UVOD

Da bi bi prihvacen u poslovnom okruzenju (komercijalnom i finansijskom prometu), javno publikovan racunovodstveni(finansijski) izvestaj korporacija mora da bude uskladjen sa Medjunarodnim racunovodstvenim standardima i Medjunarodnim standardima finansijskog izvestavanja u svim materijalno znacajnim stavkama, da ga javno obelodani menadzment i da bude nedvosmisleno potvrdjen izvestajem revizora.

Tri osnovne racunovodstvene pretpostavke na kojima se zasnivaju finansijski izvestaji u svetu:

1. neodredjeno trajanje delatnosti, tj. postavljanje na neograniceni period

2. doslednost, odnosno nepromenjena forma i sadrzina finansijskih izvestaja iz perioda u period, tj. postojanost racunovodstvene politike firme

3. priznavanje ekonomskih promena nakon nastajanja, osnosno nacelo fakturisane realizacije

Međunarodni računovodstveni standardi (u daljem tekstu MRS) predstavljaju računovodstvene standarde uvedene da bi se postigla transparentnost i jednoobraznost finansijskih izveštaja bilo kog ekonomskog subjekta bez obzira na delatnost kojom se bavi i zemlju u kojoj posluje. MRS imaju svrhu svestranijeg, lakšeg i boljeg razumevanja finansijskih izveštaja uz osnovni cilj da obezbede podatke i informacije za uporedne analize za nesmetano poslovno komuniciranje zainteresovanih subjekata koje rezultira bržem protoku robe i kapitala.

MRS ustvari predstavljaju, neku vrstu harmonizacije različitih računovodstvenih regulativa koje se odnose na pripremu i prikazivanje finansijskih izveštaja koji služe kao osnova za donošenje ekonomskih odluka. Standardi kao pojam su u primeni skoro u svim oblastima tehnike, tehnologije, prirodnim naukama i drugim oblastima. Njih propisuju nadležni stručni državni organi. Što se tiče MRS oni su uglavnom u obliku normi ponašanja i postupaka u profesionalnom radu računovođa da bi njihove informacije o poslovanju nekog ekonomskog subjekta bile kvalitetne za potencijalne zainteresovane korisnike tih informacija. Računovodstveni standardi u sebi uključuju i norme profesionalne etike računovođa.

.

1

FINANSIJSKI IZVESTAJI

U oblasti finansijskog izvestavanja svrha standardizacije jeste obezbedjivanje kako podataka, tako i informacija, koje omogucujuuproedne analize i nesmetano poslovno komuniciranje. Naime, cij standardizacije je postizanje istinitosti, objektivnosti i uporedivosti, kao najvaznijih osobina finansijskog izvestaja.

Standardizacija finansijskih izvestavanja u medjunarodnim okvirima zapoceta je pre pedesetak godina osnivanjem medjunarodnih racunovodstvenih asocijacija. U Evropi je 1951. godine u Parizu osnovana prva medjunarodna racunovodstvena asocijacija, tzv. Unija ovlascenih racunovodstvenih eksperata (UEC).

Nacela pripremanja sastavljanja i prezentovanja finansijskih izvestaja propisana su Direktivama Evropske Unije. Doneto je osam direktiva od kojih je najznacajnija IV direktiva, jer se odnosi na finansijske izvestaje, kao i VII direktiva koja se odnosi na konsolidovane finansijske izvestaje.

Komitet za Medjunarodne racunovodstvene standarde (IASC) osnovan je 1937. godine u Londonu, a od 2001. godine nosi naziv Odbor za medjunarodne racunovodstvene standarde (IASB) s ciljem uspostavljanja Medjunarodnih racunovodstvenih standarda.

1997. godine Medjunarodnu Federaciju racunovodja (IFAC) osnovalo je 49 zemalja u Njujorku.

Shodno Odboru za medjunarodne racunovodstvene standarde, svrha finansijskih izvestaja je da prezentiraju informacije bitne za donosenje poslovnih odluka. Iako su finansijski izvestaji element sadrzaja svih racunovodstvenih standarda, ne bave se njima svi standardi na isti nacin i u istom obimu.

Racunovodstveni standardi koji se neposredno bave finansijskim izvestajima su:

MRS 1 – Prezentacija finansijskih izvestaja

MRS 10 – Dogadjaji posle datuma bilansa stanja

MRS 7 – Izvestaji o novcanim tokovima

MRS 14 – Izvestavanje po segmentima

MRS 27 – Konsolidovani i pojedinacni finansijski izvestaji

MRS 29 – Finansijsko izvestavanje u hiperinflatornim uslovima

MRS 30 – Obelodanjivanje u finansijskim izvestajima banaka i slicnih finansijskih institucija

MRS 34 – Periodicno finansijsko izvestavanje

2

Finansijskim izvestajima se, pored navedenih MRS, bavi i okvir za pripremu i prezentaciju finansijskih izvestaja.

U okviru za pripremu i prezentaciju finansijsih izvestaja posvecuje se paznja:

I Korisnici finansijskih izvestaja

1. Interni(upravljacko telo, vlasnici, akcionari)

2. Eksterni (investitori, zaposleni, kreditori, zajmodavci, vlade i njihove agencije, javnost)

II Svrha finansijskih izvestaja1) Tacna i fer prezentacija

2) Karakteristike

III Osnova za vrednovanje i procenjivanje bilansnih pozicija i finansijskih izvestaja

1) Racunovodstvena osnova nastanka dogadjaja

2) Stalnost poslovanja

IV Kvalitativne karakteristike finansijskih izvestaja

1) Razumljivost

2) Relevantnost

3) Pouzdanost

4) Uporedivost

V Elementi finansijskih izvestaja

1) Bilans stanja

2) Bilans uspeha

3) Izvestaj o promenama na kapitalu

4) Izvestaj o novcanim tokovima

5) Napomene uz finansijske izvestaje

VI Odmeravanje elemenata finansijskih izvestaja

1) Istorijski troskovi

2) Tekuci trosak

3) Ostvarljiva vrednost

4) Sadasnja vrednost

VII Koncept ocuvanja kapitala1) Koncept ocuvanja fizickog kapitala

2) Koncept ocuvanja finansijskog kapitala

3

MRS 1 – PREZENTACIJA FINANSIJSKIH IZVESTAJA

MRS 1 predstavlja okvirne zahteve u vezi sa minimumom sadrzaja u obrascima finansijskih izvestaja za opstu namenu. Revidirani standard ima obavezujuci i upucujuci karakter u vezi sa obelodanjivanjem u napomenama. Kod nas je forma finansijskih izvestaja propisana zakonskom regulativom, te je za ocekivati promene koje ce biti u skladu sa ovim standardom. Ovaj standard se primenjuje na sva pravna lica pri sacinjavanju finansijskih izvestaja ukljucujuci i banke i organizacije za osiguranje.

Cilj MRS 1 je da propise jednoobraznost finansijskih izvestaja radi njihove uporedivosti (istog poslovnog subjekta sa prethodnim poslovnim periodom, kao i sa finansijskim izvestajima drugih poslovnih subjekata).

Svrha finansijskog izvestaja je da prezentira informacije o:

Finansijskoj situaciji poslovnog subjekta (sto se iskazuje kroz bilans stanja i izvestaj o promenama na kapitalu)

Uspesnosti poslovanja poslovnog subjekta (sto se iskazuje kroz bilans uspeha i izvestaj o promenama na kapitalu)

Gotovinskim tokovima poslovnog subjekta (sto se iskazuje kroz izvestaj o tokovima gotovine)

U finansijskim izvestajima se nalaze informacije o imovini, obavezama, kapitalu, prihodima i rashodima, rezultatu poslovanja i tokovima gotovine. Finansijske informacije se dopunjuju i zaokruzuju sa dodatnim informacijama sadrzanim u napomenama uz finansijske izvestaje.

Set finansijskih izvestaja opste namene sadrzi:

Bilans stanja

Bilans uspeha

Izvestaj o promenama na kapitalu

Izvestaj o tokovima gotovine

Racunovodstvene politike i napomene sa dopunskim objasnjenjima

Gore pomenuti finansijski izvestaji predstavljaju finalne proizvode racunovodstva sa opstom namenom s obzirom na to sto imaju siroku primenu, jer ih velik broj poslovnih subjekata koristi. Pored gore navedenih poslovni subjekt moze da sastavlja dodatne izvestaje i preglede za potrebe

4

menadzmenta, a sve u cilju donosenja sto boljih poslovnih odluka. U tim izvestajima mogle bi biti informacije o uslovima poslovanja, o ostalim resursima privrednog subjekta cija vrednost nije prezentirana u bilansu stanja, o izvorima obezbedjenja sredstava itd.

U okviru opstih razmatranja treba navesti: nacela stalnosti poslovanja, racunovodstveni osnov nastanka dogadjaja, konzistentnost prezentacije, materijalnost i grupisanje, prebijanje (neto princip), uporedne informacije.

Nacelo stalnosti poslovanja (going concern) podrazumeva da ce poslovni subjekt poslovati u dogledno vreme. Ukoliko nije prisutna ta sigurnost potrebno je o obelodaniti i navesti mere koje se planiraju za prevazilazenje konkretnih negativnih okolnosti sa obrazlozenjem u Napomenama.

Nacelo racunovodstvenog osnova nastanka dogadjaja predstavlja osnovnu predpostavku pripreme i prezentacije finansijskih izvestaja. Poslovni dogadjaji se priznaju i evidentiraju u obracunskom periodu u kom su nastali i na koji se odnose, bez obzira na to kada ce po tom osnovu biti primljen ili isplacen novac (ili novcani ekvivalent).

Nacelo konzistentnosti (doslednosti prezentacije) iziskuje da klasifikacija i prezentacija sadrzaja bilansa u jednom periodu bude zadrzana i u sledecem periodu. Odstupanja mogu biti opravdana u slucaju izmene racunovodstvenih standarda, spajanja sa drugim poslovnim subjektom, prodaje dela poslovnog subjekta, prosirenje delatnosti i slicno.

Nacelo materijalnosti i grupisanje – prema MRS 1, stavka je znacajna ukoliko njeno neobjavljivanje moze biti od uticaja na poslovne odluke korisnika Finansijskih izvestaja. Manje znacajne stavke posle kumuliranja dobijaju na znacaju.

Nacelo prebijanja (neto princip) iziskuje da delovi imovine i obaveza, kao i prihodi i rashodi u finansijskim izvestajima ne bi trebalo da budu prebijani, osim u slucaju kada to neki drugi MRS iziskuje ili dopusta, ili kada su u pitanju dobici, gubici i povezani rashodi iz istih ili slicnih transakcija, koje nisu znacajne same po sebi.

Uporedne informacije – prema ovom standardu, racunovodstvene informacije se mogu klasifikovati kao numericke i kao narativne. Za razumevanje finansijskih izvestaja tekuceg perioda, uporedne numericke informacije koje se odnose na prethodni period treba da budu obuhvacene u napomenama.

5

STRUKTURA I SADRZAJ FINANSIJSKIH IZVESTAJA

MRS 1 preporucuje oblike finansijskih izvestaja cija forma nije obavezna, vec je poslovni subjekt kreira i prilagodjava svojim specificnim potrebama.

Godina dana je najcesce period u kom se prezentuju finansijski izvestaji. U posebnim okolnostima, ukoliko se sastavljaju finansijski izvestaji za kraci ili duzi vremenski period od jedne godine poslovni subjekt bi trebao da obelodani razlog za drugi izvestajni period, kao i da to nisu uporedivi podaci sa podacima prethodnog godisnjeg izvestaja. Obelodanjivanje stavki finansijskih izvestaja i finansijskih stavki datih u napomenama zahteva MRS 1.

BILANS STANJA PO MRS 1

Bilans stanja predstavlja pregled u kome je prikazana imovina i njena struktura u obliku stalne imovine i tekuce (obrtne) imovine na jednoj strani (aktiva bilansa) i kapitala i obaveza na drugoj strani (pasiva bilansa). U ovom pregledu sadrzani su podaci za tekuci i prethodni obracunski period. Rezultat poslovanja (kao razlika vrednosti ciste imovine) se utvrdjuje poredjenjem odgovarajucih pozicija dvaju obracunskih perioda (dva uzastopna bilansa stanja).

U bilansu stanja, imovina se iskazuje odvojeno prema karakteru i stepenu njihove ocekivane (potencijalne) likvidnosti, a obaveze se iskazuju prema njihovom ocekivanom roku dospeca. MRS zahteva sistematizaciju prema roku naplativosti imovine (ali dozvoljava izbor u vezi sa klasifikacijom na stalnu i tekucu), a prema roku izmirenja treba da budu sistematizovane obaveze. Sva imovina koja ce biti naplacena u roku od godinu dana, odnostno u roku naplativosti duzem od godinu dana, kao i rocnost obaveza, ovim standardom se zahteva da budu prikazana u napomenama. U napomenama treba da budu informacije koje ukazuju na probleme likvidnosti i rocnosti.

Analiza finansijskog polozaja poslovnog subjekta je zapravo svrha sastavljanja bilansa stanja, i upravo stoga su prema principu rastuce likvidnosti rasclanjene sve pozicije u aktivi, a prema principu rastuce dospelosti sve pozicije u pasivi.

Informacije o datumima dospeca su od znacaja za procenjivanje likvidnosti i solventnosti poslovnog subjekta.

Prema MRS 1 posebno se istice podela imovine na tekucu i netekucu, tj. kratkorocne i dugorocne obaveze.

6

Tekuca (obrtna) imovina prema ovom standardu predstavlja imovinu:

od koje se ocekuje da ce biti realizovana u toku operativnog ciklusa

koja je na zalihama za potrebe trgovine i ocekuje se da ce biti realizovana u roku od 12 meseci od datuma bilansiranja

u obliku gotovine ili gotovinskog ekvivalenta, cija upotreba nije nicim ogranicena

Tekuca (obrtna) imovina moze biti:

materijalna (zalihe u vezi sa proizvodnim ciklusom, kao npr. sirovine, materijal, nedovrsena proizvodnja, gotovi proizvodi i roba)

gotovina i ekvivalenti gotovine

potrazivanja (kratkorocna)

kratkorocna ulaganja

Stalna imovina je ona imovina ciji je predvidjen vek trajanja duzi od godinu dana, tj. cije se otudjenje ocekuje u duzem roku (bez obzira na to da li su materijalna imovina, nematerijalna imovina, finansijska ulaganja, ulaganja ili potrazivanja). Pored rocnosti dospeca prilikom klasifikacije imovine moze se koristiti kriterijum koji se odnosi na oblik, tj. vrstu imovine.

Stalna imovina moze biti:

nematerijalna (patenti, licence, osnivacka ulaganja, godwill, troskovi razvoja itd.)

materijalna (zemljista, sume, gradjevinski objekti, postrojenja, oprema itd.)

finansijska (dugorocna ulaganja i potrazivanja)

Tekuce obaveze su obaveze za koje se ocekuju da ce biti izmirene u toku operativnog ciklusa (cije izmirenje dospeva u roku od godinu dana od dana bilansiranja). Osim njih, sve ostale obaveze se smatraju dugorocnim.

Iako ovaj standard ne propisuje redosled ni format seme, on ukazuje na to koji podaci mogu da budu prikazani u bilansu stanja, a koji u napomenama.

7

Pozicije koje bi prema MRS 1 trebalo da budu prezentovane u bilansu stanja su:

nekretnine, postrojenja i oprema

ulaganje u nekretnine

nematerijalna ulaganja

stalna imovina namenjena prodaji

finansijska imovina

ucesca u kapitalu drugih lica

kupci i druga potrazivanja

gotovina i gotovinski ekvivalenti

zalihe

dobavljaci i druge obaveze

potrazivanja i obaveze za poreze u skladu sa MRS 12 – Porezi na dobitak

obaveze u vezi sa stalnom imovinom namenjenoj prodaji

rezervisanja

finansijske obaveze

manjinski interes – upisani kapital

emitovani kapital i rezerve koje pripadaju vlasnicima

Najvazniji zahtev koji bi trebao da ispuni finansijski izvestaj je zahtev za vernim i postenim izvestavanjem. Za postenu i fer prezentaciju finansijske situacije poslovnog subjekta ili kada iziskuje Medjunarodni racunovodstveni standard, dodatno u napomenama bi trebalo prikazati posebne stavke, zaglavlja i podzbirove.

Prema MRS 1 finansijski izvestaj ne sastoji se samo od propisanih obrazaca, vec i iz napomena i dopunskih informacija koji cine njegov sastavni segment.

8

BILANS USPEHA PREMA MRS 1

Bilans uspeha kao finansijski izvestaj sadrzi zbirni prikaz prihoda i rashoda u toku redovnog poslovanja. Mnogi ga smatraju i najvaznijim finansijskim izvestajem, jer pokazuje profitabilnost poslovng subjekta.

MRS1 ne propisuje njegovu strogu formu, vec navodi minimum stavki koje bi trebale biti prezentovane u bilansu uspeha, a ostavlja mogucnost poslovnim subjektima da isti prilagode sopstvenim potrebama.

Posebne stavke koje bi trebalo da budu prezentovane u bilansu uspeha su:

prihodi

troskovi finansiranja

ucesce dobitka i gubitka pridruzenih poslovnih subjekata, kao i efekti zajednickih poduhvata

troskovi poreza

dobitak ili gubitak iz redovnih aktivnosti

dobitak ili gubitak koji pripada vlasnicima kapitala maticnog poslovnog subjekta

neto gubitak ili gubitak perioda

Ukoliko iziskuje verna i fer prezentacija ili su prisutni zahtevi iz drugih MRS, prezentuju se i dodatne i posebne stavke, zaglavlja i podzbirovi. Na osnovu podataka i bilansa uspeha, korisnicima finansijskih izvestaja treba da bude omoguceno da procene uspesnost poslovanja konkretnog poslovnog subjekta u buducem periodu.

Stavke prihoda i rashoda se mogu medjusobno prebijati jedino ukoliko je to dozvoljeno ili zahtevano MRS, ako su dobici, gubici i vezani rashodi proizasli iz istih ili slicnih transakcija, ali u slucaju kada su poslovni dogadjaji malog znacaja.

9

IZVESTAJ O PROMENAMA NA KAPITALU PO MRS 1

Ovaj izvestaj je pre svega namenjen vlasnicima kapitala. Sastavlaj se u skladu sa MRS 1 u kojem je dat minimum pozicija, i to:

neto dobitak ili gubitak perioda

prihodi, rashodi, gubitak ili dobitak (svaka njihova stavka i iznos) priznaju se na teret ili u korist kapitala

ukupni prihodi i rashodi perioda. Odvojeno se iskazuje ukupan iznos koji pripada vlasnicima kapitala maticnog poslovnog subjekta i iznos koji pripada manjinskim akcionarima

zbirni efekat promena racunovodstvenih politika u skladu sa MRS 8

U cilju dobijanja podataka o totalnim dobicima i gubicima perioda, iskazivanje prihoda i rashoda (koji se priznaju na teret ili u korist kapitala) iziskuje podzbir.

Neophodno je (u okviru ovog izvestaja ili u napomenama) obezbediti i dodatne informacije o:

kapitalnim transakcijama

uskladjivanju iznosa (na pocetku i na kraju perioda) u kom se evidentiraju akcijski kapital, akcijska premija i rezerve

saldu akumuliranog dobitka ili gubitka (na pocetku perioda i na dan bilansa stanja, kao i kretanje za period)

Da li je doslo do povecanja ili smanjenja imovine u posmatranom periodu, treba da pokazu podaci o proemnama neto imovine poslovnog subjekta na pocetku i na kraju (obracunskog) perioda.

10

IZVESTAJ O TOKOVIMA GOTOVINE

MRS 7 – Izvestaj o tokovima gotovine je osnova za sacinjavanje ovog izvestaja. U njemu svi prilivi i odlivi gotovine treba da budu grupisani u tri podbilansa, i to:

prilivi i odlivi iz poslovnih aktivnosti

prilivi i odlivi iz aktivnosti plasiranja i investiranja

prilivi i odlivi iz aktivnosti finansiranja

Korisnici finansijskih izvestaja (na osnovu pomenutih informacija) vrse procenu sposobnosti poslovnog subjekta da stvata (proizvodi) gotovinu i gotovinske elemente.

NAPOMENE UZ FINANSIJSKE IZVESTAJE PREMA MRS 1

Napomene predstavljaju dodatne informacije u cilju postene i verne prezentacije (zahtevane u MRS) u vidu opisa i rasclanjavanja prikazanih iznosa pozicija finansijskih izvestaja. U njima se obelodanjuju korisceni metodi bilansiranja, primenjene racunovodstvene politike i znacajne transakcije i dogadjaji.

U napomenama uz finansijske izvestaje treba da se:

obelodane informacija koje nisu prikazane u finansijskim izvestajima

pruze informacije koje doprinose vernom prikazivanju finansijskih izvestaja

prikazu informacijeo osnovama za sastavljanje finansijskih izvestaja i specificne racunovodstvene politike (primenjene za procenu svih znacajnih stavki)

Po jednoobraznom rasporedu se prikazuju napomene, koje sadrze:

izjavu o usaglasenosti MRS

izjavu o osnovama prema kojima su utvrdjene pozicije bilansa uspeha, bilansa stanja i primenjene racunovodstvene politike

dodatne informacije za prikazane stavke u sazetim finansijskim izvestajima (po redosledu kako su u njima prikazane)

11

ostala obelodanjivanja

- potencijalne obaveze (shodno MRS 37 – rezervisanja, potencijalne obaveze i potencijalna imovina)

- obelodanjivanja koja nemaju finansijsku prirodu, npr. finansijski rizik, upravljacki ciljevi i politike (shodno MRS 32 – Finansijski instrumenti: obelodanjivanje i prikazivanje)

Napomene uz finansijske izvestaje treba da budu sistematizovane tako dasvaka stavka iz finansijskih izvestaja redosledom, bude povezana sa delom koji se odnosi na nju u napomenama.

Istaknuta je potreba obelodanjivanja u napomenama o neizvesnostima i rizicima koji postoje na datum bilansa stanja, jer bi oni u narednom periodu mogli da dovedu do znacajnoh promena knjigovodstvene vrednosti imovine i obaveza. Neophodno je u napomenama obelodaniti podatke o njihovoj prirodi i njihovim knjigovodstvenim vrednostima na dan bilansa stanja.

12

MRS 10 - DOGADJAJI POSLE BILANSA STANJA

Cilj MRS 10 je propisivanje:

slucajeva u kojima poslovni subjekt treba da uskladi svoje finansijske izvestaje za dogadjaje nastale posle bilansa stanja

objavljivanja informacija koje poslovni subjekt vrsi do datuma kada su finansijski izvestaji odobreni za izdavanje i o dogadjajima nastalih posle datuma bilansiranja

Ukoliko dogadjaji nakon datuma bilansa stanja ukazu na to da je ugrozena pretpostavka neogranicenog poslovanja poslovnog subjekta, tada MRS 10 upucuje na to da poslovni subjekt ne sastavlja finansijske izvestaje na osnovu nacela neogranicenog poslovanja.

Razlikujemo dve vrste (povoljnih ili nepovoljnih dogadjaja koji nastaju izmedju datuma bilansa stanja i datuma na koji su finansijski izvestaji potpisani za izdavanje):

dogadjaji koji potvrdjuju stanja i okolnosti koje su postojale i pre datuma bilansa stanja (uskladjivanje dogadjaja posle datuma bilansa stanja)

dogadjaji koji ukazuju na stanja koja su nastala prosle datuma bilansa stanja (neuskaldjivanje dogadjaja nakon datuma bilansiranja)

Svi dogadjaji do datuma kada su finansijski izvestaji odobreni za izdavanje, cak i ako ti dogadjaji nastanu posle javnog objavljivanja dobiti ili drugih odabranih finansijskih informacija, smatraju se dogadjajima posle datuma bilansa stanja.

Dogadjaji posle bilansa stanja mogu da imaju karakter korektivnih dogadjaja (da upucuju na obavezu korekcije finansijskih izvestaja) ili karakter nekorektivnih dogadjaja (po osnovu kojih se ne vrsi korekcija finansijskih izvestaja).

13

ZAKLJUCAK

MRS u svom osnovnom značenju podrazumevaju dogovorena pravila o pripremanju, priznavanju, odmeravanju ili vrednovanju i prezentaciji stavki računovodstvenih iskaza ekonomskog subjekta. Osnovni elementi finansijskih izveštaja ekonomskih subjekata su: Bilans stanja na kraju poslovne godine, Bilans uspeha za poslovnu godinu na čijem se kraju sastavlja bilans stanja, Gotovinski tok za isti period za koji se sastavlja Bilans uspeha i Promene na kapitalu

Cilj racunovodstvenih standarda je ostvarne ako finansijski izvestaji daju istinitu i objektivnu informaciju o nekom ekonomskom subjektu. Primena racunovodstvenih standarda omogucava bolju, laksu i pouzdaniju informaciju o finansijskom polozaju nekog ekonomskog subjekta kao i prikaz njegove zaradjivacke sposobnosti, za sta su zainteresovani potencijalni korisnici finansijskih informacija.

Racunovodstveno informisanje na bazi MRS dobiaj svoj puni uticaj i znacaj otvaranjem privreda u celom svetu i globalizacijom trzista svih vrsta. Samim tim drzavni monopol u ovoj oblasti gubi svoj znacaj, a sa njim i nacionalni standardi koje one propisuju za primenu na sopstvenoj teritoriji, a koji mogu da se razlikuju od prihvacenih medjunarodnih racunovodstvenih standarda. Osnovni preduslov za to je medjusobno poslovno informisanje ekonomskih subjekata sirom sveta bez obzira na drzavno uredjenje, razvijenost privrede i slicno.

14

LITERATURA

[1] „Racunovodstvo“, prof. dr Lj. D. Saponja, prof. dr Djerdji Petkovic, Doc. dr Dejan Jaksic, Ekonomski fakultet, 2007.

[2] www.apr.gov.rs

[3] www.nbs.gov.rs

15