1. Stvaranje eritrocita reguliše sekrecija hormona iz:a. jetreb. bubregac. plućad. timusa i kostne sržie. slezine

2. Uporđujući sa periodom mirovanja krvni protok (ml/min) tokom sportske aktivnosti:a. poraste će u srcu, mozgu i skeletnim mišićima.b. smanjiće se u bubrezima i abdominalnim organima.c. smanjiće se u koži i mozgu.d. Tačno je a i b.e. Tačno je b i c.

3. Koje je tvrđenje tačno kada je u pitanju prosečni mirovni minutni volumen srca odrasle osobe.a. To je celokupna količina krvi koju izbaci jedna komora u toku jednoga minuta.b. On približno iznosi 5 l/min.c. On je jednak proizvodu brzine srčanog rada pomnoženoj sa sistolnim volumenom.d. To je celokupna količina krvi koju izbaci leva i desna komora u toku jednoga minuta.e. Tačno je a, b i c.

4. Funkcije respiratornog sistema uključuju:a. regulaciju pH krvi.b. zaštitu od mikroba.c. stvaranje zvuka za govor.d. Tačno je a i b.e. Tačno je a, b i c.

5. Kao normalan odgovor na dugotrajno boravljenje na velikim visinama dolazi do:a. smanjene koncentracije hemoglobina u krvi.b. porasta eritropoeze u kostnoj srži i broja eritrocita u krvi.c. porasta alveolarne ventilacije.d. porasta pCO2 u krvi.e. Svi odgovori su tačni.

6. Gubitak 0,5 litara znoja provociraće veće osećanje žeđi nego istiog volumen plazme.a. Dab. Ne

7. Koji je iskaz tačan kada je u pitanju varenje ugljenih hidrata?a. Varenje ugljenih hidrata počinje u ustima.b. Polisaharide u monosaharide cepa amilaza.c. Disaharidi se aktivno transportuju preko crevnog epitela.d. Najveći deo ugljenih hidrata izvari se u dvanestopalačnom crevu.e. Svi iskazi su tačni.

8. Jedan deo materijala koji se u toku dana unese u digestivni sistem ostane nesvaren.a. Dab. Ne

9. Vitamini rastvorljivi u mastima se apsorbuju u tankom crevu difuzijom i posredovanim transportom dok sevitamini rastvorljivi u vodi apsorbuju na sličan način kao masti putem emulzifikacije.a. Dab. Ne

10. Šta od sledećeg nije ciljano tkivo za insulin?a. Mišićno tkivob. Nervno tkivoc. Adipozno (masno) tkivod. Jetrae. Sve nabrojano je ciljano tkivo za insulin.

11. Koji iskaz je tačan?

a. Spermatogeneza počinje u pubertetu i traje do smrti dok oogeneza traje od puberteta do menopauze.b. Kada se ženska beba rodi njeni će jajnici prestati da stvaraju oocite.c. Spermatogeneza se kod muškaraca događa pre puberteta.d. Tačno je a i b.e. Tačno je a i c.

12. Sekrecija gonadnih seksualnih hormona ne počinje pre početka puberteta.a. Dab. Ne

13. Koji od sledećih procesa gde su uključeni hormoni predstavlja primer pozitivne povratne sprege?a. oslobađanje antidiuretskog hormona iz zadnjeg režnja hipofize kao odgovor na gubitak tečnosti

(dehidrataciju)b. oslobađanje oksitocina iz zadnjeg režnja hipofize u toku porođajac. oslobađanje paratiroidnog hormona iz paratiroidne žlezde kao odgovor na smanjenje kalcijuma u plazmid. tačno je a i be. tačno je a i c

14. Na stvaranje eritrocita utiče hormon koji se sekretuje iz bubrega.a. dab. ne

15. Kontrola energetskog unosa i energetske potrošnje u organizmu se odvija preko _____________________

i_____________faktora.

16. U gastrointenstinalnom sistemu kompletan epitel se obnavlja na 7 do 10 dana.a. Dab. Ne

17. Dvadestdvogodišnja studentkinja je umereno gojazna, voli da jede, a posebno slatkiše i kalorične krem poslastice. Plaši se prekomerne težine i posle obilnog jela često koristi sredstva za čišćenje ili izaziva povraćanje. Ova osoba pati od:

a. anorexia nervosab. disregulacije centra za sitostc. hipermetabolizmad. ekstrinsičke motivacije e. bulimia nervosa

18. Za izgladnelu osobu konzumiranje hrane predstavlja: a. zadovoljavanje apetitab. održavanje homeostazec. snižavanje tonusa centara za sitostd. buđenje želje za hranome. regulisanje acido bazne ravnoteže

19. Postoje dve vrste žeđi: ___________________ i ___________________.

20. Šta nije tačno kada je u pitanju voda?a. Zastupljenija je u organizam odrasle žena nego muškarca. b. Najrasprostranjeniji hemijski sastojak tela. c. Koristi se u svim metaboličkim procesima.d. Obezeđuje odgovarajuće okruženje za metaboličke reakcije.e. Obezbeđuje transport hranljivih supstanci.

21. Koji od sledećih hormona deluje na sabirne kanaliće nefrona da se voda reapsorbuje pri dehidrataciji?a. aldosteronb. angiotenzinc. renind. ADH (vazopresin)e. svi deluju

22. Emulgovanje mastia. rezultira stvaranjem malih masnih kapljicab. zavisi od emulgatorske strukture žučic. rezultira formiranjem micelad. tačno je a i be. tačno je a, b i c

23. Produkti varenja lipida difuzijom kao micelijumi prolaze crevni epitelijuma. dab. ne

24. Približno 90% od 7 litara tečnosti koja ulazi u creva u toku dana biva reciklirano većim delom u tankom crevu, a manjim u debelom crevu.

a. dab. ne

25. Osećaj apetita nastaje u centralnom nervnom sistemu, ali se ovaj osećaj formira pre osećaja gladi. a. dab. ne

26. Regulacija unosa hrane se može podeliti na_______________________ i ______________________regulaciju.

27. Koji hormon ili promene hormonskog statusa doprinose uspešnom porođaju?a. estrogenb. oksitocinc. opadanje odnosa progesteron/testosterond. tačno je a i be. tačno je a, b i c

28. Najvažniji hormon uključen u indukciju ovulacije kod žena je:a. estrogenb. progesteronc. FSHd. LHe. Svi hormoni imaju podjednaku ulogu u ovulaciji

29. Šta ne pripada organima digestivnog trakta:a. jezikb. želudacc. jetrad. slezinae. pankreas

30. Koji digestivni organ mehanički i hemijski transformiše bolus u himus?a. jednjakb. tanko crevoc. želudacd. debelo crevoe. rektum

31. Šta se događa u digestivnom traktu starijih osoba?a. smanjuje se sekrecija sluzi, enzima i kiseline b. smanena mogućnost obnove epitelnog pokrova crevac. smanjuje se mišićni tonus i pokretljivost crevad. tačno je a, b i ce. ništa nije tačno

32. Šta od ovih funkcija nije funkcija urinarnog sistema?a. uklanjanje otpadnih produkata iz krvotokab. stvaranje i ekskrecija urinac. regulacija volumena krvi i indirektno krvnog pritiskad. regulacija stvaranja leukocita i trombocitae. regulacija stvaranja eritrocita u hipoksičnim uslovima

33. U seksualnoj funkciji kod muškaraca parasimpatikus je odgovoran za __________________________, a simpatikus za _________________________.

a. senzitivnost, agresivnostb. opuštenost, uzbuđenostc. erekciju, ejakulacijud. ejakulaciju, erekciju

34. Najčešći uzroci embolije su:a. lokalna ishemija; b. aktivna arterijska hiperemija; c. prisustvo egzogenog embolusa; d. prisustvo endogenog embolusa

35. Akutni infarkt miokarda je sve osim: a. posledica insuficijencije miokarda b. uzrok angine pektorisc. posledica koronarne tromboze- okluzije d. posledica produženog koronarnog spazma u odsustvu koronarne bolesti

36. Bilirubin najvećim delom nastaje u:a. ćelijama RES – a iz hem – a razgradnjom hemoglobina starih i istrošenih eritrocitab. u jetri raspadanjem nehemoglobinskih proteina; c. u kostnoj srži razgradnjom nezrelih ćelija eritropoezed. u tankom crevue. u debelom crevu

37. Koncentracija hemoglobina kod čoveka prosečno iznosi:a. 1.5 g/L krvib. 15 g/L krvic. 150 g/L krvid. 201 g/L krvie. 1500/L krvi

38. Eritrociti se stvaraju u kostnoj srži dugih kostiju:a. čitavim tokom intrauterinog životab. do navršene prve godine životac. do 20 godina životad. tokom čitavog životae. tačni su odgovori pod A i D

39. Životni vek eritrocite u perifernoj cirkulaciji je:a. 1-2 satab. 10-12 satic. 1-2 danad. oko 60 danae. oko 120 dana

40. Hematokrit (Hct) predstavlja:a. zapreminski odnos eritrocita i leukocita u krvib. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi i plazmec. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi i serumad. zapreminski odnos uobličenih elemenata krvi prema ukupnom volumenu krvie. procenat trombocita u perifernoj krvi

41. Pri padu arterijskog pritiska ispod normalnih vrednosti, u mehanizmu nervne regulacije, dolazi do:a. povećanja broja impulsa iz arterijskih baroreceptorab. porasta parasimpatičke aktivnostic. porasta simpatičke aktivnostid. uključivanja arterijskog refleksae. smanjivanja simpatičke aktivnosti

42. Vrednost arterijskog krvnog pritiska (AKP) zavisi od:a. broja funkcionalnih kapilara i perifernog otporab. pritiska u levoj pretkomori i frekvencije srčanog radac. rastegljivosti kapilarnih zidova i minutnog volumena srcad. vrednosti minutnog volumena srca i ukupnog perifernog otporae. vrednosti minutnog volumena srca i frekvencije srčanog rada

43. Od nabrojanih supstanci najjače vazokonstriktomo dejstvo na krvne sudove ispoljava:a. tromboksan (TXB2)b. prostaciklin (PGI2)c. serotonin (5HT)

d. angiotenzin II (Ang II)e. arginin vazopresin (AVP)

44. Na koje krvne sudove stimulacija simpatikusa izaziva najjače povećanje totalnog perifernog otpora?a. veneb. venulec. kapilarid. arteriolee. arterije

45. Koliko se kiseonika (02) normalno prenosi putem krvi?a. 20mLO2/lLkrvib. 50mLO2/lLkrvic. 100 mL02/lL krvid. 200 mL02/lL krvie. 300 mLOVIL krvi

46. Povećanje kontraktilnosti komora po Frank-Starlingovom zakonu zavisi od:a. povećanja MVS za dati end-sistolni volumen i pritisakb. povećanja MVS za dati end-dijastolni volumen i pritisakc. smanjenja MVS za dati end-sistolni pritisakd. smanjenja MVS za dati end-dijastolni pritisake. A i C su korektni odgovori

47. Prosečna vrednost respiratornog volumena (tidal volumena, VT) kod odraslog muškarca iznosi oko:500 ml700 ml900 ml1000 ml200 ml

48. Funkcionalni rezidualni kapacitet (FRC) normalno iznosi kod odraslog muškarca oko:A. 500 mLB. 1000 mLC. 2400 mLD. 3000 mLE. 3400 mL

49. Zapremina krvi koja u jednom minutu protiče kroz pluća je:A. 2 puta manja od zapremine krvi koja za isto vreme protiče kroz sistemsku cirkulacijuB. 4 puta manja od zapremine krvi koja za isto vreme protiče kroz sistemsku cirkulacijuC. jednaka zapremini krvi koja za isto vreme protiče kroz sistemsku cirkulacijuD. 2 puta veća od zapremine krvi koja za isto vreme protiče kroz sistemsku cirkulacijuE. 4 puta veća od zapremine krvi koja za isto vreme protiče kroz sistemsku cirkulaciju

50. Ukupna površina respiratorne membrane kod odrasle osobe je:A. 1-2 m2

B. 5-10 m2

C. 10-20 m2

D. 50-100 m2

E. 200-250 m2

51. Aglutinini u ABO krvno-grupnom sistemu nastaju:A. u toku intrauterinog životaB. u prvim mesecima životaC. u pubertetuD. nakon kontakta sa nekompatibilnom krvnom grupom ABO sistemaE. nakon kontakta sa nekompatibilnom krvnom grupom Rh sistema

52. Šta od sledećeg nije karakteristika srca?A. nervni impulsi iniciraju kontrakcije srcaB. njegove komore su neekscitabilne za vreme najvećeg perioda kontrakcije (dug refraktami period)C. srce sprovodi impulse sa jedne mišićne ćelije do druge (porozne veze)D. sadrži brojne ćelije sa nestabilnim transmembranskim mirovnim potencijalomE. sadrži brojne ćelije sa stabilnim transmembranskim potencijalom

53. U provodnom sistemu srca impulsi se najsporije prenose kroz:A. atrioventrikularni (AV) čvorB. atrijum

C. ventrikuleD. Purkinjeova vlaknaE. desni krak Hisovog snopa

54. Pri frekvenci srca od 120 otkucaja u minuti vreme trajanja srčanog ciklusa iznosi:A. 0.9 sekundiB. 0.7 sekundiC. 0.5 sekundiD. 0.33 sekundiE. 0.3 sekundi

55. Koja od sledećih struktura ima najveću ukupnu površinu poprečnog preseka?A. arterijeB. arterioleC. kapilariD. venuleE. vene

56. Parcijalni pritisak kiseonika u venskoj krvi sistemske cirkulacije je:A. 23mmHgB. 40mmHgC. 95mmHgD. 104mmHgE. 159mmHg

57. Kapilarni protok krvi je poznat kao sistem niskog pritiska. Koja od sledećih varijabli je odgovorna za taj mali pritisak?

A. velika površina poprečnog presekaB. relaksacija glatke muskulature kapilaraC. visoka otpornostD. velika komplijansaE. mala površina poprečnog preseka

58. Glavni hormoni koji regulišu ekskreciju Na+ putem bubrega su:A. mineralokortikoidi i androgeniB. mineralokortikoidi i atrijumski natriuretski hormon (ANH)C. mineralokortikoidi i glikokortikoidiD. glikokortikoidi i androgeniE. ni jedan odgovor nije tačan

59. Najmoćniji i najvažniji pufer u krvi je:A. hemoglobinB. bikarbonatni puferski sistem (BBS)C. fosfatni puferD. proteinski puferE. ni jedan odgovor nije tačan

60. Izraz "acidoza" odnosi se na stanje kada je pH ekstracelulame tečnosti (ECT):A. iznad normalne vrednosti od 7.4B. ispod normalne vrednosti od 7.4C. ispod 7.0D. iznad 7.8E. ni jedan odgovor nije tačan

61. U toku opšteg adaptacionog sindroma postoje stadijumi:a. alarma, adaptacije i oporavka b. stres i distres c. adaptacije i porasta temperatured. alarma, aktivacije parasimpatikusa i inhibicije simpatikusa

62. Bolest je:a. promena u organizmu koja nije u skladu sa delovanjem etiološkog činioca b. stanje koje se odlikuje ćelijskim, tkivnim i opštim promenama u organizmu c. posledica neadekvatne patogenezed. stanje koje izaziva povećano korišćenje homeostatskih mehanizama

64. Znaci bolesti su:a. parametri koje utvrdjuje lekar korišćenjem dostupnih metoda

b. subjektivno mišljenje pacijenta c. zapažanja okoline bolesnika

63. Patogeneza je:a. izučava samo osobine etioloških faktora b. izučava mehanizme nastanka i razvoja patološkog procesa c. izučava bolest d. izučava sposobnost odbrane organizma

65. Etiološki faktori zapaljenja su: ___________________________________________________________

66. Lokalni edem u toku zapaljenja nastaje usled: a. Opšte hipoalbiminemije b. povećane permeabilnosti kapilara c. sistemske hipertenzije d. povećanog hidrostatskog pritiska u lokalnim krvnim sudovima e. smanjenog osmotskog pritiska

67. Migracija fagocita ka fokusu zapaljenja je moguća zahvaljujući:a. arterijskoj hiperemiji b. athezivnim molekulima c. činiocima hemotakse d. ubrzanoj sedimentaciji e. edemu

68. Po život najopasnije posledice nastaju ako struja na svom putu u organizmu prodje kroz:a. mozak b. ruku i nogu c. glutealni mišić d. noge e. srce

69. Kliničke manifestacije hipertermije su:a. groznica b. toplotni udar c. sunčanica d. opekotine

70. Toksicni efekat hemijskih materija proporcionalan je a. distribuciji b. dozi c. biotransformacijid. putu ulaska

71. Hiperplazija je proces u kome: a. ćelije rastu deleći se mitozomb. ćelije uvećavaju svoj brojc. narasta zapremina ćelijad. ćelije umnožavaju DNKe. tačno je a i b

72. U nespecifičnoj zaštiti organizma učestvuju:a. B limfociti b. T limfociti c. monocitno-makrofagni sistem, neutrofilni granulociti i NK ćelijed. neuronie. hepatociti

73. Fagocitoza je sve osima. nespecifična zaštitna reakcija b. reakcija koju obavljaju neutrfili i monocitic. reakcija koju obavljaju sve ćelijed. reakcija uklanjanja štetnog agensa e. reakcija uklanjanja produkata zapaljenja i nekrotičnog tkiva

76. Simptomi bolesti:a. simptomi su uvek nespecifični b. simptomi su uvek specifični c. mogu biti nespecifični i specifičnid. moraju uvek biti prisutni

74. Hipertrofija je proces u kome:a. ćelije rastu deleći se prostom deobomb. ćelije uvećavaju svoj brojc. narasta zapremina ćelijad. ćelije umnožavaju DNKe. ćelije redukuju genski materijal

75. Predmet patološke fioziologije je:a. izučavanje uzročnika bolesti i mehanizama njihovog delovanja na organizamb. razjašnjavanje mehanizama nastanka poremećaja u fiziološkim procesimac. izučavanje kliničkih simptoma bolestid. izučavanje lekova i njihovog delovanja na uzročnike bolestie. izučavanje mikroskopskih i makroskopskih promena u tkivu

77. Osnovni znaci zapaljenja su___________________________________________________________.

78. Opšte promene u organizmu u toku akutnog zapaljenja su (više odgovora): a. Leukocitoza b. Promena brzine sedimentacije eritrocita c. Povišen nivo proteina akutene faze u krvi d. Groznica e. Smanjena produkcija stimulatora granulopoeze.

79. Nabrojati najmanje pet medijatora zapaljenske reakcije.

_________________________________________________________________________________.

80. Bol u toku zapaljenja nastaje usled:a. Dejstva medijatora (serotonina i bradikinina) b. metabolizma ksantina c. delovanjem hijaluronidaze d. lokalnog smanjenja pH e. Porasta nivoa serumskih enzima

Groznica jea. poremećaj termoregulacionog centra b. povećanje telesne temperature uz poremećaj funkcije različitih organa c. posledica dejstva visoke spoljašnje temperatured. samo povećanje telesne temperature

Hipotermijaa. nastaje dejstvom niske spoljašnje temperature b. se koristi u humanoj medicinic. je ireverzibilna u svim fazama d. može nastati u toku asfiksije

Procenat površine tela zahvaćen opekotinama kod odraslih je :a. glava ---------% b. svaka ruka ---------% c. svaka noga ---------%d. trup ----------%

Najosetljiviji sistem na jonizujuće zračenje je :a. CNS b. koštani c. hematopoezni d. imuni

Prolaz struje kroz srce može da izazove : a. cardiac arrest

b. fibrilaciju pretkomora c. fibrilaciju komora d. blok leve grane

Višestepena teorija kancerogeneze uključuje sledeće stadijume (složi ih po redosledu):b. __ Promocija c. __ Inicijacijad. __ Maligni razvoje. __ Latentni period

1. Šta od nabrojanog nije primarno povezano sa štitastom žlezdom?

a. Tireoglobulinb. Tetrajodtironinc. Jodd. Akromegalijae. Tirozin

2. Koje je od sledećih tvrđenja tačno kada je u pitanju aktivnost srčanog vodiča.

a. Srčani vodič je normalno u AV čvoru.b. Frekvenca srčanog ritma se povećeva kada se adrenergični receptori srčanog vodiča aktiviraju.c. Potencijal srčanog vodiča je izazvan spontanim smanjenjem permeabilnosti Na+.d. Tačno je a i b.e. Tačno je b i c.

3. Leva komora izbacuje veću koiličinu krvi tokom sistole od desne jer je pritisak u levoj komori veći nego u desnoj.

a. Tačnob. Netačno

4. Koji od delova provodnog sistema srca direktno odašilje akcioni potrencijal u mišićne ćelije komora?

a. Purkinjieva vlakna.b. Hisov snop.c. Gap junction.d. Pacemakerske ćelije.e. Ništa nije tačno.

5. Koji je od sledećih iskaza tačan kada je u pitanju transport O2 krvlju?

a. Najviše kiseonika koji se nosi krvlju je rastvoren u plazmi.b. U plazmi nema nimalo rastvorenog kiseonikac. Najviše kiseonika koje se transportuje krvlju je vezano za gvožđe.d. Količina kiseonika u venskoj krvi je veća od one u arterijskoj krvi.e. Tačno je b i c

6. Šta je od sledećeg bazični bubrežni proces?

a. Glomerulna filtracija.b. Tubulska rapsorcija.c. Tubulska sekrecija.d. Sve navedeno.e. Ništa nije tačno.

7. Receptori za rastezanje u zidu mokraćne bešike su važni za akt mokrenja.

a. Dab. Ne

8. Emulzifikacija masti:

a. rezultira u formiranju malih masnih kapljica.b. zavisi od amfipatične strukture žučnih soli.c. rezultira formiranjem micela.d. Tačno je a i b.e. Tačno je a, b i c.9. Produkti varenja lipida difunduju u intestinalni epitelijum kao micele.

a. Dab. Ne

10. Insulin:

a. olakšava transport glukoze u većinu moždanih ćelija.b. podiže nivo glukoze u krvi i osigurava adekvatnu ishranu mozga.c. promoviše skladištenje masti u organizmu.d. se luči kada padne nivo glukoze u krvi.e. Ništa nije tačno.

11. Kortizol:

a. sintetiše srž nadbubrežne žlezde.b. koncentracija mu u plazmi narasta u toku stresa.c. ima suprotne efekte insulinu.d. Tačno je a i b.e. Tačno je b i c.

12. Hormon koji doprinosi uspešnom porođaju je:

a. estrogenb. testosteronc. progesterond. oksitocine. svi odgovori su tačni.

13. Šta čini hormon rasta u organizmu?

a. promoviše rast u telu posebno kostijub. oslobađa se iz prednjeg režnja hipofizec. u ćelijama preusmerava korišćenje amino kiselina za sintezu proteinad. prekomerna količina izaziva akromegalijue. svi odgovori su tačni

14. Kvantitativni odnos stvorene i utrošene energije u organizmu naziva se energetski _____________ili ______________.

15. Varenje u želudcu traje ______ do ______ časova posle čega hrana napušta želudac u vidu ______________

(____________).

16. Šta od sledećeg nije tipično i za anoreksiju i za bulimiju?

a. loša procena samo sebe i osećanje depresijeb. telesna težina značajno i daleko izvan normalnog rangac. značajno češće javljanje kod žena nego muškaracad. preokupacija hranom i strah od gojaznosti

17. Kod većine sisara ženski libido je veći kada je:

a. nivo testosterona snižen.b. nivo estrogena povišen.c. nivo testosterona povišen.d. nivo estrogen snižen.e. nivo vazopresina povišen

18. U gastrointenstinalnom sistemu luči se najveću količinu hormona u organizmu.

a. Dab. Ne

19. Gubitak 0.5 litara znoja provociraće veći osećaj žeđi nego gubitak iste količine krvne plazme.

a. dab. ne

20. Koji od sledećih hormona ima vazokostriktorni i vazopresivni efekat što rezultira porastom krvnog pritiska i formira se u

krvi razlaganjem većeg prekursornog proteina?

a. reninb. aldosteronc. angiotenzind. ADH (vazopresin)e. a i c je tačno

21. Koji je iskaz tačan kada je u pitanju apsorcija i varenje ugljenih hidrata?

a. Varenje ugljenihhidrata počinje u ustimab. Polisaharidni ugljeni hidrati amilaza u dvanestopalačnom crevu vari u monosaharidec. Disaharidi se aktivno transportuju preko epitelijuma tankog crevad. Svi odgovori su tačnie. Nijedan odgovor nije tačan

22. Jedan deo unete hrane i vode u gastrointestinalni trakt se ne obrađen izbaci u toku varenja

a. dab. ne

23. Koja je funkcija debelog creva?

a. sekrecija bikarbonata i bakterijska aktivnostb. sekrecija kiseline i bakterijska aktivnostc. mešovita aktivnost i lučenje intestinalnih hormonad. resorbcija vode i uklanjanje otpadnih produkata varenjae. ništa nije tačno24. Osećaj gladi nastaje u želudcu, a ne u mozgu.

a. dab. ne

25. Informacije koje se odnose na unos hrane se prikupljaju u hipotalamusu, gde se raspoređuju u dva međusobno

________________ centra: za ___________ i za _____________..

26. Koje je tvrđenje tačno?

a. spermatogeneza se odvija od puberteta do smrti dok oogeneza traje od puberteta do menopauze (klimakterijuma)b. kod ženskih beba po rođenju u jajnicima prestaje stvaranje oocitac. spermatogeneza kod muškaraca počinje pre pubertetad. tačno je a i ce. tačno je b i c

27. Stvarna funkcija digestivnog sistema je

a. gutanje i varenje hraneb. guranje hrane i sekrecija c. apsorcija i eliminacija otpadnih produkatad. svi odgovori su tačni

28. Digestivna funkcija jezika uključuje:

a. manipulaciju i mešanje unete hrane tokom žvakanjab. pomaže da pritiskom formira zalogaj (bolus)c. pomaže u procesu gutanjad. Tačno je a, b i ce. Ništa nije tačno

29. Šta je funkcija čupica (vilusa) u tankom crevu

a. narastanje površine creva za apsorciju i sekrecijub. smanjivanje apsorcione površine crevac. olakšavanje povratka enzima i njihovo raspršivanjed. potiskivanje izvarenih produkata duž površine creva e. ništa nije tačno

30. Gde se najveći deo nutritivnih materija apsorbuje?

a. u želudcub. u dvanestopalačnom crevuc. u tankom crevu

d. u cekumue. u debelom crevu

31. Šta ne pripada urinarnom sistemu?

a. Bubregb. Ureterc. Uretrad. Mokraćna bešikae. Prostata

32. Pubertet započinje kada hipotalamus počne da luči:

a. LHb. GnRHc. FSHd. hCGe. ADH

33. Sekrecija gonadalnih polnih hormona ne počinje pre početka puberteta

a. dab. ne

34. Usled hiperventilacije pluća može da nastane:

b. Metabolička alkaloza c. Metabolička acidoza d. Respiratorna acidozae. Respitatorna alkaloza f. Ne nastaje ništa

35. Dnevna potreba za vodom u bazalnim uslovima u osobe od 70 kilograma iznosi:

b. 1000-1500 mlc. 2000-3000 mld. 1500-2500 mle. 3000-4000 mlf. 4000-5000 ml

36. Eritrociti se kod novorođenčeta stvaraju u:

a. jetrib. kostnoj sržic. slezini i limfnim čvorovimad. svi navedeni odgovori su tačnie. ni jedan odgovor nije tačan

37. Prva ćelija crvene krvne loze koja se pojavljuje u perifernoj krvi je:

a. proeritroblastb. bazofilni eritroblastc. polihromatofilni eritroblastd. retikulocite. eritrocit

38. Kiseonik se u hemoglobinu nalazi:

a. u jonskom stanju vezan za polipeptidni lanacb. u jonskom stanju vezan za hemc. u molekulskom obliku vezan za polipeptidni lanacd. u molekulskom obliku vezan za heme. kovalentno vezan za gvožde u hemu

39. Koji mehanizmi učestvuju u kratkoročnoj i brzoj regulaciji arterijskog krvnog pritiska (AKP)?

a. mehanizam autoregulacije protoka krvi kroz tkivab. nervni mehanizmic. bubrežni mehanizmi

d. mehanizmi koji regulišu osmolalnost telesnih tečnostie. nervni i bubrežni mehanizmi

40. Pad krvnog pritiska je procentualno najveći u:

a. kapilarima plućne cirkulacijeb. aortic. sistemskim venamad. kapilarima sistemske cirkulacije e. arteriolama sistemske cirkulacije

41. Koja od sledećih struktura u mira dobija najveću količinu krvi na gram tkiva:

a. mozakb. srcec. jetrad. skeletni mišićie. bubreg

42. Koja od sledećih supstanci izaziva najsnažniju vazokonstrikciju?

a. adenozinb. angiotenzin IIc. ugljen dioksidd. angiotenzin IIIe. histamin

43. U EKG osobe ne postoji P talas, ali su QRS kompleks i T talas normalni. Njegov pejsmejker je lokalizovanu:

a. mišiću komoreb. Purkinjeovom sistemuc. Hissovom snopud. AV čvorue. SA čvoru

44. Komore srca su kompletno depolarizovane za vreme kog izoelektričnog dela EKG?

a. PR intervalab. QT intervalac. ST segmentad. QRS kompleksae. T talasa45. Prosečna vrednost inspiratornog kapaciteta (IC) kod odraslog muškarca iznosi oko:

a. 2300 mLb. 3500 mLc. 4000 mLd. 5000 mLe. 5500 mL

46. Normalni volumen mrtvog prostora kod odraslog muškarca iznosi oko:

a. 50 mlb. 150 mlc. 250 mld. 350 mle. 500 ml

47. Sile koje teže da speče izlazak tečnosti iz kapilara u plućni intersticijum su:

A. kapilarni pritisak

B. koloidno-osmotski pritisak intersticijumske tečnosti

C. koloidno osmotski pritisak plazme

D. pritisak intersticijumske tečnosti

E. proteini u plućnom intersticijumu

48. Sistemski arterijski pritisak:

a. zavisi isključivo od količine krvi u krvnim sudovima; b. određen je minutnim volumenom srca i ukupnim perifernim otporom; c. zavisi od količine krvi koja se vraća kroz vene;d. zavisi od perifernog otpora – tonusa arteriola; e. zavisi od frekvencije srčanog rada

49. U srčanoj insuficijenciji glavni događaj je:

b. arterijski pritisak je povišen c. arterijski pritisak je snižend. minutni volumen je smanjen e. minutni volumen je povećanf. ništa nije tačno

50. Procentualno učešće retikulocita u ukupnom broju ćelija crvene loze u perifernoj krvi iznosi oko:

a. 1%b. 10%c. 20%d. 30%

51. Osnovna uloga neutrofilnih granulocita:

A. fagocitoza mikroorganizama

B. odbrana od parazitarnih infekcija

C. oslobađanje histamina i heparina

D. svi navedeni odgovori su tačni

E. ni jedan odgovor nije tačan

52. Najšire rasprostranjen antigen Rh-sistema na membrani eritrocita je:

A. C antigen

B. D antigen

C. E antigen

D. c antigen

E. d antigen

53. SA čvor je pejsmejker srčanog rada pošto:

A. ima najstabilniji transmembranski potencijal

B. to je jedino mesto u srcu koje je sposobno za generisanje akcionog potencijala (AP)

C. ima najviši stepen automatizma

D. najbogatije je inervisana struktura u srcu

E. to su srčane ćelije najmanje osetljive na kateholamine

54.T talas u EKG nastaje:

A. na početku refraktarnog perioda srca

B. za vreme depolarizacije srca

C. za vreme prvog srčanog tona

D. za vreme sistole pretkomora

E. za vreme repolarizacije komore srca

55. Sistemski arterijski pritisak u odraslih osoba je oko 6 puta veći od pritiska u plućnim arterijama zato što je:

A. udarni volumen leve komore veći od udarnog volumena desne komore

B. sistemski volumen krvi veći od plućnog volumena

C. otpor proticanju krvi u sistemskoj cirkulaciji veći nego u plućnoj cirkulaciji

D. komplijansa u plućima veća nego u sistemskoj cirkulaciji

E. intraabdominalni pritisak veći od intratorakalnog pritiska

56. Sistemske vene se razlikuju od sistemskih arterija u svemu od nabrojanog osim što sistemske vene:

A. sadrže značajno veći volumen krvi

B. imaju značajno veću komplijansu

C. imaju veću varijabilnost volumena krvi

D. nemaju simpatičku inervaciju

E. sadrže valvule

57. Udeo kiseonika koji se u fiziološkim uslovima transportuje iz pluća u tkiva rastvoren u vodi plazme i ćelija krvi je oko:

A. 0.3%

B. 3%

C. 13%

D. 30%

58. U skladu sa Starlingovim zakonom, snaga srčane kontrakcije je direktno proporcionalna kojem od sledećih

parametara:

A. stimulaciji vagusa

B. brzini provođenja električnih impulsa

C. početnoj dužini i tenziji mišićnih vlakana srca

D. količini Ca2+ koji uđe u mišićne ćelije

E. količini oslobođenog neurotransmitera

59. Kada je vrednost klirensa plazme za neku supstancu 150 ml/min, kojim procesima ona podleže u nefronu?

A. filtraciji i ekskreciji

B. filtraciji i reapsorpciji

C. filtraciji i sekreciji

D. sekreciji i reapsorpciji

E. ni jedan odgovor nije tačan

60. U kom obliku se transportuje najveći deo C02?

A. fizički rastvorenom u plazmi

B. kao karbaminohemoglobin

C. u obliku bikarbonata

D. kao proteinski karbamat

E. vezan za albumin

61. U toku opšteg adaptacionog sindroma postoje stadijumi:

e. alarma, adaptacije i oporavka f. stres i distres g. adaptacije i porasta temperatureh. alarma, aktivacije parasimpatikusa i inhibicije simpatikusa

62. Bolest je:

e. promena u organizmu koja nije u skladu sa delovanjem etiološkog činioca f. stanje koje se odlikuje ćelijskim, tkivnim i opštim promenama u organizmu

g. posledica neadekvatne patogenezeh. stanje koje izaziva povećano korišćenje homeostatskih mehanizama

63. Znaci bolesti su:

d. parametri koje utvrdjuje lekar korišćenjem dostupnih metoda e. subjektivno mišljenje pacijenta f. zapažanja okoline bolesnika

64. Etiološki faktori zapaljenja su: ___________________________________________________________

65. Patogeneza je:

e. izučava samo osobine etioloških faktora f. izučava mehanizme nastanka i razvoja patološkog procesa g. izučava bolest h. izučava sposobnost odbrane organizma

66. Lokalni edem u toku zapaljenja nastaje usled:

f. Opšte hipoalbiminemije g. povećane permeabilnosti kapilara h. sistemske hipertenzije i. povećanog hidrostatskog pritiska u lokalnim krvnim sudovima j. smanjenog osmotskog pritiska

67. Migracija fagocita ka fokusu zapaljenja je moguća zahvaljujući:

f. arterijskoj hiperemiji g. athezivnim molekulima h. činiocima hemotakse i. ubrzanoj sedimentaciji j. edemu

68. Po život najopasnije posledice nastaju ako struja na svom putu u organizmu prodje kroz:

f. mozak g. ruku i nogu h. glutealni mišić i. noge j. srce

69. Kliničke manifestacije hipertermije su:

e. groznica f. toplotni udar g. sunčanica h. opekotine

70. Toksicni efekat hemijskih materija proporcionalan je

e. distribuciji f. dozi g. biotransformacijih. putu ulaska

71. Hiperplazija je proces u kome:

f. ćelije rastu deleći se mitozomg. ćelije uvećavaju svoj brojh. narasta zapremina ćelijai. ćelije umnožavaju DNKj. tačno je a i b

72. U nespecifičnoj zaštiti organizma učestvuju:

f. B limfociti g. T limfociti h. monocitno-makrofagni sistem, neutrofilni granulociti i NK ćelijei. neuronij. hepatociti

73. Fagocitoza je sve osim

f. nespecifična zaštitna reakcija g. reakcija koju obavljaju neutrfili i monocitih. reakcija koju obavljaju sve ćelijei. reakcija uklanjanja štetnog agensa j. reakcija uklanjanja produkata zapaljenja i nekrotičnog tkiva

74. Simptomi bolesti:

e. simptomi su uvek nespecifični f. simptomi su uvek specifični g. mogu biti nespecifični i specifičnih. moraju uvek biti prisutni

75. Osnovni znaci zapaljenja su

_____________________________________________________________________________________.

76. Hipertrofija je proces u kome:

f. ćelije rastu deleći se prostom deobomg. ćelije uvećavaju svoj brojh. narasta zapremina ćelijai. ćelije umnožavaju DNKj. ćelije redukuju genski materijal

77. Predmet patološke fioziologije je:

f. izučavanje uzročnika bolesti i mehanizama njihovog delovanja na organizamg. razjašnjavanje mehanizama nastanka poremećaja u fiziološkim procesimah. izučavanje kliničkih simptoma bolestii. izučavanje lekova i njihovog delovanja na uzročnike bolestij. izučavanje mikroskopskih i makroskopskih promena u tkivu

78. Opšte promene u organizmu u toku akutnog zapaljenja su (više odgovora):

f. Leukocitoza g. Promena brzine sedimentacije eritrocita h. Povišen nivo proteina akutene faze u krvi i. Groznica j. Smanjena produkcija stimulatora granulopoeze.

79. Nabrojati najmanje pet medijatora zapaljenske reakcije.

____________________________________________________________________________________

80. Bol u toku zapaljenja nastaje usled:

f. Dejstva medijatora (serotonina i bradikinina) g. metabolizma ksantina h. delovanjem hijaluronidaze i. lokalnog smanjenja pH j. Porasta nivoa serumskih enzima

______________________________________________I test kolokvijum Fiziologija i patološka fiziologija

1. Koji iskaz nije tačan kada je u pitanju ćelijska membrana.

a. Ona je barijera koja obavija krvne sudove i razdvaja plazmu od intersticijalne tečnosti. b. Ona se ponaša kao mehanička barijera održavajući sadržaj ćelije na okupu. c. Selektivno kontroliše kretanje molekula između ekstracelularne i intracelularne tečnosti.d. Sadrži proteine koji obezbeđuju njeno funkcioconisanje. e. Sastoji se od fosfolipidnog dvosloja.

2. Kada se dostigne ekvilibrijum nema neto difuzije i nema kretanja molekula.

a. dab. ne

3. Na+ i K+ kanali koji se otvaraju i zatvaraju tokom akcionog potencijala su naponsko (voltno) zavisni.

a. dab. ne

4. Ako je ukupna zapremina telesne vode oko 40 1. njen raspored je sledeći:

a. 20 l. vode nalazi se u ICT a 20 l. u ECT

b. 15 l. vode nalazi se u ICT a 25 l. u ECT

c. 25 l. vode nalazi se u ICT a 15 l. u ECT

d. 30 l. vode nalazi se u ICT a 10 l. u ECT

e. 10 l. vode nalazi se u ICT a 30 l. u ECT

5. Na+-K+ pump:

a. pumpa Na+ unutar ćelije b. pumpa K+ unutar ćelije. c. pumpa K+ van ćelije d. ima veći afinitet za K+ kada je nosač fosforilisan. e. Više odgovora je tačno.

6. Šta predstavlja tačan redosled složenosti komponenti u organizmu počevši od najjednostavnijeg?

a. tkiva, ćelije, organi, organski sistemib. organi, organski sistemi, tkiva, ćelije c. ćelije, tkiva, organi, organski sistemid. organski sistemi, ćelije, tkiva, organi e. ćelije, tkiva, organski sistemi, organi

7. Pozitivna povratna sprega može biti korisna u organizmu u sledećim procesima:

a. koagulacija krvi, porođaj i regulacija krvnog pritiskab. koagulacija krvi, stvaranje nervnih signala i lučenje hormonac. koagulacija krvi, porođaj i stvaranje nervnih signalad. porođaj, regulacija krvnog pritiska i lučenje hormonae. lučenje hormona, stvaranje nervnih impulsa i regulacija krvnog pritiska

8. Sekretorne vezikule ili granule se stvaraju u:

a. endoplazmatskom retikulumu i Goldzijevom aparatub. endoplazmatskom retikulumu i jedruc. Goldzijevom aparatu i jedrud. endoplazmatskom retikulumu, Goldzijevom aparatu i jedrue. mitohondrijama i Goldzijevom aparatu

9. Citosol je:

a. citoplazma sa organelamab. deo citoplazme koji ne obuhavata celijske organelec. endoplazmatski retikulum sa citoplazmomd. jedro sa citoplazmome. organele i ćelijska membrana

10. Kako se ATP koristi u ćeliji da stvori energiju?

a. ATP obezbeđuje energiju preko egzotermne reakcijeb. hidrolizom ATP koja je povezana sa endotermnom rakcijomc. oslobađanjem fosforne grupe koja se vezuje za drugi molekul koji generiše energijud. ATP stvara energiju odbacivanjem negativno naelektrisane fosfatne grupe

11. Šta od sledećeg nije etapa aerobne oksidacije?

a. Glikolizab. Piruvana oksidacijac. Krebsov ciklusd. Lanac transporta elektrona

12. Pentozno fosfatni put je drugi način razgradnje glikoze u ćelijama i značajniji je od glikolize.

a. dab. ne

13. Šta je glikoliza?

a. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 2 molekula pirogroždjane kiseline, odvija se u 10 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana specifičnim enzimom.

b. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 4 molekula pirogroždjane kiseline, odvija se u 10 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana specifičnim enzimom.

c. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 2 molekula mlečne kiseline, odvija se u 10 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana specifičnim enzimom.

d. Glikoliza je cepanje jednog molekula glilkoze na 2 molekula pirogroždjane kiseline, odvija se u 8 etapa od kojih je svaka etapa katalizovana nespecifičnim enzimom.

14. Transport masnih kiselina u mitohondrije vrši se pomoću proteinskog nosača koji se zove:

a. karnitin b. diacil glicerolc. karnozind. acetil koenzim A

15. U organizmu postoje dve vrste holesterola i to su:__________________ i __________________.

16. Ekscitacijski postsinaptički potencijal (EPSP) je rast električnog potencijala membrane od:

a. -90 mV prema 0 mV

b. -700 mV prema 0 mV

c. -800 mV prema 0 mV

d. -70 mV prema 0 mV

e. Ništa od navedenog nije točno

17. Električni impuls pokreće:

a. Akcioni potencijal duž aksona

b. Akcioni potencijal duž dendrita

c. Membranski potencijal duž aksona

d. Membranski potencijal duž dendrita

e. Sve navedeno je tačno

18. Refraktarni period

a. sprečava širenje akcionog potencijala napred i natrag istovremenob. označava vremenski period u toku koga membrana koja je upravo depolarizovana prolaskom akcionog

potencijala ne može ponovo generisati i prenositi drugi akcioni potencijal.c. postavlja gornju granicu frekvence kojom neuron može provoditi akcione potencijale. d. dva odgovora su tačna

e. svi odgovori su tačni

19. Koji iskaz nije tačan kada su u pitanju gradirani potencijali?

a. Oni su opadajući. b. Šire sa na malom rastojanju. c. Samostalno se propagiraju. d. Mogu doprineti nastanku akcionog potencijala. e. Šire se u oba pravca preko membrane.

20. Signalni molekul deluje na posebne molekularne strukture koje se zovu:

a. Transmiteri

b. Detektori

c. Transduktori

d. Receptori

e. Neuroni

21. Signali koji koriste difuzibilne hemijske signale mogu biti: ____________________________,

_______________________ i ______________________________.

22. Pentozno fosfatnim putem se razgrađuje se oko 10% glikoze, pretežno u srcu i skeletnim mišićima.

a. dab. ne

23. Anabolične reakcije su rekcije u kojima

a. se razbijaju hemijske vezeb. stvaraju hemijske vezec. stvara energijad. se reakcija odvija u sekvencama

24. Oksidacija koje supstance daje najviše energije?

a. proteinb. glukozac. masna kiselinad. voda

25. Uzrok pozitivnog naknadnog potencijala je:

a. Ekscesivno izbacivanje Na+ van ćelijeb. Ulazak anijona Cl-- u ćelijuc. Višak difuzije K + iz ćelijed. Produžena aktivnost Ca+ kanala e. Nijedan odgovor nije tačan

26. Pentozofosfatni put je:

a. manje značajan kao izvor energije.b. važan zbog pretvaranja ugljenih hidrata u masti.c. važan jer se u njemu stvara pentoza d-ribuloza.d. razgrađuje 30% glikozee. svi odgovori su tačni

27. Glikogen:

a. je rezervna forma rezerve mastib. se primarno nalazi u bubregu i mozguc. je rezervna forma glukozed. ima enzime za sintezu i razgradnju smeštene u mitohondrijamae. Tačno je b i c

28. Metabolizam masnih kiselina i glukoze ima zajednički završni put koji se ostvaruje razgradnjom Acetil/Co-

A u _________________ __________________ __________________.

29. Šta nije tačno kada je upitanju holesterol:

a. Učestvuje u izgradnju ćelijskih membrana i hilomikrona.b. Učestvuje u sintezi holne kiseline od koje se stvaraju žučne kiseline u jetri.c. Holesterol se u organizmu sintetiše iz Malonil Ko-A.d. Učestvuje u nastanku ateroskleroze. e. Učestvuju u sintezi steroidnih hormona.

30. Koja su tri osnovna metoda ćelijske komunikacije: _________________________,

_________________________ i _____________________________.

31. Za aktivni transport neke supstance važe sve navedene karakteristike, osim:

a. ostvaruje se nasuprot koncentracionog, električnog gradijenta i gradijenta pritiska

b. neophodan je utrošak energije (ATP)

c. nije potrebno prisustvo nosača u ćelijskoj membrani

d. neophodno je prisustvo nosača uz utrošak velike količine ćelijske energije

e. Odgovori pod A, B i D su tačni

32. Koncentracija osmotski aktivnih čestica plazme (osmolalnost) normalno iznosi:

A. oko900mOsm/L

B. oko600mOsm/l

C. oko300mOsm/L

D. oko 150mOsm/L

E. oko l00mOsm/L

33. Jedinjenja koja se vezuju za specifične receptore aktivirajući ga nazivaju se ______________________ ,

a

ako ga blokiraju nazivaju se __________________________.

34. Sekundarnim aktivnim transportom kroz membranu odredjenih ćelija se prenose:

A. molekuli glukoze

B. molekuli neutralnih aminokiselina

C. molekuli glukoze i neutralnih aminokiselina zajedno sa jonima Na+

D. dvokarboksilne kiseline

E. holesterol i fosfolipidi

35. Unutar ćelije sisara, adenozin trifosfat (ATP) je distribuisan:

A. samo u ćelijskoj membrani

B. samo u mitohondrijama

C. samo u jetri

D. samo u jedarcetu

E. u svim ćelijskim strukturama

36. Kvantitativno, od anijona u ekstracelularnoj tečnosti (ECT) najviše ima:

A. fosfata

B. hlorida

C bikarbonata

D. proteina

E. sulfata

37. Svaka od sledećih suptanci direktno učestvuje u signalnoj transdukciji kroz ćelijsku membranu,

osim:

A. jonski kanali

B. G proteini (guanin-trifosfat-vezujući proteini)

C. guanilil ciklaza

D. holesterol

E. adrenoceptori

38. Koja od prikazanih supstanci slobodno difunduje kroz ćelijsku membranu?

A. glukoza

B. aminokiseline

C. ugljen dioksid

D. joniNa+

E. joni H+

39. Prosti "fiziološki" rastvori 0.9% NaCl i 5% glukoza ispunjavaju sledeće uslove:

A. izotonije, izojonije i izohidrije

B. samo izojonije i izotermije

C. samo izotonije i izotermije

D. samo izohidrije

E. izohidrije i izotermije

40. U osobe telesne mase 70 kg ukupna količina vode u organizmu iznosi oko

A. 50 L

B. 40 L

C. 30 L

D. 20 L

E. 10 L

41. Ako je volumen celokupne vode u organizmu 40 L onda je njena distribucija sledeća:

A. 20 L vode nalazi se u intracelularnom prostoru i 20 L u ekstracelulamom prostoru

B. 15 L se nalazi u intracelularnom a 25 L u ekstracelulamom prostom

C. svih 40 L se nalazi u ekstracelulamom prostom i predstavlja unutrašnju sredinu organizma

D. 25 L se nalazi u intracelularnom, a 15 L u ekstracelulamom prostom

E. 30 L se nalazi u ekstracelulamom prostora, a 10 L u ćelijama

42. Najvažnija razlika između intersticijumske tečnosti i krvne plazme je:

A. koncentracija Na+

B. koncentracija K+

C. koncentracija proteina

D. koncentracija bikarbonata

E. koncentracija Mg+

43. Akcioni potencijal je rezultat sekvence sve ili ništa jonske permeabilnosti usled aktivnosti naponsko

zavisni (voltage-gated) Na+ i K+ kanala.

a. dab. ne44. Ekscitacijski postsinaptički potencijal (EPSP) je:

a. Rast električnog potencijala membrane

b. Rast hemijskog potencijala membrane

c. Smanjenje hemijskog potencijala membrane

d. Smanjenje električnog potencijala membrane

e. Nijedan odgovor nije tačan

45. Intracelularna i intersticijumska tečnost imaju slične, odnosno približno iste:

A. koncentracije jona kalijuma

B. koloidno-osmotske pritiske

C. koncentracij e j ona natrij uma

D. koncentracije jona hlora

E. ukupnu osmolalnost

46. Signalu je potrebno da dođe na drugu stranu sinapse vreme od:

a. Sekunde

b. Sata

c. Milisekunde

d. Minute

e. Nanosekunde

47. Pri akcionim potencijalu, unutrašnji membranski potencijala, koja je negativna (oko -70 V), preokrene se

do pozitivne vrednosti koja iznosi oko:

a. +30 mV

b. +40 mV

c. +60 mV

d. +80 mV

e. +100 mV

48. Prenos signala preko sinapsi je:

a. Jako spor

b. Sinapse ne prenose signale

c. Vrlo brz

d. Češće je brz, nego spor

e. Nijedan odgovor nije tačan

49. Glavne karakteristike nervnog akcionog potencijala su osim:

a. Princip sve ili ništab. Nema sumacije i nema opadanja snagec. Dominantno su uključeni naponsko zavisni kanali za Mg+2 i Ca+2

d. Refraktarni periode. AP je depolarizirajući

50. Neurotransmiteri su uglavnom mali organski molekuli kao što su acetilholin i noeepinefrin.

a. dab. ne

51. Ako se mišić kontrahuje bez skraćivanja to je primer:

a. izotoničke kontrakcije

b. izometrijska kontrakcija

c. izobarična kontrakcija

d. svi odgovori su tačni

e. ništa nije tačno

52. Koji je raspored elemnata mišića od najmanje do najveće jedinice ako je početni raspored

1. mišićni kontraktilni proteini; 2. mišićno vlakno; 3. mišićni fascikulus; 4. aktinski filament.

a. 1, 4, 2, 3b. 4, 1, 2, 3c. 1, 4, 3, 2d. 4, 1, 3, 2e. 2, 3, 1, 4

53. Gde se nalaze najmanje motorne jedinice?

a. mišićima leđab. mišićima ramenog pojasac. mišićima nogud. mišićima grudie. mišićima šaka

54. Kompletna tetanička kontrakcija se može izazvati:

a. narastanjem napona stimulusa bez promene frekvencije stimulusa b. narastanjem frekvence bez promene napona stimulusac. porastom opterećenja mišića koji se kontrahujed. smanjenjem opterećenja mišića koji se kontrahujee. ništa nije tačno

55. Pri iscrpljenju energetskih resursa skeletna mišićna ćelija potencira aerobne metaboličke puteve.

a. dab. ne

56. Saglasno mehanizmu klizanja filamenata mišićne kontrakcije u toku kontrakcije:

a. debeli filamenti ostaju iste dužine, tanki se skraćujub. sarkomera se skraćuje c. tanki filamenti ostaju iste dužine, a debeli se skraćujud. skraćuju se i tanki i debeli filamentie. nijedan odgovor nije tačan

57. Molekul koji vezuje kiseonik u mišićnom vlaknu (ćeliji) je:

a. hemoglobin (kao u eritrocitima)

b. tropomiozin

c. sarkolema

d. glikogen

e. mioglobin

58. Glikogen:

f. je rezervna forma rezerve mastig. se primarno nalazi u bubregu i mozguh. je rezervna forma glukozei. ima enzime za sintezu i razgradnju smeštene u mitohondrijamaj. Tačno je b i c

59. Koji je rastvor hipoton za eritrocite čoveka ?

a. 100 mM NaClb. 200 mM NaClc. 300 mM NaCld. Tačno je a i b.e. Ništa nije tačno.

60. Neke fiziološke supstance zavisno od mesta oslobađanja mogu biti i neurotransmiteri i hormoni koja

ispunjava te uslove?

a. acetil holinb. norepinefrinc. glukagond. epinefrine. tačno je b i d

1. Homeosatza

a. zavisi od kontrolnih sistema koji primarno koriste pozitivni feedback.b. uključuje podešavanje prema spoljašnjoj sredini u procesu koji se naziva aklimatizacijom.c. zavisi od interakcije receptora, integrativnih centara i efektora. d. a i b je tačnoe. nijedan odgovor nije tačan.

2. Ekstracelularna tečnost

a. je unutrašnja sredina organizma. b. se nalazi van ćelija, ali je unutar organizma.c. sastoji se od plazme i intersticijalne tečnosti.d. dva odgovora su tačna e. svi odgovori su tačni

3. Sinteza proteina u ćeliji vrši se u:

a. granuliranom endoplazmatskom retikulumu

b. Goldzijevom aparatu

c. mitohondrijama

d. glatkom endoplazmatskom retikulumu

e. jedru

4. Nove mitohondrije nastaju:

a. u jedru

b. u endoplazmatskom retikulumu

c. pupljenjem iz Goldzijevog aparata

d. u ćelijskoj membrani

e. autoreplikacijom

5. Lipidi čine 50% sastava ćelijske membrane

a. dab. ne

6. Koji od navedenih rastvora su izotonični:

a. 9% NaCl i 5% glikozab. 0,9% NaCl i 0,5% glikozac. 5% NaCl i 0,9% glikozad. 0,9% NaCl i 5% glikoza

7. Najznačajniji elektroliti u intracelularnoj tečnosti (ICT) su:

kalijum, fosfati, magnezijum i hlorb. kalijum, fosfati, magnezijum i sulfatic. natrijum, hlor i kalcijumd. bikarbonati, fosfati i magnezijume. kalijum, natrijum i hlor

8. Glavni lipidi koji čine lipidni dvosloj ćelijske membrane su:

fosfolipidi i holesterol fosfolipidi i trigliceridi holesterol i trigliceridi fosfolipidi, holesterol i trigliceridi glikolipidi i trigliceridi

9. Granulirani endoplazmatski retikulum (ER) sadrži:

a. lizozomeb. peroksizomec. vezikuled. ribozomee. mitohondrije

10. Šta od sledećeg predstavlja autokrini signal?

a. Signalni molekul koji se oslobađa iz ćelije i vezuje se za receptor na vlastitoj membrani.b. Signalni molekul oslobođen iz ćelije koji kroz ekstracelularnu tečnost difunduje do druge ćelije.c. Signalni molekul koji ulazi u sistemsku cirkulaciju i dolazi do ciljanih ćelija.d. Signalni molekul koji se oslobađa u pukotinu između ćelija nazvanu sinapsa.

11. Koliko se molekula CO2 stvara iz jednog molekula glukoza koji prođe kroz glikolizu i Krebsov ciklus?

     a. 2

     b. 3

c. 4

     d. 6

     e. 7

12. Koji proces ćelijske respiracije stvara najviše ATP?

a. oksidativna fosforilacija

b. glikoliza

c. oksidacija piruvata

d. Krebsov ciklus

e. βoksidacija masnih kiselina

13. Pentoznofosfatni put razgradnje glikoze je vezan za ciklus liminske kiseline.

a. dab. ne

14. Hilomikroni sadrže:

a. Masna kiselina, holesterol, fosfolipide i proteine.b. Trigliceridi, holesterol, fosfolipide i proteine.c. Trigliceridi, holesterol, glikolipide i proteine.d. Trigliceridi, sfingomijelin, fosfolipide i proteine.

15. Šta nije tačno kada su u pitanju masne kiseline:

a. Imaju visoku energetsku vrednostb. Derivati masnih kiselina se koriste kao hormoni i intracelularni glasnicic. Učestvuju u gradnji hilomikronad. Izrađuju blokove fosfolipida i glikolipidae. Masne kiseline se razgradjuju samo u mitohondrijama.

16. Smatra se da je dnevni unos protena za odraslu osobu ______ grama /kg telesne mase dovoljan da zadovolji

dnevne potrebe, dok za decu to iznosi ______g/kg telesne mase.

a. 1,5; 2,0b. 0,8; 1,0c. 1,2; 1,5 d. 0,6; 1,0e. 1,0; 1,5

17. Koja etapa glikolize zahteva ulaznu energiju?

    a. ciklus limunske kiseline

    b. fosforilacija glukoze

    c. fosforilacija fruktoze 6-fosfata

    d. sve etape zahtevaju utrošak ATP

e. tačno je b i c

18. Čist energetski učinak glikolize u odnosu na celokupnu energetsku vrednosti jednog molekula glikoze iznosi:

a. 5%b. 10%c. 3%d. 15% e. 20%

19. Trigliceridi se razgradjuju samo u mitohondrijama.

a. dab. ne

20. Kad neurotransmiterom prepozna i spoji se sa metabotropnim receptorom, aktiviraju se molekuli posredovani:

a. D-proteinom

b. H-proteinom

c. G-proteinom

d. K-proteinom

e. Nijedan odgovor nije tačan

21. Veličina gradiranog potencijala (gradirane depolarizacije) proporcionalna je intenzitetu stimulusa i uvek dovodi

do generisanja akcionog potencijala.

a. dab. ne

22. Nađi netačno tvrđenje kada je u pitanju akcioni potencijal.

a. on ima karakteristiku sve ili ništab. on ima refraktorni period. c. on se generiše depolarizacijom do praga okidanja. d. on povećava brzinu kretanja sumacijom.e. on se širi preko plazma membrane.

23. Koji termin najbolje odslikava stanje ekscitabilnih ćelija kada im je potencijal u stanju mirovanja?

a. depolarizovana. b. hiperpolarizovana. c. repolarizovana. d. polarizovana. e. nepolarizovana.

24. Akcioni potencijali prenose se duž aksona do posebnih područja koja se zovu:

a. membrane

b. sinapse

c. mišići

d. dendriti

e. nervii

25. Šta nije tačno kada je u pitanju endokrina komunikacija:

a. Sve su ćelije potencijalno izložene svim hormonima putem cirkulacijeb. Samo ćelije sa specifičnim receptorima za specifičan hormon mogu reagovatic. Usled velikog razblaženja u krvi koncentracija hormona je veoma niska (10-9 mol/1; nM)d. Receptori se nalaze intracelularno na citoplazmatskoj strani membrane e. Receptori moraju vezivati hormon veoma efikasno moraju da imaju visok afinitet za specifični hormon

26. Koja je funkcija neuronskih aksona:

a. održavaju ravnotežu neurona

b. odašilju električni impuls

c. povezuju dva neurona

d. regulišu protok proteinaa

e. hrane somu

27. Koji tip ćelijskih veza je prisutan kod crevnog jednorednog epitela?

a. sidrene vezeb. komunikacione vezec. neuromišićna vezad. tesna veza (tight junction)e. nijedan odgovor nije tačan

28. Šta je tačno kada je razgradnja masnih kiselina u pitanju:

a. Razgradnja masnih kiselina se vrši kroz alfa-oksidaciju do jedinjenja koje se zove acetil Co-A.

b. Razgradnja masnih kiselina se vrši kroz beta-oksidaciju do jedinjenja koje se zove malonil Co-A

c. Razgradnja masnih kiselina se vrši kroz alfa-oksidaciju do jedinjenja koje se zove malonil Co-A.

d. Razgradnja masnih kiselina se vrši kroz beta-oksidaciju do jedinjenja koje se zove acetil Co-A.

29. Proteine krvne plazme koriste tkive za svoje potrebe, a ćelije tih tkiva preuzimaju proteine procesom:

a. fagocitozeb. endocitozec. aktivnog transportad. pasivnom difuzijome. pinocitoze

30. Proteini su sastavljeni od 20 amino kiselina, od toga je 10 esencijalnih. Esencijalne kiseline su:

a. one koje se teško resorbuju te se moraju unositi u večoj količini hranomb. one koje se brže metabolišuc. one koje se ugrađuju u triglicerided. one koje organizam ne može da sintetišee. one koje se mogu anaerobno metabolisati

31. Naziv homeostaza za koncepciju Claude Bernarda o relativnoj konstantnosti unutrašnje sredine organizma

prvi je uveo i objasnio:

a. Wiliam Harvev

b. Ivan Petrovič Pavlov

c. Arthur Guvton

d. Walter Cannon

e. Ilija Đuričić

32. Za funkciju limfnog sistema sve tvrdnje su tačne, osim:

a. odstranjuje bakterije i štetne partikule iz tkiva

b. omogućava vraćanje proteina iz intersticijuma u cirkulaciju

c. ne dozvoljava ekspanziju intersticijumskog prostora, vraćanjem viška tečnosti dospeloj neto filtracijom na

arterijskom kraju kapilara

d. omogućava dopremanje glukoze u srce i mozak

e. doprinosi održavanju onkotskog pritiska u plazmi

33. Mehanizmom olakšane (facilitirane) difuzije kroz ćelijsku membranu prenose se:

a. joni Na+ i K+

b. lipoproteini

c. samo neutralne aminokiseline i dve bazične aminokiseline

d. glukoza i aminokiseline

e. dvovalentni katjoni Ca2+ i Mg2+

34. Ćelijska membrana sadrži sve nabrojano, osim:

a. receptore za neurotransmitere

b. receptore za steroidne hormone

c. receptore za glukagon

d. adenilil ciklazu (AC)

e. natrijum-kalijum-ATPaznu pumpu

35. Ćelijska membrana je najmanje propustljiva za koju od sledećih supstanci:

a. vodu

b. kiseonik

c. etanol

d. ugljen-dioksid

e. natrijum

36. Sve nabrojane supstance se nalaze u većoj koncentraciji u ECT nego u ICT osim:

a. natrijum

b. kiseonik

c. kalijum

d. kalcijum

e. hlor

37. U neuromišićnoj spojnici sinaptičke vezikule oslobađaju ACh kada se:

a. skrate skeletni mišići

b. Ca2+ uđe u nervni terminal kroz svoje kanale

c. hiperpolarizuje motorna ploča

d. iz nervnog terminala oslobodi ATP

e. Ca2+ izađe iz nervnog pupoljka kroz svoje kanale

38. Složeni fiziološki (infuzioni) rastvori ispunjavaju uslove:

a. izotonije

b. izojonije

c. izohidrije

d. izotermije

e. svi odgovori su tačni

39. Koloidno-osmotski pritisak plazme (onkotski pritisak) iznosi:

a. oko 4 mmhg

b. oko 15 mmhg

c oko 20 mmhg

d. oko 28 mmhg

e. preko 5000 mmhg

40. Kroz lipidni dvosloj ćelijske membrane ostvaraje se brza i obimna slobodna difuzija za:

a. molekule glukoze, manoze, galaktoze, ksiloze i arabinoze

b. jone Na+, K+, Mg2+ i Ca2+

c. alkohol, O2, CO2 i steroidne hormone

d. aminokiseline i polipeptide

e. ATP i kreatin fosfat

41. Hormoni/neurotransmiteri (proteini peptidi, amini) nisu liposolubilni ne mogu prolaziti kroz membranu i receptori

su im na spoljnoj strani membrane

a.dab.ne

42. Prvi događaj za vreme akcionog potencijala (AP) je:

a. povećano provođenje K+ kroz svoje kanale

b. smanjeno provođenje K+ kroz svoje kanale

c. smanjenje provođenja Na+

d. smanjenje koncentracije Na+ u ćelijama

e. povećano provođenje Na+ aktiviranjem brzih Na+-kanala

43. Osmolalnosti krvne plazme najviše doprinose:

a. joni Na+ i K+

b. joniNa+i Cl

c. joni Na+i HCO3""

d. anjoni krvne plazme

e. ukupni proteini

44. Natrijum-kalijum pumpa je primer za:

a. jonski kanal

b. vezikularni transport

c. facilitiranu difuziju

d. primarni aktivni transport

e. sekundarni aktivni transport

45. Ako jonski kanal dopušta ulaz pozitivnih jona, tok pozitivnog naboja izaziva:

a. Inhibiciju

b. Smirenje

c. Ekscitaciju

d. Pasivnost

e. Apatiju

46. Šta nije tačno kada je u pitanju kontrola sekrecije hormona:

a. Regulacija se vrši promenom nivoa kontrolisanog sastojka u krvib. Regulacija se vrši nivoom drugog hormona u krvic. Regulacija se vrši aktivnošću neravad. Regulacija se vrši aktivnošću azot oksida

47. Motorne jedinice brzo kontrahujuće muskulature karakteriše se:

a. velikom mišićnom snagom b. crvenom bojom. c. inervacijom malih motoneuronad. mora biti regrutovana e. malom inervacionom proporcijom

41. Šta se podrazumeva pod limfom?

a. deo intersticijumske tečnosti koji je u obliku hidratisanog gela

b. postotak resorpcije tečnosti iz intersticijuma na venskom delu kapilara

c. odnos izmedju obima filtracije i resorpcije na nivou tkivnih kapilara

d. deo intersticijumske tečnosti koji se vraća u krv preko sistema limfnih sudova

e. samo tečnost posle izlaska preko hilusa limfnih žlezda

49. Osnovna struktura koja sačinjava mišićno vlakno i čini osnovnu funkcionalnu jedinicu kontrakcije je:

a. sarkoplazmatski retikulum b. tubulo transverzalni sistemc. mišićni filamentid. sarkomeree. mišićni snop

50. Jedan od uzroka zamora mišića je nakupljanje sirćetne kiseline u njemu.

a. dab. ne

51. Kada je mišić u relaksiranom stanju gde se nalazi kalcijum?

a. u mitohondrijamab. u transverzalnim cevčicamac. u motornom neuronud. u sarkoplazmatskom retikulumue. u mišićnim vlaknima

52. U neuromišićnim sinapsama glatkih mišićnih ćelija oslobađa se acetilholin i epinefrin.

a. da

b. ne

53. Šta je pri mirovanju mišića odgovorno za blokiranje vezivanja aktina za ukrštene mostove?

a. troponinb. miozin c. aktomiozind. ATP e. tropomiozn

54. Prolongirana mišićna kontrakcija se naziva:

a. tonusb. tetanusc. tenzijad. fibrilacijae. trzaj

55. Šta nije tačno kada je u pitanju glatka muskulatura?

a. Nema ispuganostib. Nema sarkomerac. Više miozina mnogo manje aktinad. Mogu se kontrahovati i kada su već istegnutie. Gradirana kontrakcija

56. Snopovi vlakana koji se nalaze u sarkomerama mišića su:

a. sarkomereb. T cevčicec. Mišićna vlaknad. Kontraktilni proteinie. Debeli filamenti

57. Mišićna atrofija često je rezultat inaktivacie (nekorišćenja) mišića

a. dab. ne

58. ATP je direktni izvor energije potrebne za kontraktilni proces, ako se on istroši iz čega se neposredno

obnavlja?

a. ADPb. Glukozec. Glikogenad. Kreatinin fosfatae. Masnih kiselina

59. Šta će se dogoditi sa eritrocitom ako ga stavite u hipertoničan rastvor?

a. Nabubrićeb. Skupiće sec. Prvo se skuplja pa bubri.d. Prvo bubri pa se skuplja.e. Ostaće iste veličine.

60. Za održanje homeostaze tačna je sledeća tvrdnja:

a. regulatorni mehanizmi se zasnivaju na principu negativne povratne spregeb. regulatorni mehanizmi se zasnivaju na principu pozitivne povratne spregec. većina regulatornih mehanizama je na principu negativne povratne sprege ali postoje i pojedini koji

deluju po principu pozitivne povratne sprege