Francuska-Poluge komandovanja-

Kritika kapitalizmaPotpuno razorena, zemlja se koncentrisala na obnovuKapitalistiki sistem je smatran propalim i prevazienim. Osnovom zla su smatrane porodine firme i bogati poslodavci, koji su sebe hteli da zatite od konkurencije, da ouvaju porodinu tradiciju

Godine 1939. prosean vek francuskih industrijskih postrojenja bio je 4 puta vei od amerikih i 3 puta vei od britanskih, ali je proizvodnja po radnom asu iznosila svega jednu treinu proizvodnje u SAD i polovinu proizvodnje u Britanijiivotni standard i prihod po glavi stanovnika su bili slini kao pre Prvog svetskog rataNazadna ekonomska organizovanost bila je uzrok francuske vojne i politike slabostiStari sistem je bio nesposoban da obezbedi obnovuVeliki broj preduzea je u ratu saraivao sa nacistima

NacionalizacijaDrava mora da dri poluge komandovanjaPrivatni, kontrolisani i nacionalizovani sektorNacionalizacija=podsticanje ulaganja, modernizacija i napredak, suzbijanje privatnog monopola, i ujedinjenje sitnih industrijskih grana Dravna intervencija u privrednom ivotu spreavala je masovnu nezaposlenost i neiskorienost ljudskih, tehnikih i prirodnih faktora proizvodnje i veliku inflaciju, odnosno ozbiljniju trino-monetarnu nestabilnost

Compagnie Francaise des Petroles i eleznicaDe Golova vlada je pristupila izgradnji rudnika uglja, velikih banaka, osiguravajuih drutava, kompanija za proizvodnju struje i gasa, Air France-a, Renault-a...Kontrola nad 20% industrijeZakoni o nacionalizaciji 1945. i 1947. Planifikacija

Razvojni planoviI (1947-1950)-precizirao je naine na koje e izvrna vlast imati uticaja na 6 osnovnih sektora-proizvodnju uglja, elika, cementa, poljoprivredne mainerije i transport II (1954-1957)-istraivanje, poboljanje proizvodnje, reforma marketinga, pristupanje opremi i treningIII (1958-1961)- rast i korekcija ravnotee plata IV (1962-1965)-rast, puna zaposlenost, maksimalna efikasnost, poboljanje infrastrukture, obrazovanja i modernizacija gradova V (1966-1970)-poveanje proizvodnje za 27%

Uloga ana MoneaRoen u porodici proizvoaa konjakaNapustio je kolu u 16. godini i poeo da putuje svetom prodajuci ovo pieTokom Prvog svetskog rata odigrao je kljunu ulogu u organizovanju snabdevanja saveznika1919. imenovan je za zamenika generalnog sekretara Lige narodaPosle 2 godine vraa se porodinom biznisu, ali ni tu ne ostaje dugo, ve ubrzo odlazi da se bavi bankarstvomZa vreme Drugog svetskog rata radio je kao koordinator snabdevanja i obnove za francusku vladu u egzilu, i kao ovek za ekonomske veze sa SAD

Moneov plan

Nastao kao rezultat posustajanja francuske privrede, koja nije imala mnogo resursa na raspolaganju, kako u pogledu sirovina, tak ni u pogledu finansijaOdreuje prioritete, ciljeve ulaganja i preraspodelu fondova, koncentriui se na obnovu, posebno u nacionalizovanoj elektroprivredi, proizvodnji uglja,eleznici, i nenacionalizovanoj proizvodnji elika i cementa Nije bio samo nacionalni plan razvoja, ve i osnova za dobijanje amerike finansijske pomoi

Cilj je bio francuski ekonomski oporavak na raun ekonomskog slabljenja Nemake, a to se posebno odnosilo na sektore uglja i elikaIstorijski posmatrano, manjak uglja u Francuskoj ometao je francusku proizvodnju elika, dok ga je Nemaka imala jako puno, posebno u oblasti Rura na zapadu zemljePretpostavka je bila da e Francuska, budui da Nemaka ekonomski visi o koncu, imati neogranien pristup uglju iz Rura, i da moe iskoristiti posleratna trita koja su ranije bila puna proizvoaca iz NemakeKontrola nad Rurom je bila sutinski interes Francuske, kako ekonomski tako i strateki.

RezultatiRezultati su bili polovini. Do 1950. godine samo su ugljenokopovi prevazili originalne programe obnove i modernizacije. Francuska je takoe promaila ukupne ciljeve ulaganja, a porast industrijske proizvodnje bio je daleko ispod nivoa njenih suseda, dok je agresivni program ulaganja doprinosio inflacijiKratkorono, plan je ulio nadu francuskoj privredi i odredio kakav-takav smer.Mone meutim nije zauzimao stav o nacionalizaciji i voleo je vise trite, pre nego centralistike planove.Ali je zastupao ipak stav o privremenom planiranju jer nije bilo alternative

Problem sa SADMeutim, iako je bio osnova za dobijanje ekonomske pomoi od Nemake, Moneov plan je bio smetnja za Amerikance.Pokazujui preko Maralovog plana svoju nameru da dopuste da se Nemaka ekonomski oporavi, SAD su preispitivale francusku politiku prema Rurskom basenu.SAD su nastojale da na neki nain pomire francuske interese sa svojim opredeljenjem iz ekonomskih i stratekih razloga da obnove Nemaku.Kao sto su ukazivali, u Maralovom planu se evropska integracija videla kao reenje problema

Maralov planGlavno ekonomsko orue u rukama politike SAD prema EvropiHumanitarni, politiki i geostrateki razloziGlavni ciljevi plana bili su smanjivanje dolarskog jaza, uz istovremeno unapreenje trgovine izmeu evropskih zemalja, obeshrabrivanjem uvoza iz SAD i obezbeivanje konvertibilnosti valuta.Njegov dugoroni cilj bio je da usadi SAD poslovnu praksu i da oblikuje u Evropi trite slicno amerikom-veliko,efikasno i integrisano

RezultatiRezultati su bili polovini.Tano je da su evropske zemlje obnovile svoje ekonomije, na prvom mestu zemlje Beneluksa i Francuska, koje su bile na udaru nemakog razaranja na zapadnom frontu, ali je isto tako tano da Maralov plan nije slomio nacionalne granice, budui da su sve zemlje elele da ouvaju ekonomske prednosti za svoje privredeNije dolo do slamanja komunizma u celoj Evropi.Umesto toga, komunizam je eliminisan iz sada ve oporavljenih zapadnoevropskih zemalja, a gvozdena zavesa je sputena istono od Berlina

LiteraturaDanijel Jergin, Dozef Stanislav, Komandni visovi, Narodna knjiga, Beograd, 2004.Dezmon Dinan, Menjanje Evrope, Slubeni glasnik, Beograd, 2010.Dezmon Dinan, Sve blia Unija, Slubeni glasnik, Beograd, 2009.Charles Kindleberger, French planning, Massachusetts institute of technology, www.nber.org/chapters/c1426.pdf