24–30

глумац друге фестивалске вечери: војин ћетковић

02

јуче на фестивалу

РАЗГОВОРИ У ФЕСТИВАЛСКОМ ЦЕНТРУ Сатирична комедија о глумцима иза сцене

Филм Стадо, који као редитељ и један одглавних глумаца потписује Никола Којо, покупио јевеликиаплаузпубликенаЛетњојпозорници,аКојојеуФестивалскомцентруушалирекаодасенаснимањуове сатиричне комедије о животу глумаца иза сценеосећаокаодајеистовременоуулозилоповаиполицајца. „Улазакуредитељскеводејенеканормалнанадградњакаддугорадишовајпосаоиимашсолиднукилометражу.Једноставно, почну да ти сметају нека сецирања којараденатебиинекиексперименти,којесивећмногопутапрошао.Другастварједасвакиглумацжелидацелинанаправи победу, да нико не хвали само неки сегментфилма.Миглумцинекакоимамодругачијуперцепцију,да филм треба да исприча добру причу, на правиначин,крозправеглумце,идасветобудезабележенодобрим оком камере и да буде оштро”, рекао је Којо. Филмјепрошаодоброучитавомрегиону. „Ми на подручју бивше Југославије имамосличнементалнепроблеме,међукојимајеиподаништво.Ми у Србији можда предњачимо, али и даље је тајпроблем присутан у овим пределима”, навео је Којо. На питање да ли верује да и даље важи мисаоВима Вендерса да „мењајући слике света мењамои сам свет” глумац је рекао да „ово време делује каонедодирљивоусвакомсмислу,каоданеможешништада промениш у лудилу и пропасти у којој живимо”. „Али наше је да покушавамо, иначе шта би другорадили?Важноједасвакоусвојојделатностипокушада уради нешто добро и часно”, сматра глумац. „Ми смо правили причу о глумцима, а десило се дасу нам људи из различитих делатности рекли да сето и код њих дешава, у болници, или редакцији илиу школи. У свим браншама се препознају ти људибез дара који имају паразитски таленат да се закачеза домаћина и посисају све што могу. Нестручниљуди су на многим местима”, рекао је СрђанТимаров коментаришући свој лик у филму Стадо. „Добилисмоприликудапокажемоштаседешаваизасцене,дасуиглумциљудикојистојеуредовимаиплаћајурачуне”, навео је глумац Бранислав Трифуновић а ГоранРадаковић јеистакаодобрусарадњуцелеекипенаснимању.

Грлић, редитељ који тачно зна шта ради О раду на филму Устав Републике Хрватске редитеља Рајка Грлића, и пријемуна који је ово остварење наишло код публике,говорио је млади глумац Младен Хрен. „Овоми јебиопрвивеликипројекат, био самималозбуњен, јер радити са глумцима попут КсенијеМаринковић, Божидара Смиљанића и НебојшеГлоговцанијемаластвар.Свисумипомогли,билисустрпљиви,нисуседржаликаозвезде.Било јепоучно.Осећамсесадспремнимдаупишемакадемију”,навеоје Хрен. Грлића је описао као пријатног, уљудног ианалитичногредитеља,кодкогасевидида„тачнознаштаради,какоиштадазатражииштаћедобитиназад.ˮ На питање какве су биле реакције на филм уХрватској, будући да се бави и осетљивим српско-хрватским односима, млади глумац је рекао дасу сви у његовој околини били одушевљени. „Трејлерзафилмјебиомногомрачнијинегоштофилмјесте.ˮ Филм ће, како је најављено, ускоро кренути убиоскопскудистрибуцијууАмерици.

ИЗЛОЖБА У ОФИЦИРСКОМ ДОМУ

Фото-прича о 51. Филмским сусретима

Уоквирупратећихпрограма52.Филмскихсус-рета јуче је уФестивалском центру (Официрски дом)отворена изложба доајена нишке фотографије ЈованаШурдиловића. „Тешкобирамфотографијезаизложбујерувекнаправиммногоснимака,желимдаобухватимсвештосе догађа, да будем присутан свуда и на Летњој по-зорници и на пратећим догађајима. А избором требазадовољитииглумцеипубликуислучајненамернике“,кажеШурдиловићкојијефото-апаратомзабележиосвадосадашњаиздањафестивала,одпрвогодржаног1966.године. Александра Гојковић.

Субота, 26. 8. 2017. године

Летња позорница 20:30

НИГДЕ (премијера) Трајање:90'Режија:ПредрагВелиновић

Улоге:НебојшаМиловановић,МилошСамолов,МаријаБергам,ИванаВелиновић,ЕролКадић,БорисШавија Наташа,БуреиАнтоaнсунераздвојни,ањиховодносбалансираизмеђуљубавиипријатељства.При-чапочињепочеткомдеведесетихиобухватапериододдесетгодинатокомкојихНаташанећерећини–да,ни–не,ниБуретуниАнтону,иакоћебитиисаједнимисадругимибезједногибездругог.

РЕКВИЈЕМ ЗА ГОСПОЂУ Ј. Трајање:94'Режија:БојанВулетић

Улоге:МирјанаКарановић,ЈованаГавриловић,Даница Недељковић, Мира Бањац, Вучић Перишић,ВалчоКарамашев,БорисИсаковић,СрђанТодоровић ГоспођаЈ.једонелаважнеживотнеодлуке,адабисветореализовалапотребнајојјесамоједнаоверенапотврда–уверењеорадномстажузапоследњихдва-десетгодина.Уземљикојапролазикрозтранзицијуитоћебитикомпликовано. Јер,живетиутранзицији јекомпликовано,аумретијејошкомпликованије.

програм пратећих манифестација

Фестивалски центар

12:00Разговорсглумцима

13:30Промоцијаиздавачкеделатности ФилмскогцентраСрбије

14:00Напићуса...

19:00Отварањеизложбе:„СоњаСавић–девојкаизградаˮ22:00Ретробиоскоп:КАПЕТАН МИКУЛА МАЛИ Југословенски филм и ТВ серија из 1974.године. Режирао га је Обрад Глушчевић, а сцена-рио су писали Обрад Глушчевић и Стјепан Шешељ. ПричаокапетануМикулиМаломпратипусто-ловине12-годишњегМикуле(којегиграТончиВидан)ињеговогдеде(ПетреПрличко)завремефашистичкеокупацијеДалмацијеуДругомсветскомрату.Доктра-бакулом превозе храну и народ у збегу пред моћнимнемачкимиталијанскимбродовљемнаслободниВис,провлачесекрозкишуметакаиграната,завлачеускри-венеувалесредњодалматинскихострваиузсветодо-брозабављају...Двегодинепретеврлогледанесерије,узкојусуодрасталегенерацијерођенеодсредине60-ихОбрадГлушчевићснимиојецеловечерњиигранифилмКапетан Микула МаликојијеобишаобиоскопеСАД-аицелеЕвропе.ФилмсегледаоуСудану,Етиопији,Ни-карагви,Кувајту,пачакиуИндији,Индонезији,наФи-липинимаиуКореји.

„Hush-hushˮ 17:30„Лицемулицеˮ Кино регион (Cineplexx)

17:00АУСТРАЛИА(Грчка),краткииграни

18:00 СНЕВАНИ СНЕГОВИ (ÁLOM HAVA) (Мађарска/Србија),дугометражниигранифилмРежија:ЗолтанБичкеи Улоге: Нандор Силађи, Фриђеш Ковач, ЂерђБарко,ЈаношМерч,ЧабаХорват,ЖолтДанијелфи,Ми-клош Б. Секељ, Анита Тот, Ласло Чендеш, Др ЛајошПап,НаталијаВицеи,АкошБуза Напочеткуфилмасепојављујумеђурушевнимзидовимамонументалнеопустелецрквекојанемасвода:Дијак,ХромииЈеднооки,којисусеослободилитурскогропства,иупотразисузадавноизгубљеномдомајом.

03

данас на фестивалу

04

фестивалска атмосфера

Промоција књиге „КОСОВО, вера и помирење“

У оквиру пратећег програмаФилмскогфести-вала,уОфицирскомдомупредстављенајекњига„КО-СОВО,вераипомирење“редитељаисценаристеГоранаРадовановића. Након великог успеха филма Енклава који суљубитељиседмеуметностиималиприликедавиденаФилмскомфестивалу2015.године,изштампејекрајем2016.изашлаикњига. КњигајеобјединилавеликибројесејаофилмуЕнклава, домаћих и страних аутора са оригиналнимсценариом.Какосамауторкаже: „Текстовисусесамиписали,нисубилинаручи-вани,аондасамјанекакопожелеодатајсценариобудеинтегралнидеотога.ˮ Поентапостојањафилмскихкњигајестеутомедапродужеживотфилму,ипоњеговимречима: „Филмске књиге, али добре, тачне филмскекњиге на неки начин омогућавају људима једно новочитањеједногфилма.“ „Овегодинећекњигабитидеопоклоназаглум-цевечериФестивала,изаглумцаФестивала.ˮ „Колико су филм и књига променили свест оживотууенклавама.ˮ „То је за мене врло потресно, ја сам дошао саКосовапредваилитридана.БиосамуВеликојХочи,наПреображење,уПећкојПатријаршији,наканонууДечанимапрошлог четвртка.Није то ствар ега ја сампостаопутемовогфилманекако глас тогнародаи тојенекакоузнемиравајуће.Есадаовокажемопет,несапозицијеега,негоговоримколикоможеаутордастанеизанеке теме, станеизанеке ситуације, станеизане-ког важног круцијалног историјског момента, коликотопослевишенијестварауторствавећпостаједеоко-лективногсећања...КосовоиМетохијасуважаниден-титетскимоменат,неполитички,политичкијесвакако,већидентитетски.ˮ Драгосава Младеновић

Кино Регион: РОКЕНРОЛ ЈУГОСЛАВИЈА

Пројекцијомдокументарца„Филмскисусрети–првихпедесетгодинаˮМиодрагаМиљковића,отворенјепратећипрограм„КинорегионˮунишкомCineplexxбиоскопу. Српску премијеру документарног филмаЗаробљено времеМиланаНикодијевићанајавиојеДејанДабић,чланСаветаиДирекцијеФестивала,представив-шиикомплетанпрограмовогодишњег„Кинорегиона .ˮПореддокументарних,гледаоцимајепосебнопрепору-чиоидваигранафилма:мађарско-српскукопродукцијуСневани снеговикојујережираоЗолтанБичкеиихрват-скоостварењеЗГ80ИгораШерегија,преднаставаккул-тних Метастаза о навијачким групама фудбалскихклубоваизЗагребаиБеограда. ДокументарнифилмЗаробљено времекрозпри-чуолегендарномрок-критичаруПетруПециПоповићупредстављаемотивнуисторијујугословенскогрокенро-ла.

Редитељ Милан Никодијевић нагласио је даје филм рађен две и по године и да документарацпредстављасамоједандеоснимљеногматеријала.Упо-редојереализованаиТВсеријаодпетепизодаподна-словомРокописацкојаћеовејесенибитиемитованананекојоднашихнационалнихтелевизија. „Овајфилмјепричаоједномчовеку,једномвре-менуиједнојземљи.Наравно,ПецаПоповићнасводиикрознекабоља,чинимисесрећнијавременакојамистаријипамтимо.Чинимиседафилмимаиједнууни-верзалнутемукојаможебитипрепознатљиваимлађимгледаоцима.Дугосмоинапорнорадили,надамседајерезултатзанимљивфилмкојићепробудитиононајбољекоднашепублике,ˮ рекаојеНикодијевићнагласившидајеовимделом„вратиодугсвојојмладостиипознанствусПецомПоповићемкојетрајејошод1974.године .ˮ Дуготрајним аплаузом гледаоци су награди-ли редитеља и чланове филмске екипе, директорафотографијеЈованаМилиноваиСинишуБокана,једногодпродуцената.Онисунагласилидаимјевеликачастштосењиховпројекат,омажједномвремену,приказујебашнаФилмским сусретима уНишу. Пре тога при-казанјејединонафестивалумузичкихдокументарацаСоло позитивоуШибенику,гдејеинаграђен,алитојпројекцијинијеприсуствоваоникоизекипефилмареа-лизованогупродукцији„Арбоса .ˮизНовогСада.

Велибор Петковић

Весна Тривалић – нежна душа из Чеховљеве драме

НаФилмскесусретениједолазилајернијесни-малафилмовепајесматраладанемаповодазадолазак.ЗафилмСтадокојијепубликамогладавидипрвефе-стивалскевечерикажедаједругарско-љубавнаприча,алиисоцијалноангажована,јерјезадатакуметностидаподсећанаоноштојеудруштвулоше. ОдушевљењештојеуНишунаотварањуФести-валанијекрила. „Свеовомиизгледачаробно.ЈасаминаченежнадушакаоизЧеховљеведраме.Овојезаменебашпо-себновече,поготовоштојемојапородицатуиштосамсадуприлицидаимпокажемколикосамдивнумла-достимала,”казалајеиоткриладајојјепокојнамајкародомизПирота. „Играла сам у филмуМише ТерзићаШавови, једнамала, али дивна и захтевна улога и некако ваноногштообичноглумим,такодасамималаузбудљиволето”, најавила је своју нову улогу у филму чија сепремијераочекујеујануаруследећегодине. ОулозиЦаканеукултнојсеријиОтворена вра-та кажедајојфали,алидајојнајвишефалеколегеизтесерије. „Отворена вратасубиласпектаклдушомбо-гатихсрца,образованих,посебнихидирљиводобрихљуди.Заправо,свисмобилииколегеипријатељи,апо-слетоликодеценијатовамјевећфамилија,”реклајеузосмех. Весна је глумачку каријеру започела 1986. го-дине,дабисекаснијепрославилаулогомуТВсеријиБољи живот.ЗаулогуудрамиОктоберфестнаграђенаје Златном ареномнаФилмскомфестивалу уПули, аузСекуСаблићсматрасенајвећомсрпскомкомичар-ком.ЗавиртуозностуовомжанрунаграђенајеЗлатнимћураном.

Војин Ћетковић: Улогу Лазе Костића припремао сам три године

Војин Ћетковић је ово лето провео радно.Нишлије су друге фестивалске вечери могле да видеЋетковића у филму ЗдравкаШотре Santa Maria della saluteукометумачиликЛазеКостића.Улогујеспре-маотригодине. „Спремиосамичитавсплетнекихчуднихвеж-би,узпомоћпријатеља.ЛазаКостићјебиоспортиста,првичовеккоји јеџогираоуСрбији.Знао јеодједномда потрчи, а трчао је туре од 10 или 20 километара.Дуго је пешачио, брзо је ходао, имао је своју јутарњугимнастику.Биојекрупанчовек,Херцеговацпореклом,сматраоједамуфизичкакондицијакористидушевномздрављу.ˮ Филм Santa Maria della salute је и прича онесрећнојЛазинојљубавипремаЛенкиДунђерскикојамујебилакумаивишеодтридеценијемлађаодњега. „То је пре свега спој два несвакидашња инте-лекта за то време. ИЛаза и Ленка су билиљуди ванвременаукомесуживели.ОнајебилачувенапосвојојинтелигенцијиинајпознатијаудавачауовомделуЕвро-пе,кћинајбогатијегчовека.Билајепознатаукњижевнимимузичкимкруговима,јахалајекоњевеомавешто .ˮ Понекимподациматаљубавјебилачистопла-тонска,подругиманије. „Мислимдасмомиморалиданађемонекумеруутојљубавиинашлисмоје.Љубавзахтеваподударањенавишефронтова,несамофизичком,такодасмоин-систиралинатоме.ШотрајенашаозабелешкеЛазинихсновакојисубилиприличноеротски.Многебелешкесуспалилињеговипријатељи,затоштосубилепреви-шееротске ,ˮобјасниоје. „Безобзиранатоштојебиочудакзаоновреме,ЛазајенајобожаванијичовекуВојводини.Такодакудгодкренем,доНовогСада,КарловацаилиЧортановацаприхваћенсамкаочовеккојијеиспоштоваонекогкојебио’њихов’,ˮ додаојеузосмех. Оливера Сашек Радуловић

05

фестивалска атмосфера

ДРАГАН МИЋАЛОВИЋ (1950– 2017)

Драган Мићаловић спада у ретке позоришнепрегаоце са југа Србије који су ефектним епизодаманателевизијиуспелидаосетемагијувеликогмедијаидаосетеделићславе.РођенјеуБабиномМостунаКо-совуиМетохији,аодшестегодинеживео јеуНишу.Каријеру је започео у ужичком Народном позориштупочетком седамдесетих година минулог века (године1970.играБановићСтрахињууистоименојпредстави)дабинаконслужењавојногрокапрешаоуЛесковацутамошњеНароднопозориштекомећеостативерансведопензионисања. Урбана легенда каже да готово не постојиниједнодетеЛесковцакојеузадњихтридесетакгодинанијеималосликусаДраганомкаоДеда-Мразом.БиојеомиљенолицегенерацијамаЛесковчанакојисугагле-далинадаскамакојеживотзначе.НаконангажманауУжицуи једногодишњепаузе долази уЛесковаци туследевеликеизначајнеулогеускоросвимпредставамакојесууградунаВетернициигране.БиојеПигмалионалиједнуулогујепосебноволео:улогуИвеЛолеРиба-рауистоименојмонодрами(поСлободиТрајковић–ве-ренициЛолеРибараиМићаловићдајеимесвојојћерки)СатоммонодрамомобишаојецелубившуЈугославијуиодиграојепрекодвестотинепута.УпредставиМиланаКараџићаЈеси л' дош’о да ме видишиграојеглавнууло-гуГорчила(каснијепотомтекстунастајекултнасеријаЂекна)закојујевишеструконаграђиваннасусретимапозоришта Србије. Треба поменути и његове улоге упредставамаЧудо у Шаргану, Чаруга, Ближи небу иСве ће се разјасни. Биојезаљубљеникупозориштеињегову магију: каоуправник театра1991. годинедовео је чу-веногредитељаЉубишуГеоргиевскогинаправиохитпредставуКоштана саЛидијомВукићевићиЕнвером

Петровцијемуглавнимулогама,којајенеколикосезонапунила салулесковачкогпозоришта алиипозоришнесалеуСрбији. НафилмуједебитоваокодЗдравкаВелимиро- вића1978.годинеуостварењуДвобој за јужну пругу,аондадолазиулогаусеријиСрећни људикојомовајглу-мацпрелазирампупопуларностикаоједанодстанов-никаРанчапроклетих.ИграојеусеријамаМ(ј)ешови-ти брак, Мој рођак са села, Сељаци, Село гори а баба се чешља, Бела лађа, Звездара, Војна академија.Почет-ком2017.годинеодиграојесвојупоследњуулогуРајкаТркуљеусеријиСинђелићи. Долазио је последњих година са ћеркама– већ одавно афирмисаним глумицама Слободом иДраганом Мићаловић на Филмске сусрете у Ниш.Пленио је једноставношћу, смиреношћу и ис-креном радошћу – то се најбоље видело у сусре-ту са децом којој је неуморно давао аутограме. Насахранијебилопуноколегакојисусеодњегаопростили,аједанодњих,његовзет,ВојинЋетковићјерекао:Волео га је свако ко га је познавао макар и минут. Знам за неке његове неостварене жеље, недосањане снове, али мислим да понекад и није умесно остварити баш све што смо замислили. Гледао сам док га је Боба држала за руку, гледао сам када му је рекла љубећи га у чело: „Путуј анђеле мој и не брини, биће све у реду .ˮ Највише се поносио својим девојкама. Имам утисак да је успевао одједном све да их загрли и Миру и Бобу и Гагу. И све су грлиле њега. Био је највољени отац којег сам познавао. Његове ћерке су стајале до краја уз њега, као најбоље обезбеђење неког цара. ПоследњиапалуззаглумцакојијепронеошармјужнепругедоБеоградашаљевернанишкапубликасаТврђаве.

Жељко Жеља

06

in memoriam

07

П Е Т А Р

Једнаоддефиницијаглуме(премаТикиСтанићу,изпрошлогвекадоксечешћедржаозачашу,примаут),гласи: –Изађеш на сцену.Искорачиш.Дигнеш једнурукуи...икажеш–истину. Како је то открио Петар Кораћ, студентсоциологије, јер је већ првим филмом Дневник машиновођеМилошаРадовићанајавиодолазаквеликогглумца? Већпослепрвоггледања(биосамнапремијериа затим поново видео филм у Лесковцу на LiFF-у),несуђенисоциологтоликомејекупиодасамсезарекаодаћукад-тадоњемунештоданапишем,водећирачунаданепретерамалиданештослучајноинеизоставим.Јер,вреданјепажње. После пројекције, седели смо нас двојицана тераси АБЦ-а у Лесковцу. Бојажљиво је упитао: –Штамислиш, да ли да наставимда глумим,илидасевратимсоциологији? –Тисирођениглумац–готовосамвикнуонањега.Каквасоциологија,каквибакрачи.Сима је, имеуфилму,послетогмог,скорокрика,дугоћутаоипрекостолагледаоумрак. Петар Кораћ је почео да се бави глумом изхобијаилиполухобија акотаконештопостоји,откриосамтевечери.ЈерједесетгодинапохађаоШколу глуме Сандре Родић–Јанковић,затимјебиочланТеатра 5,анафестивалуаматерскихпозориштауКулипречетиригодинезаулогууНеки то воле врућеосвојиојеНаградузанајбољумушкуулогу. „МилошРадовићмејевидеоуједнојепизоднојулозиуРавној Гори.Мислимдасаммупокарактерутеулогеифизичкимкарактеристикамаодговарао,првозакастингакаснијеизаулогу.Позивсамдобионенадано.Билојетрииличетирикруга.КадасамупознаоЛазара,

схватиосамдасеближикрај,заједносмопробали.БиосамопуштенјерсамосећаодамиулогалежиидаСимумогудаизнесембез потребе да се бавимнеком висо-ком глумом.Тојемислиоиредитељ.АЛаза,Лазамејесталноподстицаодасеиграм.иИгралисмосе...ˮ

Одиграчкедоплачке,кажудеца.Петар јеовумаксиму демантовао. Из игре се изродио Сима, новоглумачко име српске кинематографије. Родио се глу-мац,савеликимГ.

„... И раније су ме наговарали да изађем напријемни наФДУ, али нисам хтео јер нисам сигуранда комисији имам шта специјално и специфично дапонудим .ˮ Нема!?Има,има,итекакоима! Зашто сам толико самоуверен. Шта је менеосвојилокодовогмладогсоциологаглуме?Његоваис-креност. Нека чедна наивност. Вера у лик и судбинуСиме. Петар Кораћ није одглумио, он је једноставносвепреживеоатојенајвећаглумачкавредност.Скоронатуршчик,ПетарКораћ,инстинктивнонијеприбегаостилизацији.Усредсредиосенасуштинулика,прони-каоуњеговначинмишљењаиизражавања.ИосвојиоСиму.Успеоједаизбегнекваку 22,дасераскомотиинезазиреодславногпартнераамождајетоделимичноиЛазиназаслуга.Какогод. –КакавјебиопартнерЛаза? –КадаЛазардођенасет,тојекаодалокомотивадобијејошједанмотор.

УпуномсјајурођеногглумцаПетарКораћ(за-памтитеовоиме)изашао је пред публику, искорачио, по-дигао једну руку и рекао – истину.

Милан Д. Шпичек

52. ФЕСТИВАЛ ГЛУМАЧКИХ ОСТВАРЕЊА ДОМАЋЕГ ИГРАНОГ ФИЛМА ФИЛМСКИ СУСРЕТИ

Летња позорница, 24–30. 8. 2017. године * Оснивачи: ГрадНишиУдружењефилмскихглумацаСрбијеОрганизатори:НишкикултурницентариУдружењефилмскихглумацаСрбије

Покровитељи:ГрадНишиМинистарствокултуреиинформисањаРепубликеСрбијеДиректор Фестивала СрђанСавић*Уметнички директор Фестивала ВладанЖивковић

Савет Фестивала:УрошПарлић,председник,ОгњенРакчевић,заменик,СрђанСавић,ВладанЖивковић,ДејанДабић,НебојшаБогдановић,АлександраБожанић,ОливерШуклетовић,ДраганВујић–Вујке,

Дирекција Фестивала:СрђанСавић,ВладанЖивковић,УрошПарлић,ОгњенРакчевић,ДејанДабић, ОливерШуклетовић,ВукашинМарковић,МаркоМитровски

Редакција Фестивалских новина:ВерицаНоваков,главнииодг.уредникилектор;ЗоранПешићСигма,техничкиуредник;ЛидијаМаринковић,сарадник;ВелиборПетковић,ОливераСашекРадуловић,АлександраГојковић,ЖељкоЖељаАнђелковић,

ДрагосаваМладеновић,новинари;ДушанМитићЦар,фотографШтампа: Пергаментпринт,Ниш*Тираж: 200*Фестивалски центар: Официрски дом (Ниш,ОрловићаПавла28)

Телефон Дирекције: 063 107 36 11* Е-mail:info@filmskisusreti.rs,www.filmskisusreti.rs,www.nkc.rs*Фејсбук страница: www.facebook.com/filmskisusretinis/

Овапубликацијајезаинтернуупотребу.

генерални спонзор златни спонзор

www.pergament.rs

Ресторан „Американацˮ