Fiskalna politika predstavlja oblikovanje poreza i javnih rashoda s ciljem da se ublaži jaz privrednih ciklusa, da se doprinese održavanju ekonomije pune zaposlenosti, oslobođene od inflacije i deflacije. Upotreba fiskalnih prihoda (poreza, doprinosa, carina, taksa i sl.) i budžetskih rashoda mora se vršiti u pravcu i na načim ostvarivanja ciljeva i zadataka makroekonomske politike (ubrzani privredni razvoj, konkurentska sposobnost privrede, puna zaposlenost, porast životnog standarda stanovništva). Fiskalna politika se bavi načinima prikupljanja novca u državnu blagajnu i njegovog trošenja. Sastoji se od porezne politike i politike javnih rashoda.

Medju zemljama EU, glavnu ulogu u diskusiji izmedu centralne monetarne i decentralizovane fiskalne politike ima Evropska monetarna unija. Uspostavljena je 1 . janara 1999. godine sa sledeiim ciljevima: otklanjanje monetarnih kolebanja koja predstavljaju smetnju funkcionisanju zajednidkog trzista, monetarna stabilnost, jacanje Evrope na svetskom trzistu i povracaj monetamo politicke sposobnosti delovanja na evropskom nivou.1

Fiskalna politika u Evropskoj uniji ostaje iskljucivo u odgovorosti vlada dryava clanica. Suprotno od vecine makroekonomskih instrumenata koje su centralizovane, fiskalne poiitike su decentralizovane. U ovakvom uredenju, u kojem postoji dosta ucesnika, izvesna pravila su neophodna. Pravila odreduju jasnu raspodelu obaveza. Ako se postuju, ova pravila stvaraju izvrstan koordinacioni izum za budzetsku politiku u okviru EU. Dalje, postavljanje brojnih granica i ciljeva fiskalne politike predstavlja pretpostavku kreatorima politike i osnovu za opstu javnu ocenu sadasnjeg i buduceg pravca fiskalne politike, stoga olaksanje nadzora i izjednadenje pritiska.

Osnovna fiskalna pravila EU

Osnove fiskalnih pravila Evropske unije ustanovljene su tzv. Mastriskim ugovorom. Ugovorom iz Mastrihta koji je potpisan 1992. godine postavljeni su ciljevi ekonomske i monetame unije, jedinstvene valute, zajednicke spoljne i bezbedonosne politike, zajednicke odbrambene politike, odbrane, drzavljanstva Unije, uske saradnje u oblasti pravosudja i unutrasnjih poslova2

U cilju stvaranja kohezije fiskalne i monetarne politike definrsani su mastriski kliterijumi konvergencije kao izraz solidarnosti izmedju zemalja clanica i regije Evropske unije. Mastriski kriterijumi konvergencije su pretpostavka prisutpanju clanice Evropskoj monetamoj uniji. Oni se ogledaju kroz:

1 . visok stepen stabilnosti cijena - stopa inflacije ne sme biti visa od 1,5% u odnosu na stopu inflacije u prve tri zemlje s najstabilnijim cijenama;

2. smanjenje prekomjernog javnog duga (do 60% BDP) i budzetskog deficita (do 3% BDP);

3. postizanje stabilnog kursa - nacionalna valuta ne sme devalvirati u prethodne dve godine i mora se

nalaziti unutar raspona kursa utvrdenog od strane EMU;

1 Venrer V.. Volfgang V., (2003) Evropu od A rlo S, Beograd, Institut za evropsku politiku, str 66.2 Durii Kuzmanovii T., (2005) Nova evropsku ekonomya, Srernska Kamenica, Sentgraf, str 140

4. prosedne nominalne dugorocine kamatne stope ne smiju biti vise od 2% u odnosu na kamatne stope triju zemalja unije sa najnizom stopom inflacije.3

Osnovni cilj postovanja ovih kriterijuma je stabilnost cijena. Fiskalne restrikicije proizisle iz tih kriterijuma prvenstveno su rezultat straha da preveliki deficit i javni dug zemalja dlanica moze uticati na rast kamatnih stopa u drugim clanicama monetame unije.

Pakt za srabilnost i rast je jos dodatni instrument koji treba da osigura fiskalnu disciplinu. Pakt za stabilnost i rast je uveden usvajanjem Rezolucije Evropskog saveta o Paktu o stabilnosti i rastu u Amsterdamu 1997. godine. Rezolucija odreduje zemljama dlanicama EU, Savetu EU i Komisiji EU cvrsta uputstva i pravila o sprovodjenju samog Pakta.

Osnovni cilj Pakta je sprecavanje pojave prekomjerenih deficita, sve u svrhu osiguranja fiskalne discipline, razboritog upravljanja javnim finansijama i ocuvanja ekonomske stabilnosti unutar Evropske monetarne unije.

3 Simovic J, Simovii H., (2006) Fiskulni sustav i Jiskcrlna politika EU, Zagreb. Pravni fakultet, str.245