FINANSIJSKA TRITA I FINANSIJSKI INSTRUMENTIISPITHIPOTEKARNO TRITE1. Definiite hipotekarno trite?

Hipotekarno trite predstavlja segment trita kapitala na kojem se trguje dugoronim hipotekarnim kreditima i HOV na podlozi hipoteke.

2. Kako aktivno hipotekarno trite moe da podstakne razvoj finansijskog i privrednog sektora?Aktivno trite nekretinina moe znaajno da podstakne razvoj finansijskog sektora i privrede u celini direktno i indirektno.Direktno, kroz stimulisanje graevinske industrije.Indirektno nekretnine predstavljaju zalog odeobrenih kredita potrebnih ya pokretanje investicionih projekata u privredi, kao i kroz uspostavljanje trita HOV emitovanih na osnovu hipotekarnih kredita.3. Navedite nosioce ponude kapitala na hipotekarnom tritu.

Nosioci ponude kapitala su: depozitne finansijske institucije- hipotekarne banke, komercijalne banke, tedionice nedepozitne finansijske institucije- osiguravajua drutva, penzijski fondovi i drugi.Za razliku od tradicionalnog koncepta hipotekarnog trita na kome su kljuni kreatori ponude bile tedno-kreditne ustanove, danas su to nedepozitne finansijske institucije.4. Kojim se ciljevima rukovode nosioci ponude kapitala?

Rukovode se ostvarivanjem dva osnovna ekonomska cilja: sigurnou plasmana disperzijom rizika

5. Navedite uesnike hipotekarnog trita na strani tranje.Na strani tranje hipotekarnih zajmova nalaze se: pojedinci (domainstva), kojima su sredstva potrebna za kupovinu ili izgradnju stambenih objekata preduzea, kojima su sredstva potrebna za kupovinu i izgradnju komercijalnih objekata i finansiranje sopstvenog rasta dravne hipotekarne i privatne agencije

6. Posmatrajui ponudu i tranju kapitala objasnite zato je kamatna stpoa na hipotekarne kredite u razvijenim ekonomijama nia od kamatne stope u nerazvijenim ekonomijama?Ukoliko je u pitanju razvijena ekonomija sa velikom ponudom kapitala i relativno stabilnom tranjom kredita, doi e do pada kamatne stope. S druge strane, u nedovoljno razvijenim ekonomijama, koje imaju manjak kapitala za finansiranje razvojnih projekata pri relativno velikom rastu tranje doi e do rasta kamatne stope.7. U emu se ogleda razlika izmeu primarnog i sekundarnog hipotekarnog trita?Primarno hipotekarno trite obuhvata kreiranje hioptekarnih zajmova i emitovanje primarnih hipotekarnih obveznica. Na primarnom tritu se odobravaju novi zajmovi i vri se emisija HOV, dok se na sekundarnom tritu obavlja promet ve odobrenih zajmova i primarno emitovanih hartija.8. ta je podrazumevala prva, a ta druga faza u razvoju hipotekarnog trita?Prva faza u razvoju hipotekarnog trita bila je kreiranje i razvoj bankarske aktive, to jest proces odobravanja hipotekarnih kredita (banka-klijent).U drugoj fazi sekundarno trite je omoguilo kreiranje i razvoj bankarske pasive (investitori-banka).9. Navedite karakteristike hipotekarnih kredita.

Osnovna razlika izmeu hipotekarnih kredita i nekih drugih kredita jeste to kod hipotekarnih kredita poverioci na raspolaganju imaju sredstva obezbeenja, odnosno zalono pravo nad nekim nepokretnostima. Hipotekarni krediti su dugoronog karaktera sa rokom dospea od 15 do 30 godina.

10. ta je anuitetni plan?

To je plan koji sadri strukturu anuiteta, odnosno odnos kamate i glavnice duga u mesenim ratama otplate.

11. Navedite ta ini strukturu anuiteta.

Struktura odnosa kamate i glavnice u anuitetu.

12. Zato je uee kamate u strukturi anuiteta u prvim godinama veliko?

Uee kamate je u prvim godinama veliko zbog toga to se kamata obraunava na preostali iznos duga.

13. Zato je uee glavnice duga u strukturi anuiteta u prvim godinama malo?

Uee glavnice duga je malo zbog toga to se kamata obraunava na neotplaenu glavnicu.

14. Predstavite strukturu anuiteta dvadesetogodinjeg hipotekarnog kredita prve i petnaeste godine.

slika 2.1. knjiga

15. Kako se utvruje formalno-pravni bonitet hipoteke?Kod formalno-pravnog anuiteta treba da se utvrdi: da je dunik nosilac prava nepokretnosti da na nepokretnosti na kojima treba da se zasnuje hipoteka ne postoji druga da je zemljino knjina evidencija uredna i ne pravi smetnje hipoteke da je dunik dao zalonu izjavu (za fizika lica) ili odluku nadlenog organa (za pravna lica) kojom doputa stavljanje hipoteke za odreeno potraivanje u korist finansijske institucije.

16. Kako se utvruje ekonomski bonitet hipoteke?Ekonomski bonitet treba da utvrdi: da nepokretnost na koju se stavlja hipoteka ima odreenu ekonomsku vrednost da vrednost nepokretnosti bude dovoljna ili vea od iznosa na koji glasi kredit ukljuujui i propratne trokove da urbanistikim planom nepokretnosti nije predvieno ruenje da ako postoji ranije upisana hipoteka vrednost nepokretnosti bude vea od iznosa ranije upisane hipoteke, a razlika dovoljna ili vea od nove hipoteke.

17. ta je hipoteka i koja je njena osnovna svrha?

Hipoteka je zalog koji se daje pri uzimanju hipotekarnog kredita, a osnovna svrha joj je obezbeenje duga.

18. Navedite karakteristike hipotekarnih kredita sa fiksnom kamatnom stopom.

Kamatna stopa je odreena u trenutku potpisivanja ugovora i ne menja se tikom celog perioda otplate kredita. Ni visina anuiteta se ne menja.

19. Navedite faktore od kojih zavisi visina ugovorene kamatne stope.

Visina zavisi od duine trajanja zajma i izloenosti kreditora riziku. to zajam due traje i to je izloenost kreditora riziku vea, vie e biti kamatne stope.

20. Navedite karakteristike hipotekarnih kredita sa varijabilnom kamatnom stopom.

Kod ovih kredita kamatna stopa je vezana za neki promenljivi faktor ( najee neku referentnu kamatnu stopu). Tokom otplate kredita visina kamatne stope se moe menjati i to nezavisno od volje zajmoprimca, a samim tim se menja i ukupan iznos kamatne obaveze. Varijabilnu kamatnu stopu ini neka referentna kamatna stopa (ribor ili enribor) i kamatna mara.

21. Navedite vrste rizika kojim je izloen kreditor na hipotekarnom tritu.

Izloen je kreditnom riziku i riziku kamatne stope.

22. Definiite kreditni rizik i navedite vrste ovog rizika.

Kreditni rizik se definie kao verovatnoa da zajmodavac nee biti u stanju da naplati potraivanja od zajmoprimca, bilo po osnovu glavnice duga, bilo po osnovu kamate. Vrste su: rizik naplativosti- default rizik rizik kreditne premije rizik pogoranja kreditnog rejtinga

23. ta karakterie default rizik?

Default rizik je prisutan jo u trenutku izdavanja reizika odnosno emisije HOV. Tie se postojanja odreenog kreditnog rejtinga za svakog klijenta putem koga je svakom klijentu mogue pripisati i odreenu neverovatnou neizvrenja obaveza.

24. ta karakterie rizik kreditnog rejtinga?

Rizik kreditnog rejtinga pokazuje opasnost da e doi do pogoranja kreditnog rejtinga klijenta tokom perioda otplate kredita, odnosno javlja se kada je kredit ve odobren.

25. Objasnite kamatni rizik.

Kamatni rizik je rizik promena kamatne stope tokom trajanja hipotekarnog kredita kjoa ide na tetu kreditora. U sluaju fiksnih kamatnih stopa kreditor e biti na gubitku ako doe do rasta nivoa kamata na tritu. Najnepovoljnija situacija je da inflacija porase do tog nivoa da bude via od fiksne kamatne stope.

26. Objasnite kako je mogue reducirati rizik smanjenja vrednosti imovine.

Teorijski je mogue reducirati rizik pretvaranjem svih oblika imovine u gotovinu na vrhuncu privrednog ciklusa (jer se privreda tada pregrejala, a cene su na najviem nivou). Kada privreda ue u recesiju pravi je momenat za ulaganje gotovine u nepokretnine, jer su cene tada na najviem nivou.

27. Koji je najei oblik tradicionalnog hipotekranog kredita i koje su njegove karakteristike?

Amortizacioni kredit kjoi ima fiksnu kamatnu stopu i jednaka je mesenom anuitetu.U prvim mesecima anuiteti sadre preteno kamatu, a sa pribliavanjem roka dospea raste i udeo glavnice.28. Navedite osnovne netradicionalne hipotekarne kredite. hipotekarni kredit sa promenljivom kamatnom stopom hipotekarni kredit sa prilagodljivom kamatnom stopom konvertabilni hipotekarni kredit hipotekarni kredit sa rastuom otplatom revolirajui hipotekarni kredit HK sa ovnovljivom kamatnom stopom HK sa odloenim plaanjem kamate HK sa fleksibilnom otplatom HK sa obrnutim redosledom otplate

29. Ukratko objasnite hipotekarni kredit sa promenljivom kamatnom stopom.

Kod ovih kredita kamatna stopa je vezana za neku drugu referentnu kamatnu stopu i osetljiva je na promene na finansijskom tritu. Poetna kamtna stopa kod ovih kredita je nia nego kod kredita sa fiksnom kamatnom stopom.

30. ta karakterie konvertabilni hipotekarni kredit?

Ima promenljivu kamatnu stopu i sadri pravo dunika da kredit konvertuje u kredit sa fiksnom kamatnom stopom u sluaju da je kamatna stopa povoljnija za dunika. Ova opcija je povoljna za dunika, ali ne i za kreditora. Stoga se moraju definisati uslovi po kojima i kada dunik moe iskoristiti datu opciju.

31. ta karakterie revolvirajui (kanadski) hipotekarni kredit?

Ima krai rok dospea od tradicionalnih hipotekarnih kredita. Od dunika se zahteva da, po novim uslovima, ponovo ugovori ili refinansira kredit na odreeni datum.

32. ta karakterie hipotekarni kredit sa odloenim plaanjem kamate?

Koriste ga dunici sa sloenom finansijskom situacijom. U pitanju su dunici koji imaju ansu da posle nekoliko godina saniraju svoju finansijsku situaciju, ali u meuvremenu zbog finansijske zaduenosti nisu u mogunosti da plaaju obaveze po osnovu pristiglih anuiteta. Da bi izali iz teke finansijske situacije oni uzimaju kredit koji odlae plaanje kamata jedan odreeni period. Dunici moraju do roka dospea da isplate kreditora za iznos neplaenih, akumuliranih kamata.

33. Navedite karakteristike hipotekarnog kredita sa fleksibilnom otplatom.

Dunici prvih est meseci plaaju samo kamatu, a dalja plaanja sadre i uveanu amortizaciju glavnice. Najee ga koriste dunici koji trenutno imaju nizak dohodak, odnosno dohodak koji je dovoljan samo za isplatu pristiglih kamata. Oni veruju da e njihov dohodak porasti i da e u budunosti moi da plaaju anuitete po povienom procentu.

34. ta karakterie hipotekarni kredit sa obrnutim redosledom otplate?

Ovaj kredit je namenjen penzionerima i dobija se zalaganjem postojee imovine. Dunici primaju fiksne mesene iznose sredstava koji su zasnovani na vrednossti zaloene imovine, koja po zavretku isplate postaje vlasnitvo kreditora. Dunici nemaju obaveze po kreditu, ne moraju da prodaju steenu imovinu, ali nakon njihove smrti kreditor prodaje imovinu kako bi namirio dug.

35. ta je sekjuritizacija?

Sekjuritizacija je proces pretvaranja nelikvidne aktive u likvidne HOV na primarnom hipotekarnom tritu, i njihove prodaje na sekundarnom hipotekarnom tritu. Banke i ostale kreditne institucije na ovaj nain uspevaju da bre i po povoljnijim uslovima refinansiraju kredite i tako uveaju svoj kreditni potencijal.

36. Navedite faktore irenja sekjuritizacije, kao i faktore razvoja sekundarnog hipotekarnog trita.

Nagloj sekjuritizaciji i razvoju sekundarnog hipotekarnog trita doprinelo je precizno pravno regulisanje, odnosno standardizacija propisa, standardizacija ugovora, dravna potpora, nadzor, kvalitet osiguranja hipotekarnog kredita i kompjuterska tehnologija.

37. Navedite trine uesnike na hipotekarnom tritu.

dunik kreator zajma specijalizovane osiguravajue kompanije rejting agencije SPV potpisnik ili prokovitelj emisije investitor

38. Slikom predstavite proces sekjuritizacije. slika 4.1. knjiga

39. Koje karakteristike aktiva koja se nalazi iza hipotekarnih hartija mora da zadovolji?

Aktiva mora da ima visok kvalitet u smislu redovnih priliva. Ovo implicira mali rizik nenaplativosti potrivanja, kao i mali rizik prevremene otplate. Uz to je potrebno da aktiva bude homogena. To znai da potraivanja iz kojih dalje proizilaze novani tokovi moraju da imaju iste lii sline profile.

40. Kako se vri podizanje rejtinga hipotekarnih HOV?

One dodeljuju rejting hipotekarnim HOV bez kojega ne mogu biti dovoljno atraktivne potencijalnim investitorima na sekundarnom tritu kapitala. Rejting sniava rizko premiju u strukturi spote prinosa i time pojeftinjuje finansiranje za krajnjeg korisnika.

41. Navedite razliku izmeu vanbilasne i bilansne sekjuritizacije?

Odnos izmeu onoga ko odobrava i onoga ko uzima hipotekarni kredit mora da bude strogo regulisan. Jedan od alternativa je da specijalizovano pravno lice preuzima aktivu u svoj bilans, kontrolie aktivu, emituje HOV na podlozi te aktive i prihvata servisiranje duga, odnosno vri prenos kamate i glavnice ka investitoru. Druga alternativa je da emitent zadrava u svom bilansu aktivu na osnovu koje je emitovana hipotekarna obveznica.

42. Koji su poslovi specijalizovanog pravnog lica (SPV)?

Jedan od alternativa je da specijalizovano pravno lice preuzima aktivu u svoj bilans, kontrolie aktivu, emituje HOV na podlozi te aktive i prihvata servisiranje duga, odnosno vri prenos kamate i glavnice ka investitoru.

43. Koja je uloga investicione banke u procesu sekjuritizacije?

Ona je zaduena za odreivanje prodajne cene HOV, promociju HOV i prodaju emitovanih HOV. Investiciona banka, zahvaljujui znanju, stunou i profesionalnou, ukazuje SPV koje HOV je potrebno emitovati.

44. ta karakterie primarne hipotekarne obveznice?

To su dugorone HOV koje se koriste za izgradnju komercijalnih objekata koji su usmereni stvarnju prihoda, kao i za finansiranje razvojih projekata kompanija.

45. Navedite vrste primarnih hipotekrarnih obveznica?

opte hipotekarne obveznice specifine hipotekarne obveznice grupne hipotekarne obveznice certifikati o zalogu opreme

46. Navedite razliku izmeu optih i specifinih hipotekarnih obveznica?

Opte hipotekarne obveznice su obezbeene ukupnom imovinom kompanije, a specifine hipotekarne obveznice su obezbeene hipotekom na jednom objektu.

47. Navedite razliku izmeu optih, specifinih i grupnih hipotekarnih obveznica.

Opte hipotekarne obveznice su obezbeene ukupnom imovinom kompanije, specifine hipotekarne obveznice su obezbeene hipotekom na jednom objektu, a grupne hipotekarne obveznice imaju podlogu hipotku na vie objekata iste vrste.

48. Definiite sekundarno hipotekarno trite i navedite njegove pojavne oblike.

Sekundarno hipotekarno trite predstavlja zbir kupoprodajnih transakcija izmeu originatora i investitora i izmeu razliitih investitora meusobno, u kome je predmet prometa hipotekarni kredit, ili HOV emitovana po njegovom osnovu. Ono moe imati dva oblika: trite za privatni plasman javna emisija sekundarnih hipotekarnih HOV.

49. Navedite karakteristike privatnog plasmana i javne emisije.

Privatni plasman se obavlja sa odreenim brojem investitora i sa znatno manjom pravnom regulativom, a javna emisija podrazumeva prodaju HOV velikom broju nepoznatih investitora i ona se sprovodi pod stroom kontrolom drave. Privatni plasman podrazumeva direktnu prodaju HOV, kreiranih na primarnom tritu, institucionalnim investitorima koji kupuju udeo u hipotekarnom pulu. Javna emisija podrazumeva izdavanje posebnih dugoronih HOV zasnovanih na primarnom portfoliju HOV. To su hipotekarne zalonice i hipotekarne uputnice, kao i derivatne HOV.

50. Objasnite sutinu evropskog modela refinansiranja kredita na sekundarnom hipotekarnom tritu.

Evropski model podrazumeva da zaloena imovina za emitovanje HOV, hipotekarnih obveznica, ostaje u bilansu kreatora hipoteke.

51. Objasnite sutinu amerikog modela refinansiranja kredita na sekundarnom hipotekarnom tritu.

U amerikom modelu zaloena imovina za emitovanje HOV, hipotekarnih zalonica, izvodi se van bilansa originatora i prenosi u bilans specijalnog pravnog lica formiranog radi emisije izvedenih hartija vezanih za hipoteku.

52. Navedite sekundarne hipotekarne institucije na hipotekarnom tritu SAD. FNMA GNMA FHLMC

53. Navedite ulogu sekundarnih hipotekarnih institucija na hipotekarnom tritu.

FNMA funkcija joj je bila da stvori sekundarno trite za subvencionisane hipotekarne kredite sa ciljem poveanja likvidnosti njihovih originatora. GNMA imala je zadatak da garantuje pravovremenu isplatu duga i kamata po osnovu emitovanih HOV. Ona nije prodavala i kupovala HOV obezbeene hipotekom. FHLMC njena uloga je bila usmerena na sekjuritizaciju privatnih hipoteka. Sluile su kao kolateral za izdavanje sledeeg kruga hipotekarnih obveznica.

54. Objasnite problem informacione asimetrije na sekundarnom hipotekarnom tritu.

Na sekundarnom hipotekarnom tritu javlja se problem informacione asimetrije. Kreatori hipoteka najee znaju bolje nego kupci kakav je kvalitet kredita koje ele da prodaju. Meutim, lo kvalitet neke hipoteke moe se pokazati ex post, i to posle vie godina poto je transakcija obavljena. Moe se pojaviti i problem negativne selekcije, jer hipoteke koje se prvo prodaju su ujedno i najrizinije.

55. Navedite HOV sekundarnog hipotekarnog trita.

HOV sekundarnog hipotekarnog trita SAD se mogu podeliti na: obine hipotekarne zalonice i hipotekarne uputnice derivatne hipotekarne obveznice ukljuuju mnogobrojne izvedene hipotekarne HOV.

56. Navedite kljune karakteristike hipotekarnih zalonica.

Hipotekarne zalonice su sekundarne hipotekarne obveznice koje se koriste za refinansiranje hipotekarnih institucija i kojima kao zalog slui pul (tano odreene grupe) hipotekarnih kredita. Karakterie ih likvidnost, visok kreditni rejting i garancija dravnih agencija.

57. Navedite kljune karakteristike hipotekarnih uputnica.

Zasnivaju se na hipotekarnom pulu osiguranih i neosiguranih kredita i daju pravo na prinos pula srazmerno ueu u ukupnom broju udela u pulu. Isplaeni prinosi investitorima koji su kupili uputnicu umanjuju se za iznos provizije za upravljanje pulom, servisiranje i naplatu zajma. Stoga je prinos nii od prinosa po osnovu hipotekarnih kredita. Ove hartije tradicionalno u Americi emituje agencija GNMA.

58. Po emu se privatne hipotekarne uputnice razlikuju od klasinih hipotekarnih uputnica?

Radi obezbeenja likvidnosti i smanjenja kreditnog rizika za investitore, drava garantuje emisiju upitnica. One mogu biti emitovane i bez garncije drave i onda su to privatne hipotekarne uputnice koje podleu rejtingovanju kao i registraciji kod nadlenih organa. Osnovni rizik kod uputnica je rizik reinvestiranja. Ovaj rizik uslovljen je injenicom da hipotekarni krediti dozvoljavaju duniku da ih isplati pre roka dospea. Ovo pravo koje dunik koristi, najee kod smanjenja trinih kamatnih stopa, unosi elemente neizvesnosti.

59. Navedite cilj emisije derivatnih hipotekarnih obveznica, kao i vrste istih.Derivatne hipotekarne obveznice se koriste u cilju smanjenja rizika od prevremene otplate kredita za investitore. Danas su njihovi najrazvijeniji oblici: Kolaterizovane hipotekarne obligacije Segmentirane hipotekarne obveznice Privatne prenosne hipotekarne zalonice Kolateralne obligacione obveznice60. Navedite karakteristike kolateralizovanih hipotekarnih obligacija.

To su HOV emitovane na bazi pula hipotekarnih uputnica ili hipotekarnih kredita. Razlikuju se od obinih hipotekarnih obveznica samo po tome to je svaka emisija hipotekarnih obveznica podeljena na trane od kojih svaka trana ima posebne karakteristike. Najpre se isplauje glavnica prioritetne trane A, zatim B i na kraju pripadajua glavnica trane C. Holderi trane A i B dobijaju novane tokove od kamate za vreme ekanja isplate glavnica holderima trane A. Ove vrste obveznica nose garanciju privatnih kompanija i ne uzimaju znaajno uee na hipotekarnom tritu.

61. Navedite karakteristike segmentiranih hipotekarnih obveznica.

Sadre nejednake otplate kamata i glavnice zasnovane na pulu hipotekarnih uputnica. Obino su vlasnici ovih obveznica podeljena u dve klase od kojih I klasa dobija iz gotovinskog toka kolaterala samo kamatu, a II klasa samo glavnicu. Klasa obveznica iji je prinos glavnica prodaje se kao diskontna HOV. Vea je brzina otplate i vii prinos investitora. Cena klase obveznica iji je prinos kamata raste i pada sa promenom trine kamatne stope.

62. Navedite razliku izmeu prime i suprime hipotekarnih kredita.

Prime hipotekarni krediti su odobravani dunicima koji su kreditno sposobni da otplate uzeti hipotekarni kredit i suprime hipotekarni kredit koji su odobravani dunicima koji nisu ispunjavali uslove za dobijanje ovih kredita.

63. Kako je dolo do formiranja cenovnog balona nekretnina?

Kako je veliki broj dunika mogao da dobije hipotekarne kredite, dolo je do rasta tranje nekretnina, a usled ograniene ponude i do rasta cena nekretnina. Brojni analitiari su skretali panju da je trite nekretnina pregrejano i da niske kamatne stope u kombinaciji sa inovativnim HOV vetaki podiu tranju nekretnina i vode formiranju cenovnog balona, koji e pre ili kasnije pui.

64. Kako je dolo do pucanja cenovnog balona nekretnina?

Do pucanja cenovnog balona nekretnina je dolo u trenutku kada su rizni dunici zbog obustava platene sposobnosti prestali da izmiruju obaveze po osnovu uzetog hipotekarnog zajma.

65. Kako je dolo do krize poverenja i finansijske panike na finansijskom tritu?

Prvi znak prisustva krize bio je kada je jedna od veih hipotekarnih institucija 2006. godine sasvim neoekivano objavila da je poslovala sa gubitkom. Investitori su ve tada shvatili da novac nije uloen u proverene HOV koje su renomirane rejting agencije rejtingovale sa AAA.Ukupna deavanja na hipotekarnom tritu uslovaila su da u 2007. i 2008. godini bude izvrena viemilionska prinudna naplata potraivanja. U martu 2008.godine jedna od najveih investicionih banaka sveta Morgan Stanley je objavila da je u prvom kvartalu iste godine imala pad profita od 42% jer je otpisala 23 milijarde dolara zbog loe plasiranih hipotekarnih pozajmica. Agencije za osiguranje hipotekarnih kredita Freddie Mac i Fannie Mae zavrile su u steaju. Postalo je jasno da se problem ne nalazi samo u krizi likvidnosti hipotekarnog trita, ve da su koreni problema mnogo dublji. To je izazvalo i krizu poverenja i finansijsku paniku na finansijskom tritu.

66. Kako se kriza u finansijskom sektoru prenela na realni sektor?

Kriza se javila u finansijskom sektoru, ali ubrzo dolazi do njenog prelivanja u realni sektor, Uled finansijske krize dolazi do poskupljenja bankarskih kredita, to dovodi do rasta trokova poslovanja kompanija. Kako se smanjivao ovim kredita, dolazilo je do smanjenja likvidnosti kompanija, smanjenja potronje i agregatne tranje. Padom tranje kompanije su bile prinuene da smanjuju proizvodnju to je dovelo do otputanja radnika i poveanja stope nezaposlenosti.

DEVIZNO TRITE1. Definiite divizno trite, devizni kurs i valutni paritet?

Devizno trite je segment finansijskog trita na kome se ukrtaju ponuda i tranja stranih valuta i domaeg novca. Ovo ukrtanje ponude i tranje je neophodno u poslovanju ekonomskih subjekata sa inostranstvom i u obezbeenju uslova za pretvaranje nacionalne valute u valutu stranih zemalja.Devizni kurs je cena novane jedinice zemlje izraene u ceni novane jedinice druge zemlje.Valutni paritet predstavlja zvanino utrvrenu vrednost nacionalne valute u nekom zajednikom imenitelju, odnosno denominatoru koji moe biti valuta neke druge zemlje, korpa valuta ili zlato. Tako vlautni paritet slui kao osnova oko kojeg, u normalnim ekonomskim okolnostima, varira devizni kurs.

2. Kako se apresacija valute neke zemlje odraava na izvoz i uvoz?

Kada valuta neke zemlje apresira dobra te zemlje u inostranstvu postaju skuplja, a inostrana dobra u zemlji jeftinija

3. Kako se depresijacija valute neke zemlje odraava na izvoz i uvoz?

Kada valuta neke zemlje depresira, njena dobra u inostranstvu postaju jeftinija, a inostrana dobra u toj zemlji skuplja.

4. Navedite razliku izmeu spot i terminskog deviznog kursa.

Uobiajena transakcija naziva se spot transakcija i ona podrazumeva neposrednu razmenu deviza po spot deviznom kursu, odnosno po kursu utvrenom na dan kupoprodaje. Druga, terminska transakcija podrazumeva razmenu deviza na keni odreeni dan u budunosti po terminskom deviznom kursu, odnosno po utvrenom kursu na dan zakljuivanja transakcije, a sa isporukom na odreeni dan u budunosti.

5. Kako se neutralie efekat niih kamatnih stopa u jednoj zemlji u odnosu na vie kamatne stope druge zemlje?

Efekat niih kamatnih stopa u jednoj zemlji bie neutralisan viom terminskom vrednou njene valute, odnosno valuta te zemlje sadri premiju u odnosu na valutu zemlje sa viom kamatnom stopom.

6. Kako se neutralie efekat viih kamatnih stopa u jednoj zemlji u odnosu na nie kamatne stope druge zemlje?

Efekat viih kamatnih stopa u jednoj zemlji bie neutralisan niom terminskom vrednou njene valute, odnosno valuta te zemlje sadri diskont u odnosu na valutu zemlje sa niom kamatnom stopom.

7. Kada kaemo da postoji paritet kamatnih stopa izmeu dveju zemalja?

Kada je diskont ili premija jednak razlici kamatnih stopa dveju zemalja, izmeu njih postoji paritet kamtnih stopa.

8. Navedite razliku izmeu pokrivene i nepokrivene kamatne arbitrae.

Ukoliko je postignut paritet kamatnih stopa, trite novca dveju zemalja su u ravnotei i izmeu njih, zbog iste stope prinosa na uloeni kapital, nema kretanja kapitala. Tada se govori o pokrivenoj kamatnoj arbitrai. Ukoliko diskont nije jednak razlici kamatnih stopa dveju zemalja, trita novca nisu u ravnotei i tada je mogue kretanjem kapitala postii unosnije ulaganje, ali uz preuzimanje rizika promene deviznog kursa. U ovom sluaju finansijska teorija govori o nepokrivenoj kamatnoj arbitrai.

9. ta je FOREX i koje su njegove kljune karakteristike?

Forex je meubankarsko i inerdilersko novano trite na kome se trguje direktno, izmeu banaka, dilera i investitora. Ona nema definisano mesto na kojem se vri trgovanje, a trgovina izmeu uesnika se obavlja elektronski. Na ovom tritu nekoliko stotina dilera spremno je da kupi i proda depozite denominovane u stranoj valuti.

10. Navedite uesnike na deviznom tritu. centralna banke poslovne banke i druge finansijske institucije kompanije pojedinci i vlade hedzeri pekulanti market-mejkeri

11. Navedite uloge brokera i dilera na deviznom tritu?

Dileri kupuju i prodaju valute u svoje ime a za raun klijenata ili obavljaju meusobne transakcije u svoje ime i za svoj raun. Zaradu ostvaruju na razlici izmeu izmeu kupovnih i prodajnih kurseva dveju valuta. Brokeri na deviznom tritu iskljuivo obavljaju transakcije za raun svojih klijenata, odnosno oni se ponaaju kao posrednici izmeu dilera.

12. Navedite vrste transakcija na deviznom tritu. transakcije izmeu klijenata i dilera transakcije izmeu dilera transakcije izmeu dilera posredstvom brokera

13. emu slue elektronske trgovinske platforme?

Pomou ovih sistema elektronski nalozi transaktora stiu u kompjuterske sisteme u kojima se nalazi algoritam koi automatski uparuje kupovne i prodajne naloge. Time se postie automatsko formiranje cena, a sistem deluje anonimno jer transaktori ne stupaju u meusobne veze, ve kontakt uspostavljaju sa sistemom.

14. U emu se ogleda specifinost centralne banke na deviznom tritu?

Kao neposredni uesnik na deviznom tritu centralna banka ima specifinu funkciju i ulogu. Ta specifinost se ogleda u obavezi i odgovornosti centralne banke svake zemlje na polju: obezbeenja optimalne likvidnosti nacionalne ekonomije u meunarodnim plaanjima, odravanja stabilnog i optimalnog kursa nacionalne valute, formiranja i odravanja deviznih rezervi zemlje u optimalnoj strukturi i obimu, regulisanja i kontrole rada banaka u poslovanju sa inostranstvom.

15. Koja je uloga komercijalnih banaka na deviznom tritu?

Komercijalne banke predstavljaju centre devizne razmene na deviznom tritu. Svaka merljiva meunarodna transakcija podrazumeva da se raun potraivanja i dugovanja mora registrovati u odereenoj komercijalnoj banci. Veliki deo meubankarskih transakcija obuhvata razmenu depozita banaka. Na meubankarskom tritu banke se ponaaju kao dileri koji kupuju i prodaju valutu, zaraujui na razlici izmeu kkupovne i prodajne cene valute.

16. Navedite vrste poslova na deviznom tritu. poslovi arbitrae poslovi iz domena platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom poslovi centralne banke poslovi hedzinga i pekulisanja.

17. U emu se ogledaju poslovi arbitrae?

U principu kurs kotiran za odreenu valutu treba da bude isti na bilo kom deviznom tritu na kome se trguje istom valutom.

18. Kada kaemo da su prisutni pravilno ukrteni devizni kursevi?

Kada postoji odnos valuta jen/dolar, evro/jen i dolar/evro jednak jedinici, tada su prisutni pravilno ukrteni devizni kursevi.

19. Kada kaemo da su prisutni nepravilno ukrteni devizni kursevi?

Kada su mogue trenutne razlike u kursu iste valute na razliitim tritima, npr kurs dolara u jenima nije jednak recipronoj vrednosti kursa jena u dolarima.

20. Navedite poslove iz domena platnog prometa i kreditnih odnosa sa inostranstvom.

Odnose se na konverziju deviznih potraivanja i uzimanje i davanje deviznih depozita. To su poslovi naplate po osnovu izvezene robe, plaanja uvezene robe i usluga pravnih i fizikih lica rezidenta i nerezidenta, odobrenih depozita i zajmova, kao i poslovi po osnovu kretanja kratkoronog kapitala u svim njegovim formama ulaganja.

21. Navedite poslove centralne banke na deviznom tritu. usklaivanje ponude i tranje deviza u sluaju veih i dugotrajnih poremeaja implicitno regulisanje deviznih kurseva putem intervencija na deviznom tritu praenje i regulisanje strukture deviznih rezervi obavljanje specifinih poslova za raun drave

22. Kakva je uloga pekulanata na deviznom tritu?

Oni na osnovu znanja, sposobnosti i iskustva donose promiljene zakljuke o buduem razvoju dogaaja na deviznom tritu. Oni zarauju kupujui jeftino, a prodajui skupo, odnosno zauzimajui duge i kratke pozicije. Obezbeuju trite neophodnom likvidnou i elastinou.23. Kakva je uloga hedzera na deviznom tritu?

Hedzeri prenose rizik deviznog poslovanja na pekulante, odnosno oni su spremni da plate kako bi se oslobodili rizika i preneli ga na one koji su spremni da rizik preuzmu u nadi da e profitirati.

24. Kada e pekulanti zauzeti kratku, a kada dugu poziciju na deviznom tritu?

Zauzimanje duge pozicije predstavlja kupovinu valuta u oekivanju da e njihova cena porasti, dok zauzimanje kratke pozicije predstavlja prodaju valuta u oikivanju pada njihove cene. U drugoj poziciji pekulanti kupuju valute na termin.

25. Navedite platne instrumente deviznog trita. menice ekkovi specijalna prava vuenja druge kompozine valute

26. Navedite karakteristike centralizovanog deviznog trita.

Centralizovano devizno trite pretpostavlja funkcionisanje devizne berze na kojoj su precizno i jasno definisani uslovi trgovine i na kojoj se, na osnovu ponude i tranje, formira jedinstveni kurs. Ovo trite karakterie visok nivo transparentnosi. Banke uz pomo brokera razmenjuju salda deviza iz svoje dnevne pozicije. Na deviznim berzama ne dnevim sastancima se objavljuju minimalni i maksimalni kursevi za etrnaest valuta najznaajnijih za odravanje meunarodne likvidnosti.

27. Navedite karakteristike decentralizovanog deviznog trita.

Decentralizovano devizno trite obuhvata meusobnu trgovinu izmeu dilera. Na poetku dnevne trgovine banka utvruje kurseve valuta kojima trguje i to kako niu cenu, po kojoj je spremna da kupi valutu koja se eventualno ponudi, tako i viu cenu, po kojoj je spremna da proda odreenu valutu.Razlika izmeu kupovnog i prodajnog kursa je spred. Promptno devizno trite se moe definisati kao decentralizovano trite sa vie dilera. Na njemu ponude dilera nisu dostupne javnosti, te stoga u istom trenutku kupoprodaja valuta moe da se obavi po razliitim cenama. Zbog odsustva regulative u vezi sa obavezom objavljivanja podataka, nivo transparentnosti ovog trita je nizak.

28. Navedite razliku izmeu direktnog i indirektnog notiranja.

Direktno notiranje podrazumeva da je cena strane valute izraena u jedinicama domae valute, a indirektno notiranje podrazumeva da je cena domae valute izraena u jedinicama strane valute.

29. ta su ukrteni devizni kursevi?

Poto je dolar najea valuta trgovine, meusobni odnosi valuta kojima se ree trguje mogu se izraunati pomou kursa dolara prema bilo kojoj drugoj valuti-ukrteni kursevi, ili kada valutni par ne sadri dolar kao jednu od komponenti onda su to ukrtene valute.

30. Da li se moe rei da su devizno trite i devizna berza sinonimi. Objasnite.

Mogu postojati ninstirucionalizovana devizna trita, tzv crna trita ili crne berze deviza. Na njima se poslovi kupoprodaje deviza obavljaju neposredno izmeu svih uesnika privrednog i drutvenog ivota. Takva trita mogu postojati svuda, stoga pojam deviznog trita nije identian pojmu devizne berze. Devizno trite je iri pojam, poto u sebi ukljuuje i crno devizno trite.

31. U emu se ogleda povezanost deviznog trita i trita novca?

Uslovljenost i zavisnost deviznog i trita novca vezani su za obim transakcija, u smislu to svako poveanje obima transakcija na deviznom tritu direktno dovodi do smanjenja obima trgovine na nacionalnom tritu novca. Na taj nain, devizno trite predstavlja neku vrstu regulatora i ograniavajueg faktora u funkcionisanju trita novca.

32. Navedite teorije o deviznom kursu i objasnite zakon jedne cene. teorija pariteta kupovnih snaga teorija pariteta kamatnih stopa platno-bilansna teorijaKao osnov za razumevanje deviznog kursa moe posluiti razumevanje zakona jedne cene koji podrazumeva da identine robe treba da imaju jednake cene u svim zemljama koje meusobno trguju.

33. Objasnite teoriju pariteta kupovne snage.

Ona pretpostavlja da devizni kurs izraava odnos kupovne snage dve nacionalne valute. Devizni kurs valuta dveju zemalja jednak je odnosu nivoa cena istih zemalja. PPP teorija sugerie da ukoliko nivo cena u jednoj zemlji poraste u odnosu na drugu, njena valuta treba da depresira, odnosno valuta druge zemlje treba da apresira.

34. ta pokazuje apsolutni paritet kupovne snage?

Apsolutni paritet se odnosi na opti nivo cena zemalja izmeu kojih se posmatra devizni kurs. Opti nivo cena predstavlja ponderisani prosek svih cena. Apsolutni paritet kupovne snage se uspostavlja kada se izjednae cene iste robne korpe u valutama dve zemlje ili vie zemalja. On ima oblik S=P/P1

35. ta pokazuje relativni paritet kupovne snage?

Pokazuje da su relativne promene deviznog kursa dve valute jednake razlici procentualnih promena nivoa cena, odnosno razlici domae i strane stope inflacije u odreenom periodu za identine korpe.

36. Objasnite platno-bilansnu teoriju.

Prema ovoj teoriji devizni kurs se formira odnosom ponude i tranje deviza. Ponuda i tranja evidentiraju se u platnom bilansu kao odlivi i prilivi deviza. Potrana strana u platnom bilansu obrazuje tranju deviza, a dugovna strana obrazuje ponudu deviza. U sluaju deficita platnog bilansa dolazi do nesklada izmeu ponude i tranje deviza, odnosno tranja je vea od ponude, pa e devizni kurs rasti. Rast deviznog kursa vodie smanjenju tranje deviza i poveanju ponude, to e dovesti do otklanjanja deficita i uravnoteenja bilansa.

37. Objasnite teoriju pariteta kamatnih stopa.

Teorija o paritetu kamatnih stopa je fundamentalna osnova za formiranje deviznog kursa kao relativne cene domace i strane finansijske aktive. Ova teorija ukazuje na analiticke mehanizme formiranja ravnoteze izmedju deviznih kurseva i kamatnih stopa u razlicitim zemljama. Domace kamatna stopa treba da bude izjedancena sa stranom kamatnom stopom plus minus ocekivana depresijacija, odnosno apresijacija. Ukoliko je kamatna stopa u inostranstvu visa od kamatne stope u zemlji, vlasnik slobodnih finansijskih sredstava ce nastojati da ulozi svoj finansijski potencijal tamo gde ce ostvariti visi prinos. Stoga se povecava interes transfera domacih finansijskih resursa u inostranstvo. To ce povecati traznju inostrane valute, a rast traznje uslovice rast deviznog kursa. Prelivanje finansijskih fondova ka inostranstvu namece potrebu da se domaca kamatna stopa poveca, cime se uspostavlja paritet kamatnih stopa.

38. Navedite vrste deviznog kursa i objasnite jedinstven i visestruk devizni kurs.

U zavisnosti od toga da li devizni kurs obezbeuje ravnoteu platnog bilansa ili obezbeuje paritet kupovne moi razlikuje se: ravnotean realan devizni kursPrema nainu utvrivanja razlikuje se: vrst promenljiv devizni kursPrema tome da li se istovremeno primenjuje jedan kurs ili vie kurseva razlikuje se: jedinstven viestruk devizni kursJedinstven devizni kurs podrazumeva obraun svih meunarodnih transakcija po istom kursu. Primenjuju ga zemlje koje karakterie sprovoenje devizne kontrole ili deviznih ogranienja i odsutnost slobodnog deviznog trita.Viestruk devizni kurs podrazumeva istovremenu primenu vie kurseva za pojedine vrste transakcija sa specifinim funkcijama i oekivanjim na nacionalnu ekonomiju.39. Objasnite ravnotean i realan devizni kurs.

Ravnotean je onaj kurs pri kome su ponuda i tranja valuta izjednaene i koji obezbeuje uravnoteenost platnog bilansa. Da bi devizni kurs bio ravnotean potrebno je postii spoljnu i unutranju ravnoteu. Spoljna podrazumeva odsustvo uvoznih ogranienja i devizne kontrole, dok unutranja podrazumeva odsustvo neravnotene nezaposlenosti i inflacije.Realan devizni kurs predstavlja takav odnos izmedju domae i strani valute koji izjednaava opti nivo cena na domaem tritu sa optim nivoom cena u inostranstvu. On meri konkurentnost zemlje na inostranom tritu.

40. Kada kaemo da je domaa valuta precenjena i koje su njene posledice?

Javlja se kada je njena unutranja vrednost nia od njene spoljne vrednosti odnosno kada je devizni kurs nii od realnog deviznog kursa. To negativno utie na platni bilans, jer podstie uvoz i obeshrabruje izvoz.

41. Kada kaemo da je domae valuta potcenjena i koje su njene posledice?

Javlja se kada je njena unutranja vrednost via od njene spoljne vrednosti, odnosno kada je devizni kurs vii od realnog deviznog kursa. Efekti se izraavaju u poskupljenju strane robe izraene u domaem novcu. Zato dolazi do smanjenja domae tranje strane robe i do pada domae tranje strane valute.

42. Navedite prednosti vrstog deviznog kursa. pozitivno deluje na sklapanje dugoronih ugovora sa stranim partnerima titi nacionalnu privredu od nepredvienih poremeaja na svetskom tritu smanjuje prostor za pekulaciju smanjuje rizik poslovanja sa inostranstvom poveava interes stranaca za domaom valutom olakava sagledavanje rentabilnosti investicija

43. Navedite slabosti vrstog deviznog kursa. ekonomska politika je podreena potrebama odravanja vrstog kursa prolongira prilagoavanja nacionalne ekonomije promenama na svetskom tritu slabi efekte monetarne i spoljnotrgovinske politike po pravilu vodi prcenjenosti nacionalne valute i potcenjenosti deviznog kursa neamee potrebu dranja veih deviznih rezervi vodi neravnootei platnog bilansa

44. Navedite prednosti promenljivog deviznog kursa. vea samostalnost u voenju ekonomske politike privreda se na vreme adaptira promenama u okruenju olakava uravnoteenje platnog bilansa smanjuje potrebu dranja velikih monetarnih rezervi spreava precenjenost i potcenjenost nacionalne valute

45. Navedite slabosti promenljivog deviznog kursa. ne prua mogunosti za ocenu opravdanosti investicionih ulaganja poveava broj pekulativnih transakcija poveava riziktransakcijama sa inostranstvom izlae privredu nekontrolisanom uticaju promena na svetskom tritu smanjuje mogunost sklapanja dugoronih ugovora sa inostranstvom

46. Navedite faktore promene deviznog kursa u dugom roku. relativni nivo cena trgovaka ogranienja preferiranje domaih dobara produktivnost

47. Navedite faktore promene deviznog kursa u kratkom roku. promena kamatnih stopa u zemlji i inostranstvu promena oekivanog budueg deviznog kursa promena oekivanog nivoa domaih cena promena trgovakih ogranienja promena oekivane tranje uvoznih i izvoznih proizvoda promena produktivnosti intervencija centralne banke

48. Grafiki predstavite i objasnite efekat pada relativnog nivoa cena na devizni kurs.49. Grafiki predstavite i objasnite efekat rasta relativnog nivoa cena na devizni kurs.50. Grafiki predstavite i objasnite efekat trgovakih ogranienja na devizni kurs.51. Grafiki predstavite i objasnite efekat preferiranja domaih proizvoda na devizni kurs.52. Grafiki predstavite i objasnite efekat preferiranja inostranih proizvoda na devizni kurs.53. Grafiki predstavite i objasnite efekat rasta produktivnosti u zemlji na devizni kurs.54. Grafiki predstavite i objasnite efekat pada produktivnosti u zemlji na devizni kurs.55. Grafiki predstavite i objasnite kako rast kamatne stope u inostranstvu utie na devizni kurs.56. Grafiki predstavite i objasnite kako pad kamatne stope u inostranstvu utie na devizni kurs.57. Grafiki predstavite i objasnite kako oekivanje rasta deviznog kura utie na deviznikurs u posmatranom periodu.58. Grafiki predstavite i objasnite kako oekivanje pada deviznog kura utie na deviznikurs u posmatranom periodu.59. Grafiki predstavite i objasnite kako pad kamatne stope u zemlji utie na devizni kurs.60. Grafiki predstavite i objasnite kako rast kamatne stope u zemlji utie na devizni kurs.61. Grafiki predstavite i objasnite kako rast opteg nivoa cena u zemlji utie na devizni kurs.62. Grafiki predstavite i objasnite kako pad opteg nivoa cena u zemlji utie na devizni kurs.63. Grafiki predstavite i objasnite kako rast trgovakih ogranienja na uvoz utie na devizni kurs.64. Grafiki predstavite i objasnite kako pad trgovakih ogranienja na uvoz utie na devizni kurs.65. Grafiki predstavite i objasnite kako rast produktivnosti u inostranstvu utie na devizni kurs.66. Grafiki predstavite i objasnite kako pad produktivnosti u inostranstvu utie na devizni kurs.

67. Objasnite sutinu tehnikog predvianja deviznih kurseva?

Koristi podatke vremanskih serija za kretanje deviznih kurseva na osnovu kojih se donose zakljuci o buduim kretanjima deviznih kurseva. Polazi od pretpostavke da kretanja deviznih kurseva nisu nasumina i da postoji pravilnost u kretanju deviznih kurseva kroz vreme.

68. Objasnite sutinu fundamentalnog predvianja deviznih kurseva?

Zasniva se na kvantitativnom merenju uticaja makroekonomskih varijabli na devizne kurseve. S obzirom na to da je veliki broj faktora koji utie na devizne kurseve, da neki deluju promptno, dok drugi utiu na dui rok, kao i da su neki lako vidljivi, a neki dostupni samo vrsnim profesionalcima, nedostaci su sadrani u neegzaktnosti, visokim informacionim trokovima i dugom vremenu potrebnom za obradu informacija.

69. Objasnite sutinu trinog i meovitog predvianja deviznih kurseva?

Trino predvianje deviznih kurseva polazi od postojeeg stanja na tritu u predvianju budueg kretanja na deviznom tritu. Rast ili pad cena na spot tritu se mogu smatrati indikatorom rasta ili pada cena u budunosti. Ukoliko bi trino predvianje bilo efikasno u predvianju deviznih kurseva, pekulanti bi mogli da kreiraju bazine profite kupujui spot i prodajui forvard ili prodajui spot i kupujui forvard.

Meovito predvianje deviznih kurseva se najee koristi u savremenim uslovima poslovanja na deviznom tritu. Ovo predvianje koristi sve navedene tehnike pre donoenja konane odluke o tome kakvo se kretanje deviznih kurseva oekuje u buduem periodu.

24