hiepiskop Kon

sta ntinopolja - Novog Rima - za uzima drugu kated ru , posle sve

te

i apostolske katedre u Rimu, ali ispred svih drugih katedri.

104

PL 66, col. IS; Cod. JlIst., J, l. 8, Corpus

iur.

civ.,

tom

I, str. ll .

105

Cod. Jus ., l

l 7,

ibid., str. 8.

1 6 Codex Thcodosiallus, izd. Th.

Mommsen,

P M. Meyer, Berlin, 1905, tom 2

(Leges Novellae), str. 102. O Hilariju, up. E. Caspar, Geschichte des

P ~ p s ~

ttlHlS

tom l

str. 446. Va]cntinijan pokušava da u

svom zakonu

kombmu c

princip apostolstva i princip poravnallja.

10

7 Izd. G. Kro

li

,

Corp.

ilir.

civ.,

lom

3, st

r.

655.

55



Framoa IJJ omik

. . o v ~ odluka se ne mora shvatiti kao nepovoljna po Rim. Ju-

stll1lJan Je hteo da sasvim o k o n č a surevnjivost dve katedre i sta-

biIizuje crkveni poredak. Prema ideologiji vremena, to se moglo

desiti samo aktom carskog zakonodavstva.

Takode, potrebno je i s t a ć i da

justinijan

nikako nije imao

nameru

da

napusti svoje carsko pravo u oblasti

vere.

Uosta-

lom,

to njegovo

pravo pape,

n a č e l n o ,

nisu

negirale.

Setimo

se

pisma jovana

II

justinijanu u kome papa potvrduje edikt od

15. marta 533. O bogoslovskom

predlogu: jedan od

Trojice

unus Trinita/is)

je

bio raspet. I08

T a k o đ e ,

papa Agapit je izra

~ I O .

svoJe

zadovoljstvo što vidi carevu pravovernost i njegovu

~ e l ~ u

da

sve svoje p o t č i n j e n e vr ti pravoj

veri;

ipak, podsetio

Je Imperatora da

je

propovedanje te vere dužnost svešteni-

ka. ' ' ' Papa Vigilije je takode, na p o č e t k u svog pontifikata, za

blagodarIo Bogu što

je justinijanu

podario ne

samo carsku

dušu

v e ć

i

s v e š t e n i č k u . l l o

..

Ipak:

~ ~ r

je m?rao

n a u č i t i

da su

novi

pravci

kaji su

se poja

-

vih u pohtleko-rehgioznoj misli bili

m o ć n i j i

nego što je on mi

sho I

da

Je sveštenstvo bilo više nego

ikad

rešeno

da

brani svo-

ja prava.

N j e ~ ~ ~ o

n:ešanje u bogoslovsku oblast bilo je osuda

Tri poglavlJa. Iako Je u osudi bIO voden željom da sve svoje

vermke vrati pravoJ ven, kakva

je

bila

odredena uHalkidonu

i iako o ~ u d a mogla izmiriti sa sabornim

u č e n j e m ,

takv;

~ a r s k a II1ICIJatlva

yrou.zrokovala je

pravu

oluju u

Crkvi.

Najžeš-

ce su protestavali Afrikanci, a papa Vigilije bio je obavezan da

p r o ~ l a s ~ da l I 1 ~ p e r a t ~ r

greši.

Justinijan je

k o n a č n o

priznao

svoju

g r e ~ k u

da

bl

umirIO

duhove morao je zadovoljiti sveštenstvo

s a z l v a ~ J e . m P e ~ o g

sabora.

U svom dekretu za sazivanje

sabora

?dredl? Je s:estenstvu ulogu i

imperium:

ll

Naši pravoslavni

I e a r s ~ prCCl k a k ~ bi pobedili svaku jeres kad se pojavi, imali

su oblca)

da

se sluze vrlo revnosnim sveštenicima ujedinjenim

108

109

Cod.

just.,

I

1 8 Cor? iur. civ.,

tom

I str. 10;

videli

PL

66

col. 17

i dalje.

PL 66 col. 37; collecIlO

AI

ell

afla,

pismo 91. sir. 343.

110

Mansi 9 co l. 35.

Za

više

detalja o toj raspravi videti o d l i č n u studiju

E.

Amana ll:

Diet. de

t h e ~ ~ cat/IO/.,

Pariz 1950 lom 15 col. 1868-1924.

/12 l\1al1si

9 col. 178 i dalje.

56

ViUlnli)n i rimski

primat

na saboru, i da tako s a č u v a j u

mir

Crkve proglašavanjem prave

vere. Prihvatanjem dekreta o sazivanju sabora od strane

pape

Vigilija, ta stvar je k o n č a n a

Novi pravci kaji se javljaju u

p o l i t i č k o - r e l i g i o z n o j

misli osta

vili su d r u g a Č i j i trag u vizantijskom mentalitetu. Videli

smo

da

je

insistiranje Rima na tome da brani principe apostolstva u ži-

votu Crkve impresioniralo i s t o č n e . To objašnjava poreklo ideje

prema kojoj se rešavanje dogmatskih i verskih problema moralo

predati u ruke pet patrijaršijskih katedri bi episkopi predsta

vljali sacerdotiurII Ovako se rodila ideja o pentarhiji, to jest o

tome da Crkvom treba da upravlja pet patrijaršija. Ona je prvi

put n a z n a č e n a II

Justinijanovom zakonodavstvu.

Bar II tri

prili-

ke car je dao jasnu aluziju na pet arhiepiskopa i patrijaraha , na

z n a č a v a j u ć i da bi oni morali da njegovim zakon irna i merama

p o d u č e sve u svim mitropolijama svojih eparhija i

da nadziru

da se

oni

strogo pOštuju.'

Sa

te t a č k e gledišta ClX novela je

n a r o č i t o važna, jer izgleda

da

je car u njoj kombinovao ideju o

apostolskom poreklu Crkve sa

pentarhijom.

Ako ne izgubimo iz vida zakone u kojima car daje najvi

še

mesto titularu rimske

katedre,

moramo

iz toga z a k l j u č i t i da

ideja o pentarhiji u p o č e t k u nije imala nikakvu antipapsku na

meru. Njena pojava se duguje uticaju kOji su u I s t o č n o j crkvi

izvršili r a s t u ć i ugled sacerdotiuma i ideja o apostolstvu. Ona je

kasnije morala p o m o ć i pravoslavnima tI njihovoj borbi da ogra-

n i č e

carsko mešanje u verske stvari.

1I4

I s t o r i č a r i su

č e s t o

kritikovali Justinijana zbog njegovih

p o l i t i č k o - v e r s k i h ideja. Ipak, videli smo to, njegove ideje o od-

no

sima

imperiwn

i

sacerdotiuma kao

i njegove ideje o mestu

Rima

u

Crkvi

i u Carstvu bile

su

samo l o g i č n o izvodenje iz

pret-

hodnog razvoja. Suprotno onome što je č e s t o bio

s l u č a j ,

dva ve-

lika verska centra , Rim i Konstantinopolj, mogli su, u njegovim

odredbama koje se t i č u njihovog položaja u

h r i š ć a n s t v u ,

n a ć i

113

Nove

la

C

IX

praefalio

Corpus it/ris civil.,

3

str.

518.

Upo

redi

t a k o đ e

nove

lu

CXXIII

3 ibid., str.

597

i

novelu VI epilog

ibid., str.

47.

114

Uporedi S

r

.

79

i

dalje.

57



FrmrSOIl /J1 omik

č v r s t u o.snovu za saradnju u skladu

sa

jelinizmom

ublazemill ~ s l e d progresa koji su ugled sveštenstva i ideja apo

stol stva

lzvrslh

u vlZantlJskom mentalit

etu.

. Nažalost. nepredvideni p o l i t i č k i d o g a đ a j i uni štili su

Ju

stini

)anovo delo. Sever

nu

Italiju su osvojili Langobardi. germansko

?leme a provincije Ilirika II

pro cva tu

bile

su

opustošene

invazi

Jan:a . A . ~ a naroda

tur

ske rase i Slovena . Štaviše

Arapi

su zau

S

IrI

)u. Palestinu i Eg ipat. Ca rstvo je sve

den

o na Malu AZiju.

Grcku l luke Trakije. Makedonije. Dalmacije i Italije.

Poznata nam je teorija slavnog belgijskog s t o r H Pi

r ~ ~ l a

li

S

prema

kojoj

je

arapska okupacija i s t o č n i h pro vincija i

n)lhova

kontr

ola morsk ih puteva koji povezuju Istok i Zapad

prouzrokovala rask ld eko nomskih i kulturnih odnosa

Vizantije i Zapada. Njegovo o t k r i ć e bilo je u svetu sen

zacija .zato što je izgledalo kao da je davalo objašnjenje krize ci

v l h ~ a c I J e .

kOJa se u

to

v

reme

javila.

Ali

drugi

t o r i

su otkrili

brojne slabe u toj tezi i pozvali su se na druge uzroke da

bl objasnili

pojavu.

l6

Kako god bilo ne sme se zaboraviti važ an

faktor

kOji

dolazi kao dopu

na

Pirenove teze i is

to

vremeno zado

vo

l

java

k r i t i - rušenje

Ilirika

od strane Avara i Slovena 117

~ . r i m s k o i v i ~ . a n ~ i j s k o vreme eparhija Ilirika u k l j U i v a l a

je Pan·o

m)u. Dalmacl)u l sve druge evropske provincije do Peloponeza.

z e v Trakl)e. Ona je. dakle. u k l j u č i v a latinsko i stanov-

mstvo ~ o e se. u crkvenoj organizaciji. nalazilo pod rimskom ju

n s d l k ~ l J o m .

In

vazije

Avara

s

ru

š

il

e

su

most

koji

je

postojao izme

latll1 skog i

č k o g

sveta. a okupacija n a j v e ć e dela lirika od

stralle s lovensk

ih

plemena blokirala je za vekove t

aj

put komuni

kacl)e m e đ u Istoka i Zapada.

U is.to : r e m ~ . V i z a n t i n c i

su

bili primorani usled

per

s

ij ski

h

I arapskih lIl

vazIJa

da pažnju sve više kon centri šu na Istok

115 Mahomet et Charlemagne Brisel, 1937,2. izd

116 Njegove kr.ilike je

p ~ n o v o

izdao A. F Hav ighurst u simpozijumu TIle Pi-

relllle ThesIs. AnalySIS, Criticism and RevisioIl, Boston, 1958.

117 Videti moju ~ n j i g u n,e Slavs,

their early istory and

CiI ilizatio1/, Boston,

1956, st r 42

l

dalje, 118 i dalje.

58

Vi::mrlljll

i rimski primil

i Malu Aziju. jedini izvor

ekonomske

i vojne snage. Prirodne

posledice te situacije bile su takve da su j e l i n i s t i č k i i i s t o

elementi Uviza ntij skoj civilizaciji i religioznom životu zauzeli

p r e v l a d a v a j u ć e mesto.1I8

Germanske invazije u zapadnim provincijama carstva do

nele

su

s

tran

e elemente u

krilo

rim

ske

civ

ili

zaci

j

e.

e v o d e ć

nove

nacije u rim s

ki

mi sionari su morali

prihvati

ti i poštovati

ona

nacionalna

predanja

tih na

roda koja

se nisu

direktno suprotstavljala š ć n s

k i m

principima. M e đ u t i m ona

nisu uvek odgovarala rimskim

predanj

im a. To

je

rezultiralo raz

vojem

Konstantinopolja

i

Rima u l i č i t i m pravcima.

Udaljavanje koje je usled ilo moglo se

b e ć i

da most ili

ri

ka nije bio porušen. M e đ u t i m nestaja nje i dehristijanizaci

ja latinskih provincija Ilirika njihovo zauzimanje od stran e

varvarskih elemenata i gu bitak morske prevlasti Ca rstva na

Mediteranu

u č i n i l o

je

skoro

n m o u

u

za

jamno prožima

nje novih ideja Isto ka i

Zapa

da. U tim i c a m a

treba

tražiti uzroke

udaljavanja do kojeg je

od

tog

vreme

na

došlo m Istoka i Za pada i koj e je. najzad. za t v o

po

sta

lo sudbonosno.

To udaljava nje se. uostalom. ose

tila

tek krajem V

II

i to

kom V

III

veka.

o

tog vremena i dalje se poštovao crkveni

po

redak koji je č v r s t Ju stinijan. Pont ifikat pape sv Grigorija

Velikog (590-604)

n r o č i t o

je u tom pogledu.

On

ni

je mogao n t i na imperatora Mavrikija

(582-602)

koji je vodio o č j n i č k u borbu protiv Persi

jana

ea. Avara i Slove

na. Istovren1eno on je morao delovati gotovo k

ao

vladar da bi

ostatak Italije zašt itio od Langobarda. Ipak. Gr igorije je ostao

veran car u i na s

ta

vio da posmatra Rimsko ca rstvo kao

p o l i t i

ki izraz vase

ljen

skosti Crkve. Evo

kako

on izražava svoje ideje

118 Uporedi F

Dvornik

,

Quomodo

incrementum influxus orienta

li

s in

im

-

perio byzantino

s VII IX

dissensionem inte r ecclesiam Romanam

et

ori -

entalcm promoverit , u:

Acta

(01lven/IIS Prage1lsis pro

studiis orien /alibl/s

Olomouc, 1930, s

tr

159

1

72.

59



Fraf/SOlI f)\ ormk

o odnosima sacerdotiuma i imperiuma:

J

Ma šta da

Car i n i

ako je to u skladu sa kanonskim za konom, mi mu toleri šemo

dokle je god m o g u to

č i n i t i

bez greha."

Sa takvim

ubede

njima bilo je sasvi m

prirodno

što

je

objavio caru

o b r a ć e n j e

Anglosaksonaca ' ' ' ' i tražio dozvolu da pošalje palijum ep isko

pu Autuna, Sijag ri ju kako bi udovoljio želji f r a n a č k e

kr

a

lji

ce

Brunhild

e.'"

Odnose izmedu Rima i Vizantije

od

red io je Grigorije u pi

smu episkopu Sirakuze, Jovanu: 122 "Što se sedišta u Konstan

: i n ~ p o l j u

i ma šta se o tome reklo, ko može sumnjati da nije pot

clI1Jeno apostolskom sedištu? To je uvek pri znavao vrlo pobožni

car i naš brat, ep iskop tog grada."

Episkop Konstantinopolja tada je bio Jovan IV Posnik

5 8 2 ~ 5 9 5 ) .

U toj svet losti treba sada ispitati novi incident koji

se vec desIO pod Pelagijem II

(579-590),'"

prethodnikom Gri

gorijevim. Pelag ije je bio sablažnjen saznavši da je Jova n IV sebi

dao

naziv vaseljenskog patrijarha. Grigo rije Veliki je opet prote

stovao,

124

pa sc veruje da je, kako bi uveo protivtežu tituli koju je

preuzeo patrijarh , uveo u papsku titulu "servu s servorum Dei"

- ..sluga Bo žijih slu gu .'25

Jasno nam je razumevanje koje su s t o r i č a r i crkve pokazali

za upotrebu takve titule od st rane patrijarha Konstantinopolja.

Sigurno Ima

on

ih kOji misle da se upotreba tog naziva mora tu

kao težnj a ka vaseljenskoj jurisdikciji. U stvarnosti, od

119

120

P i s ~ o

đ a k ~ . n u

Anatoliju, PL 77, col. 1167, Epistolae, liber ll , ep. 47. Upo

redi

H. E

Fischer, "Gregor der Grosse und Byzanz",

u;

Zeitsc Jrijt der Sa-

vig y Stiftung,

Kanon, Abt., tom

36 (1950),

str.

1 2 9 ~

144.

Episto/ae, liber XI, ep. 29; PL 77, col. 1142.

121

Epistofae, liber IX, ep.

ll

;

PL

77. col.

952.

122

123

124

12 5

Episto/ae, liber

IX

, ep.

12;

PL 77, co l. 957.

Mi to znamo iz Grigorijevih pisama.

Videti njegova pisma Jovanu Isposniku, imperatorki Konstantini, impera

t ~ ~ u Morisu i patrijarsima Eviogiju Aleksandrijskom i Anastasiju Antio-

hijskom: Episto ae, lib.

V,

ep. 18,20, 21, 43; PL 77, col. 738,745, 749, 77 1.

Uporedi II.

E.

Fischer,

op.

cit

.,

str. 9 7 ~ 110.

Izgl.ed.a da t.o ne odgovara sasvim istini. Grigorije nije izmislio taj naziv i

kOristiO ga

Je

v e ć kad je bio prosti monah i a k o n . Uporedi detaljnu stu -

diju

S.

"Saint

ć g o i r e

le

Grand

et le titre de patriarche

e c l l m ć n i -

que ,

u:

Odjeci sa Istoka,

I I

(1908),

str.

6 5 ~ 6 9 ,

161-171.

60

\ ;:(lIIti}a

i

rimski

prmr l

toga nema ništa.

Ta

titula je 449. bila data episkopu Aleksan

drije, Dioskoru. 26 Na

Sa boru

u Halkidonu, v iše puta, papa Lav

bio je

a š ć e n

istom titulom.

27

Papu Hormizdu i Agapita isto

pre lati su tako de pozdravljali kao vase ljenske patrijarhe.

28

U Konstantinopolju je ta titula bila u upotrebi

od

č e t k a

VI veka. Bila je data patrijarhu Jovanu

11 ,'29 nj

egovim nasledni cima

Epifaniju, Antimu i Mini. 1.l0 U

n a j v e ć e m

broju

č a j e v a

Justinijan

je u svojim novelama i uredbama koristio taj naziv za patrijarh e ko·

je pominje. Ako se poredi na koji tu titulu koristi Justinijan

i ono što on kaže u svojim uredbama za papu i druge patrijarhe ,

im a se utisak da

ta

titula nije izražavala ništa više od najviše vlasti

jednog patrijarha u granica ma njegove patrijaršije.

13

'

Izgleda, dakl e, da je prisvajanje te titule od strane patrija

rha iz Konstantinopolja, bila sa mo prosta

primena

principa p

o

ravnanja. T itula je, bez sumnje, izražavala

samo

najviši položaj

koj i je Konstantinopolj zauzimao na Isto ku.

u2

Ne treba tu vide

ti

neku

nameru da

se uzurpira jurisdikcija nad Vaseljenskom

crkvom i da se

primat

Rima odbaci.

Sam Grigorije, uostalom, nije u

tome

video napad protiv

primata svog sedi šta.

Izjav

lji

vao je l i č n o u pi

smu

koje smo v e ć

126 Mansi, 6, col. 855.

127

Ibid., col.

1005, 1012, J021, 1029.

Uporedi moju knjigu 7 e Idea

J

Aposto-

lkity, st r. 7 9 ~ 8 0 .

128 Mansi,

8,

col.

425, 895.

129 IbId col. 1038, 1042, 1058,

10

59. 1094, 1066, 1067.

130

Cod.

JustiII., liber l, til. \ lex. 7, izd. Krueger, tOI11 2, str.

8;

liber l, tit.4, lex.

34, ibid., str.

47;

zakoni 3,

5, 6, 7,16,42,55,56,57,

izd. Sc hoe]], Kroli, tom

3,

str.

t8, 28, 35,

48,115,263,308,311,

3t2.

131

To izgleda proizlazi iz pi sama koje je imperator Konstantin IV

6 6 8 ~ 6 7 8 )

uputio pap

i

Donu

i patrijarhu Georgiju I

povodom

saz ivanja Sestog sabo

ra. ObOj i

ci

daje naziv "vaseljenski". U svom pism u papi on priznaje apo

stolski karakter njegovog sed išta (Mansi, lom l l, col. 196, 197,201).

1

32 O upot rebi le titule od

strane

patrijarha, vid eti

V

Grumel, "

Le

tit re de pa

triarche ć n i q sur les sceaux byzantins , u: RevIle des Etudes

grec-

q lCS, 58 (1945), str. 2 1 2 ~ 2 1 8 ;

V.

Laurent, "

Le

tit re de pa riarchc oecumeni

que

et la signature patriareale",

u; RevIl

c des Ellldes

bYZall/ines, 6 (1948),

str. 5-26. O rasprav i, up. P. Batiffol, S. G r ć g o i r e le Grafld, Pariz, 1928,

st r.

204-211 ; S.

Vailhe, "Constantinople ,

u; DiCI.

(l'hist. et de G Ć o g r . eccles.,

tom 13, Pariz,

1953,

col.

6 4 3 ~ 6 4 5 .

U

por

edi takode, E. Caspa r, Geschichte

des PapSltllf1lS,

tom

2, st

r.

366

i

dalje,

452

i dalj

e.

61



Fran oa

f)\ ormk

naveli. da je Jovan Posnik priznavao da je sed ište u Konstantino

polju

podredeno

sedištu u Rimu. Štaviše. Jovan IV dao je papi

još jedan dokaz svoje p o t č i n j e n o s t i d o z v o l j a v a j u ć i svešteniku

Jovanu iz Halkidona i

monahu

Atanasiju da se posle njegovog

suda pozovu

na

onaj u Rimu š l j u ć i papi pravne dokumente

o njihovom

procesu.'''

Grigorije je č a k

doneo

krajnju odluku

u tom procesu

t r a ž e ć i

da

Jovan

bude rehabilitovan u svom do-

stojanstvu usled nevinosti i

r e p o r u č u j u ć i

oproštaj u

l u č a j u

mo-

naha Atanasija i m a j u ć i u vidu njegovu dobru volju i pokajanje.

Protest kaji je Grigorije uložio protiv upotrebe titule va

·seljenskog patrijarha pronalazi možda najbolje objašnjenje u

asketskom karakteru tog velikog svetitelja.

Iz

njegovih pisama

proizlazi da je on pre svega u tome video izraz gordosti koja

je štetila dostojanstvu sveštenika. Samo je Isus Hristos. mislio

je. vaseljenski Gospodar. i samo se cela Crkva. p r o s t i r u ć i se po

celoj vaseljeni,

mož

nazivati vaseljenskom . On je imao na-

meru da svom sabratu

z

Konstantinopolja da neku vrstu upo-

zorenja da ne ide suviše daleko u svojim težnjama na Istoku.

Uostalom zanimljivo je zabeležiti da su tom prilikom i s t o č n i

patrijarsi

IJ4

ostali i dalje mirni i smatrali su upotrebu

te

titule

od

strane svog vizantijskog kolege bilo kao praznu formu. bilo

kao precizirailje prava datih Konstantinopolju od

strane

Haiki

donskog

sabora.

Rasprava je. ipak. uzburkala duhove. i car Foka (602-620).

naslednik Mavrikija. smatrao se

dužnim

da ponovo odredi po

ložaj katedri u Rimu i Konstantinopolju. U

Liber POl1tificalis'

č i t a m o

da je papa Bonifacije

II

(607). drugi naslednik sv Gri

gorija. dob io od imperatora Foke potvrdu da je apostolska ka

tedra blaženog apostola Petra (to jest Rimska crkva) glava svih

crkava. jer je Crkva u Konstantinopolju za sebe govorila da je

prva medu svim crkvama .

133 Epistolae, lib.

VI,

ep. 5 ~ 1 7

PL

77, col. 807 i dalje.

134 To

jasno proizlazi

iz

pisma patrijarha

Antiohije i Aleksandrije,

PL 77,

col.

882.898.

135

Izd. L

Duchesne,

Pariz,

1886,

tom

I,

str.

316: Hic ohtinuit apud Focatem

principem

ut

sedes apostolica

beati Petri

apostoli

caput

esset omnium ec-

cJesiarul11, quia ecclesia Constantinopolitana prima se omniuJll ecclesia.

rum scribebat.

62

l i:alllija

rimski prim t

Izveštaj iz Liber Pontifica is dosta je nejasan i njegov latin

ski je daleko od ciceronovskog. Ipak se u tom ediktu Foke. upr

kos onom što je č e s t o navedeno u p r i r u č n i c i m crkvene istori-

je. može videti

samo

ponavljanje Justinijanove odluke koja se

t i č e

statusa dve katedre i nova potvrda rimskog

primata. Jo

136 To

je i

z n a č e n j e koje je

Humbert de

Roman

davao carskoj uredbi u svom

predstavljanju tema

o

kojima

treba

raspravljati na Drugom saboru u ionu

( 1274). N a b r a j a j u ć i uzroke

k o g

raskola, govorio

je: Sed

per

Phocam im

-

peratorem,

procurante Bonifacio

papa,

ordinatum

fui

t,

quod

Romana eccle-

si

a,

si

cut erat,

sic

et

diceretur

caput omnium

(Mansi,

24,

co l. 125).

63



POGLAVLJE V

Primat u VII i VIII veku

Poreklo legende o apostolu Andreju

kao

o s n i v č u vizantij

ske katedre - Vizantija i apostol

Jovan

- Monotelitiz3m

i pape. - Agaton i Šesti sabor; Trulski sabor. - Grigorije

II

i

Lav III -

Sveti

Teodor Sedmi sabor

i

primat.

Videli

smo

da su argumenti koje su pape i z v l a č i l e

iz

apo

stolskog i petrovskog porekla njihovog sedišta

n č j n o

impresi

onirali pravoslavne.

To

je brojne

n a u č n i k e

navelo da misle da su

Vizantinci kako bi se suprotstavili ugledu

kOji

je Rim zadobio

po tom osnovu izmislili da je i katedra Vizanta t k o đ e apostol

skog porekla. Ovu katedru osnovao je apostol Andrej Petrov

brat. Pošto je Andrej bio prvozvani apostol Hristov pošto je

on

taj kOji

je Petra priveo Isusu Andrej je dakle uzvišeniji

od

Pe

tra. Njegovi naslednici u Vizantu morali su t k o đ e biti iznad Pe

trovih

naslednika Rimu

Smatra se da je legenda o apostolskom poreklu Vizanta

bila smišljena posle

z a k l j u č e n j a

Akakijevog raskola.

Ona

se

i s t i č e

u katalogu apostola i

u č e n i k

koji se pripisuje Doroteju

Tirskom. Prema autoru tog kataloga Doroteja su proganjali

pod DiokJecijanovom v l a š ć u živeo je za Julijanove vladavine i

m u č e n i č k i

pogubljen

pod

Likinijem u dobu

od

sto sedam godi

na. Zbirka donosi i izjavu pape Agapita datu prilikom njegove

posete Konstantinopolju 525; s a s t a v l j a č kaže da je papa priznao

a u t e n t i č n o s t

p r i č e prema kojoj je

sv

Andrej v r a ć a j u ć i se iz Po

nta u G r č k u posetio Vizant gde je rukopoložio Stahija kao prvog

137 K r i t i č k o izdanje priredio Th.

Shermann

u svojoj knjizi PropllCtarllf l vit e

fabu{osne indices apostolorum discip ulorumque Domifli Leipzig 1907

str

1S

i

dalje. Uporedi

i

PC

92

col

1060-1073.

65

-



Frrms J l Dl omik

episkopa. Autor t a k o đ e daje katalog od dvadeset episkopa koji

su, po njemu, nasledili Stahija.

Nažalost, od sv

ih

tih episkopa, samo poslednji sa spiska - Mi

trofan - savr

nik Konstantina Velikog

o

že s

i z v e s n o š ć u

biti

p o t v r đ e n . Putovanje p ~ i t u Konstantinopolj 525. jeste

legenda. Imamo s v e d o č a n s t v a o Agapitovoj poseti K o n s t a ~ - '

tinopolju

536,

ali

o

toj

pose

ti

, koja je

iz

istog vremena,'38

ne ni

na

šta od onoga o govori legendarna p r i č a .

Autor ovog izveštaja ne zna ništa ni o episkopima kaji bi trebalo

da su nasledili Stahija.

On jedno

stavno nabraja episkope kaji su

. na

s

ledili

Mitrofana,

n i v a j u ć i to na

službenom katalogu kOji

je

mogao konsultavati u sedištu patrijarha Konstantinopolja.

Zna se, s druge strane, da predanje o putovanju Andreja iz

Ponta II G r č k u o njegovoj aktivnosti II

Ahaji

i sm

rti

II PatraslI,

mnogi t r u č n j a c i smatraju legendarnim. }evsevije prvi i s t o r i č a r

Crkve, savremenik Konstantina Velikog, koji nam je o s l a n j a j u ć i

se

na

Origena

pren

ea ono

što

je z

nao

o

delovanju

apostola l

ocira

Andrejev apostolat u Skitiju . 39 To su jedine isto rijske č i n j e n i c e

Andrejevom delu, iz kojih, izgleda, p r o i to da je Andrej umro

u ze mlji svoga poslanja, to jest u Skitiji. Zna se da su u gradovima

Krima i

na

obalama

Azovskog

mora bile II procvatu

mnoge

jevrej-

ske kolonije Oi da je jevrejska verska propaganda bila n a r o č i t o

plodna

m e đ u

paganima tih gradova. Ovo možda objašnjava raz

log zbog koga je Andrej izabrao tu ze mlju da u njoj obavlja svoju

mi

siju. Uostalom, zanim

lji

vo je n a z n a č i t i da je sirijska predanje

poznavalo samo Skitiju kao

zemlju

Andrejeve aktivnosti č a k i

II

vreme kad se u

č k o j

verovalo da je umro u Patras

u.

Dakl

e,

vrlo

je

ć e ,

ako ne istinito, da je neki svetitelj istog

ili

n o g ime

na, sahranje

n

II

Patras u zamenjen s apostolom Andrejom. Kako

je u susedstvu

a n t i č k e

Skitije živelo va rvarsko

pl

e

me

zv

ano haj-

ci koje su Stari smatrali

za

koloniju koju su osnovali

hajci

iz č k e , može biti da je ta okolnost pogo

do

va la zameni.

13 8 Taj izveštaj je

naveo

ill ex/OIsa kardinal C. Baroniusu svoji m AlInales eccle.

siastici

ad

an

n.

536.

izd.

A.

Pagi Lucea

1

738-1759 broj 59-63

.

139

)evsevije Kesarijski, Hist.

Eccles. 3

I;

PC

20,

col.

2

16

,

izd.

E.

Schwartz,

1903, sIr. 188.

[40 Uporedi

F

Dvornik, Les /egOldes de Constat/t in

et

de Methode str.

171.

66

\ i:wl1li]a

i

rimski prim l

koja se pripisuje Doroteju T i r s k O l ~ z a s ~ o v ~ ~ l a je

na

krifnim Delima Andrejevim. Najverovatl1lje da je n)lh sasta-

. k Ah · ·O · b ·

. neki

g r č k

intelektualac krajem III

ve

a, u a)l. n je 1

vIO · · · I

pra

vos

lav

ni h r i š ć a n i n ali

zadojen krutim

en ratJts lm

I neop a·

tonov sk

im

id

eja ma.

. . .

Originalna verzija Dela je izgubljena. Mora bIti da se p o m l ~

njao Vizan t i bora

va

k apostola u

t O l ~

gradu;

m a č e

legenda ne bl

mogla nastati. Na

sv.

G

rigon

je

Tur

skI (538-594) ostavIO

nam je dragocenu p o m o za rekonstIt sanje tih

Dela

u n ) l h ~ v o j

originalnoj verziji.

Ta

Dela su, naln;e, bila njegov g l ~ v l 1 l Izvor

dok je pisao knjigu o AndrejevIm

cuduna

:O P ISUjUCl putova

n

je

apostola iz

Ponta

u

GrigOrije l Z r l C l ~ ~

p O ~ l ~ n

mestima koja je Andrej posetio, ne

samo

TrakIJu vec I V,zant.

Dakle, bilo je lako

za

onoga ko je izmislio pome

nutu

le

gendu da p r o n a đ e naizgled

a u t e n t i č n u

osnovu s v o J ~ . otkn:e.

Trebalo je samo da

doda

izveštaj o

rukop

olaganju Stahl)a, uce

nika

A

ndreje

vog a to

im

e nalazimo u

PoSiaI1Ic.l

R l m i J . a n J I 1 ~ a

(Rim 16 ,9). Zna se na koji su n a č i n sastavljane liste Hn stav Ih

n i k a . Kad njihova

im

ena nisu bila poznata SaSVInl Jednosta

vno

su

u te

li

ste u k l j u č i v a n a imena svetih koje su

O J ~ l e

nute u poslanica

ma

apostola Pavla ili u Delima apost?lskim.

Tako je Stahije postao prvi episkop Vizanta i Andrejev ucemk .

Što se t i č e porekla te legende, nikakav njen trag ne nalaZI

mo pre kraja VII i p o č e t k a VIII veka.' PrviputJ e nalaZIIno u

katalogu Gospodnjih pripisanom Eplfamju KIparskom,

kaji je

umro

402

. ' ' '

Ovaj katalog nije mogao b,t, sastav

lj

en

pr

e

kraja V

I ve

k

a.

. . . .

U to vrem

e, legenda nije bila opšteprih vacena, lako je bIla

izmi šljena da Vizantu da više sjaja. Njen

autor

je svakako

bIO

zadiv ljen apostolskim i petrovskim argumentima kaje je davala

rimska katedra. Ideja o tome da je apostolsko poreklo jednog

141 Liberde

IIIimwlis

beati AIldreaeApostoli objavio

M. Bone,u:

MOlIlIIII.Germa-

niae His/arica Script.

Rerum

Merovingicarum, tom 1 l 8 ~ 3

~ . t r ~ 2 1 - 8

142

Ispitivao sam ta; problem u

svi

m pojedinos

tim

a u

sv

ojOj knJI

ZI Ihe

Idea of

Apostolicity. str.

138

-264.

143

Objavio

Scrman

op.

cit.

str.

107-126.

67



fraflso l [ vQrnik

sedišta O ~ a j v e . ć e .važno st i i da je crkvena organizacija dužna

da ga postuJ.e, bIla

Je

vrlo rasprostranjena u Vizantiji u V

veo

ku. Ipak, sluzbem krugovi pronašli su bolji temelj apostolstva za

K o ~ s t a n t i n o p o l j . Stara i r i j ~ , k a , aramejska i koptska predanja,l«

pokazuJu da

Je

apostolski karakter pripisan Vizantu b u d u ć i

da

Je

Konstantinopolj postao naslednik sedišta u Efesu, koje je

osnovao .apostol Jovan,

dok

je eparhija Azije, kojom je upravljao

Efes,. presla pod JUrIsdIkcIJu Konstantinopolja. Č a k i U

IX

veku,

kad Je legenda

o

Andreju p o č e l a da se ukorenjuje u sl

užbene

k r u ~ o v e VlzantlJe patrijarh Ignatij e je n a z n a č a v a o da je njegovo

sed ,ste apostolskog porekla,

u t e m e l j u j U Ć i

ovu tvrdnju na č i n j e n i .

I da

Je

njegova katedra bila katedra sv. Jovana i And reja.l45

Krajem

V

i p o č e t k o m IX veka sastav

lj

en je katalog ep i.

skopa V,zanta, od Stahija do Mitrofana, kaji je

č e n

u zbirku

p ~ e v d o . D o r o t e j a . Posle 81 I dodat mu je katalog Gospodnjih

tlcemka, zasnovan na l st psevdo-Epifanija.

146

U to vreme bila

su sastavljena

bar

dva žitija

sv.

Andreja

u kojima se

pominje ak.

tlvnost Andreja u Vizantu. Ipak, ta legenda je

z v a n i č n o

prihva.

cena tek u X veku. Tada je uspostavljen praznik Stahija, prvog

e p l s ~ ? p a

Vlzanta. Dakle, do X veka ova legenda nije mogla biti

kOfIscena

protiV

pnmata Rima. Uskoro videti

l 7

kakvu 'e

ulogu ta legenda odigrala u

g r č k o -

s k i m raspravama. J

. O Č i g l e d n o je da je shvatanje ca rske vlasti takvo kakvo se

~ o J a v i l o u. r i š ć a n s k o m j e l i n i z m u m

og

lo postati opasnost za

Cr

. vu I unIstItI sklad

kOJI

Je

prema

]ustinijanu,

morao

postojati

I z m e đ u sacerdot1Uma I imperiuma. Tako je došlo do nove krize

144 Za

p o j e d i n . o s t ~ , v i ~ e t i

moju knjigu The Idea o Apostolicity, str.

242-244.

R ce

Je o

HI stO/re ~ i \ : I I I Ć l l i e koju je

napisao Catholicos

Jean VI

i apokrif

I ~ m l kanon.mM

~ l k e J s . k o g sabora, koje su

koristili nestorijanei i monofizi

t

l,

a č u v a l l I m u Jednoj

arapskOj verziji.

5

. r ~ k ~ n ~

isp

it.ivanja ~ o j e su vršili

rimski

legati,

na

Saboru 861.

Ignatije

je

IZJavIo:

Ja

Imam ~ a l e d r u

apostola

Jovana

i

Andreja,

prvog

kOji

se dao

l ~ a z v ~ 1 1

apostolom. Uporedi Wolf GIanvelI, Die Kanollessammluflg des

Kardmals Deusdedit, Paderborn,

1905 str.

603.

Vidcti mOju knjigu 7he Idea o Apostolicity, str. 178-

180.

147 Videti

st

r.

126,

127.

146

68

ViZ llllrJll i rimski prim l

u vreme Iraklija (610-641). V o d e ć i

o č a j n u

borbu protiv Persija

naca

koji su osvojili s t o č n e provincije carstva, Iraklije

je

vero-

vao

da

je

potrebno os

igurati vernost monofizita iz Sirije i Egipta

koji su se lako mogli okrenuti prema

Persijancima

kao prema

oslobodiocima bez obzira

na

cenu. SpIS ctheSlS

IZ 638.

njegov

je dogmatski dekret koji je

u č i o

da je Gospod, pos e o v a p l ? ć e

nja,

imao samo jednu

volju - to je

m o n o t e h t ~ k o

ucenJe. NJIme

je u č i n j e n

z n a č a j a n

ustupak m o n o f i z l t l l n ~

kOJI

su p.nznavaIJ

sa-

mo jednu prirodu - božansku - ovaplacenom Hnstu.

Carski dekret, o p š t e p r i h v a ć e n u Vizantiji, ipak je izazvao

žestoko protivljenje, n a r o č i t o na Zapadu. Upozoren žestinom

tog suprotstavljanja, Konstans II (64 1-668) zamenio je Iraklijev

dekret

drugim. zvanim

Typus

Njime

je

branio vern icima

da

ras-

pravljaju o problemu

da

li postoji

jedna ili

dve prirode u Hri stu.

Papa Mart in I (649-655) uložio je protest protiv te zabrane

i

nakon što je potvrdio pravoslavno

č e n j e

o dve prirode Hri sto

ve,

osudio

je

monotelitizarn. Konstans,

koji se

osetio uvredenim

kad je papa, o d b i j a j u ć i da s a č e k a odobrenje cara tokom svog iz

bora,

odmah

preuzeo dužnosti koje mu nalaže njegov položaj ,

naredio je hapšenje pape, odveo ga je u Konstantinopolj i osu

dio kao izdajnika. Jadni papa je

umro

u izgnanstvu, na Krimu.

To brutalno

carevo mešanje

duboko

je potreslo celu Italiju.

Treba, istine radi,

r e ć i

da je

na

p o č e t k u te

dogmatske

ras

prave, kad je patrijarh Sergije, zagovornik

monotelitizma

, tražio

mišljenje pape Honorija I (625-638) o tom

u č e n j u

ovaj, koji je

ispovedao pravoslavno u č e n j e odavao tl svom o k o l i š u ć e m odgo

voru lažni utisak da je sag

iasan

sa Sergijevom tezom. Naprotiv,

stav njegovih naslednika, Jovana IV Teodora i Martina, bio je

mnogo o d l u č n i j i

i

svi su to osudili.

Pojavili

su se protesti

ne

samo

na Zapadu,

posebno

Africi,H

v e ć

i

na Istoku ,

gde

se

od

papa traži da

upotr

ebe najviši autoritet kaji su imali u Crkvi

i da

osude

jeresi.

Navedimo

n a r o č i t o

Sergija, poglavara Kiparske crkve, u nje ·

govom

o b r a ć a n j u

papi Teodoru

643.

1

19

On katedru

tl Rimu nazi

va "stubom

koji

je Gospod sagradio, nenaru š

ive

č v r s t i n e stub

148 Videti akte

a f r i č k o g

sabora,

646,

Mansi, 10, col.

920- 921.

149

Mansi,

10,

col.

913.

69

- 1

Il

. -

+- ,

Vizmltlja 1 d mk; primal



/ ransoa lJvormk

na kome je vera jasno ispisana . Pošto je podvukao apostolski

karakter rimske

katedre,

on zaziva: Da, vi ste Petar, onako ka

ko ga je Božija R e č istinski objavila, i na vaš temelj se oslanjaju

stubovi Crkve. P o z i v a j u ć i papu da koristi svoju

m o ć

koju mu

Je

Hnstos dao,

da

vezuje i razvezuje, arhiepiskop

naziva papu

knezom i u č i t e l j e m pravoslavne i i s t e vere .

Ne

manje izražajna

jeste

izjava

patrijarha

Jerusalima, So-

fronija, kaji je poslao glasnika u Rim d a j u ć i mu ovako s r o č e

no uputstvO:

50

Idite apostolskoj katedri, gde se nalaze temelji

pravoslavnog u č e n j a . Njegov izaslanik, Stefan Dorski, dao je u

Runu, na Saboru iz 649. izjave koje pokazuju veliko poštovanje

kOJe

se

u Palestini negovalo

prema

autoritetu apostolske rimske

katedre.

On

je raskrinkao monotelitsku jeres pred božanstve

nom i najuzvišenijom katedrom, da ona u potpunosti i z l e č i ra

nu . Ta

katedra,

p o t v r đ U j e on, ima

o b i č a j

da to č i n i po svom

apostolskom i kanonskom autoritetu .

Zatim

je pomenuo

Petra,

kome je Gospod ostavio

k l j u č e v e ,

koji je bio prvi, zadužen da

napasa ovce cele

k a t o l i č k e

Crkve i koji je prvi zadužen da svoju

b r a ć u

o j a č a u Duhu.

Zna se da je

sv.

Maksim bio jedan od najhrabrijih branilaca

pravoslavnog u č e n j a . U njegovim pismima nalazimo potpuno

ka

t e g o r i č n e izjave o najvišem položaju katedre u Rimu.

Ta

katedra,

kaže on, temelj je svih h r i š ć a n s k i h

crkava

na

svetu.

Ona je,

ne sa

mo H r i v s ~ ~ v e ć

i od svetih

Sabora primila siju

da

upravlja svim

svetim

BOZtJlm

crkvama u

celoj

vaseljeni .

Pozivao je

monotelite

da se obrate Rimu, da

odbace

svoje u č e n j e

i da

traže

oproštaj. S

150

Ibid., col.

893, 896.

1

51 N a r o č i t o

videti pismo

koje

je napisao u Rimu, slavnom

Petru

PC 91, col.

137.-140,144 i

Acta Maximi

PC

90,

col. 153 .

Martin

l , tl pismima mo-

nasilna

T e o ~ O s i j u

i Teodoru

GangrijskOIll,

nazvan je vrho

vni

i apostolski

p r e d s ~ o J a t e l J sve jerarhije, istinski

korifej

vaseljene

PC

90, col.

193 19

7

202 . r ~ e b a

~ r i m e t i t i da sv.

Maksim naglašava

daje

najviša vlast koju

epi-

skop

Runa

una

nad

Crkvom p o t v r đ e n a od strane

sabora:

..(Apostolica

s ~ d e s )

quae

ab

ipso incarnato Dei

Verbo,

sed

et

om

nibu

s sanct is

syno-

diS,

secundum sacros canones

et

terminos, universarull1, quac

in

lolo

ter

rarulll .orbe sunt,

sanctarUI1l

Dei ecclesiarum

in

omnibus CI per omnia

p e r c ~ ~ et

ha?el imperium, auctoritatem

et

potestatcm Iigandi, atque sol-

vcn.dl 5 ~ a ~ s l , 10 col. 692 . On zna

da

je izvor tc vlasti Božija R e č , ali

na

r o č l l o IllsIsIIra

na

potvrdi sabora. Ovde sc otkriva vizantijski mentalitet.

70

* ,

O č i g l e d n o

je da se ove izjave ne mogu smatrati službenim

glasovima Vizantijske crkve. Ipak, č a k i u Vizantiji se situa

cija razjasniti sa dolaskom Imperatora Konstantll1a

IV

Pog.ona

ta

(668-685). Bilo je krajnje vreme. Posle brutalnog mesanJ

Kon stansa II u Rimu, bilo je i drugih i r i t i r a j u ć i h ispada koje je

izazvao car

ili

carski egzarsi u Raveni. Italija, iscrpljena prodira

njem Langobarda u unutrašnjost poluostrva, gubila je mal.o-po

malo

duh

solidarnosti sa Carstvom, kOJI

Je

Justllll»n pokusao da

o j a č a . Papa Agaton (678-681) preuzeo je ulogu koju je nekada

igrao

Lav

Veliki i preko dogmatskih pisama poslatih na Istok,

pripremiO je sazivanje Šestog vaseljenskog sabora (680-681)

Oci sabora slavili su zasluge pape u

u t v r đ i v a n j U

vere. ObJ

v l j u j u ć i mu rezultate svojih odluka, oni izjavljuju da su bili po

trebni istinski posebni lekovi da se

i z l e č e

opasne bolesti I daje

Hri stos,

naš

istiniti

Bog,

prvobitna

i l a d a j u ć a

snaga cele

vaselJe

ne

dao i izuzetan lek - vašu Svetost koju je Bog proslaviO, koja

proteruje bolest i hrabro razdeljuje lekove pravoslavlja

v r a ć a j u ć i

tako zdravlje vaseljenskoj Crkvi. Mi se, dakle, poveravamo vama

u onome

što treba

č i n i t i ,

vama koji

zauzimate

prvu katedru

vase-

ljenske Crkve, vama koji

ostajete

na

č v r s t o j steni

vere.

To č i n ~ m . o

nakon što

smo p r o č i t a l i

pismo koje ispoveda pravu veru,

kOJe Je

vaše

o č i n s k o

Blaženstvo uputilo vrlo

b l a g o č e s t i v o m

Caru, pismo

koje

je, priznajemo, božanski napisao najviši

autoritet

m ~ u apo-

stolima .''' Malo dalje dodaju da su osudili j e r e t i č k a u č e n " pro

svetljeni Svetim Duhom i

o u č e n i

vašim

u č e n j e m " .

U

svom pismu caru izjavili

SU:

153

" V o đ a , prvi medu aposto·

lima borio

se

sa

nama. Da

bismo

se

o j a č a l i ,

imali smo njegovog

u č e n i k a i naslednika

koji nam

je,

II

svojim pismima, objašnjavao

tajne Božije nauke.

Taj

stari grad Rim vam je poslao ispoveda

nje koje je Bog napisao .. a Petar je govorio kroz Agatona.

To

insistiranje možda pokazuje

bar n a č i n

na

koji su neki krugOVi

u

ViZ311-

liji t u m a

č i l i odluke sabora u Nikeji

i H a l k i d o l l l ~

i i j a n o v e

o ~ l u k e

(sac

ro

s lermi nos) koje se

prve

katedre. Č a k

I patrijarh Jovan, kad

se

o b r a č a papi

Konstantinu 712. godine,

izjavljuje da je

papa

gl

ava

Crk

ve

prema

kanonskim odlukama (Mansi,

12,

col.

196).

152

Mansi, l l col. 684 685.

153 Mansi, Il

col.

665.

71

4 V ' .JJ .. . ...

- 1 - ~ ~ : 1

Fratrsoa / vomik



Ove

r e č i

su važne, ali

ipak ne

treba preterivati

sa

njihovim

j e m . Is

ti

sabor osudio

je

i papu Honorija , u isto vreme

kad i monotelitizam. Pisma koja je on poslao Sergiju bila su po

grešno p r o t u m a č e n a kao podrška monotelitizrnu. Uostalom,

zanimljivo je

za

pa ziti da je ta osuda i z r e č e n a i u Rimu, u ispove

danju vere, koje je papa

morao

izgovoriti i potpisati posle svog

izbora. Na ravno, Honoriju se nije pripisivala bliskost s

o s u đ e -

nom jeresi, samo

mu

se prebacivalo

za

nedostatak pažnje.1 54

Klimu mira koja je usledila po završetku monotelitske raspre

uskoro je opet narušio ozbiljan incident. Justin ijan II (685-695,

. 705-711) sazvao je 692. još

jedan

sabor koji se

održao

u istoj

sah carske palate koja se zvala Trulos, i postavio je zadatak da

završi delo dva

prethodna

sabora izglasavanj em disciplinskih

kanona.

Medu

stotinu dva

kanona

koja je izg lasao

sabor

nala

zio se izvestan broj kanona kOji

o s u đ u j u

neke Iiturgijske obrede

latinske crkve. Vidimo posledice udaljavanja dveju crkava koje,

usled

pomenutih

razloga, p o č i n j u da se pokazuju

•

55

S druge strane, privrženost Italije Carstvu

p o č e l a

je da opa

da. Papa Sergije I (687-701) odbacio je odluke sabora, i kad je car

pokušao da ga uhapsi i odvede u Konstantinopolj da mu tamo

sude,

~ t a l i j a n s k a vojska se pobunila i

p r e č i 1 a

izvršenje

carevog

na

reden}a. Carev ambasador

je

s a č u v a o

svoj

život samo

z a h v a l j u j u ć

l i č n o m

zauzimanju pape. Naslednik Sergija, Jovan

VI

(70 1 705),

morao je opet da se umeša i umiri vojsku dok car Tiberije

III

nije

poslao ekspediciju u Rim da kazni pobunjenike.

Incident je o k o n č a n tek 710. Papa Konstantin I vratio se u

glavni grad na poziv cara Justinijana

II

Pos

le

nadahnute

p r i č e

iz Uber Pontificalis 56

car i

stanovništvo su ga vrlo lepo primili.

Incident je završen, i kaže se da je tom prilikom car obnovio

154

:

ro

i s p . o ~ e d a n j e vere

se

nalazi

u

Liberdiumus zbi

rci

formula

i

propisa ko

J konstl papska kancelarija. Taj formular bio je ponovo

pr

eis

pitan

posle

Ses

to

g sabora.

Izdao ga

je

H. Foer

s

ter

,

Liber dillmus

ro

mal/orum pOlltifi-

C1I11I

Bern

19

58, s

tr.

155. To ispovedanje ostat i, lIZ nekoliko promena,

II

upo

trebi

u

Rimu

do XI

veka.

Uporedi ~ t a o

tom

e pišem u

kn

jizi

Le Schi-

slile de Photius, s

Ir

585 599.

155

O

tom udaljavanju,

vide

li

Y.-M.-J,

Congar,

,.Neuf ce

nl

s

ans

apres ,

u;

L Sg/ise et les t:g ises,

Chevetogne,

1954, t. l

st

r 3 33.

156 Izdanje L

Duchesne,

tom l

str.

390 391.

72

WWllli)a i

rimski

primat

sve priv ileg e Crkve . Te se moraju shvatiti u smislu da je Ju

stinijan

II

potvrdiO privilegovano mesto koje

je

Rim zauzimao u

jerarhij i o b n v tako Fokine i Justinijanove uredbe.

Važn ija

za

razumevanje

ideje rim

skog

primata na

Istoku

bila je rasprava

povodom

poštovanja ikona.

Osuda

ikonopošto

vanja

od

strane imperator a Lava III bila je posled.lje direktno

me

ša

nje

nekog

cara

u

crkve

ne stvari.

Slanje

carskog

narec1enja

papi Grigor iju

II

726. da prihvati dekret, pod pretnjom smenji

vanja i ozbi ljne kazne, otvorilo je raspravu koja dugo trajati i

biti n a r o č i t o opasna ne samo za sacerdotium v e ć i

za

imp erium .

Siguran da ga podržati cela Italija i Zapad, Grigorije II je

po

slao imperatoru vrlo hrabar odgovor o s u d u j u ć i njegovu inicijati

vu. Ako bi impera tor poslao celu flotu i ako bi se njegovi vojnici

približili Rimu, bilo je dovoljno da se papa p o v u č e na selo kako

bi bio potpuno siguran. Papin ugled je bio ve liki , ne samo u Ita

liji v e ć i na celom Zapadu Ceo Zapad se

o k r e ć e

ka našoj smi

renoj

l i č n o s t i

pa

iako

smo u

k r i t i č n O j

poziciji , oni

ip

ak

imaju

veliko poverenje u nas i onoga

č i j o j

slici pretite smenjivanjem i

rušenjem ugleda svetog korifeja Petra koga zapadna kraljevstva

i dalje gledaju kao Boga na zemlji. '

To dopisivanje je zanimljivo i sa gledišta p o l i t i r e l i g i o -

zne mis

li

U svom prvom pismu papa je, o d b i j a j u da poslu ša

imperatora, ipak jasno stavio do znanja

da

odbacuje a n s k i

jelinizam. Naglasio je da su naredbe imperatora uvek bile prene

sene nacijama koje

je

Rim preobratio i

da

je papa ohrabrivao no

ve

kraljeve da

ostanu verni imperatoru, što pokazuje da

je ideja

vaseljenske Crkve u vaseljenskom Carstvu i dalje živela u Rimu.

Kad je car obnovio svoj zahtev

p o d s e ć a j u ć i

papu da je to

njegovo pravo, b u d u ć i da je on car i sveštenik ,158 Grigorije II

nije odbacio taj

s v e š t e n i č k i

karakter pr id

odat

carskoj službi

IS? Pi

sma

Grigorija II

objavio

je E. Caspar

u

svojoj

slud

iji Pap

st

Gregor II.

und der Bilderstreit ll: Zeitschrift fur Kirchengeschichte, S2 (1933),

st

r.

72 89. V

id

eti i

nje

govo delo Geschichte

des PapslluIIIs,

Tubingen, 1933,

tom 2. Sir. 646

i

dalje.

158

Na istu

titulu je pretendovao i

car

L

av

III u uvodu

U

EkioglI

prav

nu knjigu

koju je

objavio. Uporedi I. Zeppos -

P Ze pp

os,

Jus graeCOr011/alllllll. A t i n ~

\931, tom I,

s

ir

.

12

.

Car tu izjavljuje

da

mu je

Gos pod tražio,

kao

što Je

tražio

Petru,

najvišem medu apos tolima,

da

napasa svoje

vcr

no

stado .

73

Framoa Dvornik

t

,

~ ~ 6

06 - ~ 1

r

Vizanllja i rimski primat



Precizirao je

da

je titula nastala zato što su carevi, u savršeno m

slaganju sa sveštenicima, sazivali sabore radi o d r e đ i v a n j a istini

te vere, ali

da

se Lav,

l i č n o

oglušio o

odluke

otaca.

Dogme

se

ne

t i č u

cara,

v e ć

svešte nika. Kao

što

sveštenik

nema

pravo

da

nadgleda stvari u carevoj palati i da predlaže raspodelu carskih

dostojanstava, isto ni car

nema

pravo da nadgleda Crkvu i da

o s u đ u j e svešten stvo, ni

da

p o s v e ć u j e

i

deli svete tajne

..

Poziva

mo

vas da budete istinski car i sveštenik. 159

Branioci poštovanja ikona na Istoku mogli su

podr-

šku

samo

u papstvu.

Za

njih je bilo

prirodno da

naglase apo

stolski i petrovski karakter sedišta u Rimu, tim pre što su carevi

ikonoborci zazivali s v e š t e n i č k i karakter svoje službe. U svojim

pismima

sv.

Teodor Studit je u više

s l u č a j e v a

papu nazvao

jedno-

stavno apostolicus.

l60

To je bila titula koju su mu u to vreme do-

deljivali na Zapadu. Sveti Teodor je svakako znao za nju preko

monaha

iz

č k i h

manastira Rimu.

'61

Teodor je priznavao

caru

pravo da,

shodno staro

m o b i č a j u

saziva sabore, ali je insistirao na

p r e o v l a đ u j u ć o j

ulozi koju su pa

pe

odigrale prilikom nekih sabora.

16'

Kada se javljala neka poteš

k o ć a u vezi sa

dogmom

i kad car nije

smatrao

da je korisno da

se sazove sabor, Teodor je p r e p o r u i v a o da se stvar iznese papi

da bi

se donela odluka.

On

je

a k o đ e

pripisivao apostolski karak

ter svim patrijarsima kao i onom u Konstantinopolju, pošto su

svi bili naslednici apostola.'

63

Još jedan hrabri bran ilac poštovanja ikona, Stefan Novi,

odbacuje

760.

i k o n o b o r a č k i Sabor iz

754 .

Pri

tome

, prirodno,

pominje patrijarhe

kOji

su ga t a k o đ e odbacili. G o v o r e ć i o papi,

159 Sveti Maksim Ispovednik, tokom istrage koju je morao pretrpeti, takode

je

naglaSiO č i n j e n i c u da car nije mogao vršiti s v e š t e n i č k e dužnosti PC 90,

col

1117).

160 Uporedi njegova pisma papi Lavu PC 99, col.

1021

- 1025), EpifanijU

ibid.,

col.

1209),

patrijarhu Tomi lerusalimskom

ibid.,

col.

1397)

i Nav

kratiju ibid., col

1281).

161 Videti šta sam rekao povodom tog naziva i

r č k i h

manastira u Rimu, u:

Les

Ugelldes de ComtalItiII et de Met/lOde vues de Byu11Ice, str.

295- 300, 286- 290.

162 Uporedi

E.

Werner, Die Krise im Verhahnis von Staat und Kirche in By-

zanz. Theodor von Studion ,

u:

Aus der byumt. Arbeit der deutschen demo-

kratischen Republik, l (1957), str. 127-133.

163

PG99 eol.

1417

- 1420

74

on precizira: Prema kanonskim propisima, stvari vere ne mo

gu se definisati bez č e š ć a rimskog pape. ''''

N a j r e č i t i j e

i najživlje

č a n s t v o

o pn matu pape dao

nam

je neumorni branilac poštovanja ikona, patrijarh Nikifor. U svom

spisu u

odbranu

poštovanja ikona on naglašava važnost odluka

Sedmog vaseljenskog sabora rekavši:

'65

Taj

sabor ima naj viši auto

ritet... Održan je. naime, na najlegitimniji i najpravilniji

n a č i n

za

to što je njime. prema božanskim pravilima koja su uspostavljena

na p o č e t k u upravljao i predsedavao onaj slavni deo Zapadne cr

kve,

h o ć u r e ć i

Crkva starog Rima. Bez njih (Rimljana), nije

dna

dogma o kojoj se raspravlja u Crkvi, ma bila

ona prethodno

potvr

đ e n a kanonskim zakonima i crkvenim o b i č a j i m a . ne može se sma

trati kao odobrena, ni kao zastarela; oni su, naime, ti kaji imaju

prvenstvo sveštenstva i koji ga duguju korifeju apostola.

Nikifor takode ukaZUje veliko poštovanje papi Lavu

III

u

sinodskom pismu, poslatom posle svog izbora. Pošto je izlož

io

svoju pravoslavnu ver u,

on

odmah

moli papu,

166

da

vašim odlu

kama i vašim

n j e m ostanemo č v r s t i

u toj veri, bez greha i ne

č i n e ć i

greške .

Izjave koje su dali branioci poštovanja ikona i poverenje ko

je ukazujU

ep

iskop

ima

Rima otvaraju u Vizantiji

no

vu etapu u

priznavanju rimskog primata. M e đ u t i m ovde se opet

tr

eba

vati da se ne ide predaleko. Službeni krugovi Vizantijske crkve,

naime. ostajali su uvek verni svojim starim tradicijama

i

okleva

li

su da se pokrenu.

Ovo je

n a r o č i t o vidljiVO

aktima

Sedmog

vaseljenskog sa

bora kOji je osudio ikonoborstvo. Papa Hadrijan

(772-795)

upu

tio je pismo carici Irini i njenom sinu Konstantinu, koje je pro

č i t a n o tokom

druge

sed nice sabora.

6i

Vrlo je z n a č a j n o to da se

164 Videti La

vie

de

Saint ttielllle

le

leut/e.

PC JOO, col.

1144.

165 PC

100,

col

597

ABC;

ihid.,

col

576

A, 621 D. Patrijarh uznosi uzvišenu po

hvalu korifeju Petru. U navedenom odeljku korifeji o kojima je r c č jesu P e ~ a r

i Pavle.

Č i g l e d n o

je da je Nikifor

že

leo da naglasi i staro predan je, zaboravlJe

no u Rimu, koje je Petru i Pavlu pripiSivalo osnivanje rimskog sedišta.

166 Ibid.,

col.

193 - 196.

167 Mansi, 12,

col.

1056

i dalje. Uporedi

G.

OSIrogorsky. Rom und Byzanz

im Kampfe um die Bilderverehrung , u

SeminariI/ili KOfldakovi l1Iu1tl,

6 (1933),

SIr.

76

i

dalje.

75

Fransoa {JI orlUk



v e ć i n a

odeljaka tog pisma, kOji su

jasno

objavljivali primat rim

ske katedre, ne nalazi u g r č k o j verziji koja se

č i t a l a

pred ocima.

N a r o č i t o su citati Gospodnjeg o b e ć a n j a Petru (Mt 16, 18), koje

je papa predstavio da podupre primat, izostavljeni u g r č k o j ver

ziji. Ostavljena je samo kratka aluzija na te Gospodnje

r e č i .

Svu

da gde papa pominje Petra kao o s n i v a č a rimske katedre, g r č k i

prevod

dodaje

i Pavla. Protest

kOji

je uložio papa protiv

k o r i š ć e -

nja

naziva vaseljenski od strane patrijarha Konstantinopolja,

kao i primedbe protiv uzdizanja TaraSija iz reda laika u patrija

rha, zapaža Anastasije Bibliotekar u svom prevodu akata. Ipak

je prisutan odeljak

Mt

16,

18.168

To

ne

z n a č i da je

primat pape negiran

L g r č k i m

prevodima.

Ostaje dovoljno izraza kOji ukazuju na taj primat. Ipak, ova stvar

nije vredna pomena jer pokazuje

da su

Vizantinci, iako spremni

da priznaju i prihvate princip primata sedišta u Rimu, brinuli o

tome

da o č u v a j u

autonomiju svoje Crkve i teško

su

podnosili

da

se pape mešaju

direktno

u njihove

unutrašnje

stvari. Što se

t i č e dodavanja Pavlovog imena Petrovom, ono pokazuje da je

patrijaršijska kancelarija ostala verna starom predanju koje je,

uostalom, i

Rim

poznavao i

koje je

sledio do

IV

veka.

169

V i d e ć e -

mo

da su

u

toj

oblasti Vizantinci

tek L

IX

veku

prihvatili novi

rimski

o b i č a j

Briga

Vizantinaca

da s a č u v a j u

svoju autonomiju ne

srne

se

nikad zaboraviti. Ona se pokazala, videli smo, prilikom

Dru

gog vaseljenskog sabora

l70

i zadržavala je Vizantince

da

se suvi

še približe Rimu

č i j e

težnje nisu uvek razumeli.

168 Ibid .

col.

108 2.

Oci

ni

su mogli da ne potpišu

papinu izjavu po ko

j

oj je

Rim

ska c

rk

va gl

av

a sv ih crkava , jer su ovo i sabori potvrdili. Jedan od

mzloga zbog

kOjih ovaj

odeljak

nije

promenjen jeste neupitno poštovanje

k

oje

su s

vi gajili pr

e

ma

apo

Petru

.

Iz

gle

da

da

sam pap.l vrh

o

vnu vlast pri

pisuje Pe

tru

, poš

to

ka

ze:

Zato jc isti

Pet

ar koji po Gospodnjoj zapo vesti

napasa

CrkVu, svag

da

i

pr

ve ns

tvo.

169

V

id

e

ti sI p

m s

tr

.

44

.

K Ona se

h.

Der Apo

s

tel Paulu

s

in

der byzantini

sc

hen

S

la

v

en

Mission , ll : Ze itschri t f

ur

irch

e

geschicht e, 69 (1958), s

tr

. 2

19

221

,

vidi, u

tom

dodatku , želju

da se primat

Pe

trov

zameni nekim

konzulatom

od dva apostola. To t u m a e n j e je pogreš no usled prete

rivanja.

170

Vid

eti s

tr.

34 36.

76

POGLAVLJE VI

Ideja Pentarhije,

Fotije i primat

Razvoj ideje

o

pentarhiji.

-

Pentarhija

i

primat.

-

Fotije

i

legen

darno

predanje

o

Andreju.

-

Pozivi papi.

-

Primat

u r č k o m

prevodu papskih pisama na Saboru

879

- 880. - Sabor iz 867.

i

papstvo.

-

Obnavljanje ideje

o jedinstvu

Rim

s

kog carstva.

RaZVOj kOji je pretrpela ideja pentarhije tokom VIII i IX veka

za

služuje da se

p r o u č i

Svi

branioci poštovanja ikona bili su poklo

nici

te ideje

. Teodor

Studit to

vrlo jasno

izražava

u svom pismu

Lavu

Sakelariju:

17l

Mi ne raspravljamo

o

svetski m

stvarima.

Caru

i svetskom sudu pripada pravo da o njima sude. M e đ u t i m r e č je

o

b07..ansk.im

i nebeskim odlukama, a one

nisu

rezervisane

ni za

koga drugog do za one kojima je Božiji Logos rekao: Što svežeš na

ze

mlji b i ć e

svezano na nebesima; i što razdrešiš na zemlji

b i ć e raz-

drešena na nebesima (Mt 16,

19 .

Kojim ljudima je to n a r e đ e n j e

dato - Apostolima i njihovim naslednicima - Onaj kOji sedi na

rimskom tronu i

kaji

je prvi; onaj

kaji

sedi

na tronu

u Konstantino

polju i

kOji

je drugi;

i,

posle njih,

onima

iz

Aleksandrije, Antiohije

i Jerusalima. Eto pentarhijskog autoriteta Crkve. Njima pripada

odluka o božanskim dogmama.

Car

i svetovni

autoritet imaju du

Ž

nost da im

pomažu i

da

potvrde ono što

su

oni

o d l u č i l i .

Zanimljivo je videti kako Teodor ovde pripisuje apostolski

karakter

svim patrijarsima, u k l j u č u j u ć i i patrijarha Konstantino

polja.

Svi

oni su naslednici apostola. Može biti da je

v e ć

car Kon

stantin

IV,

ili njegova kancelarija, imao tu ideju. Naime, kad je

171 PC 99,

col.

1417,

pismo

129;

uporedi

t a k o đ e

col.

1420. Sveti Maksim

Ispo

vednik bio je

t a k o đ e

poklonik pentarhije (Epis

tul

a ad Joannem Cubicula

rium,

PC

9

,

c

ol.

464 ;

Di

sputatio c

um

Py

rrho

,

ib

id

. 91,

c

ol. 352).

77

Frunsou

vornik \ iZllnliJIl i rimski primili



krajem

osme sednice Šestog

vase ljen

skog

sabora,

naredio

da se

odluke sabora pošalju petorici patrijaraha, pripisao

je

apostolski

karakter patrijarsima Rima, Konstantinopolja i Aleksandrije.'

U svom pismu

papi

Agatonu,

l7

gde obaveštava o saz i

vanju sabo

ra, govorio je o k a t o l i č a s k i m i apostolskim Crkvama , i m a j u Ć i

u vidu bez ikakve sumnje pet patrijaršija.

jedan drugi

z n a č a j a

poklonik

pentarhijske ideje bio je

pa.

trijarh Nikifor. U svojoj odbrani ikonopoštovanja,l7< posle odelj.

ka u kojem je sasvim jasno podsetio

na primat

Rima, patrijarh

pominje

da

su

pored

Rima, Konstantinopolj i tri patrijaršijska i

apostolska sedišta - svakako Aleksandrija, Antiohija i Je

ru

salim

- ta kod e osud

ili

ikonoborstvo. Zatim je pisao: Stari je zakon

Crkve, kad se pojave rasp rave i e j a s n o ć e u Crkvi Božijoj, da ih

razreše i odrede

vase

ljenski sabori,

sa

pristankom

i

potvrdom

episkopa

kOji

drže apostolska sedišta.

l75

Zna se da je na 19natijevskom saboru iz 869-870. ta pentar.

hijska ideja bila n a r o č i t o razvijena. B i ć e dovoljno da navedemo

r e č i kOjima je patricij Vanes, predstavnik cara VaS ilija l, defini.

sao tu ideju:

l 6

Bog je svoju Crkvu zasnovao na pet patrijaraha

i u svojim e v a n đ e l j i m a je rekao da ona nikada n e ć e propasti

jer

su

oni prvac i

Crkve.

Naime Hristos je

rekao;

'i

vrata pakla n e ć e

je nadvladati; što a č i : ako dVOjica upadnu u zabludu, o b r a t i ć e

se trojici preostalih: ako ih je trojica

kOji

pad nu , oni se

ob

ra .

titi dVOjiCi drugih; poslednji,

kOji

ostane u Hristu,

našem

Bogu,

voda

svih, ponovo vrat iti ostatak tela Crkve .

rlo

č e s t o

se

ovo

č e n j e

posmatra

kao

opasno

za

rimski

primat

i u suprotnosti

je sa njim. To

mišljenje

je preterano. Tre

ba prob lem razumeti sa vizantijskog gledišta. Pentarhijska ideja

172 Mansi, ll col. 681.

173 Mansi, II, co

l.

200 C.

7

PC

100,

co

l. 597 BC.

175 Patrijarh pokušava i da pomiri č e l a apostolstva i u s k l a đ i v a n j a u civilnoj

organizaciji Carstva. Nakon što jc naglasio apostolsko poreklo rimske ka

tedre. evo šta kaže o Konstantinopolju: On je Novi Rim, najistaknutiji i

prvi medu gradovima u našim krajeVima, za šta ima zahvalili carskom

v i s o č a n s t v u .

176 Mansi, 16 , col. 140-141.

78

izražavala je vaseljenski karakter Crkve, koji u to vreme nije bio

odudaran sa u n i v e r z l n o

Carstva

č i j e je prostranstvo zna-

p h

tno smanjeno usled gubitka

i s t o č n i

prov1J1cIJa.. , .

S druge

strane, ideja

o tome da

su

Gospodnje

u C ~ I ~ ) e ~ o r a ~

la definisati i objasniti petorica patrijaraha, predstavlJaJucl svaki

episkop e svoje

patrijaršije,

imala

je

za

c ~ l j

d.a

s a č u v a

prava

s ~ ~ e r

dotiuma

koja

imperium

ne

s

rne

uzurpiratI.

Na

tom

s t a n ~ v l s t ~ ,

pentarhijska ideja je predstavljala veliki napredak u borbi kOJl1

·e sacerdotium

v e ć

dugo vremena

vodlO

protiv Impenuma kOJI

r a z u m e v a j u ć i loše

duh

h r i š ć a n s k o g jelinizma, nije libio da

uzurpira prava

sveštenstva u oblasti č e n j a . Du?a beše. borba

koju je I s t o č n a crkva morala voditi.

Ona

je zabelezl labroJlle

po·

raze, što se desilo n a r o č i t o kad se veliki deo JerarhIJe pnpoJlo

carevim a poklonicima jedne jeresi.

Ona

se ipak

opet

oporavda

uz p o m o ć Zapadne crkve koju je predstavlJOlo papstvo. ..

Treba, uostalom,

pr

iznati

da

pentarhlJska IdejO mkako ilije

pretpostav

lj

ala apsolutnu jednakost

i z m e đ u

patrijaraha. Katedra

starog grada Rima bila je uvek posmatran.a kao prva .O ,tome su

dovoljno s v e d o č i l i oni kOji su nepokolebljivo ostali p n ~ r z e l l l t O l ~

principu. Navedimo, na primer, patrijarha NIkifora

kOJI

, govorecI

u

svom

Ispovedanju verem o osudi ikonoboraca

od

~ r a ~ ~

seda

m

vaseljenskih sabora, dodaje: A za to da su oni odbIjem IZ kato·

č ( a n s ) Crkve imamo razborito s v e d o č a n s t v o i

potvrdu u pismi

ma koja su pre malo vremena poslata od najsvetijeg i blagos lov:.

nog arh iepiskopa drevnoga Rima,

tj.

od prve apostolske katedre.

Pentarhijski princip

t a k o đ e je

nudio

z v e s n ~ : za to v r ~ m e

dosta

z a d o v o l j a v a j u ć u ,

osnovu

za

modus vivendI

Izmedu

R I ~ , a

i Konstantinopolja. Taj princip je, bez sumnje, našao poklolllke

i

u

Rimu. To

možemo

z a k l j u č i t i iz

onoga što

je rekao bibhotekar

177

Objavio A. Papadopoulos- Kcrameus u svojim

Analecta

de la

glallure

de

J ć r l l s a l e m (na g r č k o m ) , Sankt Peterburg, 5. tom, 1 8 9 1 . 1 8 9 ~ , tom, .

1.

str.

454- 460. Taj pasus je koristio i Zonaras da d.okaže

Je R l I l ~ z b ~ I J a

pr

vo sedište i da njegov primat. kroz kanon

28

IZ H a l k l d ~ n . a ,

m J ~ . ~ l o

pre

dat Konstantinopolju; videti s

tr.

137. V. Grumel, u svoJoJ studiji Q

.

e

-

ques temoignages byzanlins sur

la

primaute

r o m a i n ~ , . u : Ecllos

dOnetII

30 (1931), str. 422- 430, navodi takode jedan pasus Nlklforovog dela

logeticus millor

pro

im gitliblls PC tom 100, col. 841 CD), o dokaz pn-

mala. raj pasus je ipak z n a č a j a n .

79

Fransoa Dvornik

Vizall/ija i rimski primat



Svete stolice, č u v e n i Anastasije, u svom predgovoru prevodu

akata Sabora iz

869-870.

Evo kako je on definisao rimsko poi

manje

pentarhije:'

Kao što je Hristos postavio u svoje telo, to

jest u Crkvu, broj patrijaraha

jednak

broju č u l a u smrtnom telu,

ništa n e ć e nedostajati dobrobiti Crkve kad

te

katedre budu ima

le istu volju, isto kao što ništa ne nedostaje funkcionisanju tela

kad su pet

č u l a

netaknuta i zdrava. Zato medu njima katedra u

Rimu

ima prvenstvo i poredima je sa vidom, koji je medu svim

ostalim č u l i m a zasigurno prvi, b u d u ć i najbudniji i p r e b i v a j u ć i

više od ikojeg drugog u zajednici

sa svima. 179

U tome što se ideja pentarhij e tako ukoreni la u Vizantiji to

kom VIII i IX veka treba videti znak da je rimski princip organi

zacije Crkve, koji p o č i v a na apostolskom karakteru katedre, upr

kos

n a č e l u uskladivanja sa p o l i t i č k o m organizacijom Carstva,

gotovo pobedio u Vizantiji. Poraz ikonoborstva bio je u Vizanti

ji poraz tradicionalnog poimanja

imperiuma

i prilika

za

Crkvu

da snažno zastupa svoja prava u oblasti u č e n j a , prava za koja

se tako silno borila. Štaviše, to je z n a č i l o da su pravoslavni ko

n a č n o prihvatili apostolski karakter sedišta u Konstantinopolju.

U tim uslovima bilo je dosta prirodno da se legendarno preda

nje koje je apostolski karakter Vizanta p o v l a č i l o od apostola An

dreja,

p r e t p o s t a v l j a j u ć i

da je on rukopoložio Stahija kao prvog

episko pa, sve više širilo u Konstantinopolju.

Postoja lo je shvatanje da iza legende o aktivnosti Andreja

u Vizanlu stoji Fotije koga mnogi bogoslovi i dalje smatraju naj

ž e š ć i m

neprijateljem rimskog primata.'so Medutim, pokazali

178 Mansi, 16,

col.

7.

179

Tek je

u XII i

XIII veku

pcntarhijska

ideja

postala antipapsko oružje.

O

istoriji

te

ideje,

up.

Hergenrother, PIlotim Regensburg, 1869, tom. 2

str.

132 i

dalje; tom. 3

str. 766;

M.

Jugie,

7heologia dogmatica.

Pariz,

1931,

tom 4,

S

ir

. 4SJ

463; R. Vancourt.

Patrijarhat ,

u:

Diel. de theal. catII.,

lom

II

(1932). col. 2269-2277;

D. H Marot

...

NOle

sur

la

penlarchie , u:

Ire i-

kon, 32 (1959),

sir. 436 442.

180 Nedavno opet F Dolger u svojoj sludiji Rom

in

der Gedankenwelt der

Byz3nlincr , u: Zeitschrift fur

Kirche geschichte,

tOIll 56 (1937), s

ir

.

40 42;

ponovo izdato u

njegovoj knjizi

Byzanz IIl d die europiillische Staatemvelt

Speycr

a. R.,

1953. str I12 i dalje.

80

smo da je ovakav stav neodrživ,

jer

je legenda v e ć postojala u

njegovo vreme. No, da li ju je znao i da li se njonle služio u su

kobu sa Rimom? Videli

smo

da je patrijarh IgnattJe znao za oba

predanja,

jedno

koje je pripiSivalo apostolski karakter k ~ t e d r i

u Vizantu na osnovu č i n j e n i c e da je KonstantlllopolJ, posto Je

eparhija Azije bila stavljena

pod

njegovu jurisdikCiju, postao na

slednik Efesa

kOji

je osnovao

sv.

apostol Jovan Jevandelost ,

dru-

go kasnije, koje je prihvatalo legendu o Andreju kao istorijsku

č i n j e n i c u Fotije je, dakle, imao dosta razloga da zna tu legendu.

M e đ u t i m da li ju je koristio?

Do skorog vremena Fotiju

se

pripiSivalo autorstvo pamfle

ta nazvanog Protiv

onih

kOji kažu da je Rim prva katedra. '

Legendarno predanje o Andreju

jedan

je od glavnih argumena

ta koje taj spis koristi da bi Rimu porekao njegovu pnvileglJu.

Pošto je Andrej bio prvi koga je

Gospod

pozvao da ga sled I, se

dište

koje je

osnovao

l Vizantu

više je

od

onog

u. R i l ~ 1 U . 1 8 2

.

Ako je Fotije koristio takav

argument

prot,v

n ~ l S k o g

pn -

mata,

može se pretpostaviti da bi se tome moralo na

Cl n e k o l t ~ o

tragova u njegovim drugim a u t e n t i č n i m spisima, tim pre što IZ-

gleda da je autor pamfleta zbilja bio u b e đ e n u vrednost svog ar

gumenta i što je ton

kOjim

je pisao

p o l e m i č k i

i nadmen.

Fotije bi mogao pomenuti legendu u svom pIsmu p.ovodom

u s t o l i č e n j a

iz

856. ili na Saboru

iz

867. kOji je osudIO mesanje pa

pe Nikole I u unutrašnje stvari Vizantijske crkve, Ih

opet n ~ S a ~

boru

iz 879-880, koji ga je rehabilitovao. Da su fotlJevCl rasmh

legendu u Bugarskoj kako bi o p č i n i l i cara Borisa Mihaila, papa

Nikola l bi to

doznao

od

misionara koji su ih sledili. Dakle, m,

ne vidimo ništa od svega toga. Ni Nikola l ni njegov nasledn ik

Hadrijan II o tome ništa nisu znali.183 Fotije č a k ne koristi taj

181

Ponovo izdao

M

GordiIlo, Photiu5

et

primatus romanlIs ,

ll

Oriel/talia

Christiana Periodico 6 (1940),

str.

5

i dalje. Latinski

prevod,

ll M Jugie.

'llreo(ogia dogma

tic christ. oriellt. tom I Pariz.

9 2 ~ s ~ r . 131 i dalje:

182 .. Ako Rim

zahteva prvenstvo

p o z i v a j u ć i

se

na

konfeJa P e l r ~ ) .

je

prva

katedra

zbog

Andreja kOji je prvi

pozvan,

i

.zbog

sl.anne, Jer Je

(Andrej) zauzimao episkopsklI katedru Vizanta nekoliko godina

pre

nego

to jc

njegov

brat

došao

II Rim. . ..

183 O tome

ne

nalazimo

nikakav trag

u Ntkohmm plSllllma,

nl II

Hadrijana-

vim, ni

II

polemikama

Ratrama Korbija i Eneja

Pariskog, napisanim

na

81



Pransoa Dvor/uk

Vizantija

I

rimski primat



jer pokazuje da se F

f

.

I

db

T o

l}eVI

s e enici nisu tako neprijateljski

od

noSI I prema Rimu kako se to htelo r e ć i . -

Ar

V'

e I

IZ

lzantije u Rim bili su dosta retki S . b

sum'. 'h ' ecamo se ez

. nje cuvelll apelacija

sv.

jovana Zlatoustog i sv

FI

..

:

ovde su ,umešana dogmatska pitanja, Kad se

r a d i l ~

O

v ~ ~ ~ ~ ~

cesto se pnbegavalo Rimu."O Što se t i č e drugih I . . } •

mo za I

S e

.

s uca}eva. zna-

ape

aC

I

Ju

telana

IZ

Larise u Iliriku

č i } '

b

..

P

at

..

h K • I

}e IZ or

sprecIO

,n}ar onstantinopolja Epifani}'e Papa } e o I .

, , .

,.

' vu ape aCIJu

pn -

;nlO

I ~ a z v a o sabor kOJI se izjasnio u Stefanovu korist.

9J

Naža

ost:. nISu nam dostupna akta ovog sabora. Ipak. treba uk .

naon}elllcu

da se u datom periodu II' 'k . . d . azat l

t..... , ,

ln smatrao elom

nmske

pa

n}arSl}e.

Bdo

}e

sasvim

prirodno

da se a

el

.

R

.

mejšanja carigradskog patrijarha. Zan imljivi

j; e U ; ~ U č ~ ; n ; : . ~ ~ : ~ ~

ra ovana IZ Halkidona

i

monaha Atanasi'a k

..

,

papulGVnC gonja Velikog sa odobrenjem e ~ ~ : ~ l

; t ; i } o ; ~ l j ~ ~

vana angradskog, J92 '

R e č e n o je da se pat .. h I

..

1 t' F

..

njar

gnatl}e pozvao na papu Nikolu

pro IV ol }eve

..

uzurpaciji'.

e đ u t i m

nedavna otk k

za la

su da se

19 t

..

nca

po a-

. . na

l}e llI}e

pozivao na papu i

ono

što to d k - .

J e s t ~ njegova

k a t e g o r i č ~ a

izjava na Saboru u

K o n s t a n t i ~ o

a ~ ~ ~

861.

..

Ego non appellavl Romam. nec appello."") Apel

P

/

JU Je

Rimu, p r a k t i č n o na svo'u k .

aC

I

J3 0-

863 b'l . I • . . .}

ru u.

uputIO

monah

Teognost

,la Je

azna, ah

Je

u

R1I11U

naišla na d

....

e

Ta

č · ·

, ,

rugaC1Ju

atmosJeru

u I X I ~ ~ ~ : I ~ ~ ~ ~ ~ l a s ~ o j u važnost, j e ~ pokazuje da se u ViZantijl

narna pitanja ~ i ~ a r ~ ~ ~ ~ l ~ ć ~ . t o m e da Je apelacija Rimu za discipli-

Sve

to objašnjava izjave otaca Sabora

iz 86

1 k

. . .

da se sudi Ignatijevom s l u č a j u . Na tom

s a b o r ~

: 1 ~ ; ~ ; ' ~ ; ; : ~

190

O izvorima

L

Rimu

videti

P B tr. I

e

i d

l

U

d

. ati o,

athedm Petri,

Pariz

19

38 si r 215

a

Je.

pore

I

takode p Bernadakis

Le

l '

rccque jusqu'a Photius" u'

E I d Q

,

s appe s

au

papc dans

J ~ g l i s e

249- 257. '

C lO S netlt,

6 (1903), str, 30-

42.

118-125,

191

Uporedi

G,

Bardy, "Boniface II ,

l l : DiCI, d . , ,

9, Pariz, 1937, st r, 897,

Za

više detal'a vid

~ s t .

et

de Geogr. eccles.,

tom

ecctesiasliques,

Eglises s ć p a r ć e s p . 89 eli L. Duchesne.

Alltollomies

192

Videti str. 63, 64. ,anz , 6, str. 245-260,

Videli izdanje akala Sabora iz 861. od W v ' .

IIIfzlllg

des Kardillals Deusd d t p

d b . GlamelJ,

DIe KanolJesam-

e I.

a er orn. 1905,slr, 607.

193

84

Rodoaid. episkop Porta. i Zaharije. episkop Anjanija. jednosta

vno su ponavljali kako su radili u skladu sa kanonima Sardi

č k o g sabora. koji su papi davali pravo da osudi drugog episkopa.

Č a k

i ako se Ignatije nije pozvao na Rim, z n a č a j n a je č i n j e n

da je Vizantijska crkva priznala predstavnicima pape pravo da u

jednoj diSCiplinarnoj stvari osude njenog nekadašnjeg patrija

rha. Manje je važno to što legati

od

pape nisu primili pravo da

izreknu definitivnu osudu u njegovo ime. Važna je

č i n j e n

da

su im papa i Vizantijska crkva dali pravo da ispitaju

s l u č a j .

Tim povodom. vrlo je z n a č a j n o ono što su legati i episkopi

izjavljivali tokom druge sednice sabora: .;Verujte nam .

b r a ć o .

go

vorili su legati. oci S a r d i č k o g sabora su o d l u č i l i da episkop Rima

ima vlast da ponovo otvori

s l u č a j

svakog episkopa. te o s l a n j a j u ć i

se na taj autoritet. želimo da ponovo ispitamo l u č a j . Episkop

Teodor Laodikijski odgovorio im je u ime Crk-ve Konstantinopo

lja: ..

Naša Crkva se tome raduje. ona nema nikakav prigovor ni

ti

je

č i m e

uvrede na."

Ovo

su važne

r e č i

koje

pokaZUjU

da je 861.

Crkva u Konstantinopolju k o n a č n o prihvatila s a r d i č k e kanone '

koje do tog vremena nije uvažaval

a.

Dakle. Fotije je bio zagovor

nik tog sabora. a episkop Teodor je bio njegov glasnogovornik.

Nažalost. papa Nikola I odbacio je Sabor

iz

863. i njegova akta

194

Na taj

n a č i n

treba razumeti

ono

što je Fotijegovorio

II

svom pismu Nikoli

I, PC 102, col. 600, 601,604. Imao je pre

II

vidu

kanon

koji

je

zabranjivao

uzdizanje laika uepiskopskodostojanstvo. Uporedi Nikolina pisma Foti

ju, MOlJ,

Germ. Hist.,

Epistolae. lom. 6,str. 450,

537,

538. U prvom pismu

iz 862, Nikola pominje samo

13.

kanon S a r d i č k o g sabora (Mansi. tom

3, col. 27), r a n j u j u uzdizanje laika na visoka crkvena doslojanstva,

U pismu iz866 (/'

e.,

str.

537

- 538), on ponovo insistira na istom kanonu,

ali misli i na 3. kanon (Mansi,

3,

col. 23), pošto pominj e apelaciju papi na

patrijarhovu presudu koju su

č i n i l i

episkopi Zaharije i Grigorije

iz

Sira

kuze. Papaje u pravu kad kaže da se s a r d č k i kanoni nalaz.e

II

g r č k o j

ka

nonskoj kolekCiji Jovana Sholastika, u VI veku Sy1Jagoga 50

titulorum ,

objaviO

V. e n e š e v i č II Minhenu 1937,

str. 64,

3.

kanon), ali

13.

kanon

se

tu ne nalazi. Cinjen ica da

se 3,

kanon nalazi u g r č k o j zbirci objašnjava

z.ašto palrija rh 19natije nije mogao ignorisali apelaciju episkopa koju je

on osudio. To takode objašnjava stav vizantijskih episkopa na Saboru

iz

861.

pred tvrdnjama legata koji se pozivaju na kanon

sa

S a r d i č k o g

sabora. Vizantijski episkopi nisu, bez sumnje, bili raspoloieni da idu

lako

daleko kao legati u t u m a č e n j u

3.

kanona, ali su

se

ipak smatrali

obaveznim da

ga

prihvate,

85



Fransoa /)I ormk

Vizantija i rimski primat



kao o s n i v a č rimske katedre Tar .. .. -

vo ime, Zanimljivo je

zapa:it'

daSIJeva kancelanja dodala Pavlo-

To

jasno

pokazuje da su on s ~ m a i o n ~ o naprottv, Fotije nije č i n i o .

predanje koje se poštovalo R' Jegovl savremenici prihvatili

p ,, ' u

Imuod

IV k 'k' ,

etru

pnplslvalo osnivan'e rimsk . ve a I o)e Je samo

videti novo približavanje

~ i z a n t i J S ~ ; g S e d ~ š l t a

U Ovome se može

mI

SJenja I nmskih ideja,

, Č e s t o se misli da je 867, tokom Ist ' .. ,

dIO papu Nikolu j F

t

, ,ocnog sabora kOJl)e osu-

v

,,

l o je negirao Rimu ' .

Izantlju. Nažalost II

t

pnmat I preneo ga na

, ms ena su akta s I b

skoro n e m o g u ć e

l a č n o

z t' k k a og sa ora, tako da je

jasno na koji je

n a č i n

N·nkal

l

O su se stvari odVijale. Nije

v. • l o a 10 o s u đ n I k ' ..

naznacI tl da je omilija k' . F . . pa , Zal1lmlJlvo je

k l j u č i v a n j a Sabora v e r ~ v ~ ; u Je dotl)e Izgovorio u trenutku za

s a č u 2 0 7 i da ne' otk ' n ~ k j e Ini službeni dokument ko)'i )'e

nva 111 akav napad . .

papstva, protiv l i č n o s t I

N'k

I j protIV Rllna, protiv

"

l o e

n I

prot'

Z dze se reci da

J'e

sabor

os

d'

' ' k apa ne crkve. Mo-

š

' , ,

U

10 gres -e ko)e k

ra InI

po

BugarskOJ' g ' k k . . su

nms

I misionari

" = e ~ e J e ~ ,

tocnlln patrijarsima208 i d .

I)e

naveo u enCiklici is-

bugarsku teritori)'u ko)'a

parl pe Pdapavosudel1

zato što je "osvojio"

t

a a Izanll)1 I št

..

au Onom ni status Viza t k k o lije poštovao

I

.. , n I S e cr ve opt ' , " ,

la kO)I)e ipak kanonskI' b' b

UZU)UCI

njenog patri)'ar-

. . 10 Iza ran.

Da h je to biJo z v a n i č n o iza št .? "

s

no

kako se to mo lo složiti p , en)e, Ne VIdI se sasvim ja-

Prekid

odnosa

kO)})'e p

'd

d sa tradICIonalnim

obredima

Crkve

f l o atpomen I' d' '

smatrati kao iskl)'uc'en 'd u oJ osu I mogao bi se po-

Je

IZ

zaje nice d .

kom

s l u č a j u ,

č a k

i ako)'e

t '

I I

rugll11

crkvama,

U

sva-

b

'l

pos oja a s uzbena d

I

a usmerena protiv

R'

.

<

OSli a, ta

osuda ni)'e

Ima 111 protIV papst k kv

sto protiv l i č n o s t i )'ed . < va ao la og, v e ć pro-

nog pape VIzant" , , ,

da mnogo ozbil)ni)'I'

sl

" ' , 1J")e vec Ilnala s l i č a n rna-

v' ' uca) u vezI

S II

v • '

OC/gledno je da )'e ta os d 'k cen)em pape Honorija,lt"

k

u a, la o

mnogo

o b'l'

..

o renuta protiv i č n o H .. z I )nl)a, bila t a k o đ e

ju je on predstavljao, I pape

onon)a

, a ne protiv institucije ko-

207

208

209

o e pokušao C. Man o The ..

PC

102

,

col. 732 i dalj; ,

Honllltes

oj Ph

otiu

s, str. 296 i dalje.

Uporedi prethodno, str. 71, 72.

90

Iz jednog

drugog

izvora"o saznajemo da su car Mihailo III

i njegov savladar VaSilije poslali

jednu

kopiju akata Sabora iz

86

7,

imperatoru Zapada Luju

Il.

Oni su mu nudili priznavanje

njegove carske titule ako smeni Nikolu I, p o v i n u j u se aktima

sabora koji su sadržavali razloge za njegovu osudu,

Taj

odnos je vrlo z n a č a j a n zbog z a k l j u č k a koji se odatle

mo

že

i z v u ć i

Jer, ako su imperatori hteli da zadobijU naklonost

Luja II , saborski akti nisu mogli sadržati nikakvu os

udu

Zapa

dne crkve, nikakvu negaciju rimskog

primata

kao takvog, to jest

nikakav službeni napad p rotiv pap stva i nikakav prenos primat a

Rima u Konstantinopolj, Sve bi to bilo neprihvatljivo za Luja II

i

za

Zapad č i j u su podršku tražili,

•

*

M e đ u t i m ne manje važno u p r o u č a v a n j u

odnosa

Vizantije

i Rima jeste to da se nikada ne zaboravi da su Vizantinci gledali

na svoje carstvo kao na nastavak Rimskog carstva i da su oni

sebe nazivali

Roma;o;,

Rimljani, Bilo je, dakle, nezamislivo da

oni unižavaju Rim

d o d e l j u j u ć i

episkopu Rima drugo mesto, po

sle Konstantinopolja, Rim je ostao prvi glavni grad, temelj njiho

vog carstva, a episkop Rima

morao

je i dalje ostati prvi, Prenos

primata van Rima bio je nezamisliv.

Zna se koliko su se Vizantinci trudili da održe živom ideju

ovaseljenskom h r i š ć a n s k o m carstvu kome

bi

na č e l u bio car koji

rezidira Novom Rimu, Konstantinopolju. Krunisanje Karla Veli

kog, 800 od strane Lava

II I

u o č i m a Vizantinaca pojavilo se kao

izraz pobune protiv legitimnog cara, a Karlo Veliki je smatran za

uzurpatora, Rat koji je usledio posle

te

"uzurpacije"

o k o n č a n

je

tek

812,

Vizantijski izaslanici su proglasili Karla Velikog za cara u

Ex-La-Šaplllu. Vizantinci su taj č i n p r o t u m a č i l i u tom smislu da

je Karlo Veliki bio priznat kao savladar koji je vladao zapadnim

delom Rimskog carstva, Tako je spasena ideja o jedinstvu vaseljen

skog carstva koje bi imalo svog vrhovnog cara u Novom Rimu.

m

210 a s , Vila Ignatii,

PG 105. col.

537;

Mansi. 16

,

co

l. 417.

Uporedi

F.

D6lgcr.

Byzanz llI/d

die

europiiische Staate welt, Ettal,

19

53.

sir. 313 i dalje.

211 Uporedi

F

D6lger,

op.

cit., str.

282 i

dalje. O Karlu Ve likom, njegovim ide

jama i njegovim odnosima sa Vizantijom, videti moju knjigu Tile

Makillg

o

Celltral al/d Eastem

Europe, London, 1949, str. 1

-7 ,

41 - 47. Problem

91

Fransoa D\ ormk

Vizanlija i rimski pn r



Vrlo je važno da se vodi

r a č u n a

o tome da je ideja o jedinstvu

Rimskog carstva bila još vrlo živa u Vizantiji 867. Ponuda koja je

data Luju II da službeno sankcioniše svoju carsku titulu bila je no

vi

pokušaj da se to jedinstvo pokaže i da se potvrdi.

Č a k

nam je do

zvoljeno da pretpostavimo da je sam Fotije bio zagovornik te ide

je. Č i t a n j e njegove

Biblioteke

pokazuje nam do koje mere je u v e n i

patrijarh bio zadojen idejama

iz

k l a s i č n e

epohe koju je vrlo dobro

poznavao i mnogo

joj

se divio.

m

On je bio

č u v a r

nekadašnjih pre

danja u Vizantiji. To nas p o d s t i č e da idemo dalje i da otklonimo

svaku sumnju v e r u j u ć i da su akti, č i j i deo je poslat Luju

II

mogli

sadržati i najmanju uvredu

za

nekog

sa

Zapada, a n a r o č i t o napad

na rimski primat ili osudu obreda Latinske crkve.

To

bi, naime, bi

la najgora metoda da se zadobiju simpatije

Luja II

i da se navede

na smenu pape Nikole l s kojim, uostalom - to se nije znalo u

Vi-

zantiji - ni sam

Luj

V nije uvek bio u najboljim odnosima.

Sve

u svemu, fotijevska afera, koja je, do novijeg vremena

posmatrana kao najrazornija

za

prihvatanje rimskog primata u

Vizantiji, završila se potpunim slaganjem Vizantije i Rima. Fo

tijevu rehabilitaciju prihvatio je Jovan VIII; Fotije je odbacio ju

risdikciju nad Bugarskom, pod uslovom d g r č k o sveštenstvo

ne bude odatle proterano;

c r

Vasilije I obezbedio je papi vojnu

podršku

u borbi protiv Arapa,

i

iako ga je Lav VI naveo da se

odrekne

svog položaja i ustupi mesto carevom bratu, Stefanu, Fo

tije, koji se povukao

II

manastir, umro je u zajednici

sa

Rimom.

Bez ikakve je

sumnje

da Fotijeva patrijarhovanje donosi

mnogo u prilog rimskom primatu, onakvom kakav je mogao bi

ti

s h v a ć e n i

p r i h v a ć e n

u Vizantiji. Medutim, j ednom

t r a g i č n o m

ironijom istorije, ti dokumenti su ostali nepoznati ili su bili sklo

njeni u trenutku kad je došlo

do

neslaganja , a on, Fotije, bio je

uzdignut kao n a j ž e š ć i protivnik rimskog primata.

213

krunisanja

Karla

Velikog, uloga

koju

je odigrao

papa Lav

III

tom

prilikom,

i

odnos Vizantinaca prema lom revolucionarnom

č i n u

skoro

je p r o u č a -

vao

W

Ohnsorge u s\'ojoj studiji Das Kaisertum der Eirene und die Kai

serkr6nung

Karls

des

Grossen , Saew Ilm •

14

(196 3), str. 221-247.

212

Videti

moju studiju PaIria

r

ch

Photius Scholar

and

Statesman ,

u:

C/assi-

etil FoJia, 13 i

959), sIr. 3-18;

14

( 1960), str. 3-22.

213 T a k o đ e je za 7.2ljenje

što

je Ignatljcvski sabor iz 869- 870, koji je

osudio

Foli

ja,

bio

i

dalje

ubrajan

od zapadnih

kanonista

mcdu vaseljenske sabore,

kao

92

Ima još

jedn

stvar koju ne bi trebalo zaboraviti i koja je

takode vezana

za

Fotijevu istoriju. Zna se da je imperator Vasi

lije hteo da zameni

Eklogu

p r i r u č n i k vizantijskog prava koji je

uveo i k o n o b o r a č k i

c r

Lav III, jednom

drugom

kanonskom zbir

kom

n menjenom

službenoj upotrebi. Dve komisije koj e je car

imenovao predstavile su Vasiliju dva

p r i r u č n i k a

Prohiron i Epa-

llagogu.

Drugi je

n a r o č i t o

zanimljiv

jer

je ilustracija stava kaji

Je

sacerdatlum prihvatio u Vizantiji posle pobede nad ikonobor

stvom. Drugi i

r e ć i

paragrafi uvoda u

taj

p r i r u č n i k definišu pra

va i dužnosti koje pripadaju caru i patrijarhu u verskoj oblasti.

Prema tom dokumentu. car mora braniti

i

zagovarati na

prvom mestu sve ono što je napisano u Svetom pismu; zatim,

sve

dogme

koje su potvrdili sveti sabori; on tako de

mor

pošto

vati rimske zakone .

Č i g l e d n o

je da autor ovog teksta ima

za

cilj da o g r a n i č i vlast cara u crkvenoj oblasti i da s p r e č i njegovo

mešanje II doktrinarna pitanja. Bez sumnje je da se s e ć a o posled

njeg mešanja, mešanja i k o n o b o r a č k i h careva.

S

druge

strane, paragraf 3 definiše prava patrijarha: Patri

jarh je jedini o v l a š ć e n da t u m a č i pravila starih patrijaraha, pro

pise svetih otaca i odluke svetih sabora. I s k l j U i v a prava

sacer-

dotiuma II

doktrinarnoj oblasti jasnije i e n e r g i č n i j e su izražena

nego što su ikada bila u prošlosti.

S pravom se misli da je Fotije n d hnuo pisanje ta dva para

~ r a f a Hteo je da zauvek završi

sa

sukobima kOji su suprotstav

lJali

imperium i sacerdoliunt u crkvenoj oblasti i da

jednom

za

svagda definiše sva prava Crkve u doktrinarnoj oblasti. Period

verskih borbi morao se definitivno završiti

pobedom

Crkve.

Svi

branioci prava Crkve protiv carskog mešanja morali su se nave

~ t i A n a r o č i t o se mislilo na hrabre borce protiv monotelitske i

I k o n o b o r a č k e

jeresi.

Ipak, Epar/agoga nije postala službeni p r i r u č n i k vizantijskog

prava.

14

Car je izabrao

Prohiron.

Zašto? Može se pretpostaviti

214

?smi.

s t o č n i

sma traju

da

je taj sabor poništen od strane

Sabora

ujedinjenja

IZ

879-880.

i priznaju

samo sedam

vaselje

n

skih

sabor

a. Oni prebacuju Za

padnima

da su

im odbili

ta

j

mali

ustupak,

iako su

pokazali

da

je taj sabor

dodat

na

onih

prvih

sedam sabora samo od strane reformatorskih kanoni

sta

u XI i

XII veku. Videti

F Dvornik, Le chisme

de PI/OtiIlS,

S

r

.

423-449.

Suprotno

onomc

što misli Y.-M.-J.

Congar,

COllsciellce

ecclesi gique, st

r

210.

93

ransoa/J1 or/uk



da se plašio suviše radikalnog o g r a n i č e n j a svojih prava. o g u ć e

je t a k o đ e da vizantijski episkopat nije toliko želeo širenje pri

vilegija patrijarha koji je

s mo

za sebe tražio pravo da t u m a č i

dogme. Prema vizantijskom

o b i č a j u

takvo pravo pripadalo je

episkopima

kOji

su objedinjeni na saboru.

Uprkos tome Epanagoga se i dalje

jedn ko

koristila i više

autora pravnih dela

u k l j u č i l i

su

u svoje

p r i r u č n i k e

nekoliko na·

slova iz Epanagoge lL5

Tako se završio taj dugi period vizantijske istorije

kOji

su

karakterisale doktrinarne borbe. Otvarala

se

jedna nova era u

odnosima

imperiuma

i

sacerdotiuma.

L i č n o s t Fotija je umnogo·

me tome doprinela.

215

Za

više pojedinosti,

up.

F

Dvornik,

Ihe Idea o Apostolicity, str. 271 275.

94

POGLAVLJE VII

Kriza jedanaestog veka

Vizantija i Rim X

veku.

- Incident

pod

Sergijel11 IV; nor·

manska osvajanja. - Reformisti i I s t o č n a

crkva.

- Mihailo

Kiruiarije, Lav IX,

Humbert.

-

Grigorije VII

Vizantinci.

- U o č i Sabora

iz

1089 - leofUakt Ohridski i primat. - Krstaši

i Unija. - Nikita Nikomidijski i primat.

U Vizantiji su se nadali da Sabor ujedinjenja

iz 879-880.

predstavljati

p o č e t a k

perioda dobrih

odnos

izmedu Vizantije i

Rima. Izgledalo je da je dogovor Crkve zauvek zacrtan - bar se

tako verovalo - prvim kanonom tog

sabora 16

i proglasom sasta

vljenim tokom č e t v r t e sednice, kOjim se objavljuje da svaka

Crkva u v a t i svoje vlastite o b i č a j e i svoja prava.

2 7

Ovo je izgle·

dalo kao č v r s t a osnova za dobre meducrkvene odnose.

Ta j e n i c a je bila važna b u d u ć i da dve crkve - kao što

smo naglasili u uvodu

218

- nisu sledile iste prakse u oblasti

ka-

nonskog zakonodavstva. Vizantinci su se zadovoljavali takozva·

nim

apostolskim kanonima i odlukama vaseljenskih sabora

ili

nekih lokalnih sabora koje su upotpunjavali carskim

uredb m

2 6

2 7

2 8

Mansi,

17,

co l 497. U ovom kanonu se kaze

da

papine presude protiv bilo

koga na

Istoku

moraju

imati saglasnost

patrijarha

Konstantinopolja, i vice

I ersa. Ipak

, nastavljao je kanon, privilegije

koje pripadaju najsvetijoj

ka-

tedri Crkve u

Rimu ili

njenom episkopu

n e ć e

pretrpeli nikakvu promenu,

ni sada, ni kasnije."

Ibid.

col.

489: ..Sveti sabor je

rekao:

Svaka katedra

poseduje izvest

an broj

starih predatih

praksi.

O tom e se više n e ć e

raspravljati

ili vezi s tim pita-

njem

svadati. Pravedno je

da

Rimska crkva s a č u v a

svoje obrede.

Ali neka

i

Crkva

u Konstantinopolju takode

s a č u v a

neke o b i č a j e

koje

je nasledila iz

prošlosti. Neka isto bude i

za

ostale i s t o č n e

katedre."

Videti

str.

15, 16.

95

\ ;ZQnlija

i

rimski

prim t



u vezi

sa

pitanjima vere. Na Zapadu su se,

p o č e v

od VI veka,

sa-

borskim

kanoni ma p o č e l e dodavati dekretalije papa, bez obazi

ranja

na

carsko zakonodavstvo.

219

Kad

se

raspravljalo o važenju

s a r d i č k i h

kanona u

aferi

s Ignatijem i Fotijem, vodilo

se

r a č u n a

o komplikacijama koje su nastajale usled razlika u prihvatanju i

t u m a č e n j u nekih kanona.

Kanon Sabora ujedinjenja i deklaracija

s a č i n j e n a

tokom

č e t v r t e sednice imali

su

u vidu

te razlike. Uzajamna

tolerancija

r z l i č i t i h praksi i

obreda

bila je

potrebna

ako su se u

b u d u ć n o s t i

hteli

i z b e ć i novi

sukobi izmedu crkava - nužnost koju, nažalost,

nisu morale

uvažavati

ni jedna ni

druga strana.

Istorija

č e t v r t o g v e n č a n j a

imperatora Lava Vl, koje je I s t o č -

na crkva smatrala nedozvoljenim, pokazuje

da

se papino apelaci

ona pravo i dalje prihvatalo i upražnjavalo u Vizantiji. Imperator

Lav VI, kome patrijarh Nikola Mistik nije

odobrio da

sklopi

tvrti brak,

okrenuo

se ka Rimu

i

ka

drugim

patrijarsima, traže-

od

njih

da

mu takav brak odobre. Papa Sergije

ll 904-911)

dozvolio je sklapanje tog braka uprkos tome što je

unutar

Vizan

tijske crkve pretio raskol. Inicijativa Lava VI zapravo se može po

smatrati kao apelacija Rimu

u jednom disciplinarnom

pitanju.

220

T a č n o

je da je

920,

kad je Nikola Mistik

ponovo v r a ć e n

na

svoje mes

to

od strane regenta i

savladara Romana

ILakapina

920-944), sazvao lokalni sabor, a č e t v r t i

brak

je s u đ e n u prisu

stvu legata pape Jovana X.

M e đ u t i m

taj inc ident pokazuje

da

su

dve crkve i dalje bile u

dobrim odnosima

kao i

933.

kad je Jovan

XI, na zahtev Romana

II 959-963), poslao legate u Konstanti

nopolj da

odobre

pokušaj uzdizanja na patrijarški tron šesnae

stogodišnjeg carevog sina Teofilakta.

Ta dva incidenta

a k o đ e

pokazuju da je papstvo, usled o č a j -

ne situacije koja je vladala u Italiji posle pada Karolinškog car

stva koje je štitilo Rim, i dalje zbog intriga rimskog plemstva

koje je postavljalo i skidala pape

po

svojoj volji,

ponovo

postalo

zavisno od vizantijskih careva.

219

Uporedi

ranije,

str.

49, 50.

220 je da

se

imperator

t a k o đ e

okrenuo ka drugim patrijarsima, kako

Nikola Mistik pominje u svom pismu 32,

ali iz

tog pisma o Č i g l e d n o proiz

lazi da je sam Nikola , kao i car. sma

tr

ao apelaciju

Rimu

i mešanje legata

glavnim st

var ima

PC Il l col. 200, 201. 204, 205, 206, 212).

96

Situacija se promenila 962. kad je Oton I postao imperator

i ostvario ideju o Rimskom carstvu na Zapadu; on je tada dobio

m o g u ć n o s t da vrši direktan uticaj na izbor papa. To je bio znak

da su nove nacije na Zapadu, koje nisu živele

pod

direktnom vlaš

starog

Rima

i kOjima je ideja o univerzalnom carstvu kojim vla-

da rimski imperator sa preston kom u Novom Rimu

bila

strana.

p o č e l e

da

zahtevaju svoj udeo u vladanju

h r i š

ć a n s k i m

svetom.'

Koliko su ti

novopridošli malo

razumeva1i ideju

o univerzal

nom carstvu u koju se u Vizantiji još č v r s t o verovalo, jasno poka

zuje incident koji se desio 968. Te godine,

Oton

I je poslao jednog

Langobarda koji je znao g r č k i , Liutpranda Kremonskog, caru Ni

kiforu

Faki

da traži ruku

jedne vizantijske princeze

za

svog sina,

b u d u ć e g cara. Papa Jovan X.II p r e p o r u č u j u ć i caru izaslanika, na

zvao

je

Nikifora

carem

Grka . Vizantincima se

nije

mogla naneti

ž e š ć a uvreda, b u d u ć i

da su

oni sebe nazivali

Rimljanima.

Izveš

taj

koji je sastavio Liutprand

122

o svom izaslanstvu

t a k o đ e

pokazuje

koliko su

novi

narodi loše poznavali

Vizantiju

i njen mentalitet.

Medutim, došlo je do incidenta 972. kad je car Jovan Cimi

skije 969-976) pristao na brak svoje n e ć a k e Teofane s

Otonom

II.

Njegov sin,

Oton

III, koga je podigla majka Grkinja, trebalo je da

otvori novu etapu u odnosima i z m e đ u Istoka i Zapada. Vizantijska

princeza, kojom je Oton III trebalo da se oženi, bila je v e ć na putu

za Rim kad je, iznenada, stigla vest o smrti mladog cara

{1002)-'' '

221

Reakcija

Vizantinaca na to upli tanje germanskih careva u rimske stvari

i izbor pape

bila

je žestoka. Tokom perioda opadanja Karolinškog carstva

Vizantinci

su

povratili izvestan

uticaj na izbor papa. Borba

i z m e đ u

ta dva

dela rimske aristokratije, jednog

kOji

je na strani Franaka, drugog

koji

viSe

vo

li

vizantijski uticaj, zatrovala je odnose Isto

ka

i Zapada tokom cele druge

polovine

X veka.

Kad je. na

primer, papa

Bonifacije

VII, koga su

podržava

li Vizan tinci. bio proteran iz Rima i morao da izbegne

II Vizan

tiju

974),

Vizantinci

su

pokazali nezadovoljstvo d e g r a d i r a j u ć i

rimsku patrijaršiju

koja je na imala papu koga nisu priznavali i koga su postavili na po

-

slednje mesto na jednoj od SVOjih lista patrijaraha i episkopa. Upore di II

Gelzer, Texte

der Notit;ae

episcopatuu11l

Abhandlungen der Bayerischen

Akad.

(Minhen, 1901) ,

st

r 569. Nolllia mora

biti

iz perioda 974-976.

222 Upo

redi

De legatiolIc

Co

nstantillopolilana. objavljena u

MOI/um.

Germa/li -

ac

his/or.

Scriptores

tOO1

3 str. 347-363. Uporedi t a k o đ e njegov Antapo-

dosis ibid

.

str. 273-339.

223

Upo

redi

F Dvornik,

T Je

Making o Central and Eastern

Europe.

London,

1949, st

r 95-185.

97

I musaa DI omik

\ i;:mtlJja i rimski primllt



Tokom pontifikat a germanskih papa koje su postavili Oto-

ni i Henrik II, Vizantinci su da

Rim za

novo-

tarije. Najvažnija je bila

v o đ e n j e

Filioque koje je službeno

u k l j u č e n o unikejski Simvol vere.' Izgleda

da

je papa Sergije IV

( /009-1012) sinodainim pismom O svo m izboru, kako je bilo

u o b i č a j e

da se

u č i n i po

slao u Vizantiju

Ispoveda nje

vere

sa

dodatkom Filioque Patrijarh

Sergije

je to ispovedanje odba-

cio i ime pape nije upisano vizantijske diptihe kojima su se

nalazila imena koja su se pominjala tokom liturgije. o g u ć e

je da od tada Vizantinci prestaju sa starom praksom da upisu

ju ime rimskih patrijaraha u svoje diptih e. Neki su kasnije taj

d o g a đ a j posmatrali kao t a k raskola. Nikita Nikejski, koji je

u XI veku napisao raspravu o raskolu, govori o prekidu kaji se

desio

pod

Sergijem, ali priznaje da nije znao razlog.

'

Ipak, ovo još uvek nije z n a č negiranje rim skog primata

od s

tran

e Vizantinaca niti , uistinu, t a k raskola. Bez sumnje,

od kraja X ve ka dve crkve nisu imale mnogo dodirnih

a k a ,

ali još nisu bile neprijatelji. Ipak, raslo je udaljavanje dva sveta.

Zapadni su sve manje i manje razumevali vizant ijskj koncept va-

seljenskog k o g carstva, a na Zapa

du

se

uop

štavala ideja

o tome da je samo car koga je papa krunisao u Rimu bio istiniti

naslednik cezara. Postojanje rimskog ca

ra

u Kon stantinopolju

bilo je skoro palo u zaborav.

Uprkos svemu, dokle god je Vizantija u v a l a posede u ju

žnoj Italiji ostajala je blizu Rimu, uprkos odbijanju i n e m o g u ć -

nosti

da

deluje. Dok je u južnoj Italiji postajao mo st

i z m e đ u

Vi-

zantije i Zapada , bila je pris utna m o g u ć n o s t da kontakti izmedu

Konstantinopolja i Rima postanu

č e š ć

i

Nažalost, taj

m

os

t su naglo razruši

li

normanski

voj

nici osvajanjem vizantijske

224 Uporedi J

A.

Jungmann,

MissarufII solenmia,

B e č , 1948 s

ir.

578 i dalje o

pojanju

Sim\ ola vere na

liturgiji u

Rimu. Izgl

e

da da

je proces

u k l j u č i v a n j a

Filioqlle

u

Sim vol vere

bio

p r i l i č n o

s

por

.

Cini se

da

upotreba dodaika

nije

poslala opšla

pre

1014.

225

PC tom

120, col. 717 i dalje. Uporedi F Dvornik, e Schisme de Photius

S

r. 532.

98

teritorije Italij e.' Taj d o g a đ a j je za odnose Istoka i Za:

ada morao imati još štetnije

po

s

ledICe

od rusenja mosta

Ilin

od s

tr

ane Avara i Slovena u Vl veku.

Mora da je jedna druga okolnost bila još važnija za udalja

vanje koje se

p o j a č a v a l o

i z m e đ u

dve

ju

crkava. BII:Je to

duboka

transformacija do koje je do šlo u zapadnom hn sca nstvu posle

uvodenja nekih germanskih o b i č a j a u crkvenu orga1l1zaclJu. Ger

mansko shvatanje svojine suštinski se r a z h k od h v a ~

1 J a

Rimljana i Grka. Ne mogavši da pojme m.ogucnost da kroz

st

itu cij u postanu v

la

snici zemlje ili g r a đ e v 1 l 1 e ~

n ~ a n s k e

nac Je

nastavile su

da

kao

jedinog

vlasnika zgrade ih

zdanJU

po smatra

·u onoga koji je naložio da se ono napravi.

Primena

tog pOjma

Jna crkvene institucije bila je uzrok

r e v o l u c l O ~ ~ r n o g .ra.zvo}a.

u

,.

t Za

padne

crkve. Tako su episkopi izgubIh adml1l1stratlv-

zIVa u d ' b. .

no upravljanje crkvama koje nisu sami izgradil

i.

Za. uz

1 I 1 a ~ 1

su

posmatrali crkve

i z g r a đ e n e

o svom tro

š.ku

ka? sv?}e v l ~ ~ n ~ s t : . ~

i sebi su pripisivali č a k i pravo da imenUjUsvestemke kOJI bl nJI

ma upravljali. . . ki h )

Taj sistem crkava koje imaju svog vlasmka ( Elgen rc en

u Francuskoj se primenjivao na opatije i eparhIJe. Komb11l0-

van sa

feudalnim sistemom,

o m o g u ć i o

je kraljeVima t O J ~

~ k e

di-

nastije da transformišu e m a č k u crkvu u Carsku crkvu ( Re

ichskirche ),

potpuno

p o s v e ć e n u kraljU

Ih

caru.

Po sledica takvog stanja bila je ta da Je u Xl veku zapadno

a n s t v o

postalo skupina

a u t o n o m ~ i h

i. n a l n J ~

.c

rka va

nad kojima je knez težio da , kao kralj I svestemk , za

dr

zl ne sa-

l

· ·e vec l vla sništvo dok ·e centralna vlast, papstvo,

mo uprav JanJ

. . , . .

I

. . k kicmena nlo ždina Crkve, sebe vIdela hsen u svoJ Ih pov a-

Isti

ns a . ..

r

m Zl

oupotrebe

koje su iz toga rezu ltirale - SI

mo

mja, posta-

~ j e episkopa kao laika, brak sveštenika - bile su odgovorne

za

opada

nj e ugleda Za

padne

crkve u X veku.

226

227

r

Cha

landon Histoire

N bol e delo o normansk.im osvajanjima II

ta

IJl Je .

. '

deaL d ~ m i l l a t i o l l

ormande

en Italie et

eli

Sicile tom

2 Pnnz

190

; d

r

U

por

e

di

A.

Fliche

,

a reforme gregorieflfle

P

ariz 1924

tom

l

s

tr

.

1 I a

Je.

99



fransoa Dvormk

ViZllnlrJll , r msk

prim l



Arapi, i tu je postavio

jednog

arhiepiskopa. Sazvao je Sabor u Si

pontu 1050. Na ovom Saboru je donet veliki broj reformnih

od-

r e d ~ b a . Neke od njih su bile usmerene protiv g r č k i h liturgijskih

oblca)a

kOJI

su se

o d o m a ć i l i

u ltaliji. Reformatorsko sveštenstvo

se tada prepustilo intenzivnoj aktivnosti u svim provincijama,

p o d r a z u m e v a j u ć i vizantijsku teritoriju Apuliju.

Grci su

p o č e l i

da brinu. Patrijarh Mihailo Kirularije (1043

-1058 231

bio je ambiciozan i ponosit č o v e k . Nije voleo Latine i

odgovoriO je kontrarnerama. Pošto su Latini nameravali da u Ita

liji. g r č ~ u

liturgijU zamene latinskim obredom, naredio je svim

latlI1sklI11

u s t a n o v a ~ a u Konstantinopolju da

pod

pretnjom

zatvaran)a usvo)e grckl obred. Za potrebe Grka iz Apulije patri

arh e od Lava, arhiepiskopa ohridskog, tražio da sastavi raspra

vu ko)a brani g r č k i obred i napada latinske prakse.

. Lav

je svoje č u v e n o pismom poslao latinskom tranijaskom

episkopu, na vizantijskoj teritoriji, k r i t i k u j u ć i u njemu latinske

prakse,

n a r o č i t o

upotrebu beskvasnog hleba u liturgiji. Zanimlji

vo

)e zapaZiti da nI)e pomenuo Filioque Pismo je poslato u jed

nom

.:.rlo lošem trenutku.

Ono

je

širilo anti1atinske prigovore U

A p u l ~ ) trenutku kad se, zbog napredovanja Normana

kOji

su

~ g . r o z a v a ~ 1 papsku i vizantijsku teritoriju, nametao vojni i politi

cki savez I z m e đ u pape i Vizantije. Da

bi

zadobio latinsko stanov

ništvo:car Konstantin IX

Monomah

(1042-1055) za upravnika

vlzantl)ske teritorije izabrao je Latina Argira, koji je pregovarao

sa papom?

paktu usmerenom protiv Normana.

BJ

To

je, uosta

lom, doprinelo porastu patrijarhove netrpeljivosti

jer

je Argir

23 Videti E. Amann, Michel C ć r u l a i r c , u; Diet.

de

theo/.

cathol.

Pariz, 1929,

t ~ m 10,

col.

1683- 1684.

Uporedi takode A. Michel , llumbert ul/d Keml/a

n ~ s , t.om 2, P a d e ~ b o r n , ~ - 1 9 3 0 . Uporedi t a k o đ e V

Grumel,

Les preli

m m ~ ~ r c s du selmme de

MIchel

C ć r u l i r e

ou la

question romuine avant

1054 u: Re\lue

des Etudes byzantil/es 10

(1952),

str.

5- 24,

i

P

L'Huilli

er,

Le

schisl11c

de 1054 , ll: Messager de l exarchat

du

patriarche rime eli Euro -

232

233

pe occidentale

5 (1954),

str.

144-164.

Ponovo izdato

u: PC 120,

col.

836 i

dalje.

O tO,m p i t a ~ L I . videti ]. Gay, L ltalie meridionale et ( Empire hywlItin de

~ 6 7 a

1071

l anz,

1904, str. 450- 472.

Uporedi takode D. M. Nicol, Byzan-

t l t ~ m and the Papacy in the Eleventh Cen tury , ll: TJle ournal

o

Eccles.

History 13

(1962), str. 1-20.

102

bio njegov l i č n i neprijatelj . Nažalost, Norrnani su

juna

1053. po

bedili papinu i vizantijsku armiju, a papa je zatvoren.

U m e đ u v r e m e n u Humbert je na papin poziv, kao odgovor

na pismo Lava Ohridskog, sastavio dugu raspravu

punu

kritika

i uvreda protiv g r č k i h

o b i č a j a . Ta

rasprava nije bila

u p u ć e n a

u

Konstantinopolj zato što je II medllvremenll car poslao nove

iza

slanike da

z a k l j u č e

antinormanski savez i ubedio je patrijarha

da uputi prijateljsko pismo papi. Papa je onda o d l u č i o da poša

lje

Humberta

, Frederika Lorenskog i Petra Amalfijskog kao lega

te u Konstantinopolj.

Humbert

je pripremio drugi odgovor na

Lavove napade. Bio je

k r a ć i

ali je i da lje, nažalost, bio izrazito

Ilfdiplomatski, n a r o i t o s obzirom na prilike. Hteo je da u njega

opet u k l j u č i skoro sve što je rekao u svojoj raspravi. Patrijarh se

samo mogao uvrediti, jer je kardinal izražavao sumnje u legitim

nost nj egovog izbora, sumnje koje je potkrepljivao č i n j e n m a .

Takode, pobunio se protiv upotrebe titule vaseljenski . To je, go

vorio je, skrnavilo prava Aleksandrije i Antiohije koje su imale

p r e i m u ć s t v o

nad Kon

stant

inopoljem usled njihove veze sa apo

sto lom Petrom. Ova titula je ugrožavala i pravo koje je

pripada

lo Rimu, majci svih katedri. Petrovski argument je, dakle, opet

bio usmeren protiv katedre u Konstantinopolju.

Patrijarh,

kOji

je

o č e k i v a o

prijateljsko pismo kao odgovor

na

svoje vlastito pismo, kratko ali

u č t i v o

bio je posebno izne

naden i posumnjao je u spletke od strane svog neprijatelja Argi

ra. U v r e đ e n Humbertovim stavom koji je ocenio kao nadmen,

odbio je da nastavi pregovore sa legatima i z j a v l j u j u da ih nije

poslao papa,

v e ć

Argir.

Humbert je krenuo

II

napad,

n a d a j u

se da uz carevu

p o m o ć

i verovatno ohrabren od strane Argira, m o ć i da smeni

patrijarha. ObjaviO je prvo i

d u g a č k o

pismo, prevedeno na

g r č -

ki, s l i č n o pamfletu protiv patrijarha. U s v a đ i sa monahom Niki

tom Stitatom, autorom rasprave kojom brani g r č k e o b i č a j e koje

je napao kardinal, Humbert je

l i č n o

pokrenuo pitanje Filioque

Na kritike latinskih o b i č a j a koje je sad ržala rasprava r č k o g mo

naha, odgovorio je na

ost

a š ć e

n

i uvredljiv n a č i n . Ipak, car,

234

Uporedi Humbertove sp

ise

protiv Grka u: PL tom 143, col. 744-769

(me-

du Lavovim pismima),

929- 1004. Novo

izdanje

Nikitinog

spi

sa

dao je

A.

Miche

l u svom delu

Humbert lind Keml/arios

tom 2, str. 322- 342.

103

Fnmsoa Dvormk

kaji se staraa

da

se sa

papom

z a k l j u č i

sporazum

obavezao

je

Ni

\

i::01ltija

i rimski primat

Sadržaj bule je uzdrmao ne samo patrijarha, v e ć i



kitu da

osudi svoje spise i

ponizi

se pred Humbertom.

Humbertovi pamfleti i pisma prvi put su otkrili Vizantinci_

ma principe reformatora. Do tada

ni

su vodili r a č u n a o prome

nama koje su se desile u stavu Rimske crkve. Iskreno g o v o r e ć i .

oni ih nisu razumeli. Ako posmatramo vizantijski razvoj što se

t i č e

papstva i njegovog položaja u Crkvi,

m o r a ć e m o

priznati

da

je

za vizantijski mentalitet širenje apsolutnog i direktnog autori

teta pape nad svim episkopima i vern icima koje su propovedali

reformatori

bilo u

suprotnosti

sa tradicijom koja

je

bila bliska

Vizantiji. To širenje je vodilo poništavanju autonomije njihovih

Crkava. Što se t i č

liturgijski h

prakSi Vizantinaca. one su posma

trane kao sumnjive. ako ne za osudu. Eto zašto argument

koji

je

Humberl da bi

potkrepio

svoje teze, izvukao iz Dona io on-

stantini

nije impresionirao Vizantince.

Oni su

n a r o č i t o

uvredljivim smatrali n a č i n na koji su radili

legati, tako da se,

umesto

da se

okrenu protiv patrijarha kao

što

se Humbert nadao. celo sveštenstvo svrstalo na njegovu stran

u.

Ono

što im je Humbert govorio bilo je

za

njih suviše novo. i nje

gova kritika g r č k i h

o b i č a j a

povredila

je

njihova

patriotska

ose

ć a n j a . Humbert

je

izgubiO strpljenje, pa iako

je saznao

za sm r t

pape, sastavio je č u v e n o pismo o izopštenju protiv patrijarha.

ostavio ga

je

na

oltaru

Svete Sofije i

napustio

grad.

Bula o izopštenju, koju

je Humbert

sastavio,

jasno pokazu-

je u kojoj meri se mentalitet Rimske crkve promenio pod utica

jem reformatora i koliko su oni malo razumeli s t o č n u crkvu i

njene o b i č a j e . Humbert je

u njoj

otkrivao ostatak

sv ih velikih

jeresi. prebacivao joj je simoniju - mada je simonija cvetala u

Zapadnoj

crkvi, a

ne na

Istoku -

osudivao je njene oženjene

sveš

tenike

, njihove

brade

i

duge

kose,

o s u đ i v a o je č a k

Vizanti

nce da su izos tavili Filioque iz

Sim

vola vere p o k a z a j u ć i time svo

je nepoznavanje istorije crkve.

135

235 Evo šta kaže M. Lugi povodom lc bule u svojoj knjizi

e

Scllisme hyz llItill,

Pariz, 1941, st r 205-206: "Sa svakog stanovišta, ovaj teatralni gest bio je

za ža lj

en

je: za

žaljenje zato što se nije moglo pitati da

li

su legati, dok

je

Sveta sto

li

ca bila prazna - bili kako treba o v l a š ć e n i da preduzmu tako

ozbiljnu meru; za žaljenje, zato što je beskorisna

i

neefikasna .. ; za žaljenje

104

duboko

cara. Nemir koji je usledio m e đ u narodom obavezao Je cara d.a

odustane od SVOjih napora da smiruje situaciju i da sazove veli

ki

sabor.

On je osudio bulu č i j i je primerak

bio

javno

spaljen i

izopštio legate za koje se govorilo da ih

je

poslao Argir. .

Tako

je

izaslanstvo koje

je trebalo da

sklopi savez

Izmedu

Vizantije i papstva završilo

t r a g i č n i m

raskidom.

L e ~ a h ,

naro

č i t o Humbert

bili su ozbiljno

odgovorni.

Ipak, prepiska

I z m e đ u

Mihaila Kirularija i Petra Antiohijskog,

otkriva nam da

je krivi

ca

i na strani Kirularija. U isto vreme, ta prepiska nam govori

koliko je udaljavanje

izmedu

Vizantije i Rima uznapredovalo.

Vidi se i da je Kirularije imao predrasude i

n e t a č n e

predstave o

Rim skoj crkvi i njenim

o b i č a j i m a .

2 3 6

*

Ipak,

kako

se Kirularije nije

okrenuo p r o t i ~ pape iiiprotiv

Latinske crkve kao takve,

pošto

legati nisu izopstih

patnJarha

I

njegove sledbenike , ne može se r e ć i da je Vizantija odbacila

sk i

primat

i

da

je

v e ć po

stojao raskol

izmedu

te dve crkve.

NOVI

pregovori su, naime , z a p o č e t i pod

pontifikatima

Viktora II , St:-

fana IX i 1072.

Aleksandra

II.

M e đ u t i m

normansko pitanje i -

nilo je pregovore m u č n i j i m a savez težim.

Na poziv Aleksandra II, sv. Petar Damijani sastavi? je r a s p r a

vu o greškama Grka, J7 koju je posvetio patrijarhu tesko Je znati

o kome patrijarhu se radilo - koji

je

tražio od Latma

da

ob)3sne

svoje

u č e n j e prema

kome Sveti Duh ishodi

Oca

i Sina. U toj

raspravi Damijani izražava svoje zadovoljstvo sto

Vidi

?a se .patn

jarh obratio ne bilo

kom

e v e ć

direktno sv.

Petru,

da

bl dobiO ob

jašnjenje latinskog

č e n j a . On t o v e u j e

papu

t o l o m

ko

ga

je sam Bog udostojio

da mu

otkrije svo

Je

taJne.

Posto

Je

naveo

pasus iz Mt 16 nastavlja: Tvorac sveta Je Izabrao ovoga

n a r o č i t o po samom sadrž

ajU te

n i c e i tonu kO i.m izgovorena. O n ~ je

prebacivala Kiruiariju i njegovim sledbenicima, h r e k t . [ ~ o . g o t o . v . o

SVI

ll

Vizantinci ma , pored zasnovanih prigovora, celu jednu senju )eresl LUlllLS

ljen

ih

z l o č i n a . Lugi daje i francuski prevod bule.

236 Vid

et

i tu prepisku u: PC 120,col. 75 1

8

19.

237

P

14 5, col. 633 642.

105

Fransoa

Dvornik

T

VizmrliJa

rim kJ

prim l

Ho



pre svih drugih smrtnika na celoj zemlji i njemu je dao, kao traj

nu povlasticu, katedru najvišeg nadzorništva, da bi se svaki č o v e k

koji želi da zna nešto božansko l duboko, okrenuo ka p r o r o č a n -

stvu i doktrini tog u Č i t e l j a . Damijani zatim na ikonomijski n a č i n

objašnjava r i m o k a t o l i č k o

u č e n j e

o Filioque.

Grci su mogli prihvatiti ovu definiciju o papinom primatu.

Sveti apostol Petar je uvek bio slavljen u Vizantijskoj crkvi i ona

mu je ukazivala vrlo veliko poštovanje, 8 a njegovi naslednici u

Rimu uvek su posmatrani kao

n a j v e ć i

autoriteti u stvarima

u č e -

nja. Iako ne izgleda da su patrijarhov demarš i Damijanijev od go

vor imali opipljivih rezultata, taj ispad barem pokazuje da je bilo

uvek m o g u ć e č a k i posle 1054, raspravljati na pomirljiv i ozbi

ljan n a č i n o razlikama koje su postojale i z m e đ u dveju crkava.

Na p o č e t k u

je izgledalo da su pregovori koje je

z a p o č e o

car

Mihailo VII sa papom Grigori jem VII

(1073-1085)

bili takve pri

rode da ponovo približiti dve crkve. Vizantijsko carstvo bilo je

u velikoj opasnos ti posle katastrofe u Manzikertu. Turci su zauzeli

veliki deo Male Azije i pretili su i s t o č n o m delu Carstva. Sve to je

cara

podstaklo da se okrene papi i da

mu traži

vojnu

p o m o ć

obe

ć a v a j

u ć i zauzvrat da obnoviti prijateljske odnose

sa

Rimom.

Papa je odgovorio

s r d a č n i m

pismom u kome je izražavao

svoje zadovoljstvo približavanjem. Mislio je da prikupi je dnu ar

miju kako bi došao u p o m o ć Konstantinopolju i da je on l i č n o

prati. Nažalost, Grigorijev poziv vitezovima - on se č a k obratio

i caru Henriku IV s ciljem da

pomogne

Konstantinopolju - ni

je imao o č e k i v a n i u č i n a k . 2 3 9 Uskoro je žestoki sukob kOji je su

protstavio Henrika IV i novu papsku ideologiju o

n a d m o ć i

du

hovnog nad svetovnim obavezao papu da traži

p o m o ć

i zaštitu

kod Normana, zakletih neprijatelja Vizantije. A ako verujemo

238 Upo red i šta o tome kaže J Meyendorffu svojoj studiji

..

S. Pierre, sa prima

ule

el

sa sllccession, dans la theologie

bY7..anline ,

ll: La prima/lte de Pierre

dalls I'fg/ise ortllOdoxe Neuchatel, 1960, str. 96 i dalje. Uporedi t a k o đ e

njegov č l a n a k

S

I Peter in Byzanline Theology",

u: St. Vladimir Semi"ary

Quarterly, tom 4, Njujork,

19

60, sir. 26- 48.

239 Videti izdanje

E.

Caspar, Das

Register Gregors VII

MomInI. Germ.

Hist.

Epislolae selectae, Berlin, 1920, str. 29 (pismo Miše u), 70, 75 (poziv pr in

č e v i m a ,

167 (pis mo Henriku IV), 173.

106

onome

što Ana Komnin o njemu kaže, Vizantinci su posebno

mrzeli pominjanje Grigorija VII.

Možemo se pitati da

li

je Grigorije imao više

s r e ć e

u svojim

odnosima

sa Vizantijom nego Lav IX Dovoljno je p r o č i t a t i nje

govo ictatus papae' da bi se uvidela ogromna udaljenost Isto

ka

od Zapada,

n a r o č i t o

otkada su ideje reformatora potpuno raz

vijene i bile primenjene na

odnose

saderdotiuma imperiuma.

Č a k se ima utisak da je Grigorije, s a s t a v l j a j u ć i taj

dokument

imao u vidu i neke težnje Vizantije. Izgleda da to pokaZUje izja

va da titula vaseljenski pripada

i s k l j u č i v o

papi. Isto kao i zah

tev da jedino ime pape bude svuda

pominjano u liturgiji, i da

naziv papa bude č u v a n samo za rimskog episkopa. Papa je ta

kode jedini kOji može potvrditi odluke sabora.

Ovi zahtevi izazvali su brojne prigovore kod Vizantinaca.

Sa druge strane, Vizantincima je bilo n e m o g u ć e da papi pripišu

vlast da postavlja cara, da razrešuje njegove p o t č i n j e n e posluš

nosti koja

mu

pripada,

č a k

i ako se

on

oglušio o svoje dužnosti;

bilo im je n e m o g u ć e da pripišu papi pravo da nosi careve insig

nije, i da obavežu kraljeve da ga pozdravljaju l j u b e Ć i mu stope.

Dokumenat

kOji je Grigorije objavio, a kOji je proglašavao

n a d m o ć

duhovne nad svetovnom v l a š ć u , razrušio je poslednje

ostatke h r i š ć a n s k o g jelinizrna, još prisutne na Zapadu. Rimska

crkva je ispovedala novu p o l i t i č k u ideologiju, vrlo r a z l i č i t u od

one koja je na Istoku još opstajala. Bilo je malo šansi da se d o đ e

do kompromisa z m e đ u dve ideologije.

Ipak, izgleda da Vizantinci još nisu postali svesni tako du-

boke promene. Tako, na primer, pismo koje je kijevski

mitropo

lit Jovan II

(1080-1089)'42

poslao antipapi Klimentu III izgleda

da pokazuje da je on još verovao u

m o g u ć n o s t

saveza i z m e đ u Ri-

ma i Vizantije. Mitropolit je s v e d o č i o o vrlo prijateljskom stavu

240 Anne Comncnc, Alexiade izdao i preveo

B

Leib, Pariz, 1937, tom l slr.47,

48,50,52.

241

Objavio

E.

Caspar,

op. cit. str.

202 208. Uporedi

H.

X.

Arquilliere,

Saillt

Gregaire VII Pariz, 1934, s

ir.

130 dalje. Uporedi studiju J T Gilchrist,

"Canon

Law

Aspects

of he

Eleventh CenturyGregor ian Reform Program

me

,

u:

7he

ourllal ofEcclesiastiealHistory, 13

(1962), sir.

21 38.

242 Izdanje A. Pavlov, K r i t i č e s k i e

opyty po istorii drev'lejšej

greko

-

russkoj

pole

miky protiv Latillja", SI.

Petersburg,

18

78, sir. 169, 186.

107

Fransoa

DI omik

prema Rimu. Nije izgledalo da ga

zanima

primat koliko druge

Vizantija i rimski prim(l/

Izgleda

da je

stvarno papa bio sasvim

spreman

da se vrati



zloupotrebe koje je opazio u latinskoj crkvi, n a r o č i t o Filioque.

On

je

podstakao Klimenta III da ude u kontakt sa patrijarhom

Konstantinopolja i

da

radi

na ukidanju

tih "zloupotreba".

Savez Grigorija VII

sa

Normanirna

naveo je

cara

Aleksija

Komnina (1081-1118) da se okrene Henriku IV

'

i njegovom

antipapi. Ovaj poslednji v e ć je bio ušao u kontakt sa Konstanti

nopoljem

kad

je naslednik Grigorija VII, Urban II, poslao svoje

legate

imperatoru.

I m a j u ć i u

vidu da mu Henrik

IV nije

mogao

biti od velike koristi,

car je

ušao u pregovore s

Urbanom

II. Na

dao

se

da

bi

papa mogao

držati Normane daleko od Vizantije.

Ovo

saznajemo kroz akte sabora kaji je car sazvao 1089.

244

Car, kOji je predsedavao saborom , izjavio je da je papa bio spreman

da

ponovo uspostavi harmoniju i z m e đ u Rima i Vizantije, ali se ža

lio

da

je ime pape bilo izostavljeno u diptihu

iz

Konstantinopolja.

T a k o đ e

je

pitao da li je bila uvedena kanonska odl uka koja

o v l a š ć u -

je raskid sa Rimom. Prelati su izjavili da nije postojala. Ali, pošto su

postojale važne razlike u

o b i č a j i m a

dveju crkava, bilo je

neophod

no da se

one

ukinu pre nego što se papino ime upiše u diptihe.

Onda je patrijarh Nikola III

(1084-111

I tražio od pape da,

za

p o č e t a k

pošalje svoje ispovedanje vere u Konstantinopolj, kao

što se to i n i l o svaki

put

kad je novi papa

u p u ć i v a o

u Konstantino

polj

pismo povodom

s v e č a n o g

u s t o l i č e n j a

Ako bi to ispovedanje

vere bilo z a d o v o l j a v a j u ć e njegovo ime bi se upi salo u diptihe. Za

tim bi se, za

osamnaest

meseci,

sabor

morao okupiti Konstan

tinopolju gde bi, u prisustvu pape ili njegovih poslanika, raspra

vljao o razlikama koje su postojale e đ u dveju crkava.

243 To

mu

je, verovatno, zavredelo izopštenje od strane Crigorija VII. On je,

b u d u ć i veran Mihailu Vl sa kOjim je bio u kontaktu, izopštio

1078.

Ni

kifora III Botanijata

kOji

je smenio Mihaila VII. Bile su to prve primene

uslova iz

Dictatus

papae. Uporedi E Caspar,

op.

cit., str. 400, 401, 524.

244

Objavio w. Holtzmann II svojoj studiji "Unionsverhandlungen zwischen

Kaiser Alexios I und PapsI Urban ll. im Jahre 1089", l l :

Byzantin.

Zeitscllrift

28 (1928),

str.

38-

67 (str.

60- 62).

Uporedi t a k o đ e V GrU1ne ,

Les Regestes

des

Actes

du

patriarcat

de

Constantinople

Pariz,

1947,

tom I,

fase. 3, str. 48.

108

u Konstantinopolj i da ga je normanski princ Rože Giskar u

tome

ohrabrivao.

245

Nažalost,

nemamo

dovoljno

dokumenata da

bismo mogli proceniti da li je papa zaista poslao pismo koje mu

je patrijarh tražio, i da li je njegovo

ime

bilo upisano u diptihe.

Dva dokumenta

iz istog vre

mena otkrivaju nam neprilike

koje su otežavale

put

obnavljanja

s r d a č n i j i h

odnosa.

Jedan

je

pi

smo Vasilija, mitropolita Regia u Kalabriji, kOji

je

morao da na

pusti svoje mesto jer su ga Norrnani proterali

kad

je posle osva

janja odbio da se p o t č i n i jurisdikciji pape. Poslat papi pre nego

što je patrijarh sazvao sabor, susreo

je Urbana

II na Saboru u

Melfiju gde je s njim imao

m u č n

razgovor. Pismo,

puno

gor

č i n e koje je uputio Nikoli III krajem 1089, prepuno je optužbi

protiv

pape, Normana i Latina uopšt

e.2 16

Ono

nam otkriva ose

ć a n j a Grka koje su Normani obavezivali da

napuste

Kalabriju

i kOji su videli svoje katedre pod

okupacijom

latinskog prelata.

Papa

je opet zahtevao

svoja

prava

nad nekada

vizantijskom Ita

lijom, koju mu

je

oduzeo i k o n o b o r č k i

car

Lav III

732-733.'' '

A Vizantinci su, prirodno, bili zbog toga o g o r č e n i .

Drugi dokument

je pismo

koje

je poslao

Nikola III Sime

onu II Jerusalimskom.248 To pismo s v e d o č i da se papa Urban

II t k o đ e okrenuo

drugim

patrijarsima

z a h t e v a j u ć i

od njih isto

što i od cara. Simeon je taj zahtev

pape

preneo

svom

kolegi iz

Konstantinopolja,

Nikoli III. Njegov odgovor nam

pokazuje

da

je

bio vrlo

zauzet greškama

Latina, n a r o č i t o azimom i pro

blemom

Filioque.

On

navodi u o b i č a j e n e argumente

protiv

tih

"grešaka", t k o đ e raspravlja o

navodima pisma,

kOjima

je

papa

hteo

da

potvrdi svoj primat u Crkvi. On ne odbija papi izvestan

245

To je potvrdio Codefroi Malaterra ll: Historia Skula

PL

149,

col.

1192.

246

Videti W. Holtzmann, op. ci ., str.

64-66.

247 O tom problemu videti M.

V

Anastos, "The Transfer

of

Illyricum, Cala

bria and Sicily to the Jurisdiction of the Patriarchate odf Constantinople

in 732-733", ll: Silloge

Bizalltina

in ollore di

S.

G. Mercati, Studi Bizantini

eneoellenici, 9 (Rim, 1957), str.

14

- 31.

248

Objavio A. Pavlov, K r i t i ć e s k i e

opyty

.. str.

158- 169.

Videti V. Crumel,

,,Jerusalem entre Rome et Byzance. Une lettfe

inconnue

du patriarche de

Constantinople Nicolas III

a

on c o m ~ g u e de Jerusalem",

u:

Echos d Oriel1t,

38 (1939),

str.

104-117.

109

r moo l vomik

primat. "Bilo je neko vreme, piše on, kad je papa bio prvi m e đ u

\ izaIl/IJIl

i

r imski primili

Naveli smo ovaj pasus

jer

z a k l j u č u j e sve ono što je Teofi



nama, kad je imao ista o s e ć a n j a i iste misli kao i mi. Sada kad

ima suprotna

o s e ć a n j a

kako

bi

se mogao zvati prvim? Neka, da-

kle, pokaže istost svoje vere, i onda primiti primat... Ali, ako

to ne u č i n i nikada

n e ć e

dobiti

ono

što traži od nas.

To pismo je nastalo pre Sabora iz 1089. Patrijarh je kasnije

smekšao, ali ton i sadržina tog pisma pokazuju koliko je bila ži

va

uspomena

iz 1054. u Vizantiji. Uprkos lOme, izgleda da su

pregovori nastavljeni i savez i z m e đ u Rima i Vizantije izgledao

je opet

m o g u ć

...

Arhiepiskop ohridski Teofilakt ponovo je pozvan da se izja

sni o greškama Latina. On je to u č i n i o u kratkoj

raspravj249

i

njegov sud iznenadio je u m e r e n o š ć u i pomirljivim namerama.

Teofilak izjavljuje da razlike u obredu i

o b i č a j i m a

nisu toliko

važne i da ne

bi

smele dovesti do raskola.

ne

se moraju posma-

trati o č i m a h r i š ć a n s k o g

m i l o s r đ a .

On

č a k

nalazi opravdanja i

za

Filioque

Ta

formula se razvila zato što latinskom jeZiku nedo-

staje dovoljna bogoslovska terminologija. On prihvata upotrebu

hleba azime od strane Latina, zato što pismo ne pominje

kOjim

hlebom se služilo tokom pashainog obeda. Tako dakle, z a k l j u č u -

je on, neka svaka Crkva u v a svoje

o b i č a j e

i ne prigovara drugoj

što ima prakse d r u g a č i j e od njenih.

no

što je važno jeste dogovor kaji se

t i č e

istinske vere.

Ako se kod

Zapadnih

nalazi

neka

greška koja slabi u č e n j e

otaca, kao što je

s l u č a j

za dodavanje u Simvol

onoga

što se

t i č e

Svetog

Duha

- to je n a j v e ć a opasnost - oni koji tu grešku ne bi

odbacili, p r o c e n j u j u ć i da

ona

zaslUŽUje da se ispravi, ti bi bili ne

dostojni oproštaja, č a k i ako bi govorili sa visine trona

kOji

pred

stavljaju svima kao najUZVišeniji, č a k i ako bi ispred istakli Petro-

vo ispovedanje i blagoslov

kOji

ide uz njega, č a k i ako bi mahali

ispred naših

o č i j u k l j u č e v i m a

carstva. Premda veruju da slave

Petra tim k l j u č e V i m a oni ga

o b e š č a š ć u j u

time što ruše

ono

što

je on ustanovio, i što ruše temelje crkve koju on treba da

drži .

249

Lib

er de ;;s

quorum Latili;

accusalltur

PC 126

,

col. 221 49

110

lakt u svojoj raspravi rekao o rimskom primatu.

Te r e č i

su do-

nekle i r o n i č n e ali pokaZUjU da je Teofilakt prihvatao petrov

sku tezu kojom su pape

branile

svoj

primat,

što je važno. Cela

rasprava iznenaduje željom

za

savezom izmedu dve crkve, koja

se u njoj

o s e ć a

Za njega

primat

nije predstavljao

tako

ozbiljnu

prepreku kao

Filioque

Teofilakt t a k o đ e govori o sv. Petru u svojim

t u m a č e n j i m a

jevandelja. K o m e n t a r i š u ć i Mt 16 18

250

on naglašava č i n j e n i c u

da je Gospod na Petru utemeljio svoju Crkvu. Petrovo 1Spove

danje

je temelj na koji se oslanjaju svi vernici.

Pošto nam

je

potvrdeno u H ristovom ispovedanjU. kako

bi

nas vrata pakla,

to jest grehovi mogli nadvladavati?" K l j u č e v i nebesa su samo

Petru ostavljeni, ali svi episkopi imaju istu vlast da vezuju i raz-

vezuju grehove.

Teofilakt je ubedljiviji kad govori o odeljku Lk

22,

32-33.

2"

:1

ti

kada

se

obratiš utvrdi

b r a ć u

svoju.' To

O Č i g l e d n o

z n a č i :

pošto sam te u č i n i o prvakom

m e đ u u č e n i c i m a .

kad

b u ~

deš plakao i kad se

budeš

pokajao što si me se

odrekao, utvrdi

druge. Tako ti treba raditi, tebi

kOji

si, posle mene, kamen i t ~ ~

melj Crkve. Treba misliti da ovo, da njih Petar

utvrdi,

ne vazI

samo za apostole iz Gospodnjeg vremena, v e ć i za sve vernike

do kraja vremena. Jer si to ti, Petar ..

kOji

si bio apostol i koji si

se odrekao, ali koji si opet, svojim pokajanjem, zadobio prven

stvo u vaseljeni

..

U svom

t u m a č e n j u Jn

21 , 15,252 Teofilakt piše: "Petru, ne ne

kom

drugom

v e ć

samo njemu,

Gospod

je poverio staranje nad

svim ovcama u vaseljeni. S druge strane, on kaže: Poverio je

Petru staranje nad svim vernicima. Ako je Jakov dobio jerusa-

limski tron, Petar je dobio vaseljenski." Teofilakt ovde ne uspo

stavlja direktnu vezu izmed u Petra i njegovih naslednika, v e ć je

z n a č a j n o

ono

što govori o Petru. On je dobro razumevao

p e t r o v

s

ki

argument

O

rimskom primatu.

250 PC 123 (01.320.

25 t PC t23,

(0 1

t073 C

D.

252

PC 124, (01.309 A-3 13

A.

Frall50a DI omik

VizmrriJl. i rimski prmral

ujedinjenja i o d l u č i o da l e d e godine ponovo sazove još jedan



toj mirnijoj atmosferi pripremao se prvi krstaški pohod,

glavna linija kojom je krenulo zapadno h r i š ć a n t v o ar Aleksije l

zaustavio je napredovanje Turaka u Maloj Aziji ali, pošto je carstvo

ipak izgubilo vel iki deo te provincije iz koje se

e ć i n o m

regrutova

la armija, car se okrenuo ka Zapadu da nade sled benike. Izgleda

da je o tom pitanju bio u pregovorima sa papom, pošto Ana Kom

nin piše u svom delu

Aleksijada

53

da je car 109I.

č e k o

odred

voj

nika kOji su dolazili iz Rima. Godine 109 5. carski poslanici su se

. obratili saboru kaji je papa sazvao u Plezansu p o z i v a j u ć i a n e

Zapada da krenu u o m o ć svojoj t o č n o j b r a ć i da pobede nevemi

ke kaji su zauzeli sveta mesta dragocena

za

celo h r i š ć a n s t v o

Izg leda da su ta haranga i pregovori sa carem sugerisali pa

pi ideju da nekoliko meseci kasnije pozove vernike ujedinjene u

Klermonu da oslobode sveta mesta iz ruku nevernika. Rezultat

je bio

i z n e n a d u j u ć i :

francusko plemstvo je na papin zahtev od

govorilo s

u s h i n j e m

Medutim, papin plan nije bio da Prvim

krstaškim ratom samo pomogne Grcima u njihovoj borbi protiv

Turaka i da oslobodi Jerusalim.

On

je za njega bio intimno ve-

za

n idejom o ujedinjenju dveju crkava. Verovatno da je bio po

stignut dogovor sa carem i da su se obOjica nadali da saradnja

h r i š ć a n s t v a

Istoka i Zapada i krv prosuta z a j e d n i č k i na bojnim

poljima

jednom

zauvek

z a p e č a t i t i

jedinstvo dveju crkava.'S<

Moglo se na t k u poverova ti da se njihove nade

ostvariti.

Po

sle osvajanja Antiohije, krstaši su ponovo postavi

li pravoslavnog patrijarha u svoj grad. Odnosi papinog legata,

Ademara Pija i patrijarha Simeona

II

lerusalimskog bili su

s r d a č -

niji pre osvajanja svetog grada. Sam papa je na

Sa

boru u Bariju

iz 1098.

'

raspravljao sa Grcima iz Italije i Vizantije o pitanju

253 Alexiade, 8, izd. B. Leib,

lom 2, SI

r.

1

39. Uporedi

Holtzmann,

Die

UlliOllSl er-

hal/dlungell .. op. cit., SIr. 38 - 67. O Alcksisu l, v

id

eti t a k o đ e F.

Cha

landon ,

Les Comnenes, tom I:

.

Essai sur le fC' gne d'Alexis I Comnene", Pariz, 1900.

254

O

iSloriji krstaških ratova,

videti R. GrolIsset,

Histoire des croisades,

3. tom,

Pariz,

19

4

1936; S. Run ciman, A History o h

CrtJssades

, 3. tom,

Kembridž,1951 -1953.

255 Uporedi B. Leib, Rome, Kiev et Byz(mce i afill du XI siecle, Pariz, 1924,

str. 287-297.

112

sabor u Rimu, da

bi

tu nastavio pregovore.

Nažalost, papa je umro iste godine, pre nego što je mogao

imenovati drugog legata umesto Ademara koji je. umro l098. Se

b i č n a politika Boemonda, jednog od v o đ a krstasa, s v ~ Je pokva

rila. Iako je o b e ć a o da caru vratiti sve gradove

kOJI

su

p n p a

dali carstvu, Boemond je

o d l u č i o

da zadrži

AntIOhiJU za

I

svoju porodiCU.

ar

je toliko dr

ža

o do posedovanja tog vaznog

strateškog mesta da je i n i o sve da povratI taj grad, ako treba I

armijom. Antiohiji su se mogli opaziti prvI znaCi raskola kad Je

1100. godine postavljen latinski patrijarh. Od te godme pravoslav

ni patrijarsi Antiohije rezidjraju u egzilu, u Konstantmopol u.

S druge strane,

s u o č a v a n j e

loše discip:inovane

t a s ~ e

ar

mije

sa

lokalnim stanovništvom Imalo Je uzasne

u l t a t e za

sa

vez izmedu dveju crkava. Razlike koje su

postOJOle

I Z m e đ u

te

dve civilizacije javno su se pokazale. Nevolje koje je pretrpelo

stanovništvo koje je bilo na putu

kr

stašima

i n i l e

su da

stvu zavlada opšte nepoverenje,

v e ć

prisutno

~ a t m l l n

Grci su Latine smatrali varvarima i divljacima, a

Latll1l

vero

vali da su Grci odgovorni za poraze koje su njihove armije

pele, iako je to

v e ć i n o m

bila njihova greška jer su zanemanvali

savele koj e su im Grci davali.

256

.

.

Ipak, uprkos svemu, opet je bilo moguce naCl miran na-

č i n

za

razgovor o razlikama

m e đ u d v ~ m a c ~ k v a m a

l o

p l t ~ n ~ u

rimskog primata, č a k i u Konstantll1opolJu. Rasprava kOJU

je episkop Anselmo Havelberški 57 vodio u glavnom gradu

256

257

P o r a ž a v a j u ć e posledice koje je s

udar

krstaša i

o k a l n o g s t a n o ~ n š t v a

imao

po ujedinjenje crkava i us

tr

ovao je

S.

RUllciman

svoJoJ

kn

Jlzl

.TIJe

E a ~ t -

ern

ScIlimI,

Oksford, 1935. str.

124

i dalje. Upored i

a k o đ e B.

LClb,

op.

CIt.

st r. 236-275, 302-307 (Guibert de Nogcnt).

Vidcti

te

dve nove studi

je

o Anselmu:

Kurt Fina

, "A

nse1m von a v e 1 ~

berg. Untcrsuchungen

zur

Kirchen - und Ge istesgeschichle d e ~ 12.

Jhl

s. ,

u: A lalecta Praemo1lStratensia, 32, (1956),

(I

?,57), { 1 9 ~ 8 ) , . ~ G .

c h r e ~

iber

Anseim

von Have1berg und

die Ostkirche ,u:

ZertschriJt

l l r . ~ c h ~ l 1

geschichte, 60 i 941), s

tr.

354-4

11.

. O r a z g o v ~ r i m a ~ ~ j e su

?rc

I L ~ ~ : ~ ~

imali II X

II veku

o

versk

im problcmnna,

n a r o č I t o

o

Fllroqu

.e V I ~ C t l P

se

n Das

Konzil

von Konstantinope1

11

66

und

die

Late

Iller , u: By

ztlll-

t i l l i ~ ~ l e Zeitscltrift, 48 (1955), str. 339-368; M. AnaSlOS, Some Aspecls

of Byzantine Influence on Latin Thought", u:

Twelfth

Century Europe,

113

Pr lIIsoa Dvormk

1136. vrlo

je

zanimljiva s tog stanovišta.

'

Prirod A I

je blO

potpuno

b

' d '

no. nse mo

\ itl lnlljtl i nmski

pnmlll

Da

bi

se OSiguralo da sve katedre ispovedaju istu veru



, .

.0

uzet I ejama reformatora o rimsk '

tu. On je

taj pnmat temerio

n ,.

.

om

pnma

Petru (Mt

16

.

18-19)'

j ,. a reelma upueemm sv. apostolu

umro II

Rimu sa sv a

l

na

CIJ1Jemcl

da je Petar propovedao i

gument

sv.

Lava

V ~ l i e ~ s t o l o m

Pavlom.

K o r i t e ć i

petrovski ar -

~ e d r e

u prvobitnoj

C r k ~ ; ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ ~ : ~ ~ r i s ~ m o A t r i

glavne

ka

-

sto ih

je

osnovao

Petar

.

j l ntlohlJU. zato

je uvek ostala verna

i s t i ~ ~ / ~ g ~ ; r i u ~ e i : : I ~ : k O . P ~ t ~ ? v a

crkva

Gospodnjim

r e č i m a

(Lk 22 32) d J

za

mlS1JU. prema

.istinitoj veri Crkva u

K

t'

. '

a utvrdi sve ostale crkve u

. ons antmapoiju

napraf

b'l .

stecište sv

ih

jeresi koje s - k d'l '

lV

. l a Je samo

zašto su Sve k u ca zaga I e ostale t o č n e crkve Eto

cr ve morale da p t .

R

k '

što

je

ona predlagala. os

uJu

llns u crkvu i slede

Ono

je

v r l ~ ~ ~ ~ ; ~ : , ~ ~ ; : : : o : r ~ t i v n i k a

ep,Nikite

i ~ o m i d i j s k o g

bio

mata'

' ' ' Ne

d " . Jegovlh reel

kOJe

se

tJCU

rimskog pri-

" " o nCem I ne odbacujem

pr

" t

R

k

izvanrednost si

mi

hvalio

U'

. I r ~ a

,I.ms

e crkve č i j u

tamo da su postoj·ala tri

p

at

~ ~ a s ~ ~ 1 k t a n n d ~

.lstonJama, naime,

R

·

r1JarslJS

a se Ista vezan b

lm. Aleksa ndrija i Antioh" d .. . .- a u ratstvo:

ja

katedra II

Carstvu. lJa,

.me II

kOJima Je

Rim, najuzviše

ni

-

va

katedra

l

u

neJ

'a

. I m a ° k v P r l r ~ 1 a t .

Eto zašto je Rim nazvan pr -

Snim

cr

em

t .

i njegovom sudu treba pod m pl an)lma njega treba po

zva ti

k

·

vrgnutlona

što se p . d

lm pravilima ne može razumet i." rema zaje nlc-

..Medutim. episkop Rima

l i č n o

ne

bi

sn

lOm

svete

nstva. ni najvišim sveštenikom

i 1 : ~ ~ o d : I i ~ ~ ~ o : :

kne

mo

e

plS opom

prve katedre

Tako'

B .( .. • e sa

rodno

sti. sin Jovana rim

kj

.

k

Je

om

aC1Je

Ill . rim ske na-

Foke da

je a p o s t o l s k ~ d ~ š t e e ~ ~

op. dobio (potvrdu) od cara

pošto je Crkva u Konstantin r zenog Petra glava sVlh crkava.

la pr vom zbog prenos

e

. Copa

JU.

u tom trenutku. sebe naziva-

258

259

nJa arstva.

izd. M. e/adett, G. Post , R. Rc lold . .

(O Hugu Iterijanusu i Nikil" N' k

Y

' d ~ '

(VIskonsJn, /961), str, 131- 187

I N I t oml ljskom str

14

0 149) P V

Ille

t l , , ,

otes d'histoire et d

rt e , . - .

o . Gru -

29

(I

930), str. 336, rasprava

s;

r a ~ l I ; e .byzanti nes" u:

Echos d Oriel/t,

Dia/agi, knjiga 3, PL 188 col 121 ~ g . r d '

I .(

13. Oklobra 11 54.

d

I . . . Je pogl 5-6)

,

.,

co, /2 1

71

dalje (pog . 7-8), .

114

(Rim) je poslao svoje delegate u svaku od njih - možda Nikita

misli na delegacije koje su nos

il

e pismo o izboru i ispo

ve

danje

vere koje je uz to bilo dodato; oni su morali paziti na

o č u v n j e

istinite vere. Kad je. usled prenosa glavnog grada.

Kon

stantino

polj dobio drugo mesto u jerarhiji. ovaj

č a j

deleg iranja tako

de mu je bio prenese n.

..

Ovo je, moj predragi brate, zapisano u drevnim istorijama.

A

li

Rimska crkva, kojoj mi ne

p o r i č e m o

prvenstvo

m đ u

sestra

ma. i kojoj. kao

p r e d d a v a j u

na opšte m saboru. priznajemo

prvo mesto po

č a s t i .

sama se. usled SV

Ojih

pretenzija. odvojila.

kada je prigrabila monarhiju koja nije u skladu sa njenom slu

i om

i kada je. nakon što se Carstvo podelilo. odVOjila episkope

i crkve Istoka i Zapada. A kad je. s ticajem okolnosti. bez našeg

prisustva sazvala sabor zapadnih episkopa. pravedno je bilo da

ti episkopi prihvate i drže odluke kako i

r i l i

... No. kako je mo

u ć e

da mi, iako

se

u pitanjima

k a t o l i č k e

vere slažemo sa Rim

skom crkvom.

b u d u ć i

da ne držimo sabore kad i ona. prihvati

mo odluke koje su razmotrene bez našeg mišlj enja i o kOjima

ništa ne znamo?"

"Ako rimski prvosveštenik,

a s e d a j u

na uzviše nom mestu

svoje slave,

h o ć e

da

se

žesti protiv nas i

u j e

nam

n a r e đ e n j a

sa

visine svoje u

zv

i

še

nos

ti

, ako da sudi o našim crkvama,

ne

pr

ema na

še

m savetu ,

v e ć

prema svom sopstvenom sudu ka

ko on

že li

. kakvo bratstvo. i kakvo srodstvo bi moglo posto

ja

ti

u tome?

Ko

bi

ikada mogao prihvatiti takvu stvar? Jer

onda

se mi ne bismo mogli više nazivati

i

vi

še

ne bismo

ni

bili

sinovi Crkve,

v e ć

istinski robovi."

Ako je autoritet pape

mor

ao biti takav kakvim

ga

Anselmo

predstavlja.

bi

služilo Pismo. znanje.

g r č k a

mudrost? Ako

je

to

tako. neka papa ostane jedini episkop i gospodar. ..Ali. ako

h o ć e

da ima

sa

radnike u Vinogradu Gospodnjem, neka ostane u

smirenosti svog primata i ne prezire svoju Istina Hristova

nas je iznedrila u okrilju Crkve ne za ropstvo

v e ć za

slobodu."

Ni kita je svoje r e č i potvrdio

n a v o d e ć i Jn

20.23 i Mt 16 .

19

.

r e č i

kOjima je Gospod svim apostolima bez izuzetka

dad

e io

v

la

st da otpuštaju greho"e. da vezuju i razvezuju. An

se

lmo je.

115



P

OG

L

AV

L

JE

V

II

I



K

a

t

as

tr

of

a

iz

1

2

0

4.

i

n

je

ne

po

s

le

di

c

e

K

at

ast

ro

fa

iz

1

20

4.

-

N

ov

i

sta

v

viz

an

ti

jsk

ih

b

og

os

lo

va

. -

A

po

st

ol

i k

ao

u

niv

er

za

ln

i

II p

ol

em

ic

i p

ro

ti

v p

ri

ma

ta

.

-

Pa

pa

j

e

po

sta

vš

i j

er

eti

k

izg

ub

io

p

rim

a

t.

- N

o

vo

M

t

1

6, 18

-

19;

V

ar

laa

m

K

a

va

sila

. -

S

im

eo

n

So

lu

ns

ki

i

n

ep

o

z

na

ti a

ut

or.

-

I

mp

er

at

or

i

su

s

e

tr u

di

li

da

od

rž

e

do

br

e

od

n

os

e

sa

p

ap

-

stvom. Pap

e

po

d

p

ri t

is

ko

m

H

en

ri

ka

V

i

Fr

id

ri h

a

Ba

rb

ar

os

e

bi

li

su

s

kl o

n

i p

re

d l

oz

im

a k

O

ji

su

d

ola

zi

li

iz

V

iza

nt

ije

. C

a

re

vi

A

lek

si

-

je

J

ov

an

i

M

an

oj

lo '

is

tic

al

i s

u

id e

ju

o

R

im

sk

o

m

ca

rs

tv u

i

su

se

s

pr

em

n

im

n

a

uj

ed

in j

en

je

p

od

u

sl

ov

om

d

a

pa

pe

p

ri

-

zn

aj

u

vi

za n

ti

js k

o

g c

ar

a

ka

o

je

d in

o

g

is t

in i

to

g.

M

an

o

jl o

K

o

mn

in

l1

43

-1

18

1

)

j

e b

io

s

pr

em

a

n

da

sa

ve

z

sa

p

ap

-

s

tv

om

da

je

i s

am

b

io

na

k

lon

je

n

L

a

tin

im

a.

2

64

Sv

i

ti

p

la

no

vi

s

u s

e

na

su

ka

li

na

s

te

nu

n

ov

og

gi o

z

no

g

sh

va

ta n

ja

p

ap

stv

a.

N

ad

a

hn

ut

i g

ri

go

ri j

an

sk

om

id

ej o

m

o

su

pe

ri

or

no st

i d

uh

ov

n

og

n

ad

sv

et

ov

ni

m

p

ap

e

su

b

rin

u

le

da

o

dr

že

s v

oj

u

pr

ev

la s

t

na

d

i

Z a

p

ad

ni

m

ca

rs

tv

om

i

n

ad

la

tin

sk

im

k

ne

že

vi

na

m

a

n

a Is

to

ku

. O

n

i

nis

u

mogli prihvatiti

pr

ev

la

st

ca

ra

, j

er

je

je

lin

iz

am

k

ji

su

V

iza

n

li

nc

i

is p

ov

ed

al

i

d

ug

o

bi

o z

ab

o

ra v

lj

en

n

a Z

a

pa

du

.

O

p

et

p

ok

uš

aj i

v

iza

nt

ijs

kih

c

ar

ev

a n

ai

šli

su

n

a s

ve

ž

ivl

je

pr

ot

i-

vl

je

nje

d

ela

s

ve

š te

ns

tv

a

i s

tan

ov

n

iš t

va

ko

je

je

iz

i

sk

us

tva

2

63

Z

a

vi š

e p

oj

ed

in o

st i

v

ide

ti

F

Ch

al a

nd

on

e

s C

On

l1lf

lleS

to

m

2:

Jea

n

Il

C

om

n

e

ne

e

t M

anu

el l

C

om

n

en e

P

ar

iz 1

912

.

Up

or

ed

i

W

. No

rd

en,

D

as P

aps

ltu

m

uf

/d

By

zaf

lz

Be

rli

n 1

90

3,

s tr

.

8

8

i

dal

je.

264

U

po

re

di

V.

Gr

um

el

Au

se

uil

de

la

I

I

cr

o is

ad

e.

De

ux

let

tre

s d

e

Ma

nu

el

C

om

ne

ne

au

p

ape

, ll

R

evu

e des

rt

l d

es b

yw

l1li

nes

3

1

94

5),

s

tr. 14

3-

16

7.

11

9

F IIISOO DvormJ.

pri susretu sa krstašima, n a u č i l o da mrzi Latine. Oni nisu shva

Vi.Zlmtl)ll i

rimski

primIlI

On

ga

jednostavno

o d r i č e i negira, č a k i

primat kOji

sv. apostol



tali nova poimanja papstva i odbacivali su njegove ideje

O

vase

ljenskoj prevlasti.

Rezultat tog razvoja bio je

masakr

Latina nastanjenih u

Konstantinopolju 1182.265 Ta ozbiljna n e s r e ć a prouzrokovala

je

antivizantijsku reakciju na Za padu. Raširila se ideja koju je

v e ć

Boemond

sugerisao

da

je jedini put

uspeha

krstaških

poho

da osvajanje Konstantinopolja

izamena

vizantijskog cara latin

skim. To se i ostvarilo 1204. za vreme Č e t v r t o g krstaškog rata.

Scene strave koje su se u gradu odigrale posle p o b e d n i č k o g ula

ska Latina, Vizantinci nisu nikad zaboravili. Taj t r a g i č n i razvoj

z a p e č a t i l o je postavljanje latinskog patrijarha u Konstantinopo

lju, tako

da

je raskol dostigao vrhunac.

...

Tek pošto su Latini osvojili Konstantinopolj, Vizantinci

su shvatili razvoj

kroz

kOji

je prošla ideja o

rimskom primatu.

Postavljanje

patrijarha

od

strane

pape, imenovanje

ep

iskopa

bez savetovanja sa

saborima

i bez careve

potvrde,

bila su isku

stva

kojima se nisu nadali. Kad ne

bi

znali

da

se to na

Zapadu

tako

dešavalo, ne bi ni pomislili da se u njihovoj Crkvi može

desiti s l i č n a stvar.

Bolje od drugih savremenih spisa,

jedan

kratki

anonim

ni spis

266

otkriva nam o č a j Vizantinaca posle osvajanja. Ras

prava se zove Zašto su nas Latini prešli . Autor oplakuje kr

staško skrnavljenje crkava, zamenu vizantijskih sveštenika

~ a t i n s k i m sveš tenici ma; on posebno žestoko protestuje protiv

Imenovanja Venecijanca Tomasa Morozinija za patrijarha Kon

stantinopolja. U njegovim žalbama o s e ć a se mržnja prema La

tll1lma. Autor te rasprave otišao je i da lje od svih drugih vizan

tijskih p o l e m i č a r a

tl onome

što se t i č e

primata rimskog

pape.

265

266

K a o . ~ d g o v o r , m . o . ~ n a r i sa latinskih brodova napali su

s t a n o v l 1 i ~ t v o

grada.

ŠtavIse, t 185, Vdl}am

ff

kralj Sicilije, koji je za uzeo grad Solun, masakri

rao j veliki deo stanovništva.

O b j < l V . i ~ Arsenij, Tri stafy eizvesiflago r e č e s k a g o p i s a f e l j a l l a Č 1 1 t 1 Xlll ve-

ka

(tn

elanka nepozna tog g r č k o g pisca na

p o č e

t k u XIII veka), Moskva,

1892. st

r.

84- 115.

120

Petar ima u saboru apostola.

Katastrofa latinskog za

po

sedanja Konstantinopolja nije

imala samo posledice na verski i p o l i t i č k i život Vizantinaca, v e ć

je duboko uticala na sve vizantijsko bogoslovsko mišljenje koje

se t i č e primata. e d n o je da je opšta usmerenost imala ne

gativan karakter. U svo

jim raspravama

sa Latinima i u

p o l e m i

kim spisima vizantijski bogoslovi su odbacili latinsko poimanje

primata

onakvog

kakav se naglo razotkrio pred njihovim o č i -

ma. Ipak, uprkos neprijateljstvu kojim su se hranili protiv sve

ga što je latin skog porekla, nisu se usudili

da

idu tako daleko

kao autor anonimnog spisa. Bilo je tu č i n j e n i c a koje su o s e ć a

da moraju poštovati.

Oni

su najpre s a č u v a l i poštovanje prema

sv. apostolu Petru

'

kojeg su i dalje nazivali korifejem apostola i

č i j i primat

su prihvatali. Zatim, priznavali su odluke sabora, ko

je se

t i č u

položaja patrijaraha,

odluke

Nikejskog sabora,

od

luke

Prvog

sabora

u Konstantinopolju, i prirodno, od luke Sabora u

Halkidonu.

Oni

su najzad prihvatali carske odluke,

n a r o

č i t o od

luke justinijana

kOji

je u više navrata potvrdio prvo mesto koje

zauzima episkop Rima u jerarhiji. Takode, navodi

iz

jevandelja

koje su izvodili Latini da bi dokazali primat Petrovog nasledni

ka

i

kOji

su toliko zaneli neke vizantijske bogoslove iz prošlosti

nisu prošli bez stvaranja zbrke koju su želeli da p r e v a z i đ u

S izuzetkom

anonimno

g autora, skoro svi g r č k i p o l e m i č a -

ri iz

XII i XIII veka nastavili su

da

daju Petru

p o č a s n i

naziv

prvaka.

Ipak,

patrijarh jovan Kamatir

(1198-1206)

p o d s e ć a

u svom pismu papi Inokentiju III da je i Pavle bio nazivan

sud izabrani (Dap 9,

15

i da je jakov predsedavao Saborom

267

Za

više

pojedinosti,

videli M. Jugic

Theologia

dogmatica,

tom

4, str. 320

- 348.

Uporedi takode Petrov primat, studij e A. Afanass ieff,

N.

Koulom

zine, J McyendorfT,

A.

Scb

meman,

Ncuchatel, 1960. Studija J Mejendor

fa je najbolja. Uporedi takode E Stephanou, La primaute

roma

ine dans

I'apologie orthodoxc ,

u:

I1chos d'Oriellf, 30 (193 1), str. 212-232. i a r o č i t o

D. T.

Strotmann

, .,Les co r

yphees Pierre

et Paul et les aut res Apotres , ll

ire1likotl,

1963,

str.

164- 176.

Autor tu ispituje nazive koje slI lekstovi vizan

t ijskih kancelarija davali P

etru

i Pavlu.

121

runsoll/J\ omik

u Jerusalimu. ' Crkva ima za temelj apostole i proroke Ef 2,

VillllltiJ(l i rimski prim(l/

i optužuje Rimljane

da

su svojim stavom

s p r e č i l i

crkvenu

pentar



20) i ne treba zaboraviti da je ugaoni kamen sam Hristos,

To prvenstvo Hrista nad Petrom još više je naglasio

n e p o z n ~

ti

patrijarh Konstantinopolja u svom pismu patrijarhu Jerusalima.

On

tu jednostavno izjavljuje

da

je glava Crkve Hristos i odbija

da

kaže da je papa glava Crkve, kako su to Latini hteli da nametnu.'

Da

bi

oslabio

z a k l j u č k e

koje su Latini

i z v l a č i l i

iz

č i n j e n i c e

da

je papa Petrov naslednik, vizantijski bogoslovi su obnovili te

zu

prema

kojoj su apostoli bili pastiri vaseljene i nisu mogli

da

se posmatraju kao episkopi nekog grada.' Prvi episkop Rima

nije bio Petar, v e ć Lin koga je rukopoložio Petar.

Taj argument je još izrazitije koristio Nikola Mesarit u r a s p r a ~

vi do

koje je došlo u avgustu 1206. u prisustvu patrijarha Tomasa

Morozinija.

27l

Po njegovom mišljenju, vezivanje samo Petra za

Rim bila je judejska praksa. R e č i

iz

Mt 16, 18 treba t u m a č i t i kao da

se odnose ne samo na Rimsku crkvu, v e ć na vaseljensku Crkvu,

S l i č a n

argument

je

takode

koristio njegov

brat

Jovan

tokom

rasprave koja je

održana

29.

septembra

iste

godine

u prisustvu

kardinala Benedikta.

m

Jovan potvrduje

da su

apostoli izvršili

vaseljensku misiju i

da

su rukopoložili

sedamdeset

u č e n i k a kao

episkope r a z l i č i t i h gradova.

Patrijarh

German

II i 222-1240), u

jednom

od svojih pi sa

ma

Kipranima,273 t a k o đ e kaže da je jedini

primat

Hristov

primat

268 To pismo još nije objavljeno. Nalazi se II Ms. Paris. graecus 1302 (X III

vek), fal.

272- 273.

Vrlo jc teško za

t a n j e

Nekoliko odlomaka koji se

primata objavio je M. Jugie, IlIeologia dogmatica christiaflorum orientali-

11111,

tom 4, Pariz, 931, str. 341-342.

269 Izdanje

A. Pavlov,

r i t i č e s k i e opyty, op. cit.,

164-165.

270 Jovan Kamateros,

Pariz.

gr. 1302, fal. 272 bis; anonimni, izd. Arsenij, st r.

J07,

III;

pismo patrijarha Jerusalima, izd. A. Pa vlov, str, 165.

271 A

Heisenberg, Neue Quellen zur Geschichte des lateinischen Kaiser

tums und der Kirchenunuion , u: SitzUllgsber,

der

Bayr.

Akad.,

Phil.

hist. Kl.,

2 (\923),

str.

22-24.

Za više pojedinosti, videti studiju

R.

Janin ,

Au lendemain de la conqucte de Constantinople.

Les

tentatives d'union

des J::glises (1204-1208;

t

208-12 14} , Lt: Eehos

d Orient

, 32 (1933), st r. 5- 20,

195-202.

Uporedi t a k o đ e

V

Grmnel, Le patriarcat byzantin, de Michel

Cerulaire

a 1204 ,

u:

Revue des ttl/des byzalltilles 4 (1946),

str.

257- 263.

272 Izdanje A Heisenberg,

op.

cit., 1 (1922), str. 54 i dalje.

273 PC 140.coI.616C-617

A.

122

hiju. Nepoznati autor rasprave nazvane Protiv

onih

koji kažu

da je Rim prvo sedište , nepravedno pripisane Fotiju, preuzima

argumentaciju Mesarita.

74

K o r i s t e ć i ideju da su apostoli bili vaseljenski pastiri i da se ne

mogu posmatrati kao episkopi r a z l i č i t i h gradova, vizantijski pole

m i č a r i

izgubili su naviku

da

se, u korist Konstantinopolja, služe

predanjem

prema

kome je to sedište osnovao Andrej koga je Hri

stos

prvog

pozvao i koji je Petra priveo Gospodu. Ostaju, naime,

još samo Mesarit kOji je pokušao

da

koristi taj

argument

i

nepo

znati autor pamfleta protiv rimskog primata koji ga je sledio.

Taj argument je, naime, imao vrednost samo u vezi sa petrov

skim argumentom.

On

je davao Grcima odgovor protiv Latina ko

ji su se nekada služili petrovskim argumentom kao n a j m o ć n i j i m

oružjem da bi se suprotstavili težnjama Konstantinopolja. Ako su

Latini zasnivali primat Rima na č i n j e n i c i da je Petar u njemu

bo

ravio, Antiohija je imala još više prava da zagovara primat, pošto

je Petar u njoj propovedao

č a k

i pre dolaska u Rim. Što se Jerusa

lima t i č e

on

je a k o đ e mogao potraživati primat, i to tim legitim

nije što je sami

Gospod

u njemu propovedao i postradao. Dakle,

u svetlosti te argumentacije vidimo

da

Grci nisu pridavali

v ~ l i k u

važnost

Č i n j e n i c i

da je neku epa rhiju osnovao jedan apostol.2,S

Ipak.

uprkos

svoj g o r č i n i koju su Vizantinci

o s e ć a

li

prema

Rimu posle 1204, oni nisu mogli prenebregnuti predanje uskla

divanja crkvene organizacije sa p o l i t i č k o m

podelom

Carstva.

Ona

je

sankcionisana na

tri

sabora

i

Justinijanovim

dekretima

i davala je Rimu prvo mesto u crkvenoj jerarhiji. Vizantinci su

274

Izdanje M. GordilIo. Photius et primatus romanus ,

u: Orientalia

cI/ri

-

sliana periodica.

6 (1940), str. 5-39. Uporedi

F

Dvornik, Le

Sd/isme

de

PIlOtius, str.

187

i dalje; Idem, The Id

ea o Apostolicity,

str.

247-253.

275

Prirodno, pentarhij sk u ideju su koristili i brojni

p o l e m i č a r i

i

b o g o s l o ~ i

kao oružje protiv rimskog primata. Uporedi M. Jugie, Theolagia dogmt1tl-

ea, tom

4,

str.

456 i

dalje. Patrijarh Nil

(1379- 1388),

u

svom

pismu Urba

nu VI. izgleda da pripisuje papi primat bar po

a s t i

(F.

M i k l o s i C h - M i . i l l e r ~

Acta patrit1rehatus C01lStantillOpoiitt1l1i, tom 2, str. 87).

On

takode govon

o pentarhiji

(ibid.,

str.

40).

123

FmllS ) IlJvorrr;k

nastavili da se služe tim predanjem da bi odricali božanski karak

ter rimskog primata. Taj

primat

nije bio loš; on je Rimu pripisan

\ iza/ltija i

ri mki

primal

pravoslavne eklisiologije posle

1204.

Evo kako je nepoznati patri

{



zbog važnosti koju je

imao

u Carstvu kao glavni grad. Patrijarh

Mihailo Anhijal 1170-1177), o d g o v a r a j u ć i caru Manojiu na sa

boru na kome se ras

pravljalo

O m o g u ć n o s t i m a ujedinjenja.2i6

prihvatio je važenje Donatio Constantini kao prvog carskog

do-

kumenta kOji

Rimu pripisuje primat. Taj primat, kaže on, ostaje

v a ž e ć i i priznaje se dokle god papa ispoveda istinitu veru. On je

izgubio

primat

kad je pristao na jeres Fi ioque.

Mihaila je

sledio njegov savremenik Andronik

Kamatir.277

Nepoznati

patrijarh. kOji

je napisao pismo

patrijarhu Jerusalima.

bio je istog mišljenja kad kaže da

j

papa nekada bio prvi zato što

je tada ispovedao

istu

veru ...

Neka

se ponovo uspostavi

istost

vere

i

onda

neka ponovo uzme svoj primat. ' Izgleda da je Mihailo

Anhijal č a k želeo da prenese primat na konstantinopoljsku kate

dru, drugu po rangu patrijaršijskih sedišta, pošto je prva katedra,

ona u Rimu, postala j e r e t i č k a Takvo je i mišljenje retora Manue

la,

u njegovom odgovoru jednom dominikanskom redovniku.

79

Jovan Mesarit

280

ide još dalje. On prihvata da bi papa mo

gao delovati kao vrhovni sudija ako se neko, koga je patrijarh ili

sinod osudio, pozove na njega. O č i g l e d n o je da papa tu povlasti

cu

može koristiti samo ako ispoveda istinitu veru. A privilegija

ipak

nije bogoustanovljena. v e ć je zasnovana sal110 na kanon

skom pravu. Brat

Jovana

Mesarita. Nikola, branio je s l i č n o miš

ljenje u

ra

s

pravi koja

se održala

1214.281

Te izjave

su z n a č a j n e

U

njima nalazimo odjek

odredaba

sa Sabora iz

861.

,

T u m a č e n j e

Gospodnjih r e č i

Mt 16,

18)

koje su dali neki

bogoslovi tog vremen a imalo je dalekosežne posledice za razvoj

276 Videti taj

dijalog u:

Vizantijskij Vrememlik,

tom

14 1907), str.

344-357,

objaviO Ch. Loparev.

277 Uporedi

J.llergenrother,

Photius

Ratisbonne, 186

7- 1869,

tom

3

str.

813.

278 Izd

anj

e A. Pavlov, lac.

cit.

279

Uporedi

Arsenij, Mafluila velikago ritora otvet domillikallu

Francisku

Mo-

skva, 1889,

s

tr

.

19.

280 A.

Heisenberg, op.

cit., I str. 57.

281

A.

Heisenberg, op.

cit., III 1923), str.

34

i

dalje.

124

jarh, autor pisma u p u ć e n o g jerusalimskol11 patrijarhu t u m a č i o

te r e č i : Hristos

je

Pastir i Gospod,

ali

on

je

preneo pastirsku

službu na Petra

..

Ipak, vidimo da danas svi episkopi poseduju

tu istu ulogu. Dakle, ako je Hristos pripisao primat Petru d a j U Ć i

mu pastirsku službu. primat mora na

isti

n a č i n

da

se prizna dru-

gima. pošto

su pastiri;

i

tako

svi

biti

prvi.

Mesarit, a k o đ e , izjavljuje da treba objasniti o b e ć a n j e dato Pe

tru Mt

16,

18) u k a t o l i č a n s k o m smislu,

p r e n o s e ć i

ga svima oni

ma kOji su verovali i kOji veruju .. Cela Crkva nalazi svoj temelj na

tom kamenu,

to

jest na

Petrovoj

nauci. shodno o b e ć a n j u . 2 8 3

Antilatinski p o l e m i č a r i iz XIII veka nisu razradili dogmat

ski sistem kOji se t i č e rimskog primata u Crkvi. Ipak njihovi za

k l j U Č C i ,

č e s t o improvizovani pod pritiskom d o g a đ a j a , ostali su

osnova za vizantijsko bogoslovsko mišljenje XIV i

XV

veka.

Taj

period je dao više vrednih bogoslova, i njihova doktrina o pri

matu

predstavlja

se na

s i s t e m a t i č n i j i

n a č i n .

Svi oni prave vrlo jasnu razliku izmedu funkcije apostola i

funkCije episkopa, g o v o r e ć i kao njihovi prethodnici, da su apo

sto li bili vaseljenski U Č i t e l j i Eto zašto, izjavljuje Varlaam pre

svog povratka u Rimsku crkvu, Petar nije mogao preneti KIi

mentu svoj karakter korifeja apostola,

v e ć

samo na celokupan

episkopat. Rimski episkop se od tada ne može posmatrati kao

prvak drugih

episkopa' Varlaam priznaje papi izvestan pri

mat, ali

samo onaj

kaji su mu

dali carevi, Konstantin - ovde,

bez

sumnje,

treba

videti aluziju

na Dorzatio Constantini

- i Justi

nijan i sabori. Svaki episkop

kOji

ispoveda Petrovu veru nasled

nik je apostola.'

282 Izdanje

A.

Pa

vlov, st

r.

165.

Videti studiju J Meyendorff,

Saint

Pierre,

sa

primaute et

sa

succession dans

la

theologie

byzantine ,

u:

Petrov primat

Pral oslavnoj crkvi,

Neuch

atcl, 1960, str. 104.

283 Mesarites, (izd. Heisenberg,

I,

s

tr.

57-S8 , odbacuje takode s a r d i č k e kano

ne. Po

njemu,

ti

kanoni

važe za Zapad, ali

ne

za

Is

tok.

Anonimna

rasprava

koju je

izdao

GordilIo,

loco

cit., str. 14

i

dalje,

takode

je vrlo

neprijateljski

raspoložena

prema

tom saboru.

284 Contra

LatirIOs

PG

15 col.

1260-1263.

285 Ne

poznatu

raspravu Varlaama, ParisiIIIIs GmeCIIs 1218

iz

XV ve ka

(lep o

pismo),

fol.

101, 127.

130,

navodi i J Mejendorf, op. cit., s

tr.

109.

125

.J

t

T ,

f

\

J

s

U

Fra HOIl /J1 omik

Nil Kavasila ponavlja tvr dnje Varlaama koje se t i č u karakte-

ra episkopa Rima.

'

Ali on ide dalje od Varlaama p r e u z i m a j u ć i

\ i::(wtl}(l1 rimski pnm(lt

ispoveda Petrovu veru pošto dodaje

Filioque

Simvolu i zato je

izgubiO svoj primat.

289



t u m a č e n j e

Mt

16

,

18

koje su dali

p o l e m i č a r i .

Hristos je sagra-

dio Crkvu na Petrovom ispovedanju i svih

onih

koji su bili č u v a -

ri tog ispovedanja. Ti č u v a r i to su episkopi koji su tako svi Pe

trovi naslednici.

2 7

Rezultat tog t u m a č e n j a je jasan: vase lj ensku

Crkvu

predstavljaju svi episkopi koji

su

jednaki,

b u d u ć i

da

su

Petrovi naslednici

i

ispovedaju njegovu veru.

.

Simeon Solunski, iako je t u m a č i o Petrovo n a s l e đ e kao na

slede u istinitoj veri, pokazuje se

n a j i z r i č i t i j i m od

svih bogoslo-

va XV veka

po

ovom pitanju. Evo šta

on

kaže o

papinom

pri -

matu: ' Kad Latini kažu

da

je episkop Rima prvi, ne treba im

p r o t i v r e č i t i . To ne može štetiti Crkvi. Neka nam samo pokažu

da istrajava u Petrovoj veri i veri njegOVih naslednika i da ima

sve ono što dolazi od Petra, i onda biti prvi , voda i glava svih,

naj

viši prvosveštenik:

Jer

sve to je o patrijarsima Rima u prošlosti. Njegov

presto je apostol ski, i arhijerej kOji tu zaseda, dokle god ispove-

da istinitu veru, naziva se Petrovim naslednikom. Ne postoji ni

ko ko

misli i govori dobro, a da to može o d r e

Po

što je podsetio na ono što su sabori rekli o mestu rim

skog episkopa, on navodi

ono

što je rekao Latinima u jednoj

ra spravi o primatu:

"S

a papama Petrom, Linom, Klimentom,

Stefanom, lpolitom, Silvestrom, Inokentijem, Lavom, Agapi-

tom, Martinom, Agatonom i drugim papama i patrijarsima

mi

smo

u zajednici u Hristu

i

nemamo razloga da se odvajamo

od

njih. To je jasno, pošto slavimo njihov pomen, n a z i v a j u ih

u č i t e l j i m a i ocima. Ako d o đ e neki

kOji

bi bio č a n njima po

ispovedanju vere , svom životu, o b i č a j i m a pra voslavlja,

biru..aš

z a j e d Otac. S m a t r a ć ga za Petra, veze jedinstva o s t a ć e

zadugo

Lu

v oye

vek=.

ažalost, dodaje on, sada šnji papa ne

286 De

primatu papac,

PC

149,

co

l 704-705.

287 Ibid. co

l

708

B

288 Dialogus contra lwereses, pogl.

22, PC 155,

col.

120- 121.

126

Simeonovim r e č i m a otkriva se sko

ro

n o s t a l g i akce

nat, žaljenje

za

vremenom u kojem su pape bili branioci vere ,

priznati kao prvaci i slav lj eni kao Petrovi naslednici. Ista

ra

spo

loženja su, izgleda, podstakla nepoznatog autora i j u sam raspra -

vu,

uo

stalom vrlo kratku, na

šao

u Vatikanskoj biblioteci.

Ona

je k1asirana kao rasprava O saborima, ali se pre radi o pismu ko

je je neki Vizantinac napisao papi. Autor naglašava i n j e n i c u da

su episkopi starog Rima

t v o v a l i

na sedam opštih sa bora koji

su odredili veru svih n a . Tih sedam svetih i vase ljenskih

sabora, episkopi naslednici Petra, korifeja svetih i slavnih apo-

stola, prihvatili su i U V jili

jednodu

šno. Neki su tu bili pri sutni

l i č n o (s

ic

), u z i m a j u č e š ć a u radu i d a j U Ć i svoj pristanak na

ono

što je rešeno, drugi, kako bi

s a r a đ i v a l i

s ocima, slali su ljude

kOji su im bili najbliŽi i delili su njihovo mišljenje, i p o t v r đ u j u ć i

sve, č v r s t o i

ja

sno sa visine Vaše božanske apostolske stolice.

Anonimni autor nabraja potom sve pape pod j o m vladavinom

su se

od r

ža

li sabo

ri , i zatim i n j e da ža

li

što je neko tako pose-

jao

korov u Rimu , posle č e g a nabraja zloupotrebe. RukopiS je,

nažalost, nepotpun.

To

pismo verovatno datira iz XIV veka.

Po

ovim p o l e m i č k i m spisima

mo

žemo da vidimo da je

problem primata jedna od prvih preokupaC ija Vizantinaca,

nakon što se desio raskol posle

r e ć n i h

voj nih i p o l i t i k i h do-

g a đ a j a . Neprestani

odbrambeni

i negativan stav

kOji

su

g r č k i


smatrali obaveznim da pokažu prema Latinima i

nji

hovim težnjama s p r e č i o ih je da razviju svoj vla sti ti eklisio loški

sistem, i

da

ga

t a č n o

odrede da

bi se suprotstavili latinsk

om

si-

stemu.

o g u ć e

je ipak u njihovim mišljenjima

p r o n a ć i

izvestan

289

Genadije Shoiar

je prvi patrijarh kOji

je bio

izabr

an pod

tur

skim režimom,

uložio

je sv

u sn

ag

u u polemiku protiv

Filioque Ne

koliko

alUZija

na

pri-

ma

t, koje se pojavljuju njegovim spis

ima

, nalaze se n a r o njegovoj

prvoj

ras

pravi

o Ishodenjll (izd.

L Petit

-

M. Jugie

,

Pariz, 1929,

tom

2.

str. 62-63

i jednom od njegovih pisa

ma

ibid.,

tom

4, 1935, s

tr.

206-207).

On

deli

id

eje svojih

sav

remenika o

Petru kao

O "episkopu i pastiru vaselje

ne",

što

sc ne

može

r e ć i za Petrove

nasIednike.

290 Vaticanus

Graecus

166 , fol. 179, 180.

Pismo

je sa kraja

XIV ili p o č e t k a

XV

veka.

127

Fmmoa vornik

broj z a j e d n i č k i h crta. Tako se na primer nisu usudili izuzev

jednog

ili možda dva izuzetka, da o d r i č u Petrov primat, ali su

Vizantija

i

rimski primat

Na Istoku, gde je postojao veliki broj sedišta koja su osnova

li apostoli, apostolsko poreklo neke katedre nije bilo cenjeno

po



smatrali sve episkope Petrovim naslednicima. Crkva je bila sa

gradena na sten i njihovog ispovedanja i

jedino

oni koji su s a č u -

vali svoju veru mogli su biti smatrani njihovim naslednicima.

Bog je davao svoju blagodat svakoj Crkvi koja je imala

jednog

episkopa kOji ima Petrovu veru i poseduje svetotajinsku puno-

Primat kOji je Rim uživao kad su pape imale Petrovu veru

dali su njegovom episkopu sabor i imperator.

Može se bez sumnje u nekim od njihovih izjava otkriti

.

l i č n o s t

s onim što su Kiprijan Irinej

č a k

i Origen i Psevdo-Di

onisije

291

mislili o životu Crkve ali vizantijski


nisu

imali svest o tome jer svoje argumente nisu tražili njihovim

spisima. Njihovo neprijateljstvo

prema

težnjama latinskog sveš

tenstva i g o r č i n a koju su o s e ć a l i protiv rušitelja svog Carstva te

rali su ih da traže drugo rešenje za problem kOji ih je opsedao:

kako pomiriti ideju primata s idejom Hristove crkve

*

Shema koju smo

s č i n i l i

o problemu rimskog primata u Vi-

zantiji daleko je od toga da bude kompletna. Zadovoljili smo se da

ispitamo najvažnija i n a j k a r a k t e r i s t i č n i j a s v e d o č a n s t v a Ipak

č i n i

se o Č i g l e d n i m da je ta ideja o primatu u Vizantiji pretrpela dubo

ku promenu p o č e v od XI veka. Svakako, period od IV do X veka

od n a j v e ć e g je n a č a j a Primat Rima je tada bio p r i h v a ć e n kao pri

rodna stvar, pošto je Rim bio glavni grad Carstva i njegova ideolo

ška osnova. Štaviše, Rim je bio dom apostola Petra i Pavla kOji su

tu boravili. Nikejski sabor nije imao potrebu da definiše

ili

potvrdi

taj primat. On je priznat dosta pre Konstantina Velikog, kao

č i n j e -

nica o kojoj nije bilo nužno raspravljati

ili

je uspostavljati.

Ipak, kako je n a č e l o uskladivanja sa


podelom

Carstva bilo r i h v a ć e n o kao temelj organizacije Crkve, Vizantin

ci su bili u iskušenju da

primat

izvedu iz odluka Sabora u Nike

ji, Konstantinopolju i Halkidonu, i dekreta justinijana I Foke i

justinijana

II.

291 Uporedi

J

Meyendorff Saint Pierre

sa

primal/te. op cit. str

114

128

svojoj pravoj vrednosti; zato nije bilo lako papstvu da navede

Vi-

zantince da prihvate božansko poreklo primata. z a s n i v a j u ć i ga

na

Gospodnjim

r e č i m a (Mt 16 18-19).

Kriza koju je prouzrokovalo izglasavanje 28.

kanona

na

Saboru u Halkidonu, kOji p o t v r đ u j e

drugo

mesto Konstantino

polju posle Rima s t a v l j a j u ć i

pod

njegovu jurisdikciju tri civilne

eparhije Carstva, i kroz stav sv. Lava Velikog, mora biti pripisa

na č i n j e n i c i da su oci u 28. kanonu izostavili da

p menu

apo

stolski i petrovski karakter sedišta u Rimu, iako su taj karakter

oni priznali tokom sabora i posle njega.

Napor kOji su pape u č i n i l e da u organizaciji Crkve zamene

n a č e l o u s k l a đ i v a n j a principom apostolstva imalo je izvestan

nak u VII veku kada je Vizantija p o č e l a da pripisuje apostolski

karakter katedri u Konstantinopolju, zbog toga što je on usle

dio posle Efesa - apostolskog sedišta koje je osnovao

sv.

jovan

- u upravljanju eparhijom Azije. Legenda koja pripisuje aposto

lu Andreju osnivanje sedišta u Vizantiji, koja p o č i n j e da kruži

tokom VIII veka, t a k o đ e se razvila pod uticajem apostolske

propagan de koja je dolazila iz Rima.

Brojne dogmatske krize koje su se desile posle mešanja

cara u oblast rezervisanu za sveštenstva

u č i n i l e

su da Vizantin

ci poštuju č v r s t i pravoslavan stav apostolske katedre u Rimu

i p o m o ć koju je

ona

uvek davala

braniocima

pravoslavlja. Me

đ u t i m strah da kompromitovati nezavisnost svojih Crkava

s p r e č i o je pravoslavne da prihvate zahteve koje su postavljale

neke pape -

n a r o č i t o

Gelazije, Simah i Nikola I - da sebi pripi

šu

direktnu

i

neposrednu

jurisdikciju nad celom Crkvom, r a č u

n a j u ć i tu i Istok.

Trebalo je n a ć i neki kompromis.

Do

njega dolazi u IX veku

pod patrijarhom Fotijem, koji je, pak, ironijom sudbine, uvek

s

matran

žestokim neprijateljem primata. Pravo apelacije na pa

pu, pravo koje je proisticalo iz njegovog primata, u Vizantiji je

prvi put upotrebljeno i č a k prvi

put

priznato na Saboru iz 861.

Rimsko predanje koje je pripisivalo osnivanje sedišta u Rimu sa

mo

sv.

apostolu Petru, a da se nije govorilo O

sv.

apostolu Pavlu,

129

FWI1$O(l

Dvomik

najzad Je

p r i h v a ć e n o

u Vizantiji, i n a v o đ e n j e Gospodnjih r e č i

kOJ l n a Je Petru poverio

primat

bile su ostavljene u g r č k o m izda

\ 'iZa/llijIJ i

r msk

primil

pokazuju jasno da je u osnovi u Vizantiji i dalje bila p r i h v a ć e n a

ideja o primatu u okviru kompromisa do koga se došlo u IX veku.



nJu papskIh pIsamaposlatih na Sabor od 879-880. Fotije je bra-

111?

autonomiju svoJe Crkve, ali je sa svojim

vern icima

prihvatio

pnmat apostolskog sedišta u Rimu.

B i I ~ je

to

jedna dobra osnova za

kasniji

razvOj principa rim

skog pnmata u Vizantiji. Nažalost, ugled kaji je Rim tu stekao u

veku morao

se

umanjiti tokom

s l e d e ć e g

veka koji je bio obele

zen opadanjem papstva.' Uticaj kaji su kraljevi N e m a č k e , po ob

navlJanJu Zapadnog nmskog carstva, izvršili na izbor papa tako

Je

d o p f l n ~ o

umanjenju

ugleda

papstva

u č i m a

Vizantinaea.

Sve

to ce ubrzati udaljavanje i z m e đ u Rimske i Vizantijske

crkve. Kako su nedostajah kontakti i z m e đ u Rima i Vizantije

pravoslavni nisu

v ~ d i l . i

r a č u n a o dubokoj promeni

koja se

d e s i l ~

na Zapadu pod utIcajem r e f o r m i s t i č k o g pokreta kaji je došao

IZ Alza.sa I Burgonje Shvatanje rimskog primata, kakvo je bilo

p ~ h : a c e n o

u

~ I Z a n t l l , lako nije

nikada bilo jasno definisano,

bIlo

Je

nedovoljno reformatorima. U njihovoj revnosti da uzdig

nu

ugled

papstva oni su išli dalje od Gelazija, Simaha i Nikole.

ZahtevalI .su ne.

s a m ~

d i r . e k t ~ u

i neposrednu jurisdikciju

za pa-

pu

nad s v ~ m ~ p l s k . ~ p l ~ a l sVIm

vernicima,

v e ć i,

u njihovom ne

poznavanJu hturglJsklh i crkvenih razlika koje postoje u crkva

J ~ t o k a , potpunu Istovetnost sa rimskim praksama

na

Istoku

I na Zapadu.

N e s r e ć n i sukob koji se desio 1054. bio je rezultat r a z l i č i t o g

razvoJa crkvene. Ideologije dvaju svetova. Ipak, iako je taj n e s r e ć -

~ o g a ~ a J uveeao nepoverenje medu crkvama,

ne

može se

r e ć i

daje

bas u tom trenutku došlo do raskola. Vizantinci nisu uvek

bilI svesni toga d: je Zapad, p o t v r đ u j u ć i prevlast duhovnog nad

s v e t o ~ n . ~ m , k o , ~ a c n o . I ~ a p u s t i o p o l i t i č k i sistem n s k o g jelini

zrna kOJI su

0111

samIIspovedali. Nadali su se da krstaški rato

VI zauvek z a ~ e č a ~ . i t i

)edinstvo i

zadovoljavali

su

se raspravama

na

akademskI

naell1

I

bez pozitivnih

rezultata

o razlikama

medu

crkvama. Izjave Teofilakta Ohridskog i Nikite Nikomidijskog

292

Ova d ~ . k a ~ C n c i j a se pojavljuje u

sferi

ideja.

Uporedi

1-1.

M.

Klinkenberg,

De

r O I n 1 s c h e Primar im 10 Jahrhundert , ll: Zeitschrift jiir

Rechtsgeschi-

ehte,

Kanon. Abt.,

42

19

55),

str.

1

-57.

130

Nažalost,

krstaški ratovi nisu dali

o č e k i v a n i

rezultat.

SVOjim

i n o m

delovanja

krs

taši

su u č i n i l i

Latine

vrlo nepopularnim me-

g r č k i m stanovništvom, a

rušenje Vizantijskog

carstva zauzima

njem

Konstantinopolja

od strane Latina stavilo je t a č k u

na

svaku

m o g u ć n o s t saveza. Raskol je

p o č e o

od tog momenta, pos

le

1204.

Potom, Vizantinci

su

negirali i odbacili

rimski

primat.

Ipak, uprkos neprijateljskom stavu g r č k i h bogoslova, može se

videti da je s e ć a n j e na prošlost još bilo živo u Vizantiji.

Odba-

civan je rimski

primat pod

izgovorom da je papa postao jeretik

p r i h v a t a j u ć i Filioque Medutim, Simeon Solunski je bio sasvim

spreman

da mu vrati primat kad bi

napustio

tu jeres .

Vrlo je jasno da je argumentacija g r č k i h bogoslova posle

1204. bila o p t e r e ć e n a

predrasudama

koje je stvorio

p o l i t i č k i

raz

voj. Bilo bi sasvim

za

žaljenje kada bi

moderni

pravoslavni bo

goslovi koristili spise tih bogoslova i p o l e m i č a r a kao osnovu za

g r a đ e n j e pravoslavne eklisiologije

.'

Takode je za žaljenje to

što se zapadni bogoslovi drže tih spisa da bi ocenili bogoslovska

mišljenje Vizantinaca.

Sve to

nije ispravno. Ne može

se

izgraditi savez na zastare

lom materijalu, uprljanom

predrasudama

koje su rezultat greša

ka

i pogrešnog bavljenja

p r o š l o š ć u .

Ako na

obe

strane postoji

želja da se ozbiljno poradi na približavanju i možda na ujed i-

njenju, treba se okrenuti periodu od IV

do

XI veka. Tu se moze

p r o n ć i osnova za

savez.

293 Kad se pogledaju eseji o pravoslavnoj eklisiologiji, asvioni, uostalom, nema

ju

i

stu

vrednost,

zapaža se

da

se moderni

pravoslavni

bogoslovi

slažu

oko

potvrde

da su

cklisiološki problemi, koji se predstavljaju

njima

i drugim

bogoslovi ma, daleko od loga

da

budu rešeni. Videti

n a r o č i t o šta

o tome

kaže G. Florovsky u svojoj studiji s e , sa nature et sa taehe ,

u: L tg/ise

IIniverselle dollS le

dessein

de Diell (tom I, Documents

de

l'Assemblee

d'Am

sterdam),

Neuch5.lel - Pariz,

1949,

str.

61;

Idem,

Le

Corps du Christ vi

van t ,

u:

La Soillte tg/ise universe /le. COIifrOlltation oecwncniqlle

Neuchate

l

_

Pariz,

1948,

sIr. Il; J

Meyendorff,

L tg/ise orllwdoxe

hier

el aujourd lmi,

Pariz,

1960,

str. 179; p Evdokimov,

L Ortlwdoxie

.

Neuehatel

- Pariz,

1959,

str. 123 Videti detaljno i ekumensko ispitivanje novijih eklisioloških raspra

va koje je objavio O.

E.

Lanne , Le mystere de \ ~ g l i s e dans

la

perspective de

la t h ć o l o g i e Orthodoxe ,

u:

c

nikoll

35 1962 .

str.

171

-2 12

3

Frantisek Dvornik - Vizantija i Rimski Primat

Documents

Transcript of Frantisek Dvornik - Vizantija i Rimski Primat