II DEO Finansijska trita i institucije kao infrastrukturni ambijent trine privrede

PAGE

DRUGI DEO

FINANSIJSKO POSLOVANJE PREDUZEA NA TRITU KAPITALA Poveanje vrednosti

akcija tokom vremena

temelj je svakog naeg postupka

-Roberto G.

CEO, The-Coca-Cola Company

Definisanje glavnih pojmova neophodnih za lake itanje i razumevanje drugog dela knjige:

(1) Javna ponuda hartija od vrednosti

Javna ponuda hartija od vrednosti je ponuda upuena neodreenom broju lica radi upisa i uplate hartija od vrednosti prilikom njihove distribucije, na organizovanom tritu.

(2) Distribucija hartija od vrednosti

Distribucija hartija od vrednosti je prodaja hartija od vrednosti, koju vri:

1) izdavalac u postupku izdavanja hartija od vrednosti javnom ponudom, osim ako Zakonom o hartijama od vrednosti (ZHV) nije drukije odreeno;

2) pokrovitelj emisije koji je, na osnovu ugovora o vrenju usluga organizovanja distribucije hartija od vrednosti, od izdavaoca otkupio te hartije s namerom da ih dalje prodaje javnom ponudom.

(3) Prospekt

Prospekt je pisani javni dokument koji sadri podatke koji investitoru omoguavaju uvid u pravni i finansijski poloaj izdavaoca hartija od vrednosti, u njegove poslovne mogunosti i u prava i obaveze koji proizlaze iz hartija od vrednosti, kao i druge podatke bitne za donoenje investicione odluke.

(4) Trgovina hartijama od vrednosti

Trgovina hartijama od vrednosti je svaka prodaja i kupovina hartija od vrednosti koja se vri nakon njihovog izdavanja.

(5) Organizovano trite

Organizovano trite je trite na kome se trgovina hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima izdatim u skladu sa Zakonom o HOV odvija se na nain i pod uslovima utvrenim tim zakonom, aktima Komisije za hartije od vrednosti i pravilima poslovanja ovlaenih uesnika na organizovanom tritu nad kojima Komisija za hartije od vrednosti vri nadzor.

(6) Hartije od vrednosti (HOV)Hartije od vrednosti su istovremeno izdati prenosivi dokumenti izdavaoca koji glase na ime, iz kojih za zakonite imaoce proizlaze jednaka prava i obaveze u skladu sa zakonom i odlukom izdavaoca o distribuciji hartija od vrednosti.

(7) Finansijski derivati

Finansijski derivati su finansijski instrumenti ija vrednost zavisi od cene predmeta ugovora, iji su vrsta, koliina, kvalitet i druga svojstva standardizovani. Predmet ugovora mogu biti akcije, obveznice, strane valute, odreena vrsta robe, i dr.

(8) Inostrane hartije od vrednosti

Inostrane hartije od vrednosti su hartije od vrednosti ije je izdavanje odobrio nadleni organ za hartije od vrednosti u inostranstvu. Inostranim hartijama od vrednosti smatraju se i hartije od vrednosti i drugi finansijski instrumenti koje izdaju domaa pravna lica u inostranstvu.

(9) Izdavalac

Izdavalac je lice koje namerava da uputi, odnosno koje upuuje javnu ponudu u postupku izdavanja hartija od vrednosti ili drugih finansijskih instrumenata, kao i lice koje je izdalo hartije od vrednosti ili druge finansijske instrumente.

(10) Investitor

Investitor je lice koje kupuje hartije od vrednosti i druge finansijske instrumente, izuzev pokrovitelja emisije koji hartije od vrednosti kupuje od izdavaoca radi njihove dalje distribucije javnom ponudom.

(11) Profesionalni investitor

Profesionalni investitor je pravno lice koje, zbog vrste svoje delatnosti, moe da proceni znaaj budue investicije u hartije od vrednosti ili druge finansijske instrumente.

Profesionalni investitori, u smislu Zakona HOV, jesu:

1) banke osnovane u skladu sa zakonom kojim se ureuje osnivanje i poslovanje banaka;

2) osiguravajua drutva osnovana u skladu sa zakonom kojim se ureuje osiguranje imovine i lica;

3) drutva za upravljanje otvorenim investicionim fondovima i zatvoreni investicioni fondovi;

4) penzioni fondovi osnovani u skladu sa zakonom kojim se ureuju penzioni fondovi;

5) brokersko-dilerska drutva osnovana u skladu sa zakonom, koja imaju dozvolu za obavljanje delatnosti.

(12) Inicijalna javna ponuda akcija (IPO)

Inicijalna javna ponuda (prva javna ponuda akcija) obuhvata pripremu preduzea i angaovanje menaderskog tima. To zapravo oznaava ulaznicu na primarno trit, u cilju finansiranja preduzea preko trita kapitala.

(13) Primarno trite

Kada kompanija prvi put emituje akcije radi se o primarnom tritu. To emitovanje ili zbog osnivanja kompanije ili zbog prikupljanja dodatnog kapitala.

(14) Privilegovana informacija

Privilegovana informacija je svaka informacija koja nije dostupna javnosti a znaajna je za utvrivanje cene hartija od vrednosti.

(15) Berza

Berza je pravno lice koje ima dozvolu za rad Komisije za hartije od vrednosti i koja obavlja poslove organizovanja trgovine hartijama od vrednosti i finansijskim derivatima, kao i druge poslove u skladu sa Zakonom.

(16) Brokersko-dilersko drutvo

Brokersko-dilersko drutvo je pravno lice koje ima dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje delatnosti u skladu sa Zakonom HOV. Broker-berzanski posrednik(17) Ovlaena banka

Ovlaena banka je banka koja ima dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje delatnosti brokersko-dilerskog drutva u skladu sa Zakonom.

(18) Kastodi banka

Kastodi banka je banka koja ima dozvolu Komisije za hartije od vrednosti za obavljanje poslova voenja rauna hartija od vrednosti za raun klijenata i postupanja po nalogu klijenata. Narodna banka Srbije moe da obavlja poslove kastodi banke bez dozvole Komisije za hartije od vrednosti - za hartije od vrednosti iji su izdavaoci Republika Srbija i jedinice teritorijalne autonomije i lokalne samouprave.

(19) Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti

Centralni registar, depo i kliring hartija od vrednosti (u daljem tekstu: Centralni registar hartija od vrednosti) jeste akcionarsko drutvo koje obavlja poslove jedinstvene evidencije o zakonitim imaocima hartija od vrednosti i drugih finansijskih instrumenata. Bavi se pravima treih lica na hartijama od vrednosti i drugim finansijskim instrumentima. Vri poslove kliringa i saldiranja hartija od vrednosti i saldiranja novanih obaveza i potraivanja nastalih po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti i obavlja druge poslove u skladu sa Zakonom.

(20) Kliring

Kliring je utvrivanje obaveza i potraivanja po osnovu hartija od vrednosti i novanih sredstava izmeu uesnika na organizovanom tritu.(21) Saldiranje

Saldiranje je izvrenje obaveza izmeu uesnika na organizovanom tritu prenosom hartija od vrednosti i novanih sredstava po osnovu poslova sa hartijama od vrednosti.

(22) Akcionarsko drutvoAkcionarsko drutvo je jedini oblik preduzea koji ima pravo emitovanja i prodaje sopstvenih akcija.

Akcionarsko drutvo (a.d.) je drutvo kapitala koje osnivaju pravna lica odnosno fizika lica radi obavljanja delatmosti. Osnivaki kapiatal utvren je i podeljen na akcije odreene nominalne vrednosti, a njihov zbir ini osnovni kapital a.d. Osniva se ugovorom o osnivanju osnivakim aktom i statutom.

Postoji zatvoreno i otvoreno akcionarsko drutvo. Zatvoreno akcionarsko drutvo je drutvo ije se akcije izdaju samo njegovim osnivaima ili ogranienom broju drugih lica u skladu sa Zakonom o privrednim drutvima. Zatvoreno a.d. moe imati najvie 100 akcionara. Ukoliko pree taj broj akcionara a.d. postaje otvoreno akcionarsko drutvo. Zatvoreno a.d. ne moe vriti upis akcija javnom ponudom.

(23) Vanberzansko trite (tzv.NASDAQ)

Jedino u SAD postoji vanberzansko trite koje je visoko organizovano i povezano elektronskim mehanizmima, tako da ovo trite (tzv: NASDAQ ) ima svoje relativno blae kriterijume za listing vrednosnih papira kompanija.

U drugim zemljama vanberzanska trita su decentralizovana i na njima je likvidnost vrednosnih papira relativno niska.

4. SAVREMENA FINANSIJSKA TRITA-POJAM, ULOGE I KARAKTERISTIKE

Finansijsko trite odraava ambijent trine privrede. Razvoj savremenog finansijskog trita uslovljen je procesima inovacije i konkurencije, koji vode stalnom kreiranju novih finansijskih instrumenata i irenju trita. U etvrtom poglavlju baviemo se definisanjem, podelom, funkcionisanjem i karaktristikama savremenih finansijskih trita. Cilj je da ovladamo osnovnim teorijskim pitanjima vezanim za trite kapitala, trite novca i razvoj finansijskih inovacija. Kao i mogunostima pribliavanja vlasnika kapitala i novca sa subjektima kojima je taj kapital potreban.

4. 1. POJAM FINANSIJSKOG TRITA

Finansijsko trite po irem pristupu, moemo definisati kao bilo koje mesto gde dolazi do trgovanja, odnosno susretanja ponude i tranje za razliitim oblicima finansijskih sredatava ili aktive. Po uem shvatanju finansijsko trite se vezuje za tano odreeno mesto, vreme i prostor, gde se susreu ponuda i trnja finansijskih sredstava, pod precizno definisanim pravilima i uslivima. Ue shvatanje pojma finansijskog trita nas pribliava pojmu berze.

Vrlo est kriterijum za podelu finansijskih trita je sa aspekta roka dospea finansijskih instrumenata kojima se na njima trguje. U okviru ove podele mogue je razlikovati dva osnovna tipa finansijskih trita:

1. Trita novca- kratkorona, gde se trguje finansijskim instrumentima iji je rok dospea do jedne godine

2. Trita kapitala- gde se trguje finansijskim instrumentima iji je rok dui od jedne godine

U zavisnosti od vrste finansijskih instrumenata kojima se na njima trguje moe postojati jo jedna podela finansijskih trita. Kao to ete videti ona ima dosta slinosti u odnosu na prethodnu stim to je malo ira poto obuhvata vei broj finansijskih instrumenata. U tom smislu moemo razlikovati najmanje etiri tipa finansijskih trita i to:

1. Trite novca- na kome se trguje kratkoronim finansijskim instrumentima

2. Trite kapitala- na kome se trguje dugoronim finansijskim instrumentima, pre svega obveznicama i akcijama

3. Devizno trite- na kome se trguje devizama

4. Trite finansijkih derivata- na kome se trguje razliitim finansijskim derivatima, pre svega fjuersima i opcijama

Sa aspekta emisije hartija od vrednosti, odnosno sa aspekta prirode transakcije razlikujemo:

1. Primarno

2. Sekundarno

Nadovezujui se na prethodne stavove mogue je izvriti podelu finansijskih trita na jo jedan nain. Naime, ukoliko poemo od kriterijuma mesta i naina kako se promet obavlja moemo razlikovati:

1. Berzanska trita

2. Vanberzanska trita

Finansijsko trite se moe najbolje objasniti na primerima najrazvijenijih trita, kakva su trita SAD i Evropske unije. Mada u zemljama Evropske unije vie je zastupljeno finansiranje putem bankarskog sektora, a berze su rezervisane samo za najvee i najkvalitetnije kompanije. Sada se sve vie razvija finansiranje putem hartija od vrednosti kako bi se umanjili rizici bankarskog poslovanja. U strukturi trita kapitala najzastupljenije su akcije, ali su veoma zastupljene i draavne hartije od vrednosti, kao i hartije od vrednosti pokrivene hipotekom.

4.2. FUNKCIONISANJE I OSNOVNE DETERMINANTE FINANSIJSKOG TRITAFinansijsko trite treba da priblii vlasnike novca i kapitala i investitore, subjekte da taj kapital (uz odgovarajuu cenu) prihvate i racionalno investiraju. Redovno postoji neravnotea u pogledu formiranja tednje i procesa investicija. Ta neravnotea, se moe smanjiti na nekoliko naina:

1. alokacijom tednje preko budeta

2. alokacijom preko poslovnoih fondova

3. alokacijom preko bankarskog sistema

4. povezivanjem trita novca, kapitala i deviza, odnosno finansiranjem trita, koje predstavlja pretvaranja tednje u investicije, i moe se ostvariti na nekoliko naina: samofinansiranje ili interno finansiranje

direktno finansiranje, pri emu nosioci slobodnih novanih sredstava stupaju u direktne odnose sa investitorima indirektno finansiranje preko posrednikih finansijskih institucija

Drugi i trei nain finansiranja se redovno odvija preko finansijskog trita i predstavlja mehanizam transfera tednje i sredstava fondovima od suficitarnih ka deficitarnim privredama. Slika 2.1. Nain finansiranja-prenoenje tednje na investicije

Izvor- Samuelson P.A. , Ekonomics, XXIV izd. , McGrow-Hill, 2000. god., str. 522Proces prenoenja finansijskih sredstava od suficitarnih subjekata ka deficitarnim moe se prikazati na sledei nain:

Slika 2. 2. Povezanost suficitarnih i deficitarnih sektora u privredi i trita novca i kapitala

Izvor- Samuelson P.A. , Ekonomics, XXIV izd. , McGrow-Hill, 2000. god., str. 522U savremenim privredama, koje karakterie trini metod alokacije finansijskih sredstava jasno se vidi uloga i sutina finansijskog trita, kao specifine trine institucije. Finansijsko trite je specifino trite budui da se na njemu trguje specifinom robom-novcem, kapitalom, hartijama od vrednosti, valutama i devizama.Finansijsko trite je jedino u stanju da vri koncentraciju i disperziju tednje, da vri disperziju rizika i diversifikaciju i rangiranje investicionih projekata. Svi poslovi na finansijskom tritu mogu biti prometni ili gotovinski, pri emu se svaka novana ili kapitalna transakcija izvrava odmah ili u roku od dva do pet radnih dana, ali i terminski pri kojima se kupovina i prodaja realizuje u tano unapred utvrenom roku.

Znai, sva nacionalna i meunarodna finansijska trita vre odreene funkcije:1. Trino alociranje slobodnih finansijskih sredstava

2. Odravanje odreenog stepena likvidnosti privrednih i drugih subjekata uesnika na finansijskom tritu

3. Brzo osiguranje potrebnih sredstava za proirenu reprodukciju

4. Odravanje stabilnosti kupovne snage novca u privredi i intervalutne vrednosti novca

5. Osiguranje racionalnog korienja finansijskih sredstava i efikasno usmeravanje po trinim kriterijumima6. Omoguavanje odreene strukture imovine preduzea, korporacija i drugih firmi i njihova brza izmena u zavisnosti od poslovne politike preduzea, ali i opte ekonomske situacije u privredi

U daljem tekstu pomenuemo osnovne determinante razvoja i efikasnog funkcionisanja finansijskog trita, odnosno trita novca i trita kapitala. Osnovne determinante moemo svesti na sledee: isti tretman svih oblika vlasnitva; trini uslovi privreivanja; sloboda privrednih subjekata u odreivanju i sprovoenju svoje poslovne politike; poslovne banke kao samostalni finansijski subjekti i razvijen bankarski sistem; razvijen finansijski sistem; iroka lepeza hartija od vrednosti; formiranje cene hartija od vrednosti na finansijskom tritu u zavisnosti od ponude i potranje; postojanje jedinstvenog finansijskog trita; stabilnost kupovne snage novca i deviznog kursa; visok stepen samostalnosti centralne banke; otvorenost domaeg trita novca i kapitala i njegova povezanost sa meunarodnim tritem novca i kapitala; visok stepen koncentracije i centralizacije finansijskih sredstava; pravna drava i potovanje zakona; dovoljno visok stepen razvoja privrede i drutva i visok nivo per capita dohotka iz kojih se moe formirati dovoljan nivo nacionalne tednje.4.3. OSNOVNE KARAKTERISTIKE SAVREMENIH FINANSIJSKIH TRITAJedna od bitnih karakteristika savremenih finansijskih trita je kontinuelnost, koja podrazumeva mogunost stalnog trgovanja akcijama. Kontinuelna trita su ona gde se cene neprekidno formiraju tokom celog radnog dana, sve dok se izvravaju nalozi kupaca i prodavaca. Meutim, potoje i odreene promene u svetu savremenih finansijskih trita koje je teko klasifikovati. Mi emo pokuati da ih klasifikujemo u pet osnovnih kategorija, koje ujedno predstavljaju i osnovne karakteristike savremenih finansijskih trita:1. Internacionalizacija i globalizacija finansijskih trita2. Pojava i razvoj finansijskih inovacija3. Deregulacioni tokovi

4. Tehniko tehnoloke inovacije

5. Sekjuritizacija

1. Internacionalizacija i globalizacija finansijskih trita predstavlja jednu od osnovnih karakteristika savremenih finansijskih trita. Razvoj savremenog finansijskog trita uslovljen je procesima konkurencije, koji vode stalnom kreiranju novih finansijskih instrumenata i irenju trita, odnosno njegovoj globalizaciji. Tom tendencijom u savremenim meunarodnim ekonomskim odnosima se omoguava privrednim subjektima da se sve vie okreu internacionalnim finansijskim tritima u traenju izvora za finansiranje svojih potreba.Internacionalizacija i globalizacaja finansijskih trita su u skladu sa tendencijama do kojih dolazi u Evropi poetkom 90-ih ( stvaranje Evropske unije EU). Te tendencije treba da imaju za cilj veu efikasnost privrednih subjekata, nie trokove usmeravanja sredstava od tednih ka investicionim subjektima i u krajnjoj liniji bri privredni rast i razvoj. Od globalizacije i internacionalizacije finansijskih trita se oekuje da koristi imaju svi. Privredni subjekti odnosno investicione jedinice mogu prikupljati sredstva iz razliitih izvora i po razliitim trokovima. 2. Inovacije na finansijskom tritu mogu se podeliti na inovacije proizvoda, procesa i organizacije. Inovacije proizvoda odnose se na stvaranje novih finansijskih instrumenata. Finansijski instrumenti predstavljaju odgovog finansijskog trita na promene u okruenju, posebno na kolebljivost kamatnih stopa, i tehnoloki progres u komunikacijama i razvoj kompjutera. Inovacije u procesima, procedurama poslovanja na finansijskom tritu, vezane su za infrastrukturu trita, odnosno korienje kompjuterske tehnologije i komunikacija. One se odnose na elektronski prenos podataka, koji omoguava kontinuiranu trgovinu, automatizovano saldiranje operacija, operacije sekjuritizacije kojima se na poseban nain povezuju kreditno i finansijsko trite. Organizacione inovacije sadrane su u kreiranju novih institucija na tritu, kao to su investicione kompanije ija delatnost dovodi do novih proizvoda i procesa.3. Deregulacioni tokovi razlikuju se meu zemljama, ali imaju jednu zajedniku karakteristiku, a to je smanjenje uloge drave u regulisanju finansijskih trita. Procesi deregulacije poeli su posebno tzv. velikim praskom na londonskom finansijskom tritu (kojim je omoguena demonopolizacija trita, odnosno ravnopravni pristup tritu razliitih finansijskih institucija, uz ukidanje finansijskih provizija za trgovinu) i formiranjem samoregulativnih organa, posebno u SAD, umesto dravne regulative. Deregulacioni tokovi kao i procesi konkurencije razvoj komunikacija i inovacije vode rastuoj globalizaciji trita. Deo tog procesa je i rastua trgovina na finansijskom tritu van matinih drava.

Znaajni rezultati deregulacionih tokova, su bile velike strukturne promene u poslovanju finansijskih institucija. Te promene su ile u pravcu stvaranja tzv. finansijskih supermarketa koji su nudili irok spektar razliitih finansijskih usluga. Na taj nain je dolo i do razvoja dve vrste bankarstva-klasinog komercijalnog i investicionog.

4. Uloga tehniko-tehnolokih inovacija u razvoju berzi i finansijskih trita je oduvek bila izuzetno velika. Ona je omoguila bri prenos informacija, podataka, naloga i trgovanja i kasnije njihov kliring i soldiranje. Razvoj tehnike i tehnologije je pruio nesluene mogunosti u razvoju savremenenih finansijskih trita. Razvoj tehnologije je doveo do kompjuterizacije veine savremenih finansijskih trita. Skoro sve berze sveta su uvele svoje kompjuterske sisteme, bilo za trgovanje, bilo za obradu naloga. Jedna od direktnih posledica razvoja informacione tehnologije, koja ujedno predstavlja nezaobilaznu karakteristiku savremenih finansijskih trita je mogunost neprekidnog obavljanja transakcija i trgovanja. Tu pojavu emo okarakterisati kao kontinuelnost u funkcionisanju finansijskih trita. Kontinuelna trita su ona gde se cene neprekidno formiraju tokom itavog radnog dana, sve dok se izvravaju nalozi kupaca i prodavaca. Ova karakteristika podrazumeva da je danas, pomou savremene informativne tehnologije mogue neprekidno pratiti transakcije i obavljati trgovinu gotovo 24 asa dnevno, na skoro svim finansijskim tritima irom sveta. Da bi razumeli karakteristiku kontinuelnost treba imati u vidu da sve berze u svetu imaju precizno definisano radno vreme. Na berzi u Njujorku ono je od 9.30 do 16.00 asova. Poetak i zavretak rada je praen zvukom zvona. Razvoj informacione tehnologije je stvorio mogunost kreiranja elektronskih komunikacionih mrea (ECN-Electronic Communication Networks) koje potpuno menjaju nain rada, sutinu i smisao postojanja samih berzi. Razvoj sistema ECN ini radno vreme berze irelevantnim, poto putem elektronskog sistema je mogue trgovati gotovo neprekidno.5.Sekjuritizacija predstavlja sloen proces u kome se vri svojevrsno prepakivanje individualnih kredita i razliitih instrumenata duga kako bi se kreirala jedna ili vie hartija od vrednosti, ime se menja njihov kreditni status, a koje se kasnije iznose na trite radi prodaje treim licima. Sekjuritizacija je znaajna jer, predstavlja mobilisanje kreditnih potraivanja banke putem hartija od vrednosti i njihovu prodaju na tritu. Ove hartije od vrednosti imaju rokove dospea koji odgovaraju rokovima dospea orginalnih kredita, a otplata prihoda investitoru vri se iz prihoda koje banka ima na osnovu datog kredita. Na taj nain se za banku smanjuje rizik likvidnosti i rizik kamatne stope. S druge strane smanjen je kreditni rizik za investitora, jer banka vri ocenu kreditne sposobnosti dunika, a svojim rejtingom ili garancijom obezbeuje otplatu prihoda investitoru. U praksi banaka, razvijena je sekjuritizacija hipotekarnih kredita, potroakih kredita, posebno za automobile, kredita po osnovu korienja kreditnih kartica i sl. Proces sekjuritizacije ima dublji znaaj za razvoj finansijskih instrumenata, jer omoguava trinost bankarskih kredita. Na taj nain ire se granice finansijskog trita i poveava njegova efikasnost.

Znai, predmet sekjuritizacije mogu biti: hipotekarni krediti, krediti za kola, ak i pojedine vrste obveznica niskog rejtinga. Sutina procesa je da se od nelikvidnih kredita i instrumenata duga , kreiraju likvidni instrumenti kojima se moe trgovati na finansijskim tritima. 4.4. TRITE KAPITALAUkoliko je kapital srce kapitalizma, onda je dobro organizovano trite kapitala i novca, srce dobrog funkcionisanja kapitalistikog sistema Joseph E. StiglitzKapital nije nita drugo do ukupan novani iznos odloene potronje, sa rokom duim od jedne godine. U jednoj nacionalnoj ekonomiji mogu postojati tri osnovna izvora kapitala:1. Domaa tednja

2. Transfer inostrane tednje tj. Ino-akumulacije, i

3. Pretvaranje novca u kapital posredstvom finansijskih institucija

Osnovni izvor kapitala je tednja, i to kako domaa, tako i iz inostranstva. Domaa tednja se odnosi na vikove sredstava odnosno, akumulaciju koju kreiraju domai subjekti iz razliitih sektora. Sklonost ka tednji zavisi od velikog broja faktora. Meu najvanijim su: visina tekuih prihoda, ivotni standard, trokovi ivota, stabilnost poresko optereenje, itd. Ino-akumulacija takoe moe biti znaajan izvor kapitala u jednoj nacionalnoj ekonomiji. Transfer inostrane tednje se moe vriti na razliite naine, kao pomo (to je retkost), kroz direktne investicije u realna dobra, kao finansijske investicije u instrumente trita kapitala. tednja predstavlja osnovni izvor kapitala, ali ne i jedini. Postoji jo jedan izvor kapitala, a to je transfer slobodnih novanih sredstava u kapital. Tipian primer su banke i investicione kompanije, koje kratkorone izvore u vidu depozita mogu investirati u dugorone instrumente trita kapitala. Trite kapitala predstavlja jedan od najvanijih postulata trine privrede. Ono je ponekad vrlo komplikovano. Zbog toga emo pokuati funkcionalno grupisati uesnike trita kapitala: 1. Vlasnici kapitala, odnosno ponuai kapitala. Ovde spada veliki broj subjekata koji raspolau slobodnim novanim kapitalom, koji nastoje da ga kapitalizuju. To su banke, privredni subjekti, drava, i stanovnitvo. Plasman kapitala omoguava im dobijanje kamate ili dividende.

2. Traioci kapitala na tritu u koje spada veliki broj preduzetnika, menadera preduzea, banaka, drava, stanovnitvo-koje trebuju kapital za ulaganje iz kojih oekuje profit. Oni su spremni da plate kamatu ili dividendu u zavisnosti o kakvoj hartiji od vrednosti je re3. Finansijski posrednici na tritu kapitala, koji predstavljaju institucije koje treba da omogue lako susretanje ponude i tranje kapitala i procese njihovog uravnoteenja. U ovu grupu uglavnom se mogu svrstati banke, druge finansijske institucije, posrednike institucije, berze i dr. Broj i vrste posrednika zavise od nivoa razvoja finansijskog sistema, a posebno trita kapitala.4. Drava i dravni odgani kao uesnici, regulatori odnosa na tritu kapitala i kontrolori trita kapitala

Kao i svako trite i na ovom specifinom tritu javljaju se ponuda i tranja kapitala (tednja) i dugoronih hartija od vrednosti to je samo specifian oblik finansijskog plasmana investicionih novanih sredstava. Razliiti subjekti koji imaju trenutno viak novanog kapitala (neuposleni novani kapital) na tritu kapitala javljaju se na strani formiranja ponude kapitala.Slika 4.1. Tranja i ponuda kapitala

Sa druge strane brojni subjekti koji imaju potrebe za finansijskim sredstvima za odreena ulaganja javljaju se na strani formiranja tranje kapitala. Mehanizam koji pribliava i suprostavlja ponudu i tranju kapitala je trite kapitala, sa odgovarajuom cenom kapitala. Na tom tritu se javljaju i odgovarajui posrednici izmeu vlasnika vika (ponude) kapitala i uzajmilaca (tranje) kapitala. Pogledajmo sliku 4.2.Slika 4.2. Subjekti na tritu kapitala

U modernim trinim privredama, trite kapitala predstavlja fini mehanizam sa brojnim institucijama, instrumentima i procesima kojima se vri distribucija i alokacija finansijskih sredstava, najee u investicije. Odnosno koncentracija, ponude slobodnih sredstava (tednje) da bi se podmirile razliite investicije (tranja kapitala). Ovo trite omoguava da se slobodan kapital (tednja) usmeri u najrentabilnije projekte (investicije).

Trite kapitala za osnovu konstituisanja ima dugorona finansijska sredstva, odnosno ako se analizira kao trite finansijskih instrumenata emisiju i trgovinu dugoronim finansijskim instrumentima (dugoronim hartijama od vrednosti). Instrumenti trita kapitala su brojni, ali prvenstveno su predmet prouavanja dugorone hartije od vrednosti i mogu se podeli u tri osnovne grupe: 1. Akcije, koje se javljaju u obliku obinih i preferencijalnih, 2. Obveznice ili obligacije, 3. Hibridni instrumenti, koji ukljuuju obeleja i akcija i obveznica. Akcije i obveznice predstavljaju pravo na budui prinos emitenta, ma koliko on bio promenljiv. One se mogu razlikovati, polazei od promenjivosti prinosa, prema premijama na rizik koju je investitor spreman da plati. To je, meutim kvantitativna razlika. Kvalitativna razlika sadrana je u vlasnikoj kontroli emitenta koju investitoru u principu obezbeuje posedovanje akcije, a ne i obveznice. Iz ove razlike moe se izvesti i poseban tretman prinosa investitora. Prinos akcije, dividenda nije izvestan, dok je prihod od obveznice, kamata izvestan. Jo jedna posledica navedene razlike je i to to investitor, vlasnik akcije nema pravnu zatitu ako emitent ne isplati dividendu, dok vlasnik obveznice moe traiti isplatu kamate i pokretanje procedure likvidacije i steaja emitenta ako nije izvrio dospelu obavezu po osnovu kamate ili glavnice.

Finansiranje preduzea preko trita kapitala ima kljuni znaaj u trinoj ekonomiji. Trite kapitala je bitno iskljuivo za vee kompanije koje svojim performansama utiu na ponaanje manjih preduzea. Preko trita kapitala se mogu sagledati trendovi u performansana veih preduzea koja su registrovana na berzama, kao i finansijski trendovi ukupne privrede, zbog toga emo pokuati da upoznamo njegove osnovne funkcije i ulogu. Smatra se da su osnovne funkcije trita kapitala:

- Transfer kapitala od subjekta koji imaju vikove ka subjektima koji imaju manjkove. Radi se o funkciji povezivanja ponude i tranje za kapitalom.- Prikupljanje kapitala za obezbeenje skladnog privrednog i drutvenog razvoja. Mnogi projekti u nacionalnoj privredi zahtevaju velika finansijska sredstva koja ne moe da obezbedi samo jedan ili vie uesnika. Razvijeno trite kapitala i veliki broj instrumenata na njemu omoguavaju da se to efikasno izvede. -Uvek postoji vei broj projekata koji konkuriu za odreenu sumu sredstava. Cena kapitala koja se formira na tritu kapitala moe biti vrlo znaajan parametar koji opredeljuje selekciju i izbor projekta u zavisnosti od visine stope prinosa, ime se postie vea efikasnost korienja kapitala.

-Kontrola i monitoring - Trite kapitala obezbeuje da se sredstva koriste na najefikasniji i najefektivniji nain. U ovoj funkciji posebno znaajno mesto ima berza akcija kao trite za kontrolu preduzea.

-Mehanizam trita kapitala je vrlo rigorozan u pogledu preuzetih obaveza za sve uesnike. On prisiljava sve elemente hartija od vrednosti da izvravaju svoje ugovorne obaveze. Potovanje ugovornih obaveza je posebno vidljivo na segmentima hipotekarnog i kreditnog trita, gde je neizvrenje obaveza direktno povezano sa izvrenim klauzulama, koje podrazumevaju vrlo otre sankcije.

-Stvaranje klime u kojoj se titi vlasnitvo i interesi vlasnika kapitala. Na taj nain trite kapitala moe posebno doprinositi poveanju konkurencije i smanjenju monopola naroito dravnih

Uz to, istiemo da trite kapitala, kao sastavni deo finansiskog trita, ima sledee vane uloge: 1. Da obezbedi likvidnost-odnosno da investitori finansijske instrumente mogu da prodaju u svakom momentu kada to zaele. 2. Da doe do smanjenja informacionih, transakcionih i trokova tranje. 3. Da kroz interakcije kupaca i prodavaca doprinese odreivanju cena.

Institucionalna atraktivnost trita kapitala se upravo zasniva na injenici da se jednom emitovani vrednosni papiri mogu prodati pre njihovog roka dospea. Time se, obezbeuje likvidnost dugoronih vrednosnih papira, naravno pod uslovom da postoji dovoljna dubina sekundarnog trita.

Kada je re o uslovima da se preduzea mogu ukljuiti u mehanizam trita kapitala, sledei kriterijumi su odluujui:

1. visina aktive kompanije,

2. visina godinjih prodaja

3. visina godinjih profita

4. vremenski cenzus funkcionisanja kompanije itd.

Izbor navedenih uslova zavisi od konkretnih institucionalnih oblika trita kapitala (finansijske berze), na kojima mogu da se registruju samo velike i finansijski kvalitetne kompanije. Meutim, i da se to omogui novim kompanijama, koje nisu dostigle indikatore za glavno trite kapitala, formirana su tzv. druga trita kapitala (druge finansijske berze). Na njima su kriteriji za prijem kompanija znatno blai, ime se stvaraju uslovi da novije, ali profitabilne kompanije dobiju pristup na trite kapitala, sa perspektivom da kasnije mogu da budu registrovane na glavnom tritu.

Sekundarna trita kapitala mogu da obezbede u dovoljnoj meri likvidnost registrovanih papira jedino da se radi o relativno solidnim papirima kompanija. Ocenu boniteta kompanija i njihovih vrednosnih papira daju rejting agencije kao poslovne institucije. Dozvole da akcije i obveznice kompanija mogu da budu putene na trite kapitala daje dravna komisija za vrednosne papire, a kasnije eventualno i berzanska institucija. Glavni institucionalni uslov da preduzee moe da bude registrovano na tritu kapitala jeste da ima status akcionarskog drutva. Pored toga, svako preduzee mora da odlui da li eli da bude zatvorena ili otvorena kompanija.

U prvom sluaju (private company) akcije ili vlasnika udela nalaze se iskljuivo u uem krugu vlasnikog jezgra firme i mogu se prenositi jedino uz neposredan dogovor. Samo kod otvorenih kompanija (public company) moe da doe do zahteva da se izvri registracija kompanija na berzi, to omoguava trini prenos vlasnikog prava. Nova preduzea po pravilu nastaju kao zatvorene firme, da bi kasnije na obeenoj vremenskoj taki, doli do odluke da li da se promeni status firme u smislu registracije na tritu kapitala.

Moe se smatrati normalnim evolucionim procesom da zatvorene kompanije u odreenoj taki razvoja budu pretvorene u otvorene kompanije. Meutim, osamdesetih godina i kasnije u razvijenim trinim ekonomijama dolazi i do suprotnih tendecija, da se delovi velikih kompanija, u vlasnikom i pravnom smislu osamostaljuju. U tom sluaju nova kompanija, koja je preuzela kontrolu nad nekim delom velike kompanije moe da postane zatvorena. U toku daljeg razvoja novoformirana zatvorena kompanija moe da stekne uslove da postane otvorena akcionarska kompanija i da trai da bude registrovana na berzi.

Znai, tradicionalni nain prikupljanja kapitala, koji dominantno koriste drava u razvijenim zemljama pod anglosaksonskim uticajem, jeste izdavanje akcija prve emisije u trenutku osnivanja, a ponovljena izdavanja akcija za kapitalne investicije. Tako prikupljena sredstva, primarnom emisijom akcija, postaju vlasniki kapital i preduzee nema obavezu vraanja sve do likvidacije. Iz ostvarenog dobitka, investitori dobijaju dividendu kao potvrdu dobrog poslovanja preduzea u koje su uloili novac.

Vodee evropsko finansijsko trite za meunarodne transakcije je Londonsko trite. Ono ima najvei obim, centar je trita euro-obveznica i njegova berza ini 40 odsto ukupne kapitalizacije svih evropskih finansijskih trita. Izgradnja trita kapitala u bivim socijalistikim zemljama nije jednostavna. Ona mora da bude usklaena sa nizom drugih mera kao to su : promena vlasnike strukture privrede, obezbeivanje makroekonomske stabilnosti, podizanje performansi nacionalne ekonomije, odravanje socijalnog mira , itd. Znaaj trita kapitala je posebno izraen u potrebi podizanja efikasnosti privrednih subjekata, a samim tim efikasnosti cele nacionalne privrede. 4.5. TRITE NOVCA I KRATKORONI FINANSIJSKI INSTRUMENTITrite novca predstavlja jedan od najvanijih segmenata finansijskog trita svake zemlje. Najjednostavnije definisano ono je mesto susretanja ponude i tranje kratkoronih finansijskih instrumenata . Trite novca u sebi sadri :

1. Trgovanje novcem i kratkoronim hartijama od vrednosti

2. Institucije i organizacije koje osiguravaju kratkorona sredstva (depozite), odnosno kratkorone kredite (komercijalne banke, depozitne banke, berze za kratkorone hartije od vrednosti itd)

3. Instrumente trita novca

U modernim privrednim sistemima pojavljuju se tri osnovna oblika organizacije trita novca:-Institucionalizovano trite novca, kojeg predstavlja neka posrednika i specionalizovana institucija, je centralizovano i legalno trite na kojem su ponuda i tranja novca koncentrisane na jednom mestu i u isto vreme. Institucionalizovano novano trite kao posebna posrednika finansijska organizacija radi u svoje ime i za raun svojih komitenata. Ono izvrava naloge svojih komitenata preko dilera. Prednost ovako organizovanog institucionalizovanog novanog trita je u tome to se omoguava koncentracija ponude i tranje novanih sredstava u isto vreme. Na taj nain se efikasnije i realnije odreuje kamatna stopa na ovom tritu.-Neinstitucionalizovano trite novca esto se naziva slobodno ili otvoreno trite novca , jer na njemu se pojavljuju i jedan drugog trae po neformalnim pravilima, svi privredni subjekti koji ele trgovati novanim likvidnim sredstvima. Na njemu se pojavljuje vei stepen konkurencije koji obino smanjuje trinu kamatnu stopu, ali se pri tome gube pozitivne strane institucionalizobvanog trita. Pojavljuju se mnogo vee pekulacije i manipulacije sa formiranjem i menjanjem poslovnih oekivanja o kretanju kamatne stope, stope inflacije, deviznog kursa i profitne stope.

-Meoviti oblici trita novca pojavljuju se, od sedamdesetih godina, u mnogim razvijenim zemljama, a u bivim socijalistikim zemljama meoviti oblici finansijskih trita pojavljuju se od kraja osamdesetih. Na tritu novca nalaze se hartije od vrednosti emitovane od strane centralne bamke ili drugih subjekata koji su dobili saglasnost od nje da mogu biti na tom tritu predmet kupovine i prodaje. Na tritu novca u razvijenim privredama koriste se mnogobrojni instrumenti trgovine novcem i kratkoronim hartijama od vrednosti. Najznaajniji instrumenti su:1. meubankarska kupoprodaja novca, 2. kratkorone hartije od vrednost gde spadaju: dravne obveznice, obveznice centralne banke, blagajniki zapisi centralne banke, dravni blagajniki zapisi, komercijalni zapisi, bankarska potvrda o depozitu, bankarski akcepti, komercijalni bonovi, 3. meubankarska trgovina vikovima obaveznih rezervi. Na institucionalizovanom tritu novca obino se ne trguje svim oblicima vrednosnih papira ve samo onim vrednosnim papirima koje izdaje centralna banka. Kao i vrednosnim papirima koje centralna banka smatra pogodnim za trgovinu na tritu novca, odnosno za ostvarivanje njene politike na zatvorenom ili otvorenom novanom tritu. Kupoprodaja kratkoronih vrednosnih papira na tritu novca zbiva se obino izneu:

1. dve poslovne banke

2. jedne poslovne banke i jedne centralne banke

3. drave i poslovne banke

4. drave i centralne banke

5. drave i njenih institucija

S obzirom na subjek koji ih izdaje, emituje, kratkorone vrednosne papire moemo podeliti u tri grupe: 1. dravni vrdnosni papiri kao to su dravne, obveznice, dravne menice, dravni blagajniki zapisi2. vrednosni papiri centralne banke, kao to su blagajniki zapisi

3. vrednosni papiri privrednih preduzea, drugih firmi i pravnih lica koji su akcentirani od strane ovlaenih finansijskih institucija.

Svaka drava koja koristi trite novca i vrednosne papire obino svojim zakonima odreuje subjekte koji mogu izdavati pojedine oblike vrednosnih papira. Jedan vrednosni papir, kao na primer blagajniki zapis, mogu izdavati razliiti privredni i politiki subjekti.

R e z i m e Finansijsko trite po irem pristupu, definiemo kao bilo koje mesto gde dolazi do trgovanja, odnosno susretanja ponude i tranje za razliitim oblicima finansijskih sredatava ili aktive. Po uem shvatanju finansijsko trite je tano odreeno mesto, vreme i prostor, gde se susreu ponuda i trnja finansijskih sredstava, pod precizno definisanim pravilima i uslivima. Ue shvatanje pojma finansijskog trita blisko je pojmu berze.

Vrlo est kriterijum za podelu finansijskih trita je sa aspekta roka dospea finansijskih instrumenata kojima se na njima trguje. Mogue je razlikovati dva osnovna tipa finansijskih trita:

3. Trita novca- kratkorona, gde se trguje finansijskim instrumentima iji je rok dospea do jedne godine

4. Trita kapitala- gde se trguje finansijskim instrumentima iji je rok dui od jedne godine

Pitanja za proveru znanja:

Definiite finansijsko trite po uem i irem pristupu?

Koje su osnovne podele finansijskih trita i definiite trite kapitala i trite novca?

Koje su osnovne funkcije finansijkih trita?

Koje su osnovne karakteristike savremenih finansijskih trita?

Koja su tri osnovna izvora kapitala u nacionalnoj ekonomiji?Koja su tri osnovna oblika organizacije trita novca?Uesnici na tritu kapitala su:_________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________________

Koje su osnovne funkcije u uloge trita kapitala?

5. NAJVANIJE INSTITUCIJE FINANSIJKOG TRITAFinansijske institucije predstavljaju veliki broj subjekata koji uestvuju na finansijskom tritu i koji posredstvom njega povezuju ponudu i tranju za finansijskim sredstvima. Finansijske institucije igraju veoma veliku ulogu na finansijskim tritima razvijenih zemalja. U njihovim rukama je skoncentrisan ogroman kapital i mo. U petom poglavlju baviemo se finansijskim institucije koje u osnovi sainjavaju: centralna banka, komercijalne (poslovne) banke, kreditne i tedne asocijacije, investicione kompanije, osiguravajua drutva i dr.

5.1. CENTRALNA BANKA

Razvojem monetarnih sistema centralne banke se izdvajaju od ostalih banaka i dobijaju monopol za emisionu funkciju, odnosno izdvanje novca. Jedna je od najvanijih institucija finansijskog trita. Poloaj i mesto centralne banke u svakoj privredi je bio specifian u korekciji sa razvojem finansijskih politikih i ekonomskih okolnosti. Meutim karakteristino je za sve centralne banke, u svim bankarskim sistemima i u svim ekonomijama njihovo centralno mesto (monetarna vlast) u monetarno-kreditnom sistemu i dominantan uticaj i odgovornost za privrednu aktivnost i finansijska kretanja u zemlji.Centralna banka kao monetarna vlast je osnovni i najvaniji uesnik na tritu novca. Njena vlast proizilazi iz njenog mesta i uloge koju ima i ostvaruje u funkcionisanju trita novca. Kao uesnik na tritu novca ona vri ulogu banka banka vodei kod sebe evidenciju o stanju na raunima svih poslovnih banaka i drugih uesnika na tritu novca. Ona je autonomna i potpuno samostalna u regulisanju, sprovoenju i propisivanju pravila ponaanja koja su obavezujua za sve druge uesnike na tritu novca. Osnovne funkcije i zadatke centralne banke mogli bi da sumiramo u sledeem:1. Emisija novanica i kredita Centralna banka preko svojih specijalizovanih institucija ili organa (zavoda za tampanje novca) emituje gotov novc. Meutim ona emituje i primarni novac tako to odobrava kredite poslovnim bankama , ili od njih kupuje nedospela potraivanja. Na taj nain ona odrava potrebnu koliinu novca u opticaju i regulie visinu kamatnih stopa na finansijskom tritu.2. Sprovodjenje mera kreditno-monetarne politike je znaajna funkcija od ijeg obavljanja zavisi monetarna, a esto i ukupna privredna stabilnost. U njenom ostvarivanju centralna banka ima vie instrumenata, neke od njih su: - Eskontna politika, koja se sastoji u odreivanju visine diskontnih stopa i uslova za odobravanje kredita tzv. reeskont; - Operacije na otvorenom tritu-koje predstavljaju vanu ulogu centralne banke na finansijskim tritima, gde ona kupuje ili prodaje razliite, najee dravne hartije od vrednosti; - Politika obaveznih rezervi-koja je vrlo znaajna ne samo u realizaciji ciljeva kreditno-monetarne politike preko kontrole visine kreditnog potencijala, ve i za kontrolu bankarskog sistema i odravanje likvidnosti banaka; - Politika aktiviranja i dezaktiviranja depozita, takoe predstavlja instrument kreditno-monetarne politike za regulisanje visine novane mase. Dezaktiviranje depozita znai njihovo povlaenje u smislu uvoenja razliitih ogranienja u korienju slobodnih sredstava. Obrnuto aktiviranje depozita znai ukidanje ogranienja za njihovo slobodno kretanje.3. Odravanje spoljne likvidnosti. U obavljanju ove funkcije centralna banka je vrlo angaovana na segmentu deviznog trita, gde ostvaruje ciljeve devizne politike. Neki od osnovnih ciljeva devizne politike su: normalno obavljanje platnog prometa i obezbeenje meunarodne likvidnosti zemlje; odravanje ravnotee platnog bilansa; odravanje stabilnog deviznog kursa; poveanje i kontrola obavljanja poslova sa inostranstvom, itd.4. Obavljanje odreenih poslova za raun drave , kao to su razliiti kreditni i fiskalni poslovi. U tom smislu, zakonska regulativa svake zemlje striktno odreuje delokrug rada i ovlaenja centralne banke.5. Ostale funkcije, kao to su:-Pomo pri odravanju likvidnosti ostalih uesnika na finansijskim tritima;-Politika selektivnog kreditiranja odreenih regiona, sektora, aktivnosti ili privrednih subjekata, (to je predstavljalo jedan od zadataka NBJ tokom 60-70-ih godina);-Poslovi u vezi sa odravanje i kontrolom rezervi plemenitih metala, tzv. zlatna politika;-Obezbeivanje adekvatnih podataka, informacija i sprovoenje razliitih ekonomskih istraivanja itd.

Ulogu centralne banke pokazaemo na primeru Narodna banka Srbije, koja je u periodu od 2000. godine do danas uloila velike napore da domai bankarski i finansijski sistem uini slinim i kompatibilnim sistemima koji su zastupljeni u razvijenim zemljama. Zahvaljujui sprovedenoj reformi bankarskog sektora, redukovan je broj banaka sa 86 na poetku 2001. godine na 47 banaka poetkom 2004. i stvoreni su odgovarajui uslovi za uspostavljanje modernog i funkcionalnog finansijskog sistema. Vraanje poverenja u bankarsi sistem, kao i zamena in valuta u euro bilo je praeno rastom devizne i dinarske tednje kod banaka.

U monetarnoj politici NBS je opredelila da e dalje razvijati trine instrumente monetarnog regulisanja po ugledu na druge centralne banke, kao i da e preduzeti odgovarajue mere sa ciljem da podri dalji razvoj sveukupnog finansijskog trita. U tom smislu NBS se opredelila da e: jaati i unapreivati operacije na otvorenom tritu hartija od vrednosti, obezbediti uslove za uspostavljanje organizacionog i transparentnog meubankarskog trita novca, unaprediti primenu kreditnih i depozitnih olakica, smanjiti stopu obavezne rezerve uvodei trine instrumente monetarnog regulisanja.

Dobro je poznato da snano razvijen finansijski sektor doprinosi unapreenju investicija i privrednog rasta. Takoe, danas je poznato da slobodni tokovi kapitala mogu delovati blagovremeno na ekonomski razvoj u privredama koje su liene raznih neusklaenosti. Posmatrano iz teorijskog ali i iz praktinog ugla, liberalizacija rauna kapitala moe poboljati bogatstvo zemlje, uz pretpostavku da postoje efikasne finansijske institucije i da se inostrana sredstva koriste kao podrka razvojnim procesima. Inostrani kapital moe smanjiti prosene trokove kapitala i pomoi da se uvea efikasnost kapitala. Meutim, ukoliko je domae finansijsko trita u neravnotei inostrani kapital moe tetno delovati na domau privredu. injenica je, uzimajui u obzir aktuelnu situaciju u Srbiji, da je za oekivati da e finansijske i kapitalne transakcije biti obojene stranim direktnim investicijama i portfolio investicijama.

Komponente reforme finansijskog sektora obuhvataju monetarne, devizne, regulatorne i strukturne. Reforme finansijskog sektora po pravilu zapoinju sa bankarskim sektorom, a zatim slede novano trite i trite kapitala. ienju bilansa preduzea i banaka u lokalnim okolnostima mora se dati prednost. Ono to je takoe na NBS, je da izbor brzine reforme finansijskog sektora dovede u vezu sa nalaenjem ravnotee izmeu potencijalnih koristi i rizika koji su povezani sa finansijskom liberalizacijom. Moe se rei da je NBS uradila puno na podruiju bankarskog restrukturiranja i sada je na njoj da ovaj proces progresivno unapreuje razvojem finansijskog trita i trinih instrumenata. 5.2. CENTRALNA BANKA I BANKARSKI SISTEM U OSIGURAVANJU PONUDE NOVCA Tranja novca, zavisi od transakcije roba i usluga u privredi. Drava, preduzea i stanovnitvo dre novac da bi njim mogli kupovati robu, opremu, plaati radnike, usluge i dr. Sve to zavisi od stanja na tritu novca (ponude, tranje, kamata, inflacije) Nacionalna centralna banka i bankarsi sistem osiguravaju ponudu novca. Centralna banka svojim emisionim kanalima i instrumentima monetarne regulative (eskontna stopa, politika otvorenog trita, reeskont, rezerve likvidnosti, obavezna rezverva i dr.) dri pod kontrolom ukupnu ponudu novca.

Ponuda (MS) i tranja novca (MD) zajedniki odreuju kamatne stope.

Slika 2.1. Ponuda i tranja novca i kamata

Ako je ponuda novca pod kontrolom (MS) u visini Mo, tada ponuda i tranja seku u visini tranje novca MD (R) , uz kamatnu stopu Io formira se ravnotea.Slika 2.2. Smanjenje ponude novca poveanje tranje novca

Kriva tranje novca (MD) je opadajua, jer uz rast kamatne stope svi subjekti dre manje novca. Uz vie kamatne stope (banka) preduzea i stanovnitvo prenosie svoja sredstva u oblike sa veim prinosom. To se postie u plasman novca u oblike koji nose vee prinose, uz bolje usklaivanje prihoda i rashoda, ali i bolje upravljanje gotovinom. esto se plasman vri u obveznice i druge finansijske instrumente koji nose vei prinos od bankarske kamate. Kamata je cena korienja novca, i ona se odreuje na tritu novca.

Monetarna aktivnost centralne banke i poslovnih banaka ima neposredne efekte na kamatne stope na tritu novca, devizni kurs, trgovinski i budetski deficit, proizvodnju, zaposlenost, inflaciju, i gotovo svaku makroekonomsku varijabilu.

Na koji nain novac (ponuda i tranja novca) utiu na ove varijabile? Preko modela multiplikatora mogue je ispitati ovaj uticaj izmene monetarnih uslova na ove agregatne odnose.

Slika 2.3. Efekti monetarne politike na osnovne agregate

Efekti monetarne politike (u ovom sluaju ekspanzivne) mogu se objasniti na sledei nain . Na tritu novca (a) dolazi do porasta krive ponude sa SA na SB pri emu kamatna stopa opada. To se dogaa u sluaju kada centralna banka oceni da privredi preti recesija i pad investicija odnosno zaposlenosti. ta se zapravo dogaa investicije su poveane sa A na B , ali njihov rast u duhu multiplikatora manji je od rasta drutvenog proizvoda, koga investicije iniciraju. Poveanje ponude novca sa A na B dovelo je do porasta investicija sa A' na B'.Videli smo kako poveanje ponude novca dovodi do porasta agregatne tranje. Koristei dalje krive agregatne tranje i ponude moe se sagledati i proces uspostavljanja makroekonomske ravnotee.

Slika 2.4. Ekspanzivna monetarna politika

Ako bi privreda bila u stanju pune zaposlenosti, tada je kriva AS gotovo vertikalna. U tom sluaju monetarne promene imaju mali efekat na proizvodnju. Suprotno se dogaa u sluaju kada centralna banka vodi restriktivnu monetarnu politiku i smanjuje ponudu novca u opticaju.

Pod pretpostavkom konstantne brzine opticaja novca udvostruenje nacionalnog dohotka zahtevae udvostruenje mase transakcionog novc. Odnosna determinanta tranje novca je ponanaanje dohotka. Slike 2.5. i 2.6.:

Slika 2.5. Transakciona tranja novca

Slika 2.6. Transakciona tranja novca i kamata

Porast nacionalnog dohotka dovodi, do porasta transakcione tranje novca, ali je taj porast ublaeniji od rasta dohotka, funkcija L1=f(Y) iji je nagib blai od nagiba linije 45 stepeni. Ukoliko se u transakcionu tranju novca ukljui uz dohodak i kamata, jasno se vidi da se povezanost pojavljuje samo na visokim nivoima kamata. Dakle, funkcija tranje novca, kao funkcija kamatne stope, dobija sledei oblik:

Slika 2.7. Funkcija spekulativne tranje novca

Transakciona i spekulativna tranja novca esto se prikazuju i na sledei nain:

Slika 2.8. Transakciona i spekulativna tranja novca

Poveanje transakcione tranje novca sa Mto na Mt1 odnosno Mt2, uz istovremeno zadravanje ponude novca Sn mora voditi poveanju kamatne stope i neravnotei na tritu novca.

Slika 2.9. Promene tranje i ponude novca

Poveanje ponude novca sa SNo na SM1 dovodi do obaranja kamatne stope sa Io na I1, naravno uz datu tranju novca DM Ukoliko se tranja novca povea, ali i ponuda novca, odnosi na tritu novca e se formirati u zavisnosti od dinamike i visine promena ponude i tranje novca. Obaranje ponude novca ili restriktivna monetarna politika obino se vodi protiv inflacije to je poveano i visokom cenom novca i kamata. Suprotno tome poveanje ponude novca i snienje kamatne stope vodi se protiv recesije.

Ukupna funkcija tranje novca moe se definisati kao funkcija nacionalnog dohotka i kamatne stope, L=Lt La , L=Lt + La(i) odnosno, L=L(Y,i). S obzirom da ista masa novca u privredi slui kako za transakcione tako i za spekulativne potrebe, uz njihovo stalno meusobno prelivanje.

Slika 2. 10. Kriva ukupne tranje novca

Ravnotea odnosno neravnotea na novanom tritu se moe prikazati na sledeii nain: Slika 2.11. Ravnotea na novanom tritu

Na tritu novca postoji ravnotea samo du linije Ms=Md, odnosno u naem sluaju na visini tranje novca Md2 i ponude novca Ms2 , take D i B. Nasuprot tome na visini tranje Md1 i Ms1 , taka A ne postoji ravnotea. Isto se odnosi i na taku C u kojoj je tranja novca vea od ponude novca Md>Ms. Kriva MD=MS pokazuje ravnoteu na novanom tritu, pri emu je na datom nivou dohotka, ponuda novca jednaka tranji novca za svaku odgovarajuu visinu kamatne stope.

Da bi bolje razumeli, znaaj ravnotee ponude i tranje novca na finansijskom tritu, podsetiemo se da smo trite novca definisali kao mesto susretanja ponude i tranje za kratkoronim finansijskim instrumentima. Da bi jasno definisali funkcionisanje ponude i tranje, treba objasniti ta ini ponudu, a ta tranju kratkoronih finansijskih instrumenata. Ponuda se vezuje za vikove novca, odnosno slobodna finansijska sredstva u kratkom roku. To mogu biti vikovi na iro raunima, poslovnih banaka, vikovi iznad minimalnog iznosa likvidnih sredstava drugih finansijskih institucija ili posrednika, trenutni vikovi kod drugih uesnika privrednog i drutvenog ivota. Ponuda se moe nalaziti u rukuma uesnika iz sva etiri ranije pomenuta sektora (javnog, privrede, stanovnitva, ino). Sa druge strane, tranja je povezana sa manjkovima likvidnih finansijskih sredstava u odreenom trenutku. Ona se takoe moe javiti kod svih uesnika privrednog i drutvenog ivota. Ravntea mora pomoi efikasnom i brzom dejstvu, tako definisane ponude i tranje na tritu novca.

Ravnotea, odnosno, stabilnost na finansijskom tritu, stabilnost kamatnih stopa, cenovna stabilnost i ostvarivanje optimalne stope ekonomskog rasta i visoke zaposlenosti, osnovni su ciljevi stabilne monetarne poilitike, karakteristine za trine privrede. Imajui u vidu, da je privatna svojina osnova za funkcionisanje trine privrede, efikasnost dravnih preduzea, i planskih sistema, dovedena je u pitanje i pokrenuta njihova privatizacija.

Stabilan ekonomski rast je usko povezan sa visokom zaposlenou. Ako, je nezaposlenost visoka, faktori proizvodnje su nezaposleni, pa to stoga nee motivisati investitore da dodatno investiraju u kapitalnu opremu. Ili na primer, ukoliko banka obea vee kamate nego to tranja za kapitalom omoguava, drava mora imati uvid u mogunosti banke kako bi ona svoje obeanje odrala. Bez zatite investitora, finansijsko trite ne moe da funkcionie efikasno. Ukoliko investitori smatraju, da na finansijskom tritu ne postoji ravnotea, odnosno da je nestabilno, oni nisu spremni da investiraju svoj novac.

Cenovna stabilnost je poeljna, jer porast nivoa cena kreira neizvesnost u ekonomiji. Stabilnost kamatnih stopa je potrebna, zbog toga to fluktuacije kamatnih stopa mogu kreirati neizvesnost u ekonomiji i stvoriti tekoe pri planiranju. Jedan od razloga (eksplicitnih) u kreiranju centralne banke je da obezbedi stabilnost finansijskog trita. Jedan od naina kako centralna banka obezbeuje stabilnost finansijskog trita je i njena uloga u spreavanju finansijskih panika, naroito bankarske panike, na taj nain je stabilnost finansijskog trita obezbeena stabilnou kamatnih stopa.

Kada je ekonomija u bumu i nezaposlenost opada, inflacija i kamatne stope mogu poeti da se poveavaju. Prema tome, potencijalni konflikti izmeu pojedinih ekonomskih ciljeva i nestabilnost na finansijskom tritu dovode ceo sistem jedne zemlje, pred teke odluke, a samim tim i velike probleme.5.3. DEPOZITNE FINANSIJSKE INSTITUCIJEDepozitne institucije predstavljaju znaajnu grupu uesnika na finansijskim tritima koji do sredstava dolaze prikupljanjem depozita od ostalih uesnika privrednog i drutvenog ivota, kao to su: privreda, stanovnitvo, javni sektor, i subjekti iz inostranstva Po svojoj osnovnoj karakteristici, da do sredstava dolaze prikupljanjem depozita, one su i dobile ime. To je njihova pasiva , na osnovu koje imaju obaveze prema deponentima. Aktivu ovih institucija predstavljaju odobreni krediti ili ulaganja u razliite oblike finansijskih instrumenata, najee hartija od vrednosti. U grupu depozitnih finansijskih institucija, kao uesnika na finansijskom tritu moemo uvrstiti sledee institucije:

1. Banke

2. tedne i kreditne asocijacije

3. tedionice

4. Kreditne unije

1. Banke predstavljaju najveu i najznaajniju grupu depozitnih finansijskih institucija. Do sredstava dolaze prikupljanjem razliitih sredstava depozita: na osnovu tekuih i iro rauna, depozita po vienju, i sl. Oni se prikupljaju od stanovnitva, privrede, drave i njenih ogana i ino subjekata. Depoziti ujedno predstavljaju najznaajniji izvor sredstava za banke. Pored njih ostali izvori sredstava banaka mogu biti: kreditni izvori, razliite pozajmice od centralne banke ili emisijom hartija od vrednosti; tednja; sopstvena sredstva to jeste akcionarski kapital i zadrani profit.U razvijenim zemljama trine privrede banke imaju dominantno mesto i ulogu ne samo na tritu novca, ve upravo i na tritu kapitala. U okviru banaka moe se izvriti podela prema kriterijumu naina organizovanja banaka i njihove uloge na tritu kapitala:1. Depozitne (komercijalne ) banke

2. Investicione banke

3. Hipotekarne banke

4. Univerzalne banke

Osnovna karakteristika depozitnih banaka jeste struktura bilansne pasive koja je svojim najveim delom kratkoronog karaktera. Ova osobina je od izuzetne vanosti, i ako je obeleje kapitala vezano za njegovu dugoronost. Uprkos tome, depozitne banke se ipak javljaju na tritu kapitala i to esto sa znaajnom ulogom. Ta uloga depozitne banke znai njenu sposobnost da realizuje svoje konverzione funkcije, tj.izvri transformaciju novca u kapital. Investicione banke su najsnaniji i najmoniji uesnici na tritu kapitala svake zemlje. U strukturi kapitala banaka najveim delom je uee vlastitog kapitala. Odobravanje kredita i ulaganje u razvoj privrede ove banke, u osnovi, vre iz akumulacije ili tednje, za razliku od kratkoronih kredita koji se daju u principu iz depozitnog novca. Da bi se razvilo finansijsko trite, mora postojati odreeni broj kapitalno jakih finansijskih institucija i posrednika, koji e biti spremni da stvaraju trite za odreeni broj hartija od vrednosti i koji e pod svojim krovom obavljati sve one aktivnosti koje se tiu investicionog bankarstva. Za veliki broj klijenata koji ele da prikupe sredstva preko emisije hartija od vrednosti, da kupuju i prodaju hartije od vrednosti na sekundarnom tritu i da preuzimaju firme koje su u steaju. Hipotekarne banke imaju najbolju usaglaenost strukture izvora i plasmana pa su zbog toga vaan uesnik na tritu kapitala. One se na tritu kapitala javljaju u ulozi investitora, korisnika, komisionara i istog posrednika. Od ostalih banaka hipotekarne se razlikuju po tome to su njeni ukupni plasmani pokriveni hipotekom na nekretnine i to je celina ili najvei deo tih plasmana refinansiran emisijom zalonica. Univerzalna banka predstavlja takvu banku koja obavlja, kako kratkorone, tako i dugorone poslovne, ali i druge oblike bankarskih poslova. To je u stvari meavina komercijalne i investicione banke. Ovaj tip banke zbog elastinog voenja poslovne politike i lakeg prilagoavanja konjukturnim promenama, sve vie dobija na znaaju. Najvei broj banaka u razvijenim zemljama upravo su banke univerzalnog tipa. To je posledica sve jaeg sraivanja industrijskog i bankarskog sektora, ali i injenice da preduzea na jednom mestu nalaze sve oblike kredita. Takva banka osigurava sebi kontrolu nad celokupnim finansijskim poslovanjem svog komitenta.2. tedne i kreditne asocijacije (Saving and loan Associations) formiraju se pak u vidu akcionarskih ili meovitih (zajednikih) finansijskih organizacija. Pri tome jasno su razgraniene grupe tedia u odnosu na grupaciju korisnika kredita, a upravljaka struktura je vezana za stope uloenih depozita ili fondova.Izvori sredstavava asocijacija su uglavnom bili kratkoroni, a plasmani dugoroni, ime je bilo narueno jedno od osnovnih i zlatnih bankarskih pravila likvidnosti. Ipak, deregulacioni tokovi su im omoguili veu fleksibilnost u pogledu plasmana, ime su reeni ti problemi i ime je poboljana njihova konkurentska sposobnost. Plasnmani tednih i kreditnih asocijacija su uglavnom nekretnine, hipotekarne i dravne hartije od vrednosti.3. tedionice ili tedne banke (svimings banks) su po svojoj prirodi vrlo sline tednim i kreditnim asocijacijama. Nekada se one ak poistoveuju i ne pravi se precizna razlika izmeu njih. tedionice su ipak starije, odnosno raspolau sa veim kapitalom i sredstvima, ali su meutim malobrojne u odnosu na asocijacije. Osnovna razlika u odnosu na asocijacije je u pogledu vlasnitva, poto tedionice funkcioniu na principu zajednikih kooperativa, gde su deponenti ujedno i vlasnici ovih institucija. Osnovni izvor sredstava tedionica su takoe depoziti. Plasmani tedionica su uglavnom u nekretnine sa hipotekom i hartije od vrednosti na osnovu hipoteka.4. Kreditne unije spadaju u red najmlaih depozitnih institucija. Kreditne unije predstavljaju neku vrstu dobrovoljnih udruenja zainteresovanih subjekata koji po principu zajednikih depozita, koji se nazivaju udeli shares, dolaze do sredstava koja se koriste za odobravanje kredita.Njihova osnovna svrha je odobravanje manjih potroakih kredita svojim lanovima, mada se u poslednje vreme iri krug usluga i na usluge iz domena kreditnih kartica i kreditiranja na osnovu njih. U poetku su odobravale samo potroake kredite za kupovinu automobila, bele tehnike, nametaja i slino, a od osamdesetih godina prolog veka, ulaze u odobravanje hipotekarnih kredita za kupovinu stanova i kua. Deponentima, odnosno vlasnicima unije se isplauju prihodi od poslovanja unije u obliku dividendi. 5.4. UGOVORNE FINANSIJSKE INSTITUCIJE

5.4.1. OSIGURAVAJUE KOMPANIJEOsiguravajue kompanije predstavljaju vrlo znaajnu grupu uesnika na finansijskim tritima ija sutina poslovanja se sastoji u pruanju usluga osiguranja od eventualnosti deavanja odreenih dogaaja. Na taj nain osiguravajue kompanije postaju nosioci rizika, to jeste omoguavaju transfer rizika sa pojedinanih subjekata, fizikih i pravnih lica na veu grupu, odnosno osiguravajue kompanije. U svetu su poznate dve osnovne vrste osiguravajuih kompanija:

1. osiguranje ivota

2. opte osiguranje (ili osiguranje imovine i lica)Osiguravajua kompanija koja se bave osiguranjem ivota obavezuje se da izvri isplatu odreenog iznosa novca nosiocu polise osiguranja u sluaju bolesti ili smrti odreenog fizikog lica. Poslovi osiguranja ivota spadaju u red najstarijih i najeih usluga koje pruaju osiguravajue kompanije. Poslovi osiguranja imovine su povezani sa osiguranjem od krae, tete, i drugih nepredvienih okolnosti i dogaaja koji mogu smanjiti vrednost odreenim fizikim dobrima kao to su kue, postrojenja, automobili, oprema, itd. Osiguravajua kompanija koja se bave ovim poslovima suoena je sa problemom teeg predvianja neeljenih dogaaja to stvara probleme u usklaivanju odnosa priliva od premija osiguranja i odliva po osnovu tete. Osiguravajue kompanije koje se bave osiguranjem imovine mogu biti dvostruko orijentisane:

1. ka domainstvima, gde se nude usluge kao to je osiguranje kue, nekretnina, automobila i sl.2. ka privredi, to se naziva komercijalnim osiguranjem, gde se nudi irok spektar usluga, od osiguranja proizvodnih kapaciteta i imovine, do osiguranja izvrenja odreenih ugovora i poslova

Veina osiguravajuih kompanija se istovremeno bavi sa obe grupe poslova osiguranja. Pri tome ona obavljaju i trei znaajan segment poslova osiguranja-hipotekarno osiguranje. Osiguravajue kompanije su izuzetno veliki igrai i znaajni uesnici na finansijskim tritima, jer raspolau velikim sredstvima. Sutina posla osiguravajuih kompanija sastoji se u tome da vlasnicima polisa osiguranja obezbede isplate odreenog iznosa sredstava u budunosti u sluaju deavanja nekog dogaaja, ove institucije do sredstava dolaze u najveoj meri na bazi periodinih uplata premija na te iste polise. Meutim, osiguravajue kompanije do prihoda dolaze i na osnovu investicionog prihoda koji je rezultat njihovog portfolio menadmenta.

Osiguranje, kao izuzetno znaajna privredna delatnost, ima osnovni zadatak da obezbedi ekonomsku zatitu osiguranoj imovini i licima, uz istovremeno ostvarivanje dobiti. Kod nas tokom 2004/05 godine najznaajnija grana osiguranja bilo je osiguranje od auto-odgovornosti. Sa uobiajenog uea od priblino jedne petine, njegov udeo se popeo na 37, 3 odsto. Kao glavni razlozi mogu se navesti rast cena domaeg osiguranja od auto-odgovornosti, kao i osetno uveanje prodaje graninih polisa, nakon politikih promena u Srbiji, zbog priliva inostranih vozila koja su ula u zemlju. Sa druge strane, uobiajeno najvanije osiguranje imovine u uem smislu (osiguranje industrije) ve godinama trpi posledice osiromaenja privrede. Moe se oceniti da je kod nas, upravo zbog nepovoljnog ekonomskog stanja osiguranje od auto-odgovornosti izbilo u prvi plan. Veliki proizvodni sistemi, zbog nedovoljno uposlenih kapaciteta, ponekad i ne zakljuuju ugovore o osiguranju sa komercijalnim osiguravaima. Time imovinu oigledno ne tite na pravi nain. Kako osiguranje upravo srazmerno zavisi od od stanja u privredi i njenog razvoja, jasno je da iskustva razvijenih zemalja, u sadanjoj situaciji kod nas, mogu biti samo putokaz. Polazei od izuzetno nepovoljnih ekonomskih okolnosti u Srbiji, kao to su: nerazvijenost finansijskog trita, nivo finansijskih rezultata osiguravajuih drutava, nedovoljne obuenosti kadrova za plasmane sredstava, oigledno je da su i mogunosti delatnosti osiguranja kao aktivnog uesnika na finansijskom tritu trenutno veoma ograniene. Znai, mesto osiguravajuih drutava na finansijskom tritu, odnosno njihovo celokupno poslovanje odreeno je, optim stanjem u privredi zemlje. Ekonomska situacija u Srbiji ve godinama je prilino nepovoljna, uprkos odreenim pozitivnijm pomacima u poslednje vreme. Poznato je da su industrijski kapaciteti tehnoloki zastareli, uz nizak stepen iskorienosti. Poloaj poljoprivredne delatnosti je i dalje izuzetno teak, s malim izgledima za brzo poboljanje uslova razvoja. Broj nezaposlenih se poveava, dok preduzea posluju u uslovima hroninog nedostatka obrtnih sredstava i nelikvidnosti.5.4.2. PENZIONI FONDOVIPenzioni fondovi u veini zemalja spadaju u red najveih institucionalnih investitora i tzv. velikih igraa na finansijskim tritima. Imaju ogroman znaaj i veliko uee na finansijskim tritima poto raspolau velikim iznosima sredstava. Postoji nekoliko razloga koji su doveli do znaaja i uloge penzionih fondova na finansijskim tritima:

1. Produavanje prosenog ivotnog veka i poveanje finansijskih potreba stanovnitva

2. Poreske olakice koje nosi izdvajanje u penzione fondive, u veini zemalja

Penzioni fondovi mogu biti oslonjeni na tekui dohodak, to podrazumeva finansiranje penzija iz dohodka zaposlenih, (distributivni princip), ili na utede zaposlenih u toku radnog perioda i investiranje uteda na finansijskom tritu radi obezbeenja stabilnog finansiranja njihovih buduih penzija iz ostvarenog prihoda od investiranja (princip kapitalizacije) U skoro svim zemljama, danas drava obezbuje bazine penzione dohotke iz tekueg dohotka, a komplementarne penzijske fondove, na bazi kapitalizacije organizuju poslodavci, sindikati i sama drava za zaposlene u javnom sektoru. Upravljanje penzionim fondovima moe se regulisati tako, to sponzor plana ovlauje ljude unutar svoje kue da upravlja sredstvima fonda ili spnzor angauje profesionalne portfolio menadere. Mogua je i kombinacija prethodna dva modela.

Tokovi privatizacije u Srbiji, razvoj kvalitetnih domaih finansijskih instrumenata preko stimulisanja ulaganja u penzione fondove i promena zakonskih propisa, po kojima bi penzioni fondovi mogli da ulau na meunarodnom finansijskom tritu mogli bi biti neki orijentiri budueg delovanja na ovom polju. Tako bi i kod nas penzioni fondovi postali znaajni uesnici na finansijskim tritima.

Kod nas avgusta 2002. godine osnovan je A.D. Dunav-TBIH (prvi privatni penzioni fond, trenutno u Srbiji posluje oko desetak ovih findova) sa kojim je dobrovoljno penziono osiguranje zakljuilo 1.600 osiguranika. Re je o sasvim novom poduhvatu na naem tritu osiguranja i penzionih fondova. Ovim poslom se, u krajnoj liniji mogao baviti i Dunav samostalno, ali s obzirom da u naim uslovima nedostaje vie znanja i iskustva u upravljanju dobrovoljnim penzionim fondovima formirano je AD Dunav-TBIH. Inostrana korporacija, iji su akcionari jedna nemaka banka, Evropska banka za obnovu i razvoj i jedna izraelska kua, ima 51 odsto, a Dunav 49 odosto udela u kapitalu.

Izdatke za reformu penzijskog sistema treba posmatrati kao investicije. Re je o znaajnim investicijama sa skromnim kratkoronim i potencijalno dobrim dugoronim efektima. Na primeru Poljske i Maarske oigledno je da se efekti tih investicija oseaju kroz manje optereenje budeta za ove namene. Sam penzijski sistem moe stvoriti dovoljno novca ukoliko bude dobro postavljen. 5.5. INVESTICIONE KOMPANIJEInvesticione kompanije predstavljaju znaajne uesnike na finansijskim tritima koji imaju posredniku ulogu. Do sredstava dolaze prodajom akcija ili udela, i investiraju ih u veliki broj razliitih oblika finansijske aktive, pre svega diversifikovane portfolije stotina razliitih hartija od vrednosti. Svaka akcija kompanije predstavlja proporcionalan udeo u portfoliju hartija kojima upravlja menaderski tim kompanije.

Postoje razliiti pristupi u pogledu klasifikacije investicionih kompanija. U osnovi mogue je razlikovati tri osnovna tipa investicionih kompanija:

1. Otvoreni investicioni fondovi

2. Zatvoreni investicioni fondovi

3. Unit trust

1. Otvorene, koje se sreu pod nazivom otvoreni investicioni fondovi. Do sredstava dolaze prodajom akcija i uvek su spremni da prodaju nove akcije javno. Cena akcija ovih fondova se zasniva na njihovoj neto vrednosti aktive, po jednoj akciji. Aktiva otvorenih investicionih fondova se sastoji iz velikog portfolija hartija od vrednosti. Zbog toga je lako mogue izraunati trinu vrednost aktive ovih fondova i to na kraju svakog radnog dana. To se vri po formuli zakljuna cena svake pojedinane hartije puta broj hartija od vrednosti kojima fond raspolae. Ta veliina predstavlja trinu vrednost aktive fonda u momentu t (TVAt) Od te veliine treba odbiti iznos obaveza pasive Pt i tu razliku podeliti sa brojem emitovanih akcija u momentu t (Nt) Tako dobijamo formulu za izraunavanje: NAV= TVAt-Pt/Nt Treba napomenuti da broj akcija varira u zavisnosti od obima kupovine i prodaje. Otvoreni investicioni fondovi predstavljaju vrlo mone uesnike i posrednike na finansijskim tritima. Treba naglasiti da investicije u ovu vrstu fondova mogu nositi odreenu dozu rizika, posebno u sluaju pada cena hartija, krize i recesije. Tada vlasnici akcija otvorenih fondova mogu pretrpeti gubitke, poto njihova vrednost direktno zavisi od trine vrednosti portfolija hartija od vrednosti, kojima fond raspolae, a ija cena u takvim uslovima stagnira i pada.2. Zatvoreni investicioni fondovi- njihovim akcijama moe se sekundarno trgovati na berzi bilo u okviru berzanskog bilo u okviru vanberzanskog prometa. U dnevnoj tampi se svakodnevno objavljuju cene akcija ovih fondova i u anglosaksonskim izdanjima mogu se nai pod naslovom publicly traded funds. Vlasnici prilikom trgovine akcijama su obvezni da plaaju brokersku proviziju i kada prodaju akcije ovih fondova. Zatvoreni investicioni fondovi su obino manje popularni od otvorenih. Ipak, broj znaaj i finansijska snaga ovih fondova se znaajno poveala u poslednjih desetak godina. A, u poslednje vreme je prisutna tendencija smanjenja razlika izmeu otvorenih i zatvorenih investicionih fondova. 3. Unit trust-Za razliku od prethodne dve grupe, ove kategorije investicionih fondova nemaju upravne odbore i portfolio menadere. Oni su posebna specifinost na finansijskim tritima nekih zemalja, pre svega Velike Britanije. Oni ne prodaju akcije, ve udele u fondu. Slini su zatvorenim fondovima, poto je broj certifikata udela fiksiran i nepromenjiv. Jo jedna bitna specifinost i razlika u odnosu na ostale investicione fondove je da oni imaju fiksan datum prestanka rada, tj. gaenja . Njihov ivotni vek je vrlo razliit i zavisi od strukture i plasmana. Moe se kretati od est meseci, za investicije usmerene ka instrumentima trita novca, pa do dvadeset godina za one koji investiraju na trizu kapitala.

A, sada da upoznamo nekoliko karakteristinih vrsta investicionih fondova u zavisnosti od ciljeva investiranja:

Investicioni fondovi koji investiraju u akcije

Ivesticioni fondovi koji investiraju u instumente duga

Investicioni fondovi koji investiraju u kratkorone finansijske instrumente Fondovi trita novca

Investicioni fondovi koji investiraju u akcije obuhvataju: Fondove prihoda i rasta oni predstavljaju neku srednju varijantu izmeu visokog prinosa i niskog rizika. Zbog toga investiraju u akcije velikih, poznatih firmi. Fondove rasta-koji su orjentisani na velike stope rasta i ostvarenje velikih kapitalnih dobitaka. Takvi ciljevi investiranja nose i visoke stope rizika.

Indeksni fondovi, koji su orjentisani ka tome da vlasnicima ponude prihode koji e biti priblino jednaki prosenom prihodu na tritu. Zbog toga, struktura portfolija ovih fondova odgovara sastavu trinih indeksa, kako bi ostvarili profit za svoje vlasnike. -Specijalizovani fondovi u akcije koji su specijalizovani za investiranje samo u pojedinaan tip akcija, kao na primer akcije u kompjutersku industriju i slino. Investicioni fondovi koji investiraju u instrumente duga, ge je mogue razlikovati sledee fondove: -Fondove koji ulau u dravne hartije od vrednosti sa fiksnim prihodom. Sutina strategija ovih fondova je da investitorima donose pre svega siguran prinos

-Fondove koji investiraju u takozvane junk obveznice niskog ranga. Strategijska orjentacija ovih fondova je da se postigne vei prinos, meutim nosi i mnogo vei nivo rizika

-Fondovi koji investiraju u obveznice koje emituju lokalni organi vlasti. Orjentacija ovih fondova je da ostvare niz poreskih prednosti za svoje vlasnike. -Balansirani fondovi koji prave kombinovane strukture portfolija, gde ulau u vie tipova hartija od vrednosti istovremeno. Orjentacija je da se ide na vie prinose od istih strategija investiranja u obveznice, ali i da se i dalje zadri nizak nivo rizika Investicioni fondovi koji investiraju u kratkorone finansijske instrumente tzv. fondovi trita novca. Re je o relativno novoj vrsti fondova koji ulau svoja sredstva u kratkorone oblike finansijske aktive, to jest instrumente trita novca.

Investicioni fondovi koji investiraju u izvedene hartije od vrednosti, odnosno finansijske derivate. Re je o posebnoj vrsti specijalnih fondova koji su specijalizovani za investiranje u razliite vrste fjuersa i opcija, ime mogu kreirati visoke profite za svoje vlasnike.

Investicioni fondovi u naoj zemlji bi moda mogli da posluju na segmentu trita novca, poto postoji nekoliko finansijskih instrumenata kao to su komercijalni zapisi blagajniki zapisi, robni komercijalni zapisi, itd). Meutim visok nivo nelikvidnosti, nefunkcionisanje pravnog sistema, mali broj uesnika, nizak stepen znanja i strunosti su samo neki od faktora koji ograniavaju njihovu pojavu i razvoj. Pri tome treba dodati i optu pravnu i politiku nesigurnost i visoke stope rizika.

Pre formiranja investicionih fondova neophodno je stvoriti kako institucionalne, tako i zakonske uslove (kod nas usvjen Zakon o investicionim fondovima), a najvanije je stvoriti poverenje malih tedia da ulau u investicione fondove, kupovinom njihovih akcija. Stvaranje poverenja graana u investicione fondove u Srbiji bilo bi izuzetno vano jer, ima oko pola miliona sitnih akcionara koji ne znaju kuda sa novcem, a sa druge strane ima puno ljudi sa kapitalom. Princip je da se od tih investicionih fondova otkupljuju akcije raznih kompanija i da investicioni fondovi strunim savetima olakaju malim tediama i vlasnicima akcija da ih plasiraju na najbolji nain.injenica je da domae finansijsko trite jo uvek nema onu eljenu i potrebnu koliinu kvalitetnih hartija od vrednosti u koje bi otvoreni i zatvoreni investicioni fondovi ulagali. Meutim, za verovati je da e restrukturiranje finansijskog i realnog sektora na povrinu izbaciti sve vie dobrih emitenata i da e sekundarno trite hartija od vrednosti biti sve znaajnije. R e z i m e

Najvanije institucije finansijskog trita su:1. Centralna banka

2. Depozitne finansijske institucije

-Banke-tedne i kreditne asocijacije

-tedionice

-Kreditne unije

3. Ugovorne finansijske institucije

-Osiguravajue kompanije

-Penzioni fondovi

4. Investicione kompanijeCentralna banka je osnovni i najvaniji uesnik na tritu novca. Njena vlast proizilazi iz njenog mesta i uloge koju ima i ostvaruje u funkcionisanju trita novca. Vri ulogu banka banka vodei kod sebe evidenciju o stanju na raunima svih poslovnih banaka i drugih uesnika na tritu novca. Autonomna je i potpuno samostalna u regulisanju, sprovoenju i propisivanju pravila ponaanja koja su obavezujua za sve druge uesnike na tritu novca.

Pitanja za proveru znanja:Koje su najvanije institucije finansijkih trita?Koje su osnovne funkcije i zadaci centralne banke?

Od ega zavisi tranja novca na finansijkim tritima?Definicija depozitnih finansijskih institucija i podela?

Koje su ugovorne finansijske institucije?

Kako su orjentisane osiguravajue kompanije, koje se bave osiguravanjem imovine?

Kako dolaze do sredstava investicione kompanije?

Koja su tri osnovna tipa investicionih kompanija?

Koje su vrste investicionih fondova u zavisnosti od ciljeva investiranja?

6. HARTIJA OD VREDNOSTI INSTRUMENTI FINANSIJSKIH TRITAHartije od vrednosti, kao instrumenti finansijskog trita, izdaju se, prenose i evidentiraju u obliku elektronskog zapisa u informacionom sistemu Centralnog registra hartija od vrednosti. U estom poglavlju baviemo se: vrstama hartija od vrednosti, osnovnim sadrajem hartija od vrednosti, a posebnu panju posvetiemo akcionarskoj ekonomiji. Cilj je ovladavanje teorjskim i praktinim znanjima poslovanja akcijama.

Poslovanje akcijama mora se shvatiti ozbiljno, odgovorno i struno, ne samo zbog toga to se izdavanjem akcija obezbeuje potreban kapital i to se stvaraju obaveze prema akcionarima, ve i zbog toga to je nae finansijsko trite, za razliku od svetskog finansijskog trita nerazvijeno, i zbog toga to nai kadrovi nemaju potrebno iskustvo i znanje u ovoj oblasti.

6.1. OSNOVNA OBELEJA HARTIJA OD VREDNOSTI

Hartije od vrednosti naroito sadre:

1) oznaku vrste hartije od vrednosti,

2) oznaku klase, odnosno serije hartije od vrednosti ako je izdavalac izdao vie klasa, odnosno serija hartija od vrednosti iste vrste,

3) naziv, sedite i matini broj izdavaoca hartija od vrednosti,

4) naziv, sedite i matini broj pravnog lica, odnosno ime, prezime, adresu i jedinstveni matini broj fizikog lica na ije ime glasi hartija od vrednosti,

5) nominalnu vrednost celokupne emisije hartija od vrednosti,

6) nominalnu vrednost hartija od vrednosti,

7) opis prava i obaveza koje hartija od vrednosti sadri i nain njihovog ostvarenja,

8) datum izdavanja, odnosno upisa hartije od vrednosti u Centralni registar hartija od vrednosti.

Posebne elemente pojedinih vrsta hartija od vrednosti i jednoobraznu identifikaciju hartija od vrednosti utvruje Komisija za hartije od vrednosti. Izdavaoci hartija od vrednosti mogu biti domaa pravna lica, savezna drava, republike lanice, autonomne pokrajine, jedinice lokalne samouprave i centralna banka.Dunike hartije od vrednosti mogu biti izraene u stranoj valuti. Za izdavanje hartija od vrednosti izraenih u stranoj valuti izdavalac je duan da pribavi prethodnu saglasnost Centralne banke. Obaveze iz hartija od vrednosti izdavalac je duan da izvri u valuti u kojoj su izraene.

6.2. VRSTE HARTIJA OD VREDNOSTI

Predmet javne ponude na organizovanom tritu mogu biti sledee hartije od vrednosti:

1) akcije - hartije od vrednosti izdate u seriji koje glase na deo osnovnog kapitala akcionarskog drutva;

2) dunike hartije od vrednosti - obveznice i druge hartije od vrednosti izdate u seriji koje imaocu daju pravo na isplatu nominalne vrednosti ili nominalne vrednosti s kamatom, kao i druga prava;

3) garanti za kupovinu akcija ili obveznica - hartije od vrednosti koje imaocu daju pravo na kupovinu buduih emisija akcija, odnosno obveznica izdavaoca garanta odreenog dana, odnosno u odreenom periodu, po unapred odreenoj ili odredivoj ceni;

4) depozitne potvrde - hartije od vrednosti koje izdaju ovlaene banke koje poseduju inostrane akcije ili obveznice deponovane kod banke u inostranstvu. Predstavljaju domai ekvivalent inostranih akcija ili obveznica, odnosno sadre istovetna prava i obaveze kao i inostrane hartije od vrednosti na koje se odnose.

Predmet javne ponude na organizovanom tritu mogu biti i druge hartije od vrednosti koje utvrdi Komisija za hartije od vrednosti. Kao to su dunike hartije od vrednosti: Obaveze iz dunikih hartija od vrednosti ne mogu dospevati pre isteka roka od 30 dana od dana njihovog izdavanja. Dunike hartije od vrednosti mogu biti kratkorone ili dugorone. Obaveze iz kratkoronih dunikih hartija od vrednosti dospevaju u roku do 365 dana od dana njihovog izdavanja. Dunike hartije od vrednosti koje imaocima daju pravo na zamenu za akcije ne mogu biti zamenjene pre isteka roka od est meseci od dana njihovog izdavanja.

6.3. DRUGI FINANSIJSKI INSTRUMENTI FINANSIJSKI DERIVATI KAO PREDMET JAVNE PONUDEFinansijski derivati mogu biti predmet javne ponude ako su utvreni odlukom berze na koju je saglasnost dala Komisija za hartije od vrednosti. Finansijski derivati su fjuers ugovori i opcijski ugovori.

Fjuers ugovor moe biti:

1) fjuers ugovor sa isporukom predmeta ugovora - prenosivi standardizovani ugovor kojim se kupac obavezuje da plati cenu na dan dospea utvren ugovorom, a rok dospea ne moe biti krai od tri dana od dana zakljuenja ugovora, odnosno kojim se prodavac obavezuje da na taj dan isporui predmet ugovora;

2) fjuers ugovor bez isporuke predmeta ugovora - prenosivi standardizovani ugovor kojim se ugovorne strane obavezuju da na dan dospea utvren ugovorom, ( rok dospea ne moe biti krai od tri dana od dana zakljuenja ugovora) isplate razliku izmeu ugovorene cene predmeta ugovora i cene na dan dospelosti.

Opcijski ugovor je prenosivi standardizovani ugovor kojim kupac stie pravo da, uz obavezu plaanja ugovorene premije, na dan dospea utvren ugovorom, a rok dospea ne moe biti krai od tri dana od dana zakljuenja ugovora - kupi ili proda predmet ugovora po ceni utvrenoj ugovorom, a prodavac preuzme obavezu da tog dana proda ili kupi predmet ugovorne obaveze.

Predmet javne ponude na berzi mogu biti i drugi finansijski instrumenti s predmetom ugovora iji su vrsta, koliina, kvalitet i druga svojstva standardizovani i od ije cene na tritu zavisi vrednost finansijskog instrumenta, ako su utvreni odlukom berze. Na tu odluku, Komisija za hartije od vrednosti daje saglasnost.

Standardizovanim finansijskim instrumentima moe se trgovati samo na berzi - pod uslovima i na nain koji su utvreni ovim zakonom i aktima berze.6.4. AKCIONARSKA EKONOMIJA I POSLOVANJE AKCIJAMA6. 4. 1. OPTE NAPOMENE O AKCIJAMA

Za oekivati je da e i kod nas u budue bit sve vee ineresovanje i potreba za korienje akcija. Zbog toga je neophodno da se upoznamo detaljnije sa svojstvima akcije i njenim korienjem. Neophodno je da se i mali akcionari upoznaju sa svojim potrebama, a ne samo preduzea. Akcija vlasnika hartija od vrednosti po osnovu koje se stiu odeena prava je vaan finansijski instrument za prikupljanje kapitala u akcionarskim drutvima. Mora da sadri neke bitne opte karakteristike koje su propisane Zakonom o hartijama od vrednosti i Zakona o preduzeima, neke od tih karakteristika definisane naim zakonima su:

1. akcija predstavlja trajan ulog akcionara u akcionarskom drutvu

2. akcije mogu da glase na ime ili donosioca

3. emisija akcija ne moe da se vri dok Skuptina akcionara ne donese odluku

4. odluka o emisiji mora da sadri sve propisane elemente i mora javno da se objavi

5. akcije se pri emitovanju ne mogu prodavati ispod svoje nominalne vrednosti, izuzev u sluajima kada su emitovanje vri pod posebnim uslovima

6. ulozi akcionara moraju biti u novcu ili stvarima

7. prava i obaveze iz akcija ostvaruju se prodajom akcija njenom kupcu

8. sredstva koja su koriena za kupovinu akcija ne mogu se povlaiti

9. pravo svojine nad akcijama stie se ispunjavanjem obaveza

10. akcije mogu kupovati domaa pravna i fizika lica i strana pravna i fizika lica

Znai, akcija je vlasnika hartija od vrednosti jer njen imalac ima odgovarajui udeo u osnovnom kapitalu akcionarskog drutva. Akcionar ima i druga prava po zakonu i odluci o emitovanju akcija kao to su :

1. pravo na akciju

2. pravo uea u dobiti akcionarskog drutva

3. pravo na udeo o imovini akcionarskog drutva u sluaju steaja, odnosno likvidacije

4. pravo prenoenja vlasnitva

5. pravo da bude upisan u knjigu akcionara

6. pravo izmirivanja obaveza prema preduzeu

7. pravo upravljanja u akcionarskom drutvu i niz drugih prava

Emitovanje akcija kao vlasnikih hartija od vrednosti mogu da vre samo pravna lica koja su organizovana kao akcionarska drutva. To je sasvim razumljivo jer re akcija upuuje na ozbiljnost prema pravima akcionara i obavezama akcionarskog drutva. Lice koje ima nameru da postane akcionar mora najpre da kupi akcije i tek tada stie prava koja mu pripadaju po osnovu kupljene akacije, izuzetak predstavljaju besplatne akcije iz svojinske transformacije. Tom licu, akcionarsko drutvo garantuje da e biti ostvarena njegova prava u skladu sa zakonom i odlukama o emisiji akcija. Znai akcionarsko drutvo je duno da izvrava obaveze koje proizilaze iz emisije akcija. Nesporno je da je akcija, za razliku od drugih hartija od vrednosti vlasnika hartija od vrednosti i da je istovremeno pogodan finansijski instrument za prikupljanje akcionarskog kapitala. Znai, akcija kao vlasnika hartija od vrednosti moe da se koristi sa jedne strane kao finansijski instrument za obezbeivanje kapitala u akcionarskim drutvima i preduzeima i s druge strane kao dokument o odreenom delu imovinskih i drugih prava akcionara u akcionarskom drutvu i prava koja dobijaju zaposleni i drugi graani u svojinskoj transformaciji preduzea pod uslovima utvrenim zakonom.

6.4.2. AKCIJE I AKCIJSKI KAPITAL

Akcionarsko drutvo je pravni subjekt koji se registruje kao preduzee sa tano odreenim iznosom akcijskog kapitala, uplaenog od strane akcionara, ili kod nas jo podelom besplatnih akcija u procesu svojinske transformacije. Akcionarski kapital je podeljen na odreeni broj akcija sa nominalnim iznosom, odnosno brojem akcionara vlasnika akcija .

Akcije nose sa sobom nematerijalna i materijalna prava. Nematerijalna prava su vezana za upravljanje korporacijom, odluivanjem o svim bitnim pitanjima poslovanja i poslovne politike . U materijalna prava spada:

1. pravo na dividendu

2. pravo prvenstva u kupovini novoimenovanih akcija

3. pravo na adekvatan deo likvidacione mase kada se vodi likvidacioni postupak i dr.

Isplata dividendi moe se vriti na tri naina:

1. isplata u gotovom

2. isplata u inovini (retko se isplauje dividenda u imovini)

3. isplata u vidu novih akcija

Emitovanje akcija akcionarskog drutva omoguava mu:

1. finansiranje delatnosti zbog koje se osniva akcionarsko drutvo

2. proirivanje delatnosti akcionarskog drutva

3. distribucija vlasnitva akcionarskog drutva

Emitovanje i korielje akcija u jednoj nacionalnoj ekonomiji odreen je nivom razvoja ekonomije, nivom razvoja finansijskog trita, posebno trita kapitala i dugoronih hartija od vrednosti, berzi, razvojem oblika vlasnitva, tradicije u korienju hartija od vrednosti.

6.4.3. VRSTE AKCIJAJavljaju se razliiti oblici akcija uglavnom se mogu izdvojiti sledee grupe:

1. Akcije na ime i na donosioca

2. Akcije sa nominalnom vrednou i bez nominalne vrednosti

3. Obine i povlaene prioritetne akcije

4. Akcije sa garantovanom dividendom i bez garantovane dividende

5. Akcije koje daju vei broj glasova, akcije sa kumulativnim pravom glasa, akcije sa ogranienim pravom glasa i akcije bez prava glasa

6. Konvertibilne akcije

7. Akcije sa odloenim plaanjem dividende

8. Nove akcije

9. Otvorene i zatvorene akcije

Ovde emo dati samo osnovne karakteristike:

1. Akcije na ime i donosioca: Vlasnik akcije na ime mora biti uveden u knjigu akcionarskog drutva. Prenos prava vlasnitva vri se indosiranjem. Akcija na donosioca nije potrebno da se unese u knjigu akcionara, kao ni evidentiranje o prenosu. Pri isplati dividende kod akcija na donosioca mora se zajedno sa zahtevom za isplatu da prenese i kupon za dividendu

2. Akcije sa nominalnom i bez nominalne vrednosti : Redak je sluaj da akcija bude bez nominalne vrednosti, ali obzirom na to da se vrednost akcija stalno menja , esto se smatra da akcija moe biti i bez nominalne vrednosti.

3. Obine i povlaene preferencijalne akcije: najee emitovane akcije su obine akcije koje nose pravo na upravljanje i pravo na dividendu. Za razliku od obinih akcija preferencijalne akcije imaju pravo na upravljanje i dividendu s tim da za razliku od obinih akcija, preferencijalne imaju prednost u isplati dividende

4. Akcije sa garantovanom i bez garantovane dividende: Isplatu dividende po ovoj vrsti akcija garantuje neka banka ili druga firma, ali nikako akcionarsko drutvo koje