FILOZOFIJA I MITOLOGIJA. PLATONU najranijoj filozofiji mit i um nisu ni bili suprotstavljeni. U uvodnom delu Parmenidove poeme, boginja pravde savetuje mu da ne ide putem obicnih smrtnika, vec da umom prosuduje ?~??? koji ce mu ona objaviti, te da postoji samo jedan ?~??? koji moe da bude isprican. Dakle, istina Bica, dostupna jedino umu, otkriva se Parmenidu kroz mit. Povezivanje mita i mudrosti, a time i umnosti, nije bila strana ni Aristotelu, kada u Metafizici (knjiga ?) govoreci o cudenju kao izvoru, kae kako su i ljubitelji mitova na neki nacin ljubitelji mudrosti, ili u knjizi ?, koja je prevashodno posvecena boanskom bicu, gde mitove o bogovima i boanskoj sveobuhvatnosti tumaci kao predanja neke stare, iskonske mudrosti.Platon je kritikovao tradicionalnu mitologiju Homera i Hesioda, ali je ipak i na mitski nacin izlagao svoju filozofiju. Njegov mit o pecini na primer, specifican je po tome to u njemu nema bogova, ni imenovanih junaka, a ipak, tu je u sutinskom smislu dat njegov nauk o istini, kao to navodi Hajdeger.Heroji mita o pecini su malobrojni pojedinci koji su uspeli da dodu do celokupnog sveutemeljujuceg saznanja o onome to jeste potencijalni, premda nevoljni 'izbavitelji' covecanstva, sa otvorenom mogucnocu da budu ubijeni ili u najboljem slucaju ismejani. kako istice Irina Deretic, docent na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u svojoj knjizi Platonova filozofska mitologija (izdanje Zavoda za udbenike), a sa kojom razgovaramo u emisiji Gozba, Radio Beograda 2 u ponedeljak, 03.03.2014. godine.Urednik i voditelj je Aleksandar Lukic. FILOZOFIJA I MITOLOGIJA. PLATON (drugi deo)Postoji neka unutranja bliskost mitolokog i Platonovog nacina miljenja. Ona se najpre sastoji u uverenju da nezavisno od materijalne, culno opaljive realnosti postoji neka druga nevidljiva, postojana, nepromenljiva stvarnost, stvarnija od one empirijske, te stoga naem svetu i daje smisao i predstavlja obrazac njegovog funkcionisanja.(Irina Deretic)O Platonovoj filozofskoj mitologiji nastavljamo razgovor sa Irinom Deretic, docentom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u emisiji Gozba, Radio Beograda 2 u ponedeljak, 17.03.2014. godine.Urednik i voditelj je Aleksandar Lukic. FILOZOFIJA I MITOLOGIJA. PLATON (treci deo) Platonov psiholoki dar manifestuje se u njegovom kratkom, sadrajem ispunjenom opisu unutranjeg stanja coveka izopacenog karaktera, njegovog lanog predstavljanja i njegove preterane sujete i ambicije. On daje psiholoki portret onih politicara koje su grcki retori njegovog vremena velicali u epideiktickim besedama, a koji su zapravo oportunisticke licnosti, sujetne, ohole, ambiciozne i sklone proizvodenju razlicitih tipova obmana... Ukoliko moment Platonove price s onog sveta, bajkovito opisanog kao raskrsnica izmedu paganskog raja i pakla, prenesemo u ovaj svet, uvidecemo da se Platon zapravo zalae za jednu novu vrstu prosudivanja etickog, ali i pravnog i politickog prosudivanja u odnosu na ustaljenu praksu. Njegovo insistiranje na unutranjim osobinama, prevashodno manama, koje onaj kome se sudi veto skriva, ukazuje na to da bi ne samo karakter odredenih postupaka, vec i motivi i razlozi kojima se rukovodila licnost o cijoj se daljoj sudbini donose odluke, trebalo da budu predmet etickog, pa cak i pravnog procenjivanja. (Irina Deretic) O Platonovoj filozofskoj mitologiji nastavljamo razgovor sa Irinom Deretic, docentom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u emisiji Gozba, Radio Beograda 2 u ponedeljak, 31.03.2014. godine. Urednik i voditelj je Aleksandar Lukic.FILOZOFIJA I MITOLOGIJA. PLATON (cetvrti deo) Treba iveti za to da bi se tokom zemaljskog ivota dostigla najbolja uredenost svoje besmrtne due. Nas ceka ivot vecni i u zavisnosti od duhovnog stanja koje smo ovde dostigli bice ovakva ili onakva uredenost naeg vecnog bica. Osvetljen ovim vecnim zadatkom, ceo zemaljski ivot, do poslednjeg detalja, zadobija veliki smisao. Prilikom poricanja besmrtnosti, najznacajniji dogadaji postaju nitavni, zato to je ceo tvoj ivot, u njegovoj sveukupnosti, besmislen, a samim tim i nitavan. Sa verom u besmrtnost, naprotiv, najnitavnije dogadanje zadobija veliki smisao, zato to veliki smisao zadobija tvoj vecni ivot.(Valentin Svencicki) Prema recima Irine Deretic, docenta na Filozofskom fakultetu u Beogradu, sa kojom nastavljamo razgovor o Platonovim eshatolokim mitovima, u emisiji Gozba, Radio Beograda 2 u ponedeljak, 14.04.2014. godine, prodor vecnog u prolazno, svagdanjeg u trenutno, na kraju dijaloga Fedon unosi neobicnu dramatiku, nastojeci da stvori utisak kako smrt nije kraj, vec zapravo pocetak filozofsko-naucnog putovanja u novi, neistraeni svet, koji nije tvorevina samo Platonove poetske imaginacije, nego i njegovih naucnih verovanja. Urednik i voditelj je Aleksandar Lukic.FILOZOFIJA I MITOLOGIJA. PLATON (peti deo) A sada zamisli nastavih ja kako bi oni postupili kad bi im stvarno uspelo da se oslobode okova i izlece od neznanja. Moglo bi biti samo ovo: kad bi neko od njih bio osloboden okova i bio prinuden da odjednom ustane, da okrene vrat i da pode i pogleda prema svetlosti, dok pri svemu tome oseca bolove, a od svetlosti ne moe da vidi one stvari cije je senke nekad gledao, ta misli ta bi odgovorio, kad bi mu neko rekao da je sve dotle gledao samo kojetarije, da je sada mnogo blie realnosti i da vidi pravilnije, poto je okrenut vecoj istini? (Platon) O Platonovom mitu o pecini razgovaramo sa Irinom Deretic, docentom na Filozofskom fakultetu u Beogradu, u emisiji Gozba, Radio Beograda 2, u ponedeljak, 12.05.2014. godine. Urednik i voditelj je Aleksandar Lukic.