FINANSIJSKE PREPREKE I PODSTICAJI (DRŽAVNI I KOMERCIJALNI) RAZVOJU AGROPRIVREDE SRBIJE U PREDPRISTUPNOM PERIODU

Analiza subvencija i drugih budžetskih podsticaja

Mr Ivan Nikolid, Ekonomski institut

Sadržaj:

1. Analiza stanja u zemljama EU i OECD

2. Ocena uticaja subvencija na poljoprivrednu proizvodnju u Srbiji

3. Finansijski podsticaji u Srbiji (dometi i ograničenja)

4. Programi EU u pretpristupnom periodu

1.1. Podsticaji u zemljama članicama OECD i EU

• Dugoročno posmatrano, poljoprivreda prima manje subvencija nego ranije.

• Ipak, one i dalje čine značajan deo prihoda poljoprivrednih proizvođača.

• Trend smanjivanja subvencija jača zbog visoke cene hrane.

• Politike se preusmeravaju ka potrošačima i zaštiti njihovog položaja.

• Podrška domadim cenama hrane postaje manje bitna za očuvanje farmerskihprihoda (a sve je manje dokaza da doprinosi i porastu proizvodnje).

• Savet OECD - "pružati pomod farmerima u slučaju prirodnih katastrofa. Oni morajuimati slobodu da reaguju na tržišne signale, postajudi inovativniji i konkurentniji. "

Izvor: Agricultural Policy Monitoring and Evaluation 2011, OECD Countries and Emerging Economies, 21. septembar 2011.

Ukupna podrška poljoprivredi u zemljama članicama OECD

1986-88 1995-97 2008-10 2009 2010

Vrednost proizvodnje, milrd. EUR 536,1 628,7 782,9 724,9 841,7

Procenjena podrška (PSE), milrd. EUR 216,9 205,4 176,8 180,3 171,6

PSE% 37 30 20 22 18

Koef. nomin. zaštite 1,49 1,31 1,11 1,13 1,10

Koef. nomin. podrške 1,59 1,41 1,25 1,28 1,22

Ukupna podrška (TSE), milrd. EUR 268,3 278,1 269,1 272,4 276,7

TSE/GDP u % 2,21 1,41 0,88 0,92 0,85

Nominalna vrednost TSE ne opada.

Realokacija državnih podsticaja od subvencionisanja inputa i cena proizvodnje ka opštim uslugama: R&D, obrazovanje, ulaganje u marketing i infrastrukturu.

Procenjena podrška poljoprivrednicima (PSE) (udeo u ukupnim bruto prihodima, u %)

-10%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

70%

1995-97 2008-2010

1.2. Podrška poljoprivredi u EU

• Podrška opada (prelom na niže sredinom 1990-ih).

• U 2010. vrednost PSE na istorijskom minimumu od 19,9%.

19.9

21.8

33.6

39.2

2010

2008-10

1995-97

1986-88

1.07

1.07

1.33

1.71

2010

2008-10

1995-97

1986-88

0.8

0.8

1.5

2.6

2010

2008-10

1995-97

1986-88

Procenjena podrška (%PSE)

Koef.nominalne zaštite(NPC)

Ukupna podrška/GDP u %

• Poljoprivrednici u EU su u mogudnosti da prodajuproizvode koji su za 7% skuplji od svetskog proseka.Proizvođači goveđeg i ovčijeg mesa i šedera i daljeprodaju svoje proizvode za oko 20-30% skuplje(proizvođači živine čak 50%), dok je cena žitarica, mleka ijaja na nivou svetskog proseka.

• Ukupna podrška poljoprivredi u EU dostide oko 0,8%bruto domadeg proizvoda (od toga 11% čini podrška udomenu usluga)

Transferni podsticaji po proizvodima u EU, u 2010. godini

• Podsticaji usredsređeni na stočarskui povrtarsku (organsku) proizvodnju;

• Proizvodnja pšenice i kukuruzagotovo bez podsticaja;

• Podsticaji proizvodnji šedera u 2010.svedeni na samo 2,7% vrednostiproizvodnje.

0% 5% 10% 15% 20% 25% 30% 35%

Kukuruz

Pšenica

Pirinač

Suncokret

Soja

Šeder

Mleko

Goveđe meso

Ovčije meso

Svinjsko meso

Živinsko meso

Jaja

Krompir

Paradajz

Vino

Udeo podsticaja u vrednosti proizvodnje posmatranog proizvoda(%)

2008-2010

2010

2. Da li porast subvencija utiče na rast poljoprivredne proizvodnje u Srbiji?

• Veza postoji. Pozitivna je i statistički značajna.

• U periodu 2003-2010. porast finansijske podrške poljoprivredi iz republičkog budžeta od 100 miliona evra generisao je porast bruto dodate vrednosti (BDV) poljoprivrede od 419 miliona evra.

• Koeficijent elastičnosti iznosi 0,32 tj. sa 1% rastom subvencija BDV poljoprivrede poraste za 0,32%

BDV u poljoprivredi

Subvencije u poljoprivredi

(d.skala)

0

50

100

150

200

250

300

350

500

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Kretanje BDV poljoprivrede i subvencija u poljoprivredi (u milionima EUR)

y = 4.19x + 1,555.87R² = 0.83

1,000

1,500

2,000

2,500

3,000

3,500

50 100 150 200 250 300 350

BD

V p

oljo

pri

vre

de

(m

il. E

UR

)

Subvencije u poljoprivredi (mil. EUR)

Ocenjena međuzavisnost

3. Subvencije i podsticaji u poljoprivredi Srbije

• Premije za određene poljoprivredne proizvode

• Regresiranje troškova proizvodnje

• Subvencionisanje kamata

• Subvencionisanje izvoza (!?)

Izvori sredstava

REPUBLIČKI BUDŽET

- Ministarstvo poljoprivrede

BUDŽET VOJVODINE

- Fond za razvoj poljoprivrede

Budžeti opština i gradova

3.1. Izabrani podsticaji i subvencije

• Premija za mleko (5 dinara po litri; za one koji predaju od 3.000 do 3.000.000 l mleka po kvartalu)

• Regres “po ha” (14.000 dinara za poljoprivredne površine; do 30ha - potrebno 8,6 milrd. dinara)

• Regresiranje repromaterijala za ratarsku i povrtarsku proizvodnju

• Regresiranje osiguranja životinja, useva i plodova (iznos 40% od visine premije osiguranja)

• Subvencionisanje troškova skladištenja pšenice, kukuruza i zamrznute maline, roda 2011. u javna skladišta (oko 1.000 dinara po toni, mesečno)

• Podsticaji za proizvodnju i prodaju traktora i priključnih mašina za traktore (umanjenje proizvođačke cene novog traktora (do 40 kW za 25%, tj. preko 40 kW za 21%) i priključnih mašina za 20%

• Podsticajna sredstva za razvoj stočarstva u saradnji sa jedinicama lokalne samouprave

• Podrška razvoju organske proizvodnje (max. iznos koji se može ostvariti je 2,2 miliona dinara)

5.3%

10.7%

7.7%

9.5%

0%

2%

4%

6%

8%

10%

12%

0.0%

0.1%

0.2%

0.3%

0.4%

0.5%

0.6%

0.7%

0.8%

0.9%

1.0%

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010

Subvencije u poljoprivredi (prema BDP)

Udeo u ukupnom BDP Udeo u BDV poljoprivrede (d.skala)

• Podsticaji za genetsko unapređenje stočarstva (25.000 dinara za priplodne krave i prvotelke, tj. 4.000 dinara za priplodne ovce, koze i krmače)

• Podrška razvoju sela kroz jačanje ljudskih kapaciteta zemljoradničkih zadruga

• Podizanje zasada vodnjaka, vinove loze i hmelja

• Podsticaji proizvođačima poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda koji su izvezli i naplatili proizvode u toku prethodne godine (c.c. 5% od izvozne cene)

3.3. Budžetska konsolidacija u prvoj polovini 2011. se izvodi na teret poljoprivrede...

• Subvencije poljoprivredi iz republičkog budžeta u periodu jan.-jul 2011. dramatično smanjene.

• pad od 6,8 milrd. din. tj. 47%!!!

1.6%

0.0%

0.5%

1.0%

1.5%

2.0%

2.5%

3.0%

3.5%

4.0%

0%

10%

20%

30%

40%

50%

60%

2003 2004 2005 2006 2007 2008 2009 2010 2011*

Subvencije u poljoprivredi, republički budžet

Udeo u ukupnim subvencijama Udeo u ukupnim izdacima (d.skala)

Napomena: *januar-jul, međugodišnje

(jan-jul 2011) 7,84 milrd. din.

(jan-jul 2010) 14,64 milrd. din.

3.4. Kreditiranje poljoprivrede u Srbiji

• Kratkoročni krediti se odobravaju za tekude i sezonske poslove.

• Dugoročni krediti se odobravaju samo za registrovana poljoprivredna gazdinstva za investicije u nova osnovna sredstva i objekte u poljoprivredi i prehrambenoj industriji.

UKUPNI

Poljoprivredi17.7

5

10

15

20

25

30

35

Jan

/08

Mar

/08

May

/08

Jul/

08

Sep

/08

No

v/0

8

Jan

/09

Mar

/09

May

/09

Jul/

09

Sep

/09

No

v/0

9

Jan

/10

Mar

/10

May

/10

Jul/

10

Sep

/10

No

v/1

0

Jan

/11

Mar

/11

May

/11

KRATKOROČNI PLASMANI(ponderisane kamatne stope banaka na dinarske plasmane, u % p.a.)

UKUPNI

Poljoprivredi

13.0

5

10

15

20

25

30

Jan

/08

Mar

/08

May

/08

Jul/

08

Sep

/08

No

v/0

8

Jan

/09

Mar

/09

May

/09

Jul/

09

Sep

/09

No

v/0

9

Jan

/10

Mar

/10

May

/10

Jul/

10

Sep

/10

No

v/1

0

Jan

/11

Mar

/11

May

/11

DUGOROČNI PLASMANI(ponderisane kamatne stope banaka na dinarske plasmane, u % p.a.)

Max. efektivna kamatna stopa za fizička lica = repo stopa NBS + 5% p.a., u dinarima.Trenutna kamatna stopa za kratkoročno kredite je 17,7%, što je za oko 2 p.p. više od proseka na tržištu Srbije.

Prema Programu mera Vlade za podsticanje razvoja polj.proizvodnje na deo kredita iz sredstava Ministarsva kamata sene plada, a na sredstva banke max. 6mEURIBOR + 10% p.a. , odnosno 12,5% godišnje

4. Programi EU u pretpristupnom periodu

Pretpristupni programi EU pretežno su namenjeni javnom sektoru zaduženom za usklađivanje nacionalnog zakonodavstva s pravnimtekovinamaEU i nevladinim organizacijama. Financijska pomod usmerena je prema najzahtevnijim područjima prilagođavanja: pravnojtekovini EU (fran. acquis communautaire) poljoprivredi, zaštiti životne sredine i prometu.

U tu se svrhu, Srbija de, po dobijanju statusa kandidata, koristi programe IPA (Instrument pretpristupne pomodi) koji je od 2006.objedinio različite pojedinačne programe: ISPA (infrastrukturni projekti na području zaštite životne sredine i transporta), PHARE,SAPARD, CARDS.

• Program IPA sastavljen je iz 5 komponenti od kojih je petakomponenta Ruralni razvoj, bitna za poljoprivredu. Nastavljase na program SAPARD i osigurava finansijska sredstva zaprojekte primene pravnih tekovina na područjupoljoprivrede, kao i one kojima se podstiče razvoj ruralnihpodručja (Dakle, pretežno na implementaciji zakonodavstva EUu okviru Zajedničke poljoprivredne politike).

• Ukupan budžet IPA za period 2007-2013. iznosi 11,4 milrd. EUR(Srbiji ukupno 1,4 milrd. EUR; u 2012. oko 205 miliona EUR, a u2013. oko 215 miliona EUR).

• Hrvatska, npr. iz IPA za V komponentu dobija godišnje oko 25miliona EUR. Makedonija do 15 miliona EUR.

Pomod u tranziciji i izgradnji

institucija35%

Regionalni razvoj32%

Ruralni razvoj18%

Razvoj ljudskih resursa

8%

Prekogranična saradnja

7%

Struktura IPA programa, 2007-2013.

4.1. Prioriteti i mere pomodi iz IPA komponente V

Pomod doprinosi postizanju nekoliko ciljeva, i to:

• poboljšanju tržišne efikasnosti i sprovođenju standarda Zajednice;

• pripremi za sprovođenje agro-ekoloških mera, kao i strategije lokalnog razvoja sela;

• razvoju ruralne ekonomije.

Ciljevi de se ispuniti primenom slededih mera:

1. Ulaganja u poljoprivredu radi restrukturiranja i dostizanja standarda Zajednice kroz investicije u poljoprivredna gazdinstva (pomod seodobrava pravnim i fizičkim licima, a mera se ostvaruje kroz ulaganja u izgradnju i rekonstrukciju objekata, skladišta, nabavku opreme npr.muzilice, laktofrizi i sl.);

2. Podrška sa ciljem olakšavanja osnivanja i administrativnog rada grupa proizvođača u svrhe adapritanja proizvodnje i učinka članova grupaproizvođača tržišnim zahtevima, zajedničkog iznošenja robe na tržište kao i utvrđivanja zajedničkih pravila o informacijama o proizvodnji;

3. Ulaganja u preradu i marketing poljoprivrednih proizvoda radi restrukturiranja ovih delatnosti i dostizanja standarda Zajednice, s tim dainvesticije na nivou trgovine na malo nisu uključene u sistem pomodi (pomod se dodeljuje preduzedima koja zapošljavaju do 250 radnika ičiji godišnji obrt ne prelazi 50 miliona EUR);

4. Aktivnosti za unapređenje životne sredine i prirode, kroz sprovođenje pilot projekata. Primeri su organska proizvodnja, smanjenje upotrebeđubriva, i sl;

5. Priprema i sprovođenje lokalnih strategija razvoja sela kroz pripremu projekata saradnje u skladu sa prioritetima ruralnog razvoja;

6. Poboljšanje i razvoj seoske infrastrukture kroz smanjenje regionalnih razlika i povedanje privlačnosti ruralnih područja za razvojpreduzetništva. Prioriteti su investicije u snabdevanje vodom i energijom i upravljanje otpadom...

7. Podsticanje raznovrsnosti i razvoj ruralnih privrednih aktivnosti kroz pokretanje privredne delatnosti i stvaranje mogudnosti zapošljavanja.Primeri investicije u mikro i mala preduzeda, seoski turizam i sl.;

8. Obuka koja bi doprinela poboljšanju veština i znanja lica angažovanih u poljoprivredi i prehrambenom sektoru;

9. Tehnička pomod, sprovođenje monitoringa i evaluacije, održavanju seminara i sastanaka i slično.

Primer: Tekst Ugovora o pristupanju Hrvatske EU (21. septembar 2011)

• Podsticaji koji se dodeljuju poljoprivrednicima za godine 2014., 2015. i 2016. ne smeju premašiti razlikuizmeđu: nivoa direktnih pladanja na snazi u Hrvatskoj u odnosnoj godini, koja mora biti usklađena s čl. 121.Uredbe Veda (EU) br. 73/2009, i 45% nivoa direktnih pladanja koja se primenjivala u EU na dan 30. april2004.;

• Udeo sredstava EU u dopunama direktnih pladanjima ne sme premašiti 80% ukupnih subvencija...

Deo o podsticajima za poljoprivredu (str. 167):

HVALA NA PAŽNJI !