Franc Kafka - Proces

Franc Kafka - ProcesProcesje sloeno, vieslojno i najpoznatije delo Franca Kafke. Kao to je naznaeno ve naslovom, u romanu se ne radi, o sudbini bankarskog slubenika Jozefa K. o njegovom hapenju, njegovoj potrazi za nepoznatom mu krivicom i o njegovom pogubljenju na kraju, ve se radi o postupku kome je on podvrgnut. Predmet romana jeste stvarnost nevidljivog suda koji svojim prisustvom proima ceo roman...

Jednog jutra Jozefa K. bankovnog slubenika, posjetila su dvojica neznanaca i priopila mu da je uhien, no nisu mu htjeli rei zato. No doputeno mu je da i dalje dolazi na posao i naizgled se u njegovu ivotu nita ne mijenja. Uskoro ga telefonski obavjetavaju da je u nedjelju sasluanje. Uputio se na danu adresu i pronaao kuu koja se ni po emu nije razlikovala od ostalih. Od kata do kata trai Istranu komisiju pod izgovorom da trai stanovitog stolara Lanza, ali nailazi samo na siromane stanove sa zaposlenim enama i mnogobrojnom djecom. Tek ga je na posljednjem katu neka pralja uputila do jedne sobe. Danas mu je bio trideseti roendan.

Ustavi, Jozef K. se naao u dvorani nalik sudnici, gdje mu je sudac prigovorio da kasni cijeli sat, no da e ga ipak posluati. Jozef K. se branio, nastojei zadobiti simpatije publike, koja na njegovo izlaganje reagira as odobravanjem i smijehom, a as uti. I tako, odlazei iz sudnice, Jozef K. shvati da je sam sebi oduzeo povlasticu da bude sasluan. Idue se nedjelje Jozef K. ponovno uputio na sud, nepozvan, gdje mu ona ista pralja povjeri neke nove detalje o njegovu sluaju, te kako je ona potpuno u vlasti suca istraitelja koji ju s pripravnikom studentom iskoritava i nudi se Jozefu K.-u da je odvede odatle. No uto dolazi student i odvodi enu k sucu, a Jozef K. ga ne uspijeva sprijeiti. Uskoro dolazi i sudski posluitelj i provodi Jozefa K.-a sudom. Od atmosfere suda Jozefa K.-a spopada munina, od koje se oporavlja tek kad napusti zgradu suda.

Zagonetnosti suda i Jozef K.-ovoj nesigurnosti pridonosi jo jedan nedolian dogaaj kada K. susree tri ovjeka. Prepozna dvojicu gradskih straara, koji mu se poale da ih ovaj trei treba iibati jer se on alio sucu na njih. Zbunjen prizorom K. pokuava batinaa nagovoriti da ih pusti, no ovaj odbija i pone ih ibati, zbog ega se Jozef K. udaljava. Taj mu prizor nije izlazio iz glave. Jozef K. sve ee nailazi na neobjanjive detalje i znakove koji upuuju na ozbiljnost stanja u kojem se nalazi.

Jedan ga dan posjeuje stric i govori mu da bi njegov poloaj mogao natetiti itavoj obitelji te ga uvjerava da uzme odvjetnika. Jozef K. se zaudi kad uvidi da je odvjetnik ve upoznat s njegovim sluajem. O starom odvjetniku brine djevojka Leni s kojom Jozef K. ve pri prvom susretu upada u udnu ljubavnu vezu. Stric ga zato prekorava jer smatra da je ''mala gadura'' sigurno odvjetnikova ljubavnica.Jozef K.-a sve vie zaokupljaju misli o procesu. Posjete ga odvjetniku uvruju u uvjerenju kako mora obranu preuzeti u svoje ruke, i zato K. eli ubrzati proces jer smatra da ga odvjetnik otee. eli otkazati odvjetnika i odlui sam napraviti predstavku, no jo uvijek ne zna za to je optuen. Sve tee obavlja svakodnevne obveze, a usto su i svi njegovi partneri upoznati s procesom. Jedan ga tvorniar upuuje na sudskog slikara Totorellija koji zna neke pojedinosti o Jozef K.-ovom sluaju. Jozef K. posjeuje slikara koji ga donekle upuuje u mehanizam suda. Taj je sud vrsto uvjeren u krivicu optuenog i ne priznaje nikakve dokaze, no na suce se moe utjecati iza lea osobnim vezama. Slikar nudi Jozefu K.-u svoje jamstvo kao pomo u sluaju. Zbunjen slikarevim objanjenjima, Jozef K. kupuje nekoliko njegovih slika i odlazi ne dogovorivi konkretni oblik slikareve pomoi.

Jozef K. se jedne veeri uputi odvjetniku s namjerom da mu otkae punomo, gdje mu vrata otvara odvjetnikov klijent, trgovac Black, koji je takoer poneto nauo o Jozef K.-ovom sluaju. uo je da se meu optuenicima pria da e Jozef K. sigurno biti osuen. Usprkos tome ustraje u namjeri da otkae odvjetnika te se uputi u njegovu sobu, gdje ga odvjetnik optuuje da je nestrpljiv zato to se s njim postupa isuvie dobro s obzirom na to da je optuenik. Nakon otkaza odvjetnika K. osjea da njegov sluaj postaje sve kompliciraniji te da mu prijeti otkaz na poslu.Jednog dana dolazi u katedralu, gdje ga neki tamniki kapelan spominje da previe trai tuu pomo i da mu se u procesu zlo pie. Kako bi Jozef K.-u pribliio bit zakona, pria mu parabolu o ovjeku sa sela i uvaru. U razgovoru sa sveenikom Jozef K. parabolu tumai kao obmanjivanje ovjeka sa sela, a sud kao sustav koji se osniva na strahu. S druge strane, sveenik mu ukazuje na dvosmislenosti, ali parabola na kraju ostaje neprotumaena, a smisao zakona kao da izmie ljudskom razumijevanju.

Uoi Jozef K.-ova 31. roendana u njegov stan dolaze dva neobina gospodina u crnim kaputima i cilindrima. K. je takoer u crnom odijelu sjedio kraj vrata kao da oekuje goste. Bez otpora im doputa da ga odvedu do malog kamenoloma izvan grada. Poloie ga na kamen i jedan od gospode zarine mu dugaak mesarski no u srce.Kao pseto - bile su mu zadnje rijei i inilo mu se kao da e ga sramota nadivjeti.

Knjievni rod- epika

Vrsta djela- roman

Znaaj-Procesje roman kojim se kritizira birokracija koja je jaa od svega ljudskog i ovjeka svodi na formular. Ne postoji ak ni sud kao institucija koja bi ovjeku pomogla i olakala mu ivot. Uz takav sud nije mogue dosei pravdu. ovjek je neznatan u odnosu na birokratsko drutvo.- Proces je moda povezan sa idovskim pitanjem jer kriv si, naprimer to pripada odreenoj naciji. Moda time Kafka progovara da sluti stradanje idova u Drugom svjetskom ratu. Koju krivicu snosi ovjek ako pripada odreenom narodu, vjeri, klasi, rasi? Moda je kroz ''Proces'' prikazana takva krivica?- Jozef K. se, pogotovo u poetku procesa, ogoreno suprotstavlja optuiteljima. Ljudi koji se mire s postojeim stanjem nikada ne izriu kritiku i oni su u milosti svake vlasti. Jozef K. na poetku optuuje ak i vlast za svoju apsurdnu poziciju. Moda je on jo jedna tragina osobnost koja zbog svojih snova i kritike mora stradati.- Neki u romanu vide uzaludnost borbe protiv sudbine, protiv onoga to nam je predodreeno...

Stil Franca Kafke- njegovo djelo nosi obiljeja ekspresionizma: a) zbog osjeaja straha i osamljenosti, b) zbog toga to izrie protest drutvenog mehanizma koji ugroava slobodu pojedinca i zahtijeva slijepo pokoravanje- elementi nadrealizma vidljivi su u halucinantnim vizijama- elementi aktualne drutvene kritike (protest protiv austro-ugarske birokracije)- najvaniji je element svijet Franza Kafke, njegova egzistencijalna usamljenost, nemo da nae mjesto u drutvu, da odredi svoj stav prema svijetu i religiji, njegov strah i komarske vizije kojima je bio podloan

- Kafkin je stil jasan i jednostavan. Na Kafku su utjecali egzistencijalistiki filozofi i austrijski psiholog Sigmund Freud.

Ideje Franca Kafke- o besplodnosti i nemoi ovjekovoj da shvati principe i mehanizme svijeta- o potrebi poslunosti i bezuvjetnog podreivanja vlasti- o malim ljudima koji se pokoravaju bez pitanja i tako su uvijek u milosti vlasti, a osueni su oni koji se bune i koji zbog svojih intelektualnih sposobnosti pokuavaju nametnuti svijetu svoje standarde

- Kafka je za ivota bio sasvim neshvaen, a danas je jedan od najznaajnijih modernih pisaca 20. stoljea. On je pisao o ovjeku bez sigurnosti, o svijetu bez istine, o svijetu bez ljubavi i svijetu bez pravednosti.

Proces mu vie nije izlazio iz glave. Vie puta je ve pomislio da ne bi bilo loe da sam sastavi svoju obranu i preda je sudu. U njoj je kanio izloiti svoj kratki ivotopis i uz svaki malo vaniji dogaaj navesti razloge zbog kojih je tako postupio, treba li ovaj ili onaj njegov postupak po njegovom shvaanju pokuditi ili pohvaliti, i koje razloge moe navesti za taj dogaaj. Nesumnjivo bi bilo bolje da sam sastavi takav spis nego da obranu prepusti odvjetniku, koji i onako nije besprijekoran.

Ali na Jozef K-ov grkljan padoe ruke jednog gospodina, dok mu drugi zabi no duboko u srce i dvaput ga okrenu. Oima koje su se gasile, Jozef K. jo vidje kako se gospoda nagnuta mu nad licem, priljubie obrazima jedan uz drugoga, promatrajui svren in...__________________________________

Franc Kafka - Proces

Procesje nezavren roman, kao to su nedovreniZamakiAmerika. Nezavrenost je u kompozicionom, sadrinskom i znaenjskom smislu. Poto je ostao u rukoppsu, kompozicija i struktura romana nije bila definisana: pisac nije stigao (ili nije eleo) da uspostavi konaan redosled poglavlja. To je uinio Maks Brod, ali su poslednji ispitivai Kafkinog dela stavljali primedbe na takav raspored. Roman je nezavren i u sadrinskom smislu jer su ostale neke pukotine (praznine) u prii, a neka poglavlja (osmo, na primer) ostala su nedovrena. Izvan rukopisa romana ostali su neki fragmenti: u nekima se prepoznaje veza sa sadrinom romana Proces, u drugima je takvu vezu vrlo teko pronai. Objanjenje za ovakvo stanje romana nalazi se u stavu da je Kafka bio suoen sa problemom kako roman privesti kraju. Taj problem bio je u junacima romana: kako da oni nau izlaz iz situacije u koju su zapali. Kafka nije video izlaz, pa nije mogao do kraja da dovede ni svoje romane. Kada je tako, kada pred sobom imamo jedno labavo i nedovreno delo, nae saznavanje smisla i znaenja moe biti oteano, a nae procene i vrednovanja nesigurni.

Pria o Jozefu K. vrlo je itljiva: reenica je laka, leksika svakodnevna, nema sloenih spletova dogaaja, nema zamrenih unutranjih monologa, niti je eksplicirana neka apstraktna filozofija. Kafkin izraz je jednostavan, neutralan, hladan. Po tome lii na suvoparne poslovne bankarske izvetaje. Jezik je sasvim racionalan i jasan - bez slikovitih iskaza, bez emotivnih tonova. Ali je njegovo opisivanje (predoavanje dogaaja i likova) dosta tamno, paradoksalno i vieznano - to itaoca i tumaa dovodi u nedoumicu.

Izmeu itljivosti i razumevanja postoji bitna razlika. Pria je jednostavna: pria o tome ta se dogaa Jozefu K. i kako on reaguje na to to mu se dogaa. Razumevanje trai ba ono "ta se dogaa Jozefu K.", ali jo vie "kako on reaguje na ono to mu se dogaa". Dakle, italac nee biti zapitan pred pitanjima umetnikog prikazivanja nego pred pitanjima znaenja prikazanog. Jedan Kafkin tuma pie: "Kod Kafke ne uzbuuju predmeti i dogaaji kao takvi, ve injenica da njegova bia na njih reaguju kao na normalne predmete i dogaaje - bez uzbuenja". (Ginter Anders)

Problem razumevanja i tumaenja nastaje i zbog toga to Kafka postavlja pitanja, ali ne daje odgovore (ko i zato proganja Jozefa K., ko spreava seljaka da doe do zakona, na primer), ime otvara prostor za razliita tumaenja iskaza, epizoda, situacija, slika u celini. Razliita tumaenja kreu se od autobiografskog preko teolokog, psiholokog, sociolokog i politikog, do psihoanalitikog, alegorijskog i mitskog.

Probleme razumevanja i tumaenja povlae i specifini elementi Kafkinog stvaralakog postupka: neodreenost, nepreglednost, antitetinost, paradoksalnost i iz nje proistekla apsurdnost.

1. Neodreenost

- grad kao lokacija nije imenovan,

- lokacija sudskih prostorija je neodreena,

- obitavalita (stanovi ili kancelarije) nisu jasno predoeni, sa malo detalja,

- nije jasna optuba protiv Jozefa K,

- pojmovima, predmetima, postupcima i linostima pridaju se suprotna znaenja: knjige zakona su pornografske knjige; sudija je istovremeno i optueni; slikar povezan sa sudom.

2. Nepreglednost

- sudske prostorije su svuda i na neoekivanim mestima,

- veliki broj prostorija, mnogo hodnika,

- mnogo sveta u hodnicima i sudnici,

- nepregledni dijalozi koji iskazuju meusobno iskljuive stavove,

- detaljizacija i pretrpanost opisa,

- sve to zaguuje smisao sadrine.

3. Antitetinost

- jedna je od bitnih osobina Kafkinog izlaganja i oblikovanja: jedan iskaz iskljuen je sledeim iskazom, jedan postupak junaka suprotan je prethodnom i slino.

4. Paradoksalnost i apsurdnost

- sudske prostorije su na tavanima i u podrumima,

- one su u najzabaenijim i najprljavijim delovima grada,

- sudske prostorije su i privatne prostorije,

- pranje vea u sudskim prostorijama,

- ljubavne scene pred drugim osobama,

- ravnodunost prema hapenju i procesu (Jozefa K.),

- ravnodunost na enino neverstvo (sudskog posluitelja).

Sugestije za samostalno istraivanje 1

Predmet istraivanja: Paradoks u romanu Proces.

Zadaci za istraivanje.

Kafkin svet je svet paradoksa. Paradoksalno je ono to se uzajamno iskljuuje, to je protivreno, a ipak stoji jedno pored drugog. Ovaj roman obiluje paradoksalnim situacijama i paradoksalnim ponaanjem glavnog junaka Jozefa K.

1. Paljivo proitajte prvu glavu romana i potrudite se da uoite:

- paradoksalne situacije,

- paradoksalno ponaanje,

- paradoksalne iskaze.

2. To isto uinite i itanjem poslednje, desete glave romana.

3. ta je paradoksalno u predoavanju junakovog traganja za sudskim prostorijama i u predoavanju izgleda tih prostorija (II glava: Prvo isleenje).

Romaneskna pria- Na svoj trideseti roendan, dok je jo leao u krevetu, Jozef K. je uhapen. Ljudi koji su mu to slubeno saoptili, bili su vrlo ljubazni, ali mu nisu mogli navesti razloge jer za to nisu bili ovlaeni. K. je uveren da "ivi u dravi u kojoj postoji pravo, svuda vlada mir, svi zakoni su na snazi", pa i ne postavlja mnogo pitanja. Saoptili su mu da je on samo uhapen "i to je sve", a on moe redovno da obavlja svoje dunosti u banci. Kada su slubenici poli, "mislio je ak da potri za njima kad budu odlazili, i ponudi im da ga uhapse". Posle nekoliko dana Jozefa K. su izvestili da e se u njegovoj stvari idue nedelje odrati kratko isleenje. Isleenja e biti ea ali e kratko trajati. Nedelja je odabrana zato da ga ne bi ometali u vrenju slubenog posla. Posle dugog lutanja, K. nalazi kuu sa obinim dvoritem u kome se suio ve. Luta spratovima traei sudske prostorije i komisiju. Svuda su bili stanovi a iz jednog ga mlada ena pozove da ue. Uao je u kuhinju, pa u drugu prostoriju koja je liila na tavan preureen u dvoranu. Tu je bilo puno ljudi, inilo se kao da ekaju na njega. Predsedavajui mu kae da je zakasnio, ali da e ga ipak sasluati.

Kada je druge nedelje opet doao na isleenje, sala je bila prazna. Razgovara sa posluiteljevom enom koja mu dozvoljava da pogleda knjige na sudijinom stolu. Oekivao je da e to biti zakonici, ali su to bile knjige sa nepristojnim slikama i ljubavni romani. ena pria o sebi i muu, o studentu sa kojim ivi i istranom sudiji koji joj se udvara. Ona kae da K. ima lepe oi, a potom i da bi otila s njim bilo kuda samo da ode odavde. Nailazi student, uzima enu u naruje i odnosi je u sobu istranog sudije. K. obilazi sudske kancelarije: one su prljave, neugledne, zaguljive. U njima se sui ve; imaju male prozorie kroz koje, ako se otvore, ulazi a.

K. eli da razgovara sa gospoicom Birstner, ali umesto nje, razgovor mu zakazuje njena prijateljica, gospoica Montag. Ova epizoda kao da je naknadno dodata, osea se da "visi" izmeu dva poglavlja sa kojima nema nikakve smisaone veze. Ona je tu da otvori onu liniju prie koja se bavi intimnim i privatnim svetom junaka romana.

U jednoj prostoriji banke, koja je liila na ostavu, K. sluajno, uvi udne zvuke, zatie sudske inovnike koji su ga uhapsili. Njih, trei ovek, nepoznat Jozefu K, kanjava batinama, navodno zato to se K. alio na njihove postupke. K. je opsednut ovom situacijom i jo vie je iznenaen kada sutradan vidi istu scenu. Poseuje ga ujak Karl, koji je uo za proces koji se vodi protiv njega, i predlae da odu do njegovog prijatelja advokata. Ovaj ih prima i kae da mu je sluaj poznat i prihvata da brine o sluaju Jozefa K. Ovde K. upoznaje lepukastu bolniarku Leni koja ga odvodi u drugu pros- toriju gde se izmeu njih uspostavlja nagla ljubavna veza. Jozef K. retko poseuje advokata u koga ima sve manje poverenja. Pomilja da sastavi podnesak sudu. Poslovni saradnik banke, fabrikant, upuuje K. na slikara Titorelija od koga je i dobio obavetenje o procesu protiv Jozefa K. Daje mu pismo s preporukom i adresu. Poseuje Titorelija s kojim vodi dugi razgovor o sudstvu i sudskom mehanizmu. Iznenadi se kad, izlazei iz Titorelijevog ateljea, ugleda sudske prostorije. Titoreli mu objanjava: "Sudske kancelarije nalaze se skoro na svakom tavanu."

Jozef K. odlazi advokatu s namerom da mu otkae ovlaenje. Tu nalazi trgovca Bloka, starog advokatovog klijenta. K. se opet sastaje sa bolniarkom Leni. Ovo je jednostavna situacija, bez dinamike, sa samo etiri aktera, ali je kazivanje optereeno velikim brojem detalja i vrlo razvijenim dijalozima.

Jozef K. je bio zaduen da gradom provede poslovnog partnera, Italijana, i pokae mu umetnike znamenitosti. Na zakazano mesto, ispred katedrale, dolazi samo K. Besposlen i radoznao, ulazi u katedralu, zapaa niz detalja, ugleda svetenika koji ga oslovljava po imenu. Svetenik, u razgovoru sa Jozefom K., obrazlae ustrojstvo sudskog mehanizma i objanjava put do zakona: on vodi kroz vrata pred kojima je vratar, potom slede sledea vrata i vratar i tako u beskonanost - dospeti do zakona praktino je nemogue. Zato K. dolazi do zakljuka: "Od lai se gradi poredak u svetu".

Uoi trideset i prvog roendana Jozefa K. poseuju dva sveano obuena gospodina i odvode sa sobom, na periferiju, u zaputeni kamenolom. Usput Jozef K., inae skoro nezainteresovan, posmatra okolinu kroz koju prolaze. Tu primeuje mesto kamo je esto dolazio:

Voda koja se na meseini presijavala i podrhtavala ravala se oko jednog malog ostrva na kome se kao zbijeno zgrnulo lie drvea i bunja. Ispod njih su, sada nevidljivo, vodile putanje posute ljunkom, a na njima behu udobne klupe na kojima se K. leti esto protezao i teglio.

Ovaj jedini pejza u romanu posluio je piscu da u jednom trenutku slije prolost Jozefa K, u kojoj je ovaj bio slobodan ovek, oputen i bezbrian, i sadanjost u kojoj je Jozef K. okovan sudom. Kada stiu u kamenolom, svlae ga, stavljaju glavu na kamen i zarivaju mu no u srce. Poslednja reenica romana glasn: "Kao pseto!" ree on, i inilo se da e ga stid nadiveti". ak i ovde, na kraju romana, Kafka nije mogao da ne izrazi apsurd: ubijen ovek progovara i govori o stidu koji e ga nadiveti.

U ovom pripovedanju ima mnogo pojedinosti, mnogo epizodnih likova, mnogo razgovora i mnogo opisivanja beznaajnih detalja. Delovi prie nisu ujednaeni: poglavlja su vrlo raznolika po obimu i zahvatu zbivanja i likova. Najkraa su etvrto (6 str.), peto (5) i poslednje (4,5), a najobimnija su prvo (21), osmo (22) i sedmo (36) poglavlje. Neujednaen je i tretman likova prie: dominira lik Jozefa K, dok ni jedan od sporednih likova Procesa nije toliko izrazit kao linost da bi ostavio upeatljiviji utisak. U kazivanju dominiraju karikatura, ironija, ak sarkazam, posebno kada se predoavaju sud, sudije, sudsko ustrojstvo i rad suda. Slika suda je mrana - po prostorijama, po sudijama i njihovom moralu, po njihovom radu.

Kafka svet vidi i doivljava kao neto iracionalno pa ga zato i izraava fantastinom priom: nema jasne granice izmeu mogueg i nemogueg, normalnog i nenormalnog, stvarnog i izmiljenog. Sve moe biti i stvarno postojee i izmiljeno. Iz ovog stava proizilaze groteskne slike i paradoksalne situacije i postupci. Drutvo je ovde predoeno kao zatvoren prostor iji visoki zidovi zatvaraju oveka i ograniavaju mu vidike, ograniavajui (sputavajui) i radnu i duhovnu aktivnost.

ovek je u Kafkinom svetu jedinka kojom upravljaju drugi, nevidljive sile sistema i ustanova. On je otuen i obezlien, onemoguen u delovanju i miljenju, ponien u toj meri da mora da trpi moralne i fizike udarce i da posluno saginje glavu pod no. Pojedinac je nemoan i gurnut u stranu od ivotnih odluivanja: ne moe da odluuje o tokovima i sopstvenom ivotu. O svemu tome odluuju neke nevidljive i neshvatljive sile kojima pojedinac, i ako bi imao volje za to, ne moe da ue u trag.

Odnosi meu ljudima su kruti, bez prisnosti i topline. Dijalog je ispunjen raspravom koja ukazuje na razlike i razmimoilaenja. Nema dijaloga koji pribliava ljude i zbliava ih u emotivnom smislu. ovek je izdvojen, usamljen, otuen.

Sugestije za samostalno istraivanje 2

Predmet istraivanja: Parabola o oveku i zakonu (IX glava: U katedrali).

Zadaci za istraivanje.

Parabola je alegorijska pria koja eli da pogodnim primerom ukae na neku moralnu istinu, odnosno kako da se postupi u odreenoj situaciji. Uvek sadri pouku.

1. Kako je proao ovek pred vratima zakona?

2. U razgovoru svetenika i Jozefa K. postavljeno je pitanje krivice. Kako vi razreavate ovo pitanje?

3. U tekstu ima vie paradoksalnih iskaza. Ispiite nekoliko i obrazloite zato su paradoksalni.

4. Jozef K. kae: "Od lai se gradi poredak u svetu". Ukazuje li ovaj iskaz na Jozefovo shvatanje smisla parabole?

5. Poslednja reenica ove glave romana jo jedna je potvrda apsurdnosti sveta u kome ivi Jozef K. Zato?

Pasivni junak- Jozef K. je jednostavan ovek, inovnik ija je svakodnevica svedena na rutiniran i sterilan ivot:

Tog prolea K. je obino provodio veeri tako to bi posle rada, ako jo nije bilo suvie kasno - sedeo je veinom do devet asova u kancelariji - odlazio malo u etnju, sam ili sa inovnicima, a zatim bi svraao u pivnicu gde bi za svojim stalnim stolom, mahom u drutvu starije gospode, sedeo do jedanaest asova. Ali od ovog rasporeda bilo je i odstupanja, kada bi ga, na primer, direktor banke, koji je veoma cenio njegov rad i njegovu pouzdanost, pozvao na vonju automobilom ili, pak, u svoju vilu na veeru. Sem toga, K. je jedanput u nedelju odlazio devojci zvanoj Elza koja je nou, pa sve do kasnog jutra, posluivala u jednoj krmi kao kelnerica, a danju primala posete samo u postelji.

Svoenjem prezimena na inicijal junak je apstrahovan, uinjen neodreenim i anonimnim. Malo ima naznaka o porodici i porodinim odnosima - kao da je ovek bez korena. Spominje se majka, ali se odnosi s njom svode na slanje novca; prema ujaku je hladan kao prema tuinu. Povuen je, bezbojan i bezvoljan; u njegovim odnosima sa ljudima nema nenosti i topline; nema otvorenosti prema ljudima, srdanosti i prostodunosti. Nema prijatelja za koje bi se vezao uzajamnim poverenjem; u razgovorima, ako ih ne izbegne, suv je i bezbojan; u optenju sa ljudima je odbojan - gadi mu se na ljude koje sree, sa kojima opti. Nesposoban je za ljubav i za uspostavljanje dubljih emotivnih veza sa enama: odrava vezu sa prostitutkom Elzom, pokuava da osvoji gospoicu Birstner, spreman je za erotsku vezu sa enom sudskog posluitelja, vrlo lako se vezuje za Leni; ljubavne veze su nemotivisane; seksualne veze su mehanike, isto animalne. Jozef K. je neambiciozan i zavisan od drugih; pasivan je i povodljiv, nesposoban je da vlada svojim ivotom.

Jozef K. je u sudaru sa imaginarnim sudom, sa nedostupnom pravdom i sa nepostojeim zakonima. Mirno prima injenicu da je uhapen i da se protiv njega vodi proces; retko je obuzet procesom, ali ceo njegov jednogodinji ivot u romanesknoj prii protie u znaku procesa. U prvom nastupu pred sudom Jozef K. je superiorioran, ubojit u kritici i podsmehu, duhovit, jake volje, intelektualno snaan. U ovoj situaciji on ne deluje kao optueni, nego kao tuilac i kao borac za ljudsko dostojanstvo. Ovde se Jozef K. pojavljuje kao slobodan ovek koji "moe da razbije itav sud".

Meutim, ovaj pobunjeni ovek brzo nestaje: pobuna splanjava do stepena mirenja i ravnodunog podnoenja. Sada e se aktivnost junaka romana svesti na traenje posrednika koji e, preko veza, raditi za njegovu stvar.

U linosti Jozefa K. su protivurenosti. On izjavljuje da nije kriv, a postupa kao da je kriv; trai sudske prostorije, a nije zainteresovan ta e se tamo desiti; odlazi advokatu, ali ga tamo manje interesuje sluaj procesa a vie advokatova bolniarka Leni; odluuje da napie podnesak sudu, a nikako da to uini; jasno je da se od svake optube moe odbraniti, ali ovom Kafkinom junaku to ne pada na pamet.

Ovakav stav Jozefa K. prema procesu i sudstvu moe da se sagleda i sa drugog aspekta: njegova ravnodunost i nezainteresovanost svojevrsni su prezir, protest i bunt. U prirodi je oveka da se brani i odbrani, pa se zato Jozef K. ponaa neprirodno i paradoksalno. Ali u Kafkinoj stvaralakoj viziji drugaije nije ni moglo da bude: on oblikuje i svet i ljude pune paradoksalnih situacija i postupaka. U tom svetlu krivice i ima i nema. Objektivne krivice nema - K. je nevin i u odnosu na drutvo i u odnosu na sud i zakon. Subjektivne krivice ima jer je K. slabi, nesiguran, povodljiv i nedosledan, pa nesvesno priznaje krivicu jer traga za sudom i oekuje presudu. Erih From pie: "K - ova se tragina greka sastojala u tome to je on, iako je uo glas svoje humanistike savesti, taj glas pogreno shvatio kao glas autoritativne savesti i branio se protiv optubi delimino podvrgavanjem, a delimino pobunom, mesto da se borio za sebe u ime svoje humanistike savesti". Celokupno ivljenje, delovanje i konano stradanje Jozefa K. ispunjeno je paradoksom i apsurdom. Kraj romana dovoljno ukazuje na to:

Pogled mu pade na poslednji sprat kue kraj kamenoloma. Kao to svetlost sevne otvorie se onamo krila jednog prozora i pojavi se ovek, na toj daljini i visini slabaak i mrav, daleko se nae pruajui jo dalje ruke. Ko je to? Prijatelj? Dobar ovek? Neko ko sauestvuje? Neko ko hoe da pomogne? Je li to jedan ovek? Jesu li to svi? Ima li jo pomoi? Ima li prigovora na koje se zaboravilo? Sigurno da ih ima. Logika je, dodue, nepokolebljiva, ali ona ne odoleva oveku koji hoe da ivi. Gde je sudija koga on nikada nije video? Gde je visoki sud do koga nikada nije doao? On podie ruke i rairi sve prste.

Ali na K.-ov grkljan poloie se ruke jednoga od gospode a onaj drugi zari mu no duboko u srce i dvaput ga okrete. Oima koje su se gasile K. vide jo kako gospoda tik pred njegovim licem priljubivi obraz uz obraz, posmatraju izvrenje presude. "Kao pseto!" ree on, i inilo se da e ga stid nadiveti.

I na kraju romana Kafkina imaginacija se poigrava ostavljajui jo jedan problem razumevanja i tumaenja. Je li svetlost prozora simbol mogunosti i trajanja u budunosti, simbol svetlijeg sutra? Jesu li ona pitanja izraz vere u oveka onoga koji je usluno poloio vrat na kamen kako bi olakao posao svojim delatima, ili je to zbir pitanja na koja slede samo negativni odgovori? Jesu li ona pitanja o sudiji i visokom sudu poslednji protest, ili priznanje slabosti i beznadenosti?

Kraj junaka romana i naslov poslednjeg poglavlja (Kraj) ne ostavljaju mesto za neka optimistika zakljuivanja i pronalaenje optimistike poruke. Ceo roman i njegov kraj samo su slika apokalipse ivota i pojedinca.

Sugestije za samostalno istraivanje 3

Predmet istraivanja: Pobuna Jozefa K. Zadaci za istraivanje.

1. Na prvom sasluanju (II glava: Prvo isleenje) Jozef K. se pokazuje kao pobunjeni ovek, snaan i dostojanstven.

2. Navedite ta sve.kritikuje Jozef K.

3. Da li je njegova kritika ubojita? ta je ini takvom?

4. Kakav je odnos kritikog i satirinog tona - ta preovladava?

5. Svako svoje zapaanje ilustrujte po jednim kraim citatom iz dela.

ovek i prostor- Prostor ima posebiu umetniku funkciju u prozi Franca Kafke, a posebno u romanu Proces. Taj prostor, u koji spadaju otvoreni i zatvoreni prostori, neobian je i neprijatan, a atmosfera koja u njemu vlada mrana je, zaguljiva, ubitana - kafkijanska atmosfera. Nema prisnosti i topline izmeu oveka i prirodnog okruenja - izmeu oveka i otvorenog prostora po kojem se kree, izmeu oveka i zatvorenog prostora po kojem se kree, izmeu oveka i zatvorenog prostora kao obitavalita u privatnom i javnom ivotu. Sve je u ovom romanu, to se prostora tie, odbojno, neprijatno, nezdravo, prljavo, odvratno. Retko se ovde prikazuje eksterijer, ili e to biti usputno: uvek je eksterijer ispunjen maglom, kiom i snegom; ulice su pune vode i blata; vazduh je teak i neprijatan; oveka obuzima neprijatno oseanje ili jeza u dodiru sa spoljanjim svetom:

Jednog zimskog popodneva napolju je u mutnoj svetlosti padao sneg...Kue mrane, ulice pune prljavtine koja se vukla po rastopljenom snegu...

Unutranji (zatvoreni) prostor je raznovrstan, brojan ali po karakteristikama slian ili istovetan. U unutranji prostor spadaju pansion gospoe grubah i u njemu sobe gospoe grubah, gospoice Birstner i Jozefa K; sudske prostorije; prostorije banke; advokatova kancelarija; Titorelijev atelje; katedrala. Zajedniko za veinu zatvorenih prostorija je to da su one u pravom smislu zatvorene, zaguljive i nepogodne za ivot; obino su bez prozora ili imaju jedan mali prozor kome se teko moe prii pa se retko i otvara; kad se takav jedini prozor otvori, spolja pokulja unutra a, dim, magla, zaguljiv vazduh; na kancelariji Jozefa K. prozor se teko otvara, a kada se otvori "u sobu nagrnu kroz irom otvoren prozor magla pomeana s dimom i ispuni sobu lakim mirisom na paljevinu"; u Titorelijevom ateljeu ima jedan prozor koji se ne otvara, Jozefu K. je toliko zaguljivo da ga hvata nesvestica; advokatova kancelarija je mrana, sumorna i zaguljiva.

Sudske prostorije nalaze se u potkrovljima ili podrumima, do njih se vrlo teko dolazi zamrenim i tekim stepenitima bez osvetljenja. One su neprijatne i ovek se u njima osea nelagodno iz vie razloga.

- Prenatrpane su ljudima i stvarima.

- Stvari su neadekvatne - na sudijskom stolu mesto zakonika stoje pornografske knjige i ljubavni romani; u sudskim prostorijama se sui ve.

- Namena je neadekvatna - sudske prostorije slue i za stanovanje.

- Preuske su i tesne da se jedva prolazi.

- Niske su ("Ljudi su mogli da stoje samo pognuto, dodirujui plafon glavom i leima", "Neki su bili poneli jastuke koje su stavili izmeu glave i plafona da se ne bi nauljali").

- Druge su, opet, prostrane i visoke da se ovek u njima osea siunim, beznadenim i izgubljenim.

- Neuredne su, prljave, tamne i zaguljive.

Meutim, procesi se ne odvijaju samo u strogo sudskim prostorijama, nego i u privatnim i javnim prostorijama. Tako se kao sudske prostorije pojavljuju soba Jozefa K., soba gospoice Birstner, ostava u banci, Titorelijev atelje, stan sudskog posluitelja, kamenolom. Tako sudnica postaje ceo egzistencijalni prostor Jozefa K. Zato je junak romana istovremeno i zatvorenik i slobodan ovek. Meanje zvaninih prostorija sa privatnim ukazuje netto prljavo, nesigurno, nlegalno, nekontrodisano, podlono korumpiranosti

- tu ne postoje pravila i norme, nego vlada stihija bezvlaa i svevlaa.

Zato je sud nedostnan; dostino je samo nie sudsko inovnitvo, a najvii sud je nedostupan "za vas, za mene i za sve nas potpuno nedostian sud"

- rei e Titoreli. Meanje privatnog i sudskog prostora je naznaka ponitavanja ovekove privatnosti i njegovog otuenja od okruenja. Otuenje se manifestuje kao povrno opaanje elemenata prostora, nezainteresovanost za prostor, opaanje neodgovarajuih uslova za ivot u tom prostoru, naruavanje utvrenog reda upotrebom prostora u neodgovarajue svrhe.

Sugestije za samostalno istraivanje 4

Predmet istraivanja: Prostor i atmosfera prostora (VII glava: Advokat. Fabrikant. Slikar. ).

Zadaci za istraivanje.

Proitajte jo jednom sedmu glavu romana, trei deo, koji poinje reenicom "Odmah se odvezao slikaru koji je stanovao u predgrau na suprotnoj strani od one na kojoj su se nalazile sudske kancelarije".

1. Koji su elementi eksterijera? Oznaite kljune detalje.

2. Koji su elementi enterijera: ispiite nazive pojedinih elemenata i pored njih atribute koji ih odreuju.

3. Kako se osea Jozef K u ateljeu slikara Titorelija?

4. Kakav je smisao podvuenih rei u gornjem citatu? One su demantovane jednom reenicom Titorelijevom: "Uopte sve pripada sudu". ta zakljuujete?

Kafka, Proces i Jozef K.- Poznavanje osnovnih podataka iz ivota Franca Kafke omoguava prepoznavanje u romanu Proces nekih autobiografskih injenica. Poznavanje dublje psiholoke problematike Franca Kafke i nekih njegovih trauma u porodinim odnosima, moe da objasni neka mesta iz romana, neke osobine lika Jozefa K., neke doivljaje sveta i oveka. itanje pisama i dnevnika Franca Kafke direktno upuuje na neka mesta iz romana Proces: to su postupci, karakteri, situacije, slike.

Izvor usamljenosti i otuenosti, koji dominiraju u Kafkinom delu, pa i u Procesu, nalazi se u Kafkinom oseanju izdvojenosti i usamljenosti kao pripadnika jevrejskog naroda u nejevrejskoj sredini: roen je i iveo u Pragu, sticao je obrazovanje na nemakom jeziku, bio je podanik Austrougarske monarhije, oseao je i doiveo antisemitsko raspoloenje okruenja.

Da je Kafka uneo sebe u Proces svedoi jedan dnevniki zapis iz 1910. godine: "Neu se prepustiti umoru. Uskoiu u svoju novelu, pa makar pri tom razrezao lice".

Izmeu Jozefa K. i njegovog tvorca Franca Kafke postoje mnoge dodirne take. U imenu Jozef K. moe se osetiti prezime pievo, a ime je sakriveno (Franc Jozef). U liku gospoice Birstner moe se otkriti lik Felise Bauer (= fronlajn Birstner) sa kojom se Kafka dvaput verio i dvaput raskidao veridbu - otuda i oseanje krivice. Jozef K. se trapavo namee gospoici Birstner - jedan razlog za oseanje krivice. to se odnosa sa enama tie, tu su i Kafka i njegov junak Jozef K. potpuno slini: obojica nemaju sr'.e sa enama, bolje rei, ne umeju sa enama - nestalni su i nesigurni.

Kafka je imao etiri veze i ni jedia se nije ostvarila kao trajna brana veza; Jozef K. olako stupa u veze sa enama, ali su te veze labave, sluajne, bez oseanja.

U Proces su uli problemi koje je Kafka imao u odnosima sa ocem. Ti su problemi, naravno, dobili umetniku transformaciju, ali su neka mesta iz Pisma ocu i romana potpuno identina:

Ja sam pred tobom izgubio poverelje u sebe, a umesto njega stekao bezgranino oseanje krivice. (Seajui se te bezgraninosti, jednom sam tano napisao nekome: "On se boji da e ga stid jo nadiveti") Mi (porodica)... sedimo da bismo... svim silama glave i srca pretresali ovaj strani proces koji lebdi izmeu nas i tebe..., ovaj proces u kojem ti neprestano tvrdi da si sudija, dok si, bar velikim delom..., isto onako slaba i zaslepljena stranka kao to smo i mi.

Psihoanalitiko tumaenje u potpunosti uspostavlja paralelu izmeu duevnog stanja Franca Kafke i njegovih podsvesnih optereenja, na jednoj strani, i sadrine romana i strukture lika glavnog junaka, na drugoj strani:

Nemo Jozefa K. prema sudskoj birokratiji u osnovi odslikava Kafkino lino iskustvo: njegovu sopstvenu nemo i bespomonost prema ocu. Jozef K. "mora" da strada od birokratije i zato da bi se sam Kafka, u svom neurotinom doiv/ju, pred sobom iskupio zato to se drznuo da branim planovima ospori oev autoritet: u Kafkinoj neurotinoj projekciji svojih odnosa sa ocem brak je izdaja oca, a "rtvovanje" Jozefa K. jeste simbolian nagovetaj i pokuaj izmirenja sa ocem.(Zoran Gluevi)

U sklopu posmatranja sadrine romana i elemenata biografskog u njoj, moe se objasniti i smisao naslova romana. On moe da se odnosi na:

- razvitak (proces) tuberkuloze od koje je bolovao i umro,

- proces sukoba sa ocem,

- sudski proces,

- proces raspadanja vrednosti,

- proces otuenja oveka i jaanja birokratije,

- proces totalitarizacije drutva.

Koje e se znaenje naslovu dati, zavisi od itanja i tumaenja. Svaki italac moe u romanu pronai dosta argumenata za bilo koje znaenje, a isto tako, i ivot Franca Kafke nudi neke odgovore.

Proces je metafora, i to mnogoznana, sveta u kome ovek ne predstavlja neku vrednost, nego je samo igraka drutvenih sila i drutvenog ustrojstva, mehanizma koji se ne moe dokuiti, ali koji nemilosrdno mrvi i unitava sve ljudske vrednosti i oveka kao bie. Kafka je predoio viziju nitavila i besmisla koji zahvataju civilizaciju. Docnija iskustva oveanstva pokazuju da je Kafka bio osetio dolazak totalitaristikog drutva i mehanizama za fiziko i duevno ubijanje ljudi.

Apsurdje proizvod naina kazivanja ili prikazivanja u kome se ne otkriva nikakav smisao - ono to je kazano ili prikazano ista je besmislica, odnosno ruganje smislu. Dok se ispod paradoksalnih, katahrezinih ili oksimoronskih slika kriju dublje zapretani smislovi koji se mogu dokuiti, ispod aspurdnih slika ne moe se dokuiti nikakav smisao jer su one same po sebi apsolutni besmisao. Apsurda ima u aljivoj narodnoj pesmi (Zelje bere aga Asan-aga / u Mostaru nasred Sarajeva), u automatskim tekstovima nadrealista, u jezikim eksperimentima letrizma i signalizma; u stvaranju egzisgencijalista, u drami apsurda (Een Jonesko: elava pevaica). Apsurdno kazivanje i apsurdne slike i likovi predoavaju neloginost, nerazboritost, nerazumnost i ludilo sveta i ivota.

_________________________________Kakav je roman Proces?Roman Proces je ekspresionistiko delo i moderan roman. Kafka u njemu realistiki izvedenim postupkom daje sliku ljudske otudjenosti u svetu i neloginih pojedinosti koje ine da se stvarkost doivljava kao nestvarna, kao fantastika koja nie na tlusvakodnevice, ili pak kao neka zatvorena i tajanstvena stvarnost. To je moderan roman jer subjektivizuje vreme i prostor. Vreme je od niza trenutaka jer daje subjektivnu projekciju nesklada i sukoba bia i sveta i njegove demonske prirode, jer u njemu caruje zlo i bie je osudjeno na poraz.

U kakvom svetu ivi Jozef K?

Jozef K ivi u svetu bez due i bez Boga. Dua je mrtva, Bog je mrtav, gradjanski svet je mrtav. Ne postoji akcija koja ivotu daje puni smisao. Sve je potonulo u sivilo svakodnevnog trajanja u kome se ne uspostavljaju razlike, nivoi gradjanske svesti, arenilo ljudskog ivota. Nema ciljeva, nema sadrine. Svuda je ravnodunost i beivotnost. Iz takvog sveta potie i takav svet oliava Jozef K.

Osobine Jozefa K?

Jozef K je bankarski inovnik, otudjen, pragmatian, vodjen samo svojim interesom, navikao da ini i preduzima samo ono to je korisno. ivi bez viih ciljeva i dosta monotono: do kasno uvee radi u kancelariji, ide u pivnicu, susree iste ljude, jednom nedeljno ide nekoj devojci. On ivi u drutvu a ne zna za skrivene mehanizme po kojim to drutvo funkcionie. Nikada se nije interesovao za norme i zakone tog drutva, niti je bio obuzet optim problemima tog drutva i tudjim nevoljama. On kao i drugi, traje u svojoj samoi, ljuturi i apatiji, sve do onog jutra kada su doli ljudi u crnom da ga uhapse. Bio je iznenadjen ali se ak ni tada nije mnogo uzbudio.

ta je to to odredjuje Jozefa K kao linost, kao socijalno, psiholoko i filozofsko bie?

Prema miljenjima tumaa Procesa i Kafkinog junaka, mnogo je besmislenog i osobitog u njegovim postupcima i u njemu samom. Iako treba da predje put od potpunog nepoznavanja drutva do nekih saznanja o njemu on to ne uspeva i do kraja ivota nije mogao da ovlada lavirintima koji vode do istine. Zato je i ono to je saznao o svetu samo delimina i nepotpuna slika o tom svetu.

Do kakvih postavki o Jozefu K dolazi italac?

- Jozef K ima trideset godina, ivi bez problema i dilema,sa odredjenim navikama, spokojan, zadovoljan i sasvim uklopljen u drutvo.

- Sve do susreta sa svetenikom pokazuje ne poznavanje birokratskog sistema koji poput neke maine mrvi ljude, a da se pri tom ne zna ni ko to ini ni zato. Zato ide od jednog do drugog i trai naine da to vie sazna o sudu, sudijama i viim institucijama.

- Prvi njegov nesporazum sa drutvom nastaje kada mu upadnu u stan i kada ga hapse, uskraujui mu slobodu i inei njegovu linost obespravljenom.

- Prvo ga mui nelagodnost, koja prelazi u nespokojstvo, a pri prvom isledjenju prelazi u protest i bunt koji kratko traju i njih zamenjuje oseanje nemoi.

- Njegovo prvo saznanje je da je i on kao i svaki pojedinac tog drutva, u mrei neke velike organizacije u kojoj rade podmitljivi straari, tupoglavi nadzornici, istrane sudije ne previe pametne, pisari, andarmi i drugi u ijim rukama je sudbina pojedinca.

- On ima pasivan odnos prema institucijama, ije poreklo teko moe da se odredi. ak postaje i egoistian i praktian pa kae ja nisam pozvan ovde da neto popravljam".

- Jozef K se imesto za pobunu i akcioju opredeljuje za sigurnost, za potinjenost, prilagodjavanje i iekivanje, to je pogreno. Pomirljivost sa situacijom u kojoj se nalazi jeste pristajanje ns proces, a pristajanje na proces jeste nesvesno priznavanje krivice iako svesni deo Jozefa K ne priznaje krivicu.

- Jozef K nije ovek unutranjih promena- njegovo bie se ne preobraava i do kraja ostaje bez irih saznanja o svetu. On je ovek ogranienih duhovnih vrednosti i rutinskog naina ivljenja. Nije ovek traganja i izazova, ve statian i jednostavan ovek. Ako ponegde ima kretanja to je samo u fizikom smislu.

- U susretu sa svetenikom on dolazi do saznanja da se od lai gradi poredak u svetu", u emu se vidi nihilistiki odnos Jozefa K prema svetu.

- U osnovi ponaanja Jozefa K i njegovog mirenja sa onim to ga je snalo lei strah. On je ovek straha, pa zato i ta poslunost pred onima koje niti je video, niti ta o njima zna.

- Jozef K je apsurdni ovek u apsurdnom svetu. Umro je a nije saznao pravu istinu ni o vlastima, ni o svetu pa zato i pitanja na kraju dela: Gde je sudija koga on nikada nije video? Gde je visoki sud do koga nikada nije doao?..."

ta je to to svet ini apsurdnim?

Apsurdnost je u tome to ljudima vladaju institucije (sudovi) u ime nekih ciljeva o kojima pojedinac nita, ili sasvim malo zna. One odluuju o krivici i sudbini oveka, po merilima koje one odredjuju. Apsurdno je to to se i crkva nalazi na toj strani i to se ovek osea bespomonim, a u svemu tome zdrav razum i logika mnogo ne pomau.

Skriveni smisao romana

Po nekima je skrivena smisao romana je kritika totalitarnog drutva jer ukida slobodu, izaziva strepnju i strah, otudjuje dravu od oveka i oveka od oveka, ubija linost i duh i obezliava jedinku koja postaje osudjena na neizvesnost i nesigurnost trajanja.

Po drugima je pisac predvideo buduu sliku totalitarnih sistema i sila olienih u staljinizmu i hitlerizmu.

Po nekima je skriveni smisao romana u Jozefovom saznanju da se od lai gradi poredak u svetu i da upravo na laima poiva poredak celog sveta i vladavina svih monih, bez obzira da li je mo oliena u pojedincu , jednom drutvu i dravi, ili pak u globalnim ciljevima veeg broja dravnih zajednica i monih sila koje trae od manjih da im se povinujui i da ih slede.

________________________________

Prve pripovjetke objavljuje vec 1909. i od tada neprekidno pie i povremeno objavljuje pojedinane prozne radove. Od 1902 godine pa do kraja ivota vodi prepisku sa mnogim prijateljima, ostavivi tako bogato svedoanstvo o sebi i svom vremenu. Kafka je za ivota malo objavio, najvei dio njegovog knjievnog opusa su djela:Razmatranja,Presuda,Preobraaj,Seoski lekar,Umjetnik u gladovanju,Proces,Zamak,Amerika. Umro je 1924. godine od tuberkoloze.

Franc Kafka - Proces - InterpretacijaZamislite da Strani sud funkcionie na ovom svetu kao paralelna institucija. I dalje je lociran negde gore, samo to je to "gore" sa nebeskih visina sputeno na pranjave, zaguljive tavane. Ne tvrdim (mada pretpostavljam) da je Kafka nuno imao tako neto na umu kad je pisao "Proces" - to tumaenje je problematino kao i bilo koje drugo - pre svega zato toProcesbez sumnje jeste i kritika habzburke birokratije. Svaki element ove fantastine pripovesti moe se tumaiti na bar dva naina koja bi se, prema zakonima logike, morala meusobno iskljuivati, ali ovde ipak egzistiraju u neponovljivom skladu. Dvosmislenost je simbolino prikazana u nou sa dvostrukim seivom, kojim je K. ubijen. Neki drugi simboli - kao to je boginja pravde koja, na Titorelijevoj slici, lii na boginju lova - nisu do kraja razraeni, to nas podsea (i to stalno moramo imati na umu) da Kafka nije imao vremena da dovri svoje remek-delo - a ko zna da li bi i tada pred tumaima bio laki zadatak. Tano shvatanje jedne stvari i nerazumevanje iste stvari ne iskljuuje potpuno jedno i drugo, kae svetenik u IX glavi Procesa. Pokuajmo da se ne zadrimo na tanom shvatanju.

Mladog, ambicioznog i perspektivnog bankarskog slubenika po imenuJozef K. jednog lepog jutra hapse dvojica staara, iako nije uinio nita loe. K. je ogoren i uvreen. Tog dana je njegov trideseti roendan. Godinu dana kasnije, vee pred njegov trideset prvi roendan, ponovo dolaze dva uvara, odvode ga do kamenoloma izvan grada i ubijaju ga u ime Zakona; K. im doputa.

Procesje hronika K.-ovog suenja, njegove borbe (ako se to moe nazvati borbom) sa nespoznatljivim Zakonom i nedodirljivim Sudom. Ovaj roman moe da se ita kao opis diktiranog (od strane drave?) psiholokog samounitenja. Ipak, kao to je sluaj sa svim Kafkinim delima, znaenje je daleko od jasnog. Kao to parabola o vrataru koju izlae svetenik u IX poglavlju izaziva bezbroj komentara i razliitih tumaenja, tako i Kafkin Proces predstavlja kamen spoticanja dvadesetovekovne kritike interpretacije.

Na samom poetku se susreemo sa neim to bismo, s odreenom rezervom, mogli nazvati tipinom kafkijanskom situacijom: uz obavetenje o, u najmanju ruku, neobinom (uistinu aloginom) dogaaju ide naivno, savreno zdravorazumsko objanjenje od kog se do kraja ne odustaje, iako dogaaji o kojima se pripoveda nemaju veze sa zdravim razumom.Neko mora da je oklevetao Jozefa K., jer iako nije uinio nikakvo zlo, jednog jutra je bio uhapen.Junak "Preobraaja", Gregor Samsa, pretvorio se u bubu jer je suvie naporno radio - to je jedini artikulisan pokuaj objanjenja fenomena Samsine nesree u celoj pripovetki. Jozef K. je uhapen jer ga je neko oklevetao, jer on - razume se - nije kriv. Drugo objanjenje je da su mu kolege s posla priredile roendansku alu.

itava problematika u tumaenju Procesa sadrana je u traenju odgovora na dva pitanja:

- U emu se sastoji K.-ova krivica?- Kakav je to uopte sud?

U romanu ne dobijamo definitivne odgovore (nigde nisu jasno izreeni), jer svet vidimo kroz perspektivu Jozefa K. a on se tim pitanjima nije bavio, sve do samog kraja. Uostalom, ko bi to oekivao od njega. Podsetimo se kakav je bio njegov poloaj pre "hapenja" - visoko pozicionirani birokrata, savreno uklopljen u sistem koji, po njemu, besprekorno funkcionie.

Ali K. ivi u dravi u kojoj postoji pravo, svuda vlada mir, svi zakoni su na snazi, ko se dakle usuuje da u njegovom stanu izvri prepad na njega?

Zar bi se od oveka koji tako razmilja moglo oekivati da preispituje sebe i preispituje svet?

Lik Jozefa K.Tumai se slau u tome da za likove u romanu Proces ne moemo upotrebiti pojam "linosti", budui da im nedostaje psiholoka komponenta. Sporedni likovi (tj. svi osim Jozefa K.) do krajnosti su instrumentalizovani i predstavljaju samo opredmeenja svojih funkcija u romanu. Sa K.-om stvari stoje malo drugaije, on se ipak nalazi u centru, kroz njegovu taku gledita posmatramo svet. Pa opet, ni njegov lik nije psiholoki razraen (znamo da je to bilo namerno,Kafkaje povodom toga zapisao "poslednji put psihologija").

ak ni to to Jozef K. na poetku romana odbacuje i suenje, i mogunost krivice, a na kraju postaje sauesnik u sopstvenom smaknuu, ne moe se objasniti ni psiholokim razvojem, ni psiholokim slomom. U pitanju je odreeno saznanje, a ne razvoj linosti: u poslednjoj glavi romana vidimo da K. poseduje znanje (gotovo da sam u iskuenju da napiem - informaciju) koje na poetku nije imao. U tom smislu, bitno je primetiti preokret koji se dogodio prilikom K.-ovog razgovora sa svetenikom u 9. glavi Procesa. Tu stoji i jedna reenica za koju bi psiholozi mogli da se uhvate: K. se osetio naputenim.

SudFamozni Sud iz Kafkinog Procesa moda predstavlja Strani sud, ali je svakako oblikovan prema ovosvetskim uzorima - sudu, crkvi, dravi. Moemo, naravno, govoriti i o Kafki - proroku i uporeivati svet Procesa sa svetom nakon Kafkine smrti, ali moramo paziti da, idui u tom smeru, ne zaobiemo u irokom luku mogunost poreenja ovog suda sa institucijom crkve. U samom tekstu ima mnogo osnova za takvo poreenje, tavie - posmatrane iz tog ugla, mnoge situacije i objanjenja u romanu prestaju da deluju apsurdno.

Najoigledniji primer je kazivanje Titorelija (koji je, moramo naglasiti, prva linost koja Jozefu K. govori o sudu, ne pokuavajui pri tom da ga obmane) - on govori o moguim ishodima svakog procesa. ovek, dakako, moe biti osuen; postoji i mogunost oslobaanja, ali postoje tri vrste oslobaanja: pravo oslobaanje(koje je jako teko, gotovo nemogue postii, koje samo retkima polazi za rukom, o emu se u stvari i nema saznanja, jer svaki trag o procesu u tom sluaju biva izbrisan), prividno oslobaanje (koje proglaava nii sud i koje ne podrazumeva brisanje procesa, tako da ovek jednog danaponovomoe da bude uhapen) i odugovlaenje (vetako zadravanje procesa u odreenom stadijumu kako do presude uopte ne bi dolo).

Ako re "oslobaanje" zamenimo reju "spasenje", stvari postaju mnogo jasnije, a ishode procesa moemo nazvati tradicionalnim imenima: pakao (osuda=prokletstvo), istilite (prividno oslobaanje i odugovlaenje) i raj (stvarno oslobaanje - spasenje). Sa druge strane, re "oslobaanje" je sugestivna, jer upuuje na ovekovu slobodnu volju i ideju da ovek jedino sam sebe moe da oslobodi. Ovo postaje jo oiglednije u 9. glavi romana.

Zadrimo se jo asak na Titoreliju. On je sudski slikar. Svoje znanje i zvanje nasledio je od oca. Poto uestvuje u procesu mistifikacije Suda, zna poneto i o njegovom pravom licu. Zna, na primer, da sudije koje slika, mada ih nije video lino, nisu ni tako mone, ni tako strane, kao to na slikama izgledaju - izgledaju tako jer gospoda su sujetna, adozvoljeno im je da se tako slikaju. Precizno je propisano kako svako, u skladu sa svojim poloajem, moe da bude predstavljen, pa tako ak i nie rangirane sudije smeju da se sede na predsednikoj stolici (tronu?), okrueni simbolima moi koji ne moraju biti ovozemaljske prirode - npr. boginje pravde i pobede (oreol?). Ovo zaista podsea na hriansku ikonografiju i naine na koje se konvencionalno prikazuju sveci.

Jedan od Klijenata K.-ovog advokata Hulda, trgovac Blok, govori o raznim vrstama advokata koje je usput kriom angaovao. Zar to ne bi mogli biti svetenici drugih religija koji, svaki na svoj nain, obeavaju vernicima spasenje?

Parabola Pred ZakonomNajvanije mesto za razumevanje sutinske poruke romana nalazi se u IX glavi. U katedrali svetenik, koji se predstavlja kao tamniki kapelan, iznosi K.-u sledeu priu o Zakonu.

Sudom se zavarava, ree svetenik - u uvodnim spisima zakona kae se o tom zavaravanju: pred zakonom stoji vratar. K ovom vrataru dolazi ovek sa sela i moli ga da ga uvede u zakon. Ali vratar mu ree da ga sad ne moe pustiti unutra. ovek razmilja pa pita da li e kasnije smeti da ue. Mogue je, veli mu vratar - ali sada ne. Poto su vratnice zakona kao i uvek otvorene, a vratar se sklanja u stranu, ovek se saginje da kroz vratnice pogleda unutra. Kad to opazi vratar, nasmeje se i kae - ako te toliko privlai, a ti pokuaj da ue i pored moje zabrane. Ali upamti: ja sam moan a ja sam samo najnii vratar. No kraj svih dvorana redom, stoje vratari, sve jedan moniji od drugog. ak ni ja ne mogu da podnesem izgled treeg. ovek sa sela nije raunao s takvim tekoama, zakon treba da je uvek i svima pristupaan, misli on: ali kad pogleda bolje u vratara u krznenoj kabanici, u njegov velik iljat nos u njegovu dugu i retku tatarsku bradu on ipak odlui da je bolje saekati dozvolu za ulazak. Vratar mu daje jednu malu stolicu i puta ga sedne sa strane do vratnica. Tamo on sedi danima i godinama. Pokuava bezbroj puta da ga puste unutra i dosauje vrataru svojim molbama. Vratar ga esto podvrgava malim sasluanjima, ispituje ga o domovini i o mnogo emu drugom, no to su ravnoduna pitanja kakva postavljaju velika gospoda, a na kraju mu uvek ponavlja da ga jo ne moe pustiti unutra. ovek koji se za put snabdeo mnogim stvarima upotrebljava sve, ma koliko dragoceno bilo, da bi podmitio vratara. Ovaj dodue sve uzima, ali pri tom kae:- Ja uzimam ovo samo zato da ti ne bi mislio da si ita propustio. U toku mnogo godina ovek skoro neprekidno posmatra vratara.Zaboravlja na druge vratare i ini mu se da je ovaj prvi jedina prepreka za njegov ulazak u zakon. Prvih godina glasno proklinje nesreni sluaj, a kasnije kad ostari, on samo guna. Postaje detinjast, i poto je dugogodinjim prouavanjem vratara upoznao i buve na njegovom krznenom okovratniku, moli on i buve da mu pomognu da pridobije vratara. Najzad mu i vid postaje slab i on ne zna da li se stvarno smrkava oko njega ili ga samo varaju oi. No sada u pomrini razaznaje bljesak koji neugasivo prodire kroz vrata zakona. Ne ivi jo dugo. Pred smrt u njegovoj se glavi skupljaju sva iskustva itavog tog vremena u jedno pitanje koje dotle jo nije postavio vrataru. I on mu mae poto vie ne moe da ispravi svije ukrueno telo. Vratar moga da se nagne duboko nad njim, jer se razlika u rastu znatno izmenila na tetu oveka:- A ta bi jo hteo da zna - upita vratar, ti si nezajaljiv.- Kada svi tee zakonu - ree ovek, kako je onda mogue da za sve ove godine niko nije traio ulaz sem mene? Vratar uvia da je oveku doao kraj i da bi ga ovaj jo uo sluhom koji ve zamire, prodere se na njega:- Ovde niko drugi nije mogao dobiti pristup, jer je ovaj ulaz bio odreen samo za tebe. A sada idem da ga zatvorim.

Ova parabola (koju je, uzgred budi reeno, Kafka za ivota objavio samostalno, kao kratku priu) predstavlja zagonetku koja nuno svakog itaoca prvo navodi na pogreno tumaenje, koje zatim treba da bude ispravljeno, ali na taj nain da onaj koji pokuava da je odgonetne mora da uvidi da jedinstveno reenje ne postoji. Da li? Sasvim je izvesno da je Kafka, kroz razgovor izmeu svetenika i Jozefa K., hteo poneto da kae i o znaenju romana u celini, pa nam to moe posluiti kao vodi. Ipak, moramo biti oprezni sa takvim vodiima - oni i vode i zavode. Veina vodia koje Jozef K. sree na svom putu imaju za cilj da ga obeshrabre. Na isti nain, vratar pred Zakonom obeshrabruje oveka koji je hteo da u Zakon ue. K. je, prirodno (kao i mi koji smo se, prilikom prvog itanja, uiveli u njegov lik, uprkos svom onom anti-psihologizmu), odreagovao tvrdnjom na je ovek prevaren. Dobro, on jeste prevaren, ali ko ga je prevario? Ta on je slobodan ovek koji se sam odrekao svoje slobode. Ko onda moe da oslobodi Jozefa K.?

I pria o vratima zakona ima zgodnu analogiju u stvarnom svetu. Uzmimo da je Zakon neki vii, transcendentni poredak, koji obino zovemo Boijim zakonom. Postoje dokumenti, sveti spisi raznih konfesija - sve je dostupno obinom oveku, ali ovaj se retko kad usudi da ita, jo ree da tumai, a tek poneki pojedinac taj zakon trai u sebi. U isto vreme, postoji nebrojeno mnogo posrednika, svetenstvo pozvano da tumai zakone, tako da slobodan ovek esto zaboravlja da je slobodan, da itava organizacija postoji da bi mu ulila poboni strah i da esto lanovi te organizacije (a to su upravo oni nie rangirani svetenici sa kojima narod dolazi u neposredan kontakt) o zakonu znaju taman toliko koliko ovaj vratar ili neki od straara koji su uhapsili Jozefa K.

Sve ovo ne mora striktno da se primeni na crkvu - u moderno doba ateizam je veoma rasprostranjen i meu nemisleim svetom - zato postoje razne spiritualne voe, ulogu svetenika preuzima svako ko ima ambiciju da posreduje izmeu oveka i njegove due. Ma koliko ovo paradoksalno zvualo, veina ljudi trai mir van sebe, umesto u sebi, i ne samo da prihvata, nego ak trai posrednike na tom putu.

Krivica Jozefa K.Najsloenije pitanje u romanuProcestie se K.-ove krivice. Pouzdano moemo zakljuiti da je ta krivica u najtenjoj vezi sa, sa jedne strane, K.-ovim nepoznavanjem Zakona, i sa druge strane, sa odsustvom samokritike i preispitivanja svoje prolosti (ne u krivino-pravnom, nego u jednom sutinskijem vidu).

Jozef K. sve do razgovora sa svetenikom pokazuje tenju da sve dovede u red, tj. da uini da sve bude ba onako kako je bilo pre hapenja. Ne samo to, nego i taj incident dovodi u vezu sa tim to se tog jutra nije ponaao na uobiajen nain, tj. razumno. Usput priznaje straarima da ne poznaje zakon.

K.-ova krivica se moe dovesti u vezu sa Kafkinim razmiljanjima o prvobitnom grehu. S tim u vezi, u 9. poglavlju Jozef K. kae sveteniku: Ali ja nisam kriv. (...) To je zabluda. Kako ovek moe uopte da bude kriv? Ta mi smo svi ljudi, i svi smo jednaki.Zatim kae da e jo potraiti pomo, a svetenik mu odgovara: Ti isuvie trai tuu pomo, naroito kod ena. Istina, K. se previe oslanjao na ene, kao da je planirao da se domogne spasenja putem seksa. On lie Fraulajn Birstner kao edna ivotinja, uputa se u erotske odnose sa Leni, bolniarkom advokata Hulda, i sa enom sudskog posluitelja, pretpostavljajui da su poslednje dve veoma uticajne i da e mu pomoi u procesu.

Dok ga vode na pogubljenje, K. shvata: Uvek sam hteo da sa dvadeset aka zgrabim svet, i to jo za cilj koji nije za odobravanje. To je bilo pogreno. Video je gospoicu Birstner, koja za njega znai opomenu. Kakva je to opomena? ta je to tako posebno kod gospoice Birstner? Jednostavno je - ona je slobodna! Ona je jedina linost sa kojom K. dolazi u kontakt koja ne pripada sudu. Istovremeno, protiv nje se ne vodi nikakav proces. Za Jozefa K. ona predstavlja opomenu, za nas - izraz Kafkinenadeda je spasenje ipak mogue. Ni boanstvena, ni ljudska - Proces je egzistencijalistika komedija koja, uprkos porazu koji doivljava protagonista, ne porie mogunost spasenja.

Nakon Kafkine prerane smrti (1924. godine, u 41. godini ivota, podlegao je tuberkulozi), suprotno njegovim eljama, objavljeno je sve to je ikad napisao; u isto vreme su mnogi komari o kojima je pisao dobili svoje konkretizacije u novim evropskim totalitarnim reimima. Njegovi romani Amerika, Proces i Zamak ostali su nedovreni, ali ipak je imao potovaoce za ivota. Zbirke pripovedaka koje je objavio bile su malo prodavane, ali veoma cenjene u akademskim krugovima. ira publika je poela da obraa panju na Kafku kada je svet poeo da lii na njegova dela, kada je postao "kafkijanski". Proglaavali su ga prorokom, naglaavajui da su neke osobe koje su Francu Kafki bile izuzetno bliske nestale u koncentracionim logorima, mnogo godina nakon njegove smrti. Za veliki broj italaca, situacije prikazane u Procesu predstavljaju sablasnu anticipaciju psiholokog oruja kakvo se koristi u mnogo podmuklijim reimima od onog iz Kafkinog vremena.

Ne znam da li je bio prorok. Bio je genije.

Valentina orevi

_________________________________

Proces

Autor:Franz KafkaI. Jozef K. bio je bankovni slubenik. I dok je jednog sasvim uobiajenog jutra ekao svoj doruak koji nije dolazio, odluio je pozvoniti kuharici. No, umjesto doruka, na vrata mu dolaze neznanci s priopenjem da je uhien. Jozef inzistira s pitanjima ne bi li saznao zato je uhien, ali oni odgovaraju da ne znaju nita o tome i da su oni samo sudski slubenici.

Da stvar bude jo kompliciranija, Jozefu je doputeno svaki dan odlaziti na posao i naizgled se nita u njegovu ivotu ne mijenja. Ubrzo, dobiva priopenje telefonom da mora doi na sasluanje u nedjelju. Obrazloeno mu je da se radi o nedjelji kako bi mogao i dalje neometano obavljati bankarski posao.

Jozef odlazi na mjesto navodnog sasluanja i pronalazi zgradu. Naizgled, radi se o sasvim standardnoj stambenoj zgradi. Ulazi i hoda stepenicama traei komisiju zaduenu za njegovo presluavanje, ali izgovor mu je da trai stolara Lanza. Ne pronalazi nita to bi odgovaralo njegovom opisu, nailazi samo na mnogo ena i djece, a radi se o siromanim i zaputenim stanovima.

Na zadnjem katu pokuca na vrata i otvori mu ena koja provodi dan pranjem rublja. Odvodi ga kroz kuu i dolaze do jedne sobe. Jozef je shvatio da se sada nalazi u stanovitoj dvorani koja je nalik na sudnicu. Sudac mu govori da je zakasnio na sasluanje sat vremena iako mu nisu rekli toan sat kada se mora pojaviti pred sudom.

Sudnica je podijeljena u dva dijela, a publika u sudnici reagira malo u njegovu korist s odobravanjem, a malo s podsmijehom ili utnjom i mukom. Jozef se brani, ali uskoro demonstrativno odlazi jer shvati da ga nitko ne razumije i da ovo nema smisla. Tada saznaju da je sam sebi nakodio jer je dobio povlasticu kojom je mogao biti sasluan.

II. Sljedee nedjelje Jozef se odlui nepozvan pojaviti na sudu. Dolazi u istu zgradu i tamo ponovo susree mladu enu tj. suprugu sudskog posluitelja. Ona mu se nudi i govori mu da je odvede jer je u potpunosti pod sudskom vlau. Jozef razmilja kako bi to bila dobra osveta prema sudskog istraitelju. No, potom dolazi mladi i neugledni odvjetnik pripravnik te govori eni da ima nalog suca i da se mora pojaviti kod njega. Jozef je pokuava obraniti, no ona odbija njegovu pomo te zajedno nestaju.

Tada stie i sudski posluitelj i povjerava se Jozefu kako otpremaju iz kue i kako mora raditi sve ove beznaajne poslove, a i odvode mu enu. Sudski posluitelj provede Jozefa zgradom suda, a od mune atmosfere koju je tada vidio, smui mu se te se oporavlja tek kada je napustio zgradu.

III. Jozef je nakon ovog munog dana ponovo naiao na udan dogaaj. Kada se vraao jednog dana s posla iza jednih vrata zauje udne zvukove, kao da je netko uzdisao. Otvori vrata i ugleda tri ovjeka od kojih su dvojica gradski straari. Oni mu se poale kako je sudski istraitelj naredio da ih ovaj trei iiba jer se on alio na njih. K. pokuava uvjeriti dotinog batinaa da ih potedi, ali on ga ne slua. Jozefu se smuio prizor, a i bojao se da ga netko tamo ne zatekne pa se udaljio s mjesta.

Sljedeeg jutra pomalo bojaljivo odkrine ta ista vrata i na svoje zaprepatenje ugleda isti prizor.

IV. Jozef sve ee nailazi na udne situacije. Jednoga dana posjeuje ga stric i opominje ga da bi poloaj u kojem se trenutno nalazi mogao negativno utjecati na njegovu obitelj. Stric ga uvjerava da mora uzeti odvjetnika te oni odlaze do njegovog poznanika, odvjetnika Hulda.

Odvjetnik je na Jozefovo zaprepatenje upoznat s cijelom njegovom situacijom, odnosno procesom. O boleljivom i starom odvjetniku brine djevojka imenom Leni. Jozef se uputa odmah s njom u udnu ljubavnu vezu, dok ga stric kori jer vjeruje da je ona u vezi s odvjetnikom.

V. Jozef sve vie razmilja o svojoj situaciji. Posjeuje odvjetnika koji mu govori da njegov sluaj dobro napreduje, no K. ne vidi nikakve promjene. Sumnjajui da odvjetnik namjerno otee cijelu situaciju i ne radi u njegovu korist, K. odluuje sam sloiti svoju predstavku. No, predstavka bi trebala obuhvatiti i najsitnije detalje o njegovom ivotu. To Jozefa izbacuje iz takta jer on i dalje ne zna zato je uope optuen.

Sve tee obavlja svakodnevne poslove, a ak mu i kolega govore da znaju sve o njegovom procesu. Tvorniar mu govori da javi sudskom slikaru Titorelliju koji mu moe pomoi jer zna pojedinosti oko njegovog sluaja. Titorelli mu malo pomae objanjavajui mu kako stoje stvari kod suda. Govori mu da je sud uvjeren u njegovu krivicu i da e mu biti teko obraniti se.

Ipak, daje mu nadu govorei mu da se moe na sud utjecati vezama. Nudi mu svoju pomo, ali istodobno ga zbunjuje pitanjem eli li oslobaanje stvarno, samo prividno ili kao proces odugovlaenja. Odmah mu govori da je cjelokupno osloboenje u njegovom sluaju nemogue. Jozef uskoro saznaje da je nemogue ishoditi i preostale dvije toke te da ga je mogue samo proces malo odgoditi. Jozef kupuje par njegovih slika i odlazi zbunjen s nikakvim rjeenjem.

VI. Jedne veeri Jozef odlui otii kod odvjetnika kako bi mu otkazao suradnju. Vrata mu otvara mali ovjeuljak imenom Block koji mu govori da je i od odvjetnikov klijent, i to ve punih 5 godina. I on je u procesu, a govori mu kako je ve poneto nauio i o njegovoj situaciji. Govori mu da e vjerojatno biti osuen zbog oblika usana. Zgroen, Jozef odlui odvjetniku odmah otkazati suradnju. Odvjetnik mu govori da je nestrpljiv i da se s njim postupa predobro. Poziva Blocka i predouje mu njegov primjer te ga naoigled poniava.

VII. Nakon to je dao otkaz odvjetniku, Jozefu je stanje i dalje nepromijenjeno. ak uvia da je sluaj i sve kompliciraniji. Jednoga dana, dobije naredbu s posla da bi trebao jednom Talijanu pokazati katedralu. Poto se Talijan ne pojavljuje, K. ulazi u crkvu sam.

Ugleda tamo sveenika u propovjedaonici i ini mu se kao da e ba njemu odrati propovijed. Iako je ve krenuo prema izlazu, zastane jer zauje kako ga sveenik zove imenom. Govori mu kako previe oekuje od tue pomoi, posebice od ena i kako to nije dobro za njegov proces. Govori mu o paraboli o uvaru i ovjeku sa sela. Pria mu o tome kako je ovjek sa sela cijeli ivot ostao pred vratima zakona u iekivanju da ga uvedu. Tek kada je umirao reeno mu je da se ta vrata sada mogu zatvoriti. Parabola je na kraju ostala nerazjanjena.

VIII. Jozefov je 31. roendan. Na taj dan u njegov stan dolaze dva ovjeka u crnim kaputima. Iako se nisu najavili K. sjedi pored vrata jednako odjeven i eka goste. Rekao je da zna da ih oekuje, kao da se pomirio sa sudbinom. Nije se odupirao, dopustio im je da ga odvedu van grada do kamenoloma.

Zarili su mu no u srce, a zadnje Jozefove rijei bile su Kao pseto!

Naslov djela:Proces

Glavni lik:Jozef K.

Autor:Franz Kafka

Biljeka oautoruFranz Kafka roen je u Pragu 3. srpnja 1883. godine, a kako je odrastao u sjeni oeva autoriteta to e kod njega zauvijek ostaviti neizbrisiv trag. Naime, rodio se u imunoj obitelji u kojoj je dominirao njegov radini otac.

Nakon to je zavrio klasinu gimnaziju odlazi na Fakultet studirati kemiju. Nakon toga prebacuje se na njemaku knjievnost i povijest, da bi ipak upisao pravo. Radio je kao pravnik, iako se zapravo htio baviti iskljuivo pisanjem. Za njegova ivota objavljene su dvije zbirke njegovih pripovjedaka, a poneto i u asopisima.

Za vrijeme njegovog ivota objavljene su pripovjetke Promatranje, Seoski lijenik, Loa, Preobraaj i Osuda.

Veinu svog knjievnog opusa oporuno je namijenio spaljivanju, ali je izvritelj oporuke, odnosno knjievnik Max Brod to odbio uiniti. Radi se o Procesu, Zamku i Americi.

Umro je od tuberkuloze, u Beu 3. lipnja 1924. godine. Godine 1931. objavljene su pripovjetke Pri gradnji kineskog zida.

Franz Kafka bio je knjievnik njemakog jezinog izraza i jedno od najznaajnijih imena suvremene svjetske literature i suvremenog romana. O tome svjedoi opirna literatura i injenica da se svi poznatiji suvremeni romanopisci pozivaju upravo na njegovo djelo kao poetak, odnosno izvor moderne pripovjedake proze.